Menadžment informacionih sistema

FAKULTET ZA MENADZMENT

ZAJEČAR

SEMINARSKI RAD IZ MIS-a

UVOD U MREŽE

Dr.Dragiša StanujkićProf.dr.Branimir Đordjević

PANTELIĆ SNEŽANA F/663/07

Lekcija 14 – Uvod u Mreže

Pantelić Snežana 1

Ciljevi učenja:

- razumeti koncept rada na Mreži - moramo znati o komponentama dostupnim na Mreži - da saznamo koje su koristi rada na Mreži - učiti o pitanjima o održavanju i izvršavanju na mreži

14.1. UVOD

Informacija i komunikacije su dva od najvažnijih strategijskih pitanja za uspešnost skoro svakog preduzeca.Dok danas,skoro svaka organizacija koristi zantan broj kompjutera i ostalih komunikacionih alata(kao što su telefon ili fax) oni su jos uvek izolovani.Dok su menadzeri danas u mogućnost da koriste aplikacije kao što su procesori za obradu teksta ili nesto kao tablicni proracun,ne koriste baš svi od njih racunar- kao osnovnu alatku za komuniciranje sa drugim odeljenjima ili programe za pronalaženje određenih informacija.Da bi se prevazišle ove barijere u smislu efektivnog korišćenja iformacione tehnologije,računarske mreže su neophodne.One predstavljaju novu vrstu(neki bi je nazvali paradigmom) organizacionih kompjuterskih sistema, nastale radi potrebe da se sjedine kompjuteri i komunikacije.U isto vreme,podrazumeva da se spoje dve oblasti,dva podrucja; nepotrebno razlikovanje izmedju alatki za obradu i za skladistenje podataka,i alatki za sakupljanje i prenos podataka mogu nestati. Računarske mreže,mogu savladati barijere izmedju informacija cuvane na nekoliko(ne samo na jednom) sistema. Samo uz pomoc racunarskih mreza moze biti napravljena bezgranična komunikacijska i informacijska sredina

Računarske mreže pružaju korisniku mogućnost da ima pristup programima i bazi podataka,bez obzira da li je u pitanju ista organizacija,ili druga preduzeca – javni izvori podataka.Računarske mreže obezbeđuju komunikacione mogućnosti brze nego drugi uređaji.Zbog ovih komunikacijskih mogućnosti i optimalnih informacija,računarske mreže mogu povećati brzinu naučne organizacije,što mnogi autori proglašavaju kao jedinu osnovnu prednost u konkurenciji. Pored glavnog razloga-zašto jedna organizacija mora imati računarsku mrežu,postoje i drugi razlozi takođe:

smanjenje troskova deljenjem hardvera i softvera visok stepen sigurnosti,imajući različite izvore snabdevanja smanjenje troškova korišćenjem mikroračunara – osnovne mreže umesto glavnog

višekorisničkog računara veca prilagodljivost zbog mogucnosti da se povezu uredjaji od razlicitih dobavljaca.

Zbog značaja ove tehnologije,odluke o kupovini,strukturi i operacijama računarskih mreža,ne mogu biti ostavljene tehničkom osoblju.Menadzment takodje ima potrebu za razumevanjem tehnologije računarskih mreža.


14.2 Mreže : značenje

Računarska mreža je povezan set samostalnih kompjutera.Normalno,svaki kompjuter ima svoj operativni sistem, mrežni operativni sistem. I tada je korisnik upoznat sa mrežom i drugim računarima.U mrežnom operativnom sistemu,korisnik mora da se konektuje sa drugim kompjuterima sa ciljem da komunicira sa njima.

Client/server mreže,su mreže koje povezuju individualne kompjutere,znani kao „klijenti“,i jednog ili vise gavnog(centralnog)kompjutera, znani kao „serveri“. Postoji mnogo vrsta servera,najsličniji je file server ili server podataka. U mreži client/server, server podataka ima ulogu podeljenog resursa-skladište za podatke,kao dokumenti,u obliku tabela,baze podataka i slično.Umesto da se ovi fajlovi nalaze na svakom individualnom kompjuteru,server datoteka ili podataka dozvoljava memorisanje na jednom glavnom(centralnom) kompjuteru.Pored očigledne prednosti da se smanje višestruka ponavljanja jednog fajla,to dopušta organizaciji da ima jednu centralnu tačku (centralni računar) iz koje podržava svoje fajlove.

Distribuirani sistem je takođe povezan sistem kompjutera,ali sistem krije postojanje mreže,što znači da korisnik nije u mogućnosti da stupi u kontakt sa drugim računarima. Sam sistem(operativni sistem)se nalazi na svim računarima i raspodeljuje (distribuira) posao i td.ali bez znanja korisnika,niti sa njegovom asistencijom.

14.3 Mrežne osnove

14.3.1 Standardi

Standardi imaju značajnu ulogu na polju računarskih mreža.specijalna namena razvoja komunikacionih hardvera i softvera se mora izbegavati zbog svojih visokih troškova i potrebe da se međusobno povežu uređaji od različitih prodavaca.Ipak,neke vrste internacionalnih dogovora su potrebne,što prodavci računara mogu da prate.Oni dozvoljavaju bilo kom računaru,prateći ove standarde da stupi u vezu sa drugim računerom koji podžava isti standard.

Standardi su dizajnirani u visoko formalnom kontekstu i veoma sadržajno.da bi se umanjila složenost,mnoge mreže su organizovane kao gomile slojeva ili nivoa.Svrha svakog sloja je da ponudi odredjene usluge višim slojevima,što ovi viši slojevi mogu da koriste bez znanja o tome kako su oni napravljeni(oni jednostavno znaju što se zove interface-medjuspoj).Stoga,sloj N (servis provajder) nudi sloju n+1(korisniku usluge) usluge,koje su izvan funkcionalnosti slojeva od 1 do n. Jedino isti slojevi dva računara komuniciraju kroz tzv.protokol,koji predstavlja skup pravila za komunikaciju jednog sloja.Naravno,u stvarnosti nijedna informacija nije direktno preneta medju slojevima; prava komunikacija se dešava kroz fizički medij.Skup slojeva i protokola se naziva mrežna arhitektura.


Neka od glavnih pitanja dizajniranja računarskih mreža se odvijaju u nekoliko ili u svim slojevima,npr.:

mehanizam adresa je neophodan sa ciljem da se odredi dstinacija pravila za prenos podataka:jedan pravac(simplex-jednosmerna komunikacija),

dva pravca ali ne istovremeno(half duplex) i oba pravca odjednom (ful-duplex) otkrivanje grešaka i kontrola kontrola i uspostavljanje pravog reda podataka sinhronizacija različitih brzina primaoca i pošiljaoca

Na ova i druga pitanja se mora odgovoriti odredjivanjem standarda.standardi su tehnički izvršivani,dodavajući kontrolne informacije(zaglavlje)neobrađenom podatku u svakom sloju.Dakle,poslati su podaci korisnika,plus još neki podatak neophodan od strane mrežne arhitekture kako bi obezbedio svoju funkcionalnost.

14.3.2 OSI model

OSI referentni model ili referentni model za otvoreno povezivanje sistema je razvijen od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).To je pokušaj da se napravi okvir slojeva,gde spadaju i različiti protokoli.

OSI model se sastoji iz sedam slojeva,a to su:

1. Fizički sloj: prenosi nedovršene podatke,signale,gde je jedinica bit,preko komunikacionog kanala(uglavnom mehanički i elektronski)

2. Sloj veze: garantuje mrežnom sloju da neće biti grešaka u prenosu – npr.prekidanjem toka podataka u ramove i u slanju okvira potvrde prijema.

3. Mrežni sloj: kontroliše operacije na svakom segmentu mreže;paketi se usmeravaju(određuje se put od izvora(pošiljaoca)do odredišta) i postupanja sa problemima raznorodnih mreža,npr.različite vste zahteva prenošenih podataka blokiriju.

4. Transportni sloj: razdvaja podatak od sloja sesije ako je potrebno (segmentacijom) i osigurava da delovi stižu ispravno.

5. Sloj sesije: dopušta korisnicima na različitim kompjuterima da uspostave i održavaju sesiju izmedju njih;oni su u mogućnosti da prenose fajlove ili da se uloguju u glavni sistem;uslovi za komunikaciju su određeni,npr.full duplex ili half duplex.

6. Sloj prezentacije: za razliku od slojeva pre odnosi se na sintaksu i sematiku poslate informacije;to se odnosi na sve aspekte predstavljanja informacije kao što je kodiranje podataka,sažimanje podataka i šifrovanje.

7. sloj aplikacije: sadrži razne neophodne protokole kao što je postupanje sa različitim terminalnim tipovima i sistemima podataka;obeležje za identifikovanje procesa komunikacije,svoja prava namena i destinacija je dodata prenosnoj informaciji.


Slojevi od 4 do 7 definišu kako se prenose informacije sa jednog na drugi kraj;tj.sloj na izvornom sistemu „nosi“ komunikacioni proces sa istim slojem gde je destinacija.Na nižim slojevima,protokoli su između sistema i njegovog neposrednog suseda,npr.izvorni sistem i sistem“na putu“ do destinacije (cilja).

Komunikacija između dva sistema putem prenosnog sistema ( drugi kompjuter ili uzajmni uređaj),prouzrokuje sledeći protok informacija između OSI arhitektura uključenih sistema:

Zabeležite da OSI model ne utvđuje specifične protokole za komuniciranje između dva računara na specifičnom sloju.Iako ISO preporučuje koji protokoli da se koriste sa OSI modelom,model sam u pravom značenju reči nije standard računarskog umrežavanja. Koji protokol u jednom sloju je stvarno korišćenen,zavisi od nekoliko fakora kao što su fizički sloj,neophodna pouzdanost i td.

14.3.3. Klasifikacija mreža

Računarske mreže se mogu klasifikovati na osnovu nekoliko faktora npr.širina (pojasa) zajedničke aplikacije,zajednički hardver(uređaj).Najpoznatija podela je na osnovu fizičke veličine mreže.Takva podela može izgledati ovako:

Udaljenost interprocesa procesor koji se primer nalazi...

0.1 prespojna tabla uređaj za protok inf.1m sistem multiprocesor10m soba LAN100m zgrada LAN1km predeo LAN 10km grad MAN100km država WAN1000km kontinent WAN10000km. Planeta spajanje više WAN-ova

- Uređaji za protok informacija su visoko paralelni kompjuteri sa mnogo jedinica za procesiranje koje rade na istom zadatku.U sistemima multiprocesora sami procesori komuniciraju putem podeljene memorije.- mnogo značajne u praktičnoj primeni su:

LAN(mreža na lokalnom području),npr računarska mreža u okviru jednog preduzeća

MAN(gradska računarska mreža),npr.televizijska mreža u okviru jednog grada WAN(mreža šireg područja),npr.ISDN mreža (bežična mreža)


14.4. LAN mreža:Osnove

Primenjivanjem računarskih mreža danas,LAN mreža je najviše značajna.Više od 50% svih instaliranih sistema u organizacijama,su povezane na LAN mrežu.Ovo znači,sa druge strane,da je sama organizacija odgovorna za selekciju i operacije na njihovoj mreži,LAN- u.A kod drugih sa mrežama WAN i MAN,ne postoje zakonska i politička ograničenja.

LAN se može okarakterisati sledećim tačkama:

Mreža se prostire na malom području,npr.jedna zgrada ili kompleks zgrada Mreža se sastoji od jednog prenosnog medijuma koji se koristi za sve operacije

na mreži Mreža funkcioniše u velikoj brzini(od milion bita u sekundi do 100mbps) To je ravnopravna mreža(peer – peer) što znači,da bilo koji uredjaj na mreži

može da razmenjuje podatke sa bilo kojim drugim uredjajem. Poseduje ga jedna organizacija,koja je odgovorna za njegove operacije

LAN se odlikuje ovim tačkama:

1. topologija mreže:zajednička magistrala(bus) i zatvorena petlja ili prsten(ring)2. oblik veze: linijska ili zvezdasta3. korišćeni prenosni medijum: uporedne parice,koaksijalni kabl(baseband – za

prenos u osnovnom području,i broadband – za širokopojasni prenos),kablovi sa optičkim vlaknima

4. metod pristupa medijumu: CSMA/CD ili token-passing

Ove tačke zajedno odredjuju cenu,sposobnost,efektivnost i održavanje LAN-a.Čak šta više,one određuju da li će dve mreže(LAN) moći lako da se konektuju,to je potreba koja je postala očigledna tokom poslednjih nekoliko godina.A tačke same,bez ostalih nisu nezavisne i odluke ne mogu donositi same (bez ostalih tačaka).

14.4.1. Prenosni medijum

-Postoje tri glavne forme prenosnog medija korišćenog na LAN-u:


Uvijene parice: dve izolirane bakarne žice,koje su uvijene jedna oko druge;jedan par obezbeđuje jednu komunikacionu vezu;prenose elektromagnetske signale.Uvijene parice se odlikuju oklopljenim i neoklopljenim paricama,u zavisnosti od njihove zaštite protiv elektromagnetskih polja. Koaksijalni kabl: sastoji se od izolirane središnje žice koja je okružena izolacijom i spoljnim pokrivačem.Prenosi elektromagnetske signale.Koaksijalni kabl se deli na dve kategorije:baseband (koristi digitalne signale) i broadband ( koristi analogne signale) Kablovi sa optičkim vlaknima: sastoji se iz tri,jezgra ( gde optička vlakna prenose podatke u obliku svetlosnih impulsa),stakleni oklop (koji reflektuje svetlost), i omotač (koji se nalazi oko 1 ili više vlakana kako bi ih zaštitio); kroz optička vlakna se prenose signali,koji se moraju pretvoriti u elektromagnetske signale.

Svaki prenosni medij ima svoje prednosti i nedostatke.oni se razlikuju u troškovima, kapacitetu,udaljenosti,i u elektromagnetskoj izolaciji.Koji će medij biti izabran zavisi od tri drugih odlika LAN-a:prvo,koja će topologija biti izvršena.Drugo,čiji će kapacitet i pouzdanost biti neophodni.

14.4.2. Topologije i sistem veza

Topologija mreže predstavlja apstraktno predstavljanje toga – kako uređaji na ovoj mreži međusobno deluju.postoje različite vrste topologija(takođe zaviseći i od toga da li je mreža usmerena(point – to – point) ili neusmerena(broadcasting);Za potrebe LAN-a,prstenaste i magistralne topologije su najznačajnije. Magistralna topologija ima opštu prednost samim tim što je fleksibilna prema širenju svojih kapaciteta i pruža veću pouzdanost.za razliku od ove, prstenasta topologija u principu ima kraću dužinu komunikacionih putanji.

U obe tehnologije, podaci se prenose u formi paketa koje sadrži zaglavlje – a ono uključuje informacije o poreklu.Za svaki paket koji sistem želi da šalje,mora da se čeka mogućnost za to,(što se odredjuje MAC tehnologijom),i onda se dalje šalje paket.Sistem za adresiranje čuva kopiju,i paket prolazi dalje.Svi drugi sistemi samo propuštaju paket.Sa magistralnom topologijom,paket je prihvaćen od strane krajnjeg člana na magistrali.A sa prstenastom topologijom on se prenosi kada dostigne po drugi put sistem za slanje.

Topologija mora biti izvrsna što se tiče ožičenog sistema,tj.pravi put koji kabl treba da prati.Iako ovo izgleda kao uspeh koji lako može biti zanemaren,to je jedan od najtežih problema u komunikaciji podataka.Postojeće ožičenje je ograničeno fizičkim potrebama kao što su zidovi i podovi u zgradama.Prema tome,linijsko ožičenje (ožičenje tačno prati topologiju) često je nemoguće.Naizmenično (alternativno) se može koristiti zvezdasto ožičenje,gde je svo ožičenje u jednoj sobi ili sobici,i koristi individualni kabl sa svakim


uređaje na mreži.Ovaj metod takođe povećava pouzdanost prstenastih topologija,što takođe povećava dužinu putanje.Data topologija se može preneti u zvezdasti sistem ožičenja što sledi:

Takođe postoji opšti standard za ožičenja (EIA/TIA – 568 ) za poslovne zgrade koje podržavaju multiprotokol i okruženje sa multi-prodavcima.Cilj ovog standarda je da obezbedi postavljanje van žičanog sistema bez tačnog znanja kako će se telekomunikacioni proizvodi konačno instalirati.

14.5 Umrežavanje mreža: Internet, TCP/IP protokol

Cilj rada na internetu je da se povežu dve ili više mreža ali sa rezultatom da budu kao jedna,virtuelna mreža za korisnika.Ovakva mreža se zove internet; Mreže koje to sadrže se odnose na podmreže. Da bi se postigao ovaj cilj , neophodni su različiti uređaji koji su međusobno povezani.

Internet sa velikim slovom „I“ se odnosi na internet širom sveta, koji je sastavljen od velikih nacionalnih osnovnih mreža.Tako je internet sastavljen od WAN-a.Internet obezbeđuje sledeće aplikacije u međunarodnom domenu:

SMTP: obezbeđuje da se šalje elektronska pošta (E-MAIL) hiljadama drugih kompjutera širom sveta. FTP: dopušta slanje i primanje fajlova od jednog sistema drugom,pod komandom korisnika. Telnet: ima sposobnost da se uloguje u računarski sistem.Tada je korisnik u mogućnosti da deluje kao da je direktno povezan sa tim sistemom. NFS. Omogućava korisniku da radi sa sistemom podataka,kao da je na lokalnom računaru(transparent)

Nažalost internet ne radi po protokolima prema OSI modelu.Umesto toga on koristi svoj skup protokola koji se zovu TCP/IP ( Protokol za kontrolu prenosa/internet protokol) nazvan na osnovu dva uključena protokola.Poređenje između OSI modela i skupa protokola TCP/IP pokazuje razlike:

Mrežni protokoli koji pristupaju sloju nisu određeni TCP/IP protokola.Protokol odgovarajući za određenu mrežu je korišćen.Protokol internet sloja je IP(internet protokol);transprt je podržan od strane TCP protokola( protokol za kontrolu prenosa).Za aplikacioni sloj su utvrđeni prethodno spomenuti SMTP,FTP,Telnet i dr.

14.6. ISDN – osnove


Duže vreme je telefonski sistem bio osnovni vid komunikacije.Ali napravljn je tako da prenosi analogne glasovne podatke i stoga je neadvekat za druge (digitalne) potrebe prenosa podataka,npr.za fax ili video. Glavni cilj novog ISDN ili digitalne linije za prenos podataka je integracija glasovnih ili neglasovnih servisa putem pune digitalne mreže, što će zameniti telefonski sistem ( i stoga usmerenu WAN mrežu) korak po korak. Ideja ovog nije da se ponudi najveća moguća brzina,već univerzalna konekcija. Ako je neophodna veća mogućnost za jednu aplikaciju,nekoliko nezavisnih konekcija se može iskombinovati kako bi se stvorila jedna veza sa velikom brzinom.Moguća ISDN konekcija može izgledati ovako:

Osnovna ideja iza ISDN-a je digitalna cev za bitove,apstraktna cev između klijenta i nosioca kroz koju bitovi teku.Nije bitno koju vrstu izvora proizvode bitovi.U pojmovima OSI modela, ISDN obezbeđuje usluge fizičkog sloja na kojem se mogu slojevi od 2 do 7 napraviti.ISDN koristi out of band (izvan pojasa) koncept,koji je dosta različit od toga kako funkcioniše LAN.Oni koriste isti kabl sa naizmeničnim tvarnim podacima i kontrolnim podacima.ISDN prenosi prave podatke i kontrolne na dva načina (normalno, na tzv. B- i D- kanalima) gde brzina podataka dostiže dva miliona bita u sekundi (najsličniji su 2B- i jedan D- kanal,što je 144 hiljade bita u sekundi)

Sadržajan zaključak ISDN je dostupan.specijalna ISDN strana sadrži linkove ka mnogim izvorima,pre svega liste ISDN proizvoda.

14.7.Upravljanje mrežom: izbor i ispravnost

Izbor i ispravnost mreže (što je u mnogim slučajevima LAN mreža) je predmet koji će biti obrađen na sistematskom i razumljivom načinu.Prva faza u ovom procesu odlučivanja je isplanirati sistem.Ovo se može uraditi u tri koraka,slično procesu planiranja uopšte:

1. Definisanje ciljeva: odrediti šta bi sistem trebao da radi.Ovo bi trebalo da bude onoliko kvantitativno koliko je moguće,i da se odnosi na skladištenje,prenos i obradu podataka.Ciljevi se moraju zasnivati na sadašnjoj situaciji,koja se zasigurno može unaprediti.Celo okruženje planiranog sistema mora izgledati ovako;ne bi trebalo da postoje ograničenja u samom procesu.Ovo vodi ka nekim ključnim ciljevima iz kojih se može više specifičnih zahteva izvesti.

2. Opisati sistem: opisati neke opcije da bi se postigli ovi ciljevi.Neće biti pravog napretka,samo kupovinom nove opreme.Organizaciono i procesno usklađivanje i unapređivanje su osnove za napredak i operacije efektivnom računarskom mrežom kao tehnološki napredak.

3. Odrediti komunikacijske potrebe: objasniti kako se informacija može premeštati,šta mreža mora da uradi.Mrežni zahtevi se sastoje iz dve glavne tačke:usklađenost (mogućnost da se povežu uređaji) i kapacitet (maksimalna


snaga mreže). Dakle,izbor mreže mora uzeti u obzir spajanje sa drugim mrežama i budućeg rasta mreže.

U drugoj fazi moguće mreže (i prodavci) se moraju testirati na osnovu sledećih kriterijuma:

1. svi troškovi ne smeju nadmašiti očekivanu ušteđevinu2. mreža mora imati ustanovljene zahteve i da obezbedi neophodne usluge.3. mreža mora biti isplativa sa samo dodatnim trškovima4. mreža je pouzdana (za sve nedostatke mreže treba preduzeti određene mere)5. mreža mora obezbediti zalihe opreme od nekoliko prodavaca6. lakoća instaliranja,održavanja,rekonfiguracije,uzajamne veze7. dostupnost softvera(servisa)

Naročito,treba da se povežu dva ili više kompjutera zajedno,što više ne bi trebalo da se naglašava.Izbor manje LAN mreže je često vrlo lak i očigledan.Problem nastaje kada ova LAN mreža treba da se poveže na drugu mrežu.

U dve faze izbornog procesa,odgovorna osoba mora da posmatra stvari sa druge strane gledišta.

14.7.1 Operacije

Zadatak upravljanja mrežom je da upravlja mrežama kako bi se postigla efikasnost i pouzdanost.Ovo je postalo neophodno zbog povećana složnosti i veličine mreže.Troškovi mreže su postali jedno od najznačajnijih faktora što se tiče iznosa celog budžeta za računarstvo i komunikacije.Kao menadžment uopšte,mrežni menadžment predstavlja takođe planiranje,nadziranje i kontrolu bilo koje aktivnosti koja se tiče računarske mreže.

Kako bi se upravljalo velikim mrežama,neophodno je postojanje automatske alatke u smislu mrežnog menadžmenta,kako bi se sadšnji status i ponašanje mreže mogao analizirati.Ovaj sistem mrežnog menadžmenta nam pokazuje celu mrežu kao jedinstven sistem sa mogućnošću pristupa informaciji i promeni sadašnjeg stanja svakog dela mreže.Stoga,svako mesto na mreži koje predstavlja čvor mreže sadrži softver(servis) da prikuplja i skladišti statističke podatke (što predstavlja smisao mrežnog menadžmenta).Uz to,najmanje jedan uređaj na mreži radi kao mrežni kontrolni centar,koji dozvoljava pristup kao i promenu tog podatka preko korisničkog interfejsa.

Međunarodna organizacija za standardizaciju(ISO) je definisala arhitekturu mrežnog menadžmenta koja naglašava koje funkcije se mogu izvoditi uz pomoć mrežnog menadžmenta i definiše protokole za razmenu nekih relevantnih podataka koje se tiču menadžmenta.Sastoji se iz pet elemenata:


greške (nedostaci) menadžmenta:otkriva i ispravlja nepravilne operacije koje zahtevaju pažnju menadžmenta. Konfiguracija(šema)menadžmenta.kontroliše,identigikuje,prikuplja podatke i obezbeđuje podatke programima za upravljanje unutar mreže;pri početku i pri gašenju mreže. Izvršenje funkcije menadžmenta:oceniti ponašanje i efektivnost mreže;da bi se izvršio ovaj zadatak moraju se ustanoviti odgovarajuće mere. Menadžment bezbednosti:upravlja pristupom mreži,pri šifrovanju podataka i olakšice pri logovanju. Računovodstveni menadžment:prikazuje troškove i ustanovljava naplate(takse)

Mnoge od današnjih malih i srednjih neprofitnih organizacija još moraju da steknu brojčane prednosti mrežnog rada u okviru njihovih poslovnica.Ovaj član će ispitati različite elemente koje će učiniti mreže odgovarajućim za ovakve tipove organizacija,isto kao udružene kapitalne investicije i osnovni troškovi,i drugi faktori koji se moraju uzeti u obzir pri dizajniranju mreža.

14.8.Koje su koristi mreže?

Centralizovano skladištenje fajlova je često prvobitna i osnovna potvrda za mreže.Umesto višestrukog ponavljanja dokumenata i radnih tabela na različitim računarima,fajlovi se mogu čuvati na jednoj centralizovanoj poziciji.Ovo posle i donosi nove koristi rada na mreži,odnosno centralizovanu podršku.Sa ovakvim centralizovanim sistemom za podršku,fajlovi jedne organizacije se mogu podržavati svakodnevno sa visokim kapacitetom.Ovo pomaže pri dugoročnom očuvanju podataka.

Korišćenjem dial-up usluga,se ogromno uvećao.Ovo uvećanje često primorava instaliranje modema na svakom računaru.korišćenjem mreže,organizacija može deliti modem ili dial-up konekciju za pristup internetu ili drugim dial-up uslugama.jedan uređaj koji nije skup i koji se zove usmerivač,olakšava deljenje vaše mreže koja je namenjena internet konekciji,bilo to putem dial-up konekcije,korišćenjem modema,ISDN,DSL,kablovskim modemom ili putem T-1 linije.

Uz to,mreže mogu da pomognu da se smanje troškovi kapitalnih ulaganja takođe.Npr.modemi,štampači,skeneri i CD-ROM –ovi su upravo neki od uređaja koji se mogu deliti preko mreže.

Nedavno razvijena korist od korišćenja mreža sa prednošću za internet je udaljen pristup mejlovima i podacima.Korišćenjem tehnologije znane kao Virtualno povezivanje mreža(VPN),organizacija može pristupiti svojoj mreži i udaljeno preko sigurnog,šifrovanog kanala putem dial-up ili internet konekcije.14.9 Iz čega se mreža sastoji?


Svaki kompjuter na mreži mora imati mrežnu interfejs karticu (NIC). NIC predstavlja mrežni prolaz ka mreži.NIC se dodeljuje mreži putem komunikacionog medija,obično je to žica ili kabl,što se dodaje drugom kompjuteru.Kada su u pitanju više od dva kompjutera,njihovi kablovi se povezuju na hub(razvodnik).Hub je kao centar nekog aparata sa“kočnicama“ koje proističu iz njega,svaki se konektuje sa razdvojenim kompjuterom ili perifernim uređajem.Hubovi se nalaze u raznim veličinama,određenim brojem portova ili konekcijama koje nude.Svič(komutator) je kao inteligentan hub.Hub će prenositi računarske zahteve svakom uređaju na mreži,dok će svič usmeriti zahtev direktno ka portu korisnika(primaoca).Ovo pomaže kako bi se uklonilo prekomerno nagomilavanje i da se omogući normalno funkcionisanje mreže.

Većina mreža takođe ima jedan ili više centralnih kompjutera koji se nazivaju serveri.Server je snažna verzija desktop računara.Oni su dizajnirani tako da budu menadžeri na mreži,izvodeći funkcije servera datoteke,štampanja i email-a.

Mnogo organizacija koristi rutere (usmerivače) u nihovim kancelarijama danas.Ruteri su uređaji koji mogu da spoje razdvojene mreže.Mogu se koristiti kako bi spojili udaljene kancelarije,ili da dele internet konekciju u okviru kancelarije.

Da bi se zaštitila mreža,firewall se često koristi.To su uređaji koji se nalaze između vaše internet konekcije i vaše mreže.Njihova funkcija je da zaštiti vašu mrežnu sigurnost i da se postara da niko ne može ući u vašu mrežu.

Mreže zahtevaju Mrežni Operativni Sistem.Primer takvog Operativnog sistema uključuje Windows NT,server Windows-a 2000 i Netware firme Novell.Niske i bez troškovne opcije su gotovo dostupne takođe u formi različitih verzija Linux-a.

14.10. Koji su glavni troškovi mreže?

Mrežna administracija može biti najskuplji deo upravljanja vašom mrežom.Da bi se ispravno podržala mreža,neophodno je imati nekog ko će vršiti dnevnu podršku,za instaliranje softvera,za izvođenje poboljšanja operativnog sistema,ispravno unaprediti softverski virus,i druga važna održavanja.Dok mnoge organizacije pokušavaju da obuče postojeće osoblje kako bi odgovorili toj ulozi.slično tome je i da se zaposli neki radnik na osnovu punog ili pola radnog vremena,čija bi uloga bila samo da obezbeđuje mrežu.Ova uloga bi generalno koštala između 40000 dolara i 100000 dolara godišnje u obnavljanju i nadoknadi troškova.

I pored podrške mreži od strane spoljnih saradnika pomenutih gore,jedna organizacije može davati svoje usluge mnogim različitim mrežnim funkcijama kako bi pomogla pri kontroli troškova.Osnovni(domaći)imejl sve više dobija na popularnosti. Umesto ivestiranja u namenjenom mejl serveru,na server i klijent programima,ovi provajderi mogu da pruže ogromnu podršku korišćenjem Microsoft Exchange za oko 10-15 dolata mesečno po korisniku.14.11 Zaključak


Nijedna organizacija nije suviše mala da bi sakupila koristi rada na mreži.Kroz podeljenu upotrebu perifernih uređaja,centralizovanih skledištenja i podrške,i kroz podeljenu upotrebu internet konekcije,mreže mogu pomoći kako bi se povećala produktivnost organizacije bilo koje veličine.Odgovarajući plan i dizajn organizacijske mreže će osigurati taj sistem koji će se razvijati sa organizacijskim potrebama.

Vi nećete postati odgovarajući mrežni menadžer ili administrator sistema prateći ovu lekciju;niti ćete postati ozbiljan mrežni programer.kako god,vi ćete shvatiti mnogo više o tome kako mreže rade generalno i uopšte kako funkcionišu TCP /IP protokoli(misli se na one koji se koriste na internetu).

Mrežne komponente

Serveri Radne stanice Štampači Mrežne kartice Hubovi ili MAUS Ruteri(usmerivači) Kabliranje Ripiteri

Serveri,radne stanice i štampači

Mrežni klijenti Svi imaju mrežnu karticu naka vrste Komuniciraju putem kabla

Mrežne topologije

Topologija magistrale Zvezdasta Prstenasta Mrežasta

Mrežasta topologija

Sve jedinice su povezane sa svakom drugom jedinicom


Mreža je neoštećena bilo kojim gubitkom neke jedinice Visok nivo tolerancije Veoma skupa topologija za izvršavanje

Šta je umrežavanje mreža

Startuje sa mnogo malih mreža Dosta različitih tipova

- ethernet,namenske iznajmljene linije,dial up,ATM,frame relay(prosleđivanje okvira),FDDI

Svaka vrsta ima svoju ideju adresiranja i protokola Želi da ih poveže sve zajedno i da omogući jedinstven pogled


Documents

Menadžment informacionih sistema