METODIKA NAJ.doc

8/18/2019 METODIKA NAJ.doc

1/93

МЕТОДИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

1.Методика и дидактика. Методика наставе ате!"е# $е%ика и к"и&евности и

'ин#вистика( односно на)ка о к"и&евности. Однос *!еа д!)#и наставни *!едетиа

+исто!и$и( )%и,и( ст!ани $е%и,иа итд.-


2/93

Дидактика (старогрчки didaskein - поучавати) је педагошка дисциплина која се бави питаи!аобра"оваа и наставе# $на проучава опште "аконитости наставног процеса% ци& и "адатак наставе'садрај наставног процеса' врсте наставе' наставне принципе' наставне !етоде' наставна средства'органи"ацију наставе' основне чиниоце наставе# ре!а то!е' дидактика обра*ује општија питаа' аи+ову при!ену на одре*ене наставне пред!ете и"учавају посебне дидактике или !етодике ти+пред!ета#Методика (грчки ,e.d.s - поступак или начин рада) је дидактичка дисциплина која проучава

"аконитости једног конкретног наставног пред!ета (нпр# !етодика наставе српског је"ика икиевности' !етодика наставе /и"ичког васпитаа итд#)# 0етодика је и"ра"ито!ултидисциплинарна наука' истовре!ено и теоријска и практична#$снову наставног процеса сваког пред!ета представ&ају дидактички принципи који+ се наставник!ора придравати да би настава била успешна# 1идактички принципи !е*усобно су пове"ани и упракси и+ треба ко!биновати# 2 литератури се обично наводи 3 дидактички+ принципа%

4# принцип научне и васпитне ус!ерености наставе5# принцип ускла*ености наставе пре!а у"расту ученика6# принцип индивидуали"ације наставног рада7# принцип рационали"ације и еконо!ичности у настави8# принцип свесне активности ученика

9# принцип систе!атичности и поступности:# принцип очигледности у настави;# принцип пове"аности теорије и праксе3# принцип трајности "наа#

Методика наставе с!*ско# $е%ика и к"и&евности је интердисциплинарна наука јер се "аснива на!етодологија!а науке о је"ику' науке о киевности и дидактике као педагошке науке# $на проучаваи унапре*ује праксу и теорију наставе гра!атике и стилистике српског је"ика' киевне у!етности инаучне !исли о ој' говорне културе и пис!ености# 0етодика пруа наставници!а одговарају


3/93

$ва основна питаа "аједничка су и са!ој настави и еној !етодици# @аставно градиво је оноградиво утвр*ено наставни! плано! и програ!о! (а то је слубени доку!ент који доносе просветневласти)# @аставници и ученици су основни учесници у настави# @аставник је у сво! непосредно! раду увек на стваралачко! почетку' који !у о!огу


4/93

Jи&еви !етодике наставе !атерег је"ика и киевности у целини су срачунати на бога


5/93

- упо"навае киевнотеоријски+ пој!ова- упо"навае је"ички+ појава и пој!ова- и"учавае нор!ативне гра!атике- и"учавае стилски+ !огу


6/93

$дносе се на стицае врлина и по"итивни+ навика' на ра"вијае ва&ани+ !орални+ с+ватаа иусвајае културног понашаа# $ви ци&еви првенствено утичу на во&ну активност ученика иус!еравају је пре!а друштвено корисни! делатности!а' пле!енито! понашау и поступауG утичуна +у!ани"овае и социјали"овае ученикове личности' ра"вијае радног и естетског васпитаа' настицае неоп+одни+ радни+ навика и свесне активности ученика#Mаспитни и обра"овни ци&еви се у"аја!но услов&авају и "једнички остварују# 1а би се ра"виле радне навике потребна су одговарају


7/93

Tа"ни облици и квалитети читаа као што су логичко' доив&ајно' и"раајно' истраивачко иинтерпретативно' "ати! у!етничко' аналитичкосинтетичко' критичко' студио"но' повратно и читаеса белеее! B појачавају доив&авае и ра"у!евае у!етнички+ текстова и доприносе успе+укиевни+ интерпретација и остваривау са"најне и васпитне улоге киевности#?авла*ивае! говорне културе и пис!ености ученици се оспособ&авају да је"ички уобличе своје!исли и осе


8/93

програ!о!# @аставни! програ!о! је утвр*ено које садраје треба обрадити и савладати' анаставни! плано! колико се наставни+ часова "а то !ое употребити# @о' и поред о!е*еног оквира'наставнику су остав&ене велике !огу


9/93

!ора бити при!ерено у"расту ученика ко!е је на!еено# ошто су ученици ра"личити+ !ентални+способности' ва&а водити рачуна о и+ови! индивидуални! !огу


10/93

Mаспитност наставе српског је"ика и киевности огледа се у пости"ау !ноштва васпитни+ и/ункционални+ ци&ева# 2 подручје васпитаа спадају !отивације' ставови' на!ере' способности исклоности' е!оције' поглед на свет' радне навике' у!етнички укус' !оралне нор!е' карактернеособине и и+ово испо&авае# ?ви ови чиниоци понашаа услов&авају и степене+у!ани"ованости и социјали"ације личности# 1ок су други школски пред!ети претено ус!еренипре!а своји! посебни! васпитни! подручји!а' нпр# те+ничко!' /и"ичко!' ликовно! или !у"ичко!васпитау' настава српског је"ика и киевности је универ"ална# 2право се ена васпитна улогасвестрано испо&ава и делотворно утиче на +у!анистичко' !орално' естетско' интелектуално' радно

и патриотско васпитае#0орално васпитае остварује се у настави анали"о! киевни+ ликова' и+ови+ теи' поступака'судбина# 1обро и "ло су две основне силе које се сукоб&авају и боре у свету киевне у!етности' аученици се упу


11/93

?вакако треба уваавати и посебне склоности и интересоваа ученика# @а у"расту од Y до ZY ра"реда основне школе ученици су посебно "аинтересовани "а киевна дела са те!атико! о деци(своји! вршаци!а)' природи и ивотиа!а' о игри' "абави и ша&иви! "года!а' оавантуристички! доив&аји!а' чудесни! јунаци!а и /антастични! !отиви!а# Kато се и удово&авати! и+ови! склоности!а' с ти! што и! се нуде дела "ани!&ива по пред!етности' али и дово&ноприступачна по сво! је"ику и стилу# 2 ZYY и ZYYY ра"реду основне и Y ра"реду среде школе појачана је радо"налост "а сопствену личност' јав&а се нагли пораст сен"ибилитета' однос пре!а друштвени!појава!а постаје критичнији' а ту је и склоност да се отисне у неки свој и"!аштани свет# Kато

ученици!а овог у"раста посебно одговарају лирске пес!е' баладе и ро!ансе' путописна про"а'научна /антастика' а и дела са социјални! и историјски! !отиви!а# 2 средој школи склоностипре!а посебни! литерарни! !отиви!а и анрови!а добијају индивидуално обелеје' у!ноавајусе и расипају' па и+ није пое&но уопштавати на цео у"раст#ре!а у"расту и способности!а ученика посебно се прилаго*ава и те!атика пис!ени+ састава#

П!ин,и* индивид)а'и%а,и$е наставно# !ада

ошто се деца !е*у собо! ра"ликују требало би да наставник по"наје сваког ученика да би својунаставу подесио пре!а природи ра"витка сваког од и+# 2ведена је допунска настава у школи да бисе по!огло слабији! ученици!а' као и додатна "а бо&е ученике#$вај принцип се не супротстав&а социјали"ацији ученикове личности' не укида с!исао "а сарадунити спре!ност да се по!огне# L"рада до!а


12/93

ученици добро припре!е' благовре!ено и! се дају "адаци и упутства' а објашавају и! се иоколности у који!а о&е! еконо!исау вре!ено! и снага!аученика и наставника доприноси кориш


13/93

часа "натно је пове


14/93

$сновни /актори "а успешно стицае "наа у школи јесу добра !отивисаност *ака "а учее иобе"бе*ее услова да они у школско! раду доив&авају личну а/ир!ацију# >е" ученичког во&ног исвесног учеш


15/93

нивоа који школа "ау"и!а у школско! систе!у# @а /акултети!а


16/93

?ва је"ичка пред!етност појав&ује се и /ункционише у систе!и!а# Rе"ик је најунивер"алнији систе!"накова "а спора"у!евае и све су егове јединице органи"оване у уе систе!е и подсисте!е ра"ни++ијерар+ијски+ рангова# @пр# систе!и гласова' речи' реченички+ делова' реченица' лица' рода' броја'падеа' глаголски+ облика### ?ваки од ови+ систе!а савла*ује се поступно# ој!ови уткани у систе!и пове"ани "аједнички! /ункција!а лакше се с+ватају и дуе па!те# @пр# пре"ент /ункционише каоактуели"атор садашости "а+ва&ују


17/93

објашавају# Sко је потребно' по!о


18/93

најпродуктивнији+ очигледни+ средстава# ракса пока"ује да они наставници који на најбо&и начинкористе школску таблу и!ају високе критерије о еконо!ичности наставни+ поступака и да у!ејуса!остално и са више инвентивности да припре!ају погодне дидактичке !атеријале "ааудиови"уелну наставну те+нику#Пока%ива"е ) настави #ово!но# и *исено# и%!а&ава"а

$бука у и"раајно! читау и ка"ивау обав&а се по ва&ани! говорни! у"ори!а' с ти! што онислуе са!о "а угледае' а не "а подравае# $д !ноштва говорни+ при!ера наставниково говорноу!е


19/93

$сновна свр+а наставе !атерег је"ика јесте у побо&шау је"ичког понашаа ученика' а топрактично у!е


20/93

@аставни план и наставни програ! су главни доку!енти на који!а се те!е&и настава у школи'обаве"ни су "а све школе и наставнике у и!а# =и+ доносе органи власти у складу са политико! ра"воја друштва и брину се о и+овој при!ени у пракси#Наставни *'ан је школски доку!ент који! се одре*ује који


21/93

искуства' онда се говори о !етоду или !етоди рада# ри!ено! погодни+ !етода рад постајеквалитетнији и продуктивнији' а често и лакши#@астава је врло слоена и планска друштвена делатност у којој се при!еују најра"новрснијиначини рада' тако да је готово не!огу


22/93

; етода !е


23/93

школа!а# 2с!ено и"лагае је било основни начин рада и у школству 43# века' а и данас сепрактикује' али најчешсено и%'а#а"е ) вид) *!едава"а( о*исива"а( о$асено и%'а#а"е ) вид) *!и*оведа"а и'и )етни3ко# *!ика%ива"а

2с!ено и"лагае у виду приповедаа користи се када ученику треба дочарати неку личност'дога*ај или појаву које он на неки други начин не !ое да упо"на# @аставниково приповедаетреба да буде иво и сликовито да би ученици !огли да се уиве# @а тај начин !огу се успешнопокренути е!оције ученика који' преко наставниковог приповедаа' доив&авају приче' бајке'басне' анегдоте' историјске дога*аје и дога*аје и" ивота# $вде би' као и у други! облици!а

ус!ени+ и"лагаа' говор наставника требало да буде у"ор "а ученика# Sко говорна културанаставника није на високо! нивоу' ако у егово! и"лагау не!а прегледности исисте!атичности' ни говорна култура ученика несено и%'а#а"е )3еника

2с!ено и"лагае ученика често се практикује у настави' и то у неколико облика# $писо!ученик не репродукује оно што је чуо или читао него своји! речи!а говори о неко! пред!етуили "бивау# Qакво описивае активира !иш&ее ученика који је прину*ен да одре*ену гра*унаучи и систе!ати"ује# 2ченици често подносе и"вештаје (после екскур"ије' посете !у"еји!а'

56


24/93

библиотека!а)' "ати! у секција!а' на састанци!а и други! !ести!а дискутују о то!е# отребно је нарочито по!о


25/93

лагано и спонтано кре


26/93

"ак&учци и са"наа до који+ ученици дола"е' представ&ају а/ир!ативне садраје који носе и праве ра"логе "а ка"ивае# окретае !исаоне и говорне делатности обав&а се на два начина% по!о


27/93

еуристички ра"говор је такав облик ра"говора у ко!е наставник по!о


28/93

(дисјунктивни+) питаа# ?угестивно питае ве< садри одговор који ученици са!о треба дапотврде# @пр# 1а ли је 0илош Mојинови< +рабарA L!а ли он с!исла "а +у!орA Mоли ли он свогујакаA @а сва три питаа ученици !огу и бе" посебног ра"!иш&аа да одговарају потврдно' и тонајкра


29/93

допуују# @аставник подстиче и сачекује ученика да побо&ша свој одговор' па ако у то!е не!ауспе+а' онда исправке и допуне врше други ученици#

B. Текстовна етода

Текстовна етода *о Ми'и$и Нико'иC)

Qекст !етода је такав начин наставног рада у ко!е се постав&ени "адаци остварују читае!

текстова# @аставник при!еује ову !етоду користе


30/93

Kато је и основни ци& наставе киевности да ствара поу"дане читаоце и да ра"вија у!етничкиукус#$д начина читаа "ависи како


31/93

- Ради упознавања новог градива: може се практиковати на самом часу" било да чита један ученик а остали слушају" било да чита сваки ученик у себи. Пре тога наставник треба дакаже да је циљ читања с!ватање саржаја и да пажњу ученика усмери на најважниједелове. После читања" наставник дијалошком методом проверава колико су ученици разумели садржај и" по потреби" даје допунска објашњења.

- Ради пам#ења градива: има за циљ да ученици усвоје неки садржај. %ченике требаподстицати да прочитани текст испричају својим речима" а не да га дословно репродукују. &а би се упамтило прочитано" најбоље је читати текст у целини" а ако је текст дужи"

онда по логичким целинама. После читања долази преслишавање уз помо# књиге.- Ради граматичке" стилске и естетске анализе: за ту свр!у користе се раније припремљен

или обра'ен текст (лингвометодички текст)" нпр. просте реченице треба обра'ивати натексту који је по тим реченицама карактеристичан. *а стилску и естетску анализу бирајусе текстови погодни за остваривање постављеног циља. %ченицима се скре#е пажња настилске особености" на кориш#ење +игуративни! средстава" на карактеризацију ликова исл.

Eада је у питау настава је"ика и киевности' онда текст-!етода' у" !етоде иве речи спада унајчеш


32/93

@епосредно и посредно пока"ивае не !огу се у настави строго подвајати# 2 настави киевности'на при!ер' понекад се дешава да посредничке раде потисну непосредно сусретае ученика сау!етнички! тексто!' тако што се од!а+ после наставниковог интерпретативног читаа приступаанали"и киевног дела# Qу*е и"раајно читае' и онда када достие високу у!етничку вредност'не !ое да "а!ени непосредну читалачку активност ученика# $но је при!арна и не"аобила"на радакојој се наставниково интерпретативно читае придруује као "начајан' али са!о по!о


33/93

ети!олошки' !ор/олошки и синтаксички пој!ови и правила' делови градива и" дијалектологије(дијалектолошке карте' атласи)Деонст!и!а"е ) настави к"и&евности

1е!онстрирае се при!еује у сви! подручји!а наставе киевности# Qако се при уво*еуученика у поједине киевне епо+е' поред киевни+ дела она дочарава и пред!ети!а' ликовни! и!у"ички! дели!а у ој настали!' нпр# при и"учавау наше средовековне киевности !огу седе!онстрирати слике !анастира (поготово они+ у који!а је та киевност настајала)' /ресака идруги+ бројни+ спо!еника културе тога доба# 0етода де!онстрираа се ук&учује и у интерпретацију

киевни+ дела преко гра/ички+ прика"а нпр# !отивске структуре лирске пес!е' етапа ра"воја раде у епски! и дра!ски! дели!а и сл# Eиевно дело се !ое де!онстрирати и аудио-ви"уелни!средстви!а B гледае QM дра!е' /ил!ова' по"оришне представe настали+ по у"ору на киевнадела (непосредно де!онстрирае)

11. Метода #!а4и3ки@ !адова

2 ову !етоду спадају пис!ени радови и ра"не илустрације# ?луи да утврди ученичка "наа#ис!ени радови се у настави јав&ају од са!ог почетка' у виду преписиваа' диктата и сл#?лоенији су пис!ени радови у који!а ученици треба да и"лое раније усвојено градиво или дапрепричају прочитану причу# 2 свако! ра"реду ради се одре*ени број колективни+ школски+

пис!ени+ "адатака# @аставник врши припре!е "а те "адатке' прегледа и+ и оцеује#

1. Метода 'ао!ато!и$ски@ !адова

2 је"ички! лабораторија!а најчеш


34/93

1обре стране /ронталног облика рада су%- вео!а је еконо!ичан јер се градиво обра*ује' обнав&а и утвр*ује истовре!ено са сви!

ученици!а- /ронтални! радо! се лакше постие систе!атичност јер је у е!у вео!а наглашена улога

наставника који доследно остварује унапред постав&ене "адатке- "аједнички! радо! успе+ постиу не са!о просечни ученици него и они слабији који са!и не

би !огли да савладају неке садраје- /ронтални рад и!а огро!ан васпитни "начај - ученици се !е*усобно упо"нају' сара*ују и

солидаришуG боја&ив ученик


35/93

група бира руководиоца који се брине о органи"ацији рада групе# Tуководиоци се повре!ено !еајутако да сваки ученик буде у тој уло"и#Nрупе !огу бити уста&ене и повре!ене' са посебни! (ди/еренцијални!)' али и исти! ("аједнички!)"адаци!а' уједначене (опште)' али и специјали"оване "а одре*ену врсту посла# Sко су "адаци "а свегрупе исти' онда је такав поступак посебно погодан "а увебавае градива' и "а так!ичее и"!е*угрупа#Eада се по два ученика упуте да сараднички обаве неки "адатак' онда је то рад по парови!а# Tад попарови!а је посебно користан при учеу текста напа!ет (у"аја!но преслишавае) и увебавау

и"раајног ка"иваа (говорее PPочи у очиPP)' при читау дијалошког текста (поде&ене улоге) иу"аја!но! исправ&ау пис!ени+ веби' а и у !ноштву прилика кад бо&и ученик треба да по!огнеслабије!#@акон добијаа "адатака које треба да доиве као "аједнички ци&' групе приступају раду и то штовише истраивачки и колективно унутар групе# Tад група обично тече по следе


36/93

групног рада# @е треба с!етнути са у!а ни негативну !огу


37/93

- наставник стиче јасну слику о "нау оде&еа као целине и сваког појединачног ученика- садраји активности !огу се прилагодити !огу


38/93

@аставна средства су пред!ети' апарати' цртеи и сл# који су специјално на!еени настави# L!авише класи/икација наставни+ средстава' а једна од и+ је на%

- де!онстрациона средства- средства "а са!остални рад

1=.>Fени,и и "и@ова *!иена ) настави

@аставни план и програ! по!ау наставнику да органи"ује наставни процес и дају садрај

обра"овау' а уCбеник је кига којо! се слуи ученик и која се ради пре!а дато! плану и програ!у"а одре*ени пред!ет и "а одре*ени ра"ред# Qребало би да уCбеник и наставни програ! чине једнуцелину#исае уCбеника је вео!а слоен посао# оред усаглашаваа са наставни! програ!о! треба да севоди рачуна и о наставној пракси# 2Cбеник !ора да буде прилаго*ен у"расту ученика садраје!' је"ико! и обрадо!# 2 добро! уCбенику садрај се одабира пре!а логично тачни! и идејноисправни! критерију!и!а# L"лагае градива је систе!атско и јасно' а илустрације' слике и цртеи ускладу са тексто!# 2Cбеник се не пише тако да од ученика траи да "апа!те готова "наа' него се уе!у градиво и"лае пробле!ски' да би се ученици навикли на са!осталан рад' да би сеоспособили да са!остално решавају одре*ена питаа# Mебе' "адаци и питаа у уCбенику !орајубити састав&ени тако да подстичу ученике на ра"!иш&ае' да код и+ ра"вијају интересовае "а

дату !атерију#@аставник је дуан да у наставно! раду користи убенике и друге киге и да упу


39/93

1?.Наставни 3ас

@аставни час је основни органи"ациони облик наставног рада# Oасови се одравају са од!ори!а од8 до 48 !инута# $ни су "аокруена целина која се остварује у предви*ено! вре!ену' а и"а"ов су и "анаставника и "а ученике# $бе стране га очекују најчешводни 3ас - и"води се на почетку обраде те!е или при уво*еу ученика у нови наставнипред!ет# $вај час би требало да побуди интересовае ученика "а ново градиво# 2водни часи!а вишеструки "начај% на е!у се ученици упо"нају са основни! карактеристика!а гра*екоју


40/93

опре!е који!а располае!о' способности наставника и ни"а други+ "а и"во*ее часа битни+чинилаца#

6# 8ас )о*


41/93

- кви"-час- час-анкета- час-интервју- час-концерт- час-киевни сусрет- по"оришни час- /ил!ски час- телеви"ијски час

- час-и"лет- час-екскур"ија- час-и"лоба

Eреативни наставник теи кориш


42/93

1уност наставника је да ве< у годише! плану на"начи која наставна средства су потребна и данастоји да се та средства касније набаве#ланирае наставног рада је вео!а слоен посао и "ато је потребно да искусни наставниципо!огну они!а који и!ају !ае искуства# @аставник !ора да анали"ира ре"ултате свог рада' а !ораи!ати и стручну и јавну контролу (стручаци и" са!е школе или и" стручни+ педагошки+ установа)пра


43/93

Kа сваки ра"ред у ко!е предаје наставник ствара два плана% годиши и оперативни# L свакаваннаставна активност плански се остварује' па


44/93

правописни+' стилски+ и пис!ени+ састава) ва&а у потпуности и до дета&а ра"радити "а дуи'скоро дво!есечни период обуке (обично од једног до другог пис!еног "адатка)#@аставник не треба да ствара оперативни план (пише припре!у) ради другога (саветника'директора' школске инспекције)' ве< ради ученика' себе и ва&ане наставе# рипре!у "а сваки часнаставник пише у оно! облику који !у најбо&е слуи као подсетник "а успешан рад#

1.П!и*!еа"е наставника %а 3ас и ана'и%а 3аса

рипре!а наставника "а час почие и"радо! плана "а сваки час посебно# $н' најпре' у складу саци&е! који +о


45/93

.Настава 4онетике и 4оно'о#и$е

Uонетика је део науке о је"ику који проучава гласове B и+ову артикулацију' акустику и алтернације#@астава /онетике обу+вата и"говор' односно артикулацију гласова' класи/икацију гласова на вокале'сугласнике и сонанте' класи/икацију пре!а !есту артикулације' одн# !есту творбе' пре!а начинуартикулације и пре!а "вучности и алтернације гласова' одн# гласовне про!ене B палатали"ацију'сибилари"ацију' непостојано а' јотовае' једначее по "вучности' једначее по !есту творбе и др#Kнае /онетике је неоп+одан еле!ент овладаваа !атери! је"ико!# ри и"учавау речи' и+оветворбе' врста и "начеа' као и при ортогра/ији' ученици се првенствено ослаају на "наа овокали!а и консонанти!а' о гласовно! систе!у !атерег је"ика# 2поредо са усвајае! "наа и"/онетике' ученици се практично упо"нају са основни! нор!а!а свог је"ика' а стални! радо! наусвајау нор!и киевног је"ика подие се говорна култура ученика на виши ниво и превладавајусе утицаји дијалекта и аргона# $си! тога' по"навае /онетике !атерег је"ика представ&апола"ну тачку "а усвајае /онетике страни+ је"ика#ри проучавау /онетике српског је"ика користе се и ра"не наставне !етоде# @пр# када сеобјашавају особине "вучног систе!а српског је"ика' користи се говор наставникаG када се и"учавајуговорни органи и артикулација и кад се анали"ира природа гласова' користи се !етод пос!атраа ианали"е је"ика путе! ра"говора (питае наставника и одговор ученика)#рилико! и"лагаа о подели гласова на вокале и консонанте' потребно је објаснити природу и једни+ и други+ - при и"говору вокала ва"душна струја не наила"и на препреке у усној дуп&и' а прии"говору консонаната у усној дуп&и се јав&а препрека# $ слоготворности вокала инеслоготворности консонаната треба говорити тек касније' када на ред до*е обрада слога#

@аставник !ое на табли "аписати поделу гласовавокали (а" е" и " о " у)

српски је"ик сонанти (в" р" ј" л" љ" м" н" њ)консонанти (сви остали)

@аставник траи од ученика да и"говори ове гласове и тако добије јасну слику о и+овојартикулацији# 2колико се утврди да ученици неке гласове не и"говарају добро' и ако су такве грешкеуро*ене' онда наставник такве ученике ша&е логопеду# Sко су грешке одра" говора средине'наставник


46/93

рилико! проучаваа "вучног систе!а српског је"ика и подели сугласника на "вучне и бе"вучне'тако*е треба обајснити ра"лику !е*у и!а% "вучни сугласници настају треперее! гласни+ ица' абе"вучни бе" тог трепереа# @аставник !ое на табли написати овакву табелу%

"вучни% б" г" д" '" ж" з" бе"вучни% п" к" т" #" ш" с" ч" +" !" ц

L"говарае! ови+ гласова ученици


47/93

2.Настава о!4о'о#и$е

0ор/ологија је део гра!атике који проучава врсте и облике речи#2слови "а успешну наставу !ор/ологије су%

- добар програ!- добар уCбеник- постојае одговарају


48/93

>итно је са!о нагласити да је пое&но да се ученици!а прво дају основна "наа о сви! падеи!а'али да се и сваки паде обради "асебно' на посебни! наставни! часови!а# ?а и"учавае! падеапочие се још у пето! ра"реду основне школе#@астава !ор/ологије обу+вата и врсте речи' поделу на про!ен&иве и непро!ен&иве врсте речи#Kати! се у оквиру посебни+ врста речи врше да&е поделе' па се' реци!о' и!енице деле пре!а"начеу на властите' "аједничке' "бирне' градивне и апстрактне итд# 2 оквиру придева се' нпр#'!ое говорити и о класи/икацији придева пре!а "начеу' придевско! виду' ко!парацији придева# 2оквиру глагола о категорија!а глаголског рода и вида' о про!ена!а глагола по лици!а' по

вре!ени!а' по начину' о по!о


49/93

6.Настава тво!е !е3и

Qворба речи је део гра!атике који и"учава процесе ствараа нови+ речи' као и правила и+оветворбе#Nра!атичке основе и правила дава


50/93

- допунске (у прво! делу је обично и!ператив неког глагола а у друго! и!еница у аку"ативу%газивода" гуликожа" #улибрк" памтивек" руководилац)

@ачини творбе речи у српско! је"ику су% и"во*ее (деривација) B додавае су/икса на творбенуоснову (ивjот)' слагае (ко!по"иција) B додавае! пре/икса основној речи или спајае! двеју речи или срастае! речи са спојни! вокало! града се слоена реч (неjрад' висиjбаба' ватрогасац)'ко!бинована творба речи B на слоеницу се додаје су/икс (надj!о


51/93

9.Настава синтаксе

?интакса је део гра!атике који проучава синтаксички систе! је"ика' односно' синтаксичке јединице B и+ов састав' употребу и начин и+овог пове"иваа у ко!уникацији# ?интакса се природнонадове"ује на градиво и" /онетике' !ор/ологије и творбе речи (синтакса је надре*ена /онетици и!ор/ологији' као што су и синтаг!а и реченица надре*ене гласови!а и речи!а) и на /акултети!аона дола"и после проучаваа ови+ је"ички+ систе!а# 0е*ути!' ситуација у основној школи је

другачија# Mе< у пето! ра"реду ученици уче неке основне синтаксичке пој!ове' главне реченичнеконституенте субјекат и предикат' али и "ависне реченичне конституенте' дакле слубу речи'по!иу основна "начеа падеа' а истовре!ено се учи и градиво и" !ор/ологије B врсте речи'падеи и др#2 средој школи синтакса треба да се проучава "аједно са лексико!' /ра"еологијо! и стилистико!' апрогра! се настав&а на програ! основне школе# 1а би се прешло на ново градиво треба првопроверити колико је савладано градиво које је раније обра*ивано и" области синтаксе# Qребапроверити колико ученици у!еју да научене "аконитости при!еују у пис!ено! и ус!ено!и"раавау' да при!еују правописна правила која су у ве"и са синтаксо!' да обнове на који сеначин при читау текста остварује интонација упитне' и"јавне и у"вичне реченице' колико се уговору поштују правила киевног је"ика и сл#

?авре!ена !етодика наставе траи да настава синтаксе буде активна' да се синтаксичке појавепос!атрају у систе!у и"рааваа а не и"оловано# @пр# усвајае! интонације реченице и истицаанајванији+ речи у реченици (т"в# логички акценат)' остварују се услови "а с+ватае јединства је"икаи !иш&еа' па би ученици требало да ра"у!еју је"ик као продукт !иш&еа' а не као нештопрописано и непро!ен&иво#?а проучавае! синтаксе тесно је пове"ано и по"навае !ор/ологије' јер се у основи ве


52/93

ка правилуF у настави гра!атике треба да на*е најтачнију при!ену# 1а би настава гра!атике била"ани!&ива и стваралачка' треба је пове"ати са у!етнички! тексто! и наставо! киевности' какоби се је"ичка правила сагледала у /ункцији ствараа је"ичке лепоте' а "ати! је пове"ати и саговорни! и пис!ени! и"раавае!' и тако учинити практично! и "начајно! "а свакодневнуко!уникацију#редикатску улогу у реченици и!а предикат' а субјекатску субјекат# 1а бис!о с+ватили природу српског је"ика!ора!о прет+одно да утврди!о шта је предикат и да упо"на!о све врсте предиката# @аравно' све то не требаобра*ивати у 8# ра"реду основне школе' ти! пре што у неки! питаи!а и" ове области не!а сагласности !е*унаши! синтаксичари!а#0и+ајло ?теванови


53/93

олоај присвојне "а!енице у прво! сти+у је у природно! реду' а у друго! сти+у присвојна"а!еница је у инвер"ији# 1а би се објаснила ова појава' наставник се !ора слуити еле!енти!а и"синтаксе' правописа' стилистике и говорног је"ика# Kато и није случајно што се инвер"ија дета&нопроучава тек у 7# ра"реду среде школе# ре него што пре*е на и"лагае о инвер"ији' наставник би!орао да провери "нае ученика' да и+ подсети на нека питаа и" синтаксе (субјекат' предикат'објекат и додаци)' као и на одре*ене категорије говорног је"ика (интонација' интен"итет' те!по'акценат)# ри!ере треба у"и!ати и" свакодневног ивота и и" литературе' нарочито и" оне која јепредви*ена "а 7# ра"ред среде школе# 2колико се инвер"ија добро објасни ученици!а


54/93

се !ора ра"вијати и оби! "начеа исте речи# >ога


55/93

списа' одло!ак' поглав&е итд#$вакве речи' као што је реч глава' на"ива!о полисе!ични! речи!а#олисе!ија једне речи настаје "ато што се поја! који се иначе о"начава неко! друго! речју по некојсличности доводи у ве"у са пој!о! о"начени! употреб&ено! речју# @пр# =егош је био глава дравеи цркве' где реч глава и!а "начее PPличност која управ&аPP или рочитали с!о јуче тре


56/93

Hекси3ке ве&е

1а би овај рад био "ани!&ив' !ое!о се у пис!ено! вебау послуити так!ичарско! /ор!о!#$дреди


57/93

=.Настава ак,ената

Sкценат је нарочито гласовно истицае делова говора' речи и група речи или реченица# одакценто! се "аправо подра"у!ева нарочито истицае висине' односно јачине поједини+ деловаговора да би се ти делови и"двојили' тј# постали чујнији#2 српско! киевно! је"ику постоје четири акцента (дугосила"ни' краткосила"ни' дугоу"ла"ни и

краткоу"ла"ни' дакле и!а!о ра"ликовае и по квантитету и по квалитету) и неакцентована дуина#рилико! обра*иваа акцената !ора се по


58/93

Tа"ликовае квалитета акцента постие се тако што и"говара!о ра"личите облике исте речи којеи!ају ра"личиту интонацију акцента (главаглаву' рукаруку)# ошто се ово савлада' прела"и се наоблике ра"личити+ речи ра"личито интонирани+ (народ!ајстор' кигавода)#Sкценти се !огу учити и и"говарае! парова састав&ени+ од речи у који!а акценат врши /ункцијуди/еренцијације се!античког "нака' тј# ра"личитог "начеа речи (градград' луклук' >ранабрана'срединасредина'искупитиискупити)# 2чее акцената и"говоро! акценатски+ парова е/икасно је упрвој /а"и радаG касније треба и"говарати поједине речи у синтаг!а!а или у реченица!а' тј# треба и+и"говарати у контексту' да би ученици с+ватили да акценат није нешто и"ван говора ве< нешто што је

стално присутно у говору' нешто што чини ваан еле!енат је"ичког и"рааваа#Eада се с+вати природа акцента онда треба учинити још један напор да би се с+ватила природанеакцентоване дуине# 2 почетку


59/93

2 настави акцената вано је да наставник и са! добро говори' да и!а добар акценат# Sко то нијеслучај' !ора да улои доста труда да би савладао акценат# Qу !у !огу по!о


60/93

- слоене (опште) - садре ра;"новрсне правописне "а+теве' подједнако "начајне "а обукуKа !ноге правописне вебе !огу се прона


61/93

- прикуп&ае и одабирае гра*е "а пис!ени састав- ко!по"иција пис!еног саставаG план састава- стилска /ункција распореда речи у реченици- описивае (ствари' појава' личности' просторија' предела)- дијалошко ка"ивае- !онолошко ка"ивае- цитирае и наво*ее литературе- стилска /ункција интерпункције

- отклаае нејасности и двос!ислености- отклаае пра"нословја и ту*ица- и"бегавае сувишни+ речи и и"бор еконо!ичнијег синони!а- стилске /игуре- пренесена "начеа речи и др#

Једна сти'ска ве&а G П!енесена %на3е"а !е3и

2ченици се ве


62/93

је"ика' пре!а који!а се односи потцеивачки# Qа ра"лика !ое да се уочи и у други! прилика!а'нпр# при опре!ау школског кабинета - DкиевнициF


63/93

текст !ое бити исписан на наставно! листи


64/93

9# кориш


65/93

22.П!и*!еа"е )3еника %а инте!*!ета,и$) к"и&евно# де'а+ист!а&ива3ки %ада,и-

@аставниково припре!ае "а рад увек је пове"ано са припре!ае! ученика# >лаговре!ени!планирае! и најав&ивае! теку


66/93

и шта је по!о


67/93

- ратити 0арково понашае и е!оционално испо&авае# Sнали"ирати наговештаје и начине"блиаваа са ?о/ко!# $ткривати 0аркову и Qо!чину сличност и дуб&у пове"аност у ро!ану#

9. Екс*!есивност *!осто!а

- роучити експресивност ку


68/93

епови!а' историјски! и социјални! ро!ани!а и приповетка!а' сатирични! текстови!а исл#)

- када дело припада је"ичко-стилској /ор!ацији чија је поетика ученици!а тешко с+ват&ива(антика' среди век' ренесанса' барок)

- када писац говори о историјско! дога*ају' али и" естетски+ ра"лога "натније одступа одисторијски+ чиеница (DNорски вијенацF' D?!рт ?!аил-аге Oенги


69/93

читаоце очекује још у"буд&иви+ тренутака и да је крај посебно "ани!&ив' па се тако код и+побу*ује радо"налост и е&а "а читае!# Sко се не настоји да се дело прочита у целини' онданаставник или неки ученик који је ве< прочитао дело' !ое обавити "авршно локали"оваеодло!ка# $но се обав&а саети! ка"ивае! да&ег /абуларног тока#2 )&е 'ока'и%ова"е спада и ситуирае целовитог киевног дела у одговарајуило да су дати као лирски' епскиили дра!ски јунаци' они су често воде


70/93

Nотово сва "биваа у у!етничко! тексту подре*ена су киевни! ликови!а и у слуби су и+овог/и"ичког и ду+овног обликоваа# ?а!о су писац и идејно подучје дела надре*ени литерарни! јунаци!а# 2по"навае ликова треба да обу+вати не са!о "апаае и+овог и"гледа' понашаа иакција' ве< и !отивисае и+ови+ поступака' погледа на свет и !орални+ ставова јер су управо тичиниоци најчеш*)тства %а ана'и%) 'ика 5'а#о$а ка%анFи$е ) *!и*ове,и I Све Cе то на!од *о%'атити J

си+олошка анали"а% Eако је деловала вест капетана Rеротија Rеличилагојев син тешко раенA $пишите како се у >лагојевој души бр"ино! !уе !ешају оселагојеви+ речи DEако тешкоA Eо то каеA Vво' евопис!а### =егов друг RолеF# $пишите све /а"е >лагојевог душевног стаа пред сусрет и "а вре!есусрета са сино!%

- неверица и "апрепаш


71/93

Sнали"а је"ика и стила неког киевног дела спада у аналитичко-синтетичко проучавае тог дела идола"и после интерпретације и ту!ачеа дела' анали"е идеје' те!е' !отива и ликова# Sко се делообра*ује један школски час' анали"а је"ика и стила


72/93

тако потцене шире у!етничке вредности басне# @еки од /ункционални+ ци&ева који се !огуостварити у оквиру обраде басни су%- увебавае читаа B доив&ајног' и"раајног и истраивачког- обучавае у препричавау' проширивау и дра!ати"овау приче- богаајка у себи носи колективно искуство и када јеона у!етничка творевина# 2 бајци се боре два опречна начела B добро и "ло' са јасно и строгоподвучени! граница!а !е*у и!а' "ло је увек апсолутно црно' а добро апсолутно бело# @а крајуувек побе*ује бело' побе*ује правда# Qо упрош


73/93

- анали"а пес!е по песнички! слика!а- анали"а те!е и идеје- анали"а !отива- анали"а ликова- анали"а је"ика и стила

$брада било које епске народне пес!е "а+тева двоструко локали"овае# $на се постав&а уодговарају


74/93

Tа"лика је у то!е што је "а обраду приповетке обично потребан !аи број часова' један или два'уколико је ук&учено и обнав&ае и утвр*ивае "наа о киевни! родови!а и врста!а#

75#Wколска обрада лирске пес!е (народне и у!етничке)]ирска пес!а нуди у најве


75/93

77#Wколска обрада дра!ског дела?укоб у основи раде и ликови у акцији и говору' "ати! пове"аност са и"во*ее! на сцени

најбитније су одлике дра!ског дела' па би и у интерпретацији и!а требало дати централно !есто#@ајчеш


76/93

користе објашеа непо"нати+ речи и" уCбеника и киге (ако су "аступ&ена)' а и да сепослуе посебни! речници!а#

- "начее непо"нти+ речи објашавају са!и ученици (обично један број ученика не "на"начее речи' док је други!а оно по"нато)' а наставник по потреби коригује и допуавату!ачее#

- реч се не објашава и"оловано ве< у реченици' у контексту# Eада ученик по!ене непо"нату реч' "а+тева се да је PPлокали"ујеPP' тј# да прочита реченицу у којој је та реч употреб&ена#

- на табли и у свеске белее се оне речи "а које наставник с!атра да је корисно да и+ ученици

и!ају у сво! активно! речнику#- Qекстови пре"аси


77/93

6# ре!а броју читача читае !ое бити% индивидуално (појединачно)' са поде&ени! улога!а(дијалошко) и колективно (групно' +орско)#

7# ре!а /ункцији' читае !ое бити%- до&ив0а$но B оно се остварује првенствено при читау у!етнички+ текстова# $дноси се

на е!отивно и /анта"ијско ангаовае читаоца' на егово свестрано уношее у /иктивнисвет и својеврстан вид ив&еа у е!у# Kато је доив&ајно читае стваралачки чин#Qакво! врсто! читаа ученици се уив&авају у у!етнички свет' поистове


78/93

речи и нагласак реченице' на интонацију' пау"е' рита!' јачину гласа и е!оционалну ве"у саслушаоци!а#Eиевно дело се не !ое успешно проучавати после са!о једног читаа# Lпак' не !ое!отраити од ученика да неко оби!није дело' ро!ан или дра!у' читају по два пута# 0е*ути!' кра


79/93

пресни!&ене и" редовног телеви"ијског програ!а' уколико су погодне "а кориш


80/93

6?.По%о!и


81/93

било да се и и+ови! ученици!а о!огу


82/93

@аставници !огу органи"овати и посете биоскопи!а' али то још увек није дово&но ушло у школскупраксу' као што је случај и са по"ориште!#

6B.Гово!не ве&е ) настави ате!"е# $е%ика

Nоворне вебе су облик рада у настави говорне културе# =и+ов ци& је да а/ир!ишу културу ученикау сви! ени! видови!а' од свакодневне ко!уникације до најслоенији+ говорни+ облика#Nоворне вебе !огу се органи"овати као посебни наставни часови или у оквиру други+ области' алисе најчеш


83/93

неког /ил!а' представе' о неко! киевно! пробле!уG !ое се расправ&ати о свакидаши!пробле!и!а или се !огу упоре*ивати ра"личита киевна дела или и+ове те!е и идеје# Kа расправу је вано и"абрати "ани!&ив пробле! и добро се припре!ити# осебно је вано слуитисе аргу!енти!а' чиеница!а' цитати!а# Eритику треба при+ватити достојанствено' а и"бегаватиодговоре који иритирају#

9D.>'о#а 'ока'но# #ово!а ) !а%ви$а") #ово!не к)'т)!е )3еника

0е*у пробле!и!а говорне културе у школи' "начајно !есто "ау"и!а питае локалног говора унастави !атерег је"ика# Qо! питау посве


84/93

саветоваа и сл# @а оваква предаваа требало би да дола"е сви наставници' бе" об"ира на пред!еткоји предају у школи#Eада је у питау улога локалног говора у настави !атерег је"ика' основно питае је како наставниплан и програ! прилагодити терену на ко! се настава одрава# Eако на при!ер предавати акценатA0етод


85/93

]окални говор "ау"и!а "начајно !есто у коначној реали"ацији наставног плана и програ!а !атерег је"ика и киевности' а посебно у ра"вијау говорне културе ученика# 1а би наставник постигаодобре ре"ултате у ово!е' неоп+одно је да и он и ученици добро по"нају дијалекте и киевни је"ик#

9.Ве&е ) од!е7ива") интона,и$е( 'о#и3ко# ак,ента и *а)%е

@астава акцената одвија се у основној и у средој школи# 2 основној школи ради се упо"навае саосновни! пој!ови!а о акценти!а' врсте акцената' ра"лике !е*у и!а и обелеавае акцената у

речи!а# 2 средој школи требало би да се учи преношее акцената на проклитику' акценатскецелине' акценатски рита!' /онолошка и стилска /ункција акцената и др#Mебе у одре*ивау логичког акцента и пау"е !огу се при!еивати у редовној настави када сеобра*ује наставна јединица акцената или нека наставна јединица и" области синтаксе' ане"аобила"не су у раду рецитаторске и дра!ске секције#2ченици!а се' на при!ер' !ое дати реченица% PP0ени је она најдрааPP' а "ати! постав&ати "адатакда ра"!исле на које се све начине она !ое и"говорити и шта се тада !еа у "начеу%

- 0ени је она најдраа (!ени' а не други!а)- 0ени је она најдраа (она' а не друга)- 0ени је она најдраа (најдраа' а не ту*а или нешто друго)

2 истицау "начаја интонације наставник !ое бирати речи' (нпр# &убав' ватра) или неку реченицу

и траити од ученика да је и"говарају на ра"не начине' тако да и"ра"е ти!е бол' неност' ус+и


86/93

ри писау састава ученици са!и одабирају гра*у и обликују садрај' али све то чине у складу са"адато! те!о!# ре!а то!е' и+ова са!осталност је у "натној !ери ограничена јер је слобода уи"бору садраја и стварау иска"а подре*ена с!ислу и опсегу те!е# ри стварау састава ученициусвајају опште чиниоце пис!ености - одабирају и распоре*ују чиенице и је"ичке "наке' при!еују ра"на гледишта и критерију!е' репродукују и стварају' а то су раде које су неоп+одне и "а писаесви+ други+ врста текстова (пис!а' и"вештаја' репортае' вести и ср#)#

ис!ени састави ученика обједиују све ко!поненте пис!ености% садрај' је"ик' стил иправопис - у целовит текст# Kбог тога и! се и приступа поступно и систе!атично' тако да и! скоро

увек прет+оди рад на стицау "наа о оно!е што треба писати и како ва&а писати# Qо "начи да сепрет+одно ученици упо"нају са те!атски! круго! тј# са гра*о! о којој треба да пишу' а погодни! је"ички!' правописни! и стилски! веба!а припре!ају се да ва&ано обаве писае "адатака#

2ченици пис!ене саставе раде у школи и код ку


87/93

2 9# и :# ра"реду основне и 4# и 5# среде школе појачано је интересовае "а сопствену личност' ау порасту је критички однос пре!а околини и друштвени! појава!а# Kато ученици!а на ово!у"расту највише одговара те!атика о другарству и &удски! односи!а' о личности!а и и+ови!поступци!а' друштвени! пробле!и!а и сукобу генерација#

2ченици 6# и 7# ра"реда среди+ школа појачано се интересују "а друштвено ин/ор!исае човекаи !ладог нараштаја' !орално вредновае' ду+овна и стваралачка !о< човека и еговиег"истенцијални пробле!и#

Mе


88/93

5) $сврт на о!ладинске листове и часописе B читае одабрани+ текстова у" ко!ентаре("ани!&ив интервју' репортаа' чланци)

6) Sнали"а при!ера ра"личите обраде једног !отива B нпр# !отива јесени' !отива вечери (M#Lли# TадичевиАР

4) Kаједничка посета /ил!ској представи B уочи посете утвр*ују се "адаци "а пос!атраепредставе (уочавае битни+ еле!ената% реија' глу!а' ка!ера' !у"ика и сл#)

5) ?тваралачки покушаји B читае са!остални+ радова ученика ве"ани+ "а /ил! који су гледалии и+ова анали"а

6) ?тваралачки покушаји B про"ни и поетски радови посве


89/93

АПРИH

4) 2ре*ивае школског листа B чланови секције састав&ају вести' репортае' и"вештаје'чланке' /е&тоне' у саради са новинарско! секцијо!

5) Oитае и и"бор радова "а школски лист B одабрани текстови се коригују и лекторишу'те+нички обликују и др#

6) ?тваралачки покушаји са те!атико! о раду' проле


90/93

4) L"бор и анали"а садраја "а наступ поводо! школске свечаности B подела улога#Sкцентовае "начајни+ !еста и утвр*ивае други+ !о!ената "начајни+ "а и"раајно рецитовае

5) 2вебавае садраја "а наступ поводо! школске свечаности B посебно интонације' те!па'пау"е' !и!ике и гестикулације

6) Nенерална проба пред наступ "а школски пра"ник B уклапае са +оро! и други! садраји!аДЕ/ЕМ5АР

4) ?лушае сни!ка радио-дра!е или рецитала B утвр*ивае "адатака "а слушае% ра"вој раде'

ликови' дијало"и' идеје' и"раајност у ка"ивау' акценти' пау"е и др# @акон тога води се ра"говор о "апааи!а

5) L"бор и анали"а садраја и подела "адатака "а припре!у програ!а поводо! @ове године6) 2вебавае садраја и" програ!а "а @ову годину7) Nенерална проба пред наступ "а @ову годину

ЈАН>АР

4) 2по"навае говорне у!етности% и" историје по"оришта и дра!е B постав&ају се питаа иводи се расправа на основу "адати+ истраивачки+ "адатака# @а ово! састанку врше сеприпре!е "а кви"' так!ичее са исто! те!о! (о концепцији так!ичеа' "адаци "а припре!у)

5) Eви" так!ичее и" историје говорне у!етности B чланови секције припре!ају питаа иодговоре и" историје по"оришне у!етности код нас и у свету# 2 присуству публике' ирија'гостију одвија се так!ичее пријав&ени+ кандидата-појединаца или група

6) Sнали"а рада секције B предло"и "а по+вале истакнути! појединци!аEЕ5Р>АР

4) Nледае по"оришног дела B чланови секције прате еле!енте и"раајног ка"иваа%артикулацију' дикцију' интонацију' пау"у' !и!ику и др#

5) 1искусија о посе


91/93

6. Вас*итни ,и0еви9. П!акти3ни ,и0еви:. Вас*итна )'о#а наставникове 'и3ности=. Наставни *!ин,и*и?. П!ин,и* на)3ности и вас*итне )се!ености наставеB. П!ин,и* )ск'а7ености наставе *!еа )%!аст) )3еника1D. П!ин,и* т!а$ности %на"а11. П!ин,и* свесне активности )3еника1. П!ин,и* !а,иона'и%а,и$е и еконои3ности

46# ринцип поступности и систе!атичности16. П!ин,и* *ове%аности тео!и$е са *!аксо19. П!ин,и* о3и#'едности наставе1:. П!ин,и* индивид)а'и%а,и$е наставно# !ада1=. Наставни *'ан и *!о#!а. Рас*о!ед #!адива ) наставно *!о#!а)4;# @аставне !етоде43# 0онолошка !етода5X# 1ијалошка !етода54# Qекстовна !етода. Метода деонст!а,и$е2. Метода деонст!а,и$е *о Пав') И'иC)6. Метода #!а4и3ки@ !адова9. Метода 'ао!ато!и$ски@ !адова:. E!онта'ни о'ик !ада=. Г!)*ни о'ик !ада?. Индивид)а'ни о'ик !адаB. П!о#!аи!ана настава6X# @аставна средства21. >Fени,и и "и@ова *!иена ) настави2. Наставни 3ас66# ланирае наставног рада26. П!и*!еа"е наставника %а 3ас и ана'и%а 3аса68# @астава /онетике и /онологије69# @астава !ор/ологије6:# @астава творбе речи

6;# @астава синтаксе63# @астава лексике6D. Hекси3ке ве&е61. Настава ак,ената75# @астава правописа76# @астава стилистике66. Однос наставе $е%ика и наставе к"и&евности69. Hин#воетоди3ки текстови6:. Методи3ки *!ист)* к"и&евно)етни3ки де'иа7:# рипре!ае ученика "а интерпретацију киевног дела (истраивачки "адаци)6?. Ист!а&ива3ки %ада,и на конк!етно *!ие!)73# ]окали"овае текста

9D. Пи


92/93

94# Wколска обрада приповетке (у!етничке)95# $брада конкретне народне приповетке96# $брада конкретне у!етничке приповетке97# Wколска обрада лирске пес!е (народне)98# Wколска обрада лирске пес!е (у!етничке)99# $брада конкретне лирске народне пес!е9:# $брада конкретне лирске у!етничке пес!е9;# Wколска обрада ро!ана93# $брада конкретног ро!ана

:X# Wколска обрада дра!ског дела:4# $брада конкретног дра!ског дела=. О$а"


93/93

67# рипре!ае наставника "а час и анали"а часа68# @астава /онетике и /онологије69# @астава !ор/ологије6:# @астава творбе речи6;# @астава синтаксе63# @астава лексике7X# ]ексичке вебе74# @астава акцената75# @астава правописа

76# @астава стилистике77# $днос наставе је"ика и наставе киевности78# ]ингво!етодички текстови79# 0етодички приступ киевноу!етнички! дели!а7:# рипре!ае ученика "а интерпретацију киевног дела (истраивачки "адаци)7;# Lстраивачки "адаци на конкретно! при!еру73# ]окали"овае текста8X# ишчева биогра/ија84# Sнали"а ликова у киевно! делу85# Sнали"а конкретног лика86# $брада је"ика и стила у киевно! делу87# Wколска обрада басне88# $брада конкретне басне89# Wколска обрада бајке8:# $брада конкретне бајке8;# Wколска обрада епске народне пес!е83# $брада конкретне епске народне пес!е9X# Wколска обрада приповетке (народне)94# Wколска обрада приповетке (у!етничке)95# $брада конкретне народне приповетке96# $брада конкретне у!етничке приповетке97# Wколска обрада лирске пес!е (народне)98# Wколска обрада лирске пес!е (у!етничке)99# $брада конкретне лирске народне пес!е9:# $брада конкретне лирске у!етничке пес!е

9;# Wколска обрада ро!ана93# $брада конкретног ро!ана:X# Wколска обрада дра!ског дела:4# $брада конкретног дра!ског дела:5# $бјашее непо"нати+ речи и и"ра"а:6# 2лога читаа при обради киевног дела:7# Tадио и QM у настави киевности и је"ика:8# о"ориште и /ил! у настави је"ика и киевности:9# Nоворне вебе у настави !атерег је"ика

ј

Documents

METODIKA NAJ.doc