1
1.TA SU POSLOVNE FINANSIJE-potiu od latinske rei finatio to znai
odredjena plaanja.Kao nauna disciplina MPS izuavaju:oblike
finansiranja,likvidnost i solventnost,planiranje novcanih
tokova,zadatke finansiske funkcijePoslovne finansije su naucna
disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom finansiskog
upravljanja u preduzecu kao samostalnom ekonomsko-pravnom subjektu
privredivanja u robnonovcanoj privredi.2.TA SU MEUNARODNE POSLOVNE
FINANSIJE-Pod MPF podrazumevamo poslove finansiranja kod kojih je
prisutan element inostranosti. U poslove medjunarodnog finansiranja
treba uvrstiti sve poslove finansiranja koji se obavljaju uz
upotrebu strane valute, bez obzira na to da li su akteri rezidenti
jedne zemlje ili ne, kao i sve poslove finansiranja u kojima su
akteri rezidenti razliitih zemalja i meunarodne organizacije, bez
obzira na to da li se ti poslovi obavljaju u domaoj ili stranoj
valuti.3.TA JE CILJ MEDJUNARODNIH POSLOVNIH FINANSIJA-1.obezbeenje
potrebnih iznosa i najpovoljnije strukture sredstava iz meunarodnih
izvora za ostvarivanje poslovnih poduhvata 2.ekonomski
najracionalnije ulaganje slobodnih sredstava kroz novane
transakcije.4. KOJI SU OSNOVNI OBLICI ME. KRETANJA KAPITALA-Pod
medj. kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i
finansijskih sredstava izmedju subjekata razliitih zemalja sa
odloenim kontratransferom za odredjeni vremenski period, a u cilju
ostvarivanja odredjenih ekonomskih i politikih intresa uesnika u
tom transferu.Dva osnovna oblika su: medj.kretanje privatnog
kapitala (kree se prvenstveno u obliku direktnih investicija,
portfolio investicija, kredita i depozita) I medj.kretanje javnog
kapitala (u obliku bilateralnih zajmova i kredita,potrfolio
investicija i u formi bespovratne ekonomske pomoi.Posebna vrsta su
zajmovi IBRD-a,IDA,EBRD,IFC...). : ( ), , , . : , : , , , ...6.KOJA
SU OSNOVNA PRAVILA POSLOVNOG FINANSIRANJA-Tri bitne komponente u
finansiskom poslovanju preduzeca su:pravila finansiranja kojih se
preduzece pridrzava,politika finansiranja i finansisko
planiranje.Ova pravila vaze i za medjunar.poslovno finansiranje,ali
postoje i odredjene specificnosti.Osnovna pravila finansiranja
su:pravila vertikalnog metoda finansiranja (tretirajuodnos
sopstvenog prema tudjem kapitalu) i pravila horizontalnog metoda
finansiranja (tretiraju odnose delova imovine i kapitala,kasnije su
dobila naziv zlatna ili klasicna pravila.Imamo jos i:zlatno
(bankarsko) pravilo,zlatno bilansno pravilo,pravilo 1:1,Pravilo
2:1.
7. -Osnovni finansiski planovi predstavljaju izraz godisnjih
finansiskih planova proizvodnje.dobar poslovni plan ima sledece
elemente:finansiski pla,rezime,opis posla,profil
kompanije,marketinski plan. (). , , ... . , . () . . . : , , , , .
.
8.OJE SU FAZE PRIPRE NVSICIONIH PR- , ... : , ( ), , ( ), , . :
, () . . . : .9.KAKAV JE ZNACAJ DOBRE PRIPREME INVESTICIONOG
PROJEKTA ZA USPEH NJEGOVOG FINANSIRANJA-Za uspeh svakog
investicionog projekta i njegovog finansiranja je bitna
dobra,kvalitetna i adekvatna ocena u pogledu njegove isplativosti
sa aspekta investitora.Sa druge strane za eksterne finansijere
nista manje nije vazna i procena podobnosti investitora
(sponzora,vlasnika projekta) ili projektne kompanije kao nosioca
investicione aktivnosti.Ocena komercijalne isplativosti
investicionog projekta obuhvata razmatranje efekata koje od njega
ima investitor.Ocena se vrsi na bazi 2 osnovna modela:statistickim
i dinamickim pristupom.Statisticka ocena-nema dinamicku komponentu
i oslanja se na podatke iz samo jedne godine perioda eksploatacije
projekta.Investiranje je dinamicki proces i primena samo ovih
kriterijuma moze dovesti do velikih gresaka u oceni projeklta.
10.KOJI SU OSNOVNI ELEMENTI METODOLOGIJE UNIDO-A ZA ANALIZU
KOMERCIJALNE ISPLATIVOSTI PROJEKTA-Po ovoj metodologiji analiza
komercijalne isplativosti projekta sadrzi analizu isplativosti
investicije i finansijsku analizu, s tim da se kao osnova za ocenu
isplativosti investicije identifikuju sledeci metodi:period
otplate,prosta stopa prinosa,neto sadasnja vrednost i interna stopa
prinosa.
11.KOJE SU KARAKTERISTIKE PODOBNOSTI INVESTITORA-Podobnim
investitorom se smatra fizicko ili pravno lice koje ima sposobnost
da obezbedi potrebne uslove:za uspesno obavljanje pripremnih radnji
za investiranje kapitala u neki investicioni objekat,za uspesnu
gradnju investicionog objekta,za efikasno koriscenje,odrzavanje i
obnavljanje investicionog objekta,izvrsavanje
materijalnih,finansijskih i drugih obaveza koje proizilaze iz
procesa investiranja u odredjeni investicioni objekat.
12.STA JE TO DUE DILIGENCE IZVESTAJ-Predstavlja prethodni
izvestaj o stanju i perfomansama preduzeca i poslovnog okruzenja
sacinjen za potrebe potencijalnog investitora.Ovaj izvestaj je
prvenstveno namenjen stranim investitorima-potencijalnim
partnerima.Sadrzi sledece elemente:opste podatke o preduzecu,
pravni aspekt poslovanja, analizu prodaje, poslovno okruzenje,
kadrovsku strukturu,oporezivanje
13.OJI JE ZNACAJ UTVRDJIVANJA KREDITNOG BNI PRDUZC-Bonitet su
formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga cine sigurnim
diznikom bilo da se radi o banci ili preduzecu.Kao ekonomska
kategorija bonitet obuhvata ukupnu poziciju preduzeca tj.
utvrdjivanje njegove solidnosti,ukupne aktivnosti,proizvodnih
programa,dobru reputaciju u poslovnom svetu,dobru poziciju na
trzistu, ali i kreditnu sposobnost i likvidnost. : , , , .
14. . - : (do godinu dana), (od 1-5 godina) (preko 5 godina). .
. , . 15. . - . (tailor-made), . . , .
16. . - . (libor, euribor, prime rate) + (spread)+ . :commitment
fee ( ) 0.25-0.5%. , , 1% ,management fee ( ) 0.5-1% () 0,5%, .17.
- , . , . . , . . libor- .
18. - :- . ( Direct venture banking) ili ( (Indirect venture
banking)
. . . , , ... .
19.STA SU TO MIKRO KREDITI-to su krediti koji su odobreni u
relativno malom iznosu,na rok do godinu dana za finansiranje
preduzetnika i malog biznisa. krediti su obicno na iznos od 100 d0
20000 USD,imaju odobreni rok do 12 meseci.
20.KOJE SU REFERENTNE BANKARSKE KAMATNE STOPE-Libor je
prvoklasna kamatna stopa koje banke obracunavaju,odnosno prime
rate,a za sve druge banke ukljucuje i odredjenu marzu.Kod
formiranja svoje aktivne kamatne stope bamke imaju u vidu ocekivano
kretanje inflacije kao i faktor rizika.
21. - . . , . . .* , .* * *, * . .
22. - OECD-a ( 2 .) 1. 15% 2. 3. ( 5 ; 10 ). 4. 6 5. ( ) 6.
.
23.KAKVI SU USLOVI ODOBRAVANJA IZVOZNIH KREDITA ZEMALJA
OECD-a-Svaka agencija za kreditiranje izvoza zemalja OECD-a ima
sopstvene uslove kreditiranja i tu se navode rokovi kreditiranja
Export-import Bank of United States u zavisnosti od vrste i
vrednosti izvoznog posla. 1.Rokovi otplate kredita po vrstama
izvoznih poslova 2.Rokovi kreditiranja u godinama prema vrednosti
izvoznog ugovora i kategorije zemlje (postoje I i II
kategorija).
24. - , . de facto de jure . ( ,,,,; , ..) (,,, ...). 80-90%,
85-95% 100%. .
25.KOJI SU USLOVI OSIGURANJA IZVOZNIH KREDITA BERNSKE
UNIJE-Osiguranje ovih kredita je vrlo bitna komponenta izvoznog
kreditiranja,jer bez odgovarajuceg pokrica osiguranjem od rizika
izvoznici i njihovi finansijeri nisu spremni da prodaju robu na
kredit kupcima iz drugih zemalja.Rokovi na koje se odobravaju ovi
krediti su posebno determinisani smernicama medjunarodne unije
osiguravaca izvoznih kredita i investicija ili tzv. Bernske
unije.Clanice su duzne da se pridrzavajurokova kod osiguranja
poslova izvoza roba i usluga na kredit.
26.KAKVA INSTITUCIJALNA RESENJA POSTOJE U DOMENU FINANSIRANJA I
OSIGURANJA IZVOZNIH KREDITA-Postoje razna resenja u domenu
finansiranja izvoza,a posebno izvoza na kredit.Resenja mogu biti
veoma razlicita ali se mogu uociti i izvesne zajednicke
karakteristike.Kratkorocno finansiranje izvoza pociva uglavnom na
sistemu poslovnog bankarstva u zavisnosti od raspolozivog kreditnog
potencijala, i u srednjorocnom kreditiranju izvoza ali i u
dugorocnom kreditiranju izvoza.srednjorocno i dugorocno
finansiranje se jos uvek zasniva na finansiskom angazovanju
specijalizovanim agencijama.Sve drzave koje u velikoj meri
ucestvuju u svetskoj trgovini uglavnom imaju specijalizovane
agencije za kreditiranje izvoza.
27. . . - :, (emisiono ili primarno i sekundarno trziste). . . .
. , :1. 2. 3. ..
4. . 5.
6. .7..Instrumenti trzista kapitala: . .: ,. ,. ,,,,
,t,, ,. ,. .Imamo i evroobveznice... :,, , .
28. SU OSNOVNE VRSTE OBVVEZNICA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE-su
najznacajniji instrument trzista kapitala.1.Drzavne
obveznice-izdaje ih savezna drzava.cilj emisije ovih obveznica je
obezbedivanje pokrica deficita drzavnog budzeta iz koga se
finansira infrastruktura i drugi razvojni projekti.2.Obveznice
vladinih agencija i korporacija-izdaju drzavne agencije ili
koorporacije kao i privredni subjekti javnog sektora,emituju se u
svoje ime i za svoj racun.3.Obveznice lokalnih organa uprave-izdaju
pojedine federalne drzave, republike,pokrajine,gradovi,opstineImamo
jos industriske obveznice, srednjorocne obveznice (izmedju 1 i 5
godina),garantovane
obveznice,osigurane,hipotekarne,zalozne,certifikati o opremi,bez
kupona,sa indeksiranom kamatom.Evroobveznice-se istovremeno prodaju
u vise zemalja.
29.KOJE SU OSNOVNE VRSTE AKCIJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE-Imamo 2
vrste akcija:Obicne-su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog
vlasnika,jedino imaju prava glasa.2.Preferencijalne akcije su one
koje svom vlasniku garantuju odredjeni godisnji prihod,visina
prihoda se moze odrediti u relativnom ili apsolutnom
prihodu.Povlascene akcije ne donose pravo glasa.Postoje jos i
preferencijalne akcije sa promenljivom stopom dividande.
30.STA SU TO FINANSIJSKI DERIVATI-Velika grupa hov,pojavljuju se
u zadnje vreme na finansijskim trzistima sirom sveta.Spadaju u
izvedene hov tzv. derivate.Nazivaju se izvedenim hartijama od
vrednosti posto se kreiraju na osnovu neke druge aktive i u njih se
ubrajaju:terminski i likvidni terminski ugovori-forvardi i
fjucersi,opcije i svopovi.
31.KAKO A KAKO - . . , . , .32. FUNKCIONISE OPCIJA-Finansiske
opcije daju njihovom vlasniku odredjeno pravo da kupe ili prodaju
odredjenu finansisku aktivu po unapred odredjenoj ceni.Kupac opcije
placa prodavcu odredjenu proviziju koja se zove opciona cena ili
premija.Cena po kojoj se finansiska aktiva iz osnovne opcije moze
kupiti ili prodati naziva se izvrsna cena.Podela:Opcije na
hov,valutne opcije,opcije na kamatnu stopu i opcije na trzisne
indekse.
33.KOJI JE MEHANIZAM SVOPA-Svop na engleskom znaci
zamena,obuhvataju se razni aranzmani zamene jedne aktive za drugu
aktivu.Osnovni vidovi svopova su:Kamatni svopovi,valutni,robni i
akcijski ili indeksni svopovi.Osnovni cilj kamatnog svopa je
osiguranje od rizika promene kamatnih stopa po dugorocnim kreditima
i da se eventualno ostvari zarada po osnovu arbitraze.
34.KAKO SE UPRAVLJA INVESTICIONIM PORTFOLIJOM-U finansijama
portfolio se uzima kao pojam za odredjivanje investicija u vise
razlicitih oblika finansiske aktive,uglavnom razlicite vrste hov
koje se nalaze u posedu investitora.Osnovni cilj za kreiranje nekog
investicionog portfolia je diversifikacija rizika i ostvarivanje
prinosa.Upravljanje portfoliom hov je veoma slozen posao i on se
uglavnom prepusta specijalistima za tu oblast jer oni raspolazu
potrebnim znanjem i informacijama,kao i investicionim firmama.
35. CAMP- CAMP () (R) ( r ) (R). E= R+ beta ( r-R ).
36. . - , . . (joint venture) , .37.KOJI SU INSTITUCIONALNI
OBLICI PREDUZECA-Preduzeca tj.trgovacka drustva se dele na:Drustva
lica i drustva kapitala.U drustva lica se ubrajaju:ortacko drustvo
(javno trgovacko drustvo) i komanditno drustvo.U drustva kapitala
se ubrajaju:akcionarsko drustvo,komanditno drustvo na akcije i
doo.38. - , . , . : ,. . .39. . -Pripajanje ili fuzija predstavlja
stvaranje jednog preduzeca od 2 ili vise preduzeca,preduzeca koja
se spajaju su rezidenti razlicitih drzava.1. , 2. () , .3.
(takeover) . 4. , .
40.STA SU TO SLOBODNE ZONE-imaju znacajnu ulogu u medjunarodnoj
privredi a posebno u medjunarodnoj trgovini i finansijama.Ranije se
u njima obavljao istovar i utovar robe,pakovanje robe,markiranje
kao i uskladistenje robe koja se uvoziOne se vremenom sve vise
koriste za lociranje industriske proizvodnje.Slobodne zone se
uglavnom nalaze u blizini morskih ili recnih
luka,aerodroma,zeleznica,kao i velikih industriskih centara.
41. - 4 .U , 2. . 3. , . 4. .
42.STA JE SVRHA UGOVORA O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG
OPOREZIVANJA-Dvostruko oporezivanje ima negativno dejstvo na
medjunarodno investiranje kapitala jer zemlja njegovog porekla i
zemlja u koju se ulaze kapital nastoje da oporezuju dobit ostvarenu
od takvog oporezivanja.Medjunarodni multilateralni i bilateralni
ugovori su jedini efikasan instrument za izbegavanje dvostrukog
oporezivanja,prednost u medjunarodnoj praksi se daje bilateralnim
ugovorima.
43. - , (, , ...). . ., (, ), , .
44. SU AKTIVNOSTI MIGA-ona je afilijacija svetske banke koja
izdaje garancije (zajedno sa zajednickim osiguranjem i
reosiguranjem) protiv nekomercijalnih rizika u vezi sa
investicijama u nekoj zemlji clanici,koje poticu iz drugih zemalja
clanica,Takodje pruza i druge vidove u domenu medjunarodnog
investiranja zemljama clanicama.45. -one predstavljaju veoma bitne
aktere u medjunarodnim finansijskim transakcijama.One mogu mnogo
vise da se zaduzuju u odnosu na svoj sopstveni kapital nego
indistriske kompanije.To je motivisalo mnoge velike firme da
formiraju sopstvene finansijske kompanije i da tako preko njih
povecaju svoje zaduzivanje.Vrlo je vazno da one u vlasnistvu svoje
maticne kompanije mogu da ostvare poreske i druge beneficije koje
ce se odraziti na bilans maticne kompanije.46. - () . , . . , . . ,
..
47.KOJE VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA POSTOJE-Postoji porodica
fondova-vise njih koji imaju razlicite ciljeve, Kisobran
fondovi-vise investicionih fondova i svaki ima svoju investicionu
politiku.Prema tome u koje hov se ulazu postoje 4 osnovne vrste: Za
ulaganje u akcije,za ulaganje u obveznice,za ulaganje u akcije i
obveznice i za ulaganje u instrumente novcanog trzista.Prema nacinu
investiranja dele se na:otvorene i zatvorene.Prema rocnosti svojih
ulaganja dele se na:Invest.fondove na trzistu novca i na trzistu
kapitala.Imamo jos investicione fondove za ulaganja u pojedine
zemlje, Hedz fondovi-posebna vrsta,uglavnom su u formi
korporacija.
48. JE OFFSHORE - offshore p , .ffshore , .to je specifian oblik
bankarstva.To su bankarske operacije koje se sprovode u odreenoj
zemlji ali u stranoj valuti.Radi se o poslovima veleprodaje o
poslovima velikog obima bankarskog posredovanja.
49. -vaj termin se cesto koristi da bi se opisale sve vrste
finansiranja projekata.Pod njim se podrazumeva finansiranje
odredjene ekonomske jedinice u kojoj se zajmodavci zadovoljavaju
time sto se oslanjaju na gotovinski tok i prihode ove ekonomske
jedinice kao na izvor sredstava iz kojih ce se krediti otplatiti,a
na imovinu te ekonomske jedinice kao na obezbedjenje za dati
kredit.Projekti moraju biti dovoljno finansijski isplativi da bi se
podmirili rashodi projekta,da bi se izmirile obaveze zaduzenja ali
i da bi vlasnicima projekta doneli korist u vidu profita.50. - . (
). . :, , , ... .
51.KOJE SU PREDNOSTI PROJEKTNOG FINANSIRANJA-Objekti koji se
realizuju na bazi ovog finansiranja uglavnom su prioriteti i imaju
brojne benificije (carinske i poreske olaksice) koje se dodeljuju
od zemlje domacina projekta.Tako se omogucavaju veci prihodi
ucesnicima u projektnom finansiranju.Ovo finansiranje je
najzastupljenije u transportu, elekomunikacijama, energeticiOvo
finansiranje se vezuje za realizaciju velikih infrastrukturnih
objekata.
52. BOT . -B -build Ooperate Ttransfer. , , . .
.BOT-izgradi,koristi i predaj.To je model koji koristi privatne
investicije za razvoj infrastrukture,u nadleznosti je javnog
sektora.Osnova je projektno finansiranje.Primer:Privatna kompanija
dobija koncesiju da izgradi i koristi objekat koji bi u normalnim
okolnostima izgradila drzava (aerodrom),kompanija preuzima
odgovornost za finansiranje projekta a po isteku perioda koncesije
vlasnitvo nad objektom e vratiti dravi.
53.KAKVA JE ULOGA PROJEKTNE KOMPANIJE U PROJEKTNOM
FINANSIRANJU-Ona je nosilac BOT projekta,tj. njegovih prava i
obaveza koje su utvrdjene u sporazumu sa vladom domacinom.Ona se
kapitalizuje direktnim doprinosom sponzora.Doprinos kapitalu
kompanije mogu dati i drugi investitori kao na primer medjunarodne
finansijske institucije,investicioni bankari ili komercijalne
banke.Za veliki broj BOT projekata ucesce sopstvenog kapitala
sponzora u ukupnim troskovima se krece od 20 do 30%.
54.KOJE SU FAZE PROJEKTNOG CIKLUSA KOD BOT MODELA-Klasicni
investicioni projekti se ogledaju uglavnom u operativnoj fazi i
fazi transfera.Konacna faza projektnog ciklusa po BOT modelu je
transfer projekta (objekta) vladi zemlje domacina na kraju
ugovorenog perioda.Faze BOT projekta:identifikacija
projekta,priprema vlade za licitaciju,priprema sponzora za
ponudu,izbor ponudjaca,rayvoj projekta,implementacija
projekta,operativna faza projekta,transfer projekta.
55. - . ,,, .Postoje 2 osnovna tipa koncesije:koncesije javnih
slubi (potanske,eleznike koncesije) i koncesije za korienje
prirodnih bogatstava i dobara u optoj upotrebi (rudarske).
56.KOJI SU SPECIFICNI OBLICI MEDJUNARODNOG POSLOVNOG
FINANSIRANJA-Pored klasicnih postoje i specificni oblici
medjunarodnog finansiranja.Imaju odredjene prednosti u odnosu na
klasicne.U specificne oblike medjunarodnog poslovnog finansiranja
spadaju: lizing,forfetiranje i faktoring,ali i fransizing.
57. -(iznajmiti ili uzeti u zakup)je vrlo popularna metoda
medjunarodnog finansiranja investicija.Uzima se u zakup
investiciona oprema,kompjuterska oprema ili slicna relativno skupa
oprema. , .
1. : 2. : 3. : ,. 4. : 5.,,, 6. 7. .
58.KOJE SU PREDNOSTI A KOJE NEDOSTACI
LIZINGA-Prednosti:Mogucnost da se nabavkom opreme na bazi lizinga
ne angazuju sopstvena sredstva,dase sacuvaju za druge
poslove,Nabavka opreme putem lizinga omogucava:vecu likvidnost
korisnika lizinga,korisnik lizinga umanjuje svoju kreditnu
sposobnost,smanjuje se rizik koriscenja zastarele opreme,ugovorne
formalnosti kod lizinga se brzo zavrsavaju.Nedostaci:Radi se o
relativno skupom finansiranju,u iznos zakupnine ukljucena je i
amortizacija opreme,na kraju perioda lizinga,korisnik nema pravo
daljeg koriscenja ili pravo vlasnistva.
59. - ( .) . : , , ,100% ( ), 2-3 ....Osnovni nedostatak je to
to se radi o skupom finansiranju izvornih poslova u odnosu na
uslove koje nude dravne agencije za finansiranje izvoza.60. - u , .
: ,., . () . 180 .Postoje 2 vrste faktoringa:diskontni faktoring i
faktoring po dospeu.61. - , (know-how, training) , , .Postoje 2
osnovna vida franizinga:proizvodni i prometni franizing. (,, ...
62. . - . -, , . 10 . , , , .
63.KOJE PROGRAME FINANSIJSKOG ANGAZOVANJA IMA IBRD-Osnovni cilj
IBRD je da obezbedi finansiranje onih projekata koji su znacajni za
nacionalnu privredu.IBRD je organizovana kao akcionarsko
drutvo.Uslov za lanstvo u IBRD je prethodno lanstvo u MMF-u.osnovni
izvori sredstava za poslovanje IBRD su uplaene kvote zemalja
lanica,zaduenje na medjunarodnom tritu kapitala... :1. 2. 3. 4. 5.
6. ( ).
64.KAKO IZGLEDA PROJEKTNI CIKLUS IBRD-IBRD je odgovorna za
procenu projekta koju obino vri osoblje IBRD a neki put i u
saaradnji sa spoljnim konsultantima. : , , ,, , , .Po okonanju
projekta radi se izvetaj o realizaciji projekta,sagledava se ta je
sve izveno i IBRD vri operativnu procenu.
65. SE REALIZUJE KOFINANSIRANJE U PROJEKTIMA IBRD-Kofinansiranje
je udruzivanje sredstava za realizaciju odredjenog projekta,moze a
ne mora da ukljucuje podelu rizika.Kod zajednickog finansiranja
IBRD i drugi kofinansijeri preciziraju svoje ucesce u zajednickom
finansiranju.IBRD je odgovorna za procenu projekta koju obicno vrsi
osoblje IBRD-a.Za realizaciju projekta je odgovoran zajmoprimac.Za
nadzor nad realizacijom projekta je odgovorna IBRD.Po okoncanju
projekta radi se izvestaj,sagledava se sta je sve izvrseno.Na kraju
IBRD vrsi procenu gde se sagledava rezultat.Prema izvoru sredstava
kofinansiranje se deli:prva grupa su zvanini izvori,druga su
komercijalni izvori,trea su izvozni krediti.
66.KOJE SU SPECIFICNOSTI FINANSIJSKOG ANGAZMANA IFC-IFC je
afilijala svetske banke sa ciljem da unapredjuje ekonomski
razvojpodsticanjem daljeg razvoja proizvodnih preduzeca zemalja
clanica a narocito u manje razvijenim podrucjima.U ostvarivanju
ovog cilja IFC u saradnji sa privatnim investitorima pruza
finansijsku pomoc kod osnivanja i modernizacijeproizvodnih
preduzeca koja treba da doprinesu razvoju zemalja clanica putem
investicija bez davanja garancija za otplatu od strane drzave.IFC
ima 5 osnovnih oblika finansijskog angaovanja:zajmovi koje odobrava
za svoj raun,finansiranje u rizini kapital,sindicirani
zajmovi,delimine kreditne garancije,finansiranje kvazi vlasnikog
ulaganja.
67.E BR-Osnovana je sa ciljem da pospesi tranziciju zemalja
centralne i istone evrope i zajednice nezavisnih drava u otvorene
trine privrede i da unapredi preduzetnitvo.Angazovanje se realizuje
preko sledecih finansijskih instrumenata:, , , ,, .
68.U KOM DOMENU JE SARADNJA SRBIJE SA EIB-Ima za cilj da njene
aktivnosti na neprofitnoj osnovi doprinosi uravnotezenom razvoju EU
kroz finansiranje projekata koji omogucavaju razvoj nerazvijenih
regiona,modernizaciju privrede i ostvarivanje projekata od
zajednickog interesa za vise zemalja clanica. Srbija ima razvijenu
saradnju sa svetskom bankom a u zadnje vreme i sa EBRD i EIB.Ove
institucije predstavljajuj najvazniji izvor medjunarodnih sredstava
po povoljnim uslovima koja se uglavnom koriste za razvoj privredne
i socijalne strukture.Jedan deo sredstava odobren je direktno ili
preko posrednika i za projekte u privatnom sektoru. 69.OSNOVNI
CILJEVI MMF-A-je vrlo znaajna institucija u sklopu meunarodnog
finansijskog i deviznog sistema.Osnovni ciljvi su unapredjenje i
razvijanje medjunarodne monetarne saradnje,sirenje medjunarodne
trgovine,odrzavanje stabilnosti deviznih kurseva,ukidanje deviznih
ogranicenja koja sprecavaju rast obima medjunarodne trgovine i
pomoc zemljama clanicama u cilju smanjenja platnobilansne
neravnoteze.Prua finanijsku pomo u vidu raznih vrsta kredita
zemljama lanicama za uravnoteenje platnog bilansa.Osnovni izvor
sredstava MMF-a predstavljaju kvote zemalja lanica,kvote se odreuju
prema privrednoj snazi drave lanice i one su osnova za glasaku
snagu.
70.POD KOJIM USLOVIMA SRBIJA DOBIJA SREDSTVA MEDJUNARODNIH
FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA- Srbija ima razvijenu saradnju sa
svetskom bankom a u zadnje vreme i sa EBRD i EIB.Ove institucije
predstavljajuj najvazniji izvor medjunarodnih sredstava po
povoljnim uslovima koja se uglavnom koriste za razvoj privredne i
socijalne strukture.Jedan deo sredstava odobren je direktno ili
preko posrednika i za projekte u privatnom sektoru.
71. .. -Kod MPF-a najdelikatnije pitanje je strategija
zaduivanja tj. Finansiranje poslovnih aktivnosti odgovarajuom
kombinacijom sopstvenih i tuih sredstava na ta utie i cena
pojedinih izvora finansiranja.. vezane za nabavku osnovnih
sredstava i nain otplate kredita :1. 2. . 72. A- . , .73. - . , :
interesne , , . .
74.STA JE DEVIZNI SISTEM-Devizni sistem je skup pravnih
propisa,mera i instrumenata kojima se regulisu u okviru nacionalnog
privrednog sistema,odnosi u platnom prometu sa
inostranstvom,raspolaganje inostranim sredstvima placanja u zemlji
i inostranstvom i svi drugi odnosi povezani sa medjunarodnim
finansijama.Predstavlja skup naela i zakonskih propisa kojima se
regulie nain poslovanja devizama.Devizni poslovi su trgovinske
transakcije u zemlji i sa inostranstvom koje utiu na kretanje
bilansaplaanja i vrednosti nacionalne valute.
75. -, , , , , .Pojam deviza je siri od valute jer pored valute
obuhvata i sva potrazivanja u inostranstvu.
76.STA SU VALUTE- , .Valuta je novcana jedinica koja ima
prinudni kurs u jednoj zemlji i kao takva sluzi kao zakonsko
sredstvo placanja.Kada se radi o medj.plaanjima postoje valuta
plaanja i valuta ugovora.Posebnu kategoriju predstavlja korpe
valuta-nastala je saimanjem razliitih nacionalnih valuta u unapred
utvrenom odnosu.
7.KOJE SU VALUTE KONVERTIBILNE-Konvertibilnom valutom se naziva
ona valuta koja se relativno lako moze zameniti za drugu valutu ili
zlato.Treba razlikovati klasicnu i savremenu
konvertibilnost.Savremena ne podrazumeva zamenjivost za zlato,ve za
neku drugu konvertibilnu valutu.Konvertibilnost nacionalne valute
stvara povoljnije uslove za uspostavljanje ekonomskih odnosa sa
inostranstvom.Olaksava i stimulie spoljno trgovinsku razmenu jer
omoguava multilaterizam u medjunarodnim plaanjima.Da bi jedna
valuta bila konvertibilna ona mora da bude prihvaena od strane
nerezidenata,mora da bude stabilna,jaka...
78. - .Od deviznog kursa treba razlikovati valutni paritet koji
predstavlja utvrdjenu vrednost nacionalnog novca izrazenu u nekom
denominatoru (zlatu,nekoj vaznijoj valuti).Devizni kurs uspostavlja
vezu izmedju nivoa cena u zemlji i inostranstvu. : : () i .
79.STA JE PARITET-Predstavlja odnos jedne valute prema drugoj
valuti (valutni paritet), prema zlatu (zlatni paritet),americkom
dolaru (dolarski paritet).Paritet valuta kurseva pokazuje koliko
novcanih jedinica jedne zemlje treba dati u zamenu za jednu novcanu
jedinicu druge zemlje.Postoje 2 sluaja izraunavanja
pariteta:direktno i indirektni izraunavanje pariteta.
80.STA JE PARITET KUPOVNE MOCI-Kotacije se daju sa 2 kursa i
to:prodajni i kupovni kurs.Kupovni kurs je cena po kojoj je
ponudjac spreman da kupi odredjenu valutu.
81.STA JE RAVNOTEZNI A STA REALNI DEVIZNI KURS-Ravnotezni
devizni kurs je onaj koji obezbedjuje uravnotezenost platnog
bilansa tj. ujednacavanje ponude i traznje deviza.On obezbedjuje
ravnotezu platnog bilansa u duzem vremenskom periodu uz ocuvanje
unutrasnje ravnoteze i bez velikih deviznih ogranicenja.Realni
devizni kurs je onaj kurs koji izjednacava opsti nivo cena (prosek
svih cena) u zemlji i obezbedjuje paritet kupovne moci.
82.KOJE SU OSNOVNE VRSTE DEVIZNIH KURSEVA-Imamo 2 osnovne vrste
deviznih kurseva:Prema nacinu njihovog utvrdjivanja razlikuju se
cvrsti ili fiksni i promenljivi ili flukturirajuci devizni
kurs.Prema tome da li se istovremeno primenjuje vise deviznih
kurseva ili samo jedan imamo:visestruke i jedinstvene devizne
kurseve.ukoliko je cena deviza utvrena od stranenacionalnih
monetarnih vlasti radi se o vrstom ili fiksnom dev.kursu.ukoliko se
cena deviza formira pod uticajem ponude i tranje deviza tada se
govori o promenljivom deviznom kursu.
83. -Rizik predstavlja manju ili veu neizvesnost u vezu sa
oekivanim ishodom neke poslovne aktivnosti.Rizik deviznih kurseva
se definie kao , . , .
84.STA JE DEVIZNO TRZISTE-je svako susretanje ponude i traznje
deviza.Na deviznom trzistu se vrsi kupovina i prodaja stranih
sredstava,uskladjuje ponuda i traznja deviza i utvrdjuje devizni
kurs za devize koje su predmet razmene.Devizno trziste cini sistem
finansijskih institucija,instrumenata i tokova koji vrse alikaciju
raspolozivih deviznih sredstava na subjekte kojima su ta sredstva
neophodna radi izmirivanja obaveza prema inostranstvu.Ono je
neperfektno trite jer se na njemu pojavljuju specefine
robe-devize.
85. , - predstavlja standardni bankarski posao.K ( ) .86. ? ( )
.Transakcije koje se obavljaju u platnom bilansu mogu biti tekuce i
kapitalne transakcije.Devizni bilans je bilans priliva i odliva
dev.sredstava na osnovu finansijskih transakcija izmedju domaih i
stranih lica u odredj.vrem.periodu.Obraunski bilans pokazuje stanje
ukupnih dugovanja i ukupnih potraivanja zemlje prema inostranstvu u
odredj.vrem.periodu.
87.STA JE DEVIZNA KONTROLA-je skup propisa,mera i instrumenata
kojima se ogranicava sloboda u poslovanju devizama,utvrdjuje
postupak odobravanja nekih deviznih operacija i proverava da li se
devizni poslovi obavljaju u skladu sa propisima.Cilj ove kontrole
je da obezbedi uravnotezen platni bilans,sprece veliku potrosnju
deviza,da se devizni kurs odrzava na zeljenom nivou.Koristi se
sledeim instrumentima:zabranom nekih vrsta plaanja,pribavljanja
dozvola za neka plaanja,uvoenjem deviznih kvota,uvoenjem obavezne
cesije ili celog deviznog priliva centralnoj banki.
88.KAKVA JE STRUKTURA DEVIZNIH REZERVI-Predstavljaju
medjunarodna sredstva placanja,drze se u centralnoj banci i koriste
se za uravnotezenje platnog bilansa.Koriste se jos za odrzavanje
likvidnosti,kao i za intervenciju na deviznom trzistu.U devizne
rezerve se ubrajaju:zlato,inostrane hov,specijalna prava
vucenja,devize na racunima u inostranstvu i efektivan strani
novac.
89.STA JE TO PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM I KOJI SU NJEGOVI
OSNOVNI INSTRUMENTI-predstavlja sva placanja i naplate izmedju
fizickih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u
drugim zemljama bez obzira na osnov po kome se vrsi placanje.On se
obavlja u raznim nacionalnim valutama.Instrumenti:, ,, -, , , () .
.90.KOJA JE ULOGA BANAKA U PLATNOM PROMETU SA INOSTRANSTVOM-platni
promet sa inostranstvom se obavlja u razlicitim nacionalnim
valutama a prema sklopljenim platnim sporazumima izmedju drzava
koje ucestvuju u placanju a operativna funkcija se sprovodi izmedju
banaka u zemlji i inostranstvu na bazi otvorenih kontokorentnih
racuna i kospodentskih odnosa.Platni promet sa inostranstvom
obavlajju banke koje su ovlascene za te poslove preko devizni
racuna u zemlji,preko svojih tekucih racuna u bankama u
inostranstvu-nostro racuni i preko racuna stranih banaka kod
ovlascenih banaka-loro racuni.
91. -je instrument placanja u platnom prometu sa inostranstvom.
. .Bitni elementi doznake su:podaci o korisniku diznake,iznos
doznake,osnov doznake i potvrda o postojanju pokria na raunu.
92. - () , .On pruza odgovarajucu pravnu sigurnost sto je u
medjunarodnim odnosima veoma vazno jer se parneri dovoljno dobro ne
poznaju.Vrste akreditiva:1./ 2./ 3./ 4./ 5./ 6. / 7. 8. .93.KOJI SU
BITNI ELEMENTI MENICE I OSNOVNE VRSTE MENICE- , ( ) . : , , , , ,
(), , .Vrste menice:Vucena ili trasirana menica i sopstvena ili
solo menica.Menine radnje su:izdavanje menice,akceptiranje
menice,prenos menice,aval menice,umnoavanje,prezentacija i
isplata.
94.KOJI SU BITNI ELEMENTI CEKA-cek je hov kojom njen izdavalac
(trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da isplati odredjenu
sumu novca trecem licu-remitentu.Cek je strogo formalna hov u kojoj
je sadrzano obligaciono pravo-potrazivanje odredjene sume novca.On
mora da sadrzi sledece bitne elemente:Oznaku da je to cek na jeziku
na kojem je izdat,bezuslovan nalog za isplatu odredjene sume novca
iz trasatovog pokrica,datum,mesto izdavanja ceka,naziv
trasata,mesto placanja ceka,potpis trasata.
95. - , . .
96. A -
ktronskih i .On omogucava kupovinu roba i usluga pomocu racunara
u okviru racunarske mreze (internet) ili preko poslovnih bankarskih
mreza (swift). , ., .E . Prednost elektronskog novca nije samo
brzina ve i sigurnost od kradje i falsifikata pa je od sveta dobila
podrku.Sve ovo je dostupno svakom korisniku kartice koji dobija
svoj personalni PIN-broj koji mu omogucava pristup
sistemu.Najpoznatije su EURO CARD,MASTER CARD,Visa...97. -
-, () . , , ...Bitni elementi:mesto,datum izdavanja
garancije,naziv i adresa korisnika garancije,broj garancije,uvodni
deo,garantna obaveza,iznos,rok vanosti,klauzula o sudskoj
nadlenosti,nain dostavljanja,peat i potpis garanta.98. . . - . , ,
, . ( ),.
99. -Svaki spoljnotrgovinski ugovor mora da sadrzi odrejeni
minimum odredbi za uspesnu poslovnu transakciju:Naziv i adresa
ugovornih strana,predmet ugovora,kolicina i kontrola kolicine i
kvaliteta, uslove isporuke,ukupnu vrednost ugovora,carine i druge
dazbine,nacin isporuke,pakovanje i etiketiranje,uslove placanja
(iznos,valuta,nacin placanja),rabat i provizije,dozvole i
saglasnost,osiguranje,garancije,arbitraza,pravo ugovora,datum
stupanja na snagu,aneksi ugovora,zakljucne odredbe i potpis
igovornoh strana ili overavanje njihovim pecatom.
100. . - Moe se odrediti na vie naina:1. ( ) , 2. 3. inputa. : ,
, .
101. . -Po merilu vremenskog odnosa trenutka fizike primopredaje
robe ili zavretka usluge i naplate ugovorene cene:1. ( 10-30%, )-je
najei vid naplate. 2. -odnosi se na odloeno plaanje kupca u ratama
posle izvrene isporuke roba ili usluga u skladu sa odredbama
ugovora.102. . . - ,a do koje moze da dodje od trenutka zakljucenja
ugovora pa do njene dospelosti tj. placanja.Vrste klauzula:-kojom
se predvia da se novana obaveza plati u zlatu.,-novana obaveza se
opredeljuje u zavisnosti od neke druge valute,po pravilu valuta
ugovora je domaa -vrednost nov.obaveze e se odrediti u trenutku
njene dospelosti prema ceni neke robe.Postoje jo:indeksna klauzula
i klauzula klizne skale.
103.STA SU TO INCOTERMS-Skup medjunarodnih pravila za tumacenje
termina koji se najcesce koriste u spoljnoj trgovini najcesce kog
ugovora o kupoprodaji.Njima se daje jedinstveno tumacenje ovih
termina i izbegava mogucnost razlicitog tumacenja ovih termina u
razlicitim zemljama koje dovodi do nesporazuma i sporova parnica i
to predstavlja gubitak novca i vremena.
104.KOJI SU MOGUCI OBLICI UGOVORA KOD IZGRADNJE INVESTICIONIH
PROJEKATA-Izgradnja svakog investicionog objekta za narucioca
predstavlja slozen tehnicki i poslovni poduhvat a pogotovo kada
ugovor ima medjunarodni karakter.Prema predmetu ugovora postoji
vise mogucih modela:Potpuno raspakovan projektni model,potpuno
upakovani projektni model,model kljuc u ruke,projektni model
konzorcijuma ugovaraca,zajednickog ulaganja i (BOT)-izgradi,koristi
i predaj.Ugovori o medjunarodnom kreditu i ostali ugovori:ugovor o
inzinjeringu,gradjenju,o isporuci opreme,o licenci,o transferu
tehnologije i o osiguranju.
105. . -Ovim ugovorom se banka kao nalagodavac kredita obavezuje
da stavi na raspolaganje korisniku kredita ugovoreni iznos novca a
korisnik se obavezuje da vrati primljeni iznos novca uz ugovorenu
kamatu.Elementi: ,ime a kredita, odobrenog kredita, kredita,
kredita, .
106.STA SU TO MEDJUNARODNE LICITACIJE-Veoma vazan institut su
medjunarodne licitacije.Medjunarodne licitacije ili raspis
predstavljaju poziv investitora/kupca za podnosenje ponude za
isporuku robe ili usluga.Oblici licitacije su uslovljeni odredjenim
propisima i razlikuju se od zemlje do zemlje.Elementi:raspisivanje
licitacije,vrsta,obim traenih roba i usluga,mesto
licitacije,poslednji rok predavanja ponuda,naznaku kome uruiti
ponudu,cenu i nain plaanja,rok u kome se moe traiti licitaciona
dokumentacija...
107.KOJA SU OSNOVNA RESENJA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU-Devizni
sistem u Srbiji je regulisan zakonom o deviznom poslovanju i njime
su uredjeni:Placanje i naplacivanje sredstvima placanja izmedju
rezidenata i nerezidenata kao i prenos tih sredstava,placanje i
naplacivanje stranim sredstvima placnja u poslovima izmedju
rezidenata,kupovina i prodaja sredstava placanja izmedju rezidenata
i nerezidenata,jednostrani prenosi sredstava placanja iz zemlje u
zemlju,tekuci i depozitni racuni rezidenata u inostranstvu i
rezidenata u zemlji.
108.KOJA SU OSNOVNA RESENJA ZAKONA O KREDITNIM POSLOVIMA SA
INOSTRANSTVOM-Ovim zakonom je uredjeno odobravanje kredita
inostranstvu i uzimanje kredita iz inostranstva.Po ovom zakonu
kreditni posao sa inostranstvom je pravni posao koji je zakljucen
izmedju domaceg i stranog lica.Domaca lica mogu zakljuciti ugovore
o kreditnim poslovima sa inostranstvom u svoje ime i za svoj racun
i u svoje ime i za tudj racun a banke ovlascene za poslove sa
inostranstvom i u ime i za racun drugog lica.
109.KOJA SU OSNOVNA RESENJA ZAKONA O STRANIM ULAGANJIMA-Ovim
zakonom se uredjuju strana ulaganja u preduzeca.Prema zakonu ovaj
pojam obuhvata:Strano ulaganje u domace preduzece,sticanje svakog
drugog imovinskog prava stranog ulagaca kojim on ostvaruje svoje
poslovne interese u Srbiji.On moze sam ili sa drugim ulagacem da
osnuje preduzece,kupi akcije u postojecem preduzecu
110.KOJA SU OSNOVNA RESENJA ZAKONA O KONCESIJAMA-ovim zakonom
uredjeni su uslovi,nacin i postupak davanja koncesija za koriscenje
prirodnog bogatstva,dobra u opstoj upotrebi za koje je zakonom
utvrdjeno da pripadaju republici Srbiji,predmet koncesije,rok
trajanja,koncesiona naknada,ugovor o koncesiji,ostvarivanje prava i
obaveza koncesije,osnivanje i poslovanje koncesionog
preduzecaKoncesija se moze odobriti na rok do 30 godina.
111.KOJE SU MOGUCE PREVARE U MEDJUNARODNOM FINANSIJSKOM
POSLOVANJU-Prevare su moguce u raznim vidovima i to
manipulacijama,falsifikovanjem dokumenata,izmenama isprava ili
podataka,primanja uplata za nepostojecu robu,namernim ostecenjem
robe,naplatom pre ugovorenog roka,skrivanjem dokumentacije koja
utice na sadrzaj transakcije i njenu kasniju vaznost.
112.STA JE TO PRANJE NOVCA-je pretvaranje dobiti koja je stecena
nelegalnim (protivzakonitim) poslovnim aktivnostima sa posebnim
naglaskom na trgovinu drogom,u dobit koja je stecena legalnim i
zakonskim aktivnostima.Pranje novca je predstavlja veliki
biznis.SAD se smatraju najveim centrom pranja novca u svetu.Sutina
je da pranje novca predstavlja pretvaranje nelegalno steenih
sredstava u sredstva koja imaju legalnu formu sticanja i
raspolaganja.
