Merenja u Grafickoj Industriji Kao Preduslov Za Standardizaciju

Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizacijuDr Predrag ivkovi Vanredni profesor Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katedra za grafiko inenjerstvo, Konsultant firme DC Grafiki centar d.o.o, Beograd,

Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 1/77

1. UVODOvde sam doao na poziv firme DC Grafiki centar d.o.o iz Beograda, gde sam inae konsultant, da odrim jedno nekomercijalno predavanje o merenjima i standardizaciji u grafikoj industriji. Unapred se izvinjavam, jer u sigurno spomenuti i poneto to je mnogima od Vas manje ili vie poznato, ali se takoe nadam da u rei i dosta toga to e mnogima od Vas biti novo i korisno. U svakom sluaju, ovo predavanje e vam biti dostupno u elektronskoj formi, pa makar iz tog razloga, trudio sam se da priu o standardizaciji i merenjima u grafikoj industriji kompletiram u jednu loginu celinu. Naa grafika struka je zaista specifina u poreenju sa drugim strukama. Mi smo u naem poslu prinueni da budemo multidisciplinarni, kreativni, snalaljivi, tedljivi, efikasni, smatramo da smo nekakva elita koja radi na sofisticiranoj opremi, koja direktno kontaktira sa piscima, umetnicima, naunicima, i drugim pripadnicima nekakve elite. Meutim, kada analiziramo kakvo je stanje u pogledu nivoa standardizovanosti naeg veoma sloenog procesa proizvodnje, videemo da je prosena tamparija u Srbiji ispod nivoa koji bi jedna takva proizvodna jedinica trebalo da ima u XXI veku. Dau jedan primer za poreenje nas grafiara i drugih struka. Ako bi neko sada hteo da otvori fabriku mainskih rafova, morao bi da potuje standarde o metrikom navoju o materijalima i mehanikim karakteristikama rafova koje proizvodi, i karakteristike njegovih proizvoda bi bile jednoznano, precizno i strogo definisane. Onaj koji bi pravio malo drugaije rafove od onakvih kakvi su propisani standardom o metrikom navoju, ili kad bi pravio malo slabije rafove od onog to je propisano za datu namenu, ne bi imao ta da trai na iole ozbiljnijem tritu. Dakle, proizvoa rafova zna veoma precizno koliki mora da bude prenik rafa, kakav korak i profil navoja, kako treba Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 2/77

da izgleda glava, koje su duine tela sa navojem doputene, i kakve mehanike karakteristike treba da ima raf za odreenu namenu. Prebacimo se na tampariju. Da li prosean tampar zna za svoj proizvod - otisak, ono to zna proizvoa rafa? Kolika treba da bude optika gustina punog tona na otisku, na osnovu ega se odreuje... Ipak, moramo rei da se u poslednje tri-etiri godine, meu kolegama poelo govoriti o seriji standarda ISO-12647 i drugim standardima koji se bave grafikom proizvodnjom. Na alost, i danas moram da ponovim ono to sam rekao na jednom predavanju na Grafimi u Beogradu pre otprilike tri godine, a to je da se o tim standardima malo zna u struci, i da je njihova primena jo u embrionalnom stadijumu. to se tie standardizacije po ISO 9000 i ISO 14000, vie firmi se certifikovalo po tim standardima, ali, ti standardi se odnose na optu organizaciju poslovanja, i ne bave se samom sutinom grafike proizvodnje. Dakle, pred nama grafiarima je veliki posao ako hoemo da dostignemo proizvoae rafova i druge koji su shvatili neophodnost standardizacije svoje proizvodnje.


2. O TEMI PREZENTACIJEPlanirao sam da danas govorim o nekoliko stvari, a to su: Definicija i svrha standardizacije. Nivoi kontrole karakteristika kvaliteta otiska i standardizacije u odeljenju tampe. Odnos vizuelne i instrumentalne kontrole procesnih parametara. Osnovne karakteristike kvaliteta otiska i merna polja za njihovu kontrolu: optika gustina, tonska vrednost rastera, poveanje tonske vrednosti rastera na otisku, sivi balans, relativni kontrast tampe, dubliranje i pomicanje, preuzimanje boje, spektrofotometrijske karakteristike, odstupanje u boji. Primeri mernih i signalnih kontrolnih traka (klinova). ta propisuju standardi ISO 12647 Merni ureaji u tampariji: svetlomer, UV-dozimetar, ita tonskih vrednosti rastera na formama, denzitometar, kolorimetar, spektrofotometar, skenirajui denzitometar, skenirajui spektrofotometar, radijacioni termometar, pH-metar, mera provodljivosti, viskozimetar. Primena ureaja u razliitim odeljenjima tamparije ili studija.


3. DEFINICIJA I SVRHA STANDARDIZACIJEStandardizacija se moe definisati na nekoliko naina: 3.1. Standardizacija kao racionalizacija proizvodnje Najoptije znaenja rei standardizacija jeste: racionalizacija proizvodnje putem smanjivanja veeg broja oblika proizvodnje na manji broj tipinih obrazaca (standarda) istog kvaliteta, oblika, veliine, teine, itd. Kao primer za ovo moe se uzeti metriki navoj. Navoj kakav se danas nalazi na zavrtnjima standardizovan je tek posle II svetskog rata. Do tada su upotrebi bili ravnopravno zastupljeni razliiti sistemi navoja. Industrijski najrazvijenije zemlje su se dogovorile i odabrale jedan od njih, ime je znaajno pojednostavljena je i pojeftinjena proizvodnja i servisiranje maina. KaSlika 3.1 Ako mnogo putujete po svetu, rakteristike navoja i tolerancije su propisane od strane tehnikih morate poneti nekoliko adaptera da bi komisija nacionalnih zavoda za standardizaciju, standard je dat bili sigurni da ete moi da si ispeglate na javnu raspravu, posle ega je usvojen i opte prihvaen. Da- koulju svojom peglom nas postoji nekoliko moguih prenika navoja, i gde god da kupite metriki zavrtanj i maticu, one e moi da ostvare spoj, pod uslovom da imaju isti prenik. ta se deava ukoliko nema dogovora, moe se videti na slici 1.1. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 5/77

3.2. Standardizacija kao propisivanje normi Pod standardom se moe podrazumevati pisani dokument koji propisuje odreene norme, pravila, procedure, kriterujeme, i koji je prihvaen od strane grupe na koju se odnosi. Proces formiranja i usvajanja takvih dokumenata se moe nazvati standardizacijom. Standarde mogu propisivati pojedine kompanije (interni standardi Coca-Cola, McDonalds), grupacije ili udruenja kompanija (BVD nemako udruenje tampara i institut FOGRA), nacionalne organizacije za standardizaciju (JUS, DIN, ASA, GOST, BS) ili meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Standarde piu zainteresovani privredni subjekti, istaknuti strunjaci koji ele da urede neku oblast, ili strunjaci na platnom spisku instituta za standardizaciju. Na primer, kompanija McDonalds je utvrdila veoma stroge interne standarde za svoje proizvode i usluge, tako da se u celom svetu hamburgeri prave na skoro isti nain, u istim mainama, od sirovina koje moraju da ispune stroge uslove, usluga je ista bez obzira u kojoj ste zemlji. Ko hoe da tampa propagandni materijal ili ambalau za McDonalds (Slika 3.2) i druge firme koje imaju svoje stroge standarde, mora da obezbedi, na primer, da odstupanje u boji na njegovim otiscima u odnosu na referentne vrednosti, bude unutar dozvoljenih (veoma strogih) tolerancija propisanih knjigom grafikih standarda. Slika 3.2 Ove boje izgledaju isto bez Rad meunarodne organizacije za standardizaciju je organizo- obzira u kojoj zemlji se tampaju van kroz tehnike komitete za pojedine grane industrije, iji su propagandni materijal i ambalaa Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 6/77

lanovi predstavnici pojedinih nacionalnih zavoda za standardizaciju. Usaglaavanje teksta standarda je ponekad teko, pogotovo kada ima vie zainteresovanih strana da nametnu svoju praksu kao opteprihvaeni standard. Kada se nacrt standarda usaglasi, daje se na uvid javnosti, i posle odreenog perioda proglaava kao vaei. Meutim, komiteti stalno rade na revizijama, tako da se standardi stalno usavravaju. 3.3. Uvoenje standarda u tekuu proizvodnju Ova definicija standardizacije odnosi se na skup mera i postupaka koje je neophodno primeniti da bi se proizvodnja ili usluga usaglasila sa onim to je ve propisano nekim usvojenim standardom. Na primer, u farmaceutskoj industriji je propisano koliko estica sme da se nae u nekom sterilnom rastvoru. Da bi se to obezbedilo u nekoj fabrici lekova, najpre se tamo mora srediti dokumentacija i moraju se definisati procedure. Zatim je neophodno organizovati obuku osoblja i obezbediti strogu primenu propisanih procedura, na primer, da se zaposleni presvlae u odgovarajuu zatitnu odeu svaki put kada ulaze u sterilni blok, da prostorije budu opremljene filterima za vazduh koji e stalno izdvajati estice, da podovi i zidovi budu izraeni od specijalnog materijala, da se sve posude i cevovodi pre poetka proizvodnje operu na odgovarajui nain, da se rastvori filtriraju odgovarajuim filtrima ija kuita takoe treba da budu ista... Ovo su sve preduslovi da bi se dobio proizvod koji e biti dovoljno ist, da bi ispunio zahteve koje propisuje neki farmaceutski standard.


4. NIVOI STANDARDIZACIJE I KONTROLE KVALITETA U GRAFIKIM KUAMAU pogledu standardizacije postupka proizvodnje i karakteristika grafikih proizvoda, grafiko preduzee moe da radi na nekoliko nivoa: 4.1. Nestandardizovano Ovo je kod nas najei sluaj. Nema jasno postavljenih procedura niti referentnih vrednosti, nema sistematskog merernja parametara kvaliteta otisaka. Kvalitet proizvodnje u najveoj meri zavisi od iskustva, umenosti i motivisanosti uesnika u procesu proizvodnje. U ovako (ne)organizovanoj proizvodnji na otisku se ne moe dobiti predvidiv i reproduktivan rezultat (Slika 4.1).

ovako danas

ovako sutra

a ovako treba

Slika 4.1 Rezultati nestandardizovane proizvodnje

Nedostaci su brojni, meu kojima se istiu dugo trajanje podeavanja maine do odobrenja otiska, izgled boja na otisku moe se znati tek kada je tampanje zavreno, verovatnoa pojave greke je Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 8/77

velika, ne postoje referentne vrednosti, pa uesnici u lancu proizvodnje nemaju sigurnost da li dobro rade ili gree, uestanost nezadovoljstva klijenta je vea, pa i pojava da se vraa tira. Jedini metod kontrolisanja kvaliteta je vizuelna kontrola. Prednost ovakvog naina proizvodnje je u tome to nema nikakvih ulaganja i napora da se uvede kontrola i standardizacija. Meutim, to prolazi samo u sluaju da klijent ne postavlja ba nikakve zahteve u pogledu izgleda otiska i njegove ujednaenosti kroz tira ili pri ponavljanju tiraa. 4.2. Interna standardizacija U ovom sluaju postoje interni standardi, koje, u svom preduzeu, najee uspostavljaju ambiciozniji grafiki inenjeri. Kod nas postoji nekoliko firmi koje imaju uspostavljene neke interne standarde. Na primer, internim standardom se mogu definisati optike gustine punih tonova procesnih boja, pa se onda odtampa ton karta (Slika 4.2) koja posle slui za orijentaciju kakve e se boje dobiti na otisku za odreene tonske vrednosti rastera definisane u fajlu. Dokumentacija i pismene procedure najee ne postoje ili nisu na zadovoljavajuem nivou. Prednost interne standardizacije u odnosu na nestandardizovanu proizvodnju je u tome to e izgled otisaka od posla do posla biti ujednaeniji i to e klijent moi da stekene priblinu sliku o izgledu boje kakva e se dobiti na otisku. Nedostatak je to je svaki interni standard vai u sopstvenom mikro okruenju i razliit je od internog standarda iz druge tamparije. Zbog toga klijenti teko mogu dobiti iste rezultate na razliitim mestima (Slika 4.3), osim ukoliko nisu lino prisutni prilikom odobravanja otiska, to opet ne garantuje da e se dobiti ono to se oekuje. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 9/77

Ton karta tamparije Xisti komplet separacija

po internom po optem po internom standardu A standardu (ISO) standardu BSlika4.2 Ton karta, kao orijentir za rezultate u pogledu boja koje e se dobiti u tampi Slika 4.3 Ako svaka tamparija ima svoj standard, klijent e teko moi da u dve tamparije dobije isti rezultat od iste pripreme

Drugi veliki nedostatak najee je nepostojanje strogih procedura ime se ostavlja mogunost proizvoljnosti u proizvodnji, to nikako ne ide u prilog standardizovanju proizvodnog procesa.


4.3. Delimina standardizacija Pod deliminom standardizacijom podrazumevamo usaglaavanje jednog dela proizvodnog procesa sa opeprihvaenim (meunarodnim) standardima, pri emu dobar deo procesa osatje neusaglaen sa meunarodnim standardima. Na primer, u Srbiji postoji vie grafikih preduzea koja su uvela ISO 9000 i ISO 14000, ime su reila pitanja upravljanja proizvodnjom, organizacije posla, protoka informacija, arhiviranja dokumentacije i pitanja zatite ivotne sredine. Meutim, konkretna tehnika pitanja vezana za grafiku prizvodnju ovim standardima nisu obuhvaena. Drugi sluaj jeste da je grafiko preduzee standardizovalo jedan deo proizvodnog procesa prema grafikim standardima, na primer, simulaciju izgleda otiska na kalibracionom monitoru (softpruf) ili probni otisak (hardpruf), pri emu su, na primer tampanje i izrada tamparskih formi ostali neusaglaeni sa meunarodnim standardom.

ovako na proof-u

ovako po ISO standardu

ovako na otisku

Slika 4.4 Ilustracija delimine standardizacije po ISO standardu


Ovaj nivo predstavlja znaajan napredak, ali ga treba shvatiti samo kao prelazno reenje, do potpunog usaglaavanja sa meunarodnim standardima koji propisuju tehnike karakteristike procesa proizvodnje i proizvoda, i uvoenja totalnog sistema kvaliteta. 4.4. Standardizacija kompletnog procesa tampanja bez eksterne verifikacije Meunarodni standardi su danas svima dostupni. Svaka tamparija moe da organizuje svoju proizvodnju u saglasnosti sa standardima koji propisuju nain rada sa fajlovima, simulaciju ovako na ovako po ISO izgleda otiska na kalibracionom monitoru (softpruf), proof-u ovako na ovako po ISO izradu probnog otiska, uslove tampanja i uslove standardu proof-u posmatranja prilikom vizuelne ocene izgleda otiska standardu i probnog otiska. Ovaj nivo standardizacije procesa proizvodnje predstavlja dobru osnovu za stabilnu proizvodnju bez velikih oscilacija i sa mogunou predvianja izgleda boja kakve e se dobiti na otisku. Meutim, ono to nedostaje jeste sertifikat nadlene ustanove ovako na ovako na opteprihvaena potvrda da je grafiko preduzee ovako na ovako na otisku sutra otisku danas dostiglo i da je u stanju da odri pomenuti nivo otisku sutra Slikaotisku danas 4.4 Ilustracija standardizacije po ISO standardizacije proizvodnog procesa i kvaliteta standardu, bez eksterne verifikacije Slika 4.4 Ilustracija delimine standardizacije grafikih proizvoda. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 12/77

4.5. Standardizacija kompletnog procesa tampanja sa eksternom verfikacijom (ProcessStandard Offset PSO, ProcessStandard Newspaper PSN ili ProcessStandard Rotogravure PSR). Grafiko preduzee koje je svoju proizvodnju tehniki uredilo prema meunarodnim grafikim standardima, moe da dobije PSO, PSN ili PSR certifikat od neke ugledne organizacije certifikovane za izdavanje certifikata, kao to su UGRA, FOGRA, IFRA, IGT i druge (Slika 4.5).

Slika 4.5 Certifikati, UGRA, FOGRA

Dobijanje certifikata donosi nekoliko prednosti, meu kojima elimo da naglasimo sledee dve:


Certifikat uverava klijenta da je tamparija zaista uskladila proizvodni proces sa meunarodnim standardima i da e njen otisak biti skoro isti kao da je nainjen u nekoj certifikovanoj nemakoj ili vajcarskoj tampariji. Dobijanje certifikata podrazumeva i povremene provere tamparije od strane sertifikacionog tela, ime se tamparija obavezuje (primorava) da odrava zadati nivo tehnoloke discipline. U Srbiji postoji nekoliko certifikata koji samo delimino pokrivaju proizvodni proces, ali ni jedan kompletan. 4.6. Totalno upravljanje kvalitetom TQA - Total quality assurance. Upravljanje kvalitetom je sveobuhvatniji pojam od kontrole kvaliteta. Kontrola kvaliteta se svodi na to da se na neki nain ispituju gotovi proizvodi, koji se zatim odobravaju za upotrebu ili eliminiu kao neupotrebljivi. Mogue je i rangiranje gotovih proizvoda na I i II klasu. Upravljanje kvalitetom ima za cilj da unapredi i stabilizuje proizvodnju i druge procese povezane sa proizvodnjom, u cilju izbegavanja ili smanjenja na minimum bilo kakve mogunosti pojave greaka jo pre nego to je proizvod napravljen. Svako preduzee treba da uredi svoju proizvodnju i poslovanje na taj nain da dobije sertifikate ISO 9000, ISO 14000, i pored njih druge potrebne sertifikate, zavisno od oblasti delovanja. Za grafiko preduzee je veoma znaajno da, pored pomenutih, obezbedi i odgovarajui grafiki sertifikat (PSO, PSN ili PSR). Za sada ovaj nivo standardizacije nije dostignut u Srbiji, ali postoje grafika preduzea koja rade na tome.


5. ODNOS VIZUELNE I INSTRUMENTALNE KONTROLEVizuelna kontrola je bila i jo dugo e ostati primarni vid kontrole u grafikoj proizvodnji. Mutim, vizuelna kontrola nikako ne sme da bude i jedini vid kontrole, zbog veeg broja razloga: 5.1. Subjektivnost posmatraa Percepcija boje je izrazito subjektivna (slika 5.1). Ponekad ni dva oka u glavi ne vide neku boju na isti nain, a kamoli dva posmatraa. Merenjem se nekoj boji pridruuje objektivni pokazatelj. 5.2. Uticaj uslova posmatranja Temperatura boje izvora svetlosti moe da u velikoj meri utie na to kako doivljavamo neku boju. Setimo se samo kako su salame lepe i ruiaste dok se nalaze u mesarskoj vitrini (ispod neonke koja daje toplu crvenu svetlost), a kad se izvade napolje i pogledaju pod neonkom koja Slika 5.1 Koje je boje kamion? daje hladnu svetlost, odjednom Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 15/77

izgledaju kao da su par dana stajale van friidera. Isto vai i za otiske, ako se posmatraju pod razliitim izvorima svetlosti, izgledae nam razliito. Meutim, prilikom merenja, brojane vrednosti koje opisuju boju, dobijaju se u kontrolisanim uslovima osvetljavanja uzorka. Svetlost u okruenju ne utie na rezultate merenja, kao to moe da utie na rezultat posmatranja (slika 5.2).

Slika 5.2 Koja je prava boja automobila?


Slika 5.3 Isti motiv pod tri razliita izvora svetlosti

5.3. Simultani kontrast Jednom prilikom je ofset mainista, koji je podeavao tabanu mainu za tampanje ambalae za zahtevnog kupca, prekinuo rad, jer nije mogao da postigne da oba natpisa okolada imaju istu boju (slika 5.4). Traio je da se popravi maina, promene ofset gume ili da se ponovi priprema - ali da neki drugi studio osvetli ofset ploe, jer ove verovatno ne valjaju. Trebalo mi je dosta vremena da ga ubedim da je on dobro podesio mainu, da nita nije pokvareno ili oteeno i da su tamparske forme osvetljene u skladu sa onim to je zamislio dizajner i to se nalazi u fajlu. Morao sam da iseem deo Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 17/77

jednog slova sa gornjeg natpisa i da ga postavim preko tog istog slova na donjem natpisu. Tek onda se smirio i pristao da nastavi rad. Radi se o svojstvu mozga koji analizira sliku da se prilagodi uticaju okoline i da obradi informaciju tako da mu izgleda logino.

okolada okolada okolada okoladaSlika 5.4 Koji je natpis tamniji: gornji ili donji?

Kada posmatramo dve boje, jednu do druge, one meusobno utiu jedna na drugu, odnosno na nau percepciju, tako da ih vidimo razliito nego u sluaju kada ih posmatramo izolovano jednu od druge. Ova interakcija se naziva simultani kontrast. Na slici 5.5 je prikazano jo nekoliko primera simultanog kontrasta.


a)

b)

c)

c)

d)

Slika 5.5 Da li su siva polja oznaena strelicama na slici a) ista ili razliita? Da li su zeleni kvadrati u levoj polovini slike d) tamniji od onih u desnoj?Da li je plavo polje u centru leve polovine slike d) tamnije od polja u centru desne polovine

5.4. ovek ne moe da zapamti boju Postoje ljudi sa apsolutnim sluhom, koji mogu posle prvog sluanja da otpevaju pesmu u istom tonalitetu u kome su je uli. Meutim, u sluaju boje, ovekova memorija je izuzetno nepouzdana. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 19/77

Apsolutno je nemogue da ofset mainista ode u odeljenje pripreme, na monitoru pogleda kako treba da izgleda neka boja, pa da se vrati u svoje odeljenje i po seanju reprodukuje tu boju ili prekontrolie rezultat svog rada (slika 5.6).

Slika 5.6 ovek slabo pamti boju!


5.5. Kvantitativno izraavanje boje i odstupanja u boji Boja i odstupanje u boji ne mogu se kvantitativno izraziti na osnovu posmatranja. Dve prijateljice koje askaju o odei (slika 5.7) mogu sebi da priute ovakve opise: Jao, to sam videla slatku bluzicu, zna, onako crvena, ali vue malo na svetlije...

=? C ? M= ? Y= ? K=

L=? a=? b=?

...zna, onako jedna slatka crvenkasta, ali vue malo na svetlije...

R=? G=? B=?

Slika 5.7 Prilikom askanja boja moe da se izraava opisno, ali u industrijskoj komunikaciji mora kvantitativno


U industriji, ovakva komunikacija je nedopustiva. Inenjeri komuniciraju brojevima (moja vera broj i mera). Boja se mora izraziti kvantitativno, a da bi se to moglo uraditi, mora se meriti! kada se postavljaju standardi, ili sastavlja ugovor o nekom poslu, moraju se definisati referentne vrednosti i dozvoljena odstupanja. Bez brojeva, to nije mogue! 5.6. Imaginacija Vid je povezan sa delovanjem mozga, koji obrauje signale koje prikuplja ljudsko oko. Prilikom te obrade moe se u ljudskoj mati pojaviti i neto ega na slici nema, ili mozak moe to to mu oko prikae pogreno ili dvojako protumaiti (slika 5.8).

a)

b)

c)

d)

Slika 5.8 a) Lica ili pehar; b) Don Kihot: portret ili konjanik; c) Da li su linije paralelne?; d) Da li se valjci okreu?


5.7. Inercija percepcije

Slika 5.9 Primer inercije percepcije oka. Posmatrajte belu taku u sredini zastave petnaestak sekundi, a zatim preite na sledeu stranicu i posmatrajte crnu taku.


Slika 5.9 Nastavak: ija je ovo zastava?


5.8. Metamerizam Metamerizam je pojava da dva predmeta pod jednim izvorom svetlosti izgledaju isto a pod drugim izvorom svetlosti razliito. Takvi predmeti se nazivaju metameriki par, i na slici 5.10 prikazan je tipian metameriki par, suknja i jakna, koje je dama na slici uparila pod vetakom svetlou, ali kada je izala na dnevnu svetlost, njene prijateljice su mogle da primete da nisu iz istog kompleta.

Slika 5.10 Metameriki par izgleda isto pod lampom sa uarenim vlaknom (na slici levo), koja emituje malo svetlosti u plavom delu spektra, gde se spektralne karakteristike suknje i jakne razlikuju. Meutim, na suncu to izgleda drugaije


5.9. Obrada podataka Vizuelna kontrola ne ostavlja nikakve podatke, koji bi se mogli statistiki obraditi, analizirati, memorisati, i na osnovu kojih bi se mogli izvui neki opti zakljuci i preduzeti mere da se otklone uoeni problemi. Vizuelna kontrola esto ukazuje da neto nije u redu, ali tek se na osnovu merenja moe sa sigurnou utvrditi gde lei uzrok problema. Nijedna tamparija se ne moe certifikovati po grafikom ISO standardu, ukoliko nema na zadovoljavajui nain reeno pitanje merenja parametara kvaliteta otiska, obrade i uvanja rezultata. Samo ako ofset mainista meri svaki n-ti tabak, uva rezultate merenja i eventualno tabake koje je merio, moe znati da li mu je tira ujednaeno odtampan, i ako treba, preduzeti neto da otkloni uzroke koji dovode do neujednaenosti tiraa. 5.10. Rezime Na osnovu prethodno prikazanih primera, mogu se izvui zakljuci u pogledu prednosti i nedostataka vizuelne, odnosno instrumentalne kontrole karakteristika kvaliteta otiska (tabela 5.1). Tabela 5.1 Poreenje vizuelnog i instrumentalnog pristupa kontrolisanju kvalitetaPrednost Nije potrebna posebna oprema Oigledan rezultat Vizuelni Nedostatak Instrumentalni Nedostatak Prednost Potrebna je posebna oprema Rezultat nije uvek sasvim lako razumljiv


Prednost -

Vizuelni Nedostatak Subjektivnost Potrebni su visoko obueni kadrovi Potrebno je posebno okruenje u pogledu uslova posmatranja Oteano kvantifikovanje karakteristika kvaliteta Komplikovana komunikacija izmeu uesnika u proizvodnom lancu Mala osetljivost na promene obojenja Uticaj psiho-fiziolokog stanja posmatraa Nemogua je statistika obrada i analiza rezultata Rezultati nisu reproduktivni

Nedostatak -

Instrumentalni Prednost Objektivnost Nisu potrebni posebni kadrovi Nije potrebno posebno okruenje u pogledu uslova posmatranja Lako kvantifikovanje karakteristika kvaiteta Laka komunikacija izmeu uesnika u proizvodnom lancu Velika osetljivost na promene obojenja Nema uticaja psiho-fiziolokog stanja posmatraa Na osnovu statistike obrade i analize rezultata mogu se doneti odreeni zakljuci Rezulati su reproduktivni


6. OSNOVNI PARAMETRI KVALITETA OTISKA I SIGNALNA I MERNA KONTROLNA POLJA:6.1. Optika gustina Optika gustina, D, (eng. Ekran Izvor svetlosti Density, nem. Dichte) na reflekElektronika, sionim uzorcima izraava se kao raunar negativni logaritam remisije, ili logaritam opaciteta (neprovidOptika nosti) (videti sliku 6.1). Meri se denzitometrom, koji je opremljen Polarizacioni filter odgovarajuim filtrima, ije su boje komplementarne osnovnim Obojeni filter bojama subtraktivne sinteze: ciBlenda Otisak jan se meri kroz crveni filter, magenta kroz zeleni, uta kroz plavi Boja Papir a crna kroz poseban filter. Debljina sloja boje Bolji denzitometri omoguaRemisija sa otiska Optika gustina vaju automatsku selekciju filtera (denzitometar sam prepozna boju Slika 6.1 Princip rada denzitometra, izraunavanje optike gustine i boju merimo), ili se selekcija zavisnost optike gustine od debljine sloja boje na otisku filtra obavlja runo.je iije Pr Pr


Optika gustina

n na A

k k n nii m m

o or at za lliz

a ka iik p pt O O

Po irini tabaka postavlja se merna kontrolna traka koja sadri merna i kontrolna polja za kontrolisanje pojedinih karakteristika kvaliteta. Nanos boje se kontrolie merenjem polja punog tona, koje je kvadratnog ili pravougaonog oblika. Dimenzije moraju biti neto vee od otvora blende denzitometra. Polje punog tona na tamparskoj formi je potpuno pokriveno tampajuim elementima (pokrivenost 100%). Poeljno je da na svaku zonu bojanika tamparske maine doe po jedno polje za kontrolu optike gustine svake boje, ali esto to nije mogue, pa poneka zona ostane i nepokrivena. Polje punog tona slui za vizuelnu i mernu kontrolu nanosa boje. Optika gustina punog tona na otisku predstavlja meru debljine sloja boje. Na tamparskoj maini promenom debljine sloja boje moe se menjati nanos boje od zone do zone. Nanos boje je parametar tampe koji se najlake moe razumeti, pratiti i regulisati. Varijacije nanosa boje od tabaka do tabaka i popreno na jednom tabaku su najei uzrok neeljenog odstupanja boja. Poseban problem predstavlja to to se prilikom suenja sveeg sloja boje menja povrinski sloj i karakter refleksije: sve otisak je vlaan, povrina sloja boje je glatka i ponaa se kao ravno ogledalo; glatko ogledalo daje usmerenu refleksiju, a reflektovana svetost je delimino polarizovana; primenim polarizacionog filtra ispred detektora eliminie se uticaj reflektovane svetlosti sa povrine otiska, koja se inae menja sa vremenom. merenjem kroz polarizacioni filter dobijaju se neto vee vrednosti optike gustine, ali se mnogo manje menjaju sa vremenom suenja otiska; razlika izmeu optike gustine izmeu vkanog i suvog otiska mereno bez polarizacionog filtra moe iznositi i do 0,2.


Slika 6.2 Merenje optike gustine kroz polarizacioni filter


6.2. Tonska vrednost rastera i njeno poveanje na otisku6.2.1. Definicija i izraunavanje tonske vrednosti rastera

Na refleksnim rasterskim originalima (otiscima) denzitometrom se meri integralna optika gustina DI. Na povrinu otiska dospeva svetlost intenziteta I0. Ako se procenat efektivne pokrivenosti povrine rasterskim takama oznai kao TVR (slika 6.3), intenzitet reflektovane svetlosti svetlosti I moe da se izrazi kao: I = I pap (1 TVR ) + I100 TVR gde su I100, intenzitet svetlosti koja se reflektuje sa povrine punog tona, odnosno sa rasterske take, Ipap, intenzitet svetlosti koja se reflektuje sa povrine papira.

Upadna svetlost, I0

I100% Rasterske Papir

Reflektovana svetlost, IR Ipap takeSlika 6.3 ematski prikaz refleksije svetlosti sa odtampane povrine


Ako se denzitometar badari na nulu na papiru na kome se vri merenje, moe se smatrati da je optika gustina papira Dpap = 0 (papir ne apsorbuje svetlost, Ipap = I0). Uz ovu pretpostavku prethodna jednaina moe da se uprosti, a zatim da se obe strane jednaine podele sa I0 i srede: I I = 1 TVR + 100 TVR I0 I0I I = 1 + TVR 100 1 I0 I0 I I TVR 1 100 = 1 I0 I0 I 1 I0 1 10 Di = TVR = I100 1 10 D100 1 I0 I I Di = log = 10 Di I0 I01 10 D100 Ova jednaina je poznata kao Mjurej-Dejvisova (Murray-Davis) jednaina i ugraena je u savremene denzitometre. Tonska vrednost rastera na otisku dobijena denzitometrijskim merenjem ne TVR = 1 10 Di


predstavlja taan geometrijski udeo povrine rasterskih taaka na mernoj povrini. Rezultat koji se dobija denzitometrijskim merenjem predstavlja udeo geometrijske povrine idealnog rastera, kod koga bi rasterske take potpuno apsorbovale svetlost, a papir u potpunosti reflektovao svetlost. Na primer, raster na bledom otisku (D < 1) sa geometrijskim udelom povrine 70% moe da proizvede isti tonski efekat kao raster na tamnijem otisku (DV > 2) sa udelom geometrijske povrine od, na primer, 50%. Moderni denzitometri imaju ugradjene programe za izraunavanje tonske vrednosti rastera. Prilikom merenja na ekranu denzitometra se pojavljuju poruke, da se denzitometar postavi na ist papir, zatim na polje punog tona i na kraju na rastersko polje, ija se tonska vrednost rastera odreuje. Za merenje tonske vrednosti rastera na otisku, u sastav merne kontrolne trake treba uvrstiti odgovarajue rastersko polje i polje punog tona, s obzirom da u Mjurej-Dejvisovoj jednaini po kojoj se TVR izraunava, figuriu Di i D100. Polja za merenje TVR zastupljena su dva do etiri puta na tabaku. Veoma esto se koriste sledee kombinacije tonskih vrednosti: 40 i 80%, ili 25%, 50% i 75%, ili 20%, 40% i 80%. Ukoliko se radi ozbiljnija analiza otiska, moe se odtampati i kompletan rasterski stepenasti sivi klin, prikazan naslici 6.4.

Slika 6.4 Rasterski stepenasti sivi klin 6.2.2. Poveanje tonske vrednosti rastera na otisku

U veini sluajeva, TVR na otisku nije jednaka TVR na tamparskoj formi. U stvari, prilikom svakog prenosa tonskih vrednosti dolazi do njihove promene, odnosno do deformacije informacije. UMerenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 33/77

postupku grafike proizvodnje informacija o TVR prenosi se iz fajla na film, sa filma na tamparsku formu i sa tamparske forme na otisak. Ukoliko se koristi CTP tehnologija, onda se informacija prenosi iz fajla na tamparsku formu i sa tamparske forme na otisak. Pod karakteristikom prenosa tonskih vrednosti rastera (TVR) podrazumeva se zavisnost TVR na otisku u funkciji TVR: 1. u originalnom fajlu i 2. na tamparskoj formi. U veini sluajeva u tampi dolazi do poveanja TVR na otisku u odnosu na formu i vrednosti zadate u fajlu (eng. dot gain or tone value increase, nem. tonwertzunahme), i to se ne smatra grekom, ve karakteristikom postupka, sa kojom se unapred rauna. Poveanje je najvee u srednjim tonovima, a opada prema krajevima tonskog raspona. Mogua je i suprotna pojava, da su TVR na otisku manje od TVR na formi, ali to se moe desiti samo ukoliko je nanos boje na formi nedovoljan, pa ceo otisak izgleda bledo. Ovakva pojava predstavlja

Slika 6.5 Karakteristika prenosa tonskih vrednosti pri tampanju u ofset tampi na premaznom papiru


greku, koja se mora otkloniti pre nastavljanja tampe. ISO standardima iz serije 12647 predvieno je koliko treba da bude poveanje TVR na otisku u odnosu na TVR u originalnom fajlu za razne sluajeve (slika 71.1). Tako na primer, u tabanoj ofset tampi, na premaznom papiru, u srednjim tonovima predvieno je poveanje TVR na otisku od 14% za c, m i y, a 17% za crnu. Na ofsetnom papiru predvieno je poveanje od 20% za c, m i y, odnosno 23% za crnu, s obzirom na drugaije karakteristike papira. Ukoliko tamparska maina daje vee TVR od standardom predvienih, izgled otiska odstupae od standardizovanog (bie tamniji) i na maini treba izvriti korekcije (bolja ofset guma, pritisak, debljina sloja boje na formi, sastav tenosti za vlaenje). Ukoliko se prirodno poveanje TVR na maini (u odnosu na TVR na formi) ne moe smanjiti akcijama na samoj maini, mora se kalibrisati CTP sistem, u cilju blagog smanjenja odgovarajuih tonskih vrednosti prilikom ripovanja. U tom sluaju, TVR na tamparskoj formi bie neto manje nego u originalnom fajlu, da bi se na otisku dobile TVR koje propisuje standard. Na slici 6.6 moe se videti drugi nain prikazivanja karakteristike prenosa tonskih vrednosti, gde su na y-osi prikazana odstupanja reprodukovanih TVR od nominalnih (na formi).


35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Slika 6.6 Poveanje tonske vrednosti na otisku: kruii prema standardu, sa dozvoljenim tolerancijama; kvadratii realna na nekoj maini< x-osa prikazuje nominalne tonske vrednosti rastera, y-osa poveanje tonske vrednosti rastera na otisku

Vertikalne crtice prikazuju dozvoljena odstupanja od standardom utvrenih vrednosti. Sa dijagrama se u konkretnom sluaju moe zakljuiti sledee: Reprodukcija je usaglaena sa standardom tek za TVR vee od 70%. Kriva prenosa TVR je asimetrina, odstupanja su izraenija u svetlim nego u srednjim tonovima. Da bi se reprodukcija na konkretnoj maini, sa datim bojama i papirom usaglasila sa ISO standardom, neophodno je, na osnovu snimljene krive sa slike 6.6 izvriti korekcije na RIP-u. Postoje dva osnovna razloga zato dolazi do poveanja TVR na otisku: Fiziki (slika 6.7) i Optiki (slika 6.8).


Osnovni fiziki uticaj predstavlja pritisak koji deluje na nestiljivu tenost, koja se zbog toga malo proiri u ravni papira. Osim toga, ukoliko je podoga upojna, dolazi i do deliminog razlivanja tenosti kroz kapilarni sistem papira.

rasterska taka na otisku

ofset guma bojarasterska taka

upadna svetlost reflektovana svetlost papir interno rasejana svetlost

senka (halo) rasterska taka na otisku

papirSlika 6.7 Fiziko poveanje rasterske take na otisku usled pritiska na nestiljivu tenost

senka (halo)

Slika 6.8 Optiko poveanje rasterske take, usled toga to se deo svetlosti ne reflektuje sa povrine papira,ve sa unutranjih slojeva i pri povratku nailazi na rasterske take na povrini koje ju apsorbuju

Za optiki doprinos poveanju TVR na otisku odgovorne su optike karakteristke papira. Papir pripada grupi poluprovidnih materijala, koji delimino reflektuju svetlost sa svoje povrine, a delimino je proputaju u unutranjost, pri emu se deo reflektuje rasejava na unutranjim slojevima, deo apMerenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 37/77

sorbuje, a deo prolazi. Za razliku od papira, metali, na primer, reflektuju najvei deo svetlosti sa povrine, a samo mali deo se apsorbuje u gornjim slojevima. Jedan deo interno rasejane svetlosti koji pri izlasku iz papira naie na rasterske take, bie zaustavljen, i ukupna koliina svetlosti koja ide prema denzitometru bie manja, to e dovesti do toga da izmerena vrednost integralne optike gustine bude vea, a samim tim i izmerena TVR po Mjurej-Dejvisovoj jednaini. Da bi se moglo kontrolisati poveanje TVR na otisku, neophodno je da postoje polja sa definisanim TVR i polja punog tona. U praksi se koriste se iste kombinacije polja kao i za odreivanje TVR: 40% i 80%, 20%, 40% i 80%, i 25%, 50% i 75%. Ova polja, uz polja od 0% i 100%, omoguavaju da se povue linija kroz etiri ili pet taaka, i da se proveri da li je karakteristika prenosa TVR usaglaena sa internim ili ISO standardom. Uz rasterska polja, neophodno je da se nae i poneko polje punog tona, s obzirom na Mjurej-Dejvisovu jednainu. U eksperimentalne svrhe, ukoliko je potrebna izuzetno detaljna kriva prenosa tonskih vrednosti, na tabaku se obino tampa vei broj polja, da bi se karakterisitka mogla konstruisati kroz vei broj taaka (na primer, 2 %, 4 %, 6 %, 8 %, 10 %, 15 %, 20 %, 30 %, 40 %, 45 %, 50 %, 55 %, 60 %, 70 %, 80 %, 85 %, 90 %, 92 %, 94 %, 96 %, 98 %).6.3. Raspon reprodukovanih tonskih vrednosti Najsvetlija rasterska polja imaju tonske vrednosti do 10%, a najtamnija preko 90% (slika 6.9). Potrebno je da linijatura rastera na ovim poljima bude ista kao i linijatura rastera koji se koristi za reprodukovanje motiva, a najee imaju vrednost 60 l/cm. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 38/77

1% 2% forma otisak

...... 98% 99%

Slika 6.9 Polja za kontrolu raspona reprodukovanih tonskih vrednosti

Ova polja slue za odredjivanje najmanje ili najvee tonske vrednosti rastera koja se jo moe reprodukovati na otisku. Ova polja slue i kao signalni element za vizuelnu kontrolu uz pomo lupe. Meutim, ukoliko je na raspolaganju bolji denzitometar, koji moe tano da izmeri i najsvetljije, odnosno najtamnije tonske vrednosti, ova polja se mogu koristiti i za merenja. Do deliminog ili potpunog gubljenja najfinijih rasterskih takica esto dolazi usled nakupljanja vlakanaca papira i punilaca na ofset presvlaci. Belina papira utie na sniavanje praga pojavljivanja rastera. to je vea belina papira, mogu se postii nie tonske vrednosti pojavljivanja rastera na otisku. Gornja granica reprodukovanih tonskih vrednosti zavisi najvie od dva faktora: povrinskih svojstava papira na kome se tampa debljine sloja boje Poveanje debljine sloja boje sniava gornju granicu, dok je poveanje glatkoe i beline papira poveavaju. Na primer, na sjajnom premaznom papiru moe se oekivati reprodukcija razliitih tonova do 95%, na mat premaznom do 93% a na nepremaznom prirodno hrapavom papiru do 90%.Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 39/77

Raspon reprodukovanih tonskih vrednosti moe se koristiti i kao pokazatelj ujednaenosti uslova osvetljavanja i razvijanja tamparskih formi. Ukoliko se konstatuje da se na tamparskoj formi promenio opseg reprodukovanih tonskih vrednosti, to ukazuje da je dolo do pormene uslova izrade tamparske forme. Na primer, konvencionalna pozitiv ploa se reprodukuje sa rasponom od 2-98%. Ukoliko se u nekom trenutku konstatuje da je raspon reprodukovanih tonskih vrednosti na tamparskoj formi promenjen na 3-99%, to moe da znai: da se ekspozicija produila, da se ploa razvila pod agresivnijim uslovima i da su se promenile karakteristike ofset ploe.6.4. Relativni kontrast tampe Relativni kontrast tampe predstavlja parametar kvaliteta otiska koji se ranije koristio kao jedan od kriterijuma za odreivanje optimalnog nanosa boje na otisku. Ovaj kriterijum omoguava odreivanje takvog nanosa boje koji daje dovoljno intenzivan otisak, uz ouvanje detalja u tamnim tonovima. Relativni kontrast tampe predstavlja odnos razlike integralne optike gustine polja punog tona na otisku, D100, i integralne optike gustine rasterskog polja u oblasti tamnih tonova, D70 ili D80, sa integralnom optikom gustinom rasterskog polja u oblasti tamnih tonova, D70 ili D80.


D Dx 100% K x = 100 Dx Ukoliko se prikae zavisnost relativnog kontrasta tampe od optike gustine (debljine sloja boje) na otisku, dobija se kriva koja ima blagi maksimum. Pri prevelikom nanosu boje brojilac u jednaini ima malu vrednost, a imenilac veliku, jer dolazi do zapuavanja rasterskih polja, gubi se razlika izmeu rasterskih i polja punog tona, odnosno gube se detalji u tamnim tonovima. I pri nedovoljnom nanosu boje brojilac u jednaini ima malu vrednost, odnosno polje punog tona nije u potpunosti prekriveno bojom pa se malo razlikuje od tamnih rasterskih polja. Pri optimalnom nanosu boje, rastersko polje ima precizno definisanu rastersku strukturu, polje punog tona je dovoljno zasieno bojom, pa relativni kontrast tampe ima maksimalnu vrednost (slika 6.10). Polje za kontrolu relativnog kontrasta tampe (slika 6.11) postavlja se dva do etiri puta po tabaku. Sastoji se od kombinacije polja punog tona i do njega postavljenog rasterskog polja (70, 75 ili 80%). Preporuene vrednosti: tabani ofset 35-45%, heat-set 30-40%, novinski ofset 20-30%.

K, % 100

0 0

D 1,75

Slika 6.10 Zavisnost relativnog kontrasta tampe od optike gustine punog tona na otisku

Slika 6.11 Izgled polja za kontrolu relativnog kontrasta tampe


6.5. Pomicanje i dubliranje (eng. slur and doubling) Pomicanje (slika 6.12 a) je usmerena deformacija rasterske take u srednjim i punim tonovima, preteno na premaznim papirima. Prouzrokuje ga proklizavanje presvlake u kontaktu sa formom. Do pomicanja dolazi kada tamparski ureaj maine nije dobro podeen (pritisak tampanja, zategnutost ofset presvlake, prevelik dotok boje, neuskladjen hod cilindara). Pomicanje se javlja kao proirenje jedne dimenzije tampajuih elemenata. U sluaju rasterske take pomicanje predstavlja izduenje po jednom pravcu. Pomicanje se pojaava pri prekomernom pritisku tamparskog cilindra (povratni pritisak) i predebelom sloju boje koji pojaava efekat podmazivanja. Korekcija se vri smanjenjem povratnog pritiska na minimum, smanjenjem debljine sloja boje do dostizanja granice upanja i pojaanog habanja forme, i primenom kompresibilne presvlake. Pomicanje je defekt u tampi koji se ne moe uzeti u obzir prilikom izrade probnih otisaka na mainama za probni otisak, tako da korekcija mora da se izvri u samom procesu tampe. Dubliranje (slika 6.12.b) je defekt u tampi koji u tamnim tonovima podsea na pomicanje, ali javlja se i u najsvetlijim tonovima, i obino se menja od tabaka do tabaka. Dubliranje se javlja samo u sluaju kada se u jednom prolazu tampa vie boja. Ukoliko otisak prve boje nije dovoljno suv pri ulasku u drugu tamparsku sekciju, dolazi do prenoenja izvesne koliine boje na ofset presvlaku. Ukoliko sledei tabak ue u drugu tamparsku sekciju u potpuno istom poloaju kao i prethodni, boja na ofset presvlaci druge sekcije, koja potie sa prethodnog otiska nee uticati na izgled otiska. Ako se tanost registra menja od tabaka do tabaka, tada e se pored rasterske takice u prvoj boji, odtampanoj u prvoj sekciji, pojaviti i bled otisak, takodje u prvoj boji, koji, meutim, potie iz druge tamparske sekcije. Nepoklapanje registara moe biti izazvano zazorom u leaju osovine cilindra, zazorom izmedju zupanika i klizaa usled habanja, ili proklizavanjem tabaka u hvataljkama prilikom ulaganja ili transporta. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 42/77

Dubliranje moe takodje da se pojavi na jednobojnim mainama, kada se tampaju talasasti, nerastreseni ili izvitopereni papiri koji prevremeno dolaze u kontakt sa presvlakom. Tada dolazi do tampanja bledjih taaka na mestima pored "originalnih". Kao ni pomicanje, ni dubliranje ne moe biti ukalkulisano prilikom izrade kontrolnog otiska na uredjaju za probni otisak, ve se greka mora otkloniti u toku tampanja na samoj maini.

Pravac kretanja kroz tamparsku mainu

Dubliran otisak

Pomicanje u podunom pravcu

Pomicanje u poprenom pravcua) b) Slika 6.12: a) Dubliranje na otisku; b) Pomicanje na otisku


Pravac kretanja kroz tamparsku mainu

Dobar otisak

Dobar otisak

Dubliranje i pomicanje se mogu identifikovati na osnovu linijskih kontrolnih polja. Postoje dve vrste linijskih polja. Jedna se sastoje od paralelnih linija jednake debljine na jednakom medjusobnom rastojanju. Obino su dvo- ili trodelna, i linije u razliitim poljima medjusobno su orijentisane pod uglom od 45 (slika 6.13 a). Druga vrsta polja sadri krune linije u vidu koncentrinih krugova. Linije mogu biti jednake debljine na jednakom medjusobnom rastojanju, ili se debljina i rastojanje smanjuju od periferije prema centru kruga (slika 6.13 b).

Slika 6.13 Linijska polja za kontrolisanje dubliranja i pomicanja: a) sa pravim linijama; b) sa krunim linijama

Polja sa pravim linijama mogu da se koriste i za vizuelnu procenu i za objektivna merenja, dok su polja sa krunim linijama pogodna samo kao signalni element, tj. za vizuelnu procenu. Linijska polja mogu da se posmatraju i kao linijski raster, i mogu se opisati sledeim karakteristikama: linijaturom (brojem linija po jedinici duine, l/cm) tonskom vrednou (zavisi od odnosa debljine linija i medjusobnog rastojanja)Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 44/77

Funkcija linijskih polja je da ukau na pojave dubliranja ili pomicanja, i da omogue objektivnu procenu intenziteta tih pojava. I dubliranje i pomicanje su orijentisane deformacije, tj. najizraenije su po jednom pravcu. Usled toga, na linijskom polju kontrolne trake doi e do proirenja samo jedne grupe linija, ili dela kruga. Ukoliko je do deformacije dolo u poprenom pravcu, linijski elelementi e imati izgled kao u srednjem redu na slici 6.13, a ako je do deformacije dolo u pravcu kretanja papira kroz mainu, linijski elementi e imati izgled kao u donjem redu. Jaina dubliranja ili pomicanja moe se izraziti preko razlike zacrnjenja dva linijska polja razliite orijentacije. Ukoliko je razlika zacrnjenja izmedju dva polja na slici 6.13 a) manja od 0.05, smatra se da na tabaku nema dubliranja ili pomicanja. Signalna kontrolna traka GATF (Graphic Art Technical Foundation Dot Gain Scale) pripada grupi kontrolnih elemenata na bazi grubog i finog rastera, koji koristi injenicu da je poveanje tonske vrednosti rastera na otisku, pri svim ostalim uslovima konstantnim, vee kod finijeg rastera. Namenjen je za vizuelnu kontrolu deformacija u tampi (slika 6.14). Na pozadini od grubog rastera finijim rasterom su ispisani brojevi od nula do devet (slika 6.14 a). Tonska vrednost rastera u brojevima smanjuje se od nule ka broju devet. Broj etiri i pozadina signalnog kontrolnog klina imaju iste tonske vrednosti. Pri kvalitetnoj tampi (pri malom poveanju rasterske take) na otisku nee moi da se uoi znatnija razlika izmeu, na primer, broja etiri i pozadine. Ako dodje do poveanja rasterske take usled geometrijske deformacije, mnogo vie e se poveati tonska vrednost finijeg rastera, odnosno, u ovom sluaju, brojeva. Svi brojevi e postati neto tamniji (slika 6.14b). To znai da e broj etiri postati uoljiv na otisku, a da e se tonska vrednostMerenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 45/77

nekog veeg broja izjednaiti sa tonskom vrednou pozadine. to je deformacija vea, neuoljiv postaje vei broj.

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

a)

b)Slika 6.14 Signalna kontrolna traka GATF

c)

Na desnoj strani signalne kontrolne trake nalazi se natpis SLUR (pomicanje), koji je ispisan tankim paralelnim linijama, na pozadini od istih takvih tankih paralelnih linija, ali zaokrenutih za 90. Ukoliko doe do pojave dubliranja ili pomicanja na otisku, natpis e postati vidljiv, bilo kako svetliji ili tamniji od pozadine, to e tamparu biti vidljiv signal da su se uslovi tamanja promenili.6.6. Preuzimanje boje U viebojnoj tampi mokro-na mokro, druga, trea i ostale boje tampaju se delimino na istom papiru, ali i preko ve odtampanih mesta. Ukoliko sloj prethodno odtamane boje nije dovoljno osuen, verovatno je da e se sledea boja slabije preneti nego kada se tampa na istom papiru. Ova


pojava se naziva preuzimanje boje (eng. trapping) i moe se kontrolisati primenom specijalno dizajniranih mernih polja, prikazanih na slici 6.15.

1

1+2

2

1

1+2

2

C

C+M

M

C

C+M

M

dobro preuzimanje magente od cijanaa)

slabo preuzimanje magente od cijanab)

Slika 6.15 Primer preuzimanja magente od strane cijana: a) dobro preuzimanje; b) slabije preuzimanje magente od strane cijana

Ovo je, u stvari, grupa od tri susedna polja: pun ton prve boje, puni tonovi prve i druge boje odtampani jedan preko drugog i pun ton druge boje.


D1 D PB2 = 1+ 2 100% D2D1+2 optika gustina zajednikog polja, merena kroz filter za drugu boju (magentu) D1 optika gustina polja punog tona prve boje, merena kroz filter za drugu boju (magentu) D2 optika gustina polja punog tona druge boje, merena kroz za nju odgovarajui filter (magentu) Poeljno je da preuzimanje boje bude to vee. Takoe, ukoliko preuzimanje boje nije dobro, otisak u velikoj meri zavisi od redosleda boja pri tampanju. Na primer, ako se prvo tampa cijan pa magenta, udeo cijana u toj boji bie vei nego ukoliko se odtampa prvo magenta pa cijan. U prvom sluaju polje e biti vie slino cijan plavoj, a u drugom ljubiastoj. Preporuene vrednosti: m+y 65%, c+m 75%, c+y 80%. Polja za kontrolu preuzimanja boja postavlja se najmanje dva puta po tabaku.6.7. Sivi balans Pod sivim balansom se podrazumeva ostvarivanje takvih uslova tampanja da tri rasterska polja tano definisanih tonskih vrednosti (npr. C60%, M50%, Y50%, ili C24%, M18%, Y18%), odtampana jedno preko drugog, daju neutralno sivi ton. Obino se na mernim trakama pored polja odtampanog pomou tri boje postavlja i rastersko polje odtampano samo crnom bojom, koje slui za poredjenje (slika 6.16). Ukoliko dodje i do najmanje promene tonskih vrednosti u bilo kojoj boji, polje za kontrolu sivog balansa gubi neutralno sivi ton i postaje crvenkasto, zelenkasto ili plavo-ljubiasto. To je signal tamparu da je dolo do nekog poremeaja koji naruava kvalitet otiska u pogledu vernosti reprodukcije boja. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 48/77

dobar sivi balans

lo sivi balans

Slika 6.16 Dobar i lo sivi balans. Uzork loeg sivog balansa u ovom sluaju moe biti nedovoljan nanos cijana, ili pojaanje nanosa magente i ute

Polja za kontrolu sivog balansa se ponavljaju dva do etiri puta po tabaku.6.8. Spektrofotometrijske karakteristike6.8.1. Koordinate boje u bojenom prostoru CIE L*a*b*

Polaznu osnovu za izraunavanje CIE L*a*b koordinata, ali i drugih pokazatelja boje u drugim sistemima, predstavljaju tristimulusne vrednosti: X, Y i Z. Trisimulusne vrednosti se dobijaju sloenim matematikim postupkom, koji se pojednostavljeno moe prikazati mnoenjem tri spektralna grafika (slika 6.17) koji predstavljaju: spektralnu karakteristiku izvora svetlosti, karakteristiku spektralne refleksije predmeta ija se boja meri i spektralnu karakteristiku standardnog posmatraa. U praksi se za kvanititativo odreivanje boje koristi spektrofotometar, koji odreuje krivu spektralne refleksije uzorka (srednji dijagram), i obavlja izraunavanje tristimulusnih i drugih zadatihMerenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 49/77

vrednosti, na osnovu poznatih karakteristika izvora svetlosti (dijagram na levoj strani) i karakteristika standardnog posmatraa (dijagram na desnoj strani), koje su memorisane u njegovoj memoriji.

Slika 6.17 ematski prikaz odreivanja tristimulusnih vrednosti i drugih pokazatelja boje

U veoma gruboj aproksimaciji, X odgovara udelu crvene, Y zelene a Z plave komponente u nekoj boji. Da bi se dobila perceptualna uniformnost (da istoj razllici u percepciji odgovara isto rastojanje na dijagramu), uvedeni su novi bojeni sistemi, meu kojima je i CIE L*a*b* (slika 6.18): 1 1 1 1 1 Y 3 X 3 Y 3 * Y 3 Z 3 L* = 116 16 , a* = 500 X Y , b = 200 Y Z Y n n n n n pri emu se indeks n odnosi na tristimulusne vrednosti izvora svetlosti.


Slika 6.18 Koordinata L* se odnosi na svetlinu, koordinata a* na to koliko ima crvene, odnosno zelene boje, a koordinata b* na to koliko ima ute, odnosno plave boje. 6.8.2. Odstupanje u boji

Oznaka E potie od nemake re Das Empfindung (razlika u oseaju); Razlika u boji dva objekta izraava se meusobnim rastojanjem taaka u bojenom prostoru; U xyz koordinatnom sistemu, rastojanje izmeu taaka x1y1z1 i x2y2z2 izraunava se kao: = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2 + ( z2 z1 ) 2 ako se ova jednaina primeni na CIEL*a*b* bojeni prostor, razlika u boji iznosi:


E = ( L2 L1 ) 2 + ( a2 a1 ) 2 + (b2 b1 ) 2 Prilikom izraavanja odstupanja u boji preko vrednosti E, moraju se poznavati i uzeti u obzir neka ogranienja: E, kao sintetiki pokazatelj, jednom izraunat ne sadri podatke o razlikama po pojedinanim koordinatama; kolika je razlika u svetlini, da li se boje vie razlikuju po udelu crvene ili plave...; Bez obzira na stalna usavravanja, bojeni L1a1b1 prostor jo uvek nije uniforman, pa ista kvantitativna razlika u razliitim delovima bojenog prostora jo uvek ne znai istu razliku u oseaju; E Ista kvantitativna razlika u boji (na primer E=6) lake je vizuelno uoljiva u boji koe L2a2b2 ili u neutralnim tonovima, nego u tamnim ili veoma zasienim tonovima, kao to je recimo jarko crvena boja, i tamna boja kose; ukoliko je slika bogata razliito obojenim detaljima, iste razlike u boji bie tee uoljive nego na Slika 6.19 Odstupanje u boji u CIE Lab bojenom slici koja ima vee, ujednaeno obojene prostoru povrine.


ISO standardi iz serije 12647 propisuju Lab koordinate punih tonova osnovnih boja (c, m, y i k) u raznim tehnikama tampanja na razliitim podlogama. Osim toga, date su i preporuene vrednosti Lab koordinata dvobojnih kombinacija punih tonova odtampanih jedna preko drugog. Kada se u jednainu za E ubace referentne Lab vrednosti iz standrda i izmerene vrednosti sa otiska, dobija se odstupanje u boji. U praksi su uobiajena sledea tumaenja brojanih vrednosti E: 0 < E < 2: odlian rezultat; u normalnim proizvodnim uslovima ne moe se garantovati E < 2, s obzirom na veliki broj promenljivih u sistemu grafike reprodukcije; 2 < E < 4: prihvatljivo za veinu posmatraa, ak i u osetljivijim delovima bojenog prostora; 4 < E < 8: generalno se smatra da u normalnoj grafikoj reprodukciji maksimalno prihvatljivo odstupanje u boji treba da bude manje od osam jedinica E; Ovo su okvirne vrednosti, u drugim granama industrije tolerancije mogu biti drukije; pojedini klijenti mogu biti spremni da prihvate i vee tolerancije u boji, ali i zahtevati stroije tolerancije. Takoe je veoma vano shvatiti da je stepen tolerancije obrnuto srazmeran trokovima proizvodnje (manja tolerancija - vei trokovi). Tipina ponovljivost instrumenata za merenje boje iznosi 0,1 E. Razlike u pokazivanju razliitih instrumenata tipino se kreu do 1,0 E; zbog velikog broja promenljivih u sistemu reprodukcije i faktora kao to su merni instrumenti i ljudsko oko sa svojim nesavrenostima, nema smisla insistirati na tolerancijama koje su manje od 1 E (Just-noticeable difference - JND). Kada se ispituje uzrok prevelikog odstupanja u boji, korisni podaci se mogu dobiti ako se odstupanje ralani na odstupanje u svetlini, L, i odstupanje u hromatinosti, c: L = L2 L1c = (a 2 a1 ) 2 + (b2 b1 ) 2


7. TA PROPISUJU STANDARDI ISO 12647Serijom standarda ISO 12647, izmeu ostalog, normirani su zahtevi i referentne vrednosti u pogledu: Optih zahteva koje moraju da ispune digitalne ili filmovane separacije. Filmova i tamparskih formi. Linijature rastera. Ugla rastera. Oblika rasterske take. Tolerancije dimenzija pojedinih separacija. Maksimalnog zbira tonskih vrednosti rastera procesnih boja odtampanih jednih preko drugih. Optikih i kolorimetrijskih karakteristika papira za izradu probnih otisaka i otisaka sa tamparske maine. Kolorimetrijskih karakteristika tamparskih boja. Raspona reprodukovanih tonskih vrednosti na otisku. Tanosti registra. Poveanja tonske vrednosti rastera na otisku. Krive prenosa tonskih vrednosti sa filma ili iz digitalnih separacija na otisak. Rasejanja vrednosti poveanja tonske vrednosti rastera u srednjim tonovima. Na kraju su normirane metode testiranja i nain prikazivanja izvetaja o rezultatima merenja parametara kvaliteta otiska. Ovi standardi na kraju imaju i informativne anekse, koji dopunski objanjavaju pojedina specifina pitanja vezana za dati postupak tampanja. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 54/77

8. MERNI UREAJI ZA KONTROLISANJE KARAKTERISTIKA KVALITETA OTISKA I MERENJE BOJEOsnovna podela mernih ureaja moe se izvriti prema nainu na koji se analizira spektar reflektovane, proputene ili emitovane svetlosti. Na ovaj nain ureaji se dele na: Denzitometre, Kolorimetre i Spektrofotometre. Ovi ureaji se dalje mogu klasifikovati prema tome u kakvoj svetlosti rade, na: Emisione (za monitore), Refleksione (za otiske i originale), i Transmisione (za film i providne originale). Prema nainu oitavanja mernih polja, moe se izvriti klasifikacija na ureaje za (slika 8.1): Merenje u taki (single point), Skeniranje po jednom pravcu (strip scanning), Automatsko oitavanje vrednosti polja po x-y koordinatama i In-line oitavanje u realnom vremenu na traci koja se tampa.


a)

b)

c)

d)

Slika 8.1 Tipovi mernih ureaja prema nainu oitavanja: a) U taki, b) Skenirajui, c) Po x-y koordinatama, d) In-line oitavanje u realnom vremenu na traci tokom tampanja.

Merne veliine koje se mere spektrofotometrima i denzitometrima prikazane su u tabeli 8.1.


Tabela 8.1 Podruje primene mernih ureajaUreaj Spektralna karakteristika uzorka XYZ/LAB Optika gustina Denzitometar Kolorimetar Spektrofotometar

+

+ -

+ + +

Talasni opseg filtera prilagoeno procesnim bojama prilagoeno spektralnoj karakteristici CIE standardnog posmatraa analiza uskih opsega, na svakih deset nanometara

8.1. Spektrofotometri Spektrofotometar je najsavreniji od pomenuta tri ureaja, i moe da se koristi i kao kolorimetar (spektrokolorimetar) i kao denzitometar (spektrodenzitometar). Spektrofotometri mere relativnu Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 57/77

refleksiju sa uzorka u celoj vidljivoj oblasti, sa korakom koji moe biti od 1 do 20 nm. Za spektrofotometre koje koristimo u kolor menadmentu tipian je korak od 10 nm. Na osnovu ovako precizno utvrene spektralne karakteristike svetlosti reflektovane sa objekta, moe se dobiti najiri skup kolorimetrijskih i denzitometrijskih veliina. Spektrofotometri se mogu klasifikovati po veem broju kriterijuma (tabela 8.2)Tabela 8.2 Klasifikacija spektrofotometara

Transmisioni spektrofotometri Tip izmerenog fluksa svetlosti Refleksivni spektrofotometri Kombinovani R/T spektrofotometri geometrija sa dva pravca 0/45, 45/0, Geometrija merenja 45/0 krug; difuzna geometrija - d/0, 0/d, d/8 geometrija sa vie uglova jedan zrak Optika konfiguracije dvostruki zrak dupli zrak tri zrakaMerenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 58/77

VIS Spektralni raspon UV VIS NIR UV VIS VIS - NIR Visoka klasa Klasa pouzdanosti/ preciznosti Srednja klasa Nia klasa stoni prenosni Konstrukcija runi linijski bez kontakta Tipino podruje primene spektrofotometara u grafikoj industriji je: Testiranje boja i pigmenata od strane proizvoaa boja/pigmenata Kontrola kvaliteta odtampanih boja i medija boja, belina Profilisanje izlaznih ureaja - tampaa, tamparskih maina, itd. Kontrola kvaliteta odtampanog materijala na razliitim neprozirnim i poluprozirnim medijima tokom proizvodnje i na gotovim proizvodima;Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 59/77

8.2. Kolorimetar Filteri kolorimetra su prilagoeni CIE standardnom posmatrau. Postoje kolorimetri sa tri filtra i softverskom emulacijom pika na krivoj za osetljivost na crveno u plavoj oblasti, i kolorimetri sa etiri filtra. Generalno, bolje je reenje sa etiri filtra. Kolorimetri mogu da budu dovoljno precizni ali im obino nedostaje TANOST. Korisni su za poreenje boja pri inspekciji uzoraka boje u proizvodnji, inspekciji i kontroli kvaliteta boje, ali nisu primenjivi ako se karakteristike boje uzorka moraju uporediti sa vrednostima standardizovanim za dati skup uslova. Kolorimetri se danas najee koriste prilikom kalibracije monitora. 8.3. Denzitometar Filteri denzitometra su prilagoeni spektralnim karakteristikama osnovnih boja u tampi: crveni filter za merenje cijana, zeleni filter za merenje magente, plavi filter za merenje ute i narandasti filter za merenje crne. Denzitometar ne meri boju, ve meri koliko je puta manja refleksija sa mernog polja u odnosu na neodtampani papir. S obzirom da filteri denzitometra odgovaraju procesnim bojama, optika gustina koja se meri denzitometrom predstavlja meru debljine sloja procesnih boja: cijana, magente, ute i crne. Iz podataka o optikoj gustini, mogu se izvesti brojne druge denzitometrijske veliine, ili ih denzitometar moe automatski izraunati: tonska vrednost rastera, poveanje tonske vrednosti rastera, relativni kontrast tampe, preuizmanje boje...


9. MERNI UREAJI SA KAMEROMMerni ureaji sa kamerom se uglavnom koriste za analizu tamparskih formi i odreivanje tonskih vreddnosti rastera na formama. Ovi ureaji su prilagoeni tipu tamparskih formi koje se analiziraju. Ovi ureaji se sastoje od posebne kamere, koja na datom tipu tamparskih formi daje snimke koji se najbolje mogu iskoristiti i softvera za geometrijsku analizu slike, koji prepoznaje tampajue elemente, iscrtava njihove konture i analizira udeo povrine koju oni zauzimaju. Pored softvera za prepoznavanje oblika, uobiajeno je da su prisutni i moduli za izraunavanje linijature i ugla rastera, za merenje prenika take, rastojanja izmeu taaka kao i softver koji omoguava da se slika snimi u memoriju raunara. Ovi ureaji se najvie koriste za analizu tamparskih formi za ofset tampu i visoku tampu (tipo i flekso).

Slika 9.1 itai ofset (levo) i flekso (desno) ploa

Prema funkciji koju obavljaju nazivaju se i itai ploa (eng. plate reader).


10. SVETLOMERIU ovu grupu uvrstili smo ureaje koji se ne koriste tako esto, ali su veoma znaajni prilikom instalacije ili recertifikacije ureaja koji emituju svetlost: pultova za posmatranje, kopirnih ramova, ambijentalnog osvetljenja. Ovi ureaji i njihove karakteristike i oblast primene prikazani su u tabeli 10.1Tabela 10.1 Ureaji za merenje svetlostiTip ureaja Merna veliina UV-metar Ukupna doza zraenja, snaga u piku Luxmetar Osvetljenost Mera temperature boje svetlosti Temperatura boje izvora svetlosti Spektroradiometar Spektralna snaga izvora svetlosti kao funkcija talasne duine W/cm2/nm Kalibracija displeja i evaluacija boja transparentnih odtampanih primeraka, koji su napravljeni da se koriste osvetljeni sa zadnje strane pomou datog izvora svetlosti

Jedinice Primena

J/cm2, mW/cm2 Provera ujednaenosti snage UV zraenja u kopirnim ramovima i UV sunicama

Lx Provera i recertifikacija pulta za posmatranje u standardizovanim svetlosnim uslovima (light boot), provera osvetljenosti radnog mesta

K Provera i recertifikacija pulta za posmatranje u standardizovanim svetlosnim uslovima (light boot).


Izgled


11. MERENJE PROCESNIH PARAMETARA11.1. pH Vrednost ista voda u idealnim uslovima disocira na H+ i OH jone, koji nastaju u meusobno jednakim koliinama: 2 H2O (l) H3O+ (aq) + OH (aq) [H3O+] = [OH] Konstanta disocijacije na 25C jednaka je proizvodu aktivnosti nastalih jona, ali se umesto aktivnosti sa zadovoljavajuom tanou mogu uzeti njihove koncentracije: Kw = [H3O+][OH] = 1.01014. Pod pH vrednou se podrazumeva negativni dekadni logaritam koncentracije H+ (odnosno [H3O]+) jona u rastvoru: pH = log10[H + ] U istoj vodi, s obzirom da su koncentracije obe jonske vrste podjednake, pH vrednost jednaka je: pH = log10[107] = 7. Ukoliko se rastvor na bilo koji nain naini kiselim, pH vrednost e biti manja od sedam, a ukoliko rastvor postane alkalna, pH vrednost e biti vea od sedam. pH najkiselijih rastvora tei nuli, a Slika 11.1 pH-metar najalkalnijih vrednosti 14. Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 64/77

Za merenje pH vrednosti koriste se pH-metri (slika 11.1), ureaji koji se sastoje od elektronskog sklopa i staklene elektrode. Povremeno je neophodno kalibrisati pH-metar pomou rastvora poznate pH vrednosti. Bolji pH-metri opremljeni su i modulom za temperaturnu kompenzaciju, koji pH vrednost izmerenu na temperaturama koje odstupaju od standardne (25C) svode na pH vrednost koja bi se izmerila na standardnoj temperaturi. Merenje pH vrednosti je znaajno prilikom kontrolisanja tenosti za vlaenje namainama za ofset tampu. Vee i savremenije maine za ofset tampu imaju posebno postrojenje za pripremu vode i meanje vode sa dodacima, tako da je u sastavu takvog sistema esto prisutan ne samo pH-metar, nego itav podsistem za regulaciju pH vrednosti tenosti za vlaenje. pH-metar se takoe moe koristiti i za proveru razvijaa koji se koristi za razvijanje ofset ploa.11.2. Koncentracija rastvora ista voda ne provodi elektrinu struju. Elektrinu struju provode rastvori koji u sebi sadre jone. Ovi rastvori se ponaaju kao provodnici koji se karakteriu specifinom otpornou, odnosno provodljivou. Specifina provodljivost je funkcija koncentracije jona. Pri niim koncentracijama, ova funkcija je priblino linearna, meutim, pri viim koncentracijama nekih jonskih vrsta ona moe znaajno odstupiti od pravolinijske.

Slika 11.2 Mera provodljivosti


Ureaji za merenje koncentracije rastvora (Slika 11.2) u stvari mere provodljivost rastvora za elektrinu struju, a zatim na osnovu poznate zavisnosti provodjivost-konentracija, daju podatak o koncentraciji. Provodljivost se meri tako to se prema Omovom zakonu jaina struje koja pri poznatom naponu prolazi kroz rastvor u specijalnoj elektrohemijskoj eliji za ispitivanje provodljivosti. S obzirom da je poznata geometrija elije (povrina i rastojanje izmeu elektroda), iz podatka o rastvora u eliji lako se dolazi do podatka o specifinoj provodljivosti rastvora (izraava se u mikroSimensima,S/cm), a zatim i koncentracije. Merenje koncentracije odnosi se na jonske vrste razliite od proizvoda disocijacije vode. U praksi ovim ureajem se najee kontroliu razvija za ofset ploe i tenost za vlaenje.11.3. Viskoznost Viskoznost je pojava da tenosti prilikom teenja pruaju otpor tom teenju, zbog unutranjeg trenja izmeu slojeva tenosti. Kao mera viskoznosti nekog fluida uzima se koeficijent viskoznosti, koji se izraava u Paskal sekundama (Pa s). Viskozitet neke tenosti veoma zavisi od temperature, a ukoliko su u pitanju rastvori ili suspenzije, onda i od koncentracije rastvorene supstance. Za merenje viskoziteta koriste se viskozimetri razliitih konstrukcija (sa kuglicom koja pada kroz fluid, konusni rotacioni, cilindrini rotacioni). U tamparijama se za procesnu kontrolu esto primenjuje viskozimetar po Fordu (slika 11.3), koji se sastoji od posude tano definisane zapremine i oblika, sa precizno definisanim otvorom kroz koji istie fluid sa donje strane. Kao mera viskoznosti uzima se trajanje isticanja fluida iz potpuno ispunjene posude.


Viskozimetar se koristi za kontrolisanje promena reolokih karakteristika boje u sluaju duboke i flekso tampe. Do ovih promena dolazi pre svega zbog isparavanja rastvaraa i poveanja koncentracije, pa se kao kontramera dodaje rastvara, dok se smanji na prvobitnu vrednost.11.4. Tvrdoa Prilikom zatezanja ofset pokrivke na ofset Slika 11.3 Izgled i nain primene viskozimetra cilindru, menja se tvrdoa pokrivke, koje je manja u oputenom nego u zategnutom stanju. Tvrdoa pokrivke se moe koristiti kao mera zategnutosti ofset pokrivke. Na slian nain moe se kontrolisati i zategnutost mreice preko okvira, prilikom izrade sita. Ureaj koji omoguava lako i jednostavno merenje tvrdoe naziva se durometar po oru A (slika 11.4). Kada se durometar postavi tako da svojom teinom pritiska podlogu ija se tvrdoa meri, iglica koja viri sa donje strane se uvue utoliko vie ukolko je podloga tvra. Pomeraj iglice se sistemom poluga i opruga prenosi na kazaljku, koja omoguava direktno oitavanje podatka o tvrdoi. Slika 11.4 Durometar po oru A Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 67/77

11.5. Temperatura Temperatura je jedan od dva najvanija pokazatelja atmosferskih prilika u tampariji (drugi je relativna vlanost vazduha, ali i ne samo to: od sutinskog znaaja za proces je i temperatura boje u bojanicima i na valjcima, temperatura u sistemima za hlaenje ili suenje, temperatura tenosti za vlaenje u rezervoaru za pripremu tenosti za vlaenje, temperatura razvijaa. Merenje se moe obaviti kontaktnim ili beskontaktnim (radijacionim) temometrima. Kontaktni termometri mogu biti sa termoparom (slika 11.5), ili termometri sa kapilarom, koja je ispunjena ivom ili nekim pogodnim rastvorom. Termopar ili termoelement je sastavljen od dve ice od razliitih metala, koje su na jednom kraju spojene. Ukoliko je kraj gde su ice spojene zagrejan na jednu temperaturu, a drugi krajevi ica na drugu temperaturu, izmeu otvorenih krajeva ica javie se napon, koji je odreenom temperaturnom intervalu proporcionalan razlici temperatura. Beskontaktni termometri su radijacioni termometri (pirometri, slika 12.6). Oni su posebno pogodni za merenje temperature sloja boje na valjcima u sistemu za boju, jer ne moraju biti u dodiru sa valjcima, ali a) b) i u drugim situacijama, kada je Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 68/77

Slika 11.5 a) Termometar sa termoparom; b) radijacioni termometar

potrebno izmeriti temperaturu objekta kome se ne moe prii, ili veoma vrueg objekta. Ovi termometri prikupljaju i mere termalnu energiju zraenja nekog tela i onda je dovode u vezu sa temperaturom u smislu Plankovog zakona zraenja. Dakle, dovoljno je uperiti ovakav termometar na povrinu iju povrinu merimo (niani se uz pomo laserskog zraka), i pritisnuti dugme za oitavanje.


12. SKENIRAJUI MERNI I KONTROLNI UREAJIOvi ureaji se koriste za brza merenja po celoj irini ili povrini tabaka ili trake koja se tampa. Veoma esto se na osnovu ovih brzih merenja automatski podeavaju zone na bojanicima, u cilju postizanja ili odravanja ujednaene i unapred zadate optike gustine ili spektralnih karakteristika boje na otisku. Mogu se izdovojiti sledee osnovne grupe ureaja:

skenirajui denzitometri

skenirajui spektrofotometriMerenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 70/77

ureaji za simultano merenje itave povrine tabaka Sastoje se od veeg broja denzitometara postavljenih u jednom redu, koji u veoma kratkom vremenskom intervalu oitavaju vrednosti sa tabaka koji je jo u produkciji. Druga varianta je super brza kamera sa softverom koji poredi snumljenu sliku sa slikom u memoriji. Ovakav ureaj se moe povezati sa ureajem za izlaganje, koji onda izbacuje na posebnu gomilu sve tabake koje softver prepozna kao drukije od referentnog. ureaji za in-line kontrolu prilikom tampanja iz rolne


13. PRIMENA MERNIH UREAJA PO ODELJENJIMAU sledeoj tabeli data je preporuka za korienje mernih ureaja u pojedinim odeljenjima tamparije (tabela 13.1).Tabela 13.1 Predlog primene pojedinih mernih ureaja

Odeljenje Dizajn studio, fotografi, prepres odeljenje kolorimetar

Ureaj spektrofotometar spektrofotometar sa x-y oitavanjem

Namena kalibracija monitora kalibracija i verifikacija probnog otiska, merenje boje uzorka izrada profila kalibracija CtP sistema, kontrolisanje kvaliteta tamparskih formi detektuje koncentraciju aktivne komponente razvijaa merenje optike gustine i drugih denzitometrijskih veliina

Prepres odeljenje

ita ploa mera koncentracije

tamparija tabanog ofseta

denzitometar, (u taki, skenirajui ili po celoj irini tabaka) spektrofotometar (u taki, linijski ili po celoj irini tabaka)


Odeljenje durometar pH metar termometar tamparija ofset rotacija tamparija flekso ili duboke tampe za ambalau Laboratorija za pripremu boje

Ureaj

Namena merenje tvrdoe ofset gume pre i posle zatezanja kontrola i regulacija tenosti za vlaenje merenje temperature boje (waterless), temperature tenosti za vlaenje

spektrofotometar koji oitava po itavoj povrini tabaka (trake) in-line denzitometar viskozimetar spektrofotometar laboratorisjka vaga pogonska vaga za merenje na traci koja se tampa merenje viskoziteta boje merenje boje uzorka i merenja prilikom definisanja reepture odmeravaje koliina boje za formulaciju odmeravanje koliina boje zaprodukciju


Odeljenje viskozimetar

Ureaj spektrofotometar

Namena merenje viskoziteta boje mernje boje uzorka, merenje boje prilikom formuilacije


MERENJA U GRAFIKOJ INDUSTRIJI KAO PREDUSLOV ZA STANDARDIZACIJU..... 1 1. UVOD...................................................................................................................................... 2 2. O TEMI PREZENTACIJE ...................................................................................................... 4 3. DEFINICIJA I SVRHA STANDARDIZACIJE ..................................................................... 5 3.1. STANDARDIZACIJA KAO RACIONALIZACIJA PROIZVODNJE ............................ 5 3.2. STANDARDIZACIJA KAO PROPISIVANJE NORMI .................................................. 6 3.3. UVOENJE STANDARDA U TEKUU PROIZVODNJU............................................ 7 4. NIVOI STANDARDIZACIJE I KONTROLE KVALITETA U GRAFIKIM KUAMA.. 8 4.1. NESTANDARDIZOVANO............................................................................................... 8 4.2. INTERNA STANDARDIZACIJA .................................................................................... 9 4.3. DELIMINA STANDARDIZACIJA.............................................................................. 11 4.4. STANDARDIZACIJA KOMPLETNOG PROCESA TAMPANJA BEZ EKSTERNE VERIFIKACIJE................................................................................................................................. 12 4.5. STANDARDIZACIJA KOMPLETNOG PROCESA TAMPANJA SA EKSTERNOM VERFIKACIJOM (PROCESSSTANDARD OFFSET PSO, PROCESSSTANDARD NEWSPAPER PSN ILI PROCESSSTANDARD ROTOGRAVURE PSR). .............................. 13 4.6. TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM TQA - TOTAL QUALITY ASSURANCE. .................................................................................................................................. 14 5. ODNOS VIZUELNE I INSTRUMENTALNE KONTROLE .............................................. 15 5.1. SUBJEKTIVNOST POSMATRAA.............................................................................. 15Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 75/77

5.2. UTICAJ USLOVA POSMATRANJA............................................................................. 15 5.3. SIMULTANI KONTRAST.............................................................................................. 17 5.4. OVEK NE MOE DA ZAPAMTI BOJU..................................................................... 19 5.5. KVANTITATIVNO IZRAAVANJE BOJE I ODSTUPANJA U BOJI ....................... 21 5.6. IMAGINACIJA................................................................................................................ 22 5.7. INERCIJA PERCEPCIJE ................................................................................................ 23 5.8. METAMERIZAM............................................................................................................ 25 5.9. OBRADA PODATAKA .................................................................................................. 26 5.10. REZIME ........................................................................................................................... 26 6. OSNOVNI PARAMETRI KVALITETA OTISKA I SIGNALNA I MERNA KONTROLNA POLJA: ........................................................................................................................ 28 6.1. OPTIKA GUSTINA ...................................................................................................... 28 6.2. TONSKA VREDNOST RASTERA I NJENO POVEANJE NA OTISKU.................. 31 6.2.1. DEFINICIJA I IZRAUNAVANJE TONSKE VREDNOSTI RASTERA ............... 31 6.2.2. POVEANJE TONSKE VREDNOSTI RASTERA NA OTISKU ............................ 33 6.3. RASPON REPRODUKOVANIH TONSKIH VREDNOSTI.......................................... 38 6.4. RELATIVNI KONTRAST TAMPE ............................................................................. 40 6.5. POMICANJE I DUBLIRANJE (ENG. SLUR AND DOUBLING)................................ 42 6.6. PREUZIMANJE BOJE .................................................................................................... 46 6.7. SIVI BALANS ................................................................................................................. 48 6.8. SPEKTROFOTOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE..................................................... 49Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag ivkovi - 76/77

6.8.1. KOORDINATE BOJE U BOJENOM PROSTORU CIE L*A*B* ............................ 49 6.8.2. ODSTUPANJE U BOJI............................................................................................... 51 7. TA PROPISUJU STANDARD ISO 12647......................................................................... 54 8. MERNI UREAJI ZA KONTROLISANJE KARAKTERISTIKA KVALITETA OTISKA I MERENJE BOJE................................................................................................................................... 55 8.1. SPEKTROFOTOMETRI ................................................................................................. 57 8.2. KOLORIMETAR............................................................................................................. 60 8.3. DENZITOMETAR........................................................................................................... 60 9. MERNI UREAJI SA KAMEROM..................................................................................... 61 10. SVETLOMERI ................................................................................................................... 62 11. MERENJE PROCESNIH PARAMETARA....................................................................... 64 11.1. PH VREDNOST .............................................................................................................. 64 11.2. KONCENTRACIJA RASTVORA .................................................................................. 65 11.3. VISKOZNOST................................................................................................................. 66 11.4. TVRDOA....................................................................................................................... 67 11.5. TEMPERATURA ............................................................................................................ 68 12. SKENIRAJUI MERNI I KONTROLNI UREAJI......................................................... 70 13. PRIMENA MERNIH UREAJA POODELJENJIMA...................................................... 72


Documents

Merenja u Grafickoj Industriji Kao Preduslov Za Standardizaciju