MEUNARODNI ODNOSI

1

2

PREDGOVOR ETVRTOM IZDAWUU ovo izdae unete su neke izmene koje su bile neophodne zbog znaajnih promena u itavom meunarodnom sistemu posledih godina. Nema vie dva bloka, nesvrstanost zbog toga vie ne funkcionie kao izdvojen sistem, nema ni posebnih odnosa izmeu socijalistikih zemaa jer je itav socijalistiki sistem krahirao i sve te drave se nalaze u stau promena. Zbog toga je prestala potreba da se govori o miroubivoj koegzistenciji izmeu dva drutvena sistema. Pored ovih kunih promena, unete su i izmene u korieu literature, s obzirom na savremeno stae stvari u nauci o meunarodnim odnosima. Autori su se trudili da na ovaj nain osavremene prouavae meunarodnih odnosa, u nadi da e sledee izdae obuhvatiti i novo stae koje e nastati iz sadaih promena. Beograd, 20. maj 1996. Pisci

3

PRVA GLAVA NAUKA O ME UNARODNIM ODNOSIMA 1 PREDMET I PRIRODA NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA1. Uvod Posle pola veka, a naroito ovih decenija posle Drugog svetskog rata, u nauci je naglo poraslo interesovae za prouavae meunarodnih odnosa. Iz ovog interesovaa ubrzo se rodila ea i potreba za stvaraem jedne samostalne naune discipline, koja bi svojim predmetom i metodom bila usredsreena samo na prouavae pojava meunarodnog ivota. Prouavae meunarodnih odnosa oduvek ini sastavni deo prouavaa drutva. To je razumivo, poto je meunarodni ivot sastavni deo ivota svakog drutva. Tako se i u najstarijim izvorima politike misli mogu nai mnogi stavovi koji se odnose na pojave iz meunarodnog ivota, a naroito na pitaa rata i mira, procese sukoba i borbe i procese sarade u meunarodnim odnosima. Meutim, i pored velikog znaaja koji ovi odnosi imaju u ivotu i razvoju svakog drutva, dugo se nije razvila posebna nauna disciplina koja bi iskuivo prouavala ovu vrstu drutvenih pojava. S druge strane, to ne znai da su meunarodni odnosi ostali van interesovaa nauke. Oni su prouavani u nizu posebnih drutvenih nauka, istoriji i sociologiji, ekonomiji i pravu, kao jedan vid problema koji su ulazili u predmet tih nauka. Pored toga, vrlo se rano razvila posebna istorijska disciplina, koja je istorijski prouavala ove odnose diplomatska istorija. Isto tako, meunarodno pravo je prouavalo u celini pravne probleme meunarodnih odnosa. Ovakvo stae naunog interesovaa za meunarodne odnose verovatno je posledica uverea da je ovu sferu drutvenog ivota teko podvri nekim pravilnostima, zbog velikog znaaja koji se pridavao udskoj voi i drugim subjektivnim iniocima u ima. S druge strane, meunarodni odnosi su veoma sloeni zbog toga 4

to se u ima prelamaju svi vidovi drutvenog ivota. Teko je izdvojiti neku drutvenu pojavu koja ne prelazi granice drutva i u meunarodnom prostoru ne trpi promene, ije posledice nisu bez znaaja. Ta polivalentnost meunarodnih odnosa doprinela je da oni budu predmet prouavaa niza disciplina. Ekonomija prouava delovae i promene ekonomskih zakona u meunarodnim odnosima, pravo prouavaa posebnosti pravnih normi u meunarodnom ivotu, politiku transformaciju subjektivnih htea u ovim prostorima itd. S razvojem sociologije u XIX veku, kao opte nauke o drutvu koja prouava drutvo u celini i pojave drutvenog ivota, nastaju preduslovi za stvarae naune discipline, koja bi obuhvatila celinu meunarodnih pojava i bila u stau da sagleda celinu meunarodnog iovta drutva. Samo nekoliko decenija posle Ogista Konta (Auguste Comte, 17981857) i egovog dela Teaj pozitivne filozofije (Le cours de philosophie positive), kojim se oznaava roee sociologije, pojavuju se dela o sociologiji rata i mira.1 Kao to je i sociologiji bilo potrebno mnogo decenija da se potvrdi kao drutvena nauka, tako i teorija meunarodnih odnosa, do danaeg dana, vodi bitku za potvrdu svog statusa u porodici nauka. Do naglog porasta interesovaa za nauno prouavae meunarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio snane tragove u ivotu itavih generacija. Velika razaraa, teki zloini i do tada nazapameno unitavae udi u neposrednim vojnim operacijama, stvorili su stae zabrinutosti kao ni jedan rat do tada. Rat je oigledno definitivno bio prerastao odmeravae snaga vojnih jedinica na ogranienim bojitima. Meutim, izmeu dva rata stvorena je samo nauna osnova2 za ono to e na ovom pou doi posle Drugog svetskog rata. U ovom ratu ovek se po prvi put u svojoj istoriji suoio s mogunou samounitea. Svest o tome i realnost takve izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu dovode na pou drutvenih nauka do naglog uspona prouavaa ove oblasti drutvenog ivota. Osnivaju se univerzitetske katedre, instituti, tako da je danas teko nai univerzitetski centar unutar kojeg se meunarodni odnosi ne neguju kao posebna nauna disciplina. Ovaj razvoj zabeleio je najvei uspon na Zapadu, i to u SAD. U Evropi je neto vie uraeno u Velikoj Britaniji, dok se u drugim zemama ovo prouavae jouvek odvija u okviru tradicionalnih deskriptivnih disciplina diplomatske istorije i spone politike. U jednom broju zemaa Zapadne Evrope (u Francuskoj, Holandiji, vedskoj, Danskoj i Nemakoj), postoje ozbino organizovane naune ustanove koje se bave prouavaem meunarodnih odnosa uz primenu savremenih metoda, tako da veima znaajnih teorijskih radova sistematskog karaktera. U naoj zemi se na ovom pou dosta radi, emu u najveoj meri doprinosi Institut za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu svojim brojnim monografs1 Le General Jung, La guerre et la societe, Paris, 1889, Luis Bara, La science de la paix; Ch. Letourneau, La guerre, Paris, 1895. 2 J. Bryse, International Relations, London, 1922, A. E. Zimmern, The Study of International Relations, Oxford, 1931.

5

kim delima. Pored ovoga, pojavili su se i prvi pokuaji sistematskih teorijskih radova, mada jonema celovitog teorijskog sistema.3 Proteklo vreme posle Drugog svetskog rata suvie je kratko da bi se u celini konstituisao analitiki okvir jedne nove naune discipline. Nesaglasnost autora o osnovnim metodolokim i epistemolokim pitaima vezanim za ovu disciplinu to najboe pokazuje. O predmetu, metodu i prirodi nauke o meunarodnim odnosima teko je nai saglasnost, izuzev to se svi slau u tome da postoji potreba i mogunost stvaraa jedne opte nauke koja bi prouavala meunarodne odnose kao posebnu vrstu drutvenih odnosa. Nesaglasnost o osnovnim metodolokim naelima ove nauke dovodi do velikih razlika u shvataima samog predmeta ove nauke. Meutim, u drutvenim naukama uopte teko je nai optu saglasnost o ovim elementima, te, u tom smislu, nauka o meunarodnim odnosima ne pokazuje neki izuzetak. Meutim, u ovom sluaju nema saglasnosti ni o samom imenu ove nauke. Kada je re o nazivu, onda se najee java naziv: Meunarodni odnosi, to stvara mnoge nesporazume. Kada se kae: Meunarodni odnosi onda se pod tim ne podrazumeva samo nauka o meunarodnim odnosima, vei ti odnosi u stvarnom ivotu. Da bismo ove nesporazume izbegli, bilo bi moda najboe da za nauku uvedemo termin: Teorija meunarodnih odnosa; Nauka o meunarodnim odnosima. Na ovaj nain bismo postupili isto kao to je to uieno u vetradicionalnim naukama: Teorija drave; Nauka o oveku itd. 2. Predmet nauke o meunarodnim odnosima Jedna od prvih definicija predmeta nauke o meunarodnim odnosima nastala je 1936, u okviru Meunarodnog instituta za intelektualnu saradu Drutva naroda. Ona glasi: Nauka o meunarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao to su ekonomija, trgovina, razmena proizvode, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture.4 Ova definicija je izvrila veliki uticaj u kasnijem razvoju, te je stvorena itava kola koja je nauku o meunarodnim odnosima ograniila na deskriptivni metod, na komentare savremene meunarodne politike i razliitih vidova meunarodnog ivota. Ova definicija izraava stav koji je na poecima razvoja nauke o meunarodnim odnosima bio veoma rairen. Smatralo se da ova nauka ima enciklopedijski karakter zbog sloenosti i raznovrsnosti meunarodnih odnosa. Poto su ovi odnosi3 V. Dimitrijevi, M. Markovi, R. Stojanovi, Uvod u prouavae meunarodnih odnosa, Beograd; Pravni fakultet, 1970, V. Benko, Meunarodni odnosi, Maribor, Obzorja, 1977, V. Gavranov, M. Stojkovi, Meunarodni odnosi i spona politika Jugoslavije, Beograd, Savremena administracija, 1972; R. Vukadinovi, Meunarodni politiki odnosi, Zagreb, Narodno sveuilite grada; 1974; R. Vukadinovi, Teorija o meunarodnim odnosima, Zagreb, CDD, 1978. 4 L. Ledermann, Considerations epistemoloues sur lettude des relations internationales, Melange Seferiades, Athenes, 1961, str. 391.

6

deo drutvenih odnosa u celini, oni sadre sve elemente kao i sami drutveni odnosi u irem smislu. Zato bi za pravilno razumevae ovih odnosa bilo neophodno prouiti niz oblasti drutvenog ivota, te zbog toga ova nauka zahteva iroku interdisciplinarnu saradu. K. Rajt (Q. Wright) navodi osam disciplina koje imaju konstitutivni znaaj za nauku o meunarodnim odnosima. To su: meunarodno pravo, meunarodni ekonomski odnosi, diplomatska istorija, vojna istorija, meunarodna politika, meunarodne organizacije, kolonijalna vladavina i voee sponih poslova. Tome jododaje ratnu vetinu, diplomatiju, politiku geografiju, demografiju i dr.5 Sluei se rezultatima ovih disciplina, nauka o meunarodnim odnosima bi po emu: Analizovala i sintetizovala brojne discipline... ili razvijala opte teorije koje bi se mogle primeniti na tu oblast a na osnovu posebnih vrsta podataka ili posebnih stavova.6 Nedostatak ovakvih shvataa je na prvom mestu u tome to se na ovaj nain ne moe konstituisati jedna nova nauka, poto nauka ne moe biti samo skup razliitih znaa do kojih su dole druge nauke primenom svojih metoda. S druge strane, polivalentni karakter meunarodnih odnosa bi zahtevao, uz primenu enciklopedijskog metoda, saradu i mnogih drugih nauka, gotovo svih postojeih drutvenih i niza prirodnih. Interdisciplinarna sarada nauka sve vie se namee, jer je podela nauka nastala kao rezultat podele rada a ne stvarnosti. Meunarodni odnosi tu ne pokazuju nikakvu originalnost. Meutim, da bi jedna nauka nastala, ona mora da ima, kako svoj prostor u stvarnosti koji nijedna druga nauka ne prouava u celini, tako i svoj donekle svojstven metod, kojim e dolaziti do saznaa svoga predmeta. Suprotno izloenim shvataima, postoje miea po kojima nauka o meunarodnim odnosima treba da prouava samo politike odnose, pa se kao naziv ove nauke upotrebava termin: meunarodni politiki odnosi. Takva miea se sreu i u naoj literaturi i praksi prouavaa meunarodnih odnosa. Tako V. Ibler smatra da meunarodni odnosi kao nauna disciplina treba i mogu da obuhvate samo politike odnose u uem smislu i rad na otkrivau pravila ponaaa izmeu drava kad se radi o tim odnosima.7 Ovakvo reee u odreivau predmeta nauke o meunarodnim odnosima je mogue, ali tako ipak dobijamo jednu nauku koja e se baviti samo politikim odnosima u meunarodnim odnosima. Ovi odnosi jesu politiki i formalno i sutinski. Formalno su politiki, jer se u ima sueavaju politike drava kao osnovnih aktera ovih odnosa. Meutim, oni se odvijaju i na planu kulture, ekonomije, socijalne politike itd. Ako bismo iz ih izdvojili striktno samo odnose politikog karaktera po formi, jedna oblast drutvenih odnosa bi i dae ostala van naunog prouavaa. Meunarodni odnosi u sebi sadre sve oblike drutvenog ivota, koji u ovim odnosima dobijaju izmeen lik i sutinu. Tako izmeeni, i ono to ih mea, treba da bude nauno proueno i u celini. Pri tome, neophodno je istai da su meunarodni5 Q. Wright, The Study 6 Nav. delo, str. 481. 7

of International Relations, New York, Appleton Century Croffts, 1955.

V. Ibler, Meunarodni odnosi, Zagreb, Naprijed, 1971, str. 10, takoe: V. Gavranov, M. Stojkovi, Meunarodni odnosi i spona politika Jugoslavije, str. 10, R. Vukadinovi, Meunarodni politiki odnosi.

7

odnosi politiki odnosi, bez obzira na to da li su sadrani u ekonomskim, kulturnim, ili drugim konkretnim ispoavaima. Kao to sociologija prouava ivot i kretae udskog drutva u celini, iako se taj ivot i kretae ispoavaju u najrazliitijim sadrajima, tako i svi ti razliiti sadraji ukazuju na potrebu prouavaa celine. Drava ima najrazliitije funkcije u drutvu ali niko ne smatra da nauka o dravi treba da prouava samo politiki ili neki drugi vid drave, vedravu kao to postoji, kao drutvenu pojavu. Drava je, kao takva, politika organizacija, te e i nauka o dravi biti politika nauka. Meunarodni odnosi sastoje se od niza vrsta odnosa i oni su svi meunarodni zbog neeg to ih odvaja od istovrsnih ali unutraih odnosa. Upravo to to ih odvaja od svih drugih odnosa jeste ono to ih ini jedinstvenim i zbog toga su oni predmet prouavaa u okviru jedne naune discipline, koju moemo razliito nazivati sve dotle dok pod nazivom ne sakrivamo i razliitu sadrinu. Ako dajemo i razliitu sadrinu politike, kulturne ili ekonomske odnose, onda je neophodno to i u nazivu istai, poto se time odreuje domaaj istraivaa i rezultata do kojih se eli doi tim prouavaima. U odreivau predmeta istraivaa, svakako je neophodno prethodno utvrditi ta je to to neki drutveni odnos ini meunarodnim. U savremenoj teoriji meunarodnih odnosa u SAD i Velikoj Britaniji, predmet prouavaa nauke o meunarodnim odnosima najee obuhvata prirodu i elemente moi drava i drugih aktera u meunarodnim odnosima, ravnoteu snaga, kolektivnu bezbednost, voee i sistem odluivaa u sponoj politici, inioce koji deluju na osnovna kretaa u meunarodnim odnosima. U novije vreme, s razvojem biheviorizma i funkcionalizma, predmet prouavaa je ponaae drava u meunarodnim odnosima ili postojae i funkcionisae sistema u ovim odnosima. U ovim savremenijim pravcima izloene su kritici ranije teorije monistikog ili pluralistikog karaktera koje su jednom ili veem broju inilaca pridavale ulogu determinante u meunarodnim odnosima u kojima, inae, dominira politika sile i odnos snaga. Jedan od predstavnika ovih novijih trendova J. Barton (J. Burton), izlaui kritici starija shvataa, smatra da je ovakvo izdvajae problema spreavalo razvoj teorijske analize meunarodnih odnosa. Meunarodni odnosi su uz to bili ogranieni konfuzijom koja nastaje izmeu analize i problema: razoruae, kontrola naoruaa i kolektivna bezbednost su neki od ih. Teorije ili reea u odnosu na te probleme su potpuno odvojeni od opte teorije meunarodnih odnosa koja se bavi osvetavaem i objaavaem odnosa izmeu drava u bilo kom skupu okolnosti.8 Drugi savremeni pisac, E. Haas, vie se interesuje za fenomen meunarodnog organizovaa i integraciju u meunarodnim odnosima. Polazna taka egovog razmiaa o predmetu meunarodnih odnosa je struktura meunarodne zajednice i funkcionisae te celine kao jednog svojevrsnog oblika sistema.98 J. B. Burton, International Relations, A General Theory, 9 E. Haas, Beyond the Nation State, Stanford Univ. Press,

Cambridge Univ. Press, 1967, str. 5. 1964.

8

U evropskoj teoriji meunarodnih odnosa mogla bi da se istaknu dva stanovita: jedno, koje je blisko sistematskom odreivau, kako to ine neki savremeni anglosaksonski autori, drugo, koje nauci o meunarodnim odnosima odreuje mae ambiciozne cieve, ostajui u okvirima istorijske sociologije. Prvo shvatae zastupa u veoj meri L. Lederman. On polazi od toga da meunarodni odnosi ... prouavaju u svoj svojoj sloenosti u celini pojave meunarodnog ivota kao to su: intelektualne, naune, duhovne, religiozne, socijalne, ekonomske, politike i ima srodne pojave. Ta disciplina ima za ci da ispita sutinske inioce, osnovne snage, intelektualnu, doktrinarnu i ideoloku osnovu, kao i praksu izmeu drave, izmeu naroda, grupa i pojedinaca... kao i pravila, mehanizme i institucije koje reguliu te odnose.10 Sline stavove moemo nai i u sovjetskoj literaturi. Meunarodni odnosi su po samoj svojoj prirodi izvanredno sloeni. Prema opte prihvaenom, oni obuhvataju u sebi sveukupnost ekonomskih, politikih, ideolokih, pravnih, diplomatskih, vojnih veza i odnosa meu narodima, dravama i sistemima drava, meu osnovnim socijalnim, ekonomskim i politikim silama i organizacijama koje deluju na meunarodnom planu.11 Ove definicije i pored iscrpnosti nisu uspele da pokau kada su svi navedeni elementi celine, koji meunarodni odnosi ine meunarodnim, kao i kada i kako postaju meunarodni. Drugo shvatae je mae ambiciozno ali je zato potpuno odreeno. Po J. B. Dirozelu (J. B. Duroselle), meunarodni odnosi kao nauka predstavaju nauno prouavae meunarodnih pojava s ciem da se utvrde osnovni i drugi inioci koji ih uslovavaju. Koje su to meunarodne pojave koje ine predmet prouavaa? O ovome se moe dati jedna opta definicija, po kojoj bi jedna pojava bila meunarodna od trenutka kada ona u sebi obuhvata bilo koji odnos koji se prostorno kree s obe strane dravnih granica...12 Slino ovome, meunarodni odnos odreuje i J. Barton, koji kae da Meunarodni odnosi prouavaju, pored ostalog, dogaaje i situacije koje se tiu vie od jedne drave.13 Prethodne definicije ne definiu sadrinski predmet meunarodnih odnosa veodreuju ono to je meunarodno u bilo kojoj pojavi drutvenog ivota. Kod Dirozela, probija osnovna ideja da je predmet prouavaa ove nauke skup inilaca koji odreuju odnose. Polazi se, bez sume, od toga da ova nauka nije dovono razvijena, te se u ovom trenutku svodi u celini na skromne razmere prouavaa inilaca koji usmeravaju te odnose, bez pretenzije da se uoblii teorijski sistem ove nauke.1410 L. Ledermann, nav. delo, str. 393. 11 Medunarodnie otnoenija posle vtoroj mirovoj vojni, 19451949, Moskva 1962, str. XXVI. Vidi

takoe: M. Merle, Pojam meunarodnih odnosa, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 13/67, str. 114. 12 J. B. Duroselle, LEtude des relations internationales, Revue franE7aise de science politique, 4/52, str. 385. 13 J. W. Burton nav. delo, str. 10.

9

U naoj zemi problemi meunarodnih odnosa oduvek su zaokupali pau nauke. S razvojem sociologije i politikih nauka, do kojeg je dolo ezdesetih godina, budi se interes za prouavae meunarodnih odnosa na nain koji bi prevazilazio deskriptivno istorijski metod, koji je do tada bio vladajui. Ovome treba dodati i ienicu da u tim godinama naa zema stie sve vei ugled u svetu svojom doslednom nesvrstanom politikom. Prva konferencija nesvrstanih zemaa odrana je u Beogradu 1961, i od tada ta politika se sve vie afirmie i uvruje kao pokret u kome naa zema igra znaajnu ulogu svojom predanou i aktivnou u emu. Sklop ovih okolnosti doveo je do iveg interesovaa za nauno prouavae meunarodnih odnosa, to je dovelo do uvoea ove discipline u nastavne planove pravnih i politikih fakulteta u zemi. Budui da je tradicija istorijskog prouavaa meunarodnih odnosa u nas prilino jaka, prirodni tok razvoja, koji pokazuje svaka nauka od deskriptivnog ka teorijskom, moe se zapaziti i u naem iskustvu. Prvi radovi teorijskog karaktera u oblasti meunarodnih odnosa zadravali su se uglavnom na raspravau osnovnih metodolokih pitaa, uz pregled rezultata do kojih se dolo u svetu na ovom pou.15 Svi ovi radovi ukazivali su na probleme u odreivau predmeta nauke o meunarodnim odnosima. Ovo pitae zaokupa pau svih ovih autora i meu ima nema neke sutinske nesaglasnosti. Postoji saglasnost o tome da je u sreditu pae nauke o meunarodnim odnosima pitae rata i mira.16 Po shvatau V. Gavranova, predmet nauke o meunarodnim odnosima jeste prouavae zakonitosti razvitka meunarodne zajednice kao oblika politike organizacije, i meunarodnih odnosa kao drutvenih procesa u razvitku meunarodne zajednice.17Na ovaj nain se, bez sume, precizno odreuje predmet, s obzirom na to da se meunarodni odnosi odvijaju unutar meunarodne zajednice, mada ga malo suava u tom smislu to smatra da su politiki odnosi od prvorazrednog interesa za meunarodne odnose u celini pa samim tim i za nauku o meunarodnim odnosima, jer oni najblie i najadekvatnije odraavaju drutvene procese i ihove zakonitosti. Pokuaji da se odredi predmet nauke o meunarodnim odnosima nailaze na brojne tekoe. One nastaju, uglavnom, zbog toga to je teko odrediti ono to neke pojave ini meunarodnim, poto polazimo od toga da sve drutvene pojave dobijaju neke posebnosti izlaskom iz drutva u meunarodnu zajednicu. Zbog toga se pri likom odreivaa predmeta istraivaa najee izdvaja neka oblast meunarod14 Dosledna primena ovog stanovita dola je naroito do izraaja u kizi: P. Renouvin, J. B. Duroselle, Introduction a lhistoire des relations internationales, Paris, A. Colin, 1964. 15 . Nini, Metodologija prouavaa meunarodnih odnosa, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 34/60; B. Jovanovi, Nauka o meunarodnim odnosima kao posebna nauna disciplina, JRMP, 3/ 63; V. Gavranov, Neka opta pitaa nauke o meunarodnim odnosima i stavovi jugoslovenske teorije, Beograd, Visoka kola politikih nauka, 1965; R. Stojanovi, Rasprava o predmetu, prirodi i metodu nauke o meunarodnim odnosima, Politika misao, 3/70. 16 V. Dimitrijevi, M. Markovi, R. Stojanovi, Uvod u prouavae meunarodnih odnosa, Beograd, Pravni fakultet, 1970, str. 324; V. Ibler, nav. delo, str. 23. 17 V. Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 10. Slian ovom shvatau je i stav V. Iblera, nav. delo, str. 23; A. Magaraevi, Osnovi meunarodnog prava, Novi Sad, 1965, str. 17.

10

nog ivota, pri emu je nuno dolazilo do prena-glaavaa znaaja nekih pojava i zanemarivaa drugih. Zato bi moda bilo najkorisnije i metodoloki najopravdanije ako bi se polo putem utvrivaa onoga to drutvene pojave ini meuna-rodnim, to ih na taj nain relativno izdvaja iz celine drutvenih pojava. Ako bi se ovo moglo uspeno obaviti, onda bi i mnoge druge tekoe oko odreivaa predmeta nauke o meunarodnim odnosima mogle biti lake otkloene, ili svedene na isto akademske razmere. Metodoloki napor da se odrede analitiki okviri neke posebne naune discipline mora da bude usmeren ka istraivau merila kojima bi se utvrdio zadatak te discipline. Zato bi se prethodno moralo raspraviti pitae prirode odnosa koji se nazivaju meunarodnim. Da li su ti odnosi samo neto to je izvedeno iz unutraeg ivota drutva, produetak van dravnih granica drutvenih odnosa koji nastaju unutar drutva, ili se stvara i neto posebno, to dovodi do novih pojava karakteristinih i vezanih za meunarodni ivot? Ukoliko su meunarodni odnosi samo izvedeni odnosi, onda nikakva posebna nauka ne bi mogla da odgovori zadacima koji se pred nauku uopte postavaju, poto bi jedino postojee nauke mogle da proue celinu, kako odnosa koji nastaju unutar, tako i produetak tih odnosa van granica drava. S druge strane, nije mogue povui potpunu i strogu granicu izmeu ovih odnosa, jer drutveni ivot ini celinu. Znai, nije re o odreivau neeg izolovanog, neeg to nema nikakvih dodirnih taaka s drutvenom celinom, vesamo o odreivau posebnosti jednih odnosa u odnosu na druge, ukoliko takvih posebnosti ima. Koje su posebnosti meunarodnih odnosa prema drugim drutvenim odnosima? Da bi se odgovorilo na ovo pitae, neophodno je poi od ispitivaa sutine subjekata ovih odnosa. Drava kao subjekt ovih odnosa je politiki organizovano potpuno drutvo. Potpuno (globalno ili samo drutvo) drutvo u sociolokom smislu je skup ili grupa udi nastala na zajednikim vezama i interesima na odreenoj teritoriji koju ta grupa naseava. Ovakva skupina udi, da bi inila potpuno drutvo, mora biti samodovona (autarhina), to znai da se unutar e vre svi procesi koji su udima na datom stupu razvoja potrebni i mogui, 18 to nikako ne znai da takva skupina mora biti apsolutno samodovona i da stupae u vezu s drugim drutvima radi ostvarea nekih drutvenih interesa znai da ta drutvena grupa nije potpuno drutvo. Za meunarodne odnose je bitan odnos koji nastaje izmeu potpunih drutava, teritorijalno situiranih i politiki razgranienih. Prema tome, prva posebnost predmeta nauke o meunarodnim odnosima jeste u tome to ona prouava odnose politiki razgranienih drutava, to nijedna druga nauka nema za svoj predmet. Politiki ogranieno potpuno drutvo nastaje u punim razmerama znaea tog pojma tek sa nastankom drave, i u tom smislu, meuna-rodni odnosi su odnosi izmeu drava sve dok drave budu oblik politikog organizovaa teritorijalnih potpunih drutava. Meunarodni odnosi su rezultat postojaa mnoine politikih18 R.

Luki, Osnovi sociologije, Beograd, 1965, str. 2.

11

razgraniea drutava koja stupaju u meusobne veze radi zadovoea svojih potreba. Potrebno je, takoe, raspraviti razliku izmeu odnosa politiki razgranienih potpunih drutava i odnosa drugih teritorijalnih grupa unutar jedne drave, odnosno jednog potpunog drutva. Da li postoji razlika izmeu odnosa autonomnih jedinica unutar unitarne drave ili federalnih jedinica unutar savezne drave i meunarodnih odnosa? Razlike postoje i one se mogu svesti na sledee: teritorijalne politike grupe unutar drave ne mogu biti potpuna drutva dok se u meunarodnim odnosima nalaze upravo ona u odnosu, jer je ihova samodovonost izraena u takvom obimu politikog suvereniteta kakav jedino poseduju drave. Sutinski, meunarodni odnosi se razlikuju od svih drugih drutvenih odnosa po tome to nastaju iz protivurenosti koja se java zbog politike deobe jedinstvenog prostora koji omoguuje osnovne uslove za opstanak i razvoj udskog drutva: materijalnu proizvodu. S obzirom na to da su oni rezultat politike deobe prostora na zemi izmeu politiki razgranienih drutava drava, oni su kao takvi politiki odnosi. Oni su politiki ne samo po formi, vesu u sutini politiki. Samodovonost svakog pojedinog drutva ograniava se meuzavisnou koja nastaje izmeu ih zbog nejednakih uslova, koji su nastali politikom deobom prostora. U toj sprezi meuzavisnosti i samodovonosti nastaju razliiti oblici jednaea tei i mogunosti. Jedan subjekt u meunarodnim odnosima uvek stoji na niem ili viem stupu meuzavisnosti u odnosu na druge subjekte. Sama ova ienica ukazuje na nunost meunarodnih odnosa. Meuzavisnost je osnova na kojoj nastaju meunarodni odnosi. Na kraju se moe zakuiti da nauka o meunarodnim odnosima prouava osnovne ienice odnosa izmeu politikih teoritorijalnih potpunih drutava koja su danas drave stepen i oblik meuzavisnosti izmeu ih, inioce koji na ih utiu i objektivne i subjektivne procese u kretau meunarodnih odnosa i organizovaa oblika ovih odnosa, s ciem otkrivaa zakonitosti koje ih odreuju. 3. Priroda nauke o meunarodnim odnosima Epistemoloka razmatraa nauke o meunarodnim odnosima nameu nekoliko osnovnih pitaa: da li je ova nauka teorijska ili deskriptivna, tj. da li ona moe biti teorijska? Drugo, da li je ona empirijska ili sintetika nauka? I najzad, tree, da li istraivaa koja ona vri imaju samo teorijski ili praktini znaaj? Na svom razvojnom putu od istorijske ka teorijskoj nauci, nauka o meunarodnim odnosima veoma dugo ostaje na nivou deskriptivne nauke. To je razumivo, ako se ima u vidu da su meunarodni odnosi skoro iskuivo prouavani samo istorijski. Sa razvojem meunarodnih odnosa i porastom ihovog znaaja u ivotu drutva, istorija je sve mae mogla zadovoavati potrebe za saznaem ovih pojava koje su nastajale u meunarodnim odnosima i sve vie uticale na ivot drutva uopte. To ukuivae meunarodnih odnosa u celinu drutvenog ivota nuno je 12

zahtevalo efikasnije prouavae od istorijskog, jer je drutveni razvoj zahtevao neposrednije saznae pojava koje su prisutne u savremenom trenutku, kako bi egova primena bila efikasnija u slubi zadataka koje je meunarodni ivot stavao pred egove uesnike. U sadaem trenutku razvoja nauke o meunarodnim odnosima postoje dva osnovna metodska pristupa: teorijski i deskriptivni. Deskriptivan poznaje takoe dva pristupa: prvi, istorijski, koji se primeuje u prouavau diplomatske istorije i istorije meunarodnih odnosa, i drugi, koji je usmeren na prouavae savremenih zbivaa u meunarodnom ivotu putem opisa pojava za koje istorijski metod nije pogodan. Ovaj drugi vid deskriptivnog metoda najee se primeuje u prouavau meunarodne politike, ali nalazi dosta primene i u prouavau meunarodnih odnosa.19 Wegove dobre strane su svakako u tome to nam daje opis pojava i na taj nain priprema teren za ihovo nauno istraivae, koje bi moglo dati zakuke teorijske vrednosti. Wegove slabe strane su u tome to za opis pojava nema tako pouzdane izvore kao to ih ima istorija, jer se bavi opisom savremenih zbivaa, koja se u ovoj oblasti najee nalaze pod velom tajne, koju drave vrlo predano uvaju. Zato sE2m deskriptivni metod, bez primene teorijskog metoda, ima ogranien domaaj. Nauno posmatrae zahteva stalno povezivae sa veotkrivenim pravilnostima, ili sa optim drutvenim zakonitostima, kako bi se otklonile opasnosti pogrenog zakuivaa iz opisa ienica onako kako ih vidi ihov savremeni istraiva. Prethodna izlagaa na neki nain predodreuju osnovni stav u opredeeu za teorijski ili deskriptivni metod u nauci meunarodnih odnosa. Deskriptivni metod ne bi mogao da odgovori zadacima koje namee predmet, kako je definisan. Zato se ovo pitae svodi na razmatrae mogunosti konstituisaa jedne uoptavajue, teorijske nauke o meunarodnim odnosima jedne teorije meunarodnih odnosa. Shvatae predmeta nauke o meunarodnim odnosima, kako je izloeno, ukazuje na postojae neeg posebnog to ove odnose odvaja od drugih drutvenih odnosa. Sama ta ienica ukazuje na potrebu naunog prouavaa tih odnosa, bez vezivaa za prolost, sadaost ili budunost. Prema tome, pitae se svodi na sledee: Da li u sadaem trenutku postoji metodoloka mogunost uobliavaa jedne teorije meunarodnih odnosa? Da bi pokuao da se nae odgovor na ovo pitae, potrebno je da se prethodno raspravi znaee pojma teorija, kako bi se moglo ceniti da li se u ega moe uklopiti sadai stupa znaa o predmetu meunarodnih odnosa, kao i mogunost daeg saznaa tog predmeta. Po definiciji, teorijska nauka je organizovano i metodino nastojae da se racionalno-iskustvenim putem doe do objektivnog, pouzdanog i preciznog, opteg i sistematskog saznaa o stvarnosti, odnosno onom enom delu koji prouava neka nauka.20 Ako se ovoj definiciji doda i stav da: Teoriju neke nauke saiavaju na19 M. Merle, La vie internationale, Paris, A. Colin, 1970. 20 V. Mili, Socioloki metod, Beograd, Nolit, 1965, str.

180.

13

odreeni nain opti stavovi... i da prema tome u naunu teoriju spadaju i nauni zakoni kao izrazito opti iskustveni stavovi, 21tada joj se u celini, ako bi se htela konstituisati teorija meunarodnih odnosa, mora priznati sposobnost da u svojoj oblasti otkriva zakonitosti. To znai da je mogue od e oekivati da predvia razvoj meunarodnih odnosa, jer u suprotnom, ova teorija to ne bi bila u pravom smislu rei. Pored ovog shvataa pojma teorije, postoje i shvataa koja se zasnivaju na skromnijim zahtevima prema saznau koje se moe smatrati teorijskim. Tako, po Morgentauu, teorija bi bila jedan racionalno sreen skup raznolikih elemenata koje je istraiva naao u oblasti saznaa koje prouava.22 Po M. Merlu (M. Merle) teorija treba da obezbedi osnovne principe objaea koje vodi rauna... o najkarakteristinijim ienicama.23 Po ovim shvata-ima, kao i po shvatau V. Milia o teorijskoj nauci, malo je pisaca koji mogu osporiti u osnovnim crtama mogunost teorijskog prouavaa pojava meunarodnog ivota i konstituisae teorije meunarodnih odnosa. Do sada je uspeno sistematizovan niz znaa iz ove oblasti, to je omoguilo postavae niza optih stavova o mnogim pojavama, kao to su meunarodna ravnotea, nacionalni interes, uloga sile u meunarodnim odnosima, osnovi koegzistencije drava i procesa sarade i integracije u savremenoj meunarodnoj zajednici. Meutim, i dae se postava pitae mogunosti predviaa u oblasti meunarodnih odnosa. Moe li teorija meunarodnih odnosa da doe do zakonitosti koje bi omoguile predviaa? Ako se ovom razmatrau pridoda opti zakuak koji se moe odnositi na sve drutvene nauke, onda je odgovor pozitivan. Naime, savremeni razvoj drutvenih nauka, i nauka uopte, doveo je do saznaa da se u drutvenim pojavama moe u mnogo veem obimu doi do zakonitosti statistikog karaktera nego do tzv. strogih zakona. Razlika izmeu drutvenih i prirodnih nauka u ovom pogledu bi se svela na to to prirodne nauke, zahvaujui eksperimentu, mogu ponavati bezbroj puta jednu pojavu da bi dole do statistike pravilnosti, dok drutvene nauke u tom pogledu imaju ograniene mogunosti. To je naroito sluaj s makropojavama u meunarodnim odnosima, kao to su rat, odnos snaga itd. Meutim, dosadaa prouavaa su dola do veeg broja stavova i pravilnosti koje su uoene u meunarodnim odnosima, s tim to se ne moe smatrati da je tu re o nekim strogim zakonitostima, sem kada je re o neposrednoj primeni optih drutvenih zakonitosti na ovu oblast drutvenog ivota. Nivo otkrivenih pravilnosti u dosadaem prouavau meunarodnih odnosa omoguuje konstituisae jedne naune teorijske discipline, koja bi ova saznaa produbila daim razvojemLimits of a Theory of Inernational Relations, u ed. R. Fox, The Theoretical Aspects of International Relations, Notre Dame Univ. Press, 1959, str. 21. Slino: R. Bosc, La societe internationale et leglise, Paris: SPES, 1968, str. 241. Re teorija ovde se upotrebava onako kako se ona shvata u drutvenim naukama: jedan operacionalni model koji omoguava da se razume stvarnost i da se na u deluje. 23 M. Merle, Sociologie des relations internationales, Paris, Dalloz, 1974, str. 34.21 V. Mili, nav. delo, str. 224. 22 H. Morgenthau, The Nature and

14

sopstvene metodologije. S druge strane, ne moe se osporiti optost ovim pravilnostima, tj. ihovo prostirae na sve pojave iste vrste u meunarodnim odnosima. U savremenom trenutku se kao zadatak postava vre povezivae empirijskog istraivaa s naunim prouavaem meunarodnih odnosa. Za ostvaree toga zadatka u ovom trenutku potrebno je sistematizovati postojea znaa, opte stavove i otkrivene pravilnosti do kojih se do sada dolo, bez preterivaa u zahtevu da te pravilnosti i stavovi budu u celini empirijski dokazani. Drugim reima, ne bi bilo korisno da se nauka svede samo na teorijski izraz empirije. Nauka se ne moe liiti spekulacije pa ma kako metodi empirijskog istraivaa bili savreni. Uvek se mora pretpostaviti mogunost trenutne nemoi metoda da empirijski potvrde neke stavove do kojih se dolo spekulativnim putem. esto se deava da teorijski sistem prethodi empirijskom istraivau.24 Nauka o meunarodnim odnosima, kao relativno mlada nauna disciplina, ne moe pretendovati na zaokruen i celovit teorijski sistem zasnovan na velikom broju otkrivenih zakonitosti i pravilnosti. Meutim, svakako se moe smatrati da se mogu izdvojiti opti stavovi, mnogi meu ima su istraivaima potvreni, tako da se mogu smatrati zakonima. Veliki broj ratova je prouen, a ihovi uzroci i posledice su istorijski utvreni. Takoe su u mnogim monografskim studijama i sistematskim radovima proueni periodi mirnih odnosa (savezi, direktorijumi, koncepti velikih sila, ravnotea snaga). U savremenom trenutku, moe se smatrati da je vei broj pojedinanih zakona otkriven u meunarodnim odnosima prouavaem ihove istorije. O pitaima kauzalnosti drutvenih pojava veoma su izraeni suprotni stavovi u nauci.25Ove suprotnosti su najee rezultat filozofskog opredeea autora. Indenterministi smatraju da takvi zakoni uopte ne postoje. S druge strane, veliki broj naunika na Zapadu stoji na stanovitu da u drutvenim naukama i nije mogue doi do optih zakona, vesamo do pojedinanih, koji se ne mogu odnositi na sve pojave iste vrste, vesamo na onu kod koje je otkriveno delovae datog zakona. Prirodno, svako prouavae nekog staa ili kretaa u meunarodnim odnosima, mora voditi rauna o mestu i vremenu nastajaa datih pojava, evoluciji sredine koja je dovela do e, revolucionarnoj tendenciji. U takvim uslovima moe da nastane izvesna uzrona veza, i sasvim razumivo, ne moe se oekivati da e ta veza dovoditi do nastajaa te pojave i u drugim uslovima. Uostalom, i najstroi prirodni zakoni pretpostavaju odreene okolnosti u kojima oni mogu da deluju. Ako hoemo to isto da osporimo drutve-nim naukama, onda se ne moe braniti stav da postoje samo pojedinane zakonitosti koje su dovele do neke pojave pod odreenim okolnostima, a da je nemogue doi do optih zakona koji bi delovali uvek pod istim okolnostima. Naime, ako je mogue prouiti i utvrditi uzrone veze koje su nastale izmeu datih okolnosti i jednog rata, teko je negirati mogunost istraivaa zako24 J. orevi, Politiki sistem, Beograd, str. 51. M. uri, Problemi sociolokog metoda, Beograd, Savremena kola, 1962, str. 5061. 25 R. Luki, nav. delo, str. 520.

15

nitosti koje bi bile primenive na sve ratove i u prolosti i u sadaosti i u budunosti. U kolikoj meri e jedna nauka u tome uspeti, u zavisnosti je od ene razvijenosti u metodolokom smislu rei. Bitno je utvrditi da u meunarodnim odnosima vladaju neke zakonitosti, to dokazuje istorija, jer inae e ne bi ni bilo, dok je sasvim drugo pitae da li ih je nauka otkrila ili ne. K. Rajt je primetio da sve discipline tee danas da postanu nauke, mada ihova graa pokazuje otpor naunom metodu. One obino poiu kao vetina ili istorija. Zatim postaju uoptavajue kroz filozofiju i najzad, vode borbu da postanu nauke.26 U poetnoj fazi, oni koji vode ovu borbu, najee podlegnu slabosti, te umauju mogunost nauke za koju se bore. Kroz tu fazu su prole i sociologija, politike nauke, kojima je poricano (i jose ponekad porie) naunost i mogunost da postanu nauke. S druge strane, sociolozi i politikolozi su skromno priznavali zavisnost ovih nauka od drugih disciplina, te su se esto zadovoavali time to bi ove svoje nauke svodili na mehaniku sintezu rezultata do kojih su dole druge nauke, svodei tako ove nauke na enciklopedije znaa iz oblasti koju bi trebalo da prouavaju. Ista sudbina ekala je i mladu disciplinu o meunarodnim odnosima. Tako je 1953. F. uman (F. Schuman) doao do zakuka da Nauka o meunarodnim odnosima oigledno nije posebna grana saznaa vepre jedna eklektika disciplina.27 U ovom smislu, najee se nailazi na miee da ova nauka ima za zadatak da putem sinteze znaa do kojih su dole druge nauke omogui nauno objaee pojava meunarodnog ivota. Drugim reima, ova nauka i nema svoj odreeni predmet, koji bi svojim metodima mogla da istrauje putem prouavaa sopstvene prakse. Da li je nauka o meunarodnim odnosima sintetika ili analitika? Odgovor na ovo pitae mogue je dati jedino ako se ispita da li ova nauka ima sopstvenu praksu, koju samo ona istrauje, ili ne. Bilo kako se shvatao predmet ove nauke, sasvim jasno se izdvajaju dva niza pitaa koja iz enog predmeta proizilaze. Jedan niz obuhvata temene ienice na kojima nastaju meunarodni odnosi, kao to su, meuzavisnost, inioci koji na ove odnose deluju i subjekti, na ih se primeuje metod sinteze da bi se ove pojave svestrano saznale. Svakako da to ne moe da bude mehanika sinteza. U drugom nizu pitaa, koji obuhvata politiko ponaae uesnika meunarodnih odnosa, politike oblike i procese sarade, sukoba i borbe, nauka o meunarodnim odnosima ih mora sopstvenim metodima prouavati, jer ih nijedna druga nauka ne prouava. Ovih nekoliko izdvojenih pitaa ukazuju na to da je nauka o meunarodnim odnosima i analitika i sintetika, te se, prema tome, razlikuje od drugih drutvenih nauka samo po stupu razvijenosti sopstvenih metoda i teorije. Teko je nai neku drugu naunu disciplinu, koja u veoj ili maoj meri moe ignorisati rezultate drugih nauka u svom sopstvenom radu.26 E. B. Mc Neil, The Nature of Human Conflict, Prentice 27 F. L. Schuman, International Politics, New York, 1953,

Hall, 1965, str. 3. str. 577.

16

Na kraju ovih razmatraa, postava se pitae da li prouavae koje preduzima nauka o meunarodnim odnosima ima za ci samo saznae predmeta ili mu je i ci da pomogne u preduzimau neposrednih politikih akcija. H. Morgentau smatra da nijedno prouavae meunarodnih odnosa u HH veku ne moe odeliti saznae od akcije i teiti saznau kao jedinom ciu.28 Po jednom drugom mieu, ovo istraivae moe biti teorijsko ili praktino na tri naina: 1. u pogledu predmeta; 2. u pogledu naina; 3. u pogledu cia.29 U pogledu cia, pisac ne prihvata stanovite po kojem bi ova istraivaa imala za ci neposredno uticae na politiku akciju nosilaca politike vlasti. Ci ovih istraivaa je da objasni i opie putem sopstvenih metoda predmet koji je jedan vid udskog ponaaa, i da omogui predviaa u meri u kojoj je to mogue. Ova istraivaa treba da na prvom mestu pokau ono to jeste, i da se to je vie mogue priblie tom saznau. S druge strane, ovaj pisac usvaja stanovite Dirkema (E. Dirkheim) koji je smatrao da, ako sociologija ima samo teorijske cieve, ne bi vredelo da joj se posveti ni jedan sat vremena. Ono to empirijsko istraivae moe uiniti kao primeena nauka... to je da pokae, saznavi mogunosti i posledice jedne akcije, ono to moe da se uini i ono to ne moe.30 S obzirom na savremeni znaaj nauke i tendenciju to brih primenivosti naunih rezultata u praksi, stavovi koji bi nauku izdvojili iz neposredne drutvene akcije danas ne bi mogli opstati. Nauka mora davati rezultate svojih istraivaa i imati u vidu potrebe ivota datog drutva.

II RAZVOJ NAUKE O ME UNARODNIM ODNOSIMA1. Filozofija i meunarodni odnosi Interesovae filozofije za meunarodne odnose uglavnom je bilo ogranieno na razmiae o problemima rata i mira. To se moe razumeti s obzirom na to da ti odnosi veoma dugo nisu poznavali druge oblike do ratove, tj. sukobe i odsustvo svake sarade u periodu mira, koji nije bio nita drugo do pauza izmeu dva rata. U najstarijim delima kineske i indijske filozofije rat predstava stalni predmet razmiaa o emu samom, ili o egovom prevazilaeu i iskueu iz ivota udskog drutva. U delima velikih grkih filozofa Platona i Aristotela, savremeni istraiva meunarodnih odnosa moe nai zaetke ideja i misli koje se mogu sleditiMorgenthau, Politics among Nations, New York, Knopf, 1960, str. 21. Ph. Braillard, Philosophie et Relations Internationales, Geneve, Inst. Univ. de Hautes Etudes Internationales, 1974, str. 6364. 30 Ph. Braillard, nav. delo, str. 66.28 H. 29

17

sve do novoga veka i prepoznati u savremenoj filozofiji. Kod Aristotela se nalaze zaeci rasistikih i geografskih teorija o drutvu i on se zbog toga smatra najstarijim ideologom kolonija-lizma. On je delio narode na civilizovane i na varvare i iz te podele izvlaio zakuak da civilizovani narodi mogu slobodno pokoravati varvare. Istovremeno, smatrao je da ratovi izmeu grkih drava, koji se vode radi zadovoea materijalnih interesa, ne mogu biti moralno dozvoeni. Platon i Aristotel su doli do izvanrednog zapaaa o odnosu politikog realizma i spone poli-tike. U tom odnosu oni su videli da tiranije i nedemokratski reimi ee vode rat nego demokratske drave.31 a. Korene realistikih teorija i teorije sile, moemo slediti daleko u istoriji filozofije novoga veka sve do Makijavelija (N. Machiavelli, 14601527) koji se smatra zaetnikom politikog realizma. Meutim, tek sa Hobsom (T. Hobbes, 15881679) i sa egovom teorijom prirodnog staa poie da se povlai nit teorije sile u meunarodnim odnosima. Wegova uvena teorija o prirodnom stau u kome udi ive u odnosima koje karakterie rat svakog protiv svih, ostaje vladajua za meunarodne odnose i u ima ona nalazi stalno svoju potvrdu. Ovo stae se prevazilazi u unutraim odnosima drutva putem zakuea drutvenog ugovora koji namee pravila ponaaa, i na taj nain nastaje drutveno stae, koje se karakterie postojaem drutvenog mira i u kome se ostvaruje bezbednost svakog lana drutva na osnovu potovaa meusobnih interesa, na ta su se obavezali potpisivaem drutvenog ugovora. Meutim, u meunarodnim odnosima prirodno stae je jedino mogue stae i ega karakterie stalni rat zbog toga to nije mogue dravi (republici) nametnuti vou neke naddravne vlasti: U svakom trenutku kraevi i linosti koje dre suverenu vlast su zbog ihove nezavisnosti u stalnoj sumi i u stau i stavu gladijatora, zaotrenog oruja, oi u oi: ja elim ovde da govorim o tvravama, o garnizonima, topovima koji su na granicama ihovih kraevstava, i pijunima koji stalno podravaju stvari koje ine ratno stae.32 Iz toga slede stavovi da u meunarodnim odnosima kao prirodnom stau nema niega to bi bilo zabraeno dravama u borbi za svoje interese. Osnovna ideja Hobsa lako se moe slediti i nai kod velikog broja filozofa apologeta rata, 33 ali u enom najistijem vidu mi je nalazimo kod filozofa nemake klasine filozofije Hegela, i danas u realistikoj teoriji i teoriji sile H. Morgentaua (H. Morgenthau) i R. Arona. b. Druga znaajna teorija ije korene moemo nai u filozofiji, jeste teorija o psiholokim i biolokim korenima udske agresivnosti kod oveka, koja se smatra glavnim uzronikom rata. Ideja o zlu ukoreenom u oveku prisutna je, moe se rei, u filozofiji odvajkada, a en utemeiva u evropskoj filozofiji je opet T. Hobs, sa svojom idejom da je u samom oveku zlo koje u prirodnom stau nema granica u svom ispoavau i u emu vlada rat svakog protiv svih. Kasnije, u filozofiji31 G. Bouthoul, TraitE8 de polE8imologie, Paris, Payot, 32 T. Hobbes, Leviathan, Paris, Sirey, 1971, XIII. 33 G. Bouthoul, nav. delo, str. 5971.

1970, str. 5758.

18

u kojoj preovlauje apologija rata, nala-zimo iste ideje o ukoreenosti rata u udskoj prirodi. ak i E. Kant, koji se inae ne moe smatrati apologetom rata venaprotiv, kae da: Rat nema potrebe da ima neki poseban motiv. Izgleda da on ima svoj koren u udskoj prirodi...34 Kasnije, razvojem Darvinove teorije evolucije i enim uticajem na filozofiju, ove ideje su ee i nauno argumentovanije. Tako H. Spenser (H. Spencer) smatra da u oveku postoje agresivni nagoni koji ga teraju da pobeuje u borbi za ivot.35 I kod drugih evolucionista moemo nai stanovite po kome je rat rezultat agresivnih instikata kod oveka.36 U ovom istom vremenu sociologija belei veliki uspon u svom razvoju, tako da u sociolokom prouavau pojava meunarodnog ivota, a naroito rata (koje se uglavnom oslaa na istorijsko-so-cioloki metod), uvruje, takoe, psiholoki inilac meu odluujue. Polazi se esto od toga da je rat samo realizacija udske borbenosti37 a da ispod izvesnih cieva ... postoje u dubim i tamnijim delovima duha uzroci koji su nagonski, nerazumni i katkad nesvesni, skriveni ili slabo vidivi uzroci a koji su, meutim, delotvorniji i stvarniji.38 Ova shvataa predstavaju, bez sume, filozofsku anticipaciju naune teorije S. Frojda (S. Freud), koji je naunim metodima istraivao ivot oveka i doao do slinih zakuaka koji su ostavili ogroman uticaj i na razvoj nauke o meunarodnim odnosima. v. Uporedo sa ovakvim shvataima, u filozofiji se razvijaju i suprotna shvataa. U evropskoj filozofiji je nasuprot Hobsu . . Ruso (J. J. Rousseau) polazio od toga da je ovek po prirodi dobar i da ga drutveni uslovi ine zlim. Nasuprot Spenseru, Krapotkin je smatrao da su fundamentalni nagoni u oveku oni koji ga navode na saradu a ne na sukob. Ono to u ovim teorijama moemo zapaziti kao nit koja se neprekidno provlai kada se razmatra pitae organizacije meuna-rodnog mira, jeste ideja o stalnom meunarodnom miru putem organizacije naddravne vlasti koja bi regulisala odnose meu dravama, slino kao to to ini drava u odnosima pojedinaca. Teko bi bilo izraditi jednu listu svih filozofa-pacifista jer bi ona uvek bila nekompletna. To uglavnom zbog toga, to ideje o organizaciji meunarodnog mira nalazimo i kod onih koji smatraju rat zakonitim staem stvari, tako da je teko izdvojiti one koji se mogu smatrati istim pacifistima od onih koji pored mira i ratu daju veliki znaaj u ivotu drutva. Meu pacifistima istiu se posebno federalisti, koji su izlaz iz stalnih sukoba u meunarod-nim odnosima videli u stvarau jedne svetske federacije ili svetske vlade, koja bi raspolagala vlau nad dravama i koja bi mogla prav-nim putem da regulie odnose izmeu drava. Jedan od najveih predstavnika ovih ideja je socijal-utopist Sen-Simon (Saint Simon, 17601825). Po34

59. 145.

E. Kant, Princ. metaphis. du droit, nav. po: J. Lagorgette, Le rF4le de la guerre, Paris, 1906, str.

35 T. H. Pear, LEtude psyhologique des etats de tensions et des conflits, Paris, UNESCO, 1957, str. 36 Ch. 3738

Nav. delo, str. 72.

Letourneau, nav. delo, str. 72. J. Lagorgette, isto.

19

red ega, tu su i O. Kont (A. Comte, 17981857), Prudon (Proudhon, 18091865), a u nemakoj klasinoj filozofiji Lajbnic (Leibnitz, 16461716), E. Kant (17241804) i Fihte (Fichte, 17621814).39 Mada meu ima postoje razlike koje se uoavaju u razvoju ove misli od Lajbnicove duhovne meunarodne republike i univerzalne monarhije Fihtea do Kantovog neprekidnog mira putem organizacije drutva nacija, 40 mogue je pratiti ovu ideju sve do savremenih institucionalistikih teorija koje u organizaciji i postojau institucija vide reee problema mira i rata meu narodima. Sa razvojem pozitivizma u filozofiji narastaju zahtevi za em-pirizmom u nauci, to je u savremenoj fazi razvitka nauke nalo svoj izraz u savremenim sociolokim teorijama biheviorizma i funkcionalizma i teorije sistema kao posebne kibernetske granice funkcionalizma. 2. Meunarodno pravo i meunarodni odnosi Jedna od prvih oblasti meunarodnog ivota koja je postala predmet naunog prouavaa, bila je pravna oblast. Holandski pravnih H. Grocius (H. Grotius, 15831645) smatra se osnivaem meunarodnog prava i egove prve teorije kole prirodnog prava. Nije nerazumivo zato bau Holandiji u ovom vremenu dolazi do preobraaja antikih shvataa o prirodnom pravu kao skupu normi koje izviru iz razuma, koji jedini otkriva ono to je u sutini udske prirode: sloboda, jednakost, neograniena privatna svojina, narodna suverenost u dravi. Ove ideje, koje nosi sa sobom mlada graanska klasa u borbi protiv feudalizma, nale su najpogodnije tlo u Holandiji, zemi koja zajedno sa Engleskom koraa u prvim redovima novog narastajueg kapitalistikog drutva. Moderno meunarodno pravo je proizvod kapitalistikog naina proizvode, irea svetskog trita i internacionalizacije odnosa proizvode i razmene. U tom procesu drutvenog kretaa, razvitak i iree meunarodnih ekonomskih, politikih i drugih odnosa, postepeno su doveli do toga da se oni ureuju posebnim drutvenim normama pravilima meunarodnog prava.41 Pojava meunarodnog prava se vezuje za vreme postepenog razvoja meunarodne podele rada, koja je stvarala uslove za meunarodnu saradu. U ranijim epohama, sem nekih minimalnih normi obiajnog karaktera i malog broja ugovora, meunarodno pravo nije postojalo kao celovit pravni sistem, jer je rat bio jedini redovan oblik odnosa izmeu drava. Razumivo je stoga to su Grocius i drugi predstavnici kole prirodnog prava obratili pau na izuavae rata i mogunosti39 Videti izvanredan pregled pacifistike filozofije u: M. Merle, Pacifisme et internationalisme, Paris, A. Colin, 1966. 40 B. Basch, Les doctrines politiques des philosophes classiques de lAlemagne, Paris, 1927, str. 67. 41 A. M. Magaraevi, Osnovi meunarodnog prava, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, 1965, str. 17. Videti takoe: M. Barto, Meunarodno javno pravo, Beograd, Kultura, 1954, t. I, str. 4663; S. Avramov, Meunarodno javno pravo, Beograd, Savremena administracija, vie izdaa.

20

egovog uklapaa u regule meunarodnog pravnog sistema. Pravnim regulisaem rata dobio bi se prostor za pravno regulisae mirnih odnosa unutar kojih je bio jedino mogurazvoj meunarodne trgovine. Prvi koraci ka regulisau ovih odnosa uieni su uvoeem pravila o slobodi mora i slobodi meunarodne trgovine. Prouavae pravila koja treba da reguliu neke odnose nije mogue bez prouavaa sutine tih odnosa kao drutvenih pojava. Tako se od samog poetka razvoja meunarodnog prava, emu naroito doprinosi kola prirodnog prava, posveuje paa bitnim pojavama meunarodnog ivota, kao to su rat i mir. H. Grocius je u svojim radovima teio iznalaeu pravila koja bi regulisala voee rata, te je tako doao do interesantnih ideja za meunarodne odnose, koji se i u mnogo kasnijim radovima iz ove oblasti mogu nai u vie ili mae izmeenom vidu. Ako se uzmu u razmatraa prvi utisci o prirodi, u oj se ne nalazi nita to u celini osuuje rat, naprotiv, on se pospeuje. To je zato to se rat vodi da bi se ouvao svoj ivot ili svojih lanova i za odravae ili sticae stvari potrebnih za ivot, to je u saglasnosti s kretaima prirode.42 Kod nastavaa i sledbenika teorije prirodnog prava moemo takoe nai niz korisnih zapaaa o bitnim pojavama meunarodnih odnosa. Ova shvataa moemo slediti i nai kod savremenih teoretiara meunarodnih odnosa, mada su ona prvobitno nastala i razvila se u meunarodnom pravu. Sa razvojem pozitivizma u meunarodnom pravu, osnovni pravci u prouavau meunarodnih odnosa razvijaju se uporedo s teorijom prirodnog staa u kome suverene drave pribavaju same sebi pravdu sredstvima koja im stoje na raspolagau. Meutim, nastajae potrebe utvrivaa odnosa sarade u meunarodnim odnosima navodi drave da uzajamnim sporazumima i ugovorima reguliu te odnose, poto ne postoji nikakva naddravna vlast koja bi te odnose re-gulisala pravilima koje bi morali svi potovati. Iz tog saznaa meunarodne stvarnosti pozitivisti su doli do ideje o meunarodnom pravu kao skupu normi koje drave svojom voom utvruju. Te norme nisu rezultat nieg to bi se nalazilo iznad te voe, pa to ne moe biti ni priroda ni razum koji tu prirodu otkriva. Pozitivizam u meunarodnom pravu je umnogome doprineo razvoju kako realistikih, tako i institucionalistikih teorija u nauci meunarodnih odnosa. Mada su ove teorije protivurene, one su, u stvari, samo dve strane jednog istog stava: u meunarodnim odnosima vlada prirodno stae (realizam) ali ako se drave sporazumeju o pravilima ponaaa koja e regulisati prava i obaveze drava, to prirodno stae e biti prevazieno, jer e na taj nain iz ega izrasti pravno organizovana meunarodna zajednica (instituciona-lizam). Razvoj nauke meunarodnog prava nesumivo je doprineo saznau o meunarodnim odnosima, te je u jednom dugom istorijskom periodu bio jedina nauna disciplina koja je, pored istorije, prouavala ovu oblast drutvenog ivota. Meutim, s obzirom na to da se meunarodno pravo bavi na prvom mestu prouavaem ovih odnosa s ciem ihovog pravnog regulisaa, ova nauka se bavi tim42 H. Grotius, Le droit de la guerre, et de la paix, nav. po: M. Merle, nav. delo, str. 49, Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 15.

21

odnosima uglavnom primenom normativnog metoda, vie je okrenuta onome to bi trebalo da bude nego onome to jeste. Ovo je naroito sluaj s razvojem i vladavinom pozitivizma u meunarodnom pravu, s kojim je nastao i idealistiki prilaz meunarodnim odnosima uopte. Naime, poto se nauka meunarodnog prava svodi na prouavae pravnih normi, a ne odnosa koje te norme reguliu, dolo je do poistoveivaa stvarnih odnosa s normativnim modelom odnosa. Meutim, i u ovom sluaju ne moe se nikako zanemariti znaaj nauke meunarodnog prava, jer su i ove teorije doprinele saznau nekih vidova meunarodnih odnosa, i mada zbog toga jednostrane, one su doprinele razvoju teorijske nauke o meunarodnim odnosima. 3. Istorija i meunarodni odnosi Istorija, uopte gledano, najvie je doprinela saznau o pojavama meunarodnih odnosa i, prema tome, razvoju nauke o meuna-rodnim odnosima. Ona i danas doprinosi saznau i naunom objaeu ovih pojava, s obzirom na to da se bez istorijskog metoda ne moe zamisliti prouavae niza makropojava iz ove oblasti. Jou delima grkog istoriara Tukidida i egovoj analizi procesa koji su se razvijali u Peloponeskom ratu, pokazuje se ogroman znaaj koji ima istorija u raspoznavau i ralaavau komplikovanog spleta meunarodnih odnosa. Ovo se podjednako moe rei kako za specija-lizovane istorije, koje se bave iskuivo prouavaem pojava meunarodnih odnosa kao to su diplomatska istorija i istorija meunarodnih odnosa, tako isto i za optu istoriju i velike sisteme filozofije istorije Hegela (G. Hegel) i istraivaa istorije Tojnbija (A. Toynbee), u kojima i savremeni istraiva meunarodnih odnosa moe nai znaajne sinteze i zapaaa iz istorijskog mate-rijala, koje mogu imati veliki znaaj u teorijskom prouavau meunarodnih odnosa, bilo kao opti stavovi ili polazne pretpostavke u metodolokom postupku istraivaa meunarodnih odnosa. Razumivo je da su diplomatska istorija i istorija meunarodnih odnosa discipline koje su u najveoj meri i neposredno dovele do potrebe konstituisaa teorije meunarodnih odnosa. One su opremile rad na teorijskom prouavau meunarodnih odnosa do-vonom koliinom materijala za stvarae polaznih pretpostavki u teorijskom formulisau optih stavova ove nauke. A. Diplomatska istorija i spona politika Najstarija od istorijskih disciplina koja se neposredno i posredno bavi prouavaem odnosa izmeu drava je svakako diplomatska istorija. S obzirom na to da su se meunarodni odnosi nekada odvijali gotovo iskuivo kao odnosi suverena, tj. vladara i ihovih vlada, ihov skoro iskuivi oblik je bio diplomatski. Sama re diplomatija dola je od grke rei diploma koja oznaava akt savijen dvostruko i koji dolazi od suverena.43 Prema tome, diplomati su predstavnici suverena preko kojih se razmeuju diplome a diplomatska istorija je imala za zadatak da otkriva 22

i objaava diplomatske dokumente, tj. skupinu slubenih ili tajnih dokumenata pomou kojih su vladari saobraali meu sobom.44 U svom razvoju, diplomatska istorija je postepeno proirivala poe svoga prouavaa tako da je u ega ukuivala osnovne komponente spone politike jedne zeme, dvostrane i viestrane odnose drave, kao i vojna i politika sredstva u toj politici. Glavnu ulogu u meunarodnim odnosima za diplomatsku istoriju imaju efovi drava, mi-nistri inostranih poslova i ihov diplomatski aparat. Line oso-bine diplomata su najee predmet ihovih podrobnih analiza. Kao glavni, esto jedini izvori, koriste se diplomatski arhivi, a ponekad i dnevna tampa.45 Ova ogranienost diplomatske istorije u pogledu izvora i predmeta istraivaa ima svoje dobre i loe strane. S jedne strane, ona ne dozvoava proizvonost u analizi, jer zahteva da eni zakuci budu argumentovani istorijskim dokumentima. Meutim, s obzirom na to da se ne uputa u analizu uloge drutvenih, ekonomskih, politikih, kulturnih i drugih inilaca od znaaja u kreirau spone politike svake zeme, ona ostaje jednostrana u ocenama. Diplomatski odnosi i dokumenti su samo finalizacija jednog sloenog procesa u drutvu u celini i u politikim organima unutar kojih se donose odluke. Taj en nedostatak ima i svoje dobre strane, to se ogleda u tome da je podatak koji iznosi diplomatska istorija po pravilu taan, jer je proizaao iz istorijskog dokumenta. Meutim, sa revolucijama krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka, mea se i sistem odluivaa u sponoj politici. Graanska demokratija i u toj oblasti uvodi nove oblike, koji oznaavaju kraj iskuive nadlenosti suverena u oj. S druge strane, u ovom istom vremenu dolazi do razvoja novih, bogatijih oblika meunarodnih odnosa, to donosi kapitalistiki nain proizvode, koji zahteva podelu rada i u meunarodnim razmerama. Iz tih razloga meunarodni odnosi nisu mogli ostati samo diplomatski odnosi, te se nisu mogli objasniti i razumeti samo prouavaem diplomatskih dokumenata. Diplomatska istorija se morala okrenuti prouavau kretaa meunarodnih ekonomskih odnosa, odnosa sila, ideja i materijalnih i subjektivnih inilaca koji deluju na meunarodne odnose. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija unose bitne promene u ovu sferu odnosa, tako da diplomatska istorija vie nije mogla da odgovori potrebama za poznavaem onoga to se zbiva u meunarodnim odnosima i to je dobijalo sve vei znaaj u ivotu drutva uopte. Uporedo s diplomatskom istorijom, posle Prvog svetskog rata poie da se razvija prouavae spone politike, koja izvore svoga saznaa nalazi uglavnom u sredstvima javnog informisaa. Ona na taj nain zameuje diplomatska istorijska dokumenta sa zvaninim interpretacijama koje daju vlade zemaa o svojoj sponoj politici.46 Spona politika kao nauka prouava aktivnosti pojedinih drava, i43 Littre, 44 Isto. 45

nav. po: M. Merle, Sociologie des relations internationales, str. 45.

B. Jankovi, Meunarodni odnosi i istorijske discipline, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 23/1964, str. 216. 46 M. Merle, nav. delo, str. 46. i V. Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 1217.

23

hovo delovae u odnosima s drugim dravama, u okvirima opteg staa u meunarodnoj zajednici i meunarodnim odnosima, ali motivisano ihovim sopstvenim interesima, koji su pored staa u meunarodnoj zajednici usloveni i nizom faktora unutraeg razvoja drave.47 Spona politika se razvila u posebnu disciplinu, i uz diplomatsku istoriju posle Prvog svetskog rata predstava znaajan vid naunog prouavaa meunarodnih odnosa. Meutim, nedostaci koji su proizilazili iz metoda prouavaa diplomatske istorije nisu mogli biti izbegnuti prouavaem spone politike, jer se ona u stvarnosti svodila na prouavae tzv. savremene istorije, iji je osnovni nedostatak nepouzdanost podataka koji se daju u javnost, s obzirom na to da u oblasti spone politike tajna diplomatija jouvek izmie kontroli predstavnikih tela, naroito u oblasti politike sile, borbe za presti, prevlast, hegemoniju i imperijalizam u meunarodnim odnosima. Ovi nedostaci diplomatske istorije i spone politike ne iskuuju ove metode iz naunog prouavaa meunarodnih odnosa ni u ovom trenutku u kome je nauka o meunarodnim odnosima razvila niz metoda za prouavae savremenih staa i kretaa u meunarodnim odnosima. Meutim, uporedo s razvojem diplomatske istorije i spone politike, a zbog potreba istorijskog prouavaa pojava meunarodnog ivota, razvila se nova istorijska disciplina Istorija meunarodnih odnosa. B. Istorija meunarodnih odnosa U samoj promeni naziva sadrana je i sutina promene koja je nastala sa pojavom novog metodolokog postupka koji je doveo do stvaraa istorije meunarodnih odnosa. Ovaj metodoloki postupak ne zanemaruje sve ono to prouava diplomatska istorija, ali on zahteva mnogo vie. Sa pojavom vietomog dela P. Renuvena (P. Renouvin)48 Istorija meunarodnih odnosa, u kome su dali svoje priloge poznati francuski istoriari, istorijsko prouavae meunarodnih odnosa podrazumeva istraivae svih inilaca, materijalnih i subjektivnih, uloge optih drutvenih kretaa, linosti dravnika itd. Istovremeno, ovaj istorijski pristup unosi nove metode u istraivae, naroito onda kada se istrauju skorai dogaaji o kojima su dokumenti jouvek obavijeni velom dravne tajne. Tada se primeuju metodi razvijeni u sociologiji i politikim naukama, kao to su statistiki, intervju, analiza sadraja i dr.49 U zajednikoj kizi P. Renuvena i . B. Dirozela (J. B. Duroselle)50 oni izlau osnovne inioce koje treba imati u vidu kada se prouava istorija meunarodnih odnosa (geografski, demografski, ekonomski, finansijski, ideoloki, uloga linosti). Na taj nain se oni pribliuju metodima koji se primeuju u jednom delu47 V. Gavranov, M. Stojkovi, nav. delo, str. 14. 48 P. Renouvin, Histoire des relations internationales, t. IVIII, Paris, 1960. 49 M. Merle, nav. delo, str. 47. 50 Introduction a letude des relations intrnationales, Paris, A. Colin. 1966.

24

nauke o meunarodnim odnosima, ime svoja istraivaa ine jokorisnijim za istraivae meunarodnih odnosa u celini. Mada istorijsko prouavae ne moe sasvim da zadovoi potrebe za poznavaem meunarodnih odnosa, jer je prvenstveno ogranieno na prolost, ono ima i danas veliki znaaj u istraivau meunarodnih odnosa. U naoj zemi je istorija meunarodnih odnosa, u jednoj ili drugoj formi, vrlo razvijena i ima relativno dugu tradiciju. Jou XIX veku pojavuju se dela iz oblasti diplomatske istorije. Meu ima se naroito istiu studije Jovana Ristia Diplomatska istorija srpsko-turskih ratova 1618. i Spoai odnoaji Srbije novijega vremena. Tri toma ovog posledeg dela daju produbenu sliku meunarodnog poloaja Srbije toga vremena, te prevazilaze diplomatsko-istorijski metod, koji je bio vladajui u ovoj vrsti radova toga vremena. Pored diplomatske istorije, mogu se navesti i studije koje prevazilaze istorijski metod analizom inilaca koji su delovali na sponu politiku i meunarodni poloaj Srbije. To su na prvom mestu: Srbija na istoku Svetozara Markovia i produbena analiza klasino-drutvene sadrine spone politike Srbije u delu Dimitrija Tucovia Srbija i Albanija. Izmeu dva rata nastava se tradicija velikog interesovaa za prouavae diplomatske istorije, te se pored niza monografskih radova, pojavuje edicija Srpski narod u XIX veku, u kojoj je u oko dvadesetak kiga izloen i meunarodni poloaj Srbije i srpskog naroda kroz ceo XIX vek, do Prvog svetskog rata. U ovom istom razdobu pojavuju se i dva sistematska dela Diplomatska istorija moderne Evrope u dva toma od J. Jovanovia i Diplomatska historija u dva toma od V. uleka. Posle Drugog svetskog rata izlaze dva uxbenika (Diplomatska istorija V. Krua i Historija diplomacije, V. Iblera), pojavuje se veliki broj monografskih radova posveenih analizi dvostranih odnosa nae zeme s drugim zemama, kao i analizi pojedinih perioda istorije meunarodnih odnosa XIX i XX veka.

III KOLE U NAUCI O ME UNARODNIM ODNOSIMAU toku savremenog razvoja teorije meunarodnih odnosa razvile su se i uvrstile kole razliitih pravaca, koje izraavaju kako razliite teorijske stavove, tako i opta shvataa o bitnim epistemiolokim i metodolokim problemima ove nauke, to najee odgovara filozofskom opredeeu autora. U tom smislu, moe se rei da se u SAD razvijaju kole empirijskog karaktera, dok su za Evropu karakteristini istorijsko-socioloki pristupi problemima meunarodnih odnosa. 25

Razmatrae teorijskih pravaca u nauci o meunarodnim odnosima je sastavni deo prouavaa ove oblasti drutvenog ivota, zbog rezultata koje su one u tom prouavau do sada postigle. Istovremeno, kritiki odnos prema ima je neophodan zbog filozofskog opredeea i ideoloke obojenosti koja ne moe biti iskuena i pored proklamovane naune neutralnosti. U dosadaem razvoju nauke o meunarodnim odnosima mogu se izdvojiti, i vie ili mae omeiti, sledee kole i teorijski pravci u ovoj nauci: istorijsko-socioloki pravac, psiholoki, funkcionalistiki i marksistiki. 1. Istorijsko-socioloka kola Ova kola, koja se danas u najistijem vidu odrava i razvija u Evropi (naroito u Francuskoj), trpi uticaje drugih sociolokih pravaca, a naroito biheviorizma. Meutim, ona mu mae-vie uspeno odoleva. Moe se ak rei da danas istorijska sociologija predstava okvir vrlo uspene kritike savremenih bihevioristikih i funkcionalistikih teorija u sferi naunog prouavaa meunarodnih odnosa. U ovom smislu, vrlo je uspena kritika bihevioristike sociologije koju je razvio R. Aron, jedan od znaajnijih predstavnika istorijske sociologije u Francuskoj. On veoma otro kritikuje svoee drava i drugih aktera meunarodnih odnosa na algebarske simbole, poto su, po emu, drave politike jedinice koje predstavaju udske zajednice zasnovane na jednoj teritoriji.51 Da bi se razumelo ponaae drava u meunarodnim odnosima, neophodno je poznavati niz ienica: fizike determinante (prostor, populacija, izvori) i drutvene determinante (ideologija, drutvena struktura, politiki sistem). Sociolog, prema tome, trai u istoriji redovne odnose, naroito smeivaem tipova ako to smeivae postoji.52 R. Aron tei da zapazi korelacije izmeu razliitih oblasti drutvenog ivota i pojava u ima. Tako, po emu, postoji uvek korelacija izmeu vojne organizacije drutva i drutvene organizacije i strukture. Nain na koji su se udi borili bio je uvek efikasan da se pomou ega odredi socijalna struktura datog drutva, kao i nain na koji su udi u emu radili.53 S druge strane, kada treba da odredi predmet istraivaa nauke meunarodnih odnosa, on trpi uticaj biheviorizma, smatrajui da je u sreditu toga predmeta proces donoea odluka: Onoliko koliko postoji mnoina suverenih jedinica (to je sutina meunarodnih odnosa), sedite prouavaa meunarodnih odnosa bie teorija odluivaa, tj. prouavaa naina na koji nekoliko udi, ili samo jedan ovek, odluuje o sudbini miliona udi.5451 R. Aron, 52 Isto. 53

Paix et guerre entre les nations, Paris, Calman Levy, 1962.

R. Aron, La sociologie des relations internationales, Revue FranE7aise de Sociologie, sept. 1963, str. 311. 54 Nav. delo, str. 315.

26

Svoju osnovnu koncepciju meunarodnih odnosa R. Aron je dao u svom poznatom delu Mir i rat meu narodima (Paix et guerre entre les nations).55 Ovo egovo delo podeeno je u etiri odeka: Teorija, Sociologija, Istorija i Prakseologija. U teorijskom delu Aron definie koncepciju svoje teorijske analize. On u centar ove analize stava pravila igre u meunarodnim odnosima i zakuuje da je tu re o odnosima politikih jedinica od kojih svaka zadrava za sebe pravo da sebi pribavi pravdu i da sama sebi bude gospodar u odluivau o svom ponaau u toj igri. U ovim odnosima politike jedinice tee da postignu odreene cieve koji se, po emu, mogu podeliti na konkretne prostor, udi i due, i na jednom viem nivou na opte cieve bezbednost, moi slava. Kada je re o sredstvima za postizae ovih cieva, Aron odbacuje pravo i moral i smatra da bi bilo idealistiki ne videti da u meunarodnim odnosima sila i mo, kojim drava raspolae, predstavaju odluujuu ulogu u borbi drava za postizae svojih cieva. To je tako jer u meunarodnim odnosima nema efikasnog arbitra koji bi mogao da prinudi drave da potuju pravila igre i koji bi ih ograniavao u izboru sredstava. Zbog toga je sprega diplomatije i strategije osoben fenomen vezan za meunarodne odnose. Ambasador i vojnik ive i simbolizuju meunarodne odnose, koji se, s obzirom da su meudravni, svode na diplomatiju ili rat. Odnosi izmeu drava imaju jednu originalnu crtu koja ih razlikuje od svih drugih odnosa: oni se odvijaju u senci rata ili, ako se upotrebi jedan taniji izraz, odnosi izmeu drava sadre u sutini alternativu rata, ili mira.56 Polazei od toga, on zakuuje da je meunarodna politika, kao takva, politika sile, jer sila uvek stoji na raspolagau dravama. Cela meunarodna politika sadri jedan sudar voa zato to nastaje u odnosima drava koje se slobodno opredeuju u svom ponaau. Poto one nisu podreene jednom zakonu i sudiji, predodreene su da budu protivnici. Ne uputajui se na ovom mestu u raspravu o tome da li u meunarodnim odnosima postoji efikasan zakon i efikasan sudija, mora se primetiti da to samo po sebi nije dovono da bi se dolo do navedenog teorijskog objaea sutine meunarodnih odnosa. Drutveni odnosi unutar drave regulisani su vrlo efikasnim pravilima, iza kojih stoji monopol fizike sile date drave, pa i pored toga razvoj drutvenih odnosa poprima obeleja koja mogu biti suprotna tim pravilima. U odeku Sociologija, pisac objaava ponaae aktera u meunarodnim odnosima i tu se najvie zapaa uticaj biheviorizma na egove stavove. Meutim, on ipak ostaje do kraja veran metodima istorijske sociologije. On smatra da je nemogue pristupiti sociolokom prouavau ponaaa aktera u meunarodnim odnosima bez istorijskih prouavaa. Dunost sociologa bi bila da izbegava apstraktno rezonovae i da svoje tvrde zasniva na ienicama. Pridravajui se ovog metodolokog uputstva, Aron posveuje ozbinu pau prouavau nastajaa pojedinih oblika, instituta i procesa u istoriji meunarodnih odnosa, kao to su nastanak blokova, ravnotee snaga, diplomatije izmeu dva bloka i unutar blokova. Ako se55 Opirniju kritiku ovog dela vid.: R. 56 R. Aron, Paix et guerre..., str. 18.

Stojanovi, Politika misao, 3/66.

27

ima u vidu ideoloka opredeenost R. Arona, onda se moe rei da ovaj odeak predstava primer najvieg dometa istorijsko-socioloke analize. Meutim, ideoloki stav mu esto ne dozvoava da zapazi promene koje danas deluju u meunarodnim odnosima. Pored toga, on se teko oslobaa klasinih merila diplomatske istorije, a naroito onda kada proceuje ulogu velikih sila i mesto malih i sredih drava u meunarodnim odnosima. Tako on i politiku nesvrstavaa sputa na nivo klasine neutralnosti, a neke nove pojave u meunarodnim odnosima, kao to je pomozemama u razvoju, svrstava u ranije poznate okvire finansiraa politikih cieva glavnih aktera meunarodne ravnotee snaga. U etvrtom odeku, Prakseologiji, Aron ispituje ulogu razliitih inilaca koji odreuju ponaae drava u meunarodnim odnosima. Pri tom, ispituje i mogunost prevazilaea politike sile u meunarodnim odnosima, putem jaaa uloge meunarodnog prava. Meutim, on izraava pesimizam, jer ne vidi mogunost da meunarodno pravo postane efikasan regulator odnosa izmeu drava. Pored toga to prihvata neke metode biheviorizma, on je egov veliki kritiar. Isto tako, otro kritikuje antropoloki i psiholoki pristup u prouavau pojava meunarodnog ivota. Kad su ova izuavaa odvojena od politikog prouavaa, ona ne mogu pruiti nikakav materijal pomou kojeg bi dokazala uzrok i posledicu. Ova potvrda, u odreenom smislu, jednostavno predstava u konkretnom sluaju primenu Maks Veberove (Max Weber) ideje, da istoriar poie primenom ciasvesne sheme, te uvodi ostale faktore od vanosti za odabrane cieve i da odstupaa od primeenih politika razmatra u svetlosti kompleksa sila, a metodi, cievi i instrumenti te politike objaavaju se s obzirom na unutrae faktore i na optu situaciju. Svako izuavae koje je ogranieno na jedan ili na drugi tip objaea nepotpuno je, ali ograniiti se na prvi tip (unutrae faktore) mnogo je opasnije nego ograniiti se na drugi tip.57 Aron smatra da prouavae mnoine faktora koji deluju na meunarodne odnose mora proi kroz istorijska poreea bez kojih se ne moe doi do otkrivaa nekih pravilnosti u politici bilo koje zeme.58 Uz pretpostavku da imamo jedno diplomatsko poe, i da iste drave ostaju u emu, sigurno je da e se neke situacije po-navati.59 Sledei ova svoja razmiaa, Aron zakuuje da samo istorijska sociologija a ne parcijalne analize ni apstraktne teorije moe izraziti problem u onom obliku u kojem dravnici treba da se suoe sa im. Samo sociolog koji upotrebava istorijski metod mogao bi postati savetnik vladaoca.60 Osnovne slabosti istorijske sociologije se teko mogu izbei insistiraem enih predstavnika na pluralistikom objaeu drutvenih pojava. Pluralistiki prilaz pretpostava izbor inilaca i davae prednosti nekima od ih. Tu filozofskoideoloko opredeee uvek igra znaajnu ulogu, jer se ne mogu zanemariti kulturo57 V. Ibler, nav. delo, str. 58 Nav. delo, str. 438. 59 Nav. delo, str. 444. 60 Nav. delo, str. 451.

438439.

28

loki uticaji i razliiti vrednosni sistemi. Isto tako, insistirae na ciklinom kretau istorije tako to se istorija po-nava ne moe prerasti status naune hipoteze. Zato nije mogue zasnovati neki opti stav, pravilnosti i zakonitosti iskuivo na istorijskom iskustvu, jer se ne moe sa sigurnou oekivati po-navae u budunosti. ire gledano, istorijsko-sociolokom metodu moemo pri-druiti i neke teorije koje su se razvile u SAD i Velikoj Britaniji, kao to su teorija sile, realistike i institucionalistike teorije. Strogo gledano, one ne bi mogle biti uvrtene u kolu istorijske sociologije, poto je glavna osobina ove kole pluralistiki prilaz, dok ove kole grade teorijsku konstrukciju uglavnom na jednom osnovnom iniocu, koji, po emu, odreuje meunarodne odnose. Ovakve monistike pristupe uglavnom kritikuju sociolozi istorij-ske kole, a naroito se to ini onda kada je re o realistikoj i institucionalistikoj teoriji. Meutim, u sutini se ove kole ne razlikuju u biti ni po metodolokom pristupu, ni po rezultatima do kojih su dole. Metodoloki, i jedne i druge u istoriji trae potvrdu svojih hipoteza i na tim potvrdama grade svoje teorijske stavove. Blie upoznavae sa ima e to najboe i pokazati. A. Teorija sile i realistika teorija meunarodnih odnosa U politikim naukama raireno je shvatae da je politika samo proces koji nastaje u borbi za vlast, silu i mo. Sutina politike najee se trai u delovau politikih snaga, koje vode meusobnu borbu, s ciem da zauzmu vladajue mesto u drutvu. Takva shvataa su u joveoj meri dobila u znaaju u prouavau meunarodnih odnosa koje se uglavnom razvilo na Zapadu. Savremena nauka o meunarodnim odnosima, koja svoje inspiracije nalazi i u najstarijim izvorima udske misli, najee zapaa stavove koji ulozi sile daju prevagu. Sa razvojem pragmatizma u amerikoj filozofiji, sila postaje inilac od prvorazredne vanosti u meunarodnim odnosima. Prema definiciji savremenih teoretiara meunarodnih odnosa na Zapadu, sila, odnosno mo(puissance, poer) jeste sposobnost pojedinca, grupe ili drave da nametne svoju vou drugome, oslaajui se pri tom na sredstva sile u sluaju nepokoravaa.61 Mo sadri niz elemenata, meu kojima su najbitniji: geografski poloaj, demografska osnova, proizvodne mogunosti, saobraajne i komunikacione mogunosti, politiki sistem, ideologija, strateki poloaj, vojna moi dr. Svi ovi elementi se nalaze u meuzavisnosti, a meu ima, vojni i upravni imaju najznaajniju ulogu. Da bi ostvarile svoje nacionalne interese, odnosno sauvale svoje vrednosti, drave moraju neprekidno jaati svoju mo. Na toj osnovi nastaju odnosi u kojima vladaju naoruae, diplomatija zasnovana na sili imperijalizma, savezi, ravnotea snaga i rat. Osnov politike sile lei u tome to e grupe u okvirima meunarodnog drutva, dogod ono ne preraste u meunarodnu zajednicu, pre nastojati da se upravaju prema svojim interesima i voi nego prema savesti i potrebama meunarodnog drutva.61 G.

Schwarzenberger, Power Politics, London Stevens, 1951, str. 14.

29

U nauci o meunarodnim odnosima mogu se razlikovati dva osnovna pravca u teoriji sile. Jedan broj teoretiara silu smatra jedinim efikasnim sredstvom za zadovoee bitnih interesa drava (realisti), drugi zanemaruju uzroke koji dovode do primene sile u meunarodnim odnosima. Oni stoje na stanovitu da su meunarodni odnosi politiki odnosi, a da je politika zasnovana na moi i sili. Prema tome, nepotrebno je traiti posebne uzroke za prisustvo sile u meunarodnim odnosima: ona je u ima ihova bit, ihova sutina. Meunarodna politika je uvek bila od svih priznata za ono to jeste, za politiku sile, izuzev u naoj epohi od nekih pravnika zanetih svojim koncepcijama ili nekoliko idealista koji meaju svoje snove sa realnou.62 Ova dva pravca u teoriji sile ne razlikuju se u biti. Osnovna razlika je to to teorija iste politike sile odstrauje sve mitove koji navode drave da jaaju svoju mo, jer oni mogu biti razliiti. Zbog toga je bitno posedovati silu i mo, te se u meunarodnim odnosima moe sve ostvariti. Realisti u ovom sluaju ostaju monisti, jer zasnivaju svoju koncepciju o ulozi sile u meunarodnim interesima na jednom motivu nacionalnom interesu. Naime, oni smatraju da drava polazi od svojih nacionalnih interesa, koji su u uzronoj vezi s politikom sile jer ih ona i odreuje i obezbeuje. Drugim reima, i ona se svodi na to da silu smatra bitnom i odluujuom za odnose izmeu drava. Realisti polaze od stvarnog staa stvari u meunarodnim odnosima. To stvarno stae je stalno i nepromenivo, poto proizilazi iz udske prirode u kojoj dominira instinktivni pokreta borbe za mo. Politiki realizam polazi od toga da je politika, kao i drutvo u celini, odreena objektivnim zakonima iji se koreni nalaze u prirodi oveka. Prema tome, zakuuje Morgentau (H. Morgenthau), ti zakoni su nepromenive konstante u itavoj istoriji, od vremena antike pa sve do naih dana.63 Realistika teorija meunarodnih odnosa u SAD ima znaajnu tradiciju. Jedan od prvih amerikih dravnika i politikih mislilaca, A. Hamilton (jedan od tvoraca amerikog ustava), u svojim politikim raspravama prihvata neke ideje roene kod Makijavelija, koje se i danas mogu nai kod savremenih amerikih realista. On je, takoe, isticao egoistinost udske prirode, prirodno nastajae neprijateskih tei kod susednih drava, kao i ubeee da drave koje potuju moralne norme u meunarodnim odnosima nuno rtvuju svoje sopstvene interese.64 S druge strane, razvoj psiholokih teorija u sociologiji daje misaonu i naunu osnovu amerikom rea-lizmu u meunarodnim odnosima. Lako se dE2 zapaziti veliki uticaj V. Pareta (V. Pareto), koji smatra da se sve udske vrednosti uglavnom svode na materijalna dobra, mo, odnosno vlast: Sve ostale vrednosti su u stvari, samo prerueno stremee za ovim jedinim pravim i univerzalnim udskim dobrima. Iracionalna drutvena situacija ne postaje usled sukoba nespojivih razliitih vrednosti, veusledNations, New York, Knope, 1960, str. 4. V. Mili, Sociologija iracionalnosti i sile, Sociologija 1/67, str. 11, V. Pareto, TraitE9 der sociologie gE9nE9rale, Lausanne-Paris, 1967, A7 518.62 R. Aron, nav. delo, str. 691. 63 H. Morgenthau, Politics among 64

30

nepomirive borbe razliitih grupa za to vee raspolagae istim univerzalnim dobrima.65 Ovakav stav nesumivo nalazi svoje mesto kod vodeeg teoretiara realizma, H. Morgentaua, koji u svom glavnom delu Politics among Natons, kae sledee: Ma koji da su konani cievi meunarodne politike, sila je uvek neposredni ci. Dravnici i narodi mogu konano eleti slobodu, bezbednost, prosperitet ili samu silu. Oni mogu da definiu svoje cieve kao religiozne, filozofske, ekonomske ili kao drutveni ideal. Oni se mogu nadati da e ovaj ideal ostvariti putem sopstvenih unutraih snaga, putem boanskog posredovaa ili kroz prirodni razvoj udskih poslova... Ali kad god se bore da ostvare svoj ci putem meuna-rodne politike, oni to ine putem borbe za silu.66 Istorijski posmatrano, uzroci nastanka realistike teorije mogu se traiti u dvema ienicama: prvo, to je nesumiva reakcija na pacifistiki i legalistiki idealizam koji je cvetao izmeu dva rata u nauci meunarodnog prava, nakon stvaraa Drutva naroda u kome se videlo ostvaree neke vrste drutvenog ugovora, kojim je trebalo savladati prirodno stae koje je vladalo u meunarodnim odnosima. Razoarae koje je moralo doi nakon takvog idealizovaa stvarnosti, odvelo je u drugu krajnost, ka skoro potpunoj negaciji meunarodnog prava i meunarodnih institucija u meunarodnim odnosima. S druge strane, brzina uspona SAD u meunarodnoj hije-rarhiji sila posle Drugog svetskog rata nametala je potrebu objaea mesta i uloge ove sile u meunarodnim odnosima i novoj konstelaciji snaga u meunarodnoj zajednici. Istorijska uslove-nost realistikih teorija najboe se moe osetiti u stavu X. Kenana (G. Kennan), jednog od eminentnih predstavnika ove kole. On istie da amerika politika esto nije vodila dovono rauna o ulozi sile i nacionalnih interesa u meunarodnim odnosima, to je, po egovom mieu, bila greka, jer se spona politika nikada ne sme zasnivati na legalistikom idealizmu koji poklaa suvie poverea pravnim i moralnim principima.67 Realizam kao teorijski stav u nauci meunarodnih odnosa ima svoje posebno mesto u odnosu na druge teorije, koje u sredite politikog procesa stavaju borbu za moi silu. Oni se odvajaju od ih po tome to razliito odreuju uzroke takvog staa stvari. Po ima, kraji uzrok borbe za silu i mo nalazi se u nepromenivoj udskoj prirodi, te je nemogue oekivati da u toj oblasti moe neto da se izmeni. Oni se ne mogu sloiti sa stanovitima lega-lista i institucionalista da je mogue iskuiti silu iz meuna-rodnih odnosa putem razvoja meunarodnog prava i institucija koje bi razvijale meunarodnu saradu. Realizam u teoriji meunarodnih odnosa najneposredniju inspiraciju nalazi u delima amerikog teologa R. Nibura (R. Niebuhr), koji je u svojim kritikama legalistikih i idealistikih shvataa meunarodnih odnosa polazio od teoloke koncepcije ovekove prirode, koja je po dogmama hrianskog uea optereena65 W. T. R. Fox, Les fondements moraux et juridiques de la politique E9trangE9re amE9ricaine, u studiji Fondation Nationale des Sciences Politiques, Paris, 1954, str. 2. 66 H. Morgenthau, nav. delo, str. 27. 67 G. Kennan, Realities of American Foreign Policy, Princeton, 1954, str. 92.

31

prvobitnim grehom. Zbog toga je ovek u svom ponaau u drutvu egoist i sklon nasiu. Zajednice udi konstituisane u dravi josu gore u tom pogledu, jer za razliku od pojedinaca, drave nisu u stau da slede norme hrianskog morala koje taj egoizam i nasie ograniavaju. Zato, po egovom shvatau, ne postoji drava koja je stvorena i koja se odrava bez upotrebe sile, te zbog toga sve teorije koje veruju u mir meu narodima putem prava i osuuju upotrebu sile ne mogu biti priznate kao naune.68 Bliski prijate i saradnik uenika Nibura, H. Morgentau, nadograuje na ovoj teolokoj osnovi svoj sistem realistikog pogleda na meunarodne odnose. Wegova dela predstavaju vedugi niz godina primer i najdosledniji razraeni sistem realistike teorije u nauci o meunarodnim odnosima. Najvee i najznaajnije delo H. Morgentaua Politika meu na-rodima (Politics among Nations) je sinteza realizma i predstava dokumentovan izvor ovog teorijskog pravca u nauci o meunarodnim odnosima. Stremee ka moi je osnovna crta meunarodne politike; kao i svaka politika, meunarodna politika je nuno politika sile.69 U sponoj politici drava, strategija i diplomatija su samo dva vida borbe za postizae najveeg mogueg kapaciteta moi, i one se meusobno dopuuju. Prema tome, diplomatija je samo forma mirnog naina borbe za mo. Izmeu nacionalnih drava, koje tee da uveaju svoju mo, uspostava se ravnotea snaga koja je u tim uslovima jedini realistiki nain odraa mira. Poto meunarodne odnose smatraju samo procesima u kojima dolazi do sticaa i deobe sile, realisti dolaze do zakuka da u ima nema uopte mesta meunarodnom pravu, jer ono u takvim uslovima ne moe imati nikakvog uticaja. Meunarodno pravo se nalazi na primitivnom stupu razvoja prava (kao to je to bilo unutrae pravo u drutvima vojne demokratije, kada se nalazilo negde izmeu morala i prava) te, prema tome, ono ne moe da odgovori svrsi, tj. reeu vrlo komplikovanih i razvijenih oblika odnosa izmeu suverenih drava. Meunarodno pravo u vrlo ogranienom obimu sputava ambicije drava. Stoga, imati puno poveree u te konice i ihovu efikasnost u odrau mira znai biti idealista. Pitae rata i mira ne moe biti reeno ni najsavremenijim pravnim mehanizmom sistemom kolektivne bezbednosti. Iz ovog kratkog pregleda teorije H. Morgentaua mogue je da se zapaze osnovni temei na kojima on izgrauje svoj sistem. Pored osnovne determinante nepromenive udske prirode optereene instinktivnom potrebom borbe za mo, koja u krajoj analizi odreuje meunarodne odnose nadograuje se zaokruena ema interes-sila-interes koja se u meunarodnim odnosima realizuje putem jednaea tei i mogunosti, to dovodi do ravnotee snaga, koja je jedino u stau da u kraim razmacima obezbedi razvoj mirnih odnosa. Realisti insistiraju na tome da je osnov spone politike drava nacionalni interes koji se titi i ostvaruje putem sile i koji se odraava u jedinstvu teritorije, politikih institucija i kulture. Prema68 R. Aron, nav. delo, str. 580. 69 H. Morgenthau, nav. delo, str.

31.

32

Morgentauu Ideja interesa je stvarno bit politike i nije podlona uslovima vremena i mesta.70 Poto smatra interese stalnim i nepromenivim, on zatvara krug svog teorijskog sistema, u kome ostaje uloga sile kao posledica nepromenivosti udske prirode u kojoj je sadran instinkt borbe za mo. Osnovni nedostatak ove teorijske konstrukcije je u tome to svodi sve politike pojave na jednu borbu za mo. Takva jednostranost u objaavau drutvenih pojava uproava stvarnost, te je i sam Morgentau esto prinuen da u teorijsku analizu uvodi nove momente koje pronalazi u istoriji meunarodnih odnosa, polemiui tako sa onima koji u meunarodnim odnosima vide i procese sarade a ne samo sukobe i ratove. Ova teorijska koncepcija dola je do primene u sledeoj kizi H. Morgentaua: U odbranu nacionalnog interesa (In Defence of the National Interest), u kojoj se pored teorijskih analiza mogu slediti i politiki stavovi samog autora u nizu pitaa meunarodne politike. Ova kiga predstava na neki nain teoriju primeenu na praksu meunarodnih odnosa, te je zbog toga posebno interesantna. Kao osnov analize u ovoj kizi slue gvozdeni zakoni i elementarne istine u meunarodnoj politici koji, po egovom mieu, determiniu ponaaa drava u meunarodnim odnosima. Ovi zakoni su po svojoj objektivnoj vrednosti ravni zakonu gra-vitacije, te on izraava aee zbog toga to ih neki ameriki politiari nisu svesni. Naroito se ovaj zakuak moe primeniti na odnose SAD i SSSR. Mnogi u SAD gree (po mieu Morgentaua) kada te odnose pokuavaju da objasne kao borbu dobra i zla, borbu belog i crnog, svetla i tame, a ne vide da je to u stvari borba sile i sile i da bi ta borba postojala bez obzira na ideoloke razlike koje danas dele te dve sile. Sledstveno svom teorijskom stavu, Morgentau odrie svaku ulogu oblika vladavine, drutvenog i ekonomskog sistema u formirau nacionalnog interesa drava, pa, prema tome, i ihove spone politike. On polazi od hipoteze da je sovjetska ideologija potpuno podreena onome to su uvek bili veiti interesi Rusije. Primeujui ovaj stav na posleratni sukob, on zakuuje: Pretpostavimo za trenutak da su Lein i Trocki umrli u progonstvu... a da car jouvek vlada Rusijom koja bi bila danas politiki i tehnoloki ista kao to je i ova danaa. Da li ko veruje da bi Sjedienim Dravama bilo svejedno kada bi ruski imperijalizam marirao kao to je to radio u XVIII i XIX veku pod ideolokim barjakom i podrkom hrianstva umesto boevizma.71Ovakvo hipotetiko razmiae nikako ne moe opstati, jer se svodi na pitae: ta bi bilo da je sve ostalo isto, sem drutveno--politikog sistema u SSSR. Veliki nedostatak ove teorije je upravo u tome to ne eli da vidi promene koje nastaju u razvitku udskog drutva, promene koje meaju u biti zahteve i mogunosti jedne drave. Interesi nikako ne mogu biti vene i nepromenive vrednosti, jer oni nastaju prema potrebama jednog drutva, a takoe se mogu zadovoiti na razliite naine, to je u zavisnosti kako od politike70 Nav. delo, str. 8. 71 H. Morgenthau, In

Defence of the National Interest, New York, 1951, str. 77.

33

organizacije drutva, tako i od tehnolokog stupa proizvode na kome se dato drutvo nalazi. Kakve su ozbine promene nastale u odreivau nacionalnog interesa u trenutku prelaza kapitalizma u egov monopolski stadijum? Nisu li kolonije u to vreme bile osnovni interes imperijalizma? Porediti ove nacionalne interese s onim koji su postojali u feudalizmu ili li-beralnom kapitalizmu ne izgleda mogue. Ili, ako uzmemo tee drava u odnosu na promene dravnih granica, nije li sasvim lako zapaziti razlike na tom pou u vreme u kome jonisu bile formirane nacije u Evropi i kasnije, kada nacije istiu svoje zahteve koji ubrzo prerastaju u princip narodnosti, te kao takvi meaju politiku kartu Evrope u posledih sto godina ene istorije. Moe li se porediti ovo stae nastalo s formiraem nacionalnih drava u Evropi sa staem koje je nastalo Vestfalskim mirom 1648, kojim su evropske drave takoe reile niz svojih graninih pitaa? Nekadae znaee stratekih granica sa promenama koje su nastale u tehnici naoruaa sada trpi ozbine promene. Danas se nikako ne moe smatrati da reka Rajna ima isti strateki znaaj u odnosima Francuske i Nemake kakav je imala prethodnih vekova. Najzad, zadrimo se na fundamentalnim interesima koji proizilaze iz samog opstanka jedne drave kao teritorijalnog oblika potpunog drutva. U odreenim uslovima razvoja proizvodnih snaga, jedna drava moe da se nae u situaciji da na enoj teritoriji nema prirodnih uslova za razvoj takvog tehnolokog tipa proizvode. U istoriji takva staa su najee uzrokovala agresivno ponaae i osvajaku politiku u meunarodnim odnosima. Meutim, napredak tehnologije moe da omogui da se na jednom do jue sterilnom tlu razvije materijalna proizvoda,