Razvoj Informacionih Sistema-za Web

Sadržaj

1. UVOD....................................................................................................................................3

2. ŽIVOTNI CIKLUS INFORMACIONOG SISTEMA...........................................................6

2.1. Studija izvodljivosti..........................................................................................................6

2.2. Analiza sistema.................................................................................................................6

2.3. Dizajn informacionog sistema..........................................................................................8

2.4. Implementacija i izrada testova prihvatljivosti...............................................................10

2.5. Opis procedura i obezbeđivanje kvaliteta.......................................................................10

2.6. Konverzija informacionog sistema.................................................................................12

2.7. Instalacija........................................................................................................................13

3. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................16

LITERATURA..............................................................................................................................17

MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

1.UVOD

Sve zemlje koje žele da napreduju prate svakodnevno razvoj i unapređenje tehničko-

tehnoloških dostignuća u različitim oblastima svoje privrede i privrede zemalja koje su uspešne i

moćne, kao vrlo značajnu osnovu za svako dalje poslovanje kojim će se baviti kao država i čemu

će prilagoditi društvo kao neodvojivu celinu i bitan faktor za uspešnost bilo kog aspekta

poslovanja na nivou jedne države.

Informacioni sistemi su od izuzetnog značaja i deo su svakodnevnog života, pa kao takvi

predstavljaju nesumnjivo važan temelj za postavljanje svakog poslovanja. U današnje vreme

kada živimo okruženi informacionim sistemima i tehnologijama koje ih prate, nemoguće je

izuzeti značaj elektronskog poslovanja i razvoj cloud i mobilne tehnologije.

Kako bismo bliže objasnili tematiku koju ćemo obraditi u daljem tekstu važno je utvrditi

razliku izmedju podatka, informacije i znanja, a naročito istaći značaj uspešne primene

pomenutog u praksi, koju prati globalizacija poslovanja. Osnovne komponente informacionih

sistema su: hardver, softver,baza podataka, mreža,procedura i ljudstvo (personal).

Informacioni sistemi obezbeđuju informacije koje su neophodne u svrhu donošenja odluka i

rešavanja problema koji nastaju u jednoj organizaciji, a kako bi se pravilno upravljalo jednom

organizacijom potrebno je blagovremeno raspolagati odgovarajućim informacijama i upravljati

njima na način koji vodi rešavanju nastalih problema. Informacije svakako potiču iz izvora

unutar organizacije i izvora izvan organizacije i obrađuju se formalnim informacionim sistemom

date organizacije, kao i neformalnim sistemom.1

U korenima nastanka i razloga korišćenja računara vidi se da su računari prvobitno

upotrebljavani za elektronsku obradu podataka (EOP), da bi se kroz takvu jednu obradu

informacija shvatilo da je upotreba računara nedovoljno iskorišćena i da itekako postoje novi

vidovi informacionih sistema, pa da sami računari mogu da se eksploatišu na mnogo više

načina.Posmatrano hronološki, prvo su se pojavili upravljački informacioni sistemi

(Management Information System – MIS), a za njima sistemi za podršku odlučivanju (Decision

Support System – DSS). Istovremenose u području veštačke inteligencije razvijaju ekspertni

sistemi (EP), a za njim je usledio i razvoj automatizovane kancelarije (Office Automation - OA).

Svih pet navedenih razvijenih sistema objedinjeni su jedinstvenim informacionim sistemom, koji

je zasnovan na računaru (Computer-Based Information System - CBIS). Ovakvi informacioni

sistemi zasnovani na računari nastaju i razvijaju se i na kraju nestaju u skladu sa postojanjem

1 Poliščuk J; Razvoj informacionih sistema, 2007, str. 14.2


određenog tipa računara. Tako da se može čuti izraz u praksi „Životni ciklus sistema“, koji u

stvari obuhvata faze :

Planiranje sistema

Analiza i oblikovanje sistema

Testiranje i održavanje sistema

Implementacija sistema

Kontrola sistema

Informacioni sistemi konfigurisani su od sledećih tačaka:

Fizički objekti

Komponente IT

Usluge

Zaposleni

Slika 1 - razvoj informacionog sistema, izvor: autor prema [3]

Komponente informacionih sistema su : hardver,softver i komunikacione tehnologije, kao

i osoblje koje koristi tehnologiju kako bi pružilo odgovarajuće usluge. Računarski sistemi

predstavljaju računarsku2 tehnologiju, pomoću koje se vrši prikupljanje, obrada, čuvanje, analiza

informacija i na kraju obrada i prosleđivanje informacije za određene potrebe, kako bi se obavio

deo ili svi postavljeni zadaci.

2Bračika N; Menadžment informacioni sistemi, VPŠSSČ, Čačak, 2011, str. 25.3

Razvoj informacionog

sistema

funkcionalno modeliranje

funkcionalna dekompozicija

definisanje zahteva

korisnika

tehnički preduslovi

informaciono modeliranje

definisanje detaljnih zahteva

kreiranje dijagrama

definisanje poslovnih

pravila

aplikativno modeliranje

fizički dizajn

šema baze podataka

izrada aplikacije

implementacija

uvođenje

testiranje

održavanje

Razvoj informacionih sistema

Informacioni sistemi posmatrani kao deo određene funkcionalne celine i operacije mogu se

klasifikovati na sledeći način:

Informacioni sistemi funkcionlnih celina,

Sistem za planiranje resursa preduzeća,

Sistem za obradu transakcija,

Interorganizacioni informacioni sistemi,

Sistemi elektronske trgovine

4


2. ŽIVOTNI CIKLUS INFORMACIONOG SISTEMA

Životni ciklus informacionog sistema obuhvata sve faze projekta informacionog sistema,

obuhvatajući početna razmatranja, nivo analize, rad na održavanju softverskog proizvoda pa sve

do njegovog povlačenja iz upotrebe.

Ovde treba napomenuti kao veoma bitan logički aspekt projektovanja informacionog

sistema, tj izradu arhitekture procesa organizacije, planiranje i praćenje projekta, grupni rad na

razvoju softvera, aplikativno definisanje procedura, normalizaciju podataka, generisanje šeme

baze podataka, generisanje koda u odabranom programskom jeziku, automatsko testiranje

generisanog koda prema specifikacijama aplikacije i ekspertnu procenu proizvoda, način

korekcije, analiza, dizajn i na kraju programsko kodiranje.3

2.1. Studija izvodljivosti

Za pojedine projekte se vrši analiza njihove izvodljivosti, odnosno merenje korisnosti,

praktičnosti i isplativosti projekta informacionih sistema. Ove analize treba da se vrše tokom

planiranja, ali i kasnije, npr. nakon faze sistemske analize. Nakon odluke o pokretanju projekta

složenost i opseg projekta se mogu promeniti,i početno izvodljiv projekat može postati

neizvodljiv. Praktično gledano, tačnost procene izvodljivosti raste sa dubinom analize.

Studija izvodljivosti sadrži: detaljnu proveru projekta, koju sprovode sistem analitičari,

procenu da li je projekat izvodljiv s obzirom na raspoloživa sredstva, procenjuje se da li projekat

omogućava poboljšanja, radi se izveštaj o izvodljivosti i prezentuje se relevantnim učesnicima

radi komentara i mišljenja (može biti deo idejnog rešenja), eventualni povratak u studiju

izvodljivosti, odnosno revidirani izveštaj.

2.2. Analiza sistema

Analiza organizaciono - operativne izvodljivosti projekta sadrži procenu hitnosti

rešavanja problema (planiranje), kao i procenu prihvatljivosti rešenja (kasnije faze). Tu se

neminovno nameću i sledeća pitanja: Vredi li rešavati problem? i Da li predloženo rešenje rešava

problem? Da bi se odgovorilo na ova pitanja potrebno je analizirati: performanse (odnosno

protočnost i odziv sistema u odnosu na ulaze), informacije (da li su dovoljne, pravovremene,

prikladne, ažurne, tačne, korisne), ekonomske aspekte (gde spadaju problemi troškova i

mogućnosti ušteda), kontrolu (u prvom redu sigurnost i zaštitu podataka), efikasnost (odnosno

3Balaban N i dr; Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Ekonomski fakultet univerziteta u Novom Sadu, Subotica, 2010, str. 45.

5


poboljšavanje upotrebe raspoloživih resursa: ljudi, opreme, novca, itd.), kao i usluge (poželjni i

pouzdani servisi, elastičnost i mogućnost prilagođavanja, zadovoljstvo).

Ništa manje bitni nisu ni odgovori na sledeća pitanja: Koji je stav korisnika prema

rešenju? Da li će se sistem koristiti? Neophodni su podrška uprave i prihvatanje sistema od

krajnjih korisnika. Treba na vreme uočiti otpore ulozi ili tehničkim rešenjima sistema i predložiti

načine njihovog otklanjanja. Krajnjeg korisnika treba na vreme pripremiti za promenu radnog

okruženja i procedura. Procena upotrebljivosti sistema se najlakše može izvršiti korišćenjem

prototipa. Potrebno je pravilno oceniti potrebno vreme osposobljavanja korisnika za postizanje

pune primene sistema.

Nameniti jednostavni interfejs za početnike i povremene korisnike, složenije operacije za

iskusne korisnike. Obezbediti da korisnik daje prednost ponuđenom rešenju u odnosu na

postojeći način rada.Analiza tehničko - tehnološke izvodljivosti projekta sadrži procenu mogućih

rjšenja i alternativa. U prvom redu potrebno je izvršiti procenu stanja na tržištu opreme, procenu

postojećih rešenja u drugim organizacijama (tamo gdje je moguće), kao i procenu primjenjivosti

različitih tehnologija.

Veoma bitna osobina je da se zastupljena tehnološka rešenja mogu jednostavno primeniti.

Raspoloživost tehnologije podrazumeva da se primenljiva tehnologija može nabaviti. Ako je reč

o gotovom rešenju, ima li to rešenje potrebne karakteristike, ili ga u nekoj meri treba prilagoditi

ili doraditi. Ništa manje bitna nije ni činjenica da li postoje potrebni stručnjaci za primenu nove

tehnologije. Pri tome treba imati na umu da se i najnovija tehnologija može savladati.

Analiza vremenske izvodljivosti projekta treba da dâ odgovor da li su predviđeni rokovi

ostvarivi, s obzirom na raspoloživu stručnost. Očekivano vreme završetka može biti poželjno ili

obavezno. Bolje je isporučiti ispravan sistem dva meseca kasnije, nego neispravan ili beskoristan

na vreme!

Ekonomska izvodljivost projekta će biti objašnjena preko analiza i upoređivanja ukupnih

troškova - koristi (cost-benefit analysis (CBA)). Troškovi i korist mogu biti merljivi (npr. cena

opreme, iznos plata, prodaja, prihod, ...) i nemerljivi (npr. zadovoljstvo korisnika, brzina

odlučivanja, dobra referenca).

6


2.3. Dizajn informacionog sistema

Suština faze dizajna sistema je traganje za alternativnim projektantskim rešenjima koja bi

zadovoljila zahteve korisnika. Dizajn ima različite aspekte, kao što su: dizajn korisničkog

interfejsa, dizajn izlaza, dizajn ulaza, dizajn baze podataka, dizajn programa i personalnih

procedura i dizajn sistema kontrole.

Jedan od glavnih zadataka dizajna sistema je konstrukcija korisničkog interfejsa i

njegovaspecifikacija neophodna za implementaciju sistema. Korisnički orijentisan dizajn treba

da zadovolji u potpunosti korisnika; da korisnik oseti prijatnost u radu, da ima poverenje u

sistem, da se skrati vreme potrebno za obučavanje, poveća korisnička produktivnost, smanje

greške... Da bi se ovo postiglo, potrebno je pre svega dobro razumevanje korisnika i njegovih

zadataka. Neki korisnici preferiraju grafičke prikaze u odnosu na brojčane nizove, imaju različite

zadatke, rade na različitim nivoima i u različitim okruženjima. U suštini bolje poznavanje

korisnika vodi ka boljem dizajnu.

Uobičajena forma komuniciranja čoveka sa sistemom odvija se kroz dijalog čoveka i

računarskog sistema, pa se nameće potreba razumevanja poruka koje sistem pruža korisnicima.

Poruke treba da omoguće da čovek ima kontrolu nad sistemom. Treba pružati uslužne poruke,

poruke koje su od pomoći, poruke koje su vezane za greške treba da su prijateljske i

informativne. Za sve poruke treba koristiti određene, pažljivo birane tehnike koje će privlačiti na

adekvatan način pažnju korisnika4.

Cilj dizajna izlaza je definisanje forme i sadržaja svih štampanih dokumenata, izveštaja i

ekranskih pregleda, koje će sistem proizvoditi. Na neki način sve funkcije i zadaci

informacionog sistema i sva druga dizajn rešenja, odražavaju se na izlaz sistema. Dizajniranje

štampanih dokumenta i izveštaja, projektant sistema započinje ovaj posao grubom skicom

formata dokumenta ili izveštaja, zatim sa korisnikom utvrđuje šta će taj dokument, odnosno

izveštaj sadržati. Nakon završetka dizajna štampanih i drugih formi, predloženi izlazi se daju

korisnicima na uvid da bi potvrdili svoje slaganje za datim rešenjima ili zahtevali nužne izmene,

pre nego što se pristupi izradi programskih rešenja. Procedura dizajniranja izlaza u vidu prikaza

na ekranu slična je dizajniranju izlaza za štampu. Mnogi podaci se zahvaljujući raznovrsnim

mogućnostima i tehnikama mogu notirati, obeležiti i istaći.

Dizajn ulaznih ekranskih formi je takođe veoma značajan posao projektanata

informacionih sistema. Podatke o svim tipovima entiteta u bazi podataka potrebno je interaktivno

i u realnom vremenu unositi u sistem.

4Poliščuk J; Projektovanje informacionih sistema, Podgorica, 2007, str. 67.7


Dizajn ekrana bi trebalo da specificira ime i naziv ekrana, spisak svih unosa koje treba

izvršiti, precizirane lokacije gde podaci treba da budu uneti, lokacije svih poruka o pojavama

grešaka i slično.

Kao što je bio slučaj sa dizajnom izlaza, tako isto kada dizajner priprema forme i sadržaj

ulaza, mora se obratiti pažnja na ljude koji de prikupljati i unositi podatke. Takođe, moraju se

pažljivo razmotriti metode skupljanja, kontrole i unosa podataka u organizaciji. Veoma su važna

znanja projektanta o hardveru i njihovim mogudnostima, o stalnom napretku informacionih

tehnologija, o ergonomskim aspektima ovog posla i slično. Kontrole su posebno bitne. One bi

trebalo da budu instalisane kao softverska pouzdana rešenja kako bi ukazale na pojavu i

eventualno očistile elemente neispravnih unosa pre nego što se dozvoli njihov nekontrolisan

prolaz i zagađenje celog sistema.

Analitičari i projektanti informacionih sistema imaju jedan od glavnih zadataka da istraže

informacione potrebe korisnika, analiziraju procese, dokumenta i da odrede potrebe za podacima

u organizaciji. Takve podatke konceptualno oblikuju i međusobno povezuju u jedinstvenu celinu.

Izvršenje ovih zadataka najčešće se naziva analiza podataka. Analiza podataka je veoma složen i

važan zadatak.

Proces interaktivnih aktivnosti dizajna baza podataka je: definisanje informacionih

zahteva i skupa obeležja; konceptualno projektovanje; logičko projektovanje relacionih shema;

fizičko projektovanje. Metod logičkog projektovanja relacionih shema baza podataka je poznat

kao postupak normalizacije. Normalizacija je postupni proces konverzije strukture podataka,

iskazanih E-O modelom u standardne relacione forme, relacije odnosno tabele.

Tokom dizajniranja sistema, projektant izrađuje, između ostalog, specifikacije za

aplikativneprograme i procedure za rad personala sa sistemom. Dijagrami toka podataka,

strukturisani engleski, store procedure, dizajnirani izlazi, baza podataka, ulazne ekranske forme,

sistemi kontrole i radne procedure, pružaju programerima potpunu dokumentaciju da napišu

programski kod. Cilj specifikacije programa je priprema opisa svakog programa u

informacionom sistemu. Projektanti obično počinju sa grupisanjem izlaza koje de proizvoditi

sistem, zatim, nastavljaju sa programom koji proizvodi svaku od sačinjenih integralnih celina

izlaza. Sličan postupak se sačinjava i za sve ulaze.

Ovaj proces grupisanja ulaza i izlaza i zatim sačinjavanje algoritama za obavljanje

transakcijaneophodnih da se dođe od ulaza do izlaza ima za rezultat niz programa. S obzirom da

specifikacija programa treba da prikaže prirodu i strukturu svakog programa u informacionom

sistemu, obično se u dizajnu programa koristi, kako smo to ved ranije istakli, modularni prilaz.

8


Modularni dizajn nastoji da podeli svaki program na male kohezivne delove grupa akcija sa

identičnim početkom i krajem.

Dizajn sistema kontrole je veoma važan segment u dizajnu sistema. Kontrola se tiče

sledećih aspekata informacionih sistema: kontrole ulaza, kontrole procesiranja, transakcionog

loga, kontrole pristupa bazi podataka, kontrole izlaza.

2.4. Implementacija i izrada testova prihvatljivosti

Kada je dizajn sistema završen, dolazi vreme za fizičku implementaciju novog

informacionog sistema. Cilj i glavni zadatak je prevesti projektantska rešenja ulaza, izlaza,

prenosa, baze podataka i njihove interakcije u programski kod; proizvesti softverski proizvod za

novi informacioni sistem. Druga, ne manje važna, pitanja su testiranje i implementacija

tehnologije, testiranje programa i sistema u celini, edukacija i konverzija sistema. Mnoge

organizacije se odlučuju na kupovinu gotovih aplikativnih softverskih rešenja, umesto da ih same

konstruišu i izgrađuju.

Implementacija informacionog sistema se pažljivo planira. Celokupan plan se odnosi na

četiri celine: programiranje; instalacija i testiranje tehnologije; trening i obučavanje zaposlenih i

konverzija i uvođenje sistema.

U ovoj fazi se sprovodi instalacija i testiranja tehnologije. Instalacija sistema na veliki

broj mesta u organizaciji koja ima složenu organizacionu topološku strukturu, nije ni malo lak

zadatak. Potrebno je izgraditi globalnu i verovatno više lokalnih računarskih mreža, instalisati

enterprise server, više servera aplikacija, rasporediti i uvezati desetine i desetine radnih stanica

(terminala, PS i druge računarske opreme). I pre i nakon instalacije tehnologije, neophodno je

izvršiti određena testiranja: hardvera, sistemskog softvera, softvera za upravljanje bazama

podataka.

2.5. Opis procedura i obezbeđivanje kvaliteta

Kontrola ulaza je specifikacija provera koje postavlja projektant sistema za podatke koji

su osetljivi prilikom unosa. Za svako kritično polje u unosu potrebno je izvršiti određenu

verifikaciju.

Takva polja su, na primer, identifikacioni podaci kao što je broj računa, matični broj

zaposlenog, vrsta transakcije i slično. Vrednostima ovih polja projektant može pridodati

kontrolni broj i po modulu nekog kontrolnog broja program obavlja proceduru kontrole.

Kontrola može biti postavljena i za vrste podataka u pojedinim poljima, opseg vrednosti i

konkretni sadržaj.

9


Kontrola procesiranja može zahtevati širok spektar kontrole ulaza za sistem, koji smo

napred opisali, i otkrivanje dodatnih grešaka koji nastaju tokom obrade podataka. U programima

se postavljaju određeni delovi algoritma koji kontrolišu izračunavanja, ravnoteže konta, zbirove i

tome slično.

Transakcioni log je poseban vid i veoma značajan aspekt kontrole, koji se koristi za

kontrolu svih započetih transakcija sa bilo kojeg radnog mesta i od strane bilo kojeg korisnika.

Na primer, kontrola transakcionog loga može da prati izradu svih dokumenata, svih unosa u

glavnu knjigu koji zadužuju kupce odnosno odobravaju dobavljače, vrše knjiženja na konta tzv.

materijalna i finansijska konta, izrađuju fakture, otpremnice i tome slično. Podaci koji se

zapisuju u transakcionom logu sadrže sledede detalje: identifikacioni broj korisnika,

identifikaciju radne stanice/terminala, vreme i dan, dan u nedelji, broj dokumenta i neke druge

podatke. Zahvaljujudi ovoj vrsti kontrole sve transakcije mogu da se prate od originalnih izvora

podataka do tačke unosa u informacioni sistem i mogu se u svako doba načiniti kopije

transakcija koje je procesirao računar. Ovo omogudava da se bilo koja transakcija može

rekonstruisati u bilo koje vreme. Rekonstrukcija transakcije je moguda samo ako se transakcioni

kod snima, drži na sigurnoj lokaciji i pod kontrolisanim pristupom. Kontrola transakcionog loga

je namenjena supervajzerima i revizorima.

Kontrola pristupa bazama podataka ima veoma raznovrstan asortiman "sprava" i

procedura. Ovlašćeni korisnici se identifikuju na određeni način u skladu sa ovlašćenjima koje

oni imaju, kojima se specificira šta korisnik može raditi kad dobije pravo pristupa određenom

segmentu baze, relacijama i setovima podataka u bazi. Neki korisnik može biti ovlašćen da čita i

upisuje podatke u bazu podataka, drugi korisnik može biti ovlašćen da čita, upisuje i briše

vrednosti atributa, atribute, entitete. Ovo je najčešće pravo administratora baze podataka i takav

korisnik ima potpuna ovlašćenja. Treći korisnik može da ima prava samo da pretražuje podatke u

nekom segmentu baze podataka.

Kontrola izlaza zahteva postavljanje određenih vrsta kontrole u proizvodnji izlaza sistema

kako bi se osiguralo da se oni ne izgube, ne "izvitopere" ili ukradu. Najrigidnija kontrola se

primenjuje na grupne izlaze, zato što je u njihovu proizvodnju i distribuciju hard kopija uvek

uključen relativno veliki broj ljudi. On-line izlazi na monitor radnih stanica zahtevaju niži stepen

kontrole, jer se radi o direktnoj komunikaciji sistema i korisnika po principu korisničkog

interfejsa. U ovom slučaju je ved postavljena jaka kontrola kroz ovlašdenja i pravo pristupa.

10


2.6. Konverzija informacionog sistema

Proces konverzije, zamene informacionog sistema znači staviti sistem u život. Proces

preobraženja starog informacionog sistema u novi je složen, težak, osetljiv, intenzivan, podležan

kolizijama, latentnim i otvorenim otporima, te ga je stoga neophodno pažljivo planirati i

realizovati jednim ili kombinacijom više pristupa. U literaturi se, najčešde, raspravlja, a u praksi

primenjuju, slededa četiri pristupa: direktni, paralelni, modularni i fazni.

Direktna konverzija je, u stvari, zamena starog sistema novim, na tačno određen termin.

Ovaj oblik konverzije, uvođenja i prihvatanja informacija je najjednostavnije sprovesti, zahteva

mali vremenskiutrošak i ima najniže troškove. Loša strana ovog načina uvođenja novog sistema

je visok rizik od mogudih grešaka. Najčešće se preduzima ovakav pristup ako je novi sistem

imao rigidno testiranje, veoma temeljito obučavanje osoblja, apsolutno je različit od prethodnog i

nije previše složen, odnosno, stari sistem je izgubio poželjne performanse i vrednosti.

Paralelna konverzija podrazumeva funkcionisanje starog sistema i njegovu upotrebu sve

dok se u potpunosti novi sistem ne konsoliduje i proveri. Ovaj pristup garantuje potpunu

sigurnost i zaštitu, jer se tokom nekog perioda, oba sistema simultano koriste. Ovo je potpuno

divergentan pristup u odnosu na direktnu konverziju. Korisnici prate učinke, vrše komparaciju i

utvrđuju razlike između sistema. Prednost ovog pristupa konverzije se uočava u obezbeđivanju

visokog nivoa zaštite organizacije od grešaka koje može proizvesti novi sistem. Jasno je da su

nedostaci ovog pristupa, pre svega, u povećanim troškovima implementacije, zahtevnijim

resursima i potrebama u personalu koji održavaju oba sistema. Pored svega, u praksi je ovaj

prilaz, za mnoge organizacije prihvatljiv i često se koristi.

Modularna konverzija je pristup sukcesivne zamene starog sistema novim. Naime, stari

sistem ne može biti zamenjen trenutno i u celini, nego se zamena vrši tako što se jedan

podsistem, odnosno, modul starog sistema zamenjuje odgovarajudim novim IS i ceo proces traje

relativno duži vremenski period. U funkciji su neko vreme delovi i jednog i drugog

informacionog sistema. Često se ovaj pristup naziva i "pilot pristup". Na primer, možemo neki

informacioni podsistem ili modul starog sistema zameniti u nekom organizacionom delu ili

regionu sa podsistemom ili modulom novog sistema, pa tek nakon njegove eksperimentalne

primene njegovo uvođenje širiti u drugim delovima organizacije. Prednosti ovog pristupa se

ogledaju, pre svega, u lokalizaciji rizika od mogućih grešaka, problemi identifikovani u sistemu

mogu biti otklonjeni pre nego se u potpunosti implementira, operativni personal može biti

obučen u "živom" okruženju i pre nego što sistem bude u potpunosti implementiran. Nedostatak

11


ovog pristupa je u ekstremno dugom trajanju procesa konverzije. Pristup fazne konverzije je

sličan modularnom pristupu, ali postoje i značajne razlike.

Na primer, možemo uvesti postupke i rešenja aktivnosti kolektiranja podataka i

uspostaviti mehanizam interfejsa sa starim sistemom. Ovakav interfejs omogućava da stari

sistem funkcioniše sa novim inputom podataka. Kasnije se aktivnosti memorisanja, pristupa i

pretraživanja podacima novog informacionog sistema u potpunosti implementiraju. Vremenom

se novi segmenti dodaju i sukcesivno se razvija interfejs sa starim sistemom. Prednost ovog

pristupa je u činjenici da se organizacione promene mogu minimizirati i resursi obrade podataka

mogu biti razvijani i proširivanitokom vremenskog perioda. Nedostaci su u povedanim

troškovima ulaganja i duže vreme razvijanje interfejsa sa starim sistemom, česta

demoralizovanja atmosfere u organizaciji i formiranje stava "nikad nećemo kompletirati sistem".

2.7. Instalacija

Uvođenje u primenu projektovanog informacionog sistema uključuje instaliranje opreme,

završni prenos podataka, te prelazak na novi način rada.

Aktivnosti i preduslovi su:

1. Testiranje sistema;

2. Izrada plana konverzije (migracije) za uspešan prelazak na novi sistem. Definisati

način uvođenja, poslove, odgovornosti, resurse i redolsed implementacije, izradu plana testa

prihvatljivosti ukoliko nije urađen ranije;

3. Instalacija opreme, aplikacija i baze (baza) podataka novog sistema, inicijalni unos

podataka, prenos postojećih podataka uz konverziju, uspostava sistema zaštite i održavanja;

4. Poduka tehničkog osoblja i krajnjih korisnika, koja može biti verbalna ili putem

raspodjele dokumentacije;

5. Konverzija sistema, prelazak na novi način rada, evaluacija projekta i sistema.

Uvođenje sistema može biti neposredno i paralelno. Neposredno uvođenje podrazumjeva

početak rada novog sistema uz istovremeni prestanak rada starog sistema. Provodi se na određeni

dan, uobičajeno nakon završetka poslovnog razdoblja, po mogućnosti na kraju sedmice. Mogući

problemi su pojava grešaka koje nisu bile uočene tokom testiranja, nepredviđeno preopterećenje

opreme u punom pogonu. Nedostatak je neposredna izloženost korisnika greškama sistema.

Paralelno uvođenje podrazumjeva istovremeni rad starog i novog sistema tako dugo dok se ne

pokaže da novi sistem ispravno radi i da su se korisnici navikli na novi način rada.

12


Bitno je manje rizičan postupak u odnosu na neposredno uvođenje. Nedostatak je potreba

za dvostrukom obradom istih podataka, u starom i u novom sistemu, što stvara otpor korisnika.

Korisnici mogu biti raspoređeni na različitim lokacijama. Probno uvođenje je

neposredno/paralelno uvođenje sistema na jednoj lokaciji, a zatim i na ostalim lokacijama, nakon

što se utvrdi da sistem ispravno radi. Postupno uvođenje je uvođenje grupa lokacija, dok

istovremeno uvođenje predstavlja jednovremeno uvođenje na svim lokacijama. Modularno

uvođenje je postupna zamena starog sistema novim, uvođenjem po delovima. Izvodljivo je samo

ako je moguć istovremeni rad oba (nekompletna) sistema. Mogući problemi su potreba za

spojnim programima, tj programima za premošćavanje.

Kada je dizajn sistema završen, dolazi vreme za fizičku implementaciju novog

informacionog sistema. Cilj i glavni zadatak je prevesti projektantska rešenja ulaza, izlaza,

prenosa, baze podataka i njihove interakcije u programski kod; proizvesti softverski proizvod za

novi informacioni sistem. Druga, ne manje važna, pitanja su testiranje i implementacija

tehnologije, testiranje programa i sistema u celini, edukacija i konverzija sistema.

Potrebno je izgraditi globalnu i verovatno više lokalnih računarskih mreža, instalisati

enterprise server, više servera aplikacija, rasporediti i uvezati desetine i desetine radnih stanica

(terminala, PS i druge računarske opreme). I pre i nakon instalacije tehnologije, neophodno je

izvršiti određena testiranja: hardvera, sistemskog softvera, softvera za upravljanje bazama

podataka.

Određivanje sadržaja koji bi trebalo učiti i naučiti spada u određivanje potreba za

obučavanjem koje se sprovodi:

1) Analizom radnih zadataka (metodi analize posla, metod kritičnih incidenata i dr.) i

poželjnih oblika radnog ponašanja, da bi se zaključilo koja su znanja i veštine potrebni za

uspešno obavljanje posla sa informacionim sistemom koji se uvodi5;

2) Analizom osoblja i aktuelnog radnog ponašanja (testovima performanse,

posmatranjem, kontrolom kvaliteta, procenjivanjem. Informacije o potrebama za obučavanjem se

zaključuju na osnovu razlike između željenog nivoa kompetentnosti osoblja i postojedeg nivoa

kompetentnosti toga osoblja.

Analizu potreba za obučavanjem moguće je obaviti dvojako:

a) ispitivanjem malog uzorka članova ciljne grupe ili

b) ispitivanjem svih članova ciljne grupe - što je pouzdanije, ali zahteva više vremena i

truda.

5Poliščuk J; Projektovanje informacionih sistema, Podgorica, 2007, str. 67.13


Osim toga potrebno je određivanje ciljeva obučavanja, kriterijuma za ocenjivanje

uspešnosti obučavanja i definisanje potrebnog sadržaja obučavanja na osnovu razlike između

potrebnih znanja i veština za uspešno obavljanje posla i raspoloživih znanja i veština osoblja -

članova ciljne grupe.Određivanje načina na koji bi trebalo naučiti ono što je potrebno,

podrazumeva poznavanje principa učenja, metoda obučavanja i na osnovu utvrđenih

individualnih razlika osoba koje de biti obučavane, potrebno je oblikovati metode i materijale za

obučavanje. Potrebno je odrediti da li je za dati sadržaj obučavanja prikladnije koncentrisano ili

raspoređeno učenje. Sličnu odluku je potrebno doneti i kada je reč o učenju celine ili učenju

delova. Ta odluka se donosi na osnovu težine zadatka koji treba naučiti. Organizacija zadatka se

tiče stepena međusobne povezanosti podzadataka, a kompleksnost se tiče težine pojednačnih

podzadataka.

14


3. ZAKLJUČAK

Osnovu informacionog sistema čini baza podataka, koja se sada može definisati i kao

kolekcija međusobno povezanih podataka koja modelira (prikazuje) objekte, veze objekata i

atribute objekata posmatranog realnog sistema. Ona zbog toga predstavlja fundamentalne,

stabilne, sporo izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove medjusobne veze.

Zato se projekat informacionih sistema mora bazirati na bazi podataka. Ako je baza podataka

dobar model stanja realnog sistema, ako programi za održavanje dobro modeliraju dejstvo ulaza

na stanje realnog sistema, onda će se bilo koja informacija potrebna za upravljanje (izlazi), čak i

one unapred nepredvidjene, moći dobiti iz informacionih sistema6.

Ako je informacioni sistem model realnog sistema u kome deluje, onda se postupak

projektovanja informacionih sistema svodi na neku vrstu modeliranja realnog sistema, a za to su

nam neophodna neka intelektualna sredstva (alati) i to:

(1) Strukturu modela, odnosno skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa

i njihovih mejdusobnih veza.

(2) Ograničenja - semantička ograničenja na vrednosti podataka koja u svakom

stacionarnom stanju moraju biti zadovoljena. Ova ograničenja se obično nazivaju pravilima

integriteta modela podataka. (3) Operacije nad konceptima strukture, pod definisanim

ograničenjima, preko kojih je moguće opisati dinamiku sistema u modelima procesa.

informacionog sistema čini baza podataka, koja se sada može definisati i kao kolekcija

meñusobno povezanih podataka koja modelira (prikazuje) objekte, veze objekata i atribute

objekata posmatranog realnog sistema. Ona zbog toga predstavlja fundamentalne, stabilne, sporo

izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove medjusobne veze. Zato se projekat

informacionih sistema mora bazirati na bazi podataka. Ako je baza podataka dobar model stanja

realnog sistema, ako programi za održavanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na stanje realnog

sistema, onda će se bilo koja informacija potrebna za upravljanje (izlazi), čak i one unapred

nepredvidjene, moći dobiti iz informacionih sistema.

6Veljović A; Razvoj informacionih Sistema i baze podakta, Beograd, 2012, str. 86.15


LITERATURA

1. Balaban N i dr: Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Ekonomski fakultet

univerziteta u Novom Sadu, Subotica, 2010.

2. Bračika N: Menadžment informacioni sistemi, VPŠSSČ, Čačak, 2011.

3. Veljović A: Razvoj informacionih Sistema i baze podakta, Beograd, 2012.

4. Poliščuk J: Projektovanje informacionih sistema, Podgorica, 2007.

Internet izvori

1. http://www.sr.wikipedia.org

16

Documents

Razvoj Informacionih Sistema-za Web