Diplomski rad 1

Diplomski rad

Uvod

Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratatima. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluca).

Sve više se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada. Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe, a kada masti postaju opasne po zdravlje?

Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i vise ukupne energije unete hranom dnevno. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povišene masnoce u krvi (dislipidemije-povišen holesterol i/ili trigliceridi). Manji unos masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos.

Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna, linoleinska i arahidonska. One obezbeduju rast i obnovu celije. Narocito su bitne za osobe u periodu rasta.

To, medutim, ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasicene masti (svinjska mast, masna mesa, puter) jer prevencija pomenutih bolesti može nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva. Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport, konverzija u druge metabolite, skladištenje i ekskrecija), prekurzori su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih supstanci).

2

Diplomski rad

Osnove metabolizma

Da bi se život mogao održati, u telo se mora unositi hrana, jer je ona osnovna potreba svakog živog bića. Osim toga, neophodan je i koseonik za oksidaciju kako se on unosi disanjem, njega ima u neograničenim količinama.

Mnogo hranjive supstancije koje se nalaze u životnim namirnicama su visoko molekulne, te ih organizam kao takve ne može koristiti, već kad se razmnože u jednostavne supstance sa molekulima manje veličine i kad postanu rastvorljive u vodi, tako da mogu proći kroz površinske slojeve ćelija. U takvom stanju naš organizam može da ih primi, resorbuje i iskoristi za sintezu sopstvenih materija ili za sagorevanje pri čemu se oslobadja energija potrebna za život.1

Naša hrana se ustvari sastoji iz istih osnovnih sastojaka iz kojih je načinjeno naše telo:

- iz belančevina, - masti, - ugljenih hidrata, - zaštitnih materija, - mineralnih soli, - vitamina, i najzad - vode.

Spremljena jela ili presne čvrste životne namirnice, moraju se žvakati pri čemu se u ustima natope pljuvačkom, pa se onda gutaju. Tako sažvakana hrana dospeva u želudac, gde se vari tj. oni sastojci koji su visoko molekulnog sastava razlažu u prostije sastojke. Iz želudca tako svarena hrana prelazi u tanko crevo u kome se obavlja najvažnija faza varenja hidrolitično razlaganje belančevina, masti, ugljnih hidrata u jednostavnije- rastvorljivilje u vodi i podesnije za resorpciju ( upijanje, usisivanje ) i pogodnije za korišćenje od strane organizma. Isti procesi se delimično obavljaju i u debelom crevu.

Varenje u tankom crevu vrši se pod dejstvom soka koji se luči iz sluzokože tankog creva, pankreasnog soka i žuči. Na taj način se hranjljive materije pretvaraju u rastvorljive supstancije, sposobne za resorbciju tj. za prolaženje kroz sluzokožu creva. Oko 90% ovih supstancija prolaze kroz sluzokožu tankog a oko 10% kroz sluzokožu debelog creva.1 Tadić B. – za II razred gimnazije, Biologija, str.76.

3

Diplomski rad

Resorbovana hrana prelazi iz creva u krv ili limfu, koji ih odatle odnese u ćelije, gde se obavlja dalje hemijski proces. U ćelijama se pod dejstvom fermenata, vitamina, hormona i dr. ove visokomolekulne supstancije razlažu oksidišu, oslobadju pri tome energiju u vidu toplote i mehamičkog rada.

Prema tome resorbovene materije služe kao izvor energije i kao materijal za stvaranje sastojaka i sokova, a kao krajnji proizvodi prometa materija dobijaju se i više neupotrebljivi ekskreti ( feces i urin ).

Znači hemijska energija koja se unosi hranom u vidu organskih materija pretvara se u toplotu jednim delom, dok se drugim delom pretvara u mehanički rad a treći deo se gubi u obliku konačnih metaboličnih prizvoda ( izmet i mokraća ) četvrti deo se deponuje kao rezerva u obliku asimilovanih organskih materija to su: glikogen,u ćelijama jetre i u mišićima. Masti u ćelijama potkžnog tkiva, oko bubrega i belančevine u jetri.

4

Diplomski rad

Hranljiva vrednost masti

Masti imaju visoku biološku, hranljivu i prehrambenu vrednost, i veliki značaju u ishrani zdravih i bolesnih ljudi. Važan su izvor energije. Organizam za varenje masti troši najmanju količinu energije (za proteine najviše). Masti su ne samo energetski sastojci hrane, već i: strukturni i funkcionalni elementi ćelija, izvori esencijalnih masnih kiselina, nosači liposolubilnih vitamina (provitamina A, vitamina A, D, E i K), i izvori složenih lipida.Masti su važan sastojak hrane - daju organizmu energiju, ulaze u sastav omotača svake ćelije, učestvuju u izgradnji mnogih hormona i omogućavaju apsopciju rastvorljivih vitamina. Masti su koncentrovan izvor energije i doprinose ukusu hrane. Masti se dele na ''dobre masti'' i ''loše masti''. Dobre masti su mononezasićene masne kiseline (koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu i koštunjavom voću) i polinezasićene masne kiseline (nalaze se u biljnim uljima kao što su kukuruzno, suncokretovo i sojino i imaju povoljan uticaj na zdravlje. Loše masti su zasićene masne kiseline (kojima su bogati puter, svinjska mast i palmino ulje) i trans masne kiseline (mogu se naći u nekim margarinima, biskvitima, keksu, grickalicama i nekim vrstama industrijski prerađene hrane). Loše masti negativno utiču na zdravlje, naročito na zdravlje srca. Energetski najbogatija organska jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi. Prosti lipidi se sastoje od glicerola [alkohol sa tri OH grupe] i masnih kiselina [zasićenih ili nezasićenih]. Složeni lipidi pored ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu, npr. fosfolipidi sadrže fosfatnu grupu. Steroidima pripadaju i neki hormoni [polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde].2

2 www.akademac.info/biologija_i_medicina, 12.04.2009.

5

Diplomski rad

Slika 1. Struktura masne kiselineSvarljivost masti zavisi od tačke topljenja i prisustva zasićenih masnih

kiselina. Bolju svarljivost imaju masti sa tačkom topljenja nižom ili oko visine telesne temperature, kao npr. maslac. Što namirnica, hrana, sadrže veće količine zasićenih masnih kiselina organizam teže vari i usvaja masti.

Prehrambena vrednost masti je u sledećem:- Poboljšavaju ukus hrani, učestvuju u formiranju mirisa i

mehaničkih osobina hrane, dajući joj nežnost i sočnost. Jela su punijeg ukusa, specifičnih senzornih svojstava

- Sprečavaju zagorevanje jela- Poboljšavaju lisnatost testa- Preradom ulja u emulzije, hrana se lakše i bolje resorbuje

Namirnice koje prirodno sadrže emulziju (jaje, masti mleka) su ukusnije, lakše se vare nego proizvodi u kojima se nalazi ista količina masti, a koje nisu emulgovane.

U prometu masti se nalaze kao:- Jestive životinjske masti- Jestiva biljna ulja- Jestive biljne masti- Margarin i srodni proizvodi, tzv. proizvedene masti

6

Diplomski rad

Tablica 1.Sadržaj lipida i masnih kiselina u pojedinim vrstama i dijelovima mesa (prema Bragagnolo, 2001).

Kulinarne mogućnosti primene masti i ulja su velike. Neke se mogu koristiti za pripremu raznih namaza, dodaju se raznim jelima (supe, salate, variva, čorbasta jela, umaci, itd.). Da bi se maksimalno očuvala njihova biološka vrednost masti treba dodavati u gotova jela, što znači manje termički tretirati zbog hemijskih promena na visokim temperaturama.

Metabolizam masti

Lipidi odnosno masti su hemijski raznorodna (heterogena) grupa jedinjenja čija je zajednička fizičko-hemijska osobina da su nerastvorljivi u vodi i samim tim, u telesnim metabolijskim procesima slede sličan, zajednički put.

Masti odnosno lipidi se sintetišu u telima većine živih bića, jer su neophodni strukturni sastojci ćelijskih opni (fosfolipidi /lecitin/, strukturni holesterol), drugi, sterolski lipidi obavljaju važne regulatorske funkcije (steroidni hormoni, žučne kiseline, liposolubilni vitamini), a pored toga, neutralne masti (trigliceridi) su najoptimalniji oblik za skladištenje telesne energije, u obliku rezervnih masti. Trigliceridi (TG) odnosno po novijoj nomenklaturi triacilgliceroli se sastoje iz tri masne kiseline vezane za trohidroksilni alkohol, glicerol. Prirodne masne kiseline sadrže paran broj atoma ugljenika.

Razlikujemo tri vrste masnih kiselina: zasićene (bez dvostrukih veza), mononezasićene (monodehidrogenovane) - sa jednom dvogubom

vezom i, polinezasićene - sa raznim brojem dvostrukih veza.

7

Diplomski rad

Svaka od njih drugačije deluje na nivo ukupnog i t.zv."štetnog" - LDL holesterola u krvotoku.

Postoje brojni dokazi da masnoće bogate zasićenim masnim kiselinama povisuju nivo holesterola u krvi. Međutim, prema novijim saznanjima to se ne odnosi na sve zasićene masne kiseline. Kolesterol u krvi dokazano povisuju sledeće zasićene masne kiseline: miristinska - iz kokosovog ulja, laurinska iz kokosovog, palminog ulja i kikirikija, i palmitinska iz palminog ulja i loja. Stearinska kiselina (kakao, maslac, loj), za koju se ranije smatralo daje veoma štetna (aterogena), dokazano snižava štetnu LDL-frakciju, a povišava zaštitnu HDL-frakciju holesterola. Smatra se daje ovakvo dejstvo stearinske kiseline posledica njenog brzog pretvaranja (desaturacije) u mononezasićenu oleinsku masnu kiselinu (iz maslinovog ulja, ulja uljane repice,loja), koja snizuje ukupni holesterol plazme. U grupu polinezasićenih masnih kiselina spadaju neke nezamenljive, životno važne (esencijalne) masne kiseline, koje se dele u porodice n-6 i n-3.

U porodicu n-6 polinezasićenih masnih kiselina spadaju : linolna i linolenska masna kiselina. To su neophodni sastojci hrane, posebno kod rasta i razvoja organizma. Linolenska kiselina se nalazi pretežno u raznim semenkama: suncokreta, bundeve, pamuka, pšeničnim i kukuruznim klicama, i soji. Linolna kiselina se dobija iz lanenog ulja. U organizmu se iz linolne kiseline, kao prethodnika, sintetiše jedna izuzetno važna ciklična, polinezasićena masna kiselina, arahidonska kiselina. Ona je neophodna ishodišna supstanca za sintezu t.zv. "tkivnih hormona" - prostaglandina.

U ishrani je izuzetno korisna i gama linolenska kiselina (GLK) koja se dobija iz semenki crne ribizle i biljke zvane enotera (oenothera biennis). Drugu grupu polinezasićenih masnih kiselina predstavljaju one iz n-3 (omega-3) porodice .To su eiko-sopentaenoična kiselina sa 5 nezasićenih veza (iz ulja morskih riba -atlantske skuše i haringe, pacifičke sardine; lososa, jezerskih pastrmki) i, dokozaheksaenoična kiselina sa 6 nezasićenih veza, iz ribljeg ulja.

Uloga navedenih masnih kiselina u organizmu je višestruka i veoma složena. Putem stvaranja prostaglandina koji šire krvne sudove (prostaciklin, prostaglandin-E2) i smanjivanja viskoziteta krvi, esencijalne masne kiseline deluju zaštitno na srce i koronarne krvne sudove; putem inhibicije tromboksana- A2 (TxA2) smanjuju agregabilnosttrombocita, a time i opasnost odtromboze. Uplitanjem u metabolički put humoralnih činilaca zapaljenjske reakcije, esencijalne masne kiseline povoljno deluju kod zapaljenjskih procesa, posebno zglobnog reumatizma.

8

Diplomski rad

Neke od navedenih masnih kiselina, a posebno gama linolenska kiselina (GLK) učestvuju u izgradnji strukturnih lipida nervnih ćelija, i ispo-Ijavaju povoljna dejstva u lečenju nekih degenerativnih bolesti mozga (multi-ple skleroze). U nedostatku esencijalnih masnih kiselina često dolazi do promena na koži. Ostale, neesencijalne masne kiseline se sintetišu u jetri iz glukoze.

Ljudski organizam neprestano vrši sintezu masti, i to ne samo iz izvora unetih hranom, već i iz drugih, nelipidskih hranljivih sastojaka (šećera, belančevina). Hrana u principu treba da sadrži samo toliku, najmanju količinu lipida, koliko je neophodno za unos nezamenljivih (esencijalnih) masnih kiselina, i za apsorpciju vitamina, liposolubilnih (rastvorljivih u mastima): vitamina -A, -E, -D, -F (esencijalnih masnih kiselina), K-vitamina i, Bt-vitamina (L-karnitina), a to je oko 15 do 20 grama dnevno.

Ova količina masti treba da je zastupljena, uglavnom iz hrane biljnog porekla, sa što manje životinjskih masti. Danas zbog potpuno neracionalnih navika u ishrani, većina ljudi u razvijenom svetu unosi višestruko veće količine masti, 100 grama i više dnevno, što pored drugih faktora rizika, uzrokuje brojne poremećaje u metabolizmu i učestvuje u nastanku bolesti izazvanih t.zv. "slobodnim radikalima". O štetnosti ishrane bogate mastima u sportista biće reci kasnije, u glavi II knjige.

Varenje masti

Metabolizam lipida je izuzetno složen. Za razliku od metabolizma šećera, pljuvačka sadrži samo zanemarljive količine enzima za razgradnju masti (lipaze). Stoga, pravi početak razlaganja masti (lipolize) nije u usnoj šupljini (kao kod šećera), već u želucu. Želudačna sluzokoža luči jedan enzim, želudačnu lipazu veoma slabe aktivnosti, ali je ona dovoljna da se masti prevedu u takozvanu "uljanu fazu". Iz želuca masti prelaze u dvanaestopalačno crevo, gde se ulivaju razne lučevine (sekreti) poput žuči, soka gušterače i crevnog soka.

Pod stimulativnim dejstvom masne hrane, izlučuje se jedan gastroenterohormon zvani holecistokinin-pankreozimin koji podstiče grčenje mišićnog sloja zida žučne kesice, praćeno istiskivanjem žuči preko glavnog žučnog voda u duodenum, a istovremeno, stimuliše i lučenje pankreasnih enzima, za podrobno varenje masti, belančevina i ugljenih hidrata. Žuč je neophodna za varenje masti, jer omogućava raspršivanje masnih čestica i njihovo održavanje u vodenoj fazi, da bi enzimi koji hidrolizuju masti imali pristupa masnim česticama. Kod bolesti žučne kesice, žučnih vodova i gušterače, nastaje poremećaj u varenju masti, koji bolesnicima pričinjava mnogo, neprijatnih tegoba.

9

Diplomski rad

Konačni proizvodi razgradnje masti u crevima su mahom t.zv. egzogeni (hranom uneti) trigliceridi, (TG), holesterol i, mešavina di- i monoglicerida, kao i masne kiseline različito dugačkih lanaca. Tako postoje:

masne kiseline kratkog lanca (do 4 C /ugljenikova/ atoma), srednje dugačkog lanca (engl.medium chain fatty atids) MCT (od 4-10 C atoma) i, dugačkog lanca (12 i više C atoma). Masne kiseline kratkog i srednje dugačkog lanca (medium chain fatty acids) se nakon apsorpcije prenose direktno u portni krvotok, i mogu da prođu kroz membranu mitohondrija mišićnih ćelija, bez prisustva specifičnog nosača. Ova osobina masnih kiselina srednje dugačkih lanaca se koristi u ishrani sportistaza sticanje bezmasne ("krte") vlaknatosti mišića.

Slika 1. Varenje masti u mitohondrijamaZa razliku od njih, dugolančane masne kiseline se prenose putem

limfotoka, a da bi se iskoristile u mitohondrijama mišićnog i masnog tkiva, potreban je prenosilac u vidu enzima acil-karnitia transferaze. * Otuda izuzetno povoljno dejstvo primene L-karnitina u ishrani sportista i kod srčanih bolesnika. Kod prvih zbog efikasne ishrane mišićnog tkiva, a kod potonjih u cilju ponovnog korišćenja masnih kiselina, umesto glukoze, u obolelom miokardu. Kolesterol se u prisustvu žuči. masnih kiselina i pankreasnog soka lako apsorbuje iz creva. Nasuprot tome slični steroli biljnog porekla (sitosterol i campesterol) se slabo apsorbuju (svega 1-2%).

Biljni steroli koji se ne apsorbuju, kao napr. oni iz soje . smanjuju apsorpciju hoiesterola, verovatno tako što se takmiče sa holesterolom u esterifikaciji masnih kiselina. Holesterol se u najvećoj meri apsorbuje u donjim delovima tankog creva. Da bi se trigliceridi apsorbovali, treba najpre delovanjem enzima crev-ne lipaze da se razgrade do osnovnih sastojaka, glicerola i masnih kiselina, a potom u zidu crevne sluznice, ponovo da se sastave (reesterifikuju) u TG.3

Lipidi plazme i njihov transport

3 Kulić, Japundžić I., Rakić Lj.: Biohemija, Beograd,1983., str.329.

10

Diplomski rad

Kao stoje napred rečeno, lipidi su nerastvorijivi u vodi pa su procesi apsorpcije (upijanja) u crevima, kao i transport limfom odnosno krvlju mogući samo ako stvore komplekse sa belančevinama. Slobodne masne kiseline se u krvi prenose vezane za lipoproteine odnosno za albumin, a vitamin-A je vezan zatzv. retinol-vezujući protein (engl. retinol binding protein).

Ovi belančevinski nosači (engl. carrier) lipida nazivaju se apoproteinima, i brojni su. Apoproteinski deiovi lipsdskog kompleksa značajno utiču na metabolizam lipida: određuju pravce transporta, mesto isporuke i vezivanja na specifičnim receptorima (prijemnicima) u određenim tkivima, podstiču enzime za razgradnju lipoproteinskih čestica, utiču na dužinu njihovog zadržavanja u krvi, itd. Najvažniji apoproteini zovu se apo E, C i B.

Postoje dva oblika apoproteina B: niske molekulske mase (B-48), koji prenosi egzogene trigliceride (unetih hranom), i visoko molelkulske mase (B-100), za prenos pretežno endogenih triglicerida, sintetisanih u jetri.

Diagnostika poremećaja metabolizma masti

Pozitronska emisijska tomografija (PET) može pratiti poremećaje metabolizma masnih kiselina što može poboljšati dijagnostički postupak.

Prema rezultatima studije istraživača s Sveučilišta Columbia PET snimanjem može se poboljšati dijagnosticiranje i karakterizacija poremećaja metabolizma masnih kiselina, stanja koja ako se ne liječe mogu dovesti do različitih srčanih problema kod oboljele dece.

U studiji koju je vodio Dr. Steven R. Bergmann, profesor na medicinskom fakultetu Sveučilišta Columbia znanstvenici su otkrili da se PET snimanjem mogu neinvazivno ustanoviti nenormalni uzorci u energijskom metabolizmu u srcu mladih s poremećajima metabolizma masnih kiselina.

Poremećaji metabolizma masnih kiselina obuhvaćaju različite rijetke nasljedne poremećaje kod kojih u srcima oboljelih nije moguć transport masnih kiselina ili dobivanje energije iz njih. Iako srce može dobivati energiju za svoju aktivnost iz glukoze nakon obroka, u vremenu između obroka koristi masne

11

Diplomski rad

kiseline. Nedostatak metabolizma masnih kiselina može uzrokovati zastoj u radu srca.

Dr. Bergmann veruje da su neki slučajevi iznenadne smrti kod djece ustvari bili posljedica nedijagnosticiranog poremećaja u metabolizmu masnih kiselina. Za sada je nepoznata prevalencija ovog poremećaja. Dok neka deca prerastu takav poremećaj kod drugih je potrebna doživotna skrb da bi se spriječile metaboličke krize. Ako se ne leče deca takođe pate od poremećaja skeletnog mišićja i zatajivanja jetre. U ovoj je studiji bolesnicima injiciran označeni palmitat radi praćenja i snimanja toka krvi u srcu.

Drugi testovi za dijagnozu poremećaja metabolizma masnih kiselina (npr. genetski i enzimski) ne mogu uvijek prikazati različitosti među pojedinim poremećajima i stupanj oštećenja srca. Cilj ove studije bio je razumevanje različitosti oblika te bolesti i njihov uticaj na srce.

U studiji su praćeni protok krvi kroz srce, potrošnja energije u srcu, postotak iskorištavanja masnih kiselina i srčana funkcija u 11 pacijenata i 6 zdravih braće i sestara. Istraživači su utvrdili da oboljela djeca imaju smanjen kapacitet za iskorištenje masnih kiselina u usporedbi sa zdravom braćom i da se kod bolesne djece masne kiseline gomilaju u procesima koji ne daju energiju već ih pohranjuju u obliku masti.

Istraživači još uvek popisuju pacijente te pokušavaju utvrditi prevalenciju i pratiti tijek bolesti. Praćenje toka bolesti važno je i zbog utvrđivanja delotvornosti novih načina liječenja kao što je genska terapija.

Dr. Bergmann kaže da njihov tim jedini u stanju raditi ovakvu vrstu istraživanja zbog posedovanja PET tehnologije i kardiološkog iskustva. I dalje uključuju nove pacijente, decu u dobi od jedne godine i starije u svoju studiju. Studija takođe uključuje decu s nasleđenom ili idiopatskom kardiomiopatijom. 4

4 Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨- Larousse, (urednik: Radomir Ječinac, Beograd, 1983., str.134.

12

Diplomski rad

Kako ubrzati metabolizam masti

Brzina vašeg metabolizma je istinski ključ brzog i efikasnog sagorevanja masnih naslaga. Predstavljamo sedam jednostavnih saveta za podsticanje nivoa metabolizma. Vaš metabolički nivo određuje koliko brzo ćete dobiti ili gubiti masti u organizmu. Ovde možete naći neke brze savete, koje možete da primenite odmah, da biste razmrdali vaš metabolizam i povećali sagorevanje masnih naslaga.

Redovno doručkujte

Nije nikakav mit da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Ukoliko preskačete doručak, misleći da time štedite unete kalorije ili vreme, razmotrite sledeće...

Vaše telo je bilo u prinudnom stanju posta osam ili više sati. Kada se probudite i ne obezbedite mu nikakvu hranu, njegova prirodna reakcija je samoodbrana. Ono misli da nastupa glad i stoga automatski usporava vaš metabolizam na najniži nivo, da bi sačuvalo kalorije. Ne samo da sve što

13

Diplomski rad

pojedete dalje u toku dana ima daleko veću šansu da završi kao mast nataložena oko vašeg struka, već su i šanse da sagorite masti tog dana minimalne.

A najgore tek sledi... kasnije u togu dana ćete prilično ogladneti i verovatno žudeti za nekom hranom koja uopšte nije dobra za vas. Sa trenutno sporijim metabolizmom (jer ste preskočili doručak), zalepiće vam se mnogo više tog „ne tako kvalitetnog“ obroka nego obično. 5

Jedite češće

Pored preskakanja doručka, sledeći po važnosti ubica metabolizma je dugo čekanje između obroka. Svaki put kada nešto pojedete, vaš metabolizam skoči da bi obradio hranu. Što češće jedete, češće ćete ubrzati vaš metabolizam.

Međutim, jako je bitno da jedete manje obroke, jer pet obilnih obroka umesto tri dnevno neće mnogo pomoći sagorevanju masti! Pokušajte da jedete pet ili više puta dnevno, uključujući zdrave užine između glavnih obroka.

Vežbajte intnezivno

Metabolički nivo vašeg organizma je u direktnoj vezi sa intenzitetom vežbi koje izvodite. Dok se šetate sagorećete kalorije i blago podignuti nivo metabolizma čak i neko kratko vreme posle, ali se to ne može porediti sa efektom koji ćete postići visoko intenzivnim intervalnim treningom. Takav vid treninga može ubrzati vaš metabolizam punih 24 sata pa i duže nakon vežbanja.

Čak i ukoliko ne možete da izdržite visoko intenzivni trening, uvek možete da pronađete načine da lakše oblike vežbanja, kao što je šetanje, učinite intenzivnijim, npr. šetajući brže, šetajući uzbrdo, šetajući sa tegićima itd. 6

Vežbajte sa opterećenjem

Trening sa opterećenjem i tegovima izgrađuje mišiće, a mišićna masa ima izuzetno veliki uticaj na stopu metabolizma vašeg organizma. Mišićno tkivo je veoma metabolički aktivno. Vaše telo sagoreva dosta kalorija samo da bi ga održalo.

Trening sa opterećenjem ima na vaš metabolizam trostruko dejstvo. Ne samo da sagorevate kalorije za vreme vežbanja, već povećavate metabolički

5 Tadić B. – za II razred gimnazije, Biologija, str.54.6 Anđić J.: Osnovi medicinske biohemije,Beograd, 1988., str.89.

14

Diplomski rad

nivo i dugo nakon završetka vežbanja (pod uslovom da je vaš trening intenzivan). Dodajte tome i ekstra mišiće koje gradite primenjujući ovakav način treninga i možete sami da uvidite koliko trening sa opterećenjem stimuliše vaš metabolizam.

Devojke i žene ne treba da se boje da će ih trening sa tegovima učinitim muškobanjastim, jer njihov organizam ne poseduje u tolikoj meri hormon testosteron, koji je najzaslužniji za mišićni rast. A korist je izuzetna, jer ćete dobiti izvajane i vretenaste mišiće, kao takmičarke u fitnesu.

Jedite više proteina

Upoređujući tri glavna makronutrijenta (proteine, ugljene hidrate i masti), proteini zahtevaju najviše energije da bi bili svareni u organizmu. Stoga su proteini manje podložni pretvaranju u mast i skladištenju u telu. Proteini će vam takođe pomoći da izgradite više mišića. Ne preporučujem vam da preterujete sa unosom proteina, ali se ipak usredsredite i pokušajte da vaš organizam snabdete dovoljnom količinom kavilitetnog proteina iz raznovrsnih izvora (posna junetina i teletina, piletina, riba, jaja, soja itd.). Na taj način ćete vaš metabolizam održavati na visokom nivou. 7

Unosite vitamine

Nivo vašeg metabolizma se u suštini svodi na hemijske rekacije u vašem telu. Vitamini, minerali i voda su bitni elementi tih hemijskih reakcija. Ukoliko nemate na raspolaganju dovoljno ovih komponeneti, onda kada su vašem telu potrebni, ono će biti limitirano onim što je prisutno.

Vaš metabolizam možete sebi predstaviti i kao montažnu traku u fabrici automobila. Ne možete napraviti kompletan automobil, ukoliko nemate sve delove na raspolaganju. Na primer ukoliko imate na raspolaganju vrata za sklapanje samo 100 automobila, ali takođe imate još 200 komada na traci bez vrata, propuštate mnogo potencijalne proizvodnje.

Redovnim uzimanjem multivitamina, ne samo da ćete podržati vaš metabolizam, već unaprediti i opšte zdravlje. Obratite pažnju da se raznorazni sokovi i napici sa dodatkom vitamina ne računaju u kvalitetne izvore!

Smanjite unos masti

7 Noler E.: Organska hemija, Beograd, 1987., str.90.

15

Diplomski rad

Hrana bogata mastima se duže vari u organizmu i ostavlja osećaj sitosti znatno duže. Dok je osećaj sitosti svakako dobar kada želite da izgubite masti, jer vam se neće dešavati nekontrolisani napadi za hranom, sa druge strane unošenje obroka koji će vas podstaći da čekate duže periode između jela može imati za rezultat usporavanje vašeg metabolizma.

Ovime se vraćamo na tačku o potrebi za češćim obrocima. Ukoliko jedete obrok bogat masnoćama za doručak, može se desiti da nemate želju za ponovnim jelom sve do ručka, koji može biti i za više od pet sati. Idealno bi bilo, da ako možete jedete na svaka 3 sata.

Ukoliko tražite način da svom metabolizmu date podstreka, isprobajte ove savete. Viši nivo metabolizma vam može dramatično pomoći sa gubitkom masnih naslaga.

Zaključak

Sve materije koje unesemo u organizam dolaze u jetru, gde se razvrstavaju na toksine i ostale molekule. Snažnim sistemom detoksikacije jetra pretvara lekove i toksine u molekule koji se mogu eliminisati iz organizma urinom ili stolicom. Obavlja sintezu većine proteina koji cirkulišu u krvi, pa ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Telesne potrebe za glukozom beleže se u jetri, te se glukoza osigurava organizmu varenjem hrane ili razgradnjom glikogena – deponovanog šećera u jetri i mišićima. Kod produženog gladovanja, kada nije moguće osigurati glukozu probavom, a rezerve u jetri se troše, pokreće se proces kojim iz aminokiselina ili drugih molekula nastaje glukoza.

Metabolizam masti takođe umnogome zavisi od jetre. U njoj nastaje holesterol, ali i pristiže holesterol iz krvi. Eliminacija holesterola iz jetre obavlja se preko žuči. Kad smo dobri svojoj jetri?

16

Diplomski rad

Opterećujemo li je svakodnevnim uzimanjem lekova, alkohola, aditiva i neumerenih količina masti? Moderni stil života, pun zagađenja, stresa, loše hrane, velika količina nasumice uzetih lekova, sve to ostavlja traga na jetri. Zato se i kaže da je jetra ogledalo našeg zdravlja. Ipak, većina ljudi tokom života ne dobija uobičajene bolesti jetre, poput hepatitisa, ciroze ili žutice.

Literatura

1. Rada Ivanić, Ljiljana Vićentijević: Biologija za III i IV razred

medicinske škole, 1988.

2. Kulić, Japundžić I., Rakić Lj.: Biohemija, Beograd,1983.

3. Arthur C. Gajton,: Fiziologija, XIII izdanje,

4. Anđić J.: Osnovi medicinske biohemije,Beograd, 1988.

5. Medicinski leksikon 1 ¨Vuk Karadžić¨- Larousse, (urednik: Radomir

Ječinac, Beograd, 1983.

17

Diplomski rad

6. Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨- Larousse, (urednik: Radomir

Ječinac, Beograd, 1983.

7. Noler E.: Organska hemija, Beograd, 1987.

8. Tadić B. – za II razred gimnazije, Biologija

9. www.akademac.info/biologija_i_medicina

Sadržaj

Uvod......................................................................................................................2

Osnove metabolizma.............................................................................................3

Hranljiva vrednost masti.......................................................................................5

Metabolizam masti................................................................................................7

Varenje masti.........................................................................................................9

Lipidi plazme i njihov transport.......................................................................10

Diagnostika poremećaja metabolizma masti.......................................................11

18

Diplomski rad

Kako ubrzati metabolizam masti.........................................................................13

Redovno doručkujte.........................................................................................13

Jedite češće.......................................................................................................13

Vežbajte intnezivno.........................................................................................14

Vežbajte sa opterećenjem................................................................................14

Jedite više proteina...........................................................................................14

Unosite vitamine..............................................................................................15

Smanjite unos masti.........................................................................................15

Zaključak.............................................................................................................16

Literatura.............................................................................................................17

19