Meke Bombone

7/25/2019 Meke Bombone

1/15

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA - POAREVAC

1. UVOD

Bombone predstavljaju grupu srodnih konditorskih proizvoda koje kao osnovnusirovinu za proizvodnju imaju eer, uz dodatke drugih sirovina koje e svojim osobinamaodrediti svojstveni ukus odreene vrste bombona. Prema Pravilniku o kvalitetu i drugimzahtevima za bombonske proizvode (,,Sl. list SC!, br. "#$%&&' i ,,Sl. glasnik S!, br.'#$%&)#* odnosno prema na+inu proizvodnje bombonski proizvodi stavljaju se u promet kaotvrde bombone- svilene bombone- drae bombone- karamele- mle+ne karamele- plasti+no/elasti+ne karamele- ele proizvodi- gumene bombone- ratluk- 0ondan proizvodi-likerne bombone- komprimati- penasti proizvodi- halva- mar1ipan proizvodi- persipan

proizvodi- nugat proizvodi- grila proizvodi- guma za vakanje.

Postoje i druge vrste podela bombona i to u zavisnosti od na+ina proizvodnje, vrsteupotrebljenih poluproizvoda, kao i dodataka ostalih sirovina i aditiva. 2eke bombone su

bombonski proizvodi izraeni od eerno/ sirupnih rastvora, drugih eera i hidrokoloida,kojima su tokom kuvanja ili na kraju kuvanja dodate vone paste, aromati+na materija, boje ikiselina.

3 meke bombone spadaju 0ondan bombone, ele bombone, gumene bombone,penaste bombone i ratluk.

Tehnologija konditorskih proizvoda Seminarski rad : Meke bombone1


2/15


2. SIROVINE ZA IZRADU MEKIH BOMBONA

2.1. eerni rastvor

4eerni rastvor koristi se za izradu eerno/sirupnih rastvora koji se dalje prerauju ikoriste u proizvodnji bombonskih proizvoda kao i za zatitu povrine pojedinih bombonskih

proizvoda.

5obija se rastvaranjem eera u kristalu u vodi uz meanje i kuvanje na temperaturi od)&6/))#oC. 7on1entra1ija suve materije treba da iznosi od 86/69 :. ;rlo je vano da nezaostanu nerastvoreni kristali saharoze jer oni mogu da postanu jezgra kristaliza1ije i dadoe do ponovnog kristalisanja.

2.2. eerno-sir!ni rastvor


3/15


Ara!s(a *+ase dobija iz stabla aka1ije. >ajvie se proizvodi u 0ri1i u takozvanompojasu gume. Dbog navedenog ima ograni+enu dostupnost na tritu. Po sastavu se sastojiodglikoproteina i polisaharida. uma arabika se izuzetno lako rastvara u vodi. Dgunjiva+ je

prirodnog porekla, to zna+i da 1iljanu materijuzgunjava, stabilizuje, poveava gustinu ipoveava joj volumen. 7ao aditiv obeleava se oznakom ? ')'. umu arabiku koristimo i

kad elimo poboljati strukturu i viskoznost drugih proizvoda.

Ksantan *+aje polisaharid i dodatak prehrani sa oznakom ?/')9. 7oristi se kaoveta+ki zgunjiva+ i kao stabilizator. 2oemo je koristiti i kao sredstvo za eliranje. 7santanguma se koristi kao dodatak prehrani da bi se poboljao viskozitet i struktura hrane. 7oristi seu veoma malim koli+inama i to naj+ee u ke+apu, uma1ima, raznim doda1ima za salate,demovima, marmeladama i eleima. 7santan gumu proizvodi bakterija Ksantomonaskampestris, 0ermenta1ijom glukoze, saharoze ili laktoze.

2.,. A#itivi

ditivi su doda1i (supstan1e* koji se u malim koli+inama dodaju namirni1ama u 1iljupoboljanja organolepti+kih svojstava. Prema poreklu mogu biti prirodni ili veta+ki(sinteti+ki*. ;ie od #9& razli+itih supstan1i dodaju se namirni1ama i drugim prehrambenim

proizvodima.

ditivi obuhvataju %% kategorije, razvrstani u grupe i podgrupe (bez obzira na njihovuhranljivu vrednost*. 3 dozvoljene aditive se ubrajaju antioksidansi, boje, emulgatori,stabilizatori, konzervansi i +itav niz aditiva koji slue kao pomona sredstva u pro1esu

proizvodnje.

ditivi prema nameni dele se na

konzervansi (spre+avanje od kvarenja*, stabilizatori,

boje (prirodne ili veta+ke, sintetske*, emulgatori, zgunjiva+i, zaslaiva+i (saharin, 1iklamati* antioksidansi, spre+avanje oksida1ije (limunska i akrobinska kiselina*, aromati (prirodni, prirodnoidenti+ni i veta+ke arome*, elerati (elatin, agar/agar, le1itin, pektin*, spre+avanje zgrudnjavanja (soda/bikarbona*, ostali aditivi, pomona sredstva u pro1esu proizvodnje za spre+avanje penuanja,

bistrenje, 0iltra1iju, bre smrzavanje, imobiliza1iju enzima, vezivanje, podmazivanje,



4/15


postizanje klizavosti, tretiranje brana i kao nosa+i za rastvaranje i ekstrak1iju,modi0ikatori kristaliza1ije masti, katalizatori, gasovi i drugi.

". MEKE BOMBONE

".1.roi$vo#n'a on#an +ase i /o+/ona

0on#an1je slatka mle+nobela masa meke konzisten1ije. 7oristi se kao jezgro uproizvodnji bombona prevu+enih +okoladom ili eernim prelivom, drae bombona, 0ondanbombona i eernih 0igura. 3koliko je krajnji proizvod 0ondan bombona ili eerna 0igura,tada se povrina obrauje eernim rastvorom ili kandiranjem (postup1ima glaziranja ikandiranja*.

Sirovine za proizvodnju 0ondana suinvertni eer, sa sirovinama/doda1imai aditivima zapostizanjeukusa i izgleda. 5odatne sirovine su jezgrasto voe, kokosovo brano, pe+enamlevena ka0a ili ekstrat ka0e i drugi.

ekstrakt kafe...

Eondan predstavlja masu sastavljenu od kristala saharoze i eerno/sirupnog rastvora.Eondan masa je stabilan dvo0azni sistem sastavljen od suspenzije u kojoj su kristali saharozedispergovana 0aza, a eerno/sirupni rastvor disperzno sredstvo. Postupak proizvodnje 0ondanmase moemo posmatrati kroz tri 0aze

7uvanje eerno F sirupnog rastvora na temperaturi od ))#/)%%oC, tj. dokon1entrisanja suve materije na 69/=& :.

Glaenje eerno/sirupnog rastvora do temperature do 8&/=&oC, kako bi se dobioprezasien rastvor.

Glaenje i lupanje prezasienog rastvora do temperature #9/8& oC , kada dolazi dokristaliza1ije dela saharoze.

>akon proizvodnje 0ondan mase, potrebno je da 0ondan masa odlei %' sata da bisazrela. 7ada se masa ohladi na sobnu temperaturu, ona ne o+vrsne, nego postaje meka iilavija, zbog rastvaranja dela najsitnijih kristala saharoze. He+na 0aza dopire do svakogkristala. Eondan sadri =/)' : vlage, "9/6& : saharoze, 6/%& : suve materije skrobnogsirupa ( i deo invertnog eera*.

) Er. Eondant / topiv



5/15


Slika ). F okoladni desert sa 0ondan punjenjem;elika je paleta proizvoda gde se 0ondan masa koristi kao poluproizvod u izradi drugih

bombonskih proizvoda. 7ao sastojak za punjenja koristi se u proizvodnji punjene +okolade i+okoladnog deserta, tvrde punjene bombone i punjene karamele. Prilikom proizvodnje

punjenja 0ondan se mea sa eerno sirupnim rastvorom, penastom masom, mle+nom masom,

mar1ipanom i dr. Smee se aromatizuju karamelom, aromati+nom materijom i po potrebnidodaju aditivi , boje i limunska kiselina.

Eondan masa, pored proizvodnje 0ondan bombona koristi se jo i za proizvodnju tvrde punjene bonbone- svilene punjene bonbone- punjene karamele, mle+ne punjenekaramele, karamele F 0udge, izradu jezgra za drae proizvode.

".2. )e&e !roi$vo#i i %e&e /o+/one

@ele proizvodi i ele bombone su proizvodi izraeni od eernih sirovina sa dodatkomsredstava za eliranje. Pri proizvodnji ele proizvoda pored sredstva za eliranje dodaju se idruge sirovine i a#itivi za postizanje odgovarajueg i$*&e#a, (sa i +irisa, mogu seupotrebiti /o'e, aro+e, sre#stva $a (on$ervisan'e, sre#stva $a !ovrins( $atit,(ise&ine. 7ao sredstvo za odravanje sveine koristi se sor/ito&.

7ao sredstva za eliranje u tehnologiji konditorskih proizvoda koriste se). agar,%. agaroid,#. pektin,

'. skrob,9. modi0ikati skroba,". elatin,8. arapska guma i6. tragant/guma.

7od proizvodnje ele bombona naj+ee se kao sredstvo za eliranje koriste a*ar ili!e(tin.

@ele masa mora da sadri najmanje 8%: suve materije. @ele proizvod moe nositinaziv Ivoni eleJ ako sadri najmanje &,%: suve materije voa, ra+unato na gotov proizvod/ Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za bombonske proizvode (ISl.list SCJ,



6/15


br."#$%&&'*. Sorbitol moe da zameni )&: od koli+ine eera, radi odravanja stabilnosti gelau pogledu isuivanja, a u 1elosti zamenuje saharozu u proizvodnji dijetetske ele bombone.

3potrebljava se limunska kiselina, anhidrid limunske kiseline ili vinska kiselina, a dabi se odrao nivo pG sredine u pro1esu eliranja, dodaje se pu0er natrijum/1itrat od &,)/

&,'kg$)&&kg proizvoda.

@ele bombone predstavljaju gel koji nastaje u stanju mirovanja nakon oblikovanja elemase u kalupe od skroba.

3 sirovinski sastav %e&e /o+/one sa a*aro+ulaze eer u kristalu, skrobni sirup,voda , agar kiselina, aroma i boja. gar u prahu se sa vodom dodaje u ukuva+, zagreje, dodaeer i kuva eerno F agarni rastvor na )&8 / )&=KC. Pri kraju kuvanja dodaje se skrobnisirup zagrejan na "&KC , a zatim uz meanje dodaje se rastvor boje, kiseline i arome. Posleizrade ele masa se oblikuje istiskivanjem u kalupe od skroba, a gornja povrina se pospeskrobom.

4ema ). F Hehnoloki postupak proizvodnje ele mase sa agarom

3 sirovinski sastav ele masa sa pektinom ulaze eer u kristalu, skrobni sirup, pektin,voda, kiselina, vona pasta, aroma i boja. Pre kuvanja ele mase, pektin se mea sa 9 putaveom koli+inom eera sa 1iljem da se spre+i 0ormiranje grudvi1a u dodiru sa vodom. Smeise doda voda na temperaturi od 8&KC i kuva do dobijanja kon1etra1ije maL %9: s.m. nastavlja

se kuvanje i pritom postepeno dodaje eer na temperaturi )&8K / )&=KC i skrobni sirup



7/15


temperature "&KC. 7uva se na )&&KC i na kraju kuvanja se uz meanje dodaje rastvor boje iaroma, zatim rastvor kiseline i pu0era.

Pektinski preparati mogu se dodavati u obliku pektinskog rastvora ili praha. Pektin uprahu daje ele proizvodima bistar izgled, +vrstu teksturu i svojstven ukus. 3 konditorskoj

industriji prednost se daje pektinu u prahu, jer se te+ni pektin se isporu+uje kao sterilisan uhermeti+ki zatvorenoj ambalai, a steriliza1ija mu u odreenom delu smanjuje mo eliranja Ftako da se moe dobiti ele proizvod nedovoljne +vrstoe.

4ema %. F


8/15


Slika %. F Azgled ele bombona

4ema #. F Hehnoloki postupak proiozvodnje ele mase sa pu0erovanim i nepu0erovanimpektinom namenjene za proizvodnju ele bombona

".". +ene /o+/one



9/15


umene bombone su meke bombone, elasti+ne i gumaste konzisten1ije. Azrauju seod eera sa dodatkom elatina, aditiva i aroma za postizanje izgleda, ukusa i mirisa,svojstvenih za ovu vrstu proizvoda. umena masa mora da sadri najmanje 8%: suvematerije, ra+unato na gotov proizvod.

Prve gumene bombone proizveli su pekari jo u )=. veku kada su otkrili da eer moeda se kombinuje sa smolom spe1ijalne vrste drveta aka1ije koja se mogla pronai u 0ri1i,ziji, kao i u ustraliji. >aj+istija i najprozirnija gumi arabika dolazi iz provin1ije 7ordo0an uSudanu. astala pena se gubi posle kraeg meanja. Datim se u masudodaje omekiva+, boja, kiselina i aroma. >eophodno je da ele masa odlei i da se ukloni

pena sa povrine mase. 5obijena masa se oblikuje u kalupe od skroba. >akon #" i vie +asovamasa se istresa pri temperaturi '#K/'=KC. Povrina gumene bombone se obrauje nanoenjemspe1ijalne masne smee u rotirajuim bubnjevima, kako bi se postigao sjaj i mastan izgled.



10/15


Slika #. F Azgled gumenih bombona

Sa arapskom gumom se proizvode IpraveJ gumene bombone, koje imaju +vrstu,gumastu konzisten1iju. rapska guma ima malu snagu eliranja. Da proizvodnju ovakvihgumenih bombona potrebno je #9/9&: arapske gume ra+unato na ukupnu masu gotovog

proizvoda. >apravljeni rastvor arapske gume je potrebno i neophodno pro0iltrirati. Prirastvaranju mora se meati, a nastala pena mora biti uklonjena. Bistar rastvor gumiarabike semea sa vruim ukuvanim eerno/sirupnim rastvorom. Sirupna masa se ukuvava dokon1entra1ije suve materije od "6/8%:. 3 tu masu se dodaje boja, aroma i kiselina. >atemperaturi 9&K/"&K C masa se uliva u kalupe. 7alupi se stavljaju u komore gde temperaturane sme biti vea od #&KC prvih )% sati. Posle tog sporog suenja temperatura se poveava na'&K/'9KC.


11/15


Proteinska sredstva se mogu upotrebljavati sama ili u kombina1iji s biljnimelirajuim sredstvima (stabilizatorima pene*. @elirajua svojstva poveavaju viskozitetrastvora i stabilnost 0ilma oko mehuria vazduha u peni i tako osiguravaju upenjavanje ikvalitet proizvoda.

Hehnoloki postupak proizvodnje penaste mase moemo podeliti u tri dela pripremabombonske penaste mase, upenjavanje bombonske mase i oblikovanje penaste mase. >akonproizvodnje penaste mase , ona se oblikuje na temperaturi od 9&/"&oC istiskivanjem natransportnu traku i to na +ajno pe1ivo ili va0l listove, ili samo na traku, gde se posle reu ukomade. Penasta masa takoe se moe pakovati i u kalupe od skroba gde odleava )% i vie+asova. >aj+ee se povrina penastih proizvoda oblae eernim ili +okoladnim prelivom.

Penaste proizvode moemo podeliti u tri grupe ). laki penasti proizvodi%. srednje penasti proizvodi#. teki penasti proizvodi.

4ema '. F Hehnoloki postupak ukuvavanja eerno/sirupnog rastvora za proizvodnjupenastih proizvoda

3 grupi lakih penastih proizvoda najpoznatiji proizvod je ,,negro kiss!.


12/15


Slika '.F Naki penasti proizvod ,,>egro kiss!

3 grupi srednje penastih proizvoda, koji se oblikuju u kalupima od skroba,

najpoznatiji su +okoladna banani1a i marmelou%. okoladna banani1a #postoji vie od 8&godina. Prvobitna re1eptura je koristila iva belan1a i ru+no oblikovanje posebnim 0ie1ima iodleavanje u kalupima od skroba, a danas je gotovo 1eo pro1es proizvodnje automatizovan, akao sredstvo za eliranje i penu koristi se agar/agar.

Slika 9. / okoladne banani1e i marmelou

2armelou F (2arshmalloO* bomboni su poznati jo iz vremena starog ?gipta kada suse upotrebljavali na bazi meda, ugueni i aromatizirani sokom korena biljke beli slez /Altheaofficinalis.Da proizvodnju marmeloua koristi se eerno/sirupni rastvor sa invertnim

eerom, koji se hladi do 8)oC i kome se dodaju rastvori elatina i albumina. Datim se vritu+enje i 0ormiranje pene na 9&oC, a dalje se vri postupak istiskivanja, kalupljenja iodleavanja.

3 grupi tekih penastih proizvoda koji se oblikuju istiskivanjem najpoznatiji proizvodje 0ran1uski nugat (ime mu kae da je poreklom iz Eran1uske*'.Priprema se od inverntog

% ?ng. / 2arshmalloO

# 7ao zatieni brend kompanije,, 4tark! iz Beograda

' Er. F >ougat montlimar



13/15


eera ili meda, jezgrastog voa (bademi, leni1i* i punomasnog sojinog brana. Pena kaoosnova proizvoda otklanja suvinu slatkost proizvoda i uti+e na teksturu i svojstva vakanja.

Slika ". F Eran1uski nugat

".3. Rat&(

atlukiliahat/lokumje vrsta slatkogdeserta, pihtijaste mase od pirin+anog brana ili

skrobnog brana sa dodatkomeerau prahu. atluk je omiljenaposlasti1au arapskimzemljama, kao i u Hurskoj, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Ger1egovini, 2akedoniji, r+koj i7ipru. 3 r+koj i na 7ipru se pravi posebne vrste lokuma / 7iparski lokum.

Da dobijanje posebnih vrsta ratluka dodaju se pavlaka,razni sokovi, sirupod ruinog1veta, preliv od +okolade, sok od limuna, komadiibadema,komadii oraha, komadiilenika... e+ratluk (rahat/lokum* poti+e od turskihre+i rahatlokum, koje su verovatno adapta1ija arapske sintagme raha(t* al/holkum koja zna+izadovoljstvo za grlo9.

Sirovine za proizvodnju ratluka su eer, kukuruzni skrob (modi0ikovani skrob sa

smanjenim viskoznim svojstvima*, eer u prahu, kiselina i aroma. 2ogu se dodavati i drugesirovine, jezgrasto voe, razne vrste sirupa i sl. Priprema se homogena suspenzija skroba ( urazmeri skrob voda / )# i rastvora eera u odnosu ))*. 4eer se zagreva i rastvara uzneprekidno meanje, a zatim se lagano dodaje suspenzija skroba, uz zagrevanje, i nastavlja sekuvanje i meanje na ))&oC. Pri kuvanju skrobna zrn1a bubre, izlivaju se u elatinoznu masu irastvor postaje ja+e viskozan. 7uvanje traje 6& minuta odnosno do postizanja kon1entra1ijesuve materije od 6&:. >akon kuvanja po proteku 6& minuta, dodaje se rastvor vinskekiseline i na kraju kuvanja rastvor boje i arome. ;reme kuvanja ratluk mase je izmeu )%&/)9& minuta, a zatim se smea hladi na =& oC i uliva u kalupe posute skrobom, a povrina se

9 >aziv prevode i kao izraz slatki poljuba1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D1%80%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B6%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/Limunhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D1%85https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B0_(%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D1%80%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B6%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/Limunhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D1%85https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B0_(%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0)


14/15


posipa peni+nim branom H/"&&. >akon hlaenja i oblikovanja kalupi se istresaju i gotovratluk posipa se meavinom eera u prahu i skroba, i dalje se vri ambalairanje.

Slika 8. F atluk

ZAK45U6AK

7onditorska industrija ima iroku lepezu proizvoda od kojih meke bombonepredstavljaju samo jedan manji deo.


15/15


Dato ukoliko se +ovek hrani zdravo nee mu smetati da se zasladi ponekombombonom, dog god je koli+ina umerena, a izbor je zaista veliki i raznovrstan.

Slika 6. F azne vrste mekih bombona

NAH?H3

). Hehnologija konditorskih proizvoda F ;inja Sikimi, ;ia tehni+ka kola Poareva1,

%&&'

%. http$$bi0.rs$%&)'$&)$srpsko/trziste/konditorskih/proizvoda/sazva1i/me/nezno$

#. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za bombonske proizvode ,,Slubeni listSCQ, br. "#$%&&' od #).)%.%&&'. godine.

'. http$$OOO.sraspopovi1.1om$Baza:%&znanja:%&dokumenti$Polj.i:%&prehr$AAA:%&razred$

Documents

Meke Bombone