6. “Čvrsto” i “meko” pravo. - Redovno, pravno obavezujuće međunarodnopravo, ponekad se naziva i “čvrstim pravom” (engleski: hard law).Postoji i nešto što se naziva “mekim pravom” (engleski: soft law). Podnjim se imaju u vidu norme, sadržane u međunarodnim dokumentima, kojimase utvrđuju odgovarajuće obaveze (pravila ponašanja) za države i drugesubjekte međunarodnog prava, ali sve to bez pravne sankcije. Prema tome,u najširem smislu, “meko pravo” su norme bez pravnih sankcija.Takvi su tzv. politički međunarodni sporazumi, koje sklapaju političkiorgani (vlade, šefovi država) i koji se u celosti ili prevashodno odnose na čistopolitička pitanja (npr. sporazumi o prijateljstvu, o zajedničkoj spoljnojpolitici, o podeli interesnih sfera, i sl.). Oni nisu međunarodni ugovori u pravomsmislu reči. Pored ostalog, oni ne podležu ratifikaciji, sankcije za njihovonepoštovanje nisu pravne, već političke i dr. Takav karakter imaju npr.sporazumi postignuti u okviru Organizacije za bezbednost i saradnju uEvropi (OEBS), razni tzv. džentlmenski sporazumi26 i dr.U istu kategoriju spadaju i brojne odluke raznih međunarodnih organizacijaili tela koje oni upućuju državama i drugim subjektima međunarodnogprava, pozivajući ih na postupanje u određenom pravcu. Ove odluke seobično nazivaju preporukama, deklaracijama i sl. Kao odraz svetskog (međunarodnog)javnog mnjenja, one imaju veliku moralnu snagu, ali u principune stvaraju pravnu obavezu za subjekte na koje se odnose.Mada, strogo uzev, sve ove norme nisu, same po sebi, pravno obavezujuće,politička obaveza je nesumnjiva i države su često izložene snažnom po- litičkom pritisku da ih poštuju. Ovaj pritisak je u naše vreme naročito izraženkada je u pitanju materija ljudskih prava. On dolazi od drugih država,od odgovarajućih međunarodnih organizacija (npr. uslovljavanje prijema učlanstvo doslednim poštovanjem izvesnih dokumenata i u njima sadržanihprincipa), ali i od nekih drugih subjekata (domaća javnost, nevladine organizacijei sl.).U prilog “mekog” prava navodi se, pored ostalog, da je ono elastičnoi odnosi se na širi krug subjekata (ne samo na države i međunarodne organizacije,već i razne druge faktore na međunarodnoj sceni), te da ga je,zbog osetno prostijeg i bržeg načina donošenja, lakše korigovati kada se zatim javi potreba. Kao poseban kvalitet ističe se da se “mekim” pravommogu prilično efikasno i relativno jednostavno popuniti praznine u “čvrstom”pravu (za šta bi inače trebalo pribegavati zaključenju novih ugovoraili skoro isto toliko komplikovanoj i zamornoj proceduri izmene postojećihsporazuma).