Interni i eksterni uzroci organizacionih promena-MG410
Interni i eksterni uzroci organizacionih promena PROJEKAT IZ
PREDMETA MG410
Mentor: Student:Milovan Ili Vladimir Apostolov 1559
Ni 10.01.2015Interni i eksterni uzroci organizacionih
promena-MG410
Interni i eksterni uzroci organizacionih promena-MG410
2
SadrajUvod31. Eksterne promene preduzea41.1 POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA41.2. TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA61.3.
EKONOMSKE PROMENE81.4. DRUTVENE PROMENE101.5. FINANSIJSKE
PROMENE111.6 EKOLOKE PROMENE112.Interne promene u
preduzeu12Zakljuak14Literatura16
Uvod
Savremene organizacije i preduzea egzistiraju u vremenu brzog
napretka u skoro svim oblastima ivota i rada izazvanih velikim,
brzim i dinamikim promena U takvim uslovima, poslovni svet je
primoran da se prilagoava nastalim promenama, ili da ih anticipira.
Nastale promene su takvog karaktera da su ak dovele u pitanje
vladajue drutvene teorije, naroito na podruju makroekonomije.
Nauka, sa primenom njenih saznaja u praksi, kao glavna poluga
razvoja ekonomije jedne zemlje, nudi novi momenat u istraivanju
moderne organizacije upravljanja i prevazilaenja klasinog
menadmenta. Brze i velike promene u okolini nastale, pre svega, pod
uticajem savremenog nauno-tehnolokog progresa u oblasti
informatike, energetike, materijala, novih tehnologija,
komunikacija i drugim oblastima, direktno utiu na svako preduzee.
Vie se ne moe govoriti o poslovanju preduzea u stabilnim uslovima
za dui vremenski period, ve samo o poslovanju u uslovima
neprekidnihpromena. Promene u daljem i bliem okruenju, primoravaju
poslovne sisteme na stalnoprilagoavanje novim uslovima
privreivanja. Svi drutveni i poslovni sistemi su podloni stalnim
promenama i prilagoavanju promenljivoj okolini. Kontinuitet ivota i
rada oveka i razliitih organizacija u kojima egzistira. odvija se
.kroz stalne promene. Brojni faktori interne i eksterne prirode,
relativizuju postojeu poziciju i nain njenog obezbeivanja, te je
nuno initi promene razliitog intenziteta i obima, kako bi se ouvala
vitalnost preduzea. Retke su kompanije koje su od svog postanka do
danas zadrale svoj prvobitni proizvodni program i podruje
poslovanja. Neprekidan razvoj i stalne promene naterale su skoro
sva preduzea da vremenom menjaju svoju prvobitnu misiju i da trae
svoje anse na novim podrujima poslovanja.
1. Eksterne promene preduzeaU savremenim uslovima poslovanja
nastupile su ogromne promene, kako unutar samog preduzea tako i u
njegovom okruenju. Zavisno od veliine, preduzee moe da upravlja,
ili da se prilagoava novonastalim promenama, sve u srazmeri sa
svojom moi.Promene u okolini preduzea mogu se podeliti na:1.
Politike promene u okolini preduzea2. Tehnoloke promene u okolini
preduzea3. Ekonomske promene4. Drutvene promene5. Finansijske
promene6. Promene deviznog kursa7. Promene carina8. Ekoloke
promene[footnoteRef:2] [2: Jovanovi P.: Upravljanje projektom,
Grafoslog, Beograd, 2000]
1.1 POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA
Politike promene u okruenju mogu stvoriti nestabilan ambijent za
poslovanje preduzea i ona ih moraju predviati i pratiti,
prilagoavati im se i upravljati njima. Politike promene u okolini
preduzea mogu nastati zbog promene u upravljanju dravom, promene
delatnosti institucija ili promene odnosa sa drugim
dravama.Politike promene moemo podeliti na dve grupe:1. Promene u
unutranjoj politici drave koje se dalje mogu podeliti na: promene
finansijske politike, promene privredne politike, promene
trgovinske politike, promene politike kulturne i dr.[footnoteRef:3]
[3: Jovanovi, P.: Upravljanje projektima, Grafoslog, Beograd,
2004]
2. Promene u spoljnoj politici drave koje se dalje mogu podeliti
na:a) promena sastava politikog sistema i odnosa u njemu,b) promena
politikog ponaanja, psihologije i kulture,c) promene dravne
organizacije,d) promene pravnog sistema,e) promene u javnom
mnjenju,f) promene politikih partija,g) promene u interesnim
grupama,h) izborne promene,i) promene fenomena vlasti i moi,j)
promena politike trgovine i tarifa,k) promene spoljne politike,l)
promene izdataka za odbranu,m) promene regulativa koje se odnose na
proizvode,n) promene smernica koje se tiu plata i cena,o) promene
zakona protiv trustova,p) promene prakse zapoljavanja,q) promene
kontrole zagaenosti,r) urbani problemi i dr.[footnoteRef:4] [4:
Jovanovi, P.: Upravljanje projektima, Grafoslog, Beograd, 2004]
Uticaj zakonodavstva na prodaju, zapoljavanje, bezbednost i
zagaenje okoline je veliki, jer isti propisuju rad organizacija, a
drava utie na njihove odluke. Fiskalna i monetarna politika, zakoni
o porezima, mere spoljnje politike i mnogi drugi postupci drava
utiu na odluke menadera.Promene, ili ne preduzimanje aktivnosti u
smislu donoenja odgovarajuih zakonskih akata radi usaglaavanja sa
spoljnim okruenjem, mogu biti pogubne za realizaciju krupnih
investicionih projekata.
Meuzavisnosti savremenih drava navode ih na meusobnu
konkurenciju u borbi za ouvanje i uveanje konkurentnosti
nacionalnih firmi, gde su firme iza drave i drave iza firmi
(transnacionalnih kompanija). Liberalni makromenadment ustupa mesto
korporativnom makromenadmentu na regulisanju odnosa drava firma i
drava drava, a na osnovu filozofije stvaranja alijansi. Globalne
strateke alijanse su mree globalnih kompanija, a njihova mo
prevazilazi mo visokorazvijenih zemalja srednje
veliine.Makromenadment se odnosi i na aktivnosti vlade koje
obuhvataju savetodavne, regulatorne, podsticajne i infrastrukturne
aktivnosti kojima se pomae poslovanje domaih preduzea. Loe dravno
upravljanje, ne moe pomoi preduzeima u krizi, dok dobro upravljanje
poveava njihovu vrednost i konkurentnost. Konkurencija pojedinih
vlada na meunarodnom i nacionalnom planu prisiljava administraciju
na optimizaciju upravljanja privredom kako bi se uveala strukturna
konkurentnost.
Racionalno odluivanje je usmereno na saradnju izmeu vlade i
nacionalnih firmi kroz mreu neformalnih dogovora i ugovora, gde
vladajui sloj slui javnominteresu i tako osigurava sebi podrku
graana i privrede. Takva alokativna disciplina poveava ekonomsku
stabilnost i smanjuje trokove vlasti, dok konfliktna i reaktivna
politika uveava trokove vlasti, usporava rast i smanjuje
konkurentnost.1.2. TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA
Zahvaljujui najnovijoj industrijskoj revoluciji, proces donoenja
odluka (to u sutini predstavlja fazu upravljanja) je u velikoj meri
olakan, upravo zbog primene savremenih informacionih i
telekomunikacionih sredstava. Uticaj tehnologije na strukturu
organizacije je veliki i sama struktura je povezana sa
tehnologijom, tako da promene u tehnologiji utiu na promene u
organizacionoj strukturi. Primena kompjutera dovela je do
centralizovanog donoenja odluka i vee pristupnosti informacija.
Kompjuteri su doveli do eliminacije rutinskih inovnikih poslova
ismanjenja broja zaposlenih sa jedne, a sa druge strane, otvaraju
se nova odelenja za obradu podataka tako da trajna posledica nije
dramatino smanjenje zaposlenih. Broj potrebnih menadera se poveava,
dok se vreme za obavljanje njihovog istog posla smanjuje.Dinamika
razvoja pojedinih tehnologija bila je uslovljena drutvenim,
politikim i vojnim potrebama tako da su se one bre razvijale nego
uobiajeno. Takoe tehnika i tehnologija se razvijaju kao odraz
odreenih drutvenih potreba i mogu se korenito promeniti kao
rezultat sluajnih naunih otkria ili tehnikih izuma.Tehnoloki razvoj
oveanstva se moe podeliti u tri grupe: poljoprivredni, industrijski
i informativni. Bitna karakteristika dananjeg informacionog perioda
je meuzavisnost naunog tehnolokog i ekonomskog razvoja svih zemalja
sveta. Ako je ovo tano, onda smo u ciklusu drutvenog i
tehnoekonomskog razvoja na uzlaznoj liniji gde je prisutna difuzija
inovacija.Preduzee moe uvaavati i podsticati inovativne aktivnosti,
ali neuvaavanje tih aktivnosti moe imati posledice kako na
ekonomske rezultate tako i na tehniko-tehnoloki razvoj preduzea.
Zato i kaemo da konkurentska mo jedne zemlje, industrijske grane
ili preduzea zavisi od primene novih tehnologija.. Hiljade
inovacija, koje koriste preduzea irom sveta, nisu sama
finansirala,ve one dolaze iz drugih izvora. Tako je mogue da
preduzee napravi veliki tehniki napredak a da nije nita investiralo
u sopstvena istraivanja.Razvoj tehnike i tehnologije nije isto
intenzivan u svim oblastima. Postoje oblasti gde je razvoj spor i
onih, znatno brojnijih gde je on brz i dinamian. To su pre svega
hemijska i farmaceutska industrija, avio-industrija,
telekomunikacije itd. Preduzea visokih tehnologija sama "proizvode"
okolinu, ali su i osetljivi na promene iz okoline tj. one ubrzavaju
brzinu promena. Najvanije kod nove tehnologije je njeno
opredmeivanje. Da bi se to ostvarilo, u prethodnom periodu je bilo
potrebno 15 do 20, pa i vie godina, da bi tehnika inovacija prela
put od laboratorije do trine realizacije, dok je taj period danas
znatno krai. Tehnoloke promene,naroito kod visokih tehnologija
imaju eksponencijalni rast, te su one iz temelja promenile
strukture nekih delatnosti kao to su banke, pote itd.Preduzea
visokih tehnologija, su vodea preduzea svake privrede i ona
predstavljaju zamajac razvoja drugih preduzea iz oblasti
proizvodnih i uslunih delatnosti, ali ujedno ona istovremeno nose
sa sobom neizvesnost i rizik, pa se postavlja pitanje kada e i koju
tehnologiju primeniti. Jozef umpeter je poetkom ovog veka rekao da
je inovacija "primus motor" razvoja, jer je trina ekonomija nuno
nestabilna i odvija se u promenljivom okruenju. Da li e se neko
preduzee nai u tehnolokom diskontinuitetu zavisi od sposobnosti
istraivako-razvojne slube i njene sposobnosti za inovaciju. Poloaj
naih preduzea u odnosu na svetska kretanja inovativnosti je vie
nego inferioran, zbog malog trita, mnogobrojnih paraliza i
nedostatka strunjaka. U dobu fleksibilne proizvodnje, dolo je do
promene uloga menadera koji preuzimaju domen upravljanja
tehnologijom i posebno do promena upravljanja tehnolokim
inovacijama, tako da ove promene uslovljavaju i novi koncept
pristupa samoj firmi.U postindustrijskom dobu od 1950.godine dolo
je do znaajnih promena u okruenju koje su eskalirale
turbulentnostima za firme tj. promena od poznatog sveta marketinga
i proizvodnje ka nepoznatom svetu novih tehnologija, gde
tehnologija sutinski utie na ponudu i tranju.Tokom 1990 ih godina
produbljuje se turbulencija pojavom Japana kao globalne sile,
nastankom ujedinjene Evrope, zatim od opasnosti zagaenja ivotne
sredine i irenjem novih tehnologija. Pretpostavlja se da e se
turbulencija produbiti i u narednoj deceniji, a posle se oekuje
smirivanje i nastupie period apsorbovanja promena. Odsustvom ili
ogranienim dravnim intervencijama na planu inovacija, dolo se do
pojave globalizacije i jaanja moi multinacionalnih kompanija.
Tehno-globalizacija naglaava potrebu konkurencije, tehnolokih
sposobnosti meu razliitim akterima, regionima i industrijama, dok
tehnonacionalizam tumai tehnoloki razvoj kao zaslugu odreene
nacije. Tehnoloka promena je stalna i kontinualna. Primenom novih
materijala i informacionih sistema, zastarela je podela na niske i
visoke tehnologije. Konkurencija je poprimila meunarodni
karakterkako u proizvodnji dobara tako i u pruanju usluga. Stvaraju
se alijanse meu manjim zemljama kako bi one to lake i bre ovladale
novim tehnologijama i razvijanjem menadmenta. Eksplozivni rast
stanovnitva i razvoj komunikacionog umreavanja, pretvara ceo svet u
jedno "globalno selo". U novu eru, uli smo sa tehnologijom 21
.veka, upravljakim procesima 20. veka i upravljakim strukturama 19.
veka.Potreba za smanjenje jaza izmeu tehnologije i organizacije
otvara dve mogunosti:stroga kontrola i upravljanje svim polugama
nastanka, razvoja i primene novihtehnologija, to bi vodilo
usporavanju stope tehnolokih promena; akceleracija stope
organizacionih i drutvenih promena kao okvir za osmiljenu i korisnu
primenu novih tehnologija.1.3. EKONOMSKE PROMENE
Razvojem visoke tehnologije menjaju se struktura i faktori
proizvodnje kao i motivi poslovanja. Savremeno drutvo je dostiglo
takav nivo razvoja da se mogu reavati drutveni i ekonomski
problemi. Revolucionisanjem sredstava za rad, usavravanjem i
masovnom primenom kibernetskih maina sa ugraenim samoreguliuim
procesima, omoguavaju prelaz iz agroindustrijskog u informatiko
drutvo. Time se ljudska aktivnost u sferi materijalne proizvodnje
prenosi na prikupljanje, obradu i stvaralako primenjivanje
informacija.U informatikom drutvu proces proizvodnje se transformie
iz procesa rada u nauni proces, tako da osnovu postkapitalistikog
drutva ini irenje informatike privrede, dominacija znanja i razvoj
preduzetnike ekonomije. Upravljanje ovim drutvom zasnivalo bi se na
participaciji demokratije, a pokretai drutvenih promena bili bi
razliiti graanski pokreti.Postoje velike tekoe u razvoju
informatikog drutva kao to su: siromatvo, nizak nivo obrazovanja,
nepoznavanje informacionih tehnologija, ekoloki problemi i drugi
problemi koji ine budui razvoj neizvesnim. Novo drutvo bi trebalo
da obezbedi vee duhovno i materijalno bogatstvo kao i vie slobode i
demokratije. Ove procese pokree prelaz u IV
nauno-tehnolokurevoluciju koja dovodi do globalizacije svetske
privrede i proizvodnje uz pomo robota, dok ovek neprestano usavrava
tehnologiju i organizaciju proizvodnje i svoju sposobnost
zajednikog ivota sa drugim ljudima.Faktori koji utiu na poziciju
preduzea kao posledica novonastalih meunarodnih ekonomskih
odnosa:1) intenzivnija globalna konkurencija2) ekonomske
integracije u zemljama Evrope3) kolaps komunizma4) rastui trokovi
NIR (nauno-istraivakog rada)5) rast mega-kompanija kroz menadere6)
porast meunarodnih strategijskih alijansi.[footnoteRef:5] [5: .
Dulanovi, , Jako, O.: Projektovanje organizacione strukture,
skripta, FON, Beograd, 1995.]
Velika nezaposlenost u zemljama u razvoju je posledica snanog
rasta stanovnitva, a u razvijenim zemljama je vezana za problem
globalizacije i supstitucije radne snage. Pored supstitucije radne
snage javlja se i supstitucija rada kapitalom. Povean broj robota u
industriji dovodi do otputanja radnika a primena raunara dovodi do
smanjenja administracije. Kontinuirano opada ivotni standard a
plate radnika u razvijenim zemljama izjednaavaju se sa platama
radnika u zemljama urazvoju. U Americi 10% radno sposobnog
stanovnitva nema posla, a plate su umanjene za 20%.U zemljama
Evropske unije Velika Britanija vai za zemlju sa jeftinom radnom
snagom to je posledica umanjene moi sindikata.Za smanjivanje
trokova rada menaderi koriste i druge metode. Fabrike se zatvaraju,
radnici otputaju, da bi se posle nekoliko meseci otvorila nova
fabrika i zaposlili radnici sa duplo manjim primanjima uz zabranu
sindikalnog organizovanja. Takoe se vri pretvaranje stalnih radnika
u "samostalne spoljne saradnike".Predvia se da e u budunosti 10%
radno sposobnog stanovnitva biti zaposleno upoljoprivrednoj i
industrijskoj proizvodnji, 10% u uslunim delatnostima dok e 80%
biti nezaposleno. To e dovesti do eksplozije problema koji e se
proiriti na privredu i politiku. Drava e sve manje moi da utie na
otvaranje novih radnih mesta i ubirae sve manje prihoda na osnovu
poreza od kompanija, tako da e svoju dobit prebacivati u zemlje sa
najniom stopom oporezivanja dok e trokove obraunavati u dravi sa
najveom stopom oporezivanja. Na taj nain e i drava biti prinuena da
i sama racionalizuje i smanji broj zaposlenih.1.4. DRUTVENE
PROMENE
Periodizacija razvoja ljudskog drutva deli se na:1)
predindustrijsko drutvo do XVIII veka2) industrijsko drutvo XIX i
XX vek3) postindustrijsko drutvo od XXI veka.Piter Draker je 60-e
godine prolog veka nazvao "doba diskontinuiteta", kako bi odslikao
razvoj nauke, informacije i znanja. Prema Belu, postindustrijsko
drutvo se pomera od proizvodnje dobara ka pruanju humanih i
profesionalnih usluga, gde se pod humanim podrazumeva obrazovanje,
zdravstvo i socijalna sluba a profesionalne usluge su raunarska
obrada i nauno istraivanje. Veliku ulogu u svemu ovome ima razvoj
telekomunikacionih tehnologija koje "smanjuju trokove udaljenosti"
Poto su organizacije otvoreni sistemi, to promene u drutvu utiu na
odluke menadera da uvode promene u postojeu praksu tako da su
organizovane grupe potroaa dovele do promene naina pakovanja,
obeleavanja i reklamiranja robe. Druge promene su dovele do toga da
se pazi na ouvanje resursa, zatite ivotne sredine i za ukidanje
diskriminacije prilikom zapoljavanja. Menaderski posao je postao
dosta sloeniji, jer je menader mogao da preduzme sve
manjejednosmernih akcija a odluke koje je donosio sve su vie bile
protivne interesima uprave.Glavnu karakteristiku budueg drutva inie
promena ose oko koje se odvija ivot drutva. Industrijsko drutvo
funkcionisalo je oko ose materijalnih vrednosti a postindustrijsko
drutvo e funkcionisati oko ose duhovnih potreba gde e svaki
pojedinac teiti ostvarivanju mogunosti koje mu prua sopstvena
budunost. Bitna karakteristika postindustrijskog drutva je ta da
nee biti naredbodavaca i izvrilaca a ljudsko znanje i informacija
bie glavni resursi gde e stvaralaka sposobnost oveka biti kreativno
korienje informacija. Tradicionalno preduzee e prerasti u moderno
informatiko, jer umesto trine dominirae tehnoloka konkurencija.
Naalost ostvarile su se rei Marksa da e bogati biti sve bogatiji a
radnici sve siromaniji. Svega nekoliko stotina ljudi poseduje
bogatstvo jednako bogatstvu polovini svetske populacije, dok
srednja klasa sve vie iezava. Nema vie one pomoi i solidarnosti
bogatih zemalja, zemljama treeg sveta koje su postojale za vreme
blokovske podele. Vri se masovno otputanje radnika, pada vrednost
neto zarada u Evropi i Americi, a u Japanu je sve vei broj smrtnih
sluajeva na radnom mestu posledica umora. Sa druge strane, doktori,
naunici, advokati i sl., ive u posebnim delovima grada i svoju decu
koluju na elitnim koledima. Sve ovo stvara mogunosti za socijalne
nemire kojima e prethoditi politike krize. Mnogi neoliberalni
politiari zagovaraju "ameriki model" koji esto nije zasnovan na
pravdi. Razvoj budueg drutva nije unapred dat i on zavisi od
ljudskog znanja i potenja. Savremeni tokovi u svetu upuuju na to da
su u budunosti mogui progres ili propast i da je sve to u rukama
samih ljudi.1.5. FINANSIJSKE PROMENE
Finansiranje se razvija u srazmeri poveanja konkurentnosti na
tritu, a davanjem odreenog dela akcija zaposlenima u firmama vri se
izjednaavanje njihovih interesa sa interesima vlasnika. Trgovanje
akcijama i hartijama od vrednosti trebalo bi da se povea zbog
procesa globalizacije kao i konkurentnost, dok e profitne stope
opadati. Velike kompanije su tu u prednosti, jer su njihove
reference poznate i prisutne su na veem broju trinih segmenata.
Zahvaljujui inovacijama i informacionim tehnologijama, one e
unapreivati svoje poslovanje i smanjivatifinansijsku operativu,
samim tim njihova konkurentnost e se poveati tako da se predvia da
e u budunosti dominaciju nad finansijskim uslugama imati 5 10
kompanija.1.6 EKOLOKE PROMENE
Savremeno oveanstvo je suoeno sa mnotvom problema od kojih je
najvanija ekoloka kriza koja preti kolapsom globalnog eko sistema
zemlje. Njeni glasnici su: kisele kie, zagaen vazduh, ozonske rupe
i dr. Ekologija je postala deo politike i kulture. Globalni
problemi sa kojima oveanstvo ulazi u XXI vek su:1. oteena biosfera
i njeni eko sistemi2. ogroman broj stanovnitva (oko 6 milijardi)3.
iscrpljenje mnogih mineralnih i energetskih sirovina4. zagaenje
vazduha, vode i zemljita5. globalna promena klime6. unitenje mnogih
vrsta biljaka i ivotinja7. beskunitvo ( svetskog stanovnitva)8.
oteenja ljudskog zdravlja.[footnoteRef:6] [6: . Janiijevi N., Babi
V.: Organizacione promene, Ekonomski fakultet, Beograd,1998.]
2.Interne promene u preduzeu
Potreba za unutranjim promenama je prouzrokovana rastom
organizacije, to se deava kada preduzee uvodi nove proizvode,
poveava fiziki obim proizvodnje ve postojeih proizvoda, ulazi na
nova domaa i strana trita itd. Rast organizacije nosi sa sobom
potrebu za promenu postojeeg stanja, koja obuhvata: izmenu ciljeva,
planova, postupaka, politike, budeta i sredstava planiranja u
skladu sa novim okolnostima.Struktura organizacije se menja kada
doe do vee podele rada, formiranja novih organizacionih jedinica, a
to zahteva i vie nivoa uprave zbog obima menadmenta, zapoljavanja
novih radnika i obuke ve zaposlenih, kao i menadera, korienje
usluga nekih eksperata itd. U svakom sluaju analiziraju se uzroci
promena u preduzeu, ime se utvruje koje su to komponente koje
stvaraju unutranju neravnoteu u preduzeu. Najei uzroci koji se
javljaju mogu biti:
1. Promene starosti i veliine organizacije, odnosno rast
preduzea koji se manifestuje poveanjem njegove veliine, broja i
raznovrsnosti operacija, poslova i zadataka, kao i broja
zaposlenih, ukrupnjavanje njihovih odnosa i intenziteta
komunikacija. Procesom starenja, organizacija poznaje sebe i svoju
sredinu, uvruje svoju strukturu, a procesi i operacije bivaju
rutinski formalizovani.
2. Promena lidera organizacije, s tim to se uvodi razlika izmeu
liderstva i menaderstva. Lideri su voe koje unose promene i imaju
snagu da ih nametnu ostalima, pa promenom lidera moe doi do promene
naina na koji zaposleni u preduzeu shvataju smisao, ciljeve i nain
na koji se ponaaju u datim okolnostima. S druge strane, menadment,
podrazumeva proces planiranja, organizovanja i kontrole, a zasniva
se na hijerarhijskoj moi. Istraivanja su pokazala da duina radnog
staa lidera na rukovodeim mestima, smanjuje njegovu sklonost ka
iniciranju promena, pa su zato mlai menaderi skloniji uvoenju
novina, ali istovremeno imaju manju sposobnost za njihovo uspeno
sprovoenje, dok je sa starijima obrnuto. Zakljuak je da najbolje
rezultate oekujemo od sredovenih menadera.
3. Promene vlasnike strukture, pripajanja i preuzimanja
preduzea, najee bolja preduzea preuzimaju loija, a menadment ili
sami zaposleni preuzimaju vlasnitvo nad preduzeem, pa dolazi do
privatizacije dravnih ili drutvenih preduzea, to za posledicu ima
intenzivne organizacione promene.
4. Promene razvojne i poslovne strategije, koje su
prouzrokovane, kako promenama jedne tako i promenama druge
strategije
5. Promena tehnologije, automatizacija poslovnih procesa, ujedno
zahteva i promene u organizacionoj strukturi.
Zakljuak
U savremenim uslovima poslovanja, kada su preduzea izloena
velikim promenama, sve je vei napor usmeren na dostizanje
sposobnosti preduzea u implementaciji postavljenih strategija, nego
u njihovoj formulaciji.
Koncept upravljanja promenama podrazumeva da se sagledaju i
analiziraju sve potencijalne promene u okolini i sve promene u
samom preduzeu, te da preduzee shodno tome vri usklaivanje ciljeva,
vrednosti, psihosocijalnih uslova, strukture, tehnologije i naina
upravljanja, kako bi se na najbolji nain prilagodilo nastupajuim
promenama, polazei sa stanovita da promene ne smeju predstavljati
pretnju ve ansu u daljem rastu i razvoju preduzea.
Proces promena u preduzeu najee predstavlja veoma sloen poduhvat
koji zahteva odreeno vreme, znanje i resurse kako bi se efikasno
obavio. Zbog toga proces promena zahteva uvoenje i korinje novih
upravljakih metoda i koncepata, kao to su: strateki menadment,
upravljanje promenama i inovacijama i upravljanje projektima.
Najznaajnije eksterne promene su politike, tehnoloke,
ekonomske:
Politike promene: Menadment preduzea mora biti osposobljen da
predvidi politike promene u posmatranoj dravi ili regionu i da im
se prilagodi, jer je veoma mali prostor za uticaj preduzea na
njihovo kreiranje, (osim ako se ne radi o multinacionalnim
kompanijama). Osnovna karakteristika ovih promena, ukoliko se
blagovremeno ne uvedu ogleda se u nestabilnosti poslovanja
preduzea.
Tehnoloke promene: Od velike industrijske revolucije, pa do
dananjih dana i primene savremenih informacionih i
telekomunikacionih tehnologija, uoen je veliki ekonomski napredak
zasnovan na pronalascima koji su rezultat istraivako razvojnog
rada. Odnos ovih promena i preduzea je dvosmeran, jer istovremeno
deluju jedne na druge.
Ekonomske promene: Predstavljaju najvanije promene, gde se jasno
daje do znanja da proces globalizacije predstavlja jednu stalnu
trku i borbu za podelom svetskog trita na kome samo u ekonomskom,
politikom i finansijskom pogledu najjai opstaju. Ove promene
uglavnom poveavaju jaz izmeu ekonomsko razvijenih i nerazvijenih
zemalja, to za posledicu ima pozitivan ili negativan uticaj na
preduzee, u zavisnosti kojoj grupaciji pripada.
Literatura
1. Dulanovi, , Jako, O.: Projektovanje organizacione strukture,
skripta, FON, Beograd, 1995.
2. Jovanovi, P.: Upravljanje projektima, Grafoslog, Beograd,
2004
3. Jovanovi P.: Upravljanje projektom, Grafoslog, Beograd,
2000.
4. Janiijevi N., Babi V.: Organizacione promene, Ekonomski
fakultet, Beograd,1998.
5 . www.viser.edu.rs
