m (hang s bet) mma I. hat 1. danas; ~ este veeras, damas uvee(r); ~ reggel jutros, danas ujutro; hnyadika van ~? koji je danas? kzm ~ nekem, holnap neked danas meni, sutra tebi; 2. (manapsg) dan-danas, u dananje vreme, dan-danji; II. (ragos alakok) mrl holnapra o4 danas do sutra; mtl fogva poevi od danas, od danas (pa dalje); mtl szmtva raunajui od danasmacedn I. mn makedonski; Macedn Szocialista Kztrsasg Socijalistika Republika Makedonije; II. fn Makedonac [-nca]; (n) MakedonkaMacednia [At] fldr Makedonijamacerl [~t, ~jon] gnjavitimack [~ja, ~t, ~k] medo, medonjamacknadrg [~ja, ~ot, ~ok] akire od trenericemackruha [6ja, *,t, ~k] trenerica, trenirkamacska [*ija, At, *ik] maka; (szl:) nincs otthon a ~, cincognak az egerek kad maka kod kue nije, onda se mievi vesele; kerlgeti mint ~ a forr kst obilazi kao maka oko vrele kaemacskafejes: ~ kvezet turska kaldrmamacskaszem [~et, ~ek] biz (jrm hts rszn) stop-svetlomacskaugrs: ~ra (samo) jedan skok do...macskazene [*t] macija dernjava, maja muzika; At ad vkinek dati/ davati [-dajem] maju muzikumadr [-dara, darat, -darak] ptica; kltz ~ ptica selica; (szl:) mit keresel itt, ahol a~ se jr? ta e ovde kud ni ptice ne doleu? mada-'38 Magyar szerbhorvt

rat lehetne fogatni vele da ga oko prsta obvije, topi se od radosti; (kzm:) madarat tollrl, embert bartjrl ptica po perju, a ovek se po besedi poznajemadarsz|ik [~ott, madarsszk/ma-darsszon] hvatati ptice, ptiaritimadrcsicsergs [~t] cvrkut pticamadrdal [~t] ptija pesmamadretet [~je, ~t, ~k] hranilite (za ptice)madrfszek [-fszke, -fszket, -fszkek] ptiije gnezdomadrfika [^,ja, -it, ,ik] ptice [-eta], pti, mladunac [-nca], ti, pile [-eta]madrftty [~t] ptiji zvid/zviduk, ptija zvizda/zvizgamadrijeszt [~je, ~t, ~k] fn mgazd strailo za ptice, plailo, uelomadrltta: ~ kenyr hleb/kruh donesen sa njivemadrsereg [~et, ~ek] jatomadrtan [~t] ornitologijamadrtani ornitolokimadrtvlatbl iz ptiijeg leta. iz ptije perspektivemadrtej [~e, ~et] (tel) pti(i)je mlekomadrtoll [~a, ~at, ~ak] ptije peromadrvdelem [-lmet] zatita pticamadrvonuls [~t] selidba ptica, seoba pticamadzag [~ja, ~ot, ~ok] kanapmafla I. mn [n\ blesav; II. fn [~ja, rCt, Ak] blesan, blesavac [-vca], blesavko hmag [~ja/~va, ~ot, ~ok/~vak] 1. seme [-ena], zrno; (gymlcs) kotica; (di, barack stb belseje) jezgra; 2. (sejt) jedro; 3. (tv:) elveti v elhinti vminek a ~vt posejatimaga594magnyosmagnyosan595magszem[-jem] seme ega; 4. lv (lnyeg) sutina, jezgromaga1 [rit] 1. on sam; 6 ~ a jsg on je sama dobrota; magba foglal sadrati [-i] u sebi, obuhvatiti/ obuhvatati; magba roska sruiti se; magba szll kajati [-jem] se; magbl kikelve razjareno; maghoz tr doi [doemj/dolaziti k sebi; magnak l iveti [-vim] za sebe, iveti povueno; magnl van biti pri sebi; magra vonja a figyelmet skrenuti [-nem] panju na sebe; megkapja a magt izvui [-uem]/ izvlaiti svoje; magtl od svoje volje, od sebe; magtl rtetdik samo se po sebi razume, to se razume; magv tesz pri-hvatiti/prihvatati, uvaiti/uvaavati; magval ragadja hallgatit zaneti [-esem]/zanositi svoje sluaoce; 2. a ~ ura biti svoj gosa v gospodar; 3. (egyedl) magban u sebi, nasamo, usamljen; magra hagy vkit ostaviti/ostavljati koga nasamo; magra marad ostati [-anem]/osta-jati [-jem] sam v usamljen v nasamo, biti preputen sam sebi; magunk kzt (legyen mondva) meu nama reeno, neka ostane meu namamaga2 (n) Vimagabiztos [~an] samopouzdanmagnalkalmazott [~ja, ~at, ~ak] privatni nametenikmagnlet [~e, ~et] privatan [-tna] ivotmagnember [~e, ~t] privatan [-tna] ovek [tb ljudi]magngazdasg [~a, ~ot, ~ok] privatna privreda, inokosno gospodarstvomagnhangz [~ja> ~t, ~k] samoglasnikmagniparos [~a, ~t, ~ok] samostalan zanatlija/obrtnikmagnjog [~a, ~ot] privatno pravomagnjogi privatnopravnimagnkzben: ~ van biti u privatnim rukamamagn kisiparos [~a, ~t, ~ok] privatan zanatlija, obrtnik privatnoga sektoramagnkvl izvan sebe; ~ van on je van sebe; ~ van az rmtl rasplinuti [-nem]/ rasplinjivati [-nju-jem]/rasplinjavati se od radostimagnlaks [~a, ~t, ~ok] privatan [-tna] stan [tb -novi]magnltogats [~a, ~t] privatna posetamagnra [rija, -it, rik] privatan [-tna] as [tb -si s -sovi]magnos [~at; ~an; ~abb] usamljen; ~ ember samac [-mca]; ~ n samicamagnszm [~a, ~ot, ~ok] zene, sznh solo-takamagnszektor [~a, ~t] privatan [-tna] sektormagnszemly [~e, ~t, ~ek] privatno licemagnszorgalombl na svoju inicijativu, osobnom/privatnom vredno-ommagntanr [~a, ~t, ~ok] isk privatan [-tna] docentmagntanul [~Ja> ~t, ~k] isk privatan [-tna] uenik, privatist(a) ftmagnterlet [~e, ~et, ~ek] privatan [-tna] terenmagntisztvisel [~je, ~t, ~k] privatni inovnikmagntulajdon [~a, ~t] privatno vlasnitvo, privatna svojina; a ~ trsadalmi tulajdonba vtele preuzimanje privatne u drutvenu svojinumagnton privatnim putem, privatnomagngy [~e, ~et, ~ek] privatna stvarmagnvagyon [~a, ~t, ~ok] privatna imovinamagnvlemny [~e, ~t, ~ek] privatno/lino miljenjemagnvizsga [rja, rit, rik] privatni ispitmagnzrka [rija, rit, rik] zasebna elija, samicamagnz [~ja, ~t, ~k] privatnik, posebnikmagny [~a, ~t] samoa, samost, povuenostmagnyos [~at; ~an; ~abb] usamljen, povuen, samotan [-tna]; ~ emberprivatnik; ~ frfi samac [-mca];~an H6 inokosan [-sna] magnyosan: ~ l samovati [-mujem] magas [~at; ~an; ~abb] I. mn visok;~ fok visok, u visokom stepenu;~ sark cip cipele tb sa visokompeUnn;(biz:) ez nekem toje(pre)-visoko za mene; ~ra tart a) visokodrati; b) (rtkel) visoko cenitikoga; II. fn [~t] visina; fenn a ~bangore u visini magaspts [~e, ~t] visokogradnja,nadzemni radovi tb magasfldszint [~je, ~et, ~ek] visokoprizemlje; (flemelet) mezanin,polusprat, meusprat magasiskola [rija, rit, rik] tv visokakola vetine magaslat [~a, ~ot, ~ok] vis, visina,uzvisina, uzviica, uzvienost magaslati visinski; ~ leveg visinski/planinski vazduh v zrak magasl|lk [~ott, ~ani] izdizati [-iem]se magasnyoms [~a, ~t] msz visokpritisak/tlak/tisak magasrangu visoka ranga; ~ tisztviselvisoki v vii inovnik magasrpt poletan [-tna] magassg [~a, ~ot, ~ok] visina; ~meghatrozsa odreivanje visine magassgmr [~je, ~t, ~k] visino-mer (sprava za merenje visine) magassgos (Istenrl) vall Svevinji magasugrs [~a, ~t] sp skok uvis(inu),skok uvis magasugr fn [~ja, ~t, ~k] sp skakauvis v u visinu magasugrlc [~e, ~et, ~ek] sp letvaza skok uvis v u visinu magasvast [~Ja> -vasutat, -vasutak]vazduna/nadzemna eleznica magasztal [~t, ~jn] veliati, uznositi;vkit az egekig ~ kovati [kujem] kogau zvezde, uzdignuti [-nem]/uzdizati[-iem] do nebamagasztos [~at; ~an; ~abb] uzvien magatarts [~a, ~t] dranje, stav,vladanje; plds ~ uzorno vladanje magtl samo po sebi; ~ rtetdik samo po sebi se razumemagaviselet [~e, ~et] vladanjemagz [~ott, ~zon] vikati, kazati komu Vi"Magdolna [rit] Magdalena, Magdamagfizika [rit] nuklearna fizikamaghz [~a, ~at, ~ak] nv plodnik, plodnica, ahuramaghj [~a, ~at, ~ak] semena ljuskamgia [rija, rit, rik] maije tb, ini tb, vraanje, arolije tbmgikus [~at; ~an; ~abb] magian [-na]magisztrtus [~a, ~t, ~ok] magistratmagkmia [rit] nuklearna hernija/ kemijamagkpzds [~e, ~t] formiranje jezgramglya [rija, rit, rik] lomaamgns [~a, ~t, ~ok] trt, pol magnat, velika, velmoamgnes [~e, ~t, ~ek] magnetmgneses [~et; ~en; ~ebb] magnetian [-na], magnetski; ~ sarok magnetski pol; ~ tr magnetsko poljemgnesez [~ett, ~zen] magnetisati [-iem], magnetizovati [-zujem], magnetiziratimgnespatk [~ja, ~t, ~k] magnetska potkovicamgnessg [~e, ~et] magnetizam [-zrna]mgnest [~je, ~t, ~k] magnetska igla, severnicamgnesvasrc [~e, ~et] prirodni magnet, magnetit, megnetsko gvo-e/elezo, magnetovac [-vca] magnetofon [~Ja> ~t, ~ok] magnetofon magnetofonszalag [~ja, ~ot, ~ok]magnetofonska traka/vrpca magnzium [~a, ~ot] magnezija,magnezij(um) magnziumfny [~e, ~t] magnezijevasvetlostmagn [~ja, ~t, ~k] biz ld magnetofon magol [~t, ~jon] bubati (lekciju,zadatak [-tka], zadau), gruvati ; magszem [~e, ~et, ~ek] biljno zrno38*597596magtalanmagtalan [~ul] bez semena, besplodan [-dna]magtr [~a, ~t, ~ak] itnica, ambar, itno skladite, itni magazinmagtok ['"ja, ~ot, ~ok] semenicamagvak tb [~at] zrnevlje, zrnjemagvas [~at; ~an; ~abb] 1; sa semenkom; ~ nvny semenjaa; 2. tv jezgrovit, sadrajan [-jna], jedar [-dra]magvasodjlk [~ott, ~jk/~jon] zrniti semagvavl to se moe odeliti od kotice; ~ szilva cepaa (ljiva)magvet [~je, ~t, ~k] seja'magzat [~(j)a; ~ot, ~ok] orv 1. (az anya testben) zametak [-tka], embrion; 2. (utd, ivadk) porod, potomak [-mka]magzatburok [-burkot] orv ovojnica zametka, opna na zametkumagzatvz [-vize, -vizet] poroajna vodicamagyaltlgy [~e, ~et, ~ek] nb'vxesvinamagyar I. mn [~ul] maarski, madarski; (trt, pol:) Magyar Dolgozk Prtja Maarska partija trudbenika; Magyar Forradalmi MunksParaszt Kormny Maarska revolucionarna radnikoseljaka vlada;' (trt, pol:) Magyar Kommunista Prt Maarska komunistika partija; Magyar Nphadsereg Maarska narodna armija; Magyar Npkztrsasg Narodna Republika Maarska; Magyar Szocialista Munksprt Maarska socijalistika radnika partija; (trt:) Magyar Tancskztrsasg Maarska sovjetska republika; II. fn [~t, ~ok] Maar, Madar; (n) Maarica, Maarka [rsz e -ki] Madarica, Madarkamagyarn: ~ mondva otvoreno, raz-govetnomagyarz [~ott, ~zon] objasniti/objanjavati, razjasniti/razjanjavati, tumaiti,komentarisati [-iem]magyarzat [~a, ~ot, ~ok] objanjenje, objanjavanje, razlaganje, tumaenje, komentarmagyarzkodik [~ott, ~j"k/~jon] objanjavati semajdmagyarz I. mn ~ jegyzet primedbaj ~ sztr (rtelmez) renik za tu-. maenje; II. fn [~ja, ~t, ~k] tuma, rasjasnilac [-ioca]magyarbart [~Ja ~t, ~ok] maaro-fil, madarofilmagyarellenes maarofob, madaro-fobMagyarorszg [~ot] fldr Maarska [mint nnem mn ragozdik], Madarska; trt Ugarskamagyarorszgi maarski, madarski; trt ugarskimagyaros [~at; ~an; ~abb] isto maarski/madarskimagyarost [~ott, ~son, ~ani] poma-ariti/pomaarivati [-rujem], poma-dariti/pomadarivati, madariziratimagyarprti maaronmagyarsg [~a, ~ot] 1. maarstvo, madarstvo; (a magyar np) Maari, Madari; Maarija 2. (magyar nyelv) maartina; j ~ dobar maarski/madarski stil v jezik v izgovormagyartalan [~ul] nemaarski, ne-madarskimagyarul maarski, madarski; hogy mondjk ezt ~? kako se to kae na maarskom?mahagni [~ja, ~t] mahagnimaholnap danas-sutramai dananji; a ~ napig do danasmj [~a, ~at, ~ak] orv digerica, jetramj- jetrenimjas: ~ hurka jetrenica, digernjaamjbaj [~a, ~t] oboljenje jetremjbajos, mjbeteg jetrobolan [-Ina]majd 1. (ksbb, aztn) ve, posle, zatim, potom; ~ egyszer jednom (u budunosti): ~ kikapsz! dobie ti! ~ csak akkor mondom meg, mit gondolok, amikor ... tek u onda rei ta mislim kad ...; szl ~ ha fagy kad na vrbi rodi groe; 2. (majdnem) skoro; ~ elestem skoro sam pao; ~ elnyelte a szemvel skoro ju je progutao oima; 3. ksz ~ ez, ~ az to ovaj, to onaj; ~ ezt, ~ azt sad jedno, sad drugomajdnemmajdnem skoro, maltene, umalo to ne; mr ~ ... skoro ve .. , ve skoro ...; ~ semmi skoro nita; ~ meghalt umalo to nije umromjgombc [~a, ~ot, ~ok] ufta/ knedla/valjuak [-ska] od digericemjgyullads [~a, ~t, ~ok] orv za-paljenje/upala jetre, hepatitismajmol [~t, ~jon] majmunisati [-iem]majom [majma, majmot, majmok] majmun; emberszabs ~ majmun ovekolik; (tv:) bekpzelt ~ tikvan, uobraen budalamajomszeretet [~e, ~et] pejor majmunska ljubavmajor [~ja, ~t, ~ok] majurmajornna [,ija, ^t, ^k] nv maurana, sansetmajoros fn [~a, ~t, ~ok] (szemly) majurdija, majurac [-rca]mjpsttom [~a, ~ot, ~ok] jetrena pateta, pateta od digericemjsorvads [~a, ~t] orv smanjivanje jetremajszol [~t, ~jn] griskati, vakati [-aem], papitimjus [~a, ~t, ~ok] maj, svibanj[-bnja]; ~ elseje prvi maj; ~ elsejeiprvomajski.mjusi majski, svibanjskimk [~ja, ~ot, ~k] makmakacs [~ul; ~abb] tvrdoglav, uporan [-rna], jogunast, nepopustljiv, svojeglav, silodrcan [-cna]; ~ ember tvrdoglavac [-yca], inadija hmakacskod|ik [~tt, ~jk/~jon[ (uz)-joguniti se, biti uporan t-rna]/ istrajan .[-jna], terati inatmakacssg [~a, ~ot, ~ok] tvrdoglavost, upornost, nepopustljivost, jogunstvomakacsul tvrdoglavo, uporno, istrajno; ~ ragaszkodik vmihez zaintaitimakadmt [~ja, -utat, -utak] valjani put od tucanika, makadamski put; (ktrnypzott) katrariisan makadammkdarl [~ja, -~t, ~k]rnalo makamakett [~ja/~je, ~ot/~et, ~ok/~ek] model, maketa, prethodni obrazac [-rasca] neegamalasztmkfej [~et, ~ek] makova ahuramkfld [~je, ~et, ~ek] makovitemakk [~Ja. ~t ~ok] 1. ir, irka; 2. (krtyajtkban) makmakk- iran [-rna]makkegszsges [~en] zdrav zdravcat, zadrigao [-gla]makkoltat [~ott, makkoltassn] mgazd iritimakkterm iran [-rna]makog [~ott, ~jon] mucatimkony [~a, ~t] opijummkos [~at; ~an; ~abb] makov, s makom; ~ rtes savijaa/trudla s makom, makovaamakrancos [~at; ~an; ~abb] 1. udljiv, hirovit, muiav, uporan [-rna], goropadan [-dna]; 2. ir (vgjtk) A makrancos hlgy" Ukroena goropadmakrapipa [~t, ^k] biz zemljana lulamakrla [rija, ^.t, ^.k] (hal) skuamakultlan [~ul] neokaljan, ist, nedirnut, bezgrean [-na], neos-kvrnavljen, neoskvrnjenmkvlrg [~ot, ~ok] 1. makov cvet, turinak [-nka]; 2. (gny) finom kis ~ fina pticamalac [~a, ~ot, ~ok] 1. prase [-eta, tb -sad n]; tengeri ~ morsko prase, zamore [-eta]; 2. tv prasac [-sca]malachs [~a, ~t] prasetina malackod |ik [~ott, ~jk/~jon] priati masne ale, govoriti bezobrazne reci, initi v praviti svinjarije malacpecsenye [~je, ~t, ~k] peenaprasetina, prasee peenje malacsg [~a, ~ot, ~ok] nepristojnost, bezobrazluk, svinjarija malj I. mn malajski; II. fn [~t, ~ok] Malajac [-jca]; (n) Maiajka [rsz e -ki]malria [~ja, ~t] malarija malris (beteg) malarian [-na]; orv ~ lz treaa, treaka, tree-dnevkamalriasznyog [~ot, ~ok] ll komarac [-rca] malariar malaszt [~ja, ~ot] milost; rott ~ marad ostati/ostajati samo na papiri v hartijimalta598manikrzmanipull599marhacsapsmalta [^.ja, M] slad(a)maltacukor [-cukra, -cukrot] maltozamaltaky [~ja, ~t] jemena kavami1 [~ja, ~t, ~k] projami2 mn, biz blesavmlszj Id mi2mlha [~ja, ~t, ik] prtljag(a)mlhakocsl [~Ja ~t, ~k] kola v vagon za prtljag(u)mlhanyereg [-nyerge, -nyerget, -nyergek] samar, tovarnica; (favz) drvenicamlns: ~ llat teretna/tovarna ivotinjamlhz [~ott, ~zon] 1. tovariti; ~za a lovat tovariti to na konja; 2. vast tovariti u vagonmll|ik [~ott, ~jn ~ani] raspadati semalmoz|ik [~ott, ~zon] 1. igrati se mlina; 2. (ujjaival) vrteti palcemmlna [~ja, ~t, rCk] malinamlnabokor [-bokra, -bokrot, -bokrok] malinjak, (d)buii/bunje/grm/ ibljik od malinemlnaszrp [~je, ~t, ~k] sok ed maline, malinov sokmalom [malma,malmot,malmok] mlin; kzi ~ runi mlin; vizi ~ vodenica; (tv.) vkinek a malmra hajtja a vizet navijati v navraati v terati vodu na iji mlin; az n malmomra hajtja a vizet to ide u moju korist, to ide meni u prilogmalomipar [~a, ~t] mlinska industrija, mlinarstvomalomkerk [-kereke, -kereket, -kerekek] mlinsko/vodeniko kolo, mlinski toak [-ka]malomk [-kve, -kvet, -kvek] mlinski kamen, rvanj [-vnja]; (vzimalomban) vodenini kamenmalter [~Ja ~t] malter, bukamalteroz [~ott, ~zon] malterisati [-iem], buka timlyva [~ja, ^it, ^ik] nv slezmlyvaszn slezove bojemama [~ja, .-it, *ck] biz mama; (bec-zs) nanamrna Id mamamlasz [~ul] mamlaz; ~ ember mokljanmamniut [~ja, ~ot, ~ok] ll mamut mammut- golem, divovski, ogroman[-mna] mammutfeny [~Je> ~t, ~k] mamuto-vac [-vca]mammutvllalat [~a, ~ot, ~ok] mamutsko poduzeemmor [~a, ~t] 1. (ittassg) napi-tost, opijenost, mamurluk, mamur-nost; 2. (lelkesltsg) zanos, zane-senjatvommoros [~at; ~an; ~abb] 1. (ittas) napit, opijen; mamuran [-ma]; 2. (lelkes) zanesenmanapsg u dananje vreme, dandanas mancs [~a, ~ot, ~ok] apa mandarin [~Ja> ~t, ~ok] 1. (knai mltsg) mandarin; 2. (narancsfajta) mandarinamandtum [~a, ~ot, ~ok] mandat mandtumvizsgl: ~ bizottsg veri-fikaciona komisija, komisija za overu mandatamandolin [~ja, ~t, ~ok] zene mandolinamandula [~ja, ~t, -ik] 1. (gymlcs) badem; 2. orv krajnik, abica, tonzila, mandula mandulafa [~ja, ~t, ~k] badem mandulagyullads [~a, ~t] orv za-paljenje/upala krajnika mandzsetta [^ja, ~t, ~k] maneta,manetamandzsu I. mn mandurski; II. fn [~t, ~k] Mandur; (no) Mandurka [rsz e -ki]Mandzsria [~t] fiildr Mandurija mangn [~Ja> ~t] sv mangan mangnrc [~e, ~et] manganova/manganska ruda mngorl [~ja, ~t, ~k] rolja mngorol [~t, ~jn] roljati mnia [~ja, ~t, ~k] manija mnikus [~a, ~at, ~ok] I. fn manijak; II. mn [~an] strastven, mani-jakimanifesztum [~a, ~ot, ~ok] manifest manikr [~je, ~t] manikir, manikiranje manikrsn [~Je> ~t, ~k] manikerka manikrz [~tt, ~zn] manikirati (nokte)manipull [~t, ~jon] (tv, pejor is) manipulisati [-iem], manipulirati, rukovati [-kujem]mank [~ja, ~t, ~k] taka, ljakaman [~ja, ~t, ~k] vrai(ak), zao du,h, vilenjak, vragolan, avoli; (szl:) vigye el a ~ odneo ga avomanomter [~e, ~t, ~ek] miisz manometar [-tra], sprava za merenje pritiska, paromer, tlakomermanver [~e, ~t, ~ek] (tv is) manevar [-vra]manverez [~ett, ~zen] (tv is) manevrisati [-iem], manevriratimanzrdszoba [~ja, ~t, ~k] man-sarda, soba potkrovnica, potkrovljemappa [^ija, -it, ^k] 1. (irattart) torba za spise 2. rg (trkp) zemljopisna/geografska karta, mapa;mar1 ige [~t, ~jon] ujedati, nagrizati; gristi [-izem]; a fst ~ja a szemet dim grize oi; (kzm:) aki brja, ~ja tko je jai taj tlaimar2 fn [~\a, ~t] (llatnl) grebenmr ve; ~ nem vie ne; ~ megint (zar) opet; megjtt ~? je li ve stigao? da li je ve prispeo?marad [~t, ~jori] ostati [-anem]/ ostajati [-jem], zadrati [-im]/ zadravati se; semmi sem ~t nije (pre)ostalo nita; nem ~ok sokig neu se dugo zadravati; ~ok kivl tisztelettel ostajem s odlinim (po)-tovanjem; kztnk ~jon neka ostane meu nama; ennyiben ~unk ostajemo pri tome; ez nem ~hat ennyiben! s tim se ne moemo pomiriti; vmi mgtt ~ zaostati [-anem]/zaostajati [-jem] za immaradand [~an] trajan [-jna]; ~ emlk trajna uspomena, trajno sea-njemarads: nincs ~a nema mu stankamaradk [~a, ~ot, ~ok] preostatak [-tka], ostatak [-tka]; (ruhaanyagbl) rukobojina, restl, ostatak (tkanine), izbirak [-rka]maradktalanul bez ostatka, sasvimmaradi I. mn zaostao [-ala], konzervativan [-vna], starovremean [-ina], staromodan [-dna], natraan [-na],natranjaki, nazadan [-dna], nazad-njaki; II. fn [~ja, ~t, ~ak] na-tranjak, nazadnjak maradvny [~a, ~t, ~ok] ostatak[-tka]; vkinek a fldi ~ai zemniostaci nekoga marakod|ik [~ott, ~jk/~jon] kav-iti se, svaati se, prepirati [-rem]se, ujedati se, gloiti se, glockati se mars [~a, ~t, ~ok] 1. ujedanje,ujed; 2. vegy nagrizanje, jedan je maraszt [~ott, marasszon, ~ani] vkit(ebdre) zadravati koga marasztal [~t, ~Jon] zadravati marasztal: jog ~ tlet osuda marat [~ott, marasson] (savval) nagrizati (kiselinom) maratoni: sp ~ futs maratonskatrka marcangol [~t, ~jon] mrcvariti; (tv:)szvt ~ja vkinek razdirati [-rem]kome srcemarcipn [~ja, ~t, ~ok] marcipn mrcius [~a, ~t, ~ok] mart, oujak[jk][j] mrciusi martovski marcona [~in] marcijalan [-Ina], ljut mardos [~ott, ~son] gristi [-izem],ujedati; ~ a lelkiismeret savest mepeemark [~ja, ~ot] 1- aka; 2. (jelzknt) egy ~ fld aka zemlje marknyi" pregrt [n, -ti]; kt ~ obepregrti mrga [^.ja, ^.t] lapor, laporac [-rca],marga margarta [^ja, ^t, ~k] nv stana-rica, revanmargarin [~ja, ~t. ~ok] margarin mrgs: ~ msz laporac [-rca] Margit [~ot] Margita margitvirg [~Ja. ~ot> ~okl ivaita marg [~Ja. ~t, ~k1 margina marha [^t, ^,ja, -ik] 1. marva,govedo,stoka; 2. tv (mint szialom>mnrva,stokamarha- govei marhallomny [~a, ~t] iva stoka,stoni fond marhacsaps [~a, ~t, ~ok] (t) npprogon, utrinamarhahajcsr600mrtsmartinacl601msodpercmutatmarhahajcsr [~a, ~t, ~ok] deleb-dijamarhahs [~a, ~t] govedina marhahsleves [~e, ~t, ~ek] goveajuha marhaistll [~Ja> ~t, ~k] tala vstaja (za marvu) marhakeresked [~je> ~t, ~k] trgovac[-vca] stokom, delebdija h marhapestis [~e, ~t] govea kuga marhasg [~a, ~ot, ~ok] glupost,ludorija marhaslt [~Je> ~et, ~ek] goveepeenje marhatarts [~a, ~t] stoarstvo, mar-vogojstvo marhatenyszts [~e, ~t] govedarstvo,maryogojstvo marhatenyszt [~je, ~t, ~k] mar-vogojac [-jca] marhavagon [~Ja ~t. ~ok] biz mar-veni vagon, vagon v kola za stoku marhavsr [~a, ~t, ~ok] marveni/stoni vaar v sajam marhavsz [~e, ~t, ~ek] govea/marvena kuga, stona zaraza; crkavicaMria [-it] Marija mriaveg [~e, ~et] liskun, lisnac,tinja, tinjac [-njca] Marika [-t] Mara mris ve sad, kad bre mrka [^ja, -ct, Ak] 1. (vdjegy)zatitna marka, registrovani ig;2. marka, kvalitetna roba, markns [~at; ~an; ~abb] markantan [-tna], znaajan [-jna],upadljiv, istaknut mrks [~at] ~k] spasilac [-ioca], spasiteljmegmr [~t, ~jen] (mrtkkel, mrlegen) izmeriti; (mrlegen) vagnuti, tegnuti [-nem]; jra ~ premeriti/ premeravatimegmerevedik [~ett, ~jk/~jen] ukoiti se, ukrutiti se, odrveneti [-nim] (se), (o)drveiti se; ~ett a nyaka vrat mu se ukoio; ~ik a rmlettl ukrutiti se od strahamegmrgesed|ik [~ett, ~jk, ~jen] razbesneti [-nim] semegmrgest [~ett, orsen, ~eni] razljutitimegmrgez [~ett, ~zen] 1. otrovati [-rujem]; 2. ~/ magt otrovati semegmrhet merljiv, izmerljivmegmrkzik [~tt, ~zk/~zn] (sp is:)vkivelporvati [-vem] se, ogledati se s kim; (prviadalban) deliti v biti [bijem] megdanmegmintz [~ott, ~zon] muv modelirati, modelovati [-lujem], oblikovati [-kujem], obliiti/obliivati [-ujem]megmoccan [~t, ~jon] maknuti [-nem] se, maci [maknem] se, mrdnuti [-nem]; meg se moccant nije se ni maknuo, nije ni mrdnuomegmond [~ott, ~jon> ~ani] 1. rei [reem s reknem], kazati [kaem];jl/magyarn ~ja neki ne birati reci, otvoreno v bez okolienja kazati komu; 2. elre ~ (megjsol) proreci [-eem s -eknem], predska-zati [-aem]/predskazivati [-zujem], pretkazati/pretkazivati; nem ~tam? nisam li rekao v kazao?megmos [~ott, ~son] 1. oprati [operem], izmiti [-ijem]/izmivati; mosd meg a kezedet! operi ruke 1 2. szl ~sa a fejt vkinek oitati komu bukvicu, izmiti v natrljati kome glavu, izgrditi kogamegmosakod/lk [~ott, ~jk/~jon], megmosd|ik [~ott, ~ani] umiti [-ijem] se, oprati [operem] semegmotoz [~ott, ~zon] vkit pretresti [-sem], pretraiti,premetnuti [-nem]/ premetati [-eem] kugamegmozdt [~ott, ~son, ~ani] 1. pomai [-aknem], pokrenuti [-nem], dii [dignem], pomeriti/pomerati; 2. (szl:) a kisujjt se mozdtotta meg ni malim prstom nije mrdnuomegmozdul [~t, ~jon] (tv is) pomai [-aknem] se, pokrenuti [-nem] se, dii [dignem] se, mrdnuti [-nem], maknuti [-nem]/micati [miem] se; az egsz nemzet ~t sav narod se digao v pokrenuomegmozduls [~a, ~t, ~ok] 1. pomicanje; 2. tv pokretmegmozgat [~ott, -asson] 1. Id megmozdt; 2. (kezet, lbat) pomai [-aknem], pomaknuti [-nem]; 3. (p/nagy mennyisg fldet) pome-riti (s jednog na Uaigo mesto); 4. tv ~ja a tmegeket uzdrmati mase; 5. (szl:) minden kvet ~ pokrenuti [-nem] sve, uraditi sve mogue, upotrebiti sva sredstvamegmukkan [~t, ~jon] beknuti [-nem]; meg sem mukkant nije ni beknuomegmunkl [~t, ~jon] i. (anyagot) obraditi/obraivati [-ujem], uobli-iti/uobliavati, preraditi/preraivati [-ujem], razraditi/razraivati [-ujem]; (kidolgoz) izraditi/izraivati, obdelati/obdelavati; (ft, kvet) deliti; 2. Id megmvelmegmunkls [~a, ~t] 1. (anyag)obrada, obraivanje, prerada; 2.Id megmvelsmegmunklatlan 1. (anyag) neobraen, neobdelan, neizraen, neprera-en; 2. Id megmuveletlen megmutat [~ott, megmutasson] pokazati [-aem]/pokazivati [-zujenT megmutatkoz|ik [~ott, ~zk/zonpokazati [-ae]/pokazivati [-zujese, pojaviti/pojavljivati [-ljujese megmvel [~t, ~JenJ (fldet) obraditi/obraivati [-ujem], kultivisati[-iem] (zemlju) megmvels [~e, ~t] (fld) obrada,kultivacija (zemlje) megmveletlen (fld) neobraen megmvelhet obradiv; ~ fld tena/obradiva zemlja megmvelt (fld) obraen megnagyt [~ott, ~son, ~ani] uveati megnagyobbod|ik [~ott, ~jk/~jon]porasti [-te], uveati se, poveati se megnthsod|ik [~ott, ~jk/~jon]dobiti [-ijem] kijavicu/kihavicu/hu-njavicu megnedvest [~ett, ~sen, ~eni] ovla-iti, povlaiti, natopiti/natapati, na-kvasiti, namoiti megnehezt [~ett, ~sen, ~eni] oteati/oteavati megneheztel [~t, ~jen] 1. vkire za-meriti kome; 2. vmirt uzeti [uz-mem]/uzimati to za zlo megnemtmadsl: ~ szerzds ugovoro nenapadanju megnmul [~t, ~jn] zanemeti [-mim],umuknuti [-nem], onemeti [-mim] megneszel [~t, ~jen] nanjuiti, nami-risati [-iem], potajno saznati to,pronjuiti megnevel [~t, ~jen] vaspitati/vaspita-vati, odgojiti/odgajati; tesati [-eem]tv; t meg kell mg nevelni on imatek da se tee megnevettet [~ett, megnevettessen]izazvati [-zovem ]/izazivati smeh;zasmejati [-jem]/zasmejavati, na-smejati/nasmejavati (koga) megnevez [~ett, ~zen] nazvati [-zo-megnevezs624megokolatlanmegolajoz625megplyzvem]/nazivati imenom, imenovati [-nujem], naznaiti/naznaivati [-ujem]megnevezs [~e, ~t] imenovanjemegnz [~ett, ~zen] pogledati, razgledati/razgledavati; ~i a vrost razgledati gradmegn [~tt, ~jn] (po)rasti [-tem], uveati/uveavati se, narasti [-tem]/ narastati; a f ~tt narasla je travamegnsl [~t, ~jon] oeniti semegnveked|lk [~ett, ~jk/~jen] povisiti/povisivati [-sujem] s po-viavati se, podii [-ignemJ/podizati [-iem] semegnvel [~t, ~jen] povisiti/povisivati [-sujem] s poviavati, podii [-ignem]/podizati [-iem], uveati/ uveavatimegnveszt [~ett, megnvesszen, ~eni] pustiti/putati da raste; ~i a szakiit pustiti bradumegnyal [~t, ~Jor>] liznuti [-nem], olizati [-iem]megnylaz [~ott, ~zon] ovlaiti/ovla-avatimegnyer [~t, ~jen] 1. (dijat)dobiti [-ijem] v odneti [-esem] (nagradu); 2. hbort ~ dobiti rat; 3. (hajlamoss tesz) osvojiti/osvajati, zadobiti/zadobivati; ~ vkinek a bizalmt stei [-eem]/sticati [-iem] neije poverenje; 4. ~ vkit vmi szmra zadobiti/zadobijati s zadobiva ti koga za tomegnyergel [~t, ~jenl osedlatimegnyer [~en] (vonz) privlaan [-na], privlaiv, privlaljivmegnyes [~ett, ~sen] okresati [-eem], razvriti (drvo)megnyikkan [~t, ~jon] biz pisnuti [-nem]; meg sem nyikkant nije ni pisnuomegnyilatkozs [~a, ~t, ~ok] oitovanje, ispoljavanje, izjavamegnyilatkoz|lk [~ott, ~zk/~zon] oitovati [-tujeni] se, ispoljiti/ispo-ljavati semegnyl|lk [~t, ~jon] otvoriti/otvarati se; ~t a fld otvorila v provalila se zemljamegnyilvnul [~t, ~jon] pokazati [-aem]/pokazivati [-zujem] se, pojaviti/pojavljivati [-ljujem] se, ispo-ljiti/ispoljavati semegnyilvnuls [~a, ~t, ~ai] ispoljavanje, pojavamegnyr [~t, ~jon] oiati, otrici [-iem], podiatimegnyiratkoz|lk [~ott, ~zk/~zon] oiati semegnyirbl [~t, ~jon] 1. (/?/. gakat) potkresati [-eem]/potkresavati s potkresivati [-sujem]; 2* tv {pl hatalmat) potkratiti/potkraivati [-ujem]megnyit [~ott, megnyisson] (tv is) otvoriti/otvarati; killtst ~ otvoriti izlobumegnyits [~a, ~t] otvaranjemegnyit: ~ beszd uvodni govor, uvodna beseda; ~ elads uvodno predavajnemegnyom [~ott, ~jon] 1. pritisnuti [-nem]; 2. (hangslyoz) naglasiti/ naglaavati; minden szt ~ naglasiti svaku pojedinu remegnyomort [~ott, ~son, ~ani] 1. ubogaljiti; 2. dtv unesreitimegnyugszik [megnyugodott, megnyugodjk/megnyugodjon] 1. smiriti se, umiriti se, stiati se; 2. vmiben pomiriti, izmiriti se, saglasiti se s immegnyugtat [~ott, megnyugtasson] umiriti, uteiti/uteavati; ~ja a lelkiismerett umiriti svoju savestmegnyugvs [~a, ~t] spokojstvo; ~ a sorsban predanost sudbinimegnyjt [~ott, ~son, ~ani] (pr)o-tegnuti [-nem], produitimegnyl i ik [~(ot)t, ~jk/~jon] protegnuti [-ne]/protezati [-ee] se, produiti/produivati [-zuje] s pro-duavati se; ~/ az arca izduilo mu se licemegnyz [~ott, ~zon] (tv is) oderati [-rem]/odirati [-rem], ogulitimegokol [~t, ~jon] obrazloiti/obrazlagati [-laem], opravdati/opravdavatimegokolatlan [~ul] neobrazloen, neopravdanmegolajoz [~ott, ~zon] namazati [-aem] uljem, zazeitiniti, zazejti-niti; (gpet, csapgyat) podmazati/podmazivati [-zujem] uljem, podmazati (mainu, osovinu, leaj)megold [~ott, ~jon, ~ani] 1. (csomt) odvezati [-eem], razvezati/ razvezivati [-zujem], razmrsiti/ raz-mravati s razmrivati [-ujem]; 2. (krdst, rejtvnyt) resiti/ rea-vati, odgonetnuti [-nem]/odgonetati, razreiti/razreavati s razreivati [-ujem] (zagonetku); 3. tv ~ja a nyelvt razvezati jezikmegolds [~a, ~t, ~ok] (krds, rejtvny) reenje, reavanje, odgonetka; a ~ menete tok reavanjamegoldhatatlan nereiv, nereljiv, ne-razreiv, nerazreljivmegoldhat reivmegoldd|ik [~ott, ~jk/~jon] '-razvezati [-ee] se; 2. tv ~ott a nyelve jezik mu se razvezao, odreio mu se jezik; 3. (tv:) a problma ~ott problem je reenmegoltalmaz [~ott, ~zon] zakriliti, zatititi, uzeti [uzmem] u zatitumegolvad [~t, ~jnl rastopiti se. otopiti semegolvas [~ott, ~sonj (tszmol) prebrojati [-jim]megolvaszt [~ott, megolvasszon, ~ani] rastopiti, otopitimegoperl (~t, ~jon| orv opcrisati f-iem], operiratimegorrol [~t, ~jon] vmirt primiti/ primati to z;i zlo, napriti nos, na-priti semegostromol [~t, ~jnl kat opsesti f-ednem]/opsedati, opsaditi/opsa-ivati, opkoliti/opkoljavatimegoszliik [~ott, megoszoljon, ~ani]podeliti/podeljivati [-ljuje] se, razii[-ie]/razilaziti se; a vlemnyek~anak miljenja se razilaze, miljenja su podeljenatoegoszt [~ott, megosszon, ~ani] podeliti/podeljivati f-ljujemlrtiegoszts [~a, ~t] podelamegosztozlik [~ott, ~7.k/~7.on] po- eliti/potleljivati f-ljujem] v raz-deliti c porazdeliti se meu sobommegv [~ott, ~jon] sauvati, ouvati, odbraniti, priuvatimegvs [~a, ~t] ouvanje, sauvan jemegvatol [~t, ~jon]: (ker:) vltt ~ protestirati/protestovati [-tujem] inenicumegl [~t, ~jn] ubiti [-ijem], zaklati [-koljem]; orvul ~ ubiti iz potajemeglel [~t, Hen] zagrlitimegntz [~tt, ~zn] politi |-ijem]/ polivati s polevati; virgot, zldsgei ~ napojiti/napajati v zaliti [-lijem]/ zahvati s zalevati cvee, povremegregszik [megregedett, megregedjk/megregedjen] ostareti [-rim]megriz (~ett/megrztt, ~zen) sauvati, (d)ouvati, odrati [-im], dohraniti/dohranjivati |-njujem]; megrzi a hidegvrt ostati hladnokrvan [-vna], sauvati hladno-krvnostmegrjt [~ett, ~sen, ~eni] dovesti [-edem]/dovoditi do ludila/besnila; initi da poludi v pobesnimegrkt [~ett, ~scn, ~eni] oveko-veiti, obesmrtitimegrl [~t, ~jn] samleti [-meljem]megrl [~t, ~jn] obradovati [-du-jem] se, razveseliti semegrl [~t, jn] poludeti [-dim], izludeti [-dim], sii [siem] v skrenuti [-nem] s umamegrvendeztet [~ett, megrvendeztessen] obradovati f-dujem], razveselitimegrzs [~e, ~t] uvanje, pohrana, ouvanje, priuva, sauvanje; a bke ~e ouvanje mira; ~ vgett lad predati na uvanjemegrzhely [~e, ~et, ~ek] uvalitemeg'szl [~t, ~jn] osedeti [-dim], posedeti [-dim], prosedeti [-dim], progruati se; ~/ kosa mu se pro-grualamegplyz [~ott, ~zon]: ~ vmelv llst naticati [-iem] se v konkuri-sati f-iem] v konkurirati i kompeto Magyarmegpaprikz626megrakmegrakodik627megritkulvati [-tujem] v kompetirati na neko mestomegpaprikz [~ott, ~zon] zapapriti, opapriti, oljutitimegparancsol [~t, ~jri]: 1. zapovediti, narediti, kazati [kaem]; parancsold meg az embereknek, hogy kszek legyenek kai momcima da budu spremni! 2. (meghagy) naloitimegpaskol [~t, ~jon]: ~ja az arct vkinek tapati koga na obrazumegpatkol [~t, ~jon] potko-vati [-kujem] v obuti [-ujem] konja; potkovati cipelemegpattan [~t, ~jon] raspui [-ukne] se, prsnuti [-ne], napui [-ukne], napuknuti [-ne], ciknuti [-ne]; az veg ~t staklo je ciknulomegpecstel [~t, ~jen] zapeatiti; (szl:) a sorsa meg van pecstelve sudbina mu je zapeaenamgpedig i to, pa jomegpendt [~ett, ~sen, ~eni] l.(hurt) zazvuati [-i], initi da zajei; 2. tv(kezdemnyez) pokrenuti [-nem]; ~ egy gondolatot nabaciti misaomegpendti [~t, ~j'n] zajeati [-i]megpenszed|ik [~ett, ~jek/~jen] uplesniviti se, pobuavitimegpermetez [~ett, ~zen] poprskati, prskati (tekuinom)megperzsel [~t ~jen] (p)opaliti, oprljiti, saeci [-eem], spriti, opeci [-eem]; a nap ~te az arcomat sunce mi je ispalilo licemegpihen [~t, ~jenl odmoriti/odmarati semegpillant [~ott, ~son, ~ani] opaziti, spaziti, sagledati, zgledatimegpirt [~ott, ~son, ~ani] l erdt) prorediti/proreivati (umu) megritkul [~t, ~jon] prorediti se, postati [-ane] redak razrediti/razrei-vati [-uje] se40*megr628megsemmistmegsemmists629megszakadmegr [~tt, ~jon] ukoriti, karatimegroggyan [~t, ~jon] sruiti semegrohamoz [~ott, ~zon]vmitjuriati, uiniti juri na tomegrohan [~t, ~jon] vkit napasti f-adnem] koga v na koga, oboriti se na koga, navaliti na koga,napastovati [-tujem], napastvovati [-tvu-jem] koga, nasrnuti [-nem] na kogamegrohans f~a, ~t] jurianje, napadmegrokkan [~t, ~jon] postati [-anem]/ postajati [-jem] invalid, postati nesposoban [-bna] za rad, oronuti [-nem]megroml|ik [~ott, megromoljk/meg-romoljon, ~ani] pokvariti se; ~at, ~ak] (szemly) manijak, zanesenjakmegszllottsg [~a, ~ot] opsesija, opsednutost, manijamegszmt [~ott, ~son, ~ani] zaraunati/zaraunavatimegszmll [~t, ~jon] izbrojiti/iz-brajatimegszmlls [~a, ~t] izbrajanjernegszmllatlan nebrojenmegszmllhatatlan neizbrojiv, nebrojenmegszmol [~t, ~jon] prebrojiti/ prebrojati [-jim] s prebrojavati, ~ja a szavazatokat prebrojati glasovemegszmoz [~ott, ~zon] numerisati [-iem], numerirati, staviti/stavljati brojmegszn [~t, ~jon] vkit poaliti kogamegszaport [~ott, ~son, ~ani] pri-noviti/prinavljatimegszaporodik [~ott, ~jk/~jn] na-mnoiti se, umnoiti se, poveati se, rasploditi semegszrad [~t, ~jon] osuiti semegszrt [~ott, ~son, ~ani] osuitimegszavaz [~ott, ~zon] izglasati, odobritimegszzszoroz [~ott, ~zon]ustostruitimegszed [~ett, ~Jer>] ! (gymlcst) nabrati [-berem]; 2. tv ~i magt podkoiti semegszdt [~ett, ~sen, ~eni] vkit 1. (/?/ bor) onesvestiti koga; 2. tv zaneti [-esem] koga, zavrteti [-tim] komu pamet, zavesti [-edem] kogamegszdl [~t, ~jrt] i. (elszdl) dobiti [-ijem] vrtoglavicu; 2. tv zaneti [-esem] se; ~ a sikertl uspeh mu udara u glavumegszeg [~ett, ~jen] 1. (kenyeret) naeti [-nem] (hleb); 2. (adott szt) pogaziti (re); (eskt) prekriti (zakletvu, prisegu); 3. (trvnyt) prekriti (zakon)megszegs [~e, ~t] prestup, prekraj, povreda; a trvny ~e gaenje zakonamegszegez [~ett, ~zen] zakovati [-kujem ]/zakivatimegszgyent [~ett, ~sen, ~eni] osramotiti, obrukati, ogaraviti, ogariti, zasramitimegszgyenl [~t, ~jnl osramotiti se, zasramiti se, obrukati semegszeldt [~ett, ~sen, ~eni] pripitomiti, ukrotiti, ublaiti, pokrotitimegszeldl [~t, ~jn] pripitomiti se, ublaiti semegszemlyest [~ett, ~sen, ~eni] oliiti/oliavatimegszemll [~t, ~\en] posmatrati, ogledati; (vrost, ltnivalkat) razgledati/razgledavatimegszenesedilk [~ett, ~jk/~jen]uglje-nisati [-iem] semegszentel [~t, ~jen] (p)osvetitimegszentsgtelent [~ett, ~sen, ~eni] skrnaviti, skvrnaviti, skvrniti, o-skvrnuti [-nem], obesvetiti, poganiti, profanisati [-iem], profaniratimegszentsgtelents [~e, ~t] oskvrna, oskvrnue, svetogre, profanacijamegszenved [~ett, ~jenl pretrpeti [-pim], propatiti, prepatiti, okajati [-jetn], ispatati; ~ a bneirt okajati svoje grehemegszeppen [~t, ~jen] poplaiti semegszpl [~t, ~jn] ulepati/ulepa-vati semegszeret [~ett, megszeressen] zavo-leti [-lim]megszerez [megszerzett, ~zen] nabaviti, stei [-eem], pribaviti, namaknuti [-nem], namai [-aknem], naskrbiti; pnzt ~ smoi [-ognem] novacamegszerezhet dostian [-na], na-bavljivmegszerkeszt [~ett, megszerkesszen, ~eni] 1. (sszellt, megfogalmaz) sastaviti/sastavljati, sainiti/sainjavati; 2. (brt, gpezetet) konstrui-sati [-iem], konstruirati, sastaviti, v izumeti v izraditi plan (nekog mehanizma)megszervez [~ett, ~zen] organizovati [-zujem], organizirati, urediti/ureivati [-ujem], ustrojiti/ustrojavatimegszervezs [~e, ~t] organizovanje, organiziranje, ureenje, ustrojstvomegszerzs [~e, ~t] nabavka, dobivanjemegszid [~ott, ~jon] ispsovati [-su-jem], izgrditimegszigort [~ott, ~son, ~ani] pootriti, uiniti stroijimmegszilrdt [~ott, ~son, ~ani]uvrstiti/uvrivati [-ujem]megszilrdul [~t, ~jn] uvrstiti/ uvrivati [-ujem] semegszimatol [~t, ~jon] nanjuiti, na-mirisati [-iem], onjuitimegszitl [~t, ~jon] prosijati [-jem], prosejati [-jem]/prosevatimegszvlel [~t, ~jen] uzeti [uzmem]/ uzimati k scrcu, uvaiti/uvaavatimegszoks [~a, ~t, ~ok] navika, navada, obiajmegszok|ik [~ott, ~jk/~jon] naviknuti [-nem]/navikavati (se), priviknuti (se), navaditi se, nauiti (se), stei [-eknem]/sticati [-iem] navikumegszokott uobiajen, navadanmegszl [~t, ~Jon] vkit ogovarati, kuditi, skuditi koga; napanjkati na kogamegszlal [~t, ~jn] ! (beszlni kezd) progovoriti, uzeti [uzmem]/ uzimati re, probesediti; 2. (megcsendl) zazvoniti, zazvuati [-im]; (hangszer) zasviratimegszlals: a ~ig hasonlt samo to ne progovori szlmegszls [~a, ~t] ogovaranje, kuenjemegszolgl [~t, ~jon] zaraditi/zaraivati [-ujem], zasluiti/zasluivati [-ujem]megszlt [~ott, ~son, ~ani] osloviti, naslovitimegszomjaz ik [~ott, ~zk/~zon] oedneti [-nim], zaedneti [-nim]megszomorit [~ott, ~son, ~ani] oa-lostiti, raalostiti, rascvelitimegszoptat [~ott, megszoptasson] na-dojiti, odojiti, pridojiti, zadojitimegszort [~ott, ~son, ~ani] 1. zategnuti [-nem], stegnuti; ~y'a vkinek a kezt stisnuti [-nem] v stegnuti [-gnem] nekome ruku; 2. (korltoz) ograniiti/ograniavati s ograniivati [-ujem]megszoroz [megszorzott, ~zon] (po-) mnoiti, umnoiti/umnoavatimegszorul [~t, ~lon] 1. stegnuti [-nem] se, stisnuti se, zbiti [-ijem] se; 2. tv biti pritenjen, doi [doem] u kripac, doi u novanu neprilikumegszo' [~tt, ~j(jn] natkati [natkam, natkem s naem]; a takart ~tte natkao v otkao je aravmegszkj ik [~tt, ~jk/~jn] odbei [-egnem], pobei, utei [-eknem], umai [-aknem], strugnuti [-nem], kidnutimegszktet632megtrgyalmegtart633megteszmegszktet [~ett, megszktessen] pomoi [-ognem] nekom da pobegne, odvesti [-edem], oteti [otmem]; {elrabol) ugrabiti, oteti [otmem]megszvegez [~ett, ~zen] sastaviti/ sastavljati tekst; (megr) napisati [-iem]; (kifejez) izraziti/izraavatimegszr [~t, ~j'on] ubosti [-odem]megszkt [~ett, ~sen, ~eni] suziti, stesniti, otesnitimegszkl [~t, ~jn] suziti se, otenjatimegszl [~t, ~jn] roditimegszletek [~ett, megszlessen] 1. roditi se; 2. (tv:) a dnts ~ett odluka je palamegszns [~e, ~t] prestanak [-nka]megszlijik [~t, ~jk/~jn] prestati [-ane]/prestajati [-je]; ~t az es minula v prestala je kia; ez a folyirat ~t ovaj asopis je prestaomegszntet [~ett, megszntessen] ukinuti [-neml/ukidati; (kikszbl) ukloniti/uklanjati; ~ a fjdalmat umrtviti bolovemegszntets [~e, ~t] ukidanje, ukinue; (kikszbls) uklanjanjemegszr [~t, ~j'n] 1. (folyadkot) procediti/proceivati [-ujem], pro-filtrovati [-rujem] (tenost); 2. (fnyt) ublaiti/ublaavati, priguiti/priguivati [-ujem] (svetlost)megszrkl [~t, ~jn] posiveti f-vim], postati [-anem]/postajati [-jem] sivmegtagad [~ott, ~jon] odrei [-eem]/ odricati [-iem], porei/poricati, ne pristati [-anem]/pristajati [-jem], oporei; ~ja az engedelmessget otkazati/otkazivati [-zujem] poslunost; krst ~ odbiti [-ijem] molbu; ~ja vkinek a segtsget uskratiti kome pomo .megtagads [~a, ~t] odbijanje, uskraivanjemegtgul [~t, ~jon] proiriti/proirivati [-rujem] se, postati [-nem]/ postajati [-jem] irimegtakart [~ott, ~son, ~ani] utedeti [-dim], pritedeti, priuvatimegtakarts [~a, ~t] uteda, pritedamegtakartott: ~ pnz uteevina, priteevina, zateevinamegtall [~t, ~jon] nai [naem], pronai; (tapogatzva) napipati; ~tam az elveszett knyvet pronaao sam izgubljenu knjigu; ~ja a mdjt pronai put i nain; ~ja a nyitjt doviti [-ijemJVdovijati semegtall [~ja, ~t, ~k] pronalazamegtalpal [~t,.~jon] pooniti, staviti nove potplate/donove tb, poduplatitmegtltosodik [~ott, ~jk/~jon] tv odjednom prevazii [-ziem] semegtmad [~t, ~jon] 1. vkit napasti [-adnem]/napadati koga v na koga; lesllsbl ~ napasti [-adnem] iz zasede; 2. (betegsg) ~ja az egszsget naruiti/naruavati zdravljemegtmaszt [~ott, megtmasszon, ~a-ni] podupretimegtncoltat [~ott, megtncoltasson] vkit 1. igrati v plesati |-eem] s kim; 2. tv mutrati koga, terati kome sukumegtant [~ott, ~son, ~ani] 1. vkilv-mire nauiti, pouiti, priuiti koga neemu; 2. (tv:) mresre ~ vkit nauiti koga redumegtntort [~ott, ~son, ~ani] (tv is) uskolebatimegtntorodlik [~ott, jk/^-jon] (tv is) uskolebati se, zabatrgati/za-batrgavati se, pokolebati se, uzdrmati semegtanul [~t, ~jon] nauiti, izuiti, pouiti se, priuiti se; kvlrl ~ nauiti napamet; alaposan ~ja a mestersgi/szakmjt ispei [-eem] svoj zanatmegtapad [~t, ~jn] prionuti [-nem]/ prianjati v zalepiti se za netomegtapaszt [~ott, megtapasszon, ~ani] 1. (falat) omalterisati [-iem] (zid), bukati, zalepiti malterom; 2. (sszeragaszt) zalepiti/zaleplji-vati [-ljujem], slepiti zajednomegtapint [~ott, ~son, ~ani] opipati; ~ja (vkinek) a pulzust (p)opipati puls/bilomegtapsol [~t, ~jon] pozdraviti/pozdravljati v povladiti/povlaivati [-ujem] pljeskanjemmegtrgyal [~t, ~jon] raspraviti/raspravljati, pretresti [-semJVpretre- jmegtart [~ott, ~son, ~ani] > zadrati [-irn], (po)drati; csak tartsa meg a tbbit! zadrite ostatak ! ostatak je Va I 2. (rendezvnyt) . odrati; a mrkzst nem lehetett ~ani u}akml~ ca se nije mogla odrati; i. szi ~ja szavt I igrett drati [:z>mjrec ispuniti obeanje, sverovati (.-rujernjmegtartztatja magt uzdrati/uzdravati se, suzdrati/suzdravati semegtvjratoz [~ott, ~zon] Wmegsur-gnyz. .,megtbolyod|ik [~ott, ~jk/~jon] po-meriti v enuti [-nem] pameu, po-ludeti [-dimi... ,megtekint [~ett, ~sen, ~em] pogledati, razgledati, osmotriti, Posmatvra-ti; ~i a killtst izgledati izlobumegtekints [~e, ~t] razgledanje, razgledavanje, posmatranje, pogie-danje; ~re na razgledanjemegtelefonl [~t, ~jon] ]avltl vsaoptiti neto telefonom.megtelepeds [~e, ~t] naseljenje,nastanjenjen .megtelepedlik [~ett, ~jk/Henl nasta" niti/nastanjivati [-njujem] se> nase-liti/naseljavati semegtelepszik Id megtelepedikmegtellik [~t, ~jen] napum semegtpz [~tt, ~zon] proerupati,poerupati., .megtr [~t, ~jen] 1. (visszatr) vratiti/vraati se; 2. (megjavul> P;kajati [-jem] se, popraviti se; .vau(keresztny hitre tr) pnmiti/pn-mati hrianstvo v kranstvo, obratiti se na veru i c \megterem [megtermett, /-'.JenJ Vna'}rasti [-te], izrasti, uspevati, nicati[nie] -... , ...megteremt [~ett, ~sen, ~em] stvoritimeltrs [~e, ~t, ~ek] 1- ~t] pomije, spirine, splaine tb; napoj (tena hrana za stoku)mosoda [~ja, ~t, .k] perionica, praonicamosogat [~ott, -gasson] (o)prati [operem] v ispirati [-ram s -rem] sudove mosogats [~a, ~t, ~ok] pranjesudova/posua mosogatlny [~a, ~t, ~ok] popiraa,loncopera, sudopera mosogati [~t] splaine, spirine, pomije tb mosogatn [~je, ~t, ~k] sudopera,sudopralja, popiraa mosogatrongy [~a, ~ot, ~ok] ispi-raa, krpa za pranje sudova/posuda, ispiraa; paaura, paavra tj mosgp [~e, ~et, ~ek] maina zapranje (rublja) moskonyha [~ja, ~t, Ak] praonica,veernicamosoly [~a, ~t, ~ok] osmeh, osmej, osmejak [-jka], osmeak [-ka]mosolygs656mozaikmozalkfests657mozzanatosmosolygs [~a, ~t, ~ok] t mosoly mosolygs [~at; ~an; ~abb] nasmejan,smeljiv, osmeljiv mosolyog [-lygott, ~jon] smeiti/smekati se, osmevati se, osmeki-vati [-kujem] se, osmehivati[-hujem]se, nasmehivati [-hujem] se mosmedve [~je, rCt, *ik] ll rakun mosn [~je, ~t, ~k] pralja, peraica,veerka mospor [~a, ~t, ~ok] deterdent,prah za pranje mosszappan [~a, ~t, ~ok] sapun zarublje, sapun za pranje rublja mosszer [~e, ~t, ~ek] deterdent mosszda [~ja, ~t] soda za pranje mostekn [~je, ~t, ~k] korito zapranjemost(an) sad(a); ~ is i sad(a) mostanban u dananje doba, udananje vreme, dandanas; biti odsutan [-tna], odsustvovati [-vu-jem]; (kimarad) izostati [-anem]/ izostajati [-jem]; 2.(kihagy) izostaviti/izostavljatimulaszts [~a, ~t, ~ok] propust, proputanje, izostavljanje; (kimarads) izostanak [-nka]; igazolatlan ~ neopravdani propust; igazolt ~ opravdan izostanakmulat [~ott, -sson] zabavljati se, veseliti se, provoditi se; ~ egyet proveseliti semulat [~Ja> ~t, ~k], mulathely [~e, ~et, ~ek] noni lokal, barmulats: ~ ember veseljakmulatoz ik [~ott, ~zk/~zon] lolati se, baniti, bekrijati, lumpovati [-pu-jem]munkamulatsg [~a, ~ot, ~ok] zabava, provod, razonoda, veselje, terevenkamulatsgos [~at; ~an; ~abb] zabavan [-vna]mulattat [~ott, -asson] zabavljati, uveseljavatinitlkony [~an] prolazan [-zna]mlhatatlan [~ul] neophodan [-dna], nudan [-na], neminovan [-vna], vean [-na], veit; ~ szksg preka potrebami31|ik [~t, ~jk/~jon] 1. (id) prolaziti, tei [-tee]; ~nak az vek teku godine; ~ik az id tee vreme; 2. rajtad ~ik do tebe stoji; rajtam nem fog ~ni ja u uiniti svoje; 3. idejt ~ta zastarelo jemulo prolazan [-zna]mlt I. mn 1. proli; a ~ vben prole godine; ~ vi prologodinji; 2. nyelv ~ id prolo vreme; II. fn [~ja, ~at, ~ak] prolost; a ~ban u prolostimltval: id ~ s vremenommltkor proli put, nedavnomlva posle, nakon birt e; za trgye; hrom ht ~ posle/nakon tri nedelje v sedmice; hrom nap ~ naksutra; tz nap ~ hazajn vratiti se za deset danamulya 1. mn [~n] nespretan [-tna], nezgrapan [-pna], blesav, bedast; II. fn [~ja, M, rCk] blesan, glupan, nespretnjak, mokljanmumpsz [~a, ~ot] orv upala doune/ priune lezde; podunice, zauke, zaunjaci tb; mumpsmundr [~Ja ~t, ~ok] kat, rg mundir, mundura, vojniko odelo, uniformamunka [~ja, -t, ^k] rad, posao [-sla], delo, radnja, rabota; rutermel ~ robno proizvodan rad; fizikai ~ fiziki rad; kpestshez kttt ~ kvalifikovan rad; megszakts nlkli ~ neprekidni/non-stop rad; ni ~ enski rad; szellemi ~ umni/intelektualni rad; tudomnyos ~ nauni rad; ~ nlkli jvedelem bezradni dohodak [-tka]; Munka Trvnyknyve Zakon o radnim odnosima; rCba ll stupiti na posao, stupiti u659munklmunkafelajnls [~a, ~t, ~ok] dobrovoljna radna obaveza munkafelttelek [~et] uslovi rada; biztonsgos ~ obezbeenje zatita na radu munkafolyamat [~a, ~ot, ~ok] tok/proces rada, radni proces munkagp [~e, ~et, ~ek] mainaalatljika munkahely [~e, ~et, ~ek] radnomesto, radionica, nametenje munkahiny [~a, ~t] nezaposlenost,besposlicamunkaid [-ideje, ~t] radno vreme; ~ cskkentse skraivanje radnog vremenamunkaignyes koji zahteva mnogo ivog rada; ~ termelfolyamatok gpestse mehanizacija runih radnih procesamunkairnyt I. mn operativan [-vna]; II. fn [~ja ~t, ~k] (diszpcser) dispeermunkajog [~ot] radno pravo munkakedv [~e, ~et] radljivost, radnipolet, volja za rad munkaknyszer [~t] prisiljavanje narad munkakpes [~en] sposoban [-bna] zaradmunkakptelen nesposoban [-bna] za rad; ~n vlik onesposobiti/onesposobljavati se v postati [-anem]/ postajati [-jem] nesposoban za radmunkakerl I. mn neradan [-dna], len; II. fn [~je, ~t, ~k] neradnik munkaknyv [~e, ~et, ~ek] radnaknjiga/knjiica munkakpeny [~e, ~t, ~ek] radnimantilmunkakr [~e, ~t, ~k] delokrug munkakzssg [~e, ~et, ~ek] radnazajednica munkakzssgi: ~ tancs (JSZSZK-ban) savet radne zajednice munkakzvett: ~ hivatal zavod za zapoljavanje radnika, ured za posredovanje rada; rg berza rada munkl [~t, ~jon] np (fldet) obraivati [-ujem]munklat660munkaszolglatmunkaszolglatos661mutatvnyszmmunklat [~a, ~ot, ~ok] rad; a ~ok folynak radovi su u tokumunklkodik [~ott, ~jk/~jon] delati, delovati f-lujem], rabotatimunkltat fn [~ja, ~t, ~k] poslodavac [-vca], slubodavac [-vca]munkamegoszts [~a, ~t] podela radamunkamenet [~e, ~et, ~ek] tok radamunkamdszer [~e, ~t, ~ek]metod(a)/ nain radamunkamdszer-tads predaja radnih metodamunkanap [~Ja> ~t> ~ok] radni/ teatni dan, teatnik, teatak [-tka]; nyolcrs ~ osmoasovni dnevni radmunkanlkli fn [~je, ~t, ~ek] nezaposlen radnik, radnik bez posla; rszleges ~ delimino nezaposlen radnik; teljes ~ potpuno nezaposlen radnikmunkanlklisg [~e, ~et] nezaposlenost, besposlica, besposlenost; idszaki ~ sezonska nezaposlenostmunkanlkli-segly potpora u sluaju nezaposlenostimunkanorma [~ja, ~t, ~k] radna normamunkapad [~Ja> ~t> ~ok] msz tezgamunkaruha [~ja, ~t, ~k] radno odelo, radna haljinamunks I. fn [~a, ~t, ~ok] radnik, rabotnik; talnyban dolgoz ~ uturiar; betantott ~ polukvali-fikovan/douen radnik; gyri ~ fabriki/tvorniki radnik; magas szakkpzettsg. ~ visokokvalifikova-ni/visokokvalificirani radnik; nehz testi ~ teak telesni/fiziki radnik; szakkpzett ~ot, ~ok] radna/ radnika brigadamunkscsapat [~a, ~ot, ~ok] radnika druinamunksellts [~a, ~t] radniko snabdevanjemunksellenes protivradnikimunksfelvtel [~e, ~t] primanje/ prijem radne snagemunkskder [~e/~ja, ~t, ~ek/~ok] radniki kadar [-dra]munkslaks [~a, ~t, ~ok] radniki stanmunksltszm [~a, ~ot] brojno stanje radnikamunkslevelez fn [~je, ~t, ~k] radniki dopisnikmunksmozgalom [-Ima, -Imat] radniki pokretmunksnegyed [~e, ~et, ~ek] radnika etvrt, radniki rejon/rajon/ kvartmunksn [~Je. ~t, ~k] radnicamunksosztly [~a, ~t] radnika klasamunks-nigazgats radniko samoupravljanjemunks'r [~e, ~t, ~k] radnik--milicist(a)/-milicionar/-milicioner, pripadnik radnike milicijemunksrsg [~e, ~et] radnika milicijamunks-paraszt: ~ szvetsg radniko--seljaki savez, savez radnika i seljakamunksprt [~ja, ~ot, ~ok] radnika stranka/partija; (angol) laburistika stranka; az angol ~ tagja laburistmunksprti radnike stranke/partije; laburistikimunkssg [~a, ~ot] 1. (munksosztly) radnitvo; 2. (tevkenysg) rad, delatnostmunksszll [~ja> ~t, ~k] radniki konak, radniko konaite, radnika nastambamunksszrmazs radnikog poreklamunkstancs [~a, ~ot, ~ok] radniki savetmunkastlus [~a, ~t] stil/nain/me-tod(a) radamunkstmeg [~e, ~et, ~ek] radnika masamunkaszerzds [~e, ~t, ~ek] ugovor o radumunkaszolglat [~a, ~ot] kat, trt prinudna radna sluba (za anti-faiste za vreme II. svetskog rata), munkai" tbmunkaszolglatos fn [~a, ~t, ~ok] kat, trt antifaista na prinudnom iBdu v u munkaima"munkasznet [~e, ~et, ~ek] radni odmor; vasrnapi ~ nedeljni odmormunkaszneti: ~ nap neradni dan, dan odmoramunkatbor [~a, ~t, ~ok] radni logormunkatrs [~a, ~at, ~ak] saradnik, suradnik; tudomnyos ~ nauni saradnikmunkateljestmny [~e, ~t, ~ek] radni uinak [-nka], radni uinmunkatermelkenysg [~e, ~et] proizvodnost/produktivnost radamunkaterlet [~e, ~et, ~ek] podruje/ polje radamunkaterv [~e, ~et, ~ek] plan radamunkatbblet [~e, ~et] viak radamunkatem [~e, ~et] tempo radnjamunkavllals [~a, ~t] prihvatanje poslamunkavllal fn [~Ja> ~*> ~k] {szemly) posloprimac [-mca], slubo-primac [-mca]munkavdelem [-Ime, -lmet] zatita rada v na radumunkavdelmi: ~ bizottsg komisija za zatitu na radu; ~ elrsok propisi za zatitu na radu; Munkavdelmi Tudomnyos Kutatintzet Nauni institut za prouavanje pitanja zatite na radumunkaverseny [~e, ~t, ~ek] radno takmienje, takmienje u radu v na radumunkavezet fn [~je> ~t> ~k] (szemly) poslovoa, rukvodilac radovamunkaviszony [~a, ~t] radni odnos; ~ban eltlttt id radni staMurakz [~t] fldr Meumurjemurakzi: ~ l meumurski konjmurci [~ja, ~t] ira u prvoj stadiji vrenjainurok [~ja, murkot] tj obina uta mrkvamurva [^ija, ~t] (zzottk) skalje tb nmusktli [~Ja ~t, ~k] nv mukatla, pelargonijamuskotly [~a, ~t, ~ok] ~ot, ~ok] ira, mot(a), mostmustr [~Ja> ~t] slaica, goruica, senf, mutardamustrgz [~a, ~t]/ia/iperit, slainik, gas/plin od goruicemustrmag [~Ja> ~ot, ~ok] slaino zrno, zrno (od) goruicemuszj biz morati, mora bitimuszlin [~Ja> ~t] *ex muslinmutl [~t, ~jon] mutirati, menjati glasmutls mutiranje, menjanje glasamutat [~ott, -asson] pokazati [-aem]/ pokazivati [-zujem], ukazati/ukazivati, ispoljiti/ispoljavati; -asd csak! ded pokai! a jelek arra ~nak sve ukazuje v upuuje na to, prema svemu izgleda; ez j zlsre ~ to ukazuje na dobar ukus, to dokazuje dobar ukus; ezjl ~ to dobro izgleda; ez sokat ~ to mnogo pokazujemutatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] po-kaziti [-aem]/pokazivati [-zujem] se; ~ni sem mer ott on ne srne onde ni prismrdeti [-di]mutat 1. mn: nyelv ~ nvms pokazna zamenica; II. fn [~'}a, ~t, ~k] 1. pokaziva; 2. ~t> ~k] ocenjiva/recenzent/kritiar umetnikog dela mbolyg [~ja, ~t, ~k] vetakisatelit mbr [~e, ~t, ~k] vetaka/umetnakoa mcsarnok [~a, ~ot, ~ok] galerijalikovne umetnosti, umetniki paviljon megyetem [~e, ~et, ~ek] tehnikiuniverzitet (u Maarskoj: tehnikifakulteti) megyetemi: ~ hallgat student tehnikev tehnikog univerziteta (u Maarskoj)mlvezet [~et] umetniko uivanje, uivanje u umetnosti/vetinimemlk [~e, ~et, ~ek] umetniki spomenikmemlkbizottsg [~a, ~ot, ~ok] konzervatorska komisijamptsz [~e, ~t, ~ek] arhitekt umetnikmrt I. fn [~je, ~t, ~k] poznavalac [-aoca] umetnosti; II. mn strunja-ki, znalaki; ~ kznsg znalaka publikamiiezzin [~je, ~t, ~ek] (mohamedn pap) mujezinmfaj [~a, ~t, ~ok] ir knjievna vrstamfog [~a, ~at, ~ak] vetaki/umetni zubmfogs [~a, ~t, ~ok] vetina, majstorijamfonal [~a, ~t, ~ak] sintetino/ vetako vlaknomfordts [~a, ~t, ~ok] umetniki prevodmfordt [~ja, ~^ ~k] prevodilac--umetnikmgond [~ot] umetnika briljivostmgumi [~ja, ~t] sintetina guma, vetaki kauukmgyanta [~ja, ^t] sintetina smola, vetaka kolofonijamgyjtemny [~e, ~t, ~ek] zbirka umetninamgyjt' [~je, ~t, ~k] skuplja/ sabira umetninamhely [~e, ~t, ~ek] radionica; (mterem) atelje; gpkocsijavt ~ radionica za opravku kolamhelyblzottsg [~a, ~ot, ~ok] sindikalni odbor u odeljenju preduzea/ poduzea (u Maarskoj)mhiba [*it, *ik] technika (po)-grekamhold [~ja. ~at, ~ak] umetni/ vetaki satelit zemljemjg [-jeget] vetaki/umetni ledmjgplya [^.ja, At, ^k] vetako/ umetno klizalitemkedvel I. mn diletanski, amaterski; ~ elads diletanska/amaterska predstava; ~ npi egyttes amaterski folklorni ansambl; ~ szin-jtszcsoport amaterska/diletanska pozorina grupa; II. fn [~Ja> ~t, ~k] ljubitelj umetnosti, amater, diletantmkereskeds [~e, ~t, ~ek] trgovina umetninamamkifejezs [~e, ~t, ~ek] techniki nazivmkincs [~e, ~et, ~ek] umetniko blagomkorcsolyzs [~a, ~t] umetniko klizanje/klienjemkorcsolyz fn [~ja, ~t, ~k] kliza umetnik; klizaicamk [-kve, -kvet, -kvek] p vetaki/liveni kamenmkds [~e, ~t] 1. rad, pogon, funkcija; ~be hoz staviti/stavljati u pokret v pogon; ~be jn proraditi; ~ben van biti u pogonu/radu/pokretu; 2. (tevkenysg) delatnost, delovanje, akcija; ~be lp stupiti u akcijumkdk [~tt, ~jkHn] raditi, delati, funkcionisati [-iem], funkcionirati, poslovati [-lujem]; a lift nem ~ik lift ne radi v ne funkcionira; ~ni kezd proraditimkdtet [~ett, -tessen] drati [-im] u pogonu, dati da radimkritlkus [~a, ~t, ~ok] umetniki kritiarmlb [~a, ~at, ~ak] vetaka/ umetna noga, protezamlesikls [~a, ~t] sp slalom, spustmmrvny [~a, ~t] vetaki mermermmellklet [~e, ~et, ~ek] umetniki prilogMnchen [~t]fldr Minhenmnyelv [~e, ~ek, ~et] 1. (szakmai) struni jezik, tehnika terminologija; 2. (mestersges) vetaki/ umetni jezikmprtol fn [~ja, ~t, ~k] mecena, pokrovitelj umetnostimremek [~e, ~et, ~ek] remek-delo, umetniko delomrepls [~e, ~t] via/majstorska/ akrobatska pilotaamrepl [~Je ~t, ~k] pilot-akro-bat(a) hmtirost [~ot] vetako/umetno vlakno, sintetine niti tbmselyem [-selyme, -selymet, -selymek] vetaka/umetna svilamsor [~a, ~t, ~ok] raspored, program, repertoar; ~on van biti na programu/repertoaru; ~ra tz staviti/stavljati na program; rd, tv ~t sugroz emitovati [-tujem], emitiratimsorfzet [~e, ~et, ~ek] programmsorismertets [~e, ~t] najava/ najavljivanje programamsorkzl fn [~je, ~t,~k](szemly) konferansijemsoros: ~ est vee s programommsorszm [~a, ~ot, ~ok] programska taka, taka po rasporedumszak [~ja, ~ot, ~ok] smena (rada), radna smena; ihta tj; jjeli ~ nona smena; nappali ~ dnevna smenamszaki tehniki; kat ~ csapatok inenjerske trupe, inenjerija; ~ egyetem tehniki univerzitet, tehniko sveuilite (u Maarskoj: tehniki fakulteti); ~ rtelmisg tehnika inteligencija; ~ lers tehniki izvetaj/opis; ~ rajz tehniki crte; ~ rajzol tehniki crta; ~ terv tehniki projekat [-kta]/planmszer [~e, ~t, ~ek] sprava, orue, instrumen(a)t [-nta]mszersz [~e, ~t, ~ek] mehaniarmsz [-szava, ~t, -szavak] nyelv tehniki/struni izraz v termin, kovanicamtrgy [~a, ~at, ~ak] (p, msz is) umetniki predmetmterem [-rme, -rmet, -rmek] atelje [-jea], studiomtermi: ~ vilgts atelijersko osvet-ljenjemtt [~je, ~et, ~ek] operacijamtti orv hirurki, kirurki, operacionimt [~Je ~t. ~k] orv hirurka/kirur-ka operaciona dvoranamvirgMveldsgyi: ~ Minisztrium Ministarstvo kulturemveldik [~tt, ~jk/~jn] obrazovati [-zujem] se, prosveivati [-ujem] semvelt [~et; ~en; ~ebb] obrazovan, prosveen, izobraen; ~ ember pro-svetljen ummyeltet: nyelv ~ ige uinski/kauza-tivni/faktitivni glagolmveltsg [~e, ~et] obrazovanje, obrazovanost, prosveenostmveltsgi kulturan [-rna], intelektualan [-Ina]; ~ fok stepen obrazo-vanosti/prosveenostimvsz [~e, ~t, ~ek] umetnik; kivl ~ odlian umetnik; odlina umetnicamvszet [~e, ~et, ~ek] umetnost, vetinamvszeti umetniki; ~ alkots umet-niko delo; ~ eszmk ideje umetnosti; ~ irnyzat umetniki pravac; Mvszeti Szakszervezetek Szvetsge Savez sindikata umetnikamvszettrtnet [~e, ~et] (h)istorija/ povest umetnostimvszi [~en/~leg] umetniki; ~ eladsmd nain umetnikog prikazivanje; ~ munka umetniki rad/posao [-sla], umetniko delo; sp ~ torna umetnika gimnastikamvszn [~Je> ~t, ~k] umetnicamvsznvendk [~e, ~et, ~ek] uenik umetnike kolemvezet fn [~Je ~t, ~k] (szemly) poslovoa, nadzornikmvirg [~a, ~ot, ~ok] vetako cvee, umetno cveemtasztal664mtasztal [~a, ~t, ~ok] operatorski/ operacioni stolmtrtnet [~e, ~et] (h)istorija/povest umetnostimtsn' [~je, ~t, ~k] orv sestra instrumentarkamtrgya [/ija, -it, -ik] vetako/ mineralno ubrivo v gnojivomtrgyagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/ tvornica vetakog gnojivamugrs [~a, ~t, ~ok] sp umetniki skokmtt [~ja, -utat, -utak] drum (asfaltirana) cesta, autoput, autocesta; elsrend ~ cesta prvog redamvgtag [~ja, ~ot, ~ok] orv protezamvek ld m 3.mvel [~t, ~Jen] !