METOD ZA PROCENU RIZIKA NA RADNIM MESTIMA U · PDF fileLicenca Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, prema Pravilniku o uslovima i

METOD ZA PROCENU RIZIKA NA RADNIM MESTIMA U

ZDRAVSTVU

Dr sci. med. Srđan Borjanovid

Institut za medicinu rada Srbije

1

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

Metod za procenu rizika Instituta

Metod za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Beograd: Eko centar, 2008.

13 autora sa IMR

Namenjen SMR, ing. ZNR, licima za BZR

Koncept matrične procene rizika

Opšti metod za procenu rizika na radnim mestima – nije specijalizovan za procenu rizika u zdravstvu

2



Metod za procenu rizika Instituta

Ne sadrži metod za procenu rizika od: UV zračenja (germicidne lampe) Nejonizujudih zračenja - MRI, električni kauteri,

elektrohirurška oprema, dijatermija Laserskog zračenja: povrede i LGAC ("laser-generated

airborne contaminants“) – laserski generisana isparenja (tretiraju se kao hemijske i biološke štetnosti).

Rada sa UZ opremom Medicinskog otpada Specifičnosti procene rizika od hemijskih noksi u

zdravstvu (citostatici, anestetici, dezinficijensi)

3



Rizici po zdravlje u radnoj sredini

Štetnosti (fizičke, hemijske, biološke, psihosocijalne)

Opteredenja (fizičko, psihofiziološko)

Opasnosti (od eksplozije, požara, udara struje, pada, opekotina itd.)

4



Priroda profesionalnih hazardaKlasifikacija po stepenu opasnosti

Neposredno opasni po život ili gubitak ekstremiteta

Požar, eksplozija, gasovi zagušljivci

Opasni po život u dužem periodu

Benzen, jonizujude zračenje

Ne ugrožavaju život, ali izazivaju oštedenja u dužem periodu

Buka, repetitivna naprezanja, respiratorni iritansi, IC radijacija

Ne ugrožavaju život, niti izazivaju oštedenja, ali nepoželjni zaproduktivnost

Loše osvetljenje, neprijatni mirisi, loša higijena RM

5



U zavisnosti od prirode procesa rada koji se analizira iorganizacije posla koristi se jedan od tri pristupa:

Procena rizika na osnovu merenja

Procena rizika na osnovu ekspertske ocene, bez merenja

Procena rizika kombinovanom metodom (ekspertske ocene i merenja po potrebi)

6



Metod IMR

7



Verovatnoda neželjenog događaja

Verovatnoda nastanka profesionalne bolesti ili bolesti u vezi s radom procenjuje se na osnovu uslova rada, stanja zaštite i vremena izlaganja.

Uslovi rada obuhvataju radnu sredinu (identifikovane štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini), štetne napore zbog radnih opteredenja i ergonomske odnose.

8



Uslovi rada se rangiraju u 4 nivoa:

S1 - optimalni,

S2 - dozvoljeni,

S3 - teški i

S4 - ekstremni

9



Kategorizacija u odnosu na dužinu dnevne ekspozicije

NIVO IZLOŽENOST TRAJANJE

T1 Retko 0-25%

T2 Povremeno ili učestalo 26-50%

T3 Vedi deo radnog vremena 51-75%

T4 Celo radno vreme 76-100%

10



Verovatnoda nastanka bolesti

11



Dužina ekspozicije

Uslovi rada (štetnosti)Vrednosti

znatno ispod dozvoljenih

granica (S1)

Vrednosti ispod dozvoljenih

granica(S2)

Vrednosti iznad dozvoljenih

granica(S3)

Vrednosti znatno iznad dozvoljenih

granica(S4)

(T1)

(T2)

(T3)

(T4)

Verovatnoda nastanka bolesti

NIVO VEROVATNODA

P1 Vrlo mala mogudnost nastanka bolesti

P2 Mogudnost postoji, retko (neuobičajeno)

P3 Mogudnost postoji, pod određenim okolnostima

P4 Povedana mogudnost nastanka

P5 Izrazito velika mogudnost nastanka

12



Kategorizacija u odnosu na težinu mogude posledice (bolesti)

NIVO TEŽINA BOLESTI

L1 Bez vidljivih posledica

L2 Posledice ne utiču bitno na radnu sposobnost

L3 Posledice mogu ograničiti radnu sposobnost

L4 Trajne posledice koje uzrokuju gubitak radne sposobnosti ili delomograničavaju životnu aktivnost

L5 Značajno ograničena životna aktivnost ili smrtni ishod

13



Ocena rizikaVerovatnoća nastanka povrede ili bolesti

Težina povrede/bolesti

vrlo laka laka teža teška smrtna, kolektivna

vrlo mala mogućnost nastanka

P1 zanemarljiv zanemarljiv mali mali mali

postoji, vrlo retko

P2 zanemarljiv mali umeren umeren veliki

postoji pod određenim uslovima

P3 mali umeren umeren veliki veliki

povećana mogućnost, može se očekivati

P4 mali umeren veliki veliki izrazito veliki

izrazito velika mogućnost, velika opasnost

P5 mali veliki veliki izrazito veliki

izrazito veliki

14



Interpretacija pojedinih nivoa rizika

Nivo Interpretacija i potrebne akcije

R1 Rizik je zanemarljiv, mere zaštite su nepotrebne

R2 Rizik je prihvatljiv, zaštitu poboljšati ako je mogude

R3 Rizik je prisutan (uslovno prihvatljiv), potrebne mere za poboljšanje zaštite, pradenje zdravstvenog stanja

R4 Rizik je velik (nepoželjan), odmah potrebne mere za poboljšanje zaštite, kontrola zdravstvenog stanja

R5 Akcidentne situacije, rizik je vrlo velik (neprihvatljiv), odmah prekinuti rad, odmah izvršiti kontrolu zdravstvenog stanja

15



Posebne situacije za koje se nivo rizika direktno definiše

Postojanje posebnih zahteva rada direktno

određuje najmanje R3 nivo

Kod nekih štetnosti sama ocena S3 ili S4 može biti osnov za poseban zahtev

16



Zaključak nakon matričnog postupka procene rizika

Radno mesto jeste s povedanim rizikom po zdravlje (R3-R5), ili

Radno mesto nije s povedanim rizikom po zdravlje (R1-R2)

17



Primer – rizik izlaganja buci

S-kategorija Osmočasovna personalna doza LAEP,d

Vršna vrednost akustičkog pritiska

S1 LAEP,d 65 dB(A)

S2 65 dB(A) LAEP,d 80 dB(A)

S3 80 dB(A) LAEP,d 85 dB(A) 135 dB(C) LCpeak 140 dB(C)

S4 LAEP,d 85 dB(A) LCpeak 140 dB(C)

18

Nivo Bezbednost i zdravlje na radu


Ukupna ekspozicija buci u toku radnog vremena - personalna doza u toku

jednog radnog dana LAEP,d

Izračunava se na osnovu izmerenih ekvivalentnih nivoa Leq i informacija o

trajanju perioda ekspozicije tim ekvivalentnim nivoima usrednjeno za 8 h

Primer – rizik izlaganja buci

Ako je prisutna udarna buka ili jaka intermitentna buka posmatra se i treda kolona

S-kategorije se nalaze po kriterijumima iz obe kolone (druge za LAEP,d i trede za LCpeak) i usvaja se viša od dve dobijene

Na osnovu Direktive EU 2003/10/EC i činjenice da se buka do 65 dB(A) može smatrati bezbednom za sluh

19



Tabela: Kategorizacija u odnosu na dužinu

dnevne ekspozicije

NIVO IZLOŽENOST TRAJANJE

T1 Retko 0-25%

T2 Povremeno ili učestalo 26-50%

T3 Vedi deo radnog vremena 51-75%

T4 Celo radno vreme 76-100%

Verovatnoda nastanka oštedenja sluhaizazvanog bukom

21



S1 S2 S3 S4

T1 P1 P1 P3 P5

T2 P1 P2 P4 P5

T3 P1 P2 P4 P5

T4 P1 P3 P5 P5

Kategorizacija u odnosu na težinu mogudeposledice

Kategorizacija u odnosu na težinu mogude posledice

Kategorizacija u odnosu na težinu mogude posledice

L1 Bez oštedenja sluha

L2 Privremeno oslabljen sluh kod osetljivih osoba bez uticaja na radnu sposobnost ( slušni zamor)

L3 Trajno oštedenje sluha sa umanjenom radnom sposobnošdu za rad u buci

L4Trajno oštedenje sluha kao profesionalno oboljenje sa

umanjenom radnom sposobnošdu za rad u buci i uslovima koji zahtevaju očuvan sluh

L5 -

22



Ocena nivoa rizika od izlaganja buci

23



L1 L2 L3 L4 L5

P1 R1 R1 R1 R1 -

P2 R1 R2 R2 R2 -

P3 R2 R2 R3 R4 -

P4 R3 R3 R4 R5 -

P5 R4 R4 R4 R5 -

Procena rizika u zdravstvenim ustanovama

Složen stručni zadatak, koji zahteva poznavanje specifičnosti štetnosti i opasnosti kao i procesa rada u zdravstvu

Da bi ta procena bila validna, potrebno je:

da se primeni jedinstvena metodologija za procenu rizika;

da ustanova koja vrši procenu rizika zadovolji određene kriterijume kompetencije.

24



Kriterijumi kompetencije

Licenca Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, prema Pravilniku o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Sl. gl. RS br. 29/06;

Licenca Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, za poslove ispitivanja uslova radne okoline – hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujudih zračenja), mikroklime i osvetljenosti, prema Pravilniku o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Sl. gl. RS br. 29/06;

da se bavi delatnošdu medicine rada u sistemu zdravstvene zaštite, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“ broj:107/05) i propisima donetim za sprovođenje tog zakona.

25



Kriterijumi kompetencije

U Planu mreže zdravstvenih ustanova koji je donela Vlada RS („Sl. Glasnik RS“ broj: 42/06) postoji nekoliko ustanova koje ispunjavaju navedene kriterijume, na primer:

Institut za medicinu rada Srbije “Dr Dragomir Karajovid“,

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu,

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika u Novom Sadu i

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Zastava Kragujevac.

26



Metod za procenu rizika u zdravstvu

MZ traži da IMR izradi specijalizovanu Metodologiju za procenu rizika u zdravstvenim ustanova

Izradu ove Metodologije finansira MZ kao projekat od opšteg interesa iz programa 1802-07

Budžet projekta 2.000.000,00, rok 1. god. (2010). Ugovor br. 07-804/1 od 03.03.2010.

Motiv Ministarstva – izrada novog Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija

27



Kolektivni Ugovor

Potpisan 25.05.2010. (MZ i reprezentativni sindikati)

Učesnici ovog ugovora su saglasni da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora utvrde jedinstvene kriterijume za procenu poslova sa povedanim rizikom koji se obavljaju u zdravstvenim ustanovama, koji de se, nakon potpisivanja, primenjivati kao aneks ovog ugovoraod dana stupanja na snagu. (Čl.146 st. 1)

28



Kolektivni Ugovor Čl. 146. st. 3

Poslodavac je dužan da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu jedinstvenih kriterijuma iz stava 1. ovog člana, uskladi akt o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini sa ovim ugovorom i zakonom kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu

29



KRAJ

30



Documents

METOD ZA PROCENU RIZIKA NA RADNIM MESTIMA U · PDF fileLicenca Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, prema Pravilniku o uslovima i