UNIVERZITET EDUCONSFakultet za sport i turizam

TIMS

Seminarski radMedicina sporta

Tema: Distorzija skočnog zgloba

Profesor: doc. dr sc. med Dejan Čubrilo Student: Bošković Sandra Broj indeksa: F1477

SADRŽAJ

Svaki sport ima svoje specifičnosti, tako da jedni zahtevaju veliku pokretljivost i manevarsko kretanje, što može dovodesti do istegnuća i rupture ligamenata ili čak i preloma koštanih struktura. Košarka je specifičan sport kojim se bave visoki, brzi i snažni ljudi. Igra se brzo i u igri je prisutrnan kontakt izmedju igrača. Kontakt, brza igra, veliko mišicno naprezanje, skokovi, nagle promene pravca su uslovile sve češći nastanak povreda. Istraživanja su pokazala da su najčešće povrede u mlađim uzrastima povrede skočnog zgloba, prstiju ručja i povrede lica. U starijim kategorijama pored povrede skočnog zgloba se javlja i povreda kolena. Nema razlike u učestalosti povreda između dečaka i devojčica. Povrede se češće dešavaju na utakmicama nego na treninzima.

Većina studija povreda u košarci navodi skočni zglob kao najčešće mesto povređivanja a i uganuće skočnog zgloba kao najčešći vid povrede.

Anatomski podaci

Skočni zglob je treci po veličini zglob donjeg ekstremiteta. Formiraju ga tri kosti: doji okrajci tibije i fibule i gornja površina prve velike kosti stpala talusa. Stabilatori zbloba su kapsula i snažni okolni ligament. Distalni kraj tibije je četvrtastog oblika. Tibija se sa medijalne strane završava apofizom, kratkim kupastim produžetkom-medijalnim maleolusom. Medijalni maleolus je sa lateralne strane pokrivem zglobnom hrskavicom a na medijlnu stranu se pripaja deltoidni ligament. Sa zadnje strane medijalnog maleolusa se nalazi žljeb kroz koji proz koji prolazi tetiva m tibialis posterior. Sa lateralne strane je donji kraj fibule, lateralni maleolus, veći, duži I širi od medijalnog. Sa svoje unutrašnje strane pokriven je zglobnom hrskavicom. Donja epifiza tibije i maleolusi formiraju otvor u obliku kratkog, nesimtričnog ćiriličnog slova P, u koji se uvlači telo talusa. Zajedno sa mekim strukturama, kapsulom i ligamentima ovakva biomehanika je stabilna i sprečava transverzalne pokrete talusa.

Najjači deltoidni ligament koji se pirpaja sa medijalne strane ima dva sloja. Površinski je širok, lepezast i pruža se od medijalnog maleolusa do širokog pripoja distalno ka talusu, kalkaneusu i navikularnoj kosti. Duboki sloj je kratka transverzalna veza između medijalnog maleolusa i talusa. Opire se lateralnoj subluksaciji talusa. Sa spoljašnje strane zgloba je kompleks od tri ligamenta. Predni i zadnji talofibularnog i kalkaneofibularnog. Sva tri se opiru naginjanju talusa unutar zgloba. Sa zadnje strane su zadnji donji tibiofibularni ligament, zadnji talofibularni ligament i kalkaneofibularni ligament.

Fibula sa svojim distalnim krajem zglobljava sa tibijom i lateralnim maleolusom prelazi preko zgloba. Zglob je stabilizovan prednjim i zadnjim tibiofibularnim ligamentom i međukostanom

membranom, dovoljno elastičan da dozvoljava proširenje intermaleolarnog prostora i izvestan stepen rotacije fibule. Osovina skočnog zgloba je paralelna sa podlogom i rotirana upolje 15-20%.

Prednji tibuofibularni ligament je zategnut u plantarnoj fleksiji i prepreka je inverziji.

Kalkaneofibularni ligament je zategnut u dorzalnoj fleksiji.

Pokreti koji se izvode u skočnom zglobu u sagitalnoj ravni dorzalna fleksija I plantarna fleksija. U frontalnoj ravni su pokreti abdukcije i addukcije. U sve tri ravni su pokreti supinacije i pronacije. Supinacija je kombinovani pokret plantarne fleksije, addukcije i inverzije. Pronacija kombinovani pokret dorzalne fleksije, abdukcije i everzije. U praksi se koristi sinonimi supinacija=inverzija i pronacija = everzija

Distorzija je najučestalija povreda skočnog zgloba. Ovakve povrede se dešavaju pri hodu, trčanju, nezgodnom koraku kada se stopalo uvrne. Desavaju se na neravnom ili klizavom tlu. Zbog učestalosti ove povrede ne smatraju je jako teškom povredom jer je najčešće oporavak oko tri nedelje i u 70% slučajeva se potpuno oporavi zglob. Danas se ovakav stav odbija i pridaje se

velika važnost u prevenciji da se spreči nastanak povrede i kada se desi najefikasniji način oporavka.

Postoje TRI STEPENA distorzije ili uganuća:

1. Elongacija2. Parcijalna rupture3. Rupture

Elongacija se najčešće dešava u praksi. Predstavlja mikroskopsi prekid i distenziju vlakana ligamenta s očuvanim opštim funkijama. Simptomi su bol na mestu povrede, obicno ispod maleolusa, mali otok i bolom lako ograničena pokretljivost. Ne dolazi do nestabilnosti zgloba. Povređeni je u stanju da se osloni na stopalo i da otežano hoda.

Parcijalna ruptura je delimičan prekid ligamenata, jednog broja vlakana i izvestan gubitak funkcije. Ligament nije u stanju da održi stabilnost zgloba već se isteže. Simptomi su veći otok i hematom koji zahvata širu regiju oko povređenog mesta, pa i u susednoj strani zgloba. Nastaje jaka bolna osetljivost na mestu povrede ispod maleolusa. Iztezanje ligamenata pojačava bolove. Povređeni ne moze da hoda samostalno.

Ruptura je potpuni prekid ligament, često praćen povredom capsule i izlivom krvi u zglob. Ligament vise nije u stanju da vrši svoju funkciju i zglob je sa te strane nezaštičen. Simptomi su slučni kao u parcijalnoj rupture samo se sa strane pokidanog ligament zglob otvara. Otok I hematom su veliki, a izliv u zglob napinje i rasteže kapsulu. Bol se javlja i sa druge strane zgloba. Povređeni nije u stanju da hoda bez pomagala.

Zaključak je da će se pri prvom pregledu, nakon distorzije prepoznati stepen uz pomoć najjednostavnijeg testa, da li povređeni može da se osloni na zglob i hoda ili nije uopšte u mogućnosti da se osloni na zglob i stopalo.

U praksi se najčešće desava inverzija zgloba. Zglob se nategne i dolazi do zapaljenske reakcije. Limfa ulazi u porstor gde je došlo povrede. Kod elongacije je potrebno odmah sutradan krenuti sa PROPRIOCEPTIVNIM vežbama. Proprioceptori se nalaze u kapsuli, ligamentima, mišićima. Pri pomeranju oni reaguju i obaveštavaju mozak o promenama u zglobu. Povratna reakcija je prokrvljavanje povređene regije sto omogućava i drastično ubrzava oporavak. Vežbe iz dana u dan komplikovati i otezavati, kako sam oporavak napreduje. Uz vežbe vrlo je važna mobilizacija stopala i masaža da bi se otklonio eventualno nastali otok.

RICE metoda

Rest ili odmor je u prvom stepenu distorzije pod velikim znakom pitanja. Treba se odmah početi sa proprioceptivnim vežbama.

Ice ili led se stavlja odmah po povređivanju. Nikad se ne stavlja direktno na kožu već preko peškira, da bi se izbegle smrzotine i druga oštećenja na koži, u trajanju od 15 minuta.

Compression ili kompresija se vrši uz pomoć leda, tako što se ledom obloži zglob i folijom utegne da se ne pomera.

Elevation ili podizanje noge iznad ravni srca, na oko 70 stepeni, i na taj način sprečiti oticanje limfe i stvaranje otoka. Jako je bitno da se ova metoda koristi u prvih 24h od povređivanja.

Na ovakav način se drastično ubrzava oporavak.

Nakon Rice metode, moze se koristiti i kinezitejping. Potrebno ga je postaviti tako da imitira povređeni ligament. Ako se dobro postavi može da omogući sportisti da trenira. Na taj način se prokrvi zglob i oporavlja se.

Nikako se ne preporučuje da se stavlja gips ili neke vrste steznika koji će se konstantno nositi jer ligamenti slabe a mišićne strukture atrofiraju.

Prva stvar u prevenciji od povređivanja skočnog zgloba je posmatranje “normalnog” stava sportiste. Često je narušen položaj stopala. Pri hodu je rotiran ka unutra i on utiče da se rotiraju

koske, javlja se bol u ligamentima jer su sve vreme nategnuti. Takav položaj lose utiče na karlicu i na C2 Aksis pršljen koji se rotira. Sve te promene prave probleme na nivou celog tela.

Proprioceptivne vežbe se rade radi prevencije dva do tri puta nedeljno. Trebalo bi ih raditi pre početka treninga da se proprioceptori aktiviraju i probude. Postoji širok sprektar proprioceptivnih vežbi uz pomoc različitih rekvizita. Najčešce treneri koriste balans ploče, mekane strunjače, polulopte, pilates lopte.