1.Mikrobioloka laboratorija-princip rada, izgled, i oprema.Mikrobioloka laboratorije, imaju nekoliko specifinosti po kojima se razlikuju od hemijskih i laboratorija za ispitivanje razlikuju od hemijskih, biohemijskih i laboratorija za ispitivanje zemljita i biljnog materijala, u kojima se studenti poljoprivrede upoznaju sa razliitim metodama, aparaturom, semenskim materijalom i slino.Kada se stupi u mikrobioloku laboratoriju prvo se u posebnoj prostoriji odloe line stvari, kao to su jakne, torbe, knjige, a u laboratoriji se unose samo one stvari koje su neophodno za rad. Pre nego to se pone sa radom i nakon zavretka rada, ruke treba oprati sa tenim deterdentom i osuiti.Radni stolovi, podovi i zidovi u mikrobiolokoj laboratoriji moraju biti besprekorno isti kako ne bi dolo do kontaminacije osoblja i istih kultura mikroorganizama.Iako se u mikrobiolokom laboratorijama na poljoprivrednim ili biolokim fakultetima radi sa saprofitnim mikroorganizmima, ipak treba opratiti panju i na mogunost prisustva patogenih mikroorganizama.Posebnu panju treba obratiti prilikom rada sa hemikalijama jer one mogu biti opasne za zdravlje ljudi.Oprema, pribor i aparati u mikrobiolokoj laboratorijiU mikrobiolokim laboratorijama obavljaju se specifine analize pa one moraju biti i adekvatno opremljene. Poeljno je da podovi i zidovi do 1,70m visine budu obloeni sa ploicama otpornim na hemikalije kako bi se lako prali. Prostorije treba da budu dovoljno velike kako bi se u njih smestili laboratorijski stolovi, aparati, ormani za hemikalije i posue. Za najosnovnije mikrobioloke analize potrebne su najmanje 4 mikrobioloke laboratorije:pripremna, laboratorija za pranje posua, laboratorija za izolaciju i gajenje mikroorganizama i laboratorija za mikroskopiranje i uvanje mikroorganizama.U mikrobiolokoj laboratoriji koristi se specifian pribor. To su Petri-kutije(olje) u koje se razliva podloga i zasejavaju mikroorganozmi, epruvete, menzure, pipete, automatske pipete, birete, erlenmajer-boce, eze, pincete, metalne reetkaste korpice u koje se stavljaju epruvete sa vodom i podlogom, broja kolonija.Najvaniji aparati koji treba da se nalaze u svakoj mikrobiolokoj laboratoriji su autoklav, Kohov-lonac, vodeno kupatilo, suvi sterilizator, aparat za destilaciju, aparat za suenje posua, laminator(sterilna-komora), termostat, hladnjak, zamrziva, reo, vaga, i mikroskop.2.Vrste mikroskopa i njihove osnovne karakteristikeMikroskop je optiki intrument koji, zahvaljujui sistemu soiva za uveliavanje, omoguava posmatrenje i izuavanje mikroorganizama. Za sada su u upotrebi mikroskopi kod kojih se za posmatranje koriste razliiti izvori svetlosti-svetlosni mikroskopi, i mikroskop kod koga se umesto svetlosti koriste elektronski zraci-elektronski mikroskop.-Mikroskop sa tamnim poljem ima ugraen kondenzor sa tamnim dnom tako da svetlost ne prolazi kroz kondenzor nego sa strane osvetljava preparat. Na taj nain se dobije slika sa potpuno tamnim vidnim poljem na kome su osvetljeni samo posmatrani objekti.-Fluorescentni mikroskop kao izvor svetlosti koristi lampu sa kvarcnim kolektorom i ultraljubiastim filtrom koji na preparat proputa ultraljubiaste zrake talasnih duina 10-400nm. Ovaj mikroskop se koristi za posmatranje strukturnih elemenata elije.Fazno-kontrastni mikroskop ima objektive u koje je ugraene ploica na koju je obliku prstena nanet sloj plemenitog metala, a na dijafragmi kondenzora se nalazi prsten kroz koji prolazi svetlost. Pomou ovog mikroskopa posmatraju se neobojeni mikroorganizmi i njihovi strukturni elementi.Elektronski mikroskop za stvaranje slike posmatranog objekta koristi kretanje elektrona iz katodne cevi. Pomou elektronskog mikroskopa mogu se posmatrati estice veliine i do 0,5nm pa se koristi za posmatranje strukture elije i za posmatranje virusa. Pomou elektronskog mikroskopa moe se postii uveanje slike 100 000 do 200 000 puta.3.Svetlosni mikroskopOvaj mikroskop se najee koristi u mikrobiolokim laboratorijama. On omoguava odreivanje oblika, veliine, boje, pokretljivost.Obian svetlosni mikroskop se sastoji iz optikih i mehanikih delova. U mehanike delove spada postolje, ruica, stoi sa mehanizmom za pomeranje preparata, tubus, rotor, zavrtanj kondenzora, mikrometarski i makrometarski zavrtanj.Postolje omoguava stabilan polaj mikroskopa. Ruica ili stativ slui za prenoenje mikroskopa.Stoi slui za postavljanje mikroskopskih preparata. Moe se pomerati gore-dole, levo-desno, i napred-nazad.Tubus je cev na ijim krajevima nalaze optiki delovi. Nagornjem delu nalaze se okulari a na donjem rotor sa objektivima.Zavrtanj kondenzatora slui za podizanje i sputanje kondenzora sa ime se regulie osvetljenost preparata.Makrometarski i mikrometarski zavrtanji slue za podizanje i sputanje stoia sa ime se preparat pribliava ili udaljava od objektiva. Pomou makrometarskog zavrtnja se pronalazi slika a pomou mikrometarskog se vri izotravanje slike.U optike delove mikroskopa spadaju okulari, objektivi, kondenzor i sistem za osvetljenje.Okular je smeten u gornjem delu tubusa. Obino je izgraen iz dva soiva gornjeg okularnog i donjeg-sabirnog.Objektivi su smeteni u tano odreenim i proraunatim leitima na obrtnici.Kondenzor sakuplja svetlost sa ozvora i alje ga na preparat.Pribor za osvetljenje sastoji se iz sijalice i ogledala i ugraeni su u postolje mikroskopa.4.Tehnika mikroskopiranjaDa bi se objekat dobro uio, neophodno je pravilno podeavanje mehanikih i optikih mikroskopa. Prvo se ukljui sistem za osvetljenje. Zatim se kondenzor podigne do stoia a dijafragma na kondenzoru se potpuno otvori. Iznad otvora na stoiu centrira se objektiv sa najmanjim uveanjem. Pomou makrometarskog zavrtnja stoi se podigne na udaljenost oko 1cm od objektiva. Posmatranjem kroz okulator treba da se vidi pravilan i dobro osvetljen krug.Preparat se stavi iznad otvora na stoiu i podizanjem i sputanjem stoia pomou makrometarskog zavrtnja pronae slika posmatranog objekta. Izotravanje slike vri se okretanjem mikrometarskog zavrtnja , podizanjem ili sputanjem kondenzora i zatvaranjem i otvaranjem dijafragme na kondenzoru. Pronalaenje slike treba vriti veoma paljivo da ne doe do lomljenja preparata i oteenja soiva na objektivu. Da bi se dobila krupnija slika objektiva, okrene se objektiv sa veim uveanjem. Ako se koristi imerzioni objektiv, na preparat se stavi imerziona tenost. Nakon zavrenog mikroskopiranja optike delove(objektiv, okular) treba oistiti sa ksilolom a ostale delove sa istom maramicom.5.Vrste mikroskopskih preparataPreparati u ivom stanju(nativni preparati)Preparat u ivom stanju koristi se za posmatranje pokretljivosti, oblika i boje mikroorganizama.Obian nativni preparatNa istu predmetnu ploicu stavi se kap sterilne vodovodne vode i pomoziu eze se sa vrste podloge skine malo izrasle kulture i unese u kap. Ukoliko se mikroorganizmi gaje u tenoj podlozi, onda se na predmetnu ploicu ne stavlja voda ve kap suspenzije.Pomou pokrovnog stakalca(ljuspice) kap se paljivo prekrije vodei rauna da se u preparatu ne zadri vazduh, jer on ometa posmatranje. Izuzetak je pri mikroskopiranju protozoa, gde je poeljno da se u preparatu nau mehurii vazduha jer tako ometaju kretanje protozoa to olakava njihovo posmatranje.Visea kapZa ovu vrstu preparata potrebne su specijalne predmetne ploice sa udubljenjem. Oko udubljenja nanosi se vazelin u obliku kvadrata veliine pokrovnog stakalca. Kap kulture iz tene podloge se stavi na pokrovno stakalce koje se zatim okrene tako da kap bude sa donje strane. Stakalce se namesti iznad udubljenja na predmetnoj ploici pri emu kap visi u udubljenju a stakalce se zalepi na vazelin.Otisni preparatNa izraslu koloniju ispitivanog mikroorganizama lagano se pritisne pokrovno stakalce ili lepljiva prozirna traka(selotejp). Paljivo se podigne, tako da na njemuostanu zalepljene elije mikroorganizama kao u prirodnom stanju. Stakalce se stavi na predmetnu ploicu i posmatra kao drugi nativni preparat.6.Mikrobioloke bojePrema materijalu iz koga se pripremaju mikrobioloke boje se dele na prirodne i vetake.Prirodne boje dobijaju se ekstrakcijom iz biljaka. Najee se koristi afranin koji se dobija ekstrakcijom iz biljke afrana i lakmus koji se dobija iz liajeva.Vetake ili anilinske boje dobijaju se iz kamenog uglja i smole. U odnosu na aktivnu grupu podeljene su na kisele, bazne i neutralne.Kisele boje su soli sa sulfo grupom i slue za bojenje objekata bazne prirode. Ovde spadaju kiseli fuksin, eozin, eritrozin, fluorescin, pikrin i nigrozin.Bazne boje su soli sa amino grupom a slue za bojenje objekata kisele prirode. Ovde spadaju bazni fuksin, genicijan violet, kristal violet, metilensko plavo, metil-zeleno i brilijant zeleno.Neutralne boje dobijaju se meanjem kiselih i baznih boja. Najee je u upotrebi neutralno crveno.Neke boje imaju osobinu da jednu boju pokazuju kada su redukovane a drugu kada su oksidovane. Ove boje zovu se leuko-boje a najpoznatija je metilensko plavo.Dihromatske boje, npr.fuksin imaju osobinu da tanki sloj mikroskopskog preparata oboji jednom a deblji sloj drugom bojom.Metahromatinske boje razne delove preparata ili elije boje razliitim bojama, to zavisi od hemijskog sastava elije. Tu spada metilensko plavo.7.Hranljive podlog-vrste i osobineHranljive podloge predstavljaju vrste, poluvrste ili tene sredine koje slue za izolaciju, gajenje i determinaciju mikroorganizama. Prema tome iz kojih materija se pripremaju, podloge su podeljene na prirodne i vetake. Prirodne podloge se dobijaju iz biljnog materijala(kupus, mrkva, paradajz, pasulj, krompir) ili od materija ivotinjskog porekla kao to su mleko, krv, zu.Vetake podloge imaju poznat hemijski sastav i za njihovo spremanje koriste se razna neorganska i organska jedinjenja(soli i pojedinani elementi, eeri, proteini, aminokiseline, alkoholi).Najvanije osobine hranljive podloge su:hranljivost, vlanost, pH reakcija i sterilnost.Da bi podloga bila hranljiva mora da sadri sve neophodne hranljive elementeu organskom ili neorganskom obliku koji su potrebni za rast odreene grupa pa i vrste mikroorganizama.Vlanost podloge regulie se dodavanjem agara koji podlozi daje vrstinu.pH reakcija podloge podeava se prema zahtevima mikroorganizama a obezbeuje se ve i samim sastojcima uz korekciju pomou baza(najee KOH) ili kiselina(najee HCl).Sterilnost podrazumeva da podloga pre primene ne sadri mikroorganizme. Ovo se postie postupkom koji se zove sterilizacija. Podloge se mogu sterilisati zagrejanom postupkom koji se zove sterilizacija. Podloge se mogu sterilisati zagrejanom vodenom parom ili filtracijom kroz mikrobioloke filtere.

8.Vrste sterilizacijaI.Fizika sterilizacija1.Plamenom:metalni pribor(pincete, bakterioloko petlje.2.Toplim vazduhom-pribor od stakla(metalno i posculansko posue)3.Vodenom parom:-sa pritiskom(hranljive podloge, tenosti) -bez pritiska(hranljive podloge)-Tindalizacija(isprekidana sterilizacija 56-58Co)-Pasterizacija(70-75Co, 30 min, ili 86-90Co 15min)II.Zrana sterilizacija 1.UV-zraci(2650nm):-vazduh -boksevi za zasejavanje2.Jonizujui zraci3.Ultrazvuni i zvuni talasiIII.Mehanika sterilizacija(bakterioloka filtracija)-Kod hranljivih podloga neotpornih na visoke temperature primenjuje se:-porcelanski filtri-stakleni filtri-filtri od dijatometske zemlje-azbestni filtri-ultrafiltriIV.Hemijska sterilizacijaDejstvo hemijskih jedinjenja na mikroorganizme:-mikrobistatino -mikrobicidno.-kiseline(2-5% HCl, H2SO4)-baze(KOH, NaOH, NH4OH)Alkoholi(70%etil-alkohol)-formalin itd.

9.Izolacija i dobijanje istih kultura mikroorganizamaIzolacija mikroorganizamaMikroorganizmi su u njihovim prirodnim stanitima(voda, vazduh, hrana) teko izuavaju zbog male veliine, odsustva boje i prisustva drugih sastojaka. Zbog toga se vri njihova izolacija(izdvajanja) iz prirodnih stanita na odgovarajue hranljive podloge. Najbolje je da se izolacija radi u sterilnoj komori u koju se unese ispitivani materijal, sterilna podloga, sterilne Pteri-olje, plamenik, pipete, eze, flomaster. Izolacija mikroorganizama moe se vr direkto iz ispitivanog supstrata ili iz supstrata koji se prethodno razblai sa sterilnom vodom ili fiziolokim rastvorom(0,85% rastvor NaCl).Izolacija mikroorganizama iz razblaenog materijalaU epruvetu ili erlenmajer bocu se unese razblaen susptrat iz koga e se vriti izolacija mikroorganizama. Podloge u epruvetama se na reou otope i ohlade na temperaturu do 50C. Zatim se eza sterilie na plamenu i jedna kap iz razblaenog supstrata se prenese u prvu epruvetu sa otopljenom podlogom. Sadraj epruvete se izmea blagim mukanjem ili okretanjem izmeu dlanova nakon ega se ezom kap ove smee prenese u drugu epruvetu. Postupak se ponavlja dok se ne inokuliu sve pripremljene epruvete. Nakon toga se sadraj svake epruvete prenese u sterilnu i obeleenu petri kutiju. Petri kutije se inkubiraju u termostatu na odgovarajuoj temperaturi. Nakon isteka vremena inkubacije na zasejanim Petri kutijama izrastu kolonije mikroorganizama.Dobijanje iste kulture mikroorganizamaIz zasejanog materijala obino u vidu kolonija izraste vie grupa mikroorganizama te se na osnovu broja kolonija procenjuje zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama u ispitovanom supstratu. Da bi se mogla vriti dalja istraivanja, iz izraslih kolonija je potrebno dobiti istu kulturu, koja predstavlja potomstvo jedne elije. Prvo se pripremi matini rastvor tako to se pomou eze deo kolonije prenese u epruvetu ili boca sa sterinom vodom. Ovaj rastvor se zatim energino muka da bi se dobila ujednaena suspenzija u kojoj su elije meusobno odvojene.iste kulture se mogu dobiti na vie naina:-Metoda razblaenja se zasniva na smanjenju broja elija u razraenju. Zasejavanjem razraene suspenzije treba da se dobiju pojedinane kolonije koje predstavljaju ist kulturu odnosno potomstvo jedne elije. Postupak se satoji u tome da se pripremi serija epruveta u kojima se nalazi sterilisan fizioloki rastvor ili vodovodna voda i po nekoliko staklenih kuglica. Sa pipetom se uzme kap matinog rastvora, prenese u prvu epruvetu i rukom ili na tresilici izmea. Nakon toga se kap suspenzije iz prve epruvete prenese u drugu epruvetu i postupak se ponavlja sve dok se ne dobije retka suspenzija. Zasejavanje suspenzije se vri u prazne Petri olje koji se stavljaju u termostat na inkubaciju.-Kohova metoda se zasniva na razreivanju ispitovanog materijala u rastopljenoj hranljivoj podlozi.-Metoda selektivnih hranljivih podloga-selektivne hranljive podloge su specifinog sastava i prilagoene samo za odreenu vrstu mikroorganizama. Ove podloge su veoma pogodne izolaciju i dokazivanje patogenih mikroorganizama u stonoj hrani, mleku, mesu i drugim namirnicama za ljudsku ishranu.-Lindnerove metoda koristi tehniku visee kapi.-Metoda iscrpljenja se izvodi na sledei nain:u nekoliko Petru kutija razlije se odgovarajua hranljiva podloga. Sterilnom ezom ili pipetom uzme se malo matine suspenzije. Zatim se po povrini podloge povlae paralelne ili-cik-cak linije prelazei iz jedne kutije u drugu sve dok se materijal potpuno ne iscrpe. Zasejane kutije se stavljaju u termostat a nakon inkubacije e rast zasijenih mikroorganizama u prvim kutijama biti gust a u poslednjim e se dobiti pojedinane kolonije.10.Gajenje mikroorganizamaDobijanje iste kulture mikroorganizama uzgajaju se na odgovarajuim hranjivim podlogama pri emu se vodi rauna o optimalnoj temperaturi kao i o prisustvu ili odsustvu slobodnog kiseonika. Prema zahtevima za slobodnim kiseonikom mikroorganizmi se dele na aeroba, fakultativne anaerobe, mikroaerofile i prave anaerobe.Gajenje anaerobnih mikroorganizamaAerobni mikroorganizmi zahtevaju prisustvo slobodnog kiseonika. Gaje se u tenim i na vrstim hranjivim podlogama. Gajenje aerobnih mikroorganizama u tenim podlogama moe se vriti u epruvetama, erlenmajer bocama i fermentorima.Zasejane epruvete i erlenmajer boce se stavljaju na laboratorijske mealice koje omoguuju meanje podloge sa vazduhom.Fermentori su posebni aparati u kojima se automatski regulie koliina kiseonika, temperatura i kiselost podloge. Gajenje aerobnih mikroorganizama na vrstim podlogama vri se u Petri kutijama i epruvetama. U Petri kutije se sipa rastopljena vrsta podloga. Posle hlaenja na povrinu podloge se zaseje ista kultura mikroorganizma, zatvori se poklopcem i stavi na inkubaciju u termostat ili eksikator. Gajenje u epruvetama vri se na iskoenoj vrstoj podlozi. Epruvete se zatvaraju sa sterilnim vatenim ili metalnim zapuaima i stave na odreenu temperaturu na inkubaciju. Gajenje anaerobnih mikroorganizamaAnaerobnih mikroorganizama se gaje u uslovima gde nema slobodnog kiseonika. Iz anaerostata vazduh moe da se izvue vakuum pumpom i na taj nain mikroorganizmi, koji se tu nalaze zasejani u kutijama ili epruvetama, mogu normalno da se razvijaju. Stvaranje anaerobnih uslova u anaerostatima moe da se postigne u hemijskim metodama. Jedna od mogunosti je dodavanje 0,5% Na formijata, 0,1%Na sulfita, askorbinske kiseline i sl. u hranjivu podlogu. Ove materije redukuju slobodan kiseonik. U novije vreme koriste se hemikalije u posebnim pakovanjima koje se stavljaju u anaerostat. Dodavanjem vode dolazi do izdvajanje vodonika i ugljen-dioksida. Vodonik reaguje sa kiseonikom i stvara vodu u ugljen dioksid dodatno stimulie razvoj anaerobnu mikroorganizma. Kao indikator koristi se traka natopljena sa metilenskim plavim koja se odsustvu kiseonika obezboji.11.Determinacija i sistematika protozoaPrema grai elije protozoe spadaju u eukariote. Razmonoavaju se bespolno deobom i polno konjugaciom i gametangijom. Neke vrste stvaraju iste kao oblike za konzervaciju.Za determinaciju protozoa najvanije su morfoloke osobine. Od morfolokih osobina odreuje se oblik, veliina, graa elije, razmnoavanje, stvaranje cista i pokretljivost.Sve protozoe su pokretne pa su prema organelama za kretanje podeljeni u tri razdela:I.Sarcomastigophora se dele na dva podrazdela:1.Sarcodina(kreu se pseudopodijama) najvaniji su rodovi Amoeba i Difflugia2.Mastigophora(kreu se flagelama) rodovi Bodo(saprofit), Trichomonas(parazit).II.Ciliophora su protozoe najsavrenije grae. 1.Holotricha2.Peritricha:najvanije rodovi su:Paramecium i Coleps, znaajna je Vorticella.3.Hypotricha:Stylonichia4.Heterotricha:Blepharisma.III.Apicomplexa sadri samo klasu Sporozoa. Neke nemaju organele za kretanje a neke ili izgube u toku ivota.12.Determinacija i sistematika algiAlgesu fotosintetiki mikroorganizmi koji se od biljaka razlikuju jer nemaju diferencirana tkiva. ive u vodenim sredinama, u povrinskim slojevima zemljita i na nadzemnim delovima biljaka.Prema grai elije alge spadaju u eukariote. Razmnoavaju se bespolno deobom, fragmentacijom i sporulacijom i polno gametangijom. Neke alge se kreu flagelama i psudopodijama a neke ne poseduju organele za kretanje. Po obliku alge mogu biti okrugle, filamentozne, tapiaste, zrakaste. Sve alge sadre u svojoj eliji hlorofil pomou koga vre fotosintezu, a neke pored hlorofila sadre i dopunske pigmente.Prema boji i grai elije alge su podeljene u est razdela:I.Euglenophyta se kreu flagelama. Nemaju vrst elijski zid ve im je ispod citoplazmine membrane elija obavijena debljim slojem citoplazmine koji se zove pelikula.II.Chlorophyta su zelene alge. Oblik elije im je okrugao ili konast. U okrugle zelene alge spadaju Chlamydomonas, u konaste zelene alge spadaju Ulothrix, Spyrogyra i Zygnema.III.Chrysophyta su zlatno mrke alge. Pored hlorofila imaju dopunski pigment-fikoksantin koji im daje mrko utu boju. U ovu grupu spadaju Pinnularia, Nitzschia i Bacillaria. Ove alge zovu se i diatomeje.IV.Pyrrophyta zovu se vatrene alge. Pored hlorofila imaju dopunske pigmente tipa ksantofila. Veina predstavnika ivi u morima a samo dva predstavnika u slatkim vodama. V.Phaeophyta su mrke alge koje ive u slanim vodama.VI.Rodophyta(crvene alge)obuhvataju veliki broj jednoelijskih i vieelijskih filamentoznih predstavnika. ive u morima. 13.Determinacija i sistematika gljivaGljiva obuhvataju veliku grupu eukariotskih nefotosintetikih mikroorganizama. Spadaju u carstvo Mycota. Dele se u tri razdela:1.Gymnomycota(sluzave gljive)2.Mastigomycota(vodene gljive)3.Amastiomycota ili Eumycota(kvasci i konaste gljive) koje su i najzastupljenije u zemljitu na biljkama u stonoj hrani i prehrambenim proizvodama.Determinacija konastih gljivaZa determinaciju konastih gljiva do roda najvanija su morfoloka svojstva kolonije i morfoloka svojstva elije(hife).Morfoloka svojstva kolonijeKolonije konastih gljiva je izgraena iz spleta hife koje ine micelijum. Micelijum koji se nalazi u podlozi(supstratu) zove se substratni materije i vodu. Najvanija svojstva kolonije konastih gljiva su oblik, veliina, boja, ivice, povrina, stvaranje eksudata napovrini.Morfoloka svojstva elije(hife)Morfoloka svojstva hife koje su znaajna za detrminaciju su:izgled hife, septiranost, prenik hife, vrste bespolnog razmnoavanja, izgled plodnosnih tela i spora, tipovi polnog razmnoavanja i izgled plodnosnih tela.Hife konastih gljiva mogu biti septirana ili neseptirane. Konaste gljive se bespolno razmnoavaju sporulacijom, fragmentacijom i segmentacijom.Plno razmnoavanje konastih gljiva odvija se putem gametangije. Gameti(polne elije) se fizioloki razlikuju a morfoloki mogu biti iste(izogamija) ili razliite(heterogamija). Na osnovu morfolokih, fiziolokih i biohemjiskih svojstava razdeo Eumycota je podeljen u 5 podrazdela:1.Zygomycotina 2.Ascomycotina 3.Basidomycotina4.Deuteromycotina5.ChytridiomycotinaI.Chytridiomycotina ive u vodi i na kopnu. Hifa im nije septirana. Najpoznatija kopena vrsta je Peronospora.II.Ascomycotina obuhvataju veliki broj saprofitnih, fitopatogenih i toksikogenih predstavnika koji imaju septiranu hifu(Penicillium, Aspergillus).Aspergillus se u velikom broju nalazi u zemljitu gde je znaajan za razlaganje svee organske materije i humusa. Nalazi se u namirnicama, stonoj hranii na zrnu itarica u skladitima.Penicillium stvara sive, zelene pravozelene kolonije. U zemljitu se nalazi u velikom broju gde uestvuje u razlaganju sloenih organskih materija.Ascomycotina se bespolno razmnoavaju konidijama. Polno se razmnoavaju heterogamijom pri emu se stvaraju haploidne askospore.III.Deuteromycotina imaju septiranu hifu. Bespolno se razmnoavaju konidijama a polni nain razmnoavanja nije otkriven. Najvaniji predstavnici su Fusarium, Alternaria, Trichoderma.IV.Basidomycotina obuhvataju gljive koje prae, peurke, aavice, gljive koje ive na stablu drveta i gljive koje stvaraju ru. Polno se razmnoavaju bazidiosporama. Bespolno se razmnoavaju fragmentacijom.Vani predstavnik je Boletus.14.Determinacija kvasacaKvasci su amicelarne gljive. Determinacija kvasaca vri se preko morfolokih osobina kolonije i elije, te preko fiziolokih i biohemijskih svojstava.Kolonija kvasaca je izgraena iz velikog broja gusto zbijenih okruglih ili elipsastih elija. Formiraju se na povrini supstrata. Najvanije osobine kolonije kvasaca su oblik, veliina, boja, povrina, profil, struktura, ivice.elije kvasaca su okrugle elipsaste.Prema polnom nainu razmnoavanja kvasci su svrstani u razdele Ascomycotina i Deuteromycotina.U razdeo Ascomycotina spada porodica Sacharomycetaceae sa rodovima Sacharomyces, Zygosacharomyces.-Sacharomyces ima elije okruglastog oblika, Bespolno se razmnoava pupljenjem. Pupoljak se formira nakon podele jedarnog materijala i ostepeno se odvaja od matine elije. Najpoznatije vrste su S.cerevisiae i S.paradoxus.-Zygosacharomyces veoma brzo fermentiu eere a neki uzrokuju kvarenje majoneza.U razdeo Deuteromycotina spadaju rodovi Candida, Rhodotorula.

16. Morfoloke osobine bakterijske kolonije I elije.Morfoloke osobine kolonije su oblik, veliina, profil, povrina, poloaj, boja, ivice I struktura. Oblik moe biti: takast, okrugao, sovaivast, nepravilan, rizoidan i konast. Pod veliinom kolonije mogu biti sitne, srednje I krupne. Profil kolonije moe biti ravan, ispupen I udubljen. Povrina kolonije moe bit glatka, sjajna I naborana. A poloaj povrinski I dubinski. Ivica moe biti ravan, talasasta, nepravilna, testerasta I konasta. Struktura moe bitii zrnasta, kovrdava I homogena. Boja zavisi od vrste.Morfoloke osobine elije su oblik, veliina, pokretljivost, boja, graa elijskog zida, prisustvo capsule, prisustvo spore. Oblik moe biti okrugao,tapiast, izvijen, konast, ertvrtast I zvezdast. Veliina se izraava u mikrometrima. Prema pokretljivost mugu biti pokretne(flagelama), I nepokretne. Najvie su bezbojne, a samo malo broj je obojen crveno ili zeleno.17. Determinacija I sistematika aktinomicetaAktinomicete su heterotrofni mikroorganizmi, u velikom broju nastajanjem zemlitu. elije aktinomiceta su konastog oblika pa podseaju na hife gljiva. Kolonija aktinomiceta je izgraena iz gustog zbijenih micelija iji jedan deo ulazi u podlogu, najvei deo je na povrini podloge, a jedan deo micelija se izdie iznad kolonije. Morfoloke karakteristike kolonije aktinomiceta su oblik, veliina, boja, povrina, struktura, I konzistencija. Morfoloke osoine elije su debljina hiife, boja, izgled sporonosca, obrazovanje spora i izgled spora. 18. Determinacija i sistematika cianobakterijaCianobakterije su oksigeni fototrofni mikroorganizmi. ive u slatkim i slanim vodama, u vlanom zemljitu i na nadzemnim delovima biljke. Mnoge vre proces azotofiksacije. Sadre hlorofil a i dopunske pigmente. Kolonije cianobakterija su plavo zelene boje, ravne i ire se po povri. Za determinaciju do roda odreuju se morfoloke osobine elije: oblik, boja, veliina prisustvo heterocista, prisustvo kapsule. Najvanije rodovi su Nostoc i Anabaena. 19. Determinacija I sistematika arhea Arhea su prokarioti sa razliitim morfolokim i fiziolokim karakteristikama. Po obliku su okrugle, tapiaste, izvijene i polimorfne. Gramm+ arhea imaju tanak elijski zid, koji je izgraen od pseudomureina. Gramm- arhea nemaju pravi elijski zid, ve se iznad citoplazmine membrane nalazi sloj proteina ili glukoproteina. determinacija Archaea na osnovu morfolokih karakteristika vri se kao i kod bakterija. 20. Osnovne karakteristike prokariota i eukariota

Prokarioti su mikroorganizmi jednostavne elijske grae. Ne sadre pravo jedro ni organele. Funkcije organela vre analogne mikroorganizmi-mezozomi. Koje su deo citoplazmine membrane.Delimo ih: bakterije (Prave-, ciano- i Zrakaste bakterije.) i Arhea.Graa prokariota. Vanelijski omotai: se nalazi kod nekih prokariota. Kapsula. Guste konzistencije i ne moe se lako odstraniti od elije. Uloga je da titi eliju od povreda, toksinih materija, napada drugih mo, isuivanja. Sluzqasti sloj, S-sloj, elijski zid, elijski zid archeabakterija, citoplazmina membrana, mezozomi, nukleoid, plazmidi, ribozomi, , Organele za kretanje: Flagele, Fimbrije i pile.Graa elije: svi eukarioti imaju sledee organele: elijski zid, citoplazmina membrana, citoplazmu u koje se nalaze organele, pravo jedro sa jedarcem, ribozomi endoplazmatini retikulum, Goldijev aparat, mitohondrije.Kod nekih:-plastici-vakuole-sluzavi omotai-organele za kretanje-usni otvor i oralni otvor-ciste spore za preivlkjavanje u nepovoljnim uslovimaSpore su zastupljene kod gljiva, ciste su zastupljene kod protozoe i alge.

elijski zid:Oblik, vstina, zatitaelijski zid eukarista sastoje se iz polisahorida.Eukarioti: matriks(ree konzistencije), mikrofibrilni konci

Citoplasmina membrana:5-10nmeukorioti: preko citoplasmine membrane vri se transport materija, povezano je sa endoplasminom retikulomCitoplasma je surova materija u koji se nalaze enzimi, unutra se nalaze organele.

21. Izolacija i determinacija virusaVirusi su posebno carstvo ultramikroskopskih intracelularnih parazita. Njih se moe videti samo sa elektromikroskopom. Nemaju tipinu elijsku grau. Sastoje se najee samo od jedne nukleinske kiseline koja je obavljena proteinskim omotaem-kapsidom. Aktivno ive samo u elijama drugih organizama. Virusi mikroorganizama nazvani su fagi a oni koji ive u bakterijskoj elije nazvani su bakteriofagi. Bakteriofag koji izaziva lizis(razgradnju) elije domaina zove se litini. Nakon to ue u eliju domaina, litini fag preusmerava njen metabolizam u pravcu sinteze virusnih estica, umnoava se u eliji domaina, razara njen elijski zid i napada druge elije. Bakteriofag koji ne izaziva lizis elije domaina nazvan je umereni fag(lizogeni). Ovaj fag se itegrie u DNA bakterijske elije i ne izaziva nikakve promene. enetskim ininjeringom umereni fag moe da se koristi za prenos naslednih osobina iz jedne elije u drugu.22. Direktne i indirektne metode za odreivanje broja mikroorganizama u zemljitu Postoje vie metode za Direktno odreivanje brojnosti mikroorganizama u zemljitu:1. Odreivanje broja mikroorganizama svetlosnim mikroskopom2. Odreivanje broja mikroorganizama fluorescentnim mikroskopom3. Odreivanje brojnosti mikroorganizama pomou predmetnim ploica4. Odreivanje brojnosti mikroorganizama kapilarnom tehnikom5. Odreivanje brojnosti gljiva pomou epruveta sa bonim otvorima Indirektnim metodama broj mikroorganizama odreuje se ili zasejavanjem estica zemljita ili odreene koliine suspenzije zemljita, rastvorenog u vodi, na hranjive podloge. Zasejane podloge se inkubiraju na odgovarajuoj temperaturi a nakin isteka vremena inkubacije odreuje se broj kolonija.na vrstim hranjivim podlogama metoda fertilneh zrnaca metoda zemljinih ploa metoda agarnih ploa metoda kapi metoda Na tenim hranjivim podlogama 23. Odreivanje brojnosti sistematskih grupa mikroorganizama u zemljitu Odreivanje broja mikroorganizama metodom agarnih ploa:Ukupan broj mikroorganizama predstavlja jedan od pokazatelja opte biogenosti zemljita.Za odreivanje ukupnog broja mikroorganizama u zemljitu najee se koristi metodom agarnih ploa koje se zasejavaju sa razreenom suspenzijom zemljita. Razreenje se bira prema svojstvima zemljita koje se ispituje. Ukoliko su zemljita bogata organskom materijom koriste se manja razreenja(10-6, 10-7). Ako su zemljita kisela ili peskovita koriste se manja razreenje(10-310-4). Zasejavanje se vri sa 0.5 ml suspenzije u praznu Petri kutiju i prelije sa 10ml rastopljenog agara uz lagano rotiranje kutije. Zasejana podloga inkubira se u termostatu. 24.Odreivanje brojnosti mikroorganizama koji uestvuju u kruenju azotaMikroorganizmi koriste organske i neorganske izvore azota i tako omoguuju kruenje ovog elementa u prirodi. Oni koji koriste organske izvore azota(proteine, aminokiseline, ureu) nazvani su aminoheterotrofi, a oni koji koriste neorganske izvore azota (amonijak, nitrite, nitrate, elementarni azot) nazvani su aminoautotrofi.1. Sinteza organske materije2. Aminofikacija3. Nitritacija4. Nitratacija5. Denitrifikacija6. Azotofiksacija25. Odreivanje brojnosti mikroorganizama koji uestvuju kruenju u ugljenikaU odnosu na izvore ugljenika, mikroorganizmi se dele na heterotrofe, autotrofe i miksotrofe. Heterotrofi koriste organske izvore ugljenika(mono-, polisaharide), autotrofi koriste CO2 za sintezu organske materije a miksotrofi mogu da koriste i organske i neorganske izvore C, to zavisi od prisustva svetlosti.Autotrofni mikroorganizmi u zemljitu su alge i cijanobakterije. Miksotrofni mikroorganizmi su iz podrazdela Euglenophyta. Odreivanje njihove brojnosti algi i cianobakterija.Od heterotrofnih mikroorganizama za zemljite su najvaniji razlagai celuloze, skroba, i pektina, poto ovi polisaharidi dospevaju zemljite u velikim koliinama sa etvenim ostacima.26. Odreivanje brojnosti mikroorganizama koji uestvuju u kruenju fosfora i sumporaFosfor se u zemljitu nalazi u organskim i neorganskim jedinjenjima, Mobilizacija Fosfora iz tri-kalcijum fosfata vre bakterije iz rodova: Pseudomonas,Bacillus, Micrococcus.Sumpor se u zemljitu nalazi u organskim i neorganskim jedinjenjima. Organska jedinjenja sumpora su metionin, cistin,tiamin,biotin, a neorganska su soli sumporne kiseline(sulfati), sulfidi i elementarni sumpor.Transformaciju organskih jedinjenja sumpora vre mnogobrojne bakterije i gljive koje razlau i organska azotna jedinjenja.Ova grupa mikroorganizma vri oksidaciju sumporvodonika, elementarnog sumpora, i sulfida do sulfata. U zemljitu najzastupljeniji rod Tiobacterium27. Odreivanje enzimatske aktivnosti u zemljituNajvei deo enzima u zemljitu je mikrobiolokog porekla. Njihovom aktivnou se vri sinteza i mineralizacija organske materije, te se enzimatska aktivnost, moe koristiti kao plodnosti zemljita. Za poljoprivrednu proizvodnju najvanije je odrediti aktivnost enzima disanja (dehidrogenaze) kao i enzime pod ijim uticajem se odvija kruenjja azota(proteaza, ureaza, nitrat reduktaza, nitrit redukaza,nitrogenaza), ugljenika (celulaze, amilaze, pektinaze) i fosfora (fosfataze)Dehidrogenaze su enzimi koji katalizuju reakciju odvajanja vodonika od razliitih organskih jedinjenja i njegovo prenoenje do kiseonika (aerobne dehidrogenaze) ili do organskih jedinjenja (anaerobne dehidrogenaze). Poto su one konstitutivni enzimi svih mikroorganizama, to se na osnovu dehidrogenazne aktivnosti moe dati procena opte mikrobioloke aktivnosti zemljita.Za odreivanje dehidrogenazne aktivnosti najvie se koriste spektrofotometrijse metode.28. Slobodni i simbiotski azotofiksatoriSimbiozna azotofiksacija: je proces koji se odvija u zajednici izmeu leguminoznih biljaka i bakterija iz rodova: Rhizobium, kao i u zajednici izmeu malog broja neleguminoznih biljaka i bakterija iz rodva: Anabeana i Nostoc.Rhizobiumi na korenu, a ponekad i na stablu leguminoza, stvaraju izrataje koji su nazvani nodule ili kvrice, te se ove bakterije zbog toga nazivaju jo i kvrine bakterije.Slobodnu azotofiksaciju vre mikroorganizmi koji mogu iveti: a) u zemljitu bez direktnog kontakta s biljkomb) u rizosferi biljakac) na korenu biljkeSlobodna azotofiksacija odvija se u sredinama s dovoljno slobodnig kiseonika. Mikroorganizmi koji obavljaju ovaj proces su prave bakterije iz rodova Azotobacter, i Beijerinckia i cianobakterije iz rodova Nostoc, Anabaena.29. Odre]ivanje uticaja pesticida na mikroorganizmeUticaj pesticida odre]uje se na dva naina: indirektno, preko tretiranog zemljita i direktno ispitivanjem uticaja na istu kulturu mikroorganizama.kod indirektnog ispitivanja zemljite se tretira sa razliitim koncentracijama pesticida. U odreenim vremenskim razmacima uzimaju se uzorci i odreuje brojnost i enzimatska aktivnost mikroorganizama po uobiajenim metodama. Na osnovu razlike izmeu rezultata dobijenih na zemljitu koje nije tretirano pesticidima i zemljita koje je tretirano, procenjuje se uticaj pesticida na mikroorganizme.Direktno odreivanje uticaja pesticida na istu kulturu mikroorganizama se vri difuzionim i dilucionim metodama.30. Mikrobioloka djubrivaBiofertilizatori su preparati koji sadre odabrane kulture mikroorganizama koji se koriste za inokulaciju semena i rasada ili se unose u zemljite kako bi se intenzivirali odreeni mikrobioloki procesi kojima se poveava sadraj pristupanih hraniva za biljku. Biofertilizatori su dopuna mineralni i organskim ubrivima, a samo kod nekih biljnih vrsta, kao to su leguminoze, mogu se koristiti kao jedina ubriva.1) Vlana ubriva teresetnim nosaem su u najiroj primeni.2) Tene forme mikrobiolokih ubriva pripremaju se tako to se umnoeni mikroorganizmi zajedno s hranljivim rastvorom pakuju.3) Suve forme (u prahu) mikrobiolokih ubriva dobijaju se liofilizacijom umnoenih mikroorganizama.