MEDIJI O ZDRAVSTVU sreda, 27.februar 2019.godine

RTS- Zakazivanje besplatnih pregleda na VMA

RTS- Gujon nastavlja da pomaže Srbima u enklavama

RTS- Kruševljanin preminuo u Nišu, sumnja se na grip

BLIC- "ZA ANKSIOZNOST JE VAŽAN IZABRANI LEKAR" Slavica Đukić Dejanović o savremenom pristupu lečenju

N1- Sud ili dom zdravlja zloupotrebio lične podatke Marije Lukić, deljeni na mrežama

RTV- Carnex donirao 70.000 evra Opštoj bolnici u Vrbasu

DANAS- „Sloga“: Krivična prijava protiv direktora Doma zdravlja Gornji Milanovac

POLITIKA- Naš zakon ne prepoznaje kanabis kao lek

Zakazivanje besplatnih pregleda na VMA

Od 8 do 12 časova građani mogu zakazati besplatne specijalističke preglede na Vojnomedicinskoj akademiji, iz tri medicinske grane.

Pregled se može zakazati na broj telefona 066 8727 779, saopštila je VMA.

Povodom 2. marta, Dana Vojnomedicinske akademije, ta zdravstena ustanova organizuje besplatne specijalističke preglede iz tri medicinske grane.

Sutra, 28. februara, od 8.30 do 13.30 časova lekari specijalisti radiologije radiće mamografske preglede, dok će pregledi prostate kod specijalista urologije biti održani istog dana od 13 do 15 časova.

Specijalistički reumatološki pregledi biće održani u petak, 1. marta, od 9.30 do 13.30 časova.

Gujon nastavlja da pomaže Srbima u enklavama

Humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" iz Francuske donirala je dva nova medicinska aparata zdravstvenim ustanovama u Gračanici i Pasjanu u vrednosti od 30.000 evra.

Bolnica u Pasjanu opremljena je novim ultrazvučnim aparatom dok je za potrebe bolnice u Gračanici obezbeđen štampač za razvijanje rendgen filmova.

Navedena donacija će znatno olakšati pružanje osnovne zdravstvene zaštite stanovnicima Kosovskog pomoravlja i centralnog Kosova.

"U okolnostima u kojima žive Srbi na Kosovu i Metohiji, pitanje zdravstvene zaštite se nameće kao jedno od važnijih za njihov opstanak. Zbog nedostatka medicinske infrastrukture, pacijenti su ponekad primorani da se leče u drugim gradovima, što povećava njihove troškove i otežava im život. Kupljena dva medicinska aparata predstavljaju još jedan mali ali veoma bitan korak u cilju obezbeđivanja bolje zdravstvene nege za žitelje enklava", rekao je Arno Gujon, predsednik NVO Solidarnost za Kosovo, navodi se u saopštenju.

Humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" već duži niz godina realizuje humanitarne projekte na polju zdravstvene zaštite.

Počev od 2015. godine, donirana su dva porođajna i dva operaciona stola za porodilište u Kosovskoj Mitrovici, 2016. godine je kupljeno ambulantno vozilo za selo Osojane dok je prošle godine uvedeno centralno grejanje u ambulantu u selu Livađe.

Kruševljanin preminuo u Nišu, sumnja se na grip

Preminuo je pacijent J. K.(42) iz Kruševca koji je u teškom stanju sa Infektivnog odeljenja Opšte bolnice u Kruševcu pre osam dana prebačen u Klinički centar u Nišu, gde je bio priključen na respirator, nezvanično saznaje RTS. Da li je reč o drugoj žrtvi virusa gripa na području Rasinskog okruga pokazaće analize sa "Torlaka".

Sa Instituta za virusologiju, vakcine i serume očekuje se i potvrda da li je virus gripa uzrok smrti pacijenta starog 53 godine koji je u Opštoj bolnici u Kruševcu preminuo 15. februara.

Reč je o hroničnom bolesniku koji je pre bolničkog zbrinjavanja imao simptome respiratorne virusne infekcije i povišenu temperaturu, što je dovelo do komlikacija.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu, u odnosu na drugu nedelju februara, broj obolelih od gripa i stanja sličnih gripu, na području Rasinskog okruga je prepolovljen u svim grupama osim kod najstarijih pacijenata.

Sa početkom nastave očekuje se i blagi porast broja obolelih među školskom decom.

"ZA ANKSIOZNOST JE VAŽAN IZABRANI LEKAR" Slavica Đukić Dejanović o savremenom pristupu lečenju

Anksioznost je ozbiljno stanje, ako se zanemari, vodi u depresiju, psihozu, a ponekad i suicid. Zato je najvažnije da se simptomi anksioznosti prepoznaju i leče na vreme - u ordinaciji opšte prakse, gde izabrani lekar treba da odredi najbolju terapiju.

Anksioznost je stanje napetosti i zabrinutosti, osećanja da će se nešto strašno desiti. Često se definiše i kao bolno stanje bespomoćnosti i nezaštićenosti. Fiziološki, anksioznost je isto što i strah, ali za razliku od realnog straha, koji se javlja povodom realne opasnosti po život ili zdravlje, anksioznost se stvara predviđanjem negativnih, čak katastrofalnih ishoda budućih situacija. Anksiozna osoba ima karakteristične misli poput: šta ako padnem ispit, šta ako joj/mu se ne svidim, šta ako se zaglavim u liftu, šta ako umrem…

Te misli održavaju i intenziviraju anksioznost koja, ako se ne prepozna i ne leči na vreme, već u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, predstavlja put u depresiju ili psihozu, gde krajnji ishod nekada može da bude i suicid.

- Simptomi anksioznosti su zapravo naš prijatelj. Oni nas podsećaju da se u našoj duši dešava neki lom, neka reakcija koja iziskuje razgovor sa stručnjakom koji treba da prepozna te simptome. Nelečeni simptomi anksioznosti vode u depresivnost, u vrlo ozbiljna otuđenja od realnosti, u nesanicu, u hipohondrična ponašanja kada osoba počne da razmišlja koji li su mi organi bolesni - kaže Slavica Đukić Dejanović, psihijatar i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Zato je, naglašava naša sagovornica, najbitnije da se simptomi anksioznosti prepoznaju i leče na vreme.

- Simptomi anksioznosti, paničnih poremećaja i fobičnosti iziskuju dobro opremljen prvi ešalon u zdravstvu - a to su lekari opšte medicine.

Lekar opšte prakse treba da nauči da prepozna simptome anksioznosti i da zna kako se anksiozni poremećaj leči. Izabrani lekar je zapravo naš stručni prijatelj. Zato ako osetite pomenute simptome, a pogotovu ako se nađete u stresogenoj situaciji kao što je smrt bliske osobe, degradacija na poslu, neka elementarna nepogoda, treba da se obratite svom izabranom lekaru od koga bi trebalo da dobijete adekvatnu reč, jer reč je moćno sredstvo u mentalnom zdravlju, ali i adekvatan lek - ističe doktorka Đukić Dejanović.

Savremeni pristup lečenja podrazumeva da se pacijentu omogući da uz terapiju normalno funkcioniše, da može da ispunjava svoje dnevne aktivnosti, za razliku od ranije terapije koja zasnivala samo na sediranju pacijenata.

- Najveći broj pacijenata ima potrebu da se kod njih smiri anksioznost kako bi mogli da nastave da rade jer je i to svojevrstan proces lečenja. U tim slučajevima treba birati one medikamente u ogromnoj grupi benzodijazepinskih lekova koji se daju ograničeno vreme i u odgovarajućoj dozi, koji imaju najmanji hipnotički efekat. Tu je, na primer, alprazolam jedan od lekova izbora, kao što osoba koja ima problem nesanice u svojoj anksioznosti treba da dobije nitrazepam - objašnjava Đukić Dejanović.

Sud ili dom zdravlja zloupotrebio lične podatke Marije Lukić, deljeni na mrežama

Na društvenim mrežama pojavili su se lični podaci iz zdravstvenog kartona Marije Lukić, žene koja je prijavila predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jotku za seksualno uznemiravanje. To je moglo da procuri iz Osnovnog suda u Brusu ili Doma zdravlja u tom gradu, piše Danas.

Kako je Marija Lukić rekla za ovaj list, fotografije sa njenim podacima iz zdravstvenog kartona, zajedno sa njenom adresom i matičnim brojem, našli su se na Fejsbuku i Tviteru, zbog čega je ona podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i SUP-u.

Pored Doma zdravlja u Brusu, podatke iz zdravstvenog kartona ima i Osnovni sud u ovom gradu, pred kojim se vodi postupak, po njenoj prijavi, protiv predsednika opštine Milutina Jeličića Jutke. Lukić je,

kako je potvrdila za Danas, na početku procesa predala sudu zdravstvene podatke uz ostali dokazni materijal, u koji druga strana u postupku ima pravo uvida.

Borivoje Borović, advokat Marije Lukić, podseća da sudija mora da dozvoli svim strankama u postupku kopiranje dokumenata iz dokaznog materijala, koji se, naravno, ne smeju zloupotrebljavati. Kako tužilaštvo nema posebnog interesa da ove podatke objavljuje, smatra Borović, očigledno je da je to mogao da uradi sam Jutka ili njegova odbrana.

"Naravno da se radi o krivičnom delu i o tom pitanju se mora odlučiti na prvom glavnom pretresu, kada ću za te okolnosti zatražiti odgovore od tužilaštva, od sudije i Jutkine odbrane", kaže Borović za ovaj list.

U Osnovnom sudu opštine Brus, kao ni u tamošnjem domu zdravlja Danas nikoga nije uspeo da dobije telefonom, niti su im odgovorili na mejlom poslato pitanje da li će ispitati ko je odgovoran za curenje ovih informacija.

Podsetimo, Marija Lukić je prijavila predsednika opštine Brus za seksualno uznemiravanje na radnom mestu, zbog čega je u toku postupak pred Osnovnim sudom u toj opštini. Nakon njene prijave, još sedam žena koje je Jutka polno uznemiravao pokušalo je da potraži pravdu na sudu, ali su njihove prijave odbačene.

Predsednik opštine Milutin Jeličić Jutka je dosad dva puta izbegao ročište, a kad se početkom februara konačno pojavio, negirao je sve optužbe i čak tvrdio da su te žene, uključujući i Mariju Lukić, tražile od njega da ih ljubi, kao i da su same sebi sa njegovog telefona slale SMS poruke seksualne sadržine.

Inače, zahtev Marije Lukić za izuzeće suda zbog potencijalne pristrasnosti je odbijen.

Tabloidini obračuni

Zloupotreba ličnih podataka kako bi se javno blatili kritičari vlasti ili uzbunjivači postaje uobičajena strategija tabloida i pojedinaca na društvenim mrežama.

Krajem prošle godine režimski mediji su objavili zdravstveni karton Violete Cvetković iz Kragujevca, koja je objavila snimak kako doktorka u dečjem dispanzeru nije htela da primi njeno bolesno dete jer nije njen pacijent. Informer je naveo da je majka osuđivana kao član sekte i da je na Badnji dan tražila da joj urade kiretažu, te njihov izvor u tekstu zaključuje da je reč o problematičnoj osobi. Zbog tih laži, Violeta je najavila tužbu protiv Informera i kragujevačkog doma zdravlja, a tadašnji poverenik Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak.

Šabić je tom prilikom naveo da su zdravstveni podaci posebno, rigidnije zaštićeni i da "nema načina da ti podaci na legalan način dospeju u javnost, a pogotovo ne u tabloide".

Poverenik za informacije od javnog značaja reagovao je, između ostalog, i u slučaju Aleksandra Kornica, nekadašnjeg direktora Kurira, čiji su se podaci o zdravstvenom stanju našli na TV Pink pre četiri godine. Tužilaštvo je pretprošle godine utvrdilo da su mediji u posed Kornicevog zdravstvenog kartona došli preko službenika policije.

Carnex donirao 70.000 evra Opštoj bolnici u Vrbasu

VRBAS - Kompanija Carnex, članica MK Grupe, donirala je 70.000 evra Opštoj bolnici u Vrbasu za izgradnju i opremanje operacione sale za carski rez na porodiljskom odeljenju.

Donacija je realizovana u cilju unapređenja zdravstvenih uslova za porodilje tokom boravka u bolnici, gde je samo u toku prošle godine rođeno 580 beba, navodi se u saopštenju kompanije Carnex.

Izgradnja operacione sale obuhvatila je sve građevinsko-zanatske radove, dovod medicinskih gasova, kupovinu operacione lampe i aparata za anesteziju i pacijent monitora.

Direktor Carnex-a Mohan Shrestha je naglasio da je donacija bolnici u znaku obeležavanja 60 godina poslovanja kompanije.

"Naš jubilej obeležili smo jedinstvenom kampanjom u čijem fokusu su majke, tačnije odnos majke i deteta, jer majke u najranijem delu našeg života imaju najvažniju ulogu, i najviše utiču na naše kasnije izbore", izjavio je Shrestha.

Za Carnex je, kako naglasio, već tradicija da pomaže zdravstvu, jer je i za svoj jubilarni 50. rođendan donirala istoj bolnici reanimobil, koji je neophodan za brzu intervenciju i reanimaciju bolesnika na terenu.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo Snežana Bojanić je naglasila je da je pronatalitetna politika jedan od imperativa pokrajinske vlade i da je donacija dokaz da je proaktivna politika podsticaja rađanja prepoznata na pravi način.

Predsednik opštine Vrbas, Milan Glušac, izrazio je zadovoljstvo kada se društveno-odgovorne kompanije, poput kompanije Carnex, priključe ovakvim projektima od značaja za lokalnu zajednicu.

Direktor Opšte bolnice Vrbas Milan Popov zahvalio je kompaniji na donaciji i istakao da je adaptacijom prostora i nabavkom najsavremenije opreme za operacionu salu, bolnica dobila adekvatnu lokaciju za operacije.

"Operaciona sala sada je smeštena pored porođajnih sala, dok je ranije bila na spratu niže, pa su majke i bebe morale da se premeštaju na porodiljsko odeljenje, posle carskog reza. Sada, zbog dobre lokacije operacione sale, svaki porođaj carskim rezom moći će se završi u narednih 10 minuta u samom porodilištu", rekao je on.

Popov je naglasio da je prošle godine broj porođaja bio veći za 10 odsto u odnosu na 2017, a da očekuje da se taj broj ove godine poveća.

"Stvaranjem povoljnijih i sugurnijih uslova, čemu je doprineo naš donator - kompanija Carnex, nadamo se da će 2019. godine biti još više porođaja u našoj bolnici i da će kompanija i predsednik MK Grupe Miodrag Kostić, i u narednom periodu nastaviti da pomažu razvoju zdravstva, kao što su to činili više puta do sada, na čemu smo im neizmerno zahvalni", rekao je direktor bolnice.

„Sloga“: Krivična prijava protiv direktora Doma zdravlja Gornji Milanovac

Sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Sloga“ podneo je Osnovnom javnom tužilaštvu u Gornjem Milanovcu krivičnu prijavu protiv Aleksandra Čivovića, vršioca dužnosti direktora Doma zdravlja Gornji Milanovac, zbog sumnje da je finansijskim zloupotrebama oštetio državu za višemilionski iznos.

Kako se navodi u saopštenju „Sloge“, u trenutku kada medicinski radnici zbog loših uslova rada, malih plata i siromaštva napuštaju Srbiju i odlaze u inostranstvo, v.d. direktora Alaksandar Čivović vrši rashode, nabavku dobara i usluga koji nisu u skladu sa važećim propisima, čime je oštetio budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u iznosu većem od šest miliona dinara.

Od plata, dodataka i naknada zaposlenih koji nisu u skladu sa propisima, raznih rashoda za specijalizovane usluge, uvećanje zarada sindikalnim predstavnicima koji nisu zaposleni kod isplatioca, korišćenje fiksne i mobilne telefonije, pa sve do javnih nabavki, ističe se u saopštenju, Čivović je grubo kršio zakon i „bahato“ upravljao novcem koji mu je poveren.

Prijavu je podneta kako bi se zaustavilo nenamensko trošenje budžetskih sredstava, dodaje „Sloga“ što je potvrđeno i kontrolom od strane DRI (Državne revizorske institucije).

Naš zakon ne prepoznaje kanabis kao lek

Čak 16 bolesnih članova udruženja IRKA krivično je osuđeno u prethodne četiri godine zbog upotrebe kanabisa

Dragoljub Mrđić uhapšen je kada je policija u njegovoj porodičnoj kući otkrila laboratoriju za proizvodnju marihuane. Ta laboratorija bila je zapravo šator ispod kojeg su se nalazile dve tegle sa dva cveta kanabisa. U istražnom pritvoru je proveo dva meseca i, kako kaže, ubeđen je da se po okončanju sudskog procesa seli u zatvor u Zabelu na tri godine. I ova vest bila bi na stranicama hronike da je razlog zbog kojeg je uzgajao kanabis „proizvodnja i stavljanje u promet opojnih sredstava”, a ne – epilepsija.

Naime, Dragoljub je jedan od onih teško bolesnih pacijenata koji se leče kanabisom a o teškoćama sa kojima se susreću on i njemu slični pričao je na konferenciji Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa (IRKA). Kako su tom prilikom naveli, čak 16 bolesnih članova ovog udruženja, kao i članovi njihovih porodica, uhapšeni su, procesuirani i krivično osuđeni u prethodne četiri godine. Zato bi, kaže, želeli da doprinesu da se u propisima bar nešto promeni.

Aktivisti IRKA ističu da „važeći zakon oko milion građana korisnika kanabisa u medicinske svrhe pretvara u kriminalce, dok istovremeno korist od njegove zabrane imaju narko-mafija i farmacija”.

Advokat Dragana Adžić je ukazala da zakonodavac nije ostavio prostora za one koji zbog bolesti koriste kanabis, te da ih posmatra kao počinioce krivičnih dela.

– U ovoj oblasti, kad je reč o veštacima, tužiocima, sudijama, vlada neznanje. Često se zanemaruje činjenica da ne postoji umišljaj da se kanabis koristi zbog prodaje i zarade, kao i to da ne postoje dokazi poput kupca, novca, da kanabis nije upakovan za prodaju – istakla je Dragana Adžić.

Ona je okupljenima ukazala na jedan od retkih pozitivnih primera iz sudnice – na oslobađajuću presudu Apelacionog suda iz Niša u slučaju Danijela Stankovića iz Vlasotinca. Naime, pošto je kod njega pronađeno 48 grama kanabisa, inače namenjenih za lečenje supruge Dragane, obolele od multipla skleroze, Danijel je prema prvostepenoj presudi bio osuđen na tri godine i dva meseca zatvora, da bi u apelaciji ova presuda bila poništena.

– Apelacioni sud iz Niša nije napravio ustupak. Sudija je presudio na osnovu dokaza a ne na osnovu mišljenja – dodala je Dragana Adžić.

Članovi IRKE podsetili su i da je Evropski parlament usvojio Rezoluciju o kanabisu sa preporukama svim državama za ukidanje prohibicije i progona korisnika, kao i uvođenje kanabisa u medicinsku praksu. Oni su takođe podsetili i da 14 država EU, 34 države SAD, Kanada, Izrael, Švajcarska, Portugalija, Makedonija… kanabis danas zvanično koriste za lečenje.