VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO

VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVOBEOGRAD

PREDMET: MENADMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEA TEMA: SEKTORI MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

SADRAJ

UVOD 1 1. DIMENZIJE I ZNAAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA2 2. OSNOVNE DIMENZIJE MALIJ I SREDNJIH PREDUZEA53. ZNAAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA7ZAKLJUAK8 LITERATURA9

UVOD

Mala i srednja preduzea i preduzetnici predstavljaju najefikasniji segment privreda u gotovo svim zemljama sveta. Pojedinano posmatrano, ova preduzea ostvaruju najvei doprinos poveanju zaposlenosti, bruto dodate vrednosti i prometa zbog ega se smatraju okosnicom rasta i razvoja nacionalnih ekonomija. Njihova uloga posebno je znaajna u zemljama u tranziciji koje se suoavaju sa problemima visoke nezaposlenosti, niskog stepena privredne aktivnosti, nedovoljne konkurentnosti i nedostatka investicija i u kojima su jo uvek prisutna velika neefikasna dravna preduzea. Kao stabilan izvor kreiranja novih radnih mesta, mala i srednja preduzea ostvaruju i vanu socijalnu funkciju tako to apsorbuju vikove radne snage nastale u procesima tranzicije i svojinske transformacije dravnih i drutvenih preduzea.Osnovne karakteristike malih i srednjih preduzea i preduzetnika, pri emu se pre svega misli na njihovu veliinu, fleksibilnost, sklonost ka inovativnim i rizinim poduhvatima i veu mogunost za specijalizaciju, omoguavaju ovim preduzeima da se mnogo lake od velikih poslovnih sistema prilagode kontinuiranim promenama u zahtevima potroaa i uslovima poslovanja na globalnom tritu. Na taj nain, mala i srednja preduzea podstiu jaanje konkurencije koja za posledicu ima unapreenje kvaliteta proizvoda i usluga i sniavanje cena, razvoj inovacija i novih tehnologija i privredni rast nacionalnih ekonomija uopte.U Srbiji, sektor malih i srednjih preduzea i preduzetnika je znaajno doprineo privrednom rastu ostvarenom u periodu od politikih promena 2000. godine do pojave prelivanja efekata svetske finansijske krize 2008. godine. U tom periodu, ostvaren je dinamian rast zaposlenosti, bruto dodate vrednosti i izvoza. Mala i srednja preduzea su vaan faktor u procesu pribliavanja srpske privrede razvijenim trinim ekonomijama, kao i na putu integracije u EU. Posledino, podsticanje razvoja ovog sektora je definisano kao jedan od prioritetnih ciljeva ekonomske politike Srbije.Opstanak, rast i razvoj malih i srednjih preduzea primarno je determinisan mogunostima finansiranja iz povoljnih izvora. Ogranien pristup izvorima finansiranja i na tritu novca i na tritu kapitala, naroito u pogledu cenei uslova korienja, predstavlja moda najvaniju odliku i najvei problem ovih preduzea. U nastojanju da se potrebna finansijska sredstva obezbede iz najpovoljnijih izvora, preduzea se tokom svog ivotnog veka suoavaju sa sledeim dilemama: da li investicije i razvoj poslovanja finansirati iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora, koliko kapitala pribaviti iz pozajmljenih izvora, da li kapital obezbediti putem banaka i drugih finansijskih institucija, na tritu hartija od vrednosti ili privlaenjem formalnih ili neformalnih investitora i kakva je eljena struktura kapitala preduzea. U zavisnosti od ciljeva rasta i razvoja, faze u ivotnom ciklusu, finansijskog poloaja, karaktera poslovnih aktivnosti i strukture ulaganja, stabilnosti novanih tokova, odnosa menadmenta prema riziku i dostupnosti pojedinih izvora, preduzea se opredeljuju za pribavljanje kapitala iz jednog ili kombinacije vie izvora finansiranja, pri emu tee optimalnoj strukturi kapitala.

1. DIMENZIJE I ZNAAJ MAliH I SREDNJIH PREDUZEA

Mala i srednja preduzea i preduzetnici imaju znaajnu ulogu u svim ekonomijama, a posebno u tranzicionim i zemljama u razvoju koje se nalaze pred velikim izazovima u pogledu reavanja problema visoke nezaposlenosti i nejednake distribucije zarada. Mala i srednja preduzea i preduzetnici ostvaruju znaajan doprinos poveanju dohotka i kreiranju novih radnih mesta sa jedne strane. Sa druge strane one ujedno predstavljaju narednu i veoma vanu fazu u razvoju mikro preduzea, podstiu inovativnost i razvoj novih tehnologija i ostvaruju direktan uticaj na nivo agregatne tranje i investicija. U nastojanjima da se ukae na ulogu i znaaj sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika na rast i razvoj nacionalnih ekonomija, neophodno je pored analiziranja uea ovog sektora u osnovnim makroekonomskim pokazateljima sa posebnom panjom se osvrnuti na uticaj koji se postojanjem velikog i dinaminog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnikka ostvaruje na nivo ukupnih ekonomskih performansi jedne privrede.Poslednjih decenija XX veka, uporedo sa narastanjem problema velikih nacionalnih i multinacionalnih korporacija u domenu organizacije i menadmenta, kontinuirano je rastao i znaaj malih i srednjih preduzea Zahvaljujui svojoj fleksibilnosti, vitalnosti, sklonosti ka preduzimanju inovativnih i rizinih poduhvata i veoj mogunosti za specijalizaciju, malih i srednjih preduzea se superiornije od velikih poslovnih sistema prilagoavaju zahtevima potroaa i dinaminim promenama u uslovima poslovanja na globalnom tritu. Snaga ovih preduzea potie upravo iz njihove veliine i organizacione strukture koja je u odnosu na glomazna i kompleksna velika preduzea jednostavna i fleksibilna. Najvei deo sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika su mikro preduzea koja zapoljavaju do 5 ljudi a neretko i samo par lanova porodice, dok se funkcionisanje velikih sistema odvija u uslovima velikog broja hijerarhijskih odnosno nivoa menadmenta, jasne podele rada, formalnih procedura i pravila i esto sporog i birokratizovanog procesa odluivanja.U EU, pod pojmom malih i srednjih preduzea se podrazumevaju sva preduzea koja imaju manje od 250 zaposlenih i zadovoljavaju barem jedan od sledea dva kriterijuma: godinji prihod koji ne prelazi 50 mil. eura i vrednost ukupne aktive koja nije vea od 43 mil. eura. Na osnovu pomenutih kriterijuma u okviru sektora je izvrena distinkcija na mikro, mala i srednja preduzea, pri emu je broj zaposlenih bazian i najvaniji kriterijum. Shodno tome, mikro preduzea su ona koja zapoljavaju do 10 ljudi, ostvaruju ukupan prihod do 2 mil. eura i/ili vrednost njihove aktive ne prelazi 2 mil. eura. Mala preduzea zapoljavaju izmeu 10 i 50 lica, ostvaruju ukupan prihod do 10 mil. eura i/ili vrednost njihovih ukupnih sredstava nije vea od 10 mil. eura. Konano, kod srednjih preduzea broj zaposlenih ne prelazi 250 lica, ukupan prihod nije vei od 50 mil. eura i/ili vrednost ukupne aktive je manja ili jednaka 43 mil. Eura.U Srbiji na poetku moramo ukazati na jedan paradoks. Iako se uveliko koristi pojam mala i srednja preduzea, prema aktuelnom Zakonu o privrednim drutvima pojam preduzee zvanino ne postoji. Ipak, klasifikacija privrednih drutava lica na mala, srednja i velika je izvrena shodno odredbama Zakona o raunovodstvu i reviziji3 u zavisnosti od 3 osnovna kriterijuma i to:1. broja zaposlenih, 2. godinjeg prihoda i 3. vrednosti imovine utvrene na dan sastavljanja finansijskih izvetaja u poslovnoj godini.Polazei od ova tri kriterijuma podela je izvrena na sledei nain:1) Mala su ona preduzea kod kojih broj zaposlenih nije vei od 50, godinji prihod ne prelazi 2.5 mil. eura a prosena vrednost poslovne imovine nije vea od 1 mil. eura.2) Srednja su preduzea kod kojih broj zaposlenih nije vei od 250, godinji prihod nije vei od 10 mil. eura i vrednost imovine nije vea od 5 mil. eura; velika su ona preduzea koja zapoljavaju vie od 250 ljudi, ostvaruju godinji prihod vei od 10 mil. eura i kod kojih vrednost imovine prevazilazi 5 mil. eura, pri emu da bi pravno lice bilo klasifikovano ujednu od pomenute tri kategorije ono mora da zadovolji najmanje dva od pomenuta tri kriterijuma. Klasifikacija u okviru sektora malih i srednjih preduzea na mikro, mala i srednja izvrena je prema broju zaposlenih na sledei nain: mikro preduzea broj zaposlenih do 9; mala preduzea broj zaposlenih od 10 do 49; srednja preduzea broj zaposlenih od 50 do 249. Mikro preduzea obuhvataju i preduzetnike, kao fizika lica koja samostalno obavljaju delatnost.Iskustva pokazuju da postoji direktna korelacija izmeu stepena industrijalizacije jedne zemlje i udela sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika u njenoj privredi. U bogatim i visoko industrijalizovanim zemljama mala i srednja preduzea, po pravilu, ostvaruju znaajno uee u ukupnom broju privrednih subjekata, ukupnoj zaposlenosti, kreiranju bruto domaeg proizvoda (BDP) i generisanju novih radnih mesta. Opte je prihvaeno stanovite prema kome industrijalizacija predstavlja jedan od osnovnih pokretaa privrednog rasta i razvoja, to posebno dobija na znaaju u uslovima aktuelnog stanja u privredama tranzicionih i zemalja u razvoju. Za zemlje u razvoju, industrijalizacija je osnovni izvor zaposlenosti, rasta zarada, tehnolokog napretka i kreiranja drave blagostanja. Uloga malih i srednjih preduzea je znaajna na svim nivoima ekonomskog i naroito industrijskog razvoja iz razloga to ova preduzea predstavljaju kimu privatnog sektora svake privrede uestvujui sa preko 90% u ukupnom broju privrednih subjekata i generiui izmeu 50 i 60% ukupne i 40 i 80% zaposlenosti u proizvodnji. U zemljama u tranziciji, u kojima jo uvek dominiraju velika, preteno neefikasna dravna preduzea, podsticanje dinaminijeg razvoja sektora MSPP predstavlja moda jednu od najveih razvojnih ansi.Mala i srednja preduzea karakterie ispodprosena produktivnost rada iz razloga to su ova preduzea suvie mala da bi ostvarivala efekte ekonomije obima ili ekonomije irine. Pored toga ona su manje kapitalno, a vie radno intenzivna. Meutim, na odreenom stupnju razvoja nacionalne ekonomije, ostvarivanje efekata ekonomije obima to je imanentno velikim preduzeima, gubi na znaaju i javlja se potreba za kreiranjem uslova u kojima e se jedan deo proizvodnje obavljati izvan kapitalno intenzivnih sektora privrede, to se postie ukljuivanjem manjih radno intenzivnih preduzea u lance snabdevanja velikih sistema odnosno formiranjem mrea dobavljaa iz sektora malih i srednjih preduzea. Strategija ukljuivanja malih i srednjih preduzea u lance snabdevanja velikih preduzea posebno dobija na znaaju u uslovima globalizacije i outsourcing-a mnogih aktivnosti. Ostvarivanje jake konkurentske pozicije na globalnom tritu zahteva visoku stopuproduktivnosti to u povoljniji poloaj stavlja velika preduzea koja imaju mogunost ostvarivanja efekata ekonomije obima. Meutim, globalni uslovi poslovanja stvaraju i nove anse za mala i srednja preduzea koja treba za preuzmu ulogu podugovaraa odnosno dobavljaa velikih preduzea i to naroito u onim situacijama kada su transakcioni i transportni trokovi visoki. U domenu internacionalizacije poslovanja, uspostavljanje vrste saradnje, kroz podugovaranje, izmeu velikih preduzea i malih i srednjih preduzea sektora postaje izuzetno vano posebno kada su u pitanju proizvodi iz radno intenzivnih sektora.Uprkos injenici da produktivnost radne snage nesumnjivo raste sa poveanjem veliine preduzea, doprinosi malih i srednjih preduzea rastu i razvoju privreda postaje sve znaajniji. To se posebno ogleda u pogledu mogunosti za poveanje zaposlenosti i kreiranju novih radnih mesta, poveanju efikasnosti i ravnomernijoj distribuciji dohotka. Manja produktivnost malih i srednjih preduzea je posledica uloge koju ova preduzea imaju u nacionalnim ekonomijama.Poveanje zaposlenosti i kreiranje novih radnih mesta predstavlja jedan od kljunih ciljeva ekonomskih politika razvijenih zemalja sveta. Malih i srednjih preduzea su potencijalno znaajan generator zaposlenosti, pri emu to posebno vai za kreiranje pristojnih odnosno dovoljno dobrih radnih mesta. U EU, malia i srednja preduzea i preduzetnici kreiraju dve treine radnih mesta u privatnom sektoru. Rezultati jednog istraivanja su pokazali da je 85% novih radnih mesta u EU u periodu od 2002. do 2010. godine kreirano u sektoru malih i srednjih preduzea i preduzetnika, pri emu treba imati u vidu da je u pomenutom periodu ostvaren dinamian rast neto zaposlenosti od u proseku 1,1 miliona novih radnih mesta godinje. U poreenju sa velikim preduzeima, sa izuzetkom sektora trgovine, u sektoru malih i srednjih preduzea i preduzetnika ostvaren je dvostruko vei rast zaposlenosti. Mikro preduzea su apsorbovala 58% ukupnog neto poveanja zaposlenosti u privatnom nefinansijskom delu ekonomije EU. Istraivanje je takoe pokazalo da su nova, odnosno preduzea mlaa od 5 godina, ubedljivo najzaslunija za otvaranje novih radnih mesta. U tranzicionim privredama, sektor malih i srednjih preduzea ukoliko ostvaruje dovoljno brz i dinamian rast, poveava zaposlenost apsorbujui vikove radne snage nastale kao posledica procesa privatizacije i svojinske transformacije velikog broja drutvenih i dravnih preduzea, ime on ostvaruje i vanu socijalnu funkciju. Ekonomije u kojima malia i srednja preduzea i preduzetnici, iskljuujui mikro preduzea, ostvaruju dominantno uee po pravilu karakterie nii nivo nejednakosti u distribuciji dohotka.Za razliku od velikih preduzea koja prirodno tee ostvarivanju monopolskog ili duopolskog poloaja na tritu, mala i srednja preduzea doprinose stvaranju konkurencije odnosno konkurentne privredne strukture kao preduslova poveanja efikasnosti privrede. Prisustvo veeg broja malih i srednjih preduzea dovodi do sniavanja cena i unapreenja kvaliteta proizvoda i usluga. Polazei od injenice da je u svakoj ekonomiji prisutna oskudica kapitala, velika preduzea ostvaruju nii nivo ukupne produktivnosti faktora u poreenju sa malim i srednjimn preduzeima a ak i kada to ne bi bio sluaj postojala bi velika verovatnoa da bi velika preduzea svojim monopolskim tenjama uzrokovala smanjenje bruto nacionalnog proizvoda i socijalnog blagostanja. Malani srednja preduzea su potencijalno znaajan generator privrednog rasta. Doprinos ekonomskom rastu malih i srednjih preduzea ostvaruju zahvaljujui svojoj sklonosti ka inovativnim poduhvatima i riziku, iako zbog toga plaaju cenu visokih stopa gaenja i niih stopa profitabilnosti. Sektor malih i srednjih preduzea je mesto u kojem se raaju i realizuju uspene preduzetnike ideje. Veina malih preduzea zapoela je svoj ivotni ciklus kao mikro preduzee, dok su mnoga velika preduzea izrasla iz sektora malih i srednjih preduzea. Upravo ova velika preduzea su sklonija ukljuivanju malih i srednjih preduzea u svoje lance snabdevanja, ime znaajno doprinose poveanju efikasnosti privrede

2. OSNOVNE DIMENZIJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Pod osnovnim dimenzijama malih i srednjih preduzea najee se podrazumevaju sledee: Veliina - u smislu da manja preduzea imaju veu mogunost za specijalizaciju i uspenija su u realizaciji strategije fokusiranja na odreene trine nie. Meutim, manja preduzea raspolau manjim/ogranienim resursima (manji iznos uloenog kapitala i manji broj zaposlenih). Jedan od najveih problema malih i srednjih preduzea vezan je upravo za nedostatak potrebnog kapitala, to sa svoje strane limitira mogunosti za dalji rast i razvoj. Mali broj zaposlenih - usled ega je vlasnik ujedno i menader preduzea to sa jedne strane obezbeuje stabilnost i dugoronu orijentisanost u poslovanju, visok stepen posveenosti iidentifikacije sa preduzeem i odsustvo pritiska za ostvarivanjem kratkoronog uspeha. Sa druge strane ovo indukuje razmiljanje koje je statiko i ogranieno znanjem i iskustvom vlasnika, poslovanje u uslovima kada vlasnik ne poseduje znanja, sposobnosti i iskustva neophodna za upravljanje preduzeem i kada postoji velika ansa za pojavu konflikata izmeu vlasnikih interesa i interesa menadera. Mnogi problemi i uzroci krize kod ovih preduzea upravo lee u limitiranim znanjima, vetinama i sposobnostima samih vlanika = menadera. Razvijanje bliskog odnosa sa potroaima i poslovnim partnerima - ime se kreira stabilna baza za dalje poslovanje preduzea, otvaraju mogunosti da se kroz uspenu poslovnu saradnju obezbede brojne pogodnosti kao i sklapaju partnerstva. Isto tako tu moe da lei i opasnost, poto se fokusiranjem na postojee poslove mogu propustiti anse iz okruenja. Mala i srednja preduzea su esto ugovornim odnosima povezana sa velikim preduzeima, usled ega su ponekad veoma zavisna od njih i prinudjena da dele njihovu sudbinu. Jednostavna, esto neformalna organizaciona struktura - koja je fleksibilna i adaptibilna, sa mogunou brzog reagovanja na pretnje i izazove iz okruenja i promene u zahtevima potroaa, brzog i jednostavnog donoenja odluka i meufunkcionalne komunikacije i saradnje izmeu zaposlenih u preduzeu. Ovakva struktura, meutim, esto nije adekvatna za obavljanje sloenijih poslovnih poduhvata i donoenje i realizaciju planova u domenu internacionalizacije poslovanja. Pored navedenih karakteristika, u kontekstu doprinosa malih i srednjih preduzea privrednom rastu i razvoju nacionalnih ekonomija esto se istiu i sledee njihove dimenzije: U poreenju sa velikim preduzeima, mala i srednja preduzea su vie radno intenzivna i utiu na smanjivanje nejednakosti u distribuciji dohotka. Ova preduzea imaju znaajnu ulogu u generisanju zaposlenosti i posledino smanjenju siromatva, posebno kreiranjem radnih mesta za osobe iz siromanijih slojeva drutva i ene sa manjim brojem alternativnih izvora prihoda. U zemljama u razvoju mala i srednja preduzea doprinose efikasnijoj alokaciji resursa tako to primenjuju radno intenzivne proizvodne metode ime obezbeuju uspostavljanje ravnootee izmeu vee raspoloivosti radne snage i oskudice kapitala. Mala i srednja preduzea podravaju kreiranje sistemskih proizvodnih kapaciteta apsorbujui proizvodne resurse na svim nivoima u privredi i doprinosei stvaranju dinaminih i elastinih proizvodnih sistema u kojima su mala i velika preduzea meusobno povezana. U poreenju sa velikim preduzeima, mala i srednja preduzea su geografski ravnomernije alocirana ime doprinose razvoju i difuziji preduzetnikih ideja i vetina i smanjuju ekonomske razlike izmeu urbanih i ruralnih podruja.Visoke stope gaenja su, takoe, jedna od bitnih odlika malih i srednjih preduzea. Neizvesnost opstanka je cena koju ova preduzea plaaju zbog svoje orijentisanosti ka inovativnim i rizinim poslovnim poduhvatima i brzog i dinaminog rasta. U uslovima visokog stepena specijalizacije i nedovoljne diversifikacije poslovnih aktivnosti, nedostatak preduzetnikih vetina, znanja i iskustva, strategija fokusiranja na pogrenu trinu niu ili nedostupnost adekvatnih izvora finansiranja vodi gaenju preduzea. Visoka stopa smrtnosti malih i srednjih preduzea ima negativne implikacije na prosenu efikasnost upotrebe resursa i sigurnost radnog mesta zaposlenih. Mala i srednja preduzea karakterie i neujednaenost distribucije u razliitim industrijskim granama, pa je tako najvei broj ovih preduzea prisutan u radno intenzivnim i uslunim delatnostima, odnosno u sferama trgovine, nekretnina, izdavanja i poslovnih aktivnosti. Polazei od ciklinog karaktera savremenog privrednog razvoja, od posebne vanosti je na ovom mestu posebno napomenuti da su mala i srednja preduzea u uslovima krize mnogo osetljivija i ranjivija od velikih preduzea. Kada je privreda u recesiji problemi malih i srednjih preduzea, meu kojima se posebno istie nedostatak potrebnog kapitala, se dodatno produbljuju a pojavljuju se i novi i to pre svega u domenu tranje za proizvodima i uslugama. Ranjivost malih i srednjih preduzea u uslovima krize objanjava se sledeim njihovim karakteristikama:Mala i srednja preduzea mnogo tee od velikih preduzea sprovode pojedine aktivnosti restrukturiranja ili downsizing-a iz razloga to su ova preduzea ve mala, nizak stepen diversifikacije poslovnih aktivnosti, slaba finansijska struktura,nizak ili nikakav kreditni rejting, zavisnost od kredita, kao osnovnog eksternog izvora finansiranja i dostupnost manjeg broja alternativnih izvora finansiranja.Tekoe prilikom obezbeivanja finansijskih sredstava, odnosno ogranien pristup povoljnim izvorima finansiranja, predstavlja moda najvaniju karakteristiku malih i srednjih preduzea. Mogunost pribavljanja kapitala je kljuna determinanta opstanka, rasta i razvoja ovih preduzea. Oslanjanje prevashodno na sopstvena sredstva je problematino usled njihove ogranienosti i nemogunosti da zadovolje rastue potrebe preduzea za kapitalom, naroito u kasnijim fazama ivotnog ciklusa. Pozajmljena sredstva iz razliitih izvora su mnogo manje dostupna malim i srednjim preduzeima nego velikim poslovnim sistemima. Kao najee prepreke korienju bankarskih kredita izdvajaju se: nedostatak odgovarajuih sredstava obezbeenja kredita, nepostojanje dokumentacije o poslovnom poduhvatu i preduzeu, odsustvo znanja da se projekat na odgovarajui nain predstavi kreditorima, orijentacija kreditora na finansiranje velikih preduzea i, posledino, nepostojanje metodologije za ocenu malih projekata to ini postupak ocenjivanja skupim, posebno u odnosu na male, pojedinane iznose kredita. Obezbeivanje potrebnih sredstava posredstvom privatnih investicionih fondova, fondova rizinog kapitala (venture capital) i poslovnih anela, o emu e u nastavku biti vie rei, uglavnom je rezervisano samo za inovativna i mala i srednja preduzea sa visokim potencijalom rasta. Uee ovih izvora u finansiranju malih i srednjih preduzea idalje je izuzetno skromno. Prikupljanje kapitala na berzi, putem inicijalne javne ponude akcija, je jedna od moguih alternativa za finansiranje malih i srednjih preduzea koja je takoe problematina iz razloga to je veina ovih preduzea nedovoljno atraktivna za investitore. U uslovima pomenutih ogranienja u pristupu izvorima finansiranja, od izuzetne je vanosti da mala i srednja preduzea budu upoznata sa svim dostupnim alternativama kao i njihovim pojedinanim prednostima i nedostacima.3. ZNAAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Sektor malih i srednjih preduzea je pojedinano posmatrano najznaajniji segment u privredama gotovo svih zemalja sveta. Postojanje zdravog i dinaminog sektora malih i srednjih preduzea predstavlja stabilan izvor novih radnih mesta, poveanja zaposlenosti, inovacija, kreiranja blagostanja i poreskih prihoda kroz doprinos smanjenju neformalne i sive ekonomije. Veliina i fleksibilnost malih i srednjih preduzea omoguavaju im da se lake i bre prilagode promenama na tritu. Delujui lokalno, ova preduzea uspevajuda svojim proizvodima i uslugama zadovolje specifine potrebe i zahteve potroaa. Znaaj malih i srednjih preduzea za lokalne zajednice ogleda se u kreiranju mogunosti za zapoljavanje pre svega niskokvalifikovanih radnika, ena i mladih koji inae imaju dominantan udeo u strukturi ukupne nezaposlenosti. Mala i srednja preduzea ostvaruju znaajnu ulogu na lokalnom, ali jo izraenije na nacionalnom nivou. Ova preduzea doprinose privrednom razvoju i smanjenju siromatva u nacionalnim ekonomijama i znaajan su faktor u globalnom poslovanju. Posebno je vana njihova uloga u odnosima sa velikim preduzeima. Naime, kao partneri i uesnici u lancima stvaranja vrednosti, mala i srednja preduzea nude proizvode i usluge i mogunosti za razvoj novih baza potroaa koje korienjem tradicionalnih kanala distribucije velikim preduzeima nisu dostupne. Ukljuivanje mala i srednja preduzea u lance snabdevanja velikih poslovnih sistema je, takoe, znaajan izvor unapreenja produktivnosti i efikasnosti celokupnih privreda i preduslov ostvarivanja cilja lokalizacije stvaranja vrednosti. Fokusiranjem na specijalizovane trine nie i sledei strategiju unapreenja konkurentnosti, ova preduzea su sklonija preduzimanju inovativnih aktivnosti doprinosei na taj nain razvoju novih ili unapreenih proizvoda i usluga, novih tehnika prodaje i distribucije i novih neotkrivenih trita. Mala i srednja preduzea su znaajna i iz perspektive lokalnih finansijskih institucija, naroito u tranzicionim i zemljama u razvoju, iz razloga to predstavljaju potencijalni izrazito profitabilno trite.Znaaj malih i srednjih preduzea se najbolje moe uoiti sagledavanjem njihovog uea u osnovnim makroekonomskim indikatorima nacionalnih ekonomija. Na ovom mestu, meutim, treba napomenuti da su svi bitni pokazatelji uea sektora malih i srednjih preduzea u makroekonomskm indikatorima osetno loiji u periodu od 2009. godine nadalje, usled delovanja negativnih efekata svetske finansijske krize. Efekti svetske finansijske krize su uslovili drastian pad obima svetske trgovine, proizvodnje, izvoza, investicija i privatne potronje i, pogodivi najtee upravo mala i srednja preduzea, prouzrokovali njihove loije performanse u odnosu na period pre krize, to nesumnjivo ukazuje da je u periodima privrednog rasta znaaj ovih preduzea jo izraeniji. Zahvaljujui visokom stepenu adaptibilnosti i fleksibilnosti, kao njihovim kljunim karakteristikama, mala i srednja preduzea u periodima krize doprinose oporavku i daljem rastu nacionalnih privreda.

ZAKLJUAK

U uslovima pomenutih ogranienja u pristupu izvorima finansiranja, od izuzetne je vanosti da mala i srednja preduzea budu upoznata sa svim dostupnim alternativama kao i njihovim pojedinanim prednostima i nedostacima. Kreiranje okruenja koje je povoljno i prijateljski orijentisano ka investitorima je jedna od bitnih dimenzija regulatornog okvira. Opstanak, rast i razvoj malih i srednjih preduzea primarno je determinisan mogunostima finansiranja iz povoljnih izvora. Ogranien pristup izvorima finansiranja i na tritu novca i na tritu kapitala, naroito u pogledu cenei uslova korienja, predstavlja moda najvaniju odliku i najvei problem ovih preduzea.Podsticanjem javno privatnog partnerstva stvaraju se uslovi za privlaenje investicija i fondova rizinog kapitala, a ulazak stranog kapitala na domae trite otvara brojne mogunosti za razvoj sektora malih i srednjih preduzea. Ukljuivanjem u lance snabdevanja velikih kompanija ostvaruju se viestruke pozitivne implikacije na sektor malih i srednjih preduzea koje se ogledaju u jaanju konkurentnosti i unapreenju poslovnih performansi malih i srednjih preduzea. Velike kompanije pronalaze svoj interes u razvoju vrstih odnosa sa lokalnim dobavljaima zbog ega su voljne da podre razvoj njihovih bazinih vetina i to u oblasti menadmenta, knjigovodstva, poslovnog planiranja, marketinga, kontrole kvaliteta i distribucije.

LITERATURA

1. Paunovi, B., Novkovi, N. (2003), Mogunosti i uslovi finansiranja malih i srednjih preduzea.2. Grozdani, R., orevi, D. (1999) Osnove ekonomije, "Mihajlo Pupin" Zrenjanin.3. orevi, D., Anelkovi, M., Bogeti S. (2001): Upravljanje MSP, Jugoslavija, Beograd, www.politikas.org4. Dosti, M. (2003). Menadment malih i srednjih preduzea, Ekonomski fakultet unverziteta u Sarajevo, Sarajevo