1

SVEUČILIŠTE U RIJECI GRAĐEVINSKI FAKULTET  Ime i prezime studenta                                                                                                                                     Matični broj: Datum ispita   Predmet  PGT (552)                    IMS (577) Vrijeme početka ispita:    Napomene: 

1. Trajanje ispita: 90 min. 2. Konzultiraj nastavnika ako ti pitanje nije jasno? 3. Odgovore upisuj u tablicu. Ako trebaš više prostora, koristi poleđinu lista. 4. Nakon završetka, potpiši i predaj ispit nastavniku 

 

OPĆENITO 

1.  

Definiraj termin “masa”. U kojim se jedinicama izražava masa?   

Masa je količina materijala koji predmet sadrži. Osnovna jedinica za masu je kilogram [kg].  M  T 

2.  

Definiraj termin “gustoća”. U kojim se jedinicama izražava gustoća?   

Gustoća je odnos mase i volumena. Izražava se u kilogramima po metru kubnom [kg/m3].  M  T 

3.  

Definiraj težinu nekog predmeta. U kojim se jedinicama izražava težina?   

Težina je sila kojom tijelo djeluje na podlogu. Izražava se u Njutnima. G = m*g [N]  M  T 

4.  

Definiraj silu od 1 Newton‐a    

Sila od jednog Njutna je sila koja je potrebna da tijelu mase 1 kg daje ubrzanje od 1 m/s2.  M  T 

5.  

Kojom silom tijelo mase 3500 kg djeluje na podlogu.   

F = m*g = 3500*9.81 = 34335 N  M  T 

2

6.  Jeli težina skalarna ili vektorska veličina?  

Vektorska jer je težina sila.  M  T 

7.  

Izačunaj naprezanje na kontaktnoj plohi i izrazi ga u MPa.          

· 75 · 9.810.0002 3.68    M  T 

8.  

Kojim se elementima izražava tenzor?        

Tenzor naprezanja definiran je sa 6 komponenti (3 tangencijalna i 3 normalna naprezanja) 

  M  T 

INŽENJERSKA MEHANIKA STIJENA I DRUGE SRODNE DISCIPLINE 

9.  

Definiraj termine “mehanika stijena” i “inženjerska mehanika stijena”  

Mehanika stijena – teoretska i primjenjena znanost o mehaničkom ponašanju stijena  Inženjerska mehanika stijena – tehničko i praktično korištenje mehanike stijena u projektiranju inženjerskih projekata u ili na stijenskoj masi. 

M   

10.  

Definiraj termin “geotehnika“    

Geotehnika – skup znanstvenih saznanja i stručnih riješenja za istraživanje terena, projektiranje i građenje. Bavi se problemima sastava tla i interakcije tla i svih građevinskih zahvata u tlu i s tlom. 

M   

11.  

Definiraj termin “geomehanika“    

Geomehanika – grana mehanike koja se bavi odgovorom svih geoloških materijala (uključujući i tlo) na polja sila njihovog okoliša.  M   

M=75 kg

A=0.0002 m2

3

12.  

Definiraj termin “inženjerska geologija“   

Inženjerska geologija – disciplina koja primjenjuje geologiju u riješavanju geoloških problema građevinskih objekata.  M   

13.  

Definiraj termin “tlo“    

Tlo – sedimentne ili nekonsolidirane akumulacije krutih čestica nastale fizikalnom i kemijskom dezintegracijom stijena koje mogu, a ne moraju sadržavati organske tvari.  M   

14.  

Definiraj termin “stijena“    

Stijena – Bilo koji prirodno formirani agregat mineralnih tvari koji se pojavljuju u velikim masama ili fragmentima.  M   

15.  Definiraj termin “intaktna stijena“   

Intaktna stijena – materijal stijenske mase tipično predstavljen cijelom jezgrom iz bušotine koja ne sadrži guste strukturne diskontinuitete.  M   

16.  Definiraj termin “stijenska masa“   

Stijenska masa – stijena kakva se javlja in‐situ uključujući njene strukturne diskontinuitete.  M   

17.  Koja su polja primjene mehanike  stijena?  

Rudarstvo, građevinarstvo, naftno inženjerstvo i ekološko inženjerstvo  M   

GEOLOŠKA KLASIFIKACIJA STIJENA 

18.  Nabroji tri osnovne skupine stijena ovisno o načinu njihova postanka.  

Sedimentne (taložne), metamorfne (preobražene), magmatske (eruptivne)  M   

19.  

Kako su nastale sedimentne stijene?   

Sedimentne stijene su nastale u vodi ili na kopnu kao rezultat taloženja materijala koji potječu od razaranja površinskih dijelova litosfere, mehaničkom ili kemijskom aktivnošću egzodinamičkih faktora i organogeno. 

M   

20.  

Kako su nastale metamorfne stijene?    

Metamorfne stijene su nastale metamorfozom (preobrazbom) magmatskih, sedimentnih ili već postojećih metamorfnih stijena.  M   

21.  Kako su nastale magmatske stijene?  

Magmatske stijene su nastale kristalizacijom magme ili očvršćavanjem lave.  M   

4

22.  

Kako se sistematiziraju stijene s obzirom na teksturu? Nabroji neke stijene iz svake grupe.      

Klastične (mehaničke sedimentne stijene)  Sastoje se od fragmenata stijena i minerala različitih po veličini i obliku  Između čestica imamo veliki porni razmak  Boksit, pijesak, šljunak, breče, konglomeriti 

Kristalne (kemijske sedimentne stijene)  Malo pornog prostora  Granit, bazalt, mramor 

M   

23.  

Kako se djele sedimentne stijene s obzirom na prevladavajući tip fizikalnih, kemijskih, biokemijskih i geoloških procesa?  

Egzogeni ili klastični sedimenti i sedimentne stijene  Endogeni ili kemijski i biokemijski sedimenti i sedimentne stijene 

M   

24.  

Kojim sve procesima u prirodi nastaju sedimenti?   

Trošenjem, metamorfozom magmatskih i starijih sedimentnih stijena  Prijenosom (transportom) materijala u krutom ili otopljenom stanju  Taloženjem  Dijagenezom 

M   

25.  

Što se podrazumjeva pod dijagenezom sedimentnih stijena?   

Sve promjene koje se događaju u sedimentu nakon taloženja pa do početka metamorfnih procesa, a izazvane su djelovanjem mehaničkih i kemijskih procesa.  M   

26.  

Koje su dvije osnovne grupe dijagenetskih procesa kod sedimentnih stijena?    

Mehanička – litifikacija (očvršćivanje sedimenta)   Kemijska 

M   

27.  

Što se podrazumjeva pod teksturom stijena?   

Veličina zrna, pakovanje zrna, sklop ili građa  Predstavlja kombinaciju efekata sklopa/građe, sastava 

M   

5

28.  

Što se podrazumjeva pod strukturom stijena?          

Struktura stijena je jedan od najvažnijih svojstava stijenske mase, a ispoljava se kroz:  Slojevitost  Folijaciju  Ispucalost  Klivaž  Brečolikost 

 Struktura stijena predstavlja uređenje komponenata stijenske mase u mjerilu od nekoliko metara. 

M   

STIJENA KAO INŽENJERSKI MATERIJAL 

29.  

Kojim se pojmovima opisuju diskontinuiteti? Definiraj svaki od pojmova.         

Orjentacija – položaj diskontinutiteta u prostoru (nagib i pravac pružanja)  Razmak – okomiti razmak dva susjedna diskontinuiteta  Kontinuiranost – duljina diskontinuiteta na plohi promatranja  Hrapavost – hrapavost i valovitost diskontinuiteta u odnosu na srednju plohu 

diskontinuiteta  Čvrstoća zidova – tačna čvrstoća stijene u zidovima diskontinuiteta  Zjev – okomiti razmak susjednih zidova diskontinuiteta  Širina – razmak susjednih zidova diskontinuiteta  Ispuna – materijal koji razdvaja susjedne zidove diskontinuiteta  Curenje – tečenje vode i vlaženje  Broj skupova diskontinuiteta  Veličina bloka 

M   

30.  

Nabroji neka fizikalna i neka mehanička svojstva stijena.   

Fizikalna:  Boja, veličina zrna, poroznost, vlažnost, gustoća, tekstura, mineralni sastav 

Mehanička:  Čvrstoća, deformabilnost, krutost, tvrdoća, trajnost, plastičnost, bubrenje 

M   

31.   

Definiraj termin “čvrstoća”     

Čvrstoća je maksimalno naprezanje koje material može podnijeti bez loma za bilo koji tip opterećenja.  M   

6

32.  

Definiraj termin “deformacija”(deformation)     

Deformacija (deformation) je promjena oblika ili neki drugi oblik distorzije nastala zbog  djelovanja opterećenja/naprezanja ili kao posljedica promjene temperature ili vlažnosti ili sakupljanja. Mjeri se u metrima [m].  

M   

33.  

Definiraj termin “deformacija”(strain)    

Deformacija (strain) je odnos promjene duljine nekog elementa i njegove originalne duljine. 

∆ 

M   

34.   Definiraj termin “deformabilnost”   Deformabilnost – lakoća kojom se tijelo može deformirati  M   

35.   Definiraj termin “krutost”   Krutost – otpornost deformiranju  M   

36.  

Prikaži naponsko‐deformacijsku krivulju stijene te na njoj naznači duktilno i krto ponašanje. Prikaži kako se izračunaju modul elastičnosti i Poissonov koeficijent? 

 

M   

37.  Definiraj termin “tvrdoća”.   

Tvrdoća – otpornost materijala na udubljivanje i grebanje  M   

38.  

Kojim se postupcima određuje tvrdoća?     

Pokusom struganja – Mohsova skala sa 10 minerala  Pokusom utiskivanja – kugle, piramide ili stošca u površinu uzorka  Uređajima za mjerenje odskoka  Pokusima za određivanje abrazivnosti 

M   

7

39.  

Definiraj termine “trošnost (weatherability)” i ” trajnost (durability).   

Trošnost – mjera podložnosti stijene oslabljenju ili dezintegraciji za vrijeme trajanja inženjerskog objekta Trajnost – određuje se naizmjeničnim sušenjem i vlaženjem uzorka. To je otpornost stijene oslabljenju ili dezintegraciji za vrijeme trajanja inženjerskog objekta. 

M   

40.   Upiši stanja plastičnosti između prikazanih granica       

41.  

Koja su stanja plastičnosti glinovitih stijena prema Atterbergu?          

 

M   

42.  

Definiraj termine “tečenje (creep)”, ”relaksacija (relaxation) i “zamor (fatigue)”.  

Tečenje – kontinuirano povećanje deformacije kod konstantnog naprezanja Relaksacija – redukcija naprezanja kod konstantne deformacije Zamor – postoji povećanje deformacije uslijed cikličkih promjena naprezanja.  

M   

BUBRENJE I TROŠENJE 

43.   Definiraj termin “bubrenje stijena”  Bubrenje stijena – efekt povećanja volumena stijena  M   

44.   Što se podrazumjeva pod bubrenjem u strogom smislu?  Povećanje volumena uzrokovano apsorpcijom vode  M   

45.   Navedi bar tri mehanizma bubrenja stijena. 

Mehaničko bubrenje  Osmotsko bubrenje  Intrakristalno bubrenje  Hidratacija 

M   

46.  Što se podrazumjeva pod pojmom‐mehaničko bubrenje?  

Mehaničko bubrenje – inverzna konsolidacija izazvana disipacijom negativnih pornih tlakova (i do – 70 Pa)  M   

8

47.  Objasni mehanizam intrakristalnog bubrenja  

Intrakristalno bubrenje – povećanje volumena izazvano prodiranjem vode između slojeva kristala. To se događa kod slabih međuslojnih veza.  M   

48.  Navedi bar jedan primjer kada hidratacija izaziva povećanje volumena stijene. 

Hidratacijom anhidrata nastaje gips  M   

49.   Koje su stijene sklone bubrenju?  Glinovite i miješane stijene, masivni enhidrit, stijene koje sadrže pirit i kalcijev karbonat  M   

50.  Navedi nekoliko mehanizama trošenja sitnozrnastih klastičnih sedimenata 

 Trošenje stijena koje sadrže značajnu količinu minerala sposobnih da bubre po mehanizmu intrakristalnog bubrenja (bubrivi minerali glina) ‐Trošenje stijena koje sadrže značajne količine lako topivih minerala ‐Trošenje stijena koje ne sadrže bubrive minerale glina uglavnom je posljedica: raspucavanja, interkristalnog bubrenja.  

M   

INTAKTNA STIJENA 

51.  

Prikaži naponsko‐deformacijske krivulje kada se pokus jednoosnog tlačenja obavlja s kontroliranim naprezanjem odnosno kontroliranom deformacijom, 

M   

9

52.  

Na naponsko‐deformacijskoj krivulji prikaži način izračunavanja srednje, sekantnog i tangentnog modula. 

M   

53.  

Kako na oblik naponsko‐deformacijske krivulje utječe geometrija uzorka (veličina i oblik)? 

M   

10

54.  Kako na oblik naponsko‐deformacijske krivulje utječe veličina uzorka? 

M   

55.  

Kako se indirektnim načinom određuje vlačna čvrstoća stijene?       

M   

56.  

Prikaži efekt promjene bočnog naprezanja na oblik naponsko‐deformacijske krivulje kod troosnog pokusa. 

M   

2 0.636

Vlačna narezanja generirana su tlačnima. Stijena ima mnogo manju vlačnu čvrstoću od tlačne.

11

57.  

Koji efekti okoliša utječu na naponsko‐deformacijsku krivulju stijene?  

Vlažnost – isušivanje, raspucavanje, bubrenje, pojava pornih tlakova Vrijeme – brzina deformacije, tečenje, relaksacija, zamor Temperatura 

M   

58.  

Definiraj termin‐kriterij čvrstoće.    

Kriterij čvrstoće je jednadždba koja se koristi za provjeru da li će se dogoditi lom pod djelovanjem tri glavna naprezanja koja se predviđaju na određenoj lokaciji  M   

59.  

             Koji od ova dva metarijala ima veću deformabilnost (deformabilniji je)?  

Deformabilniji je materijal 2 zato jer ima niži modul elastičnosti  M   Materijal 2

Materijal 1

Nap

reza

nje σ

Aksijalna deformacija εax

12

60.   Prikaži Mohr‐Coulombov kriterij čvrstoće. 

 

M   

DISKONTINUITETI 

61.  

Definiraj termin “pukotina”    

Pukotina je diskontinuitet na kojem nisu vidljivi tragovi pomicanja. Mogu biti otvorene, zatvorene i zaliječene. Ovisno o genezi mogu biti pukotine slojevitosti, folijacije, klivaža i slično. 

M   

62.  

Definiraj termin “rasjed”    

Rasjed je diskontinuitet , tj. Ploha loma uzduž koje je dolazilo do vidljivog pomaka.  M   

63.  

Definiraj termin “diskontinuitet”     

Diskontinuitet je opći naziv za bilo koji mehanički diskontinuitet u stijenskoj masi koji ima malu ili nikakvu vlačnu čvrstoću. To je kolektivni termin za većinu tipova pukotina, ploha slojevitosti, ploha škriljavosti te oslabljenih zona i rasjeda. 

M   

64.  

Prikaži način izračunavanja RQD indeksa (Rock Quality Designation indeks)   

RQD – postotak komada intaktne stijene duljih od 10 cm u odnosu na ukupnu duljinu.  

Σ 10· 100 

M   

13

65.  

Što se podrazumjeva pod skupom diskontinuiteta?   

Skup diskontinuiteta sastoji se od pojedinačnih diskontinuiteta sličnih fizikalnih i mehaničkih karakteristika koji su priližno paralelni.  M   

66.  

Što je klivaž i i koje mu je obilježje?     

Klivaž – tendencija pucanja uzduž jasnih paralelnih ploha koje mogu biti jako nagnute u odnosu na slojevitost. Obilježen je subparalelnom orjentacijom minerala koji kristaliziraju približno okomito na maximalna tlačna naprezanja. 

M   

67.  Kojim se veličinama opisuje orijentacija diskontinuiteta? (prikaži grafički)? 

M   

14

68.  

Prikaži ponašanje diskontinuiteta pri tlačnom, vlačnom i posmičnom naprezanju.                                  

 

M   

15

69.  

Opiši Patonov eksperiment posmične čvrstoće nazubljenog diskontinuiteta                           

 Posmični pomak uzorka izaziva povećanje volumena uzorka.  

  

φ  bazični kut trenja i nagib nazubljene površine 

  

M   

70.  

Prikaži Bartonov kriterij čvrstoće hrapavih diskontinuiteta.        

· log  

 σ  bazični kut trenja 

JRC koeficijent hrapavosti JCS tlačna čvrstoća zidova  

M   

16

STIJENSKA MASA 

71.  

Koji su paremetri stijenske mase uključeni u Hoek‐Brownov kriterij čvrstoće?       

· ·  

 σ , σ  najveće i najmanje efektivno naprezanje u trenutku loma 

σ  jednoosna tlačna čvrstoća intaktne stijene S, a konstante koje ovise o karakteristikama stijenske mase 

m vrijednost Hoek Brownove konstante m za stijensku masu 

M   

72.  

Može li se Hoek‐Brownov kriterij čvrstoće koristiti u svakoj stijenskoj masi bez obzira na efekat mjerila promatranja?   

Ne, jer moramo odrediti sljedeća svojstva:   jednoosnu tlačnu čvrstoću stijene σi  vrijednost Hoek‐Brownove konstante mi za intaktnu stijenu  vrijednost geološkog indexa čvstoće GSi 

M   

73.  

Grafički prikaži efekat mjerila promatranja i označi u kojem slučaju je primjenjiv Hoek‐Brownov kriterij čvrstoće.   

M   

17

74.   Što opisuje GSI (Geological Strength Index)?  GSi (Geological Strength Index) označuje ispucalost stijenske mase  M   

75.  

Koji se mehanički parametar stijenske mase može odrediti znajući neke parametre Hoek Brownovog kriterija čvretoće? 

Čvrstoća i deformabilnost  M   

76.  

Koje parametre Hoek Brownovog kriterija čvrstoće treba znati da bi se odredio modul deformabilnosti stijenske mase? 

σci, GSi, D (efekt oštećenja stijenske mase)  M   

77.  

Koji je model (konstitutivni odnos) postlomnog ponašanja primjeren čvrstim, kvalitetnim stijenskim masama? 

Elastično ‐ krto  M   

78.  

Koji je model (konstitutivni odnos) postlomnog ponašanja primjeren stijenskim masama srednje kvalitete? 

Omekšavanje i deformacija  M   

79.  

Koji je model (konstitutivni odnos) postlomnog ponašanja primjeren mekanim stijenskim masama loše kvalitete? 

Elastično ‐ plastično  M   

TEHNIKE ISPITIVANJA (PRIPREMA, BRAZIL, JEDNOOSNO, TROOSNO,  BUBRENJE, PLT, SLAKE, BUBRENJE) 

80.  Kakav je standardni oblik ispitnog uzorka pri ispitivanju mehaničkih svojstava intaktne stijene? 

Cilindrični oblik  M   

81.   Koji se procesi obično koriste tijekom pripreme ispitnih uzoraka?  Rezanje, bušenje, brušenje  M   

82.  Koji je najmanji promjer ispitnog uzoraka intaktne stijene prema preporukama većine normi? 

Ne manji od 54 mm – SM ISRM  Ne manji od 47 mm – ASTIM   M   

83.  Mogu li se ispitivanja mehaničkih svojstava obavljati i na uzorcima drugih oblika i veličina? 

Da, ali svi uzorci moraju zadovoljavati kriterije ispitivanja  M   

84.  Kojim se veličinama opisuje odstupanje oblika ispitnog uzorka od idealnog valjkastog oblika?  

Odnos visine i promjera valjka, ravnost plašta i baze, okomitost baze i osi uzorka  M   

18

85.   Na koji se način kontrolira ravnost baza i okomitost baza i osi uzorka?  Na mjernom stolu pomoću mjerne urice propisane razlučivosti  M   

86.   Kojim se postupcima može odrediti vlačna čvrstoća intaktne stijene?  Direktan i indirektan (Brazilski)  M   

87.  Zašto se u praksi rijetko koristi direktan način za određivanje vlačne čvrstoće? 

Zbog teškoća pri pripremi i prihvata uzorka i zbog toga jer stijena na ternu uglavnom  nikada nije u uvjetima direktnog vlaka  M   

88.  

Koji se indirektni postupak koristi za ispitivanje vlačne čvrstoće stijene?  

Brazilski pokus. Opterećenje na uzorku treba biti kontinuirano s konstantnim prirastom tako da slom slabovezanih stijena nastupi za 15 – 30 sekundi  M   

89.  Kako se generira vlačno naprezanje pri indirektnom ispitivanju vlačne čvrstoće? 

Vlačna naprezanja generirana su tlačnim  M   

90.  

Opiši Brazilski postupak za indirektno određivanje vlačne čvrstoće?   

Uzorak se ispituje u čeljustima koje trebaju imati polumjer zakrivljenosti 1.5 puta veći od polumjera uzorka. Opterećenje na uzorku treba biti kontinuirano s konstantnim prirastom, tako da lom slabovezanih stijena nastupi unutar 15 – 30 sekundi. Tijekom pokusa mjeri se skraćenje aksijalne baze i promjena promjera uzorka kao i aksijalna sila  

M   

91.  Koji je primjeren oblik uzorka kod Brazilskog pokusa?  

Cilindrični uzorak promjera ne manjeg od 54 mm i visine približno jednake polumjeru uzorka. Neravnost plašta ne smije biti veća od 0.025 mm.  M   

92.  

Prikaži rezultate direktnog i indirektnog (Brazilskog pokusa) Mohrovim naponskim krugovima.              

M   

19

93.  

Pri određivanju čvrstoće i deformabilnosti intaktne stijene koriste se dvije tehnike s obzirom na mogućnost dobivanja kompletne naponsko deformacijske krivulje. Koje su to tehnike? 

Tehnike kojima se može dobiti naponsko-deform. Krivulja samo u prijelomnom području. Tehnike kojima se može dobiti kompletna naponsko-def. Krivulja (kontrolirana deformacija)  

M   

94.  

Za jednu vrstu stijene preporučljivo je ispitati više ispitnih uzoraka pri određivanju jednoosne tlačne čvrstoće. Koliko?  

5 uzoraka  M   

TROOSNA TLAČNA ČVRSTOĆA I DEFORMABILNOST 

95.  

Prikaži kako se mijenja oblik naponsko – deformacijske krivulje sa povećanjem bočnog naprezanja tijekom troosnih ispitivanja. Na istom dijagramu označi granicu duktilnog i krtog ponašanja stijene  

M   

20

96.  

Nacrtaj naponsko – deformacijsku krivulju koja se dobije tijekom ispitivanja uzorka opterećenog troosnim tlačnim naprezanjem. Prikaži način određivanja modula elastičnosti i Poissonovog koeficijenta. 

 

M   

97.  Prikaži rezultate ispitivanja jedoosne i troosne tlačne čvrstoće Mohrovim naponskim krugovima. 

M   

21

98.  

Za jednu vrstu stijene preporuča se ispitati više ispitnih uzoraka pri određivanju troosne tlačne čvrstoće. Koliko? 

5 uzoraka  M   

99.  Nabroji nekoliko vrsta ispitivanja čvrstoće u točki ovisno o obliku ispitanog uzorka. 

Dijametralni pokus, aksijalni pokus, prizmatični pokus na uzorku nepravilnog oblika  M   

100. Za što se koriste rezultati ispitivanja čvrstoće u točki? 

Za procjenu drugih parametara čvrstoće s kojima se nalazi u korelaciji, npr. jednoosne tlačne i vlačne čvrstoće.  M   

101. Kojim se pokusom može ispitati trajnost stijene?  Pokus sa bubrenjem (ciklično vlaženje i sušenje)  M   

102. Kojom se veličinom izražava sklonost stijene trošenju?  Indeks postojanosti na trošenje  M   

ISPITIVANJE BUBRIVIH SVOJSTAVA 103. Definiraj termine: Potencijal 

bubrenja i iznos bubrenja. Potencijal bubrenja – relativni kapacitet stijene da bubri Iznos bubrenja – stupanj do kojeg je realiziran potencijal bubrenja  M   

104. Koji čimbenici određuju potencijal bubrenja neke stijene?  Tip bubrivih materijala, količina bubrivih materijala, jačina međučestičnih veza  M   

105. Koji čimbenici određuju iznos bubrenja neke stijene? 

Struktura, tekstura stijene, početna vlažnost, dotok vode, koncentracija i vrsta elektrolita, tlak kojemu je stijena izložena, gustoća stijene, stupanj oštećenja međusobnih veza  M   

106. Koje su 3 osnovne metode za ispitivanje bubrivih svojstva stijene u laboratoriju? 

Mikroskopska ispitivanja, rendgenska difrakcijska ispitivanja, diferencijalne termičke analize.  M   

TERENSKE TEHNIKE ISPITIVANJA 

107. Koje se vrste uređaja koriste za ispitivanje deformabilnosti i čvrstoće stijene u bušotinama? 

Dilatometri ili presiometri, bušotinske preše, bušotinski penetrometri  M   

108. Koja su 2 osnovna načina mjerenja radijalnih pomaka kod dilatometarskih ispitivanja? 

Indirektno – mjerenjem promjene volumena fluida u dilatometru Direktno – mjerenjem promjene bušotine pomoću mjernih uređaja  M   

109. Nabroji neke prednosti ispitivanja stijenske mase u bušotinama. 

Stijenska masa ostaje neporemećena, troškovi ispitivanja su mali, mogućnost izvođenja pokusa pod vodom  M   

110. Nabroji neke nedostatke ispitivanja stijenske mase u buštotinama. 

Opterećuje se mali volumen stijene, pokus se nemože obaviti ako bušotinu presjecaju otvoreni diskontinuiteti, u vertikalnoj bušotini dilatometar daje podatak o horizontalnoj deformabilnosti. 

M   

POKUS OPTEREĆENJA PLOČOM 

22

111. Kako se mjere pomaci kod pokusa opterećenja pločom? 

Mjerenjem pomaka u ravnini kontaktne plohe, mjerenjem pomaka u dubini stijene pomoću višestrukih bušotinskih ekstenzometara  M   

112. Kakve se ploče koriste s obzirom na njihovu krutost?  Krute i fleksibilne ploče  M   

113. Koje su prednosti i nedostaci pokusa opterećenja pločom?  Prednosti: jednostavnost izvođenja pokusa, relativno prihvatljiva cijena opreme.  M   

TLAČNI JASTUCI 

114. Koji je osnovni princip ispitivanja deformabilnosti stijenske mase velikim tlačnim jastucima? 

U iskopani ili izrezani prorez umeće se tlačni jastuk. Povećavamo tlak u njemu i time opterećujemo stjensku masu na suprotnim stranama proreza. Mjerimo povećanje širine proreza u funkciji primjenjenog naprezanja. Iz podataka o napezanju i izmjerenom pomaku računaju se moduli deformabilnosti stijenske mase. 

   

115. Po čemu se razlikuju metode instituta Jaroslav Černi LNEC‐a? 

LNEC je modificiran pokus, tako da se pokus standardno obavlja sa 2 jastuka u jednom šlicu. Uređaji za mjerenje pomaka nisu ugrađeni u jastuk već se umeće u bušotine.     

116.

Osim za određivanje deformabilnosti stjenske mase, za što još može poslužiti pokus velikih tlačnih jastuka? 

Za izračunavanje modula.     

KLASIFIKACIJA 

117.

Definiraj pojmove‐klasifikacije i identifikacije.       

Klasifikacija – postupak grupiranja objekata na bazi njihovih međusobnih odnosa  Identifikacija – svrstavanje neindetificranih objekata u odgovarajuću klasu koja je prethodno utvrđena klasifikacijom 

M  T 

118.

Nabroji bar tri geotehničke klasifikacije i tko su njihovi autori?     

Terzaghijeva, Lauferova, RSR (Rock structure rating) – Wiokeham  M  T 

23

119.

Definiraj indeks kvalitete jezgre (rock qualiti designation index‐RQD).      

Postotak komada intaktne jezgre duljih od 10 cm u odnosu na ukupnu duljinu.  M  T 

120.

Čemu je prvenstveno namjenjena Geomehanička (RMR) klasifikacija?    

Geomehanička (RMR) klasifikacija je prvenstveno namjenjena definiranju podgrade tunela i drugih podzemnih građevina u građevinarstvu.  M  T 

121.

Nabroji bar dvije modifikacije RMR klasifikacije.   

MRMR – Modified rock mass rating system for mining, MBR – Modified basic, SRM – Slope mass rating   M  T 

122.

Koja se mehanička svojstva stijenske mase mogu procjeniti iz ukupnog broja bodova RMR klasifikacije?   

Parametri vršne čvrstoće (kohezije i kut trenja)  M  T 

123.

Tko je razvio i gdje Q sistem za klasifikaciju stijenske mase?   

Barton, Lica i Linde na Norveškom geotehničkom institutu  M  T 

124.

Koji parametri se koriste u Q klasifikaciji?      

Veličina bloka:   

Posmična čvrstoća:   

Aktivna naprezanja:   

M  T 

24

125.

Što opisuju pojedini članovi donje jednadžbe kojom se izračunava broj bodova Q klasifikacije? 

SRFJ

JJ

JRQDQ w

a

r

n

** 

  

RQD – Indeks kvalitete jezgre Jn – Broj familija pukotina Ja – Koeficijent alteracije pukotina Jw – faktor koji uzima u obzir vodu u pokotinama SFR – faktor koji uzima u obzir naponsko stanje 

M  T 

126.

Koji se parametri podgrađivanja u tunelogradnji mogu izračunati iz Q klasifikacije?     

Ekvivalent dimenzije iskopa De. Ova dimenzija dobije se dijeljenjem raspona, promjera ili visine tunela sa indeksom podgrade ESR (vrijednost dobivena empirijski). Duljina sidra u krovu tunela. 

M  T 

127.

Koji se parametri stijenske mase mogu izračunati iz Q klasifikacije?    

Ekvivalent dimenzije iskopa, duljina sidara u krovu tunela, maksimalni raspon i deformabilnost stijenske mase, tlak na podgradu  M  T 

PRIMARNA (IN­SITU NAPREZANJA) 

128.

Napiši u matričnom obliku sfernu i devijatorsku komponentu tenzora naprezanja. Kako pojedina od ovih komponenti djeluje na napregnuto tijelo?     

0 00 00 0

 

 Sferna komponenta – mijenja volumen tijela, oblik ostaje isti  Devijatorski – mijenja oblik tijela, volumen ostaje isti 

M  T 

129.

Definiraj glavna naprezanja, glavne ravnine djelovanja i glavne osi tenzora naprezanja.  

Glavno naprezanje je ono naprezanje koje u ravnini koja je okomita na njega nema posmičnih naprezanja. Glavne ravnine djelovanja su ravnine na kojima djeluju,  a glavne osi su pravci na kojima djeluju glavna naprezanja. 

M  T 

25

130.

Izračunaj vertikalno naprezanje na dubini od 500 m ako je gustoća stijenske mase γ= 2,7 Mg/m3. Izračunaj prema teoriji elastičnosti vodoravno naprezanje ako je Poissonov koeficijent ν=0,3. 

0.3 · 2.7 · 500 1350 ⁄ 13.5 ⁄ 13.5

1 1 0.30.3 0.428571 

· 0.428571 · 13.5 .  

M  T 

131.

Mjerenje primarnih naprezanja. Koliko komponenti tenzora naprezanja se odredi upotrebom tlačnih jastuka?   

Jedna normalna komponenta tenzora naprezanja.  

 M  T 

132.

Mjerenje primarnih naprezanja. Nacrtaj dijagram pomoću kojeg se odredi komponenta primarnog naprezanja upotrebom tlačnih jastuka.        

M  T 

133.

Mjerenje primarnih naprezanja. Koje se pretpostavke uvode kod pokusa hidrauličkog frakturiranja?     

‐ Pravci glavnih naprezanja paralelni su i okomiti na os bušotine ‐ Vertikalno glavno naprezanje posljedica je mase gornjeležećih naslaga ‐ Pretpostavlja se vrijednost trećeg glavnog naprezanja σ2 

M  T 

134.

Mjerenje primarnih naprezanja. Koliko se komponenti tenzora naprezanja odredi hidrauličkim frakturiranjem?    

Dva glavna naprezanja. 0 0

0 00 0

  M  T 

26

135. Mjerenje primarnih naprezanja. Opiši osnovni princip takozvanih overcoring metoda. 

Priprema: izbuši se bušotina proizvoljnog promjera do mjesta na kojem se želi izmjeriti naprezanje. Na dnu bušotine izbuši se pilot bušotina malog promjera u koju se umetne sonda koja radi na jednom od dva principa: 

‐ Mjeri promjenu promjera pilot bušotine ‐ Mjeri deformaciju zidova pilot bušotine 

M  T 

136.

Koje komponente tenzora naprezanja se odrede upotrebom USBM metoda (United States Bureau of Mines)? 

Dvije normalne i jedna posmična. 

  M  T 

137. Koje komponente tenzora naprezanja se odrede korištenjem CSIR ili CSIRO s onde? 

Svih 6 komponenti. (3 normalne i 3 posmične) 

  M  T 

138.

Koliko mjerila pomaka se nalazi na CSIR ili CSIRO sondi    

3 rozete (mjerila pomaka). Svaka rozeta ima 3 ili 4 mjerila. Sveukupno 9‐12 pomaka i deformacija.  M  T 

SEKUNDARNA NAPREZANJA 

139. Kojim se sve modelima mogu odrediti sekundarna naprezanja?  

Matematičkim, analognim i fizičkim pokusima  M  T 

140.

Nabroji bar tri numerička modela za modeliranje kontinuuma.   

Metoda konačnih razlika, metoda konačnih elemenata, metoda rubnih elemenata, hibridni modeli.  M  T 

141.

Sekundarna naprezanja. Nabroji bar tri numerička modela za modeliranje diskontinuuma.    

DEM‐Metoda diskretnih elemenata (Distinct (discret) Element Method) Blok teorija (Key block method (Goodman)) Metode granične ravnoteže (Limiting equillibrium method) 

M  T 

142.

Što se podrazumjeva pod zatvorenim rješenjima kod naponsko‐deformacijskih analiza? Koje su pretpostavke uvedene u većinu zatvorenih rješenja?  

Podrazumjevaju se riješenja koja neki model ponašanja opisuju jednostavnim jednadždbama za koje postoji jedinstveno riješenje.   Pretpostavke: elastičan, homogen i izotropan medij 

M  T 

27

143.

Definiraj ravno stanje naprezanja i ravno stanje deformacija.     

Ravno stanje naprezanja – stanje u kojem su sve komponente naprezanja koje djeluju na jednu od 3 ortogonalne plohe jednake nuli.  Ravno stanje deformacija – spriječeno je deformiranje tijela uzduž njegove osi i svi pomaci se događaju u ravnini okomitoj na njegovu os. 

M  T 

144. Tunel se modelira kao ravno stanje deformacija ili ravno stanje naprezanja? 

Ravno stanje deformacija.  M  T 

PRINCIPI STABILIZIRANJA 

145. Opiši tri primarna efekta iskopa na stijensku masu. 

1. Pomak i lom stijene – pomak granice iskopa zbog uklanjanja napregnute stijenske mase, što omogućuje pokrete okolne stijenske mase (zbog rasterećenja) 

2. Rotacija naprezanja – nema normalnih i posmičnih naprezanja na nepodgrađenoj plohi iskopa te zbog toga granica iskopa mora biti ravnina glavnih naprezanja. Pri tome je glavno naprezanje, okomito na ravninu iskopa jednako nuli. Općenito, iskop će izazvati glavnu preraspodjelu primarnih naprezanja kako po veličini tako i po orjentaciji. 

3. Na granicama iskopa tlak vode će pasti na nulu (na atmosferski tlak). Iskop će djelovati kao dren te će voda iz stjenske mase teći prema iskopu sve do izjednačavanja potencijala. 

M  T 

146.

Koje se dvije osnovne mjere primjenjuju za stabilizaciju stijenske mase?     

1. Armiranje stijenske mase – armiranjem se diskontinuirana stijenska masa počinje ponašati kao kontinuum 

2. Podupiranje – elementi podgrade se ugrađuju u iskop sa svrhom da ograniče pomak konture iskopa na dopuštenu vrijednost 

M  T 

28

147.

Na uzdužnom presjeku nacrtaj radijalne pomake u zoni čela tunela.    

M  T 

148.

Opiši “prividni tlak podgrade” kod nepodgrađenog tunela.    

Čelo tunela predstavlja prividni tlak podgrade. Ovaj prividni tlak podgrade osigurava stabilnost u periodu od iskopa do ugradnje predgrade. Prividni tlak predgrade je: 

‐ Jednak primarnim naprezanjima na nekoj udaljenosti ispred čela iskopa tunela (u nekopanom dijelu tunela) 

‐ Jednak oko četvrtine primarnih naprezanja na čelu tunela ‐ Postepeno poprima vrijednost nula na nekoj udaljenosti iza čela tunela 

M  T 

149.

Koja je primarna funkcija podgrade u tunelu?     

Kontrola pomaka konture iskopa radi sprečavanja razrahljenja koje može dovesti do kolapsa tunela. Ugradnjom podgrade ne može se spriječiti lom stijene u okolini tunela koja je izložena značajnom preopterećenju ali će imati značajnu ulogu u kontroli deformiranja tunela. 

M  T 

150.

Što predstavlja karakteristična krivilja stijenske mase u okolini tunela?     

Predstavlja odnos unutarnjeg tlaka podgrade i konvergencije tunela (radijalni pomak konture iskopa)  M  T 

29

151.

Nacrtaj karakterističnu krivulju nearmirane stijenske mase u kojoj će doći do kolapsa nepodgrađenog tunela i karakterističnu krivulju iste stijenske mase koja je armirana.  1 – nearmirana 2 – armirana    

M  T 

152.

Kojim se mjerenjima može utvrditi da je stijenska masa u okolini tunela stabilna (nema radijalnih pomaka konture iskopa). Nacrtaj dijagrame radijalnih pomaka u funkciji vremena kada je tunel stabilan i kada je stabilnost tunela narušena.? 

Konvergentna mjerenja – mjeri se promjena razmaka dvije fiksne točke na konturi tunela (time se izmjere samo komponente pomaka u pravcu koji povezuje ove dvije točke i to kao njihov zbroj). Ako konvergencija pokazuje približavanje ravnotežnom stanju može se zaključiti da podgrada zadovoljava. Ako konvergencija pokazuje prirast pomaka, podgradu treba pojačavati. 

M  T 

153.

Prikaži hipotetski slučaj karakteristične krivulje stijenske mase koja nema čvrstoću            

   

Radijalni pomak u

2

pi=p0

Rad

ijaln

i tla

k po

dgra

de

p i

1

30

154.

Koja se karakterističnih krivulja stijenske mase odnosi na armiranu stijensku masu? Koje naprezanje je označeno oznakom p0 na ovoj slici?     

   

155.

Zašto nastojimo stijenu na konturi iskopa dovesti u stanje prostornoog naprezanja? Kako to postižemo?       

  M  T 

TEHNIKE STABILIZIRANJA 

156.

Što je primarna a što sekundarna podgrada u tunelogradnji? Opiši funkciju jedne i druge.       

Primarnom podgradom podrazumijevaju se svi ugrađeni elementi koji stabiliziraju tunel. Nakon postavljanja hidroizolacije ugrađuje se sekundarna betonska obloga (armirana ili nearmirana). Primarna podgrada osigurava sigurne radne uvjete tijekom kasnijeg iskopa i inicira proces mobiliziranja i konverzacije čvrstoće stijenske mase.  Sekundarna podgrada pridržava hidroizolaciju te daje tunelu aerodinamički profil, preuzima dio naprezanja stijenske mase u slučaju kada se procjeni da primarna neće u potpunosti stabilizirati stjensku masu. 

M  T 

Radijalni pomak u

2

pi=p0

Rad

ijaln

i tla

k po

dgra

de

p i

1

1 – nearmirana stijena 2 – armirana stijena  

31

157.

Od kojih se elemenata sastoji primarna a od kojih sekundarna podgrada?      

Primarna: stijenska sidra (aktivna ili pasivna), kablovi, armirani mlazni beton, čelični lukovi (punog profila ili rešetkasti), cijevni kišobran, beton u izrezanim zarezima.  Sekundarna: armirani ili nearmirani beton, prefabricirani betonski elementi, čelični segmenti, dodatno armiranje. 

M  T 

158. Nabroj prednosti stijenskih sidara u odnosu na druge tehnike stabiliziranja stijenske mase. 

‐ Mogu se koristiti kod bilo koje geometrije iskopa ‐ Brzo i jednostavno se ugrađuju ‐ Relativno jeftina ‐ Ugradnja može biti postupno mehanizirana ‐ Raspored i duljina mogu se tijekom ugradnje mijenjati ovisno o lokalnim prilikama ‐ Jednostavno se kombiniraju s drugim načinima podgrađivanja 

M  T 

159.

Kako se klasificiraju stijenska sidra prema načinu prijenosa sile sa sidrene šipke na stijenu?  

‐ Sidra se mehaničkim usidrenjem ‐ injektirana sidra ‐ sidra koja nose trenjem 

M  T 

160.

Nacrtaj u poprečnom presjeku princip rada dvije vrste frikcijskih sidara (swelex i split set sidra). Koje su prednosti i nedostaci ovih sidara?  

SWELEX 

 Prednosti: jednostavna ugradnja, jednostavna oprema za ugradnju Nedostaci: relativno skupi, potreba za visokotlačnom pumpom, ne mogu se koristiti kao trajna bez posebne antikorozivne zaštite. SPLIT SET 

 Prednosti: jednostavna ugradnja, djeluju odmah nakon ugradnje, jednostavna oprema za ugradnju, lagana primjena žičanog pletiva. Nedostaci: Skupi, bušotina mora imati točan promjer, teškoće pri ugradnji duljih sidara, ne mogu se koristiti kao trajna sidra bez posebne antikorozivne zaštite. 

M  T 

32

161.

Skiciraj glavu mehaničkog sidra        

   

162.

Opiši suhi i mokri postupak proizvodnje mlaznog betona.        

Suhi – mješavina cementa i agregata dovodi se na mlaznicu zračnim transportom. Na mlaznici se mješavini agregata i cementa dodaju voda i aditivi. Energično prskanje daje zrak kojim se agregat i cement transportiraju od stroja za doziranje do mlaznice.  Mokri – mješavina cementa, agregata i vode. Takav beton se transportira ili pumpa pumpama za beton. Energiju prskanja daje zrak kojim se transportira gotov beton do mlaznice. Ako se koriste betonske pumpe, energiju  prskanja daje zrak koji se dodaje na mlaznici. 

M  T 

163.

Kako se povećava duktilnost mlaznog betona?      

Armiranjem žičanim pletivom ili žičanim mrežama, mikroarmiranim mlaznim betonom, čeličnim lukovima.  M  T 

33

164.

Nacrtaj u uzdužnom i porečnom presjeku primarnu podgradu koja sadrži i cijevni kišobran (piperoof).     

 

M  T 

165.

Zašto se ponekad vrši prekoprofilski iskop tunela?     

Zato što u teškim geomehaničkim uvjetima postoji opasnost da zbog velikih radijalnih pomaka primarna podgrada (mlazni beton) uđe u prostor koji je predviđen za sekundarnu betonsku oblogu. Promjer iskopa tunela povećava se za očekivani radijalni pomak. 

M  T 

166.

Kako se izvodi popustljiva podgrada od mlaznog betona? Nacrtaj karakterističnu krivulju popustljive podgrade.     

M  T 

34

  MEHANIZMI PODZEMNIH NESTABILNOSTI       

167.

Nabroji 4 osnovna oblika nestabilnosti tunela.  Kod kojeg od ovih oblika nestabilnosti se može koristiti klasifikacija za procjenu stabilnosti i određivanja potrebne podgrade?   

    T 

168.

Kako se pristupa rješavanju problema nestabilnosti zbog nepovoljne strukturne geolologije u fazi istraživanja i projektiranja?     

    T 

169.

Opiši fenomen gnječanja u tunelogradnji.        

    T 

170.

Jeli gnječenje svojstvo stijenske mase?   Koje su stijene sklone gnječenju?    

    T 

35

171.

 Definiraj bubrenje stijena. Što je bubrenje u strogom smislu?     

    T 

172.

Koji su mehanizmi trošenja stijena?       

    T 

  NATM      T 

173.

Što se podrazumijeva pod Novom austrijskom tunelskom metodom?         

    T 

174.

Napiši definiciju nosivog prstena prema Golseru.       

    T 

PROJEKTIRANJE PREMA EUROCODE­7 

175.

Što su konstruktorski eurokodovi i koja im je svrha?   

Konstruktorski eurokodovi su skup usklađenih tehničkih pravila za projektiranje građevina. Svrha eurokodova je   M  T 

36

176. Jesu li eurokodovi norme za projektiranje ili ispitivanje?  

Za projektiranje.  M  T 

177.

Navedi područja primjene Eurokoda 7. Na koje se zahtjeve odnosi Eurokod?.   

Eurokod 7 se primjenjuje na geotehničke aspekte projektiranja građevina. Eurokod se odnosi na zahtjeve za čvrstoćom, stabilnošću, uporabljivosti i trajnosti konstrukcija. 

M  T 

178.

Eurokod 7. Koje čimbenike treba uzeti u obzir pri određivanju geotehničkih projektnih zahtjeva?       

1. Narav i veličinu konstrukcije i njenih dijelova, uključujući bilo koje posebne zahtjeve 2. Uvjete koji se tiču njezine okoline (susjedne konstrukcije, promet, druge upotrebe ili 

korištenje, vegetaciju, opasne kemikalije) 3. Uvjete u temeljnom tlu 4. Podzemna voda 5. Regionalna seizmičnost 6. Utjecaj prirodnog okoliša (hidrologija, površinske vode, potonuća tla, sezonske 

promjene vlažnosti) 

M  T 

179.

Eurokod 7. Što su granična stanja?   

Granična stanja su stanja izvan kojih konstrukcija više ne zadovoljava zahtjeve projektnog ponašanja.  M  T 

180.

Eurokod 7. Definiraj granično stanje nosivosti?     

Granična stanja nosivosti su ona koja se dovode u vezu sa slomom, ili nekim drugim sličnim oblikom otkazivanja konstrukcije. Stanja koja prethode slomu konstrukcije smatraju se, radi jednostavnosti, umjesto samog sloma, graničnim stanjima nosivosti. Granična stanja nosivosti obuhvaćaju sigurnost konstrukcije i njenih sadržaja i sigurnost ljudi. Vjerojatnost pojave graničnih stanja nosivosti ima male izglede kod dobro projektiranih građevina. 

M  T 

181.

Eurokod 7. Definiraj granično stanje upotrebljivosti?  

Granična stanja upotrebljivosti, prema EC1, odgovaraju uvjetima izvan kojih utvrđeni uporabni zahtjevi na konstrukciju ili na neki njen element nisu više zadovoljeni. Primjeri uključuju deformacije, slijeganja, vibracije i lokalna oštećenja građevine u normalnoj upotrebi pod radnim opterećenjem. Dostizanje graničnog stanja upotrebljivosti ima veću vjerojatnost od dostizanja graničnog stanja nosivosti. 

M  T 

37

182.

Eurokod 7 predviđa 4 postupka za kontrolu jeli granično stanje premašeno. Nabroji te postupke.     

1. Upotreba proračuna 2. Usvajanje propisanih mjera 3. Modelska ispitivanja i probna opterećenja 4. Metoda opažanja 

M  T 

183.

Eurokod 7. Navedi komponente koje treba uključiti u geotehnički proračun prema graničnim stanjima.    

1. Nametnuta opterećenja ili pomaci (djelovanja) 2. Svojstva tla, stijene i drugih materijala 3. Geometrijski podaci 4. Parcijalni koeficijenti ili neki drugi elementi sigurnosti 5. Granične ili prihvatljive vrijednosti deformacija, širine pukotina, vibracije itd. 6. Proračunski modeli 

M  T 

184. Na što se odnosi termin “djelovanja” u Eurokodovima?  

Na opterećenja i nametnute pomake.  M  T 

185.

Eurokod 7. Navedi bar 8 djelovanja          

1. Težina tla, stijene i vode 2. Pritisci podzemne vode 3. Sile strujnog tlaka 4. Opterećenja uzrokovana rudarstvom 5. Opterećenja od prometa 6. Sile od usidrenja brodova 7. Učinci temperature 8. Klizanje ili puzanje zemljanih masa 9. Pritisci otvorene (slobodne, vanjske) vode 10. Opterećenje ledom 11. Iskop 

M  T 

186.

Eurokod 7. Što su karakteristična a što proračunska djelovanja i kakav je njihov odnos?     

Karakteristična stalna djelovanja se izvode iz težine materijala, uključujući tlak vode. Karakteristična promjenjiva djelovanja su djelovanja vjetra i snijega  Proračunska djelovanja su otežana sa parcijalnim koeficijentom opterećenja.  Proračunska djelovanja su uvećana za parcijalni koeficijent opterećenja. 

M  T 

38

187.

Eurokod 7. Što su karakteristična a što proračunska vrijednosti svojstava tla i kakav je njihov odnos?    

Karakteristične vrijednosti su vrijednosti parametara tla ili stijene koje trebaju biti izabrane kao oprezna procjena vrijednosti koja se tiče pojave graničnog stanja.  Proračunske vrijednosti dobivene su dijeljenjem karakteristične vrijednosti tla s parcijalnim koeficijentom za svojstvo materijala. 

M  T 

188.

Navedi tri faze izvođenja geotehničkih istražnih radova prema Eurokodu 7.   

1. Prethodna (preliminarna) istraživanja 2. Projektna istraživanja 3. Kontrolna istraživanja 

M  T 

189.

Eurokod 7. Koja je svrha izvođenja prethodnih istraživanja.     

Treba ih provesti radi: 1. Ocjene opće sposobnosti lokacije 2. Usporedbe više mogućih lokacija 3. Procjene promjena koje mogu biti izazvane predloženim radovima 4. Radi planiranja kontrolnih i projektnih istraživanja, uključujući ustanovljavanje 

opsega temeljnog tla koje može imati bitan utjecaj na ponašanje konstrukcije 

M  T 

190.

Eurokod 7. Koja je svrha izvođenja projektnih istraživanja.    

Treba ih provesti radi: 1. Prikupljanja informacija potrebnih za odgovarajuće i ekonomično planiranje trajnih i 

privremenih radova 2. Radi prikupljanja informacija potrebnih za planiranje postupka izgradnje 3. Radi ustanovljavanja bilo kojih poteškoća koje mogu nastati tijekom izgradnje 

M  T 

191.

Eurokod 7. Koja je svrha izvođenja kontrolnih istraživanja?  

Kontrolna istraživanja su istraživanja radi provjere stvarnih uvjeta u tlu koji se utvrde tijekom građenja.  M  T 

192.

Eurokod 7. Koje su 4 faze procesa kojim se dobiju projektne vrijednosti geotehničkih parametara.?   

1. Izmjerene vrijednosti parametara 2. Izvedene vrijednosti parametara 3. Karakteristične vrijednosti parametara 4. Projektne vrijednosti parametara 

M  T 

39

193.

Eurokod 7. Što su izvedene vrijednosti parametara tla?.   

To su vrijednosti dobivene teorijom, korelacijama ili empirijski iz izmjerenih rezultata pokusa. One čine osnovu za izbor karakterističnih vrijednosti.  M  T 

194.

Eurokod 7. Što su karakteristične vrijednosti parametara tla?   

To je oprezno određena vrijednost koja djeluje na pojavu graničnog stanja. Zbog toga se karakteristična vrijednost mora odabrati uzimajući u obzir aktualnu projektnu situaciju.  M  T 

195.

Eurokod 7. Što su proračunske (projektne) vrijednosti parametara tla?    

To je vrijednost korištena u projektnim proračunima. Ona se određuje, ili iz karakterističnih vrijednosti primjenjujući parcijalni koeficijent ili drugačije, direktno procjenjujući iz izvedene vrijednosti 

M  T 

196.

Eurokod 7. Kako se klasificiraju metode uzorkovanja tla? Opiši pojedine kategorije.         

U tri kategorije A, B i C.  

A. Uzorak kod kojeg je u postupku uzorkovanja ili transporta došlo do vrlo malog ili nikakvog poremećaja. Sadržaj vode i šupljina odgovara uvjetima in situ. Komponente nisu  promijenjene niti je došlo do promjene kemijskog sastava tla.  

B. Uzorci koji sadrže sve komponente koje je tlo imalo in situ i to u nepromijenjenim omjerima, a tlo je osim toga zadržalo i svoj prirodni sadržaj vode. Može se odrediti opći raspored raznih slojeva ili komponenata tla. Struktura tla je poremećena.  

C. U uzorku dolazi do potpune promjene strukture tla. Opći raspored različitih slojeva ili komponenata tla promijenjen je u takovoj mjeri da se slojevi koji postoje in situ ne mogu precizno odrediti. Sadržaj vode u uzorku ne mora odgovarati prirodnom sadržaju vode u sloju iz kojeg je uzorak uzet. 

M  T 

40

197.

Eurokod 7.  Navedi 5 klasa kvalitete uzoraka tla u odnosu na laboratorijska ispitivanja koje ovise o karakteristikama koje ostaju nepromijenjene pri uzorkovanju.      

1. Uzorak gdje nije došlo praktički značajnih promjena karakteristika (neporemećen uzorak) 

2. Druga klasa kvalitete: Uzorak kod koga je došlo do malog poremećaja. Poremećaj može utjecati na rezultat direktnog smicanja i kompresibilnost (lagano poremećen).  

3. Treća klasa kvalitete: Uzorak kod koji sadrži sve originalne komponente tla in situ, uključujući i vodu 

4. Četvrta klasa kvalitete: Uzorak kod koji sadrži sve originalne komponente tla in situ ali gdje sadržaj vode ne odgovara vlažnosti in situ. 

5. Peta klasa kvalitete: Uzorak kod koga su sadržaj vode i komponente tla promijenjeni tijekom uzorkovanja tako da on nije podoban za ispitivanja već samo za određivanje granica slojeva 

M  T 

  STROJNI ISKOP TUNELA      T 

198.

Prikaži podjelu strojeva za iskop tunela ovisno o njihovoj konstrukciji.        

    T 

199.

Prikaži podjelu strojeva za iskop tunela ovisno o tipu reznog alata.    

    T 

200. Koji je glavni problem strojnog iskopa u teškim geološkim uvjetima a koji u čvrstoj stijenskoj masi? 

    T 

201. Nabroji 4 vrste štitova za strojni iskop tunela u punom profilu      T 

202.

Shematski prikaži hidroštit kod strojnog iskopa tuenla. U kojim se materijalima koristi hidroštit? Kako se vrši potiskivanje stroja? Kako se transportira iskopani materijal? 

     

41

  MIKROTUNELI       

203. Za koje potrebe se grade mikrotuneli?      T 

204.

Koje su prednosti izgradnje mikrotunela za komunalne potrebe u gradovima u odnosu na klasičan otvoreni iskop? 

    T 

205.

Prikaži princip ugradnje podgrade mikrotunela kada se koriste strojevi za iskop u punom profilu (krtica).   

    T 

206. PROVJETRAVANJE       

207. Koji su izvori zagađenja tijekom građenja i eksploatacije tunela?      T 

208.

Koji se sustavi provjetravanja koriste tijekom eksploatacije tunela?   

    T 

209.

Prikaži u poprečnom i uzdužnom presjeku uzdužni sustav provjetravanja.  Nabroji prednosti i nedostatke ovog sustava provjetravanja.    

    T 

210.

Prikaži u poprečnom i uzdužnom presjeku polupoprečni sustav provjetravanja.  Nabroji prednosti i nedostatke ovog sustava provjetravanja.   

    T 

42

211.

Prikaži u poprečnom i uzdužnom presjeku poprečni sustav provjetravanja.  Nabroji prednosti i nedostatke ovog sustava provjetravanja.    

    T 

  ODVODNJA       

212.

Koja su štetna djelovanja vode tijekom građenja tunela?    

    T 

213.

Prikaži u poprečnom presjeku tunela tehničko rješenje kojim se osigurava hidroizolacija tunela.    

    T 

214.

Zašto se izvodi hidroizolacija cestovnih tunela?      

     

  POŽARI       

215.

Nabroj nekoliko uzroka požara tijekom građenja i tijekom eksploatacije tunela.     

    T 

216. URONJENI TUNELI       

43

 

Nabroji rednosti izgradnje uronjenih tunela u odnosu na klasične (bušene) tunele.   

    T 

217.

U poprečnom presjeku prikaži faze građenja uronjenih tunela.    

    T 

  OKNA       

218.

Definiraj termin “okno”     

    T 

219.

Nabroji 4 tehnike građenja okana.     

    T 

220.

 Prikaži različite metode tunelskog građenja okana.         

    T 

221.

U poprečnom i uzdužnom presjeku prikaži metodu građenja okana pod zaštitom dijafragme.     

    T 

44

222. Pikaži bunarsku metodu grđenja okana.  

    T 

223.

 Kako se reducira trenje na plaštu okna kod bunarske metode građenja? Prikaži to u uzdužnom presjeku okna.          

    T 

  PODZEMNI PROSTORI RAZLIČITE NAMJENE 

     

224.

Koji se sadržaji sve češće smještaju u podzemlje?      

    T 

225. Prikaži osnovni princip skladištenja nafte u podzemlju (režim podzemne vode). 

    T 

  SKLADIŠTENJE NUKLEARNOG OTPADA U PODZEMLJE 

     

226.

U uzdužnom i poprečnom presjeku prikaži princip skladištenja visokoradioaktivnog otpada.  

    T 

 Potpis studenta Vrijeme predaje ispita: