Agonija Jugoslavije: Dani Sloma 1941Beograd, 1941. godinanapisao: Milan Bani}(izostavljen predgovor)

DANI SLOMA 1941

NEMCI U BUGARSKOJ!Bugarska potpisala tripartitni pakt! Vlada g. Filova dozvolila nema~koj vojsci ulazak u Bugarsku, i nema~ke trupe, kao lavina, spustile su se sa severa ka jugu Bugarske, nastoje}i da {to pre stignu na njenu granicu s Gr~kom i Jugoslavijom!Kada je Beograd saznao za ove doga|aje, osetljivo je porasla njegova temperatura. Op{ti je bio ose}aj da je kucnuo ~as presudne odluke; da valja birati izme|u rata i mira; da se valja odlu~iti na saradnju s Nema~kom, odnosno sa silama Osovine, ili na rat s njima.U taj sudbonosni ~as stigla je do svog apogeja i engleska propaganda u Beogradu i ~itavoj Jugoslaviji. Ova propaganda dejstvovala je sistematski i smi{ljeno, ve} od samog po~etka novog evropskog rata. Rukovodio je njome odli~no organizovan {tab, koji je, dabome, imao mnogobrojnu pla}eni~ku i dobrovolja~ku "vojsku", te se nije ograni~avao na publikovanje i propagiranje antinema~kih pamfleta, letaka i bro{ura, biltena i karikatura, nego je, "direktnom akcijom", infiltrirao ceo na{ narodni `ivot, proniknuo u sve slojeve na{eg dru{tva. Za dobar honorar, uspeo je ovaj {tab za englesku stvar da pridobije ~ak i kafanske muzike, tako da su u najpose}enijim beogradskim (i provincijskim) kafanama, ve} kroz mesece, nazovi i kapele svirali "Tirreraru", dodaju}i ovoj poznatoj engleskoj vojni~koj pesmi, kao garnituru, na{e "Spremte se, spremte, ~etnici", "Oj truba~u", i ostale na{e ratni~ke pesme. Kroz pesmu se je, dakle, u toku vi{e meseci, propovedalo ratno drugarstvo englesko-jugoslovensko.Ponajve}u pa`nju posve}ivala je engleska propaganda srpskom, odnosno srbijanskom sektoru. I{lo se je za tim da se obradi, u prvom redu, srpstvo, dok je monta`a hrvatstva i slovena{tva ' bila na sporednom planu.A to nije bilo neinteligentno: I nakon sporazuma od 26. avgusta 1939, Srbija i srpstvo ostali su ki~ma Jugoslavije, presudni faktor u njenom dr`avnom i nacionalnom `ivotu!Nije bilo neinteligentno ni to {to se je u svim slojevima srpskog dru{tva operisalo apelom na herojsku pro{lost i tradiciju Srbijinu, na vojni~ku slavu i presti` Srbije. Palilo je to, pogotovo nakon primarnih gr~kih uspeha protiv italijanskih trupa u Albaniji. Ovi gr~ki uspesi dejstvovali su zapaljivo, sami po sebi, na srpsku psihu, zadojenu vekovnom juna~kom slavom. Na sve strane ~ulo se je, ne samo iz usta neukog sveta nego i inteligencije: ,,[ta jo{ da ~ekamo? Evo, ve} se i Grci proslavi{e! I zar mo`e da bude rata na Balkanu bez nas?''Engleska propaganda koncentrisala je svoje dejstvo prvenstveno na Beograd, na varo{i i palanke u unutra{njosti, ali nije zanemarivala ni selo: mesecima su njeni emisari obilaznli srbijanska sela, huckaju}i i potsti~u}i seljake na rat protiv Nema~ke. Ali, ponajglavniju pa`nju obratila je engleska propaganda na{oj vojsci,

+ 1 +

odn. vojni.m stare{inama: Znali su Englezi vrlo dobro da, ve} od vremena Milivoja Blaznavca; vojska igra odlu~uju}u ulogu u svim peripetijama dr`avnog i narodnog `ivota Srbijinog. Ako je pak do roda oru`ja, engleska propaganda bacila je oko, pre svega, na na{u avijaciju, jer je avijacija najefikasnije savremeno oru`je, koje odlu~uje ne samo u modernom ratu nego doga|aji su to doskora pokazali! i u dr`avnim prevratima.Ko li su bili glavni pomaga~i i saveznici engleske propagande u nas? Pre svega na{a "demokratija". Dovoljno je da se neko deklari{e za pristalicu demokratije i liberalizma, ve} samim ti.m on je bio anglofil, usrdni pomaga~ svake engleske akcije u na{oj sredini. Vode}u ulogu u tom pravcu imali su oni koji su izvla~ili najve}u korist iz haosa liberalisti~ko-demokratskog sistema, t.j. masoni, rotarijanci i Jevreji. Za njima je sledovalo sve ono {to se mo`e subsumirati pod pojam parasitarne bur`oazije. Svrstala su se tu gotovo sva na{a "nacionalna" udru`enja, u ~ijem su se vodstvu ugnezdili, ve} poodavno, masoni i rotarijanci. A u tom anglofilskom zelotizmu nisu hteli da zaostanu ni mnogi pastiri pravoslavne crkve, valjda zato {to su ljubomorno gledali na tesnu saradnju Vatikana s anglosaskim dr`avnicima, u prvom redu s ameri~kim Predsednikom Ruzveltom.*Nastoje}i da nas {to pre uvu~e u rat, engleska propaganda juri{ala je krajnje agresivno na poziciju neutralnosti koju je na{a dr`ava, barem formalno, zauzimala u toku 19 meseci aktuelnog rata. Za razliku od nje, nema~ka propaganda ne samo da je respektovala na{u neutralnost nego je dejstvovala u pravcu njenog ja~anja. Bilo je to sasvim logi~no i prirodno, jer Nema~ka, u ovom ratu, od nas (kao i od svih ostalih srednjih i malenih evropskih dr`ava) nije tra`ila drugo nego da ostanemo po strani od rata, da ostanemo verni miru. Pa u vezi s time, dok je engleska propaganda, za volju svog uspeha, bezobzirno crvoto~ila i minirala ne samo moral na{eg dru{tva nego i ceo na{ nacionalno-dr`avni organizam, nema~ka propaganda i{la je za tim da ih konsoliduje i u~ini otpornijim.Bilo je za o~ekivanje da }e na{a dr`avna vlast stajati na braniku i na{e neutralnosti i na{eg nacionalnog morala, dovo|enih u isku{enje nasrtljivo{}u engleske propagande. Ovo u toliko pre jer su njeni uspesi morali da zabrinjuju svakog razboritog ~oveka kojemu je, vi{e svega, le`ao na srcu `ivotni interes Jugoslavije. Englezima, naime, ne mo`e se zameravati {to su, u svojoj propagandi, tra`ili svoj ra~un i imali u vidu isklju~ivo svoje interese; ali na nama je bilo da prese~emo ovu englesku delatnost, jer je to imperativno tra`io ia{ interes. Me|utim, na{a dr`avna vlast je, u tom pogledu, potpuno podbacila;Ona je naprosto pu{tala slobodnog maha engleskoj propagandi, pa nije ~udo da je ovaj defetisti~ki propust na{ih vlasti urolio pogubnim plodom:U odsudnom ~asu, kad je Bugarska pristupiza silama Osovine i propustila nema~ke trupe do gr~ke granice; u ~asu kad se je imalo re{iti pitalje, hoAe ln Jugoslavija biti mirni saradnik Osovine ili njen otvoreni, ratii neprijatelj, engleska propagaida bila je suvereni, neograni~eni gospodar javnog mnenja u Beogradu i Srbiji.*"Nemci u Bugarsko! Ne preostaje nam drugo nego da idemo u rat!'' To je bio gotovo op{ti poklik, malne op{te rezonovanje.Suprotstavljati se ovoj op{toj psihozi zna~ilo je bacati bombu o stenu!

+ 2 +

"Za{to ba{ u rat da moramo? Zar je rat uistinu jedini izlazak iz ovog }orsokaka? govorilo je nekolicina nas koji smo, radi toga, besceremonijelno bili ogla{eni za germanofile."Zar ima jo{ koji izlaz?"Kako ga ne bi bilo! Treba da se u~ini ono {to smo morali ve} davno pre u~initi. Kad je Francuska polo`ila oru`je, i politi~kom detetu moralo je dz postane jasno da je Nema~ka gospodar situacije na celom evropskom kontinentu (izvuzev{i Sovjetsku Rusiju). Ve} tada je, dakle, trebalo tra`iti sporazum s Nema~kom. Pa ako je to tada propu{teno, moralo se je to u~initi barem u ~asu kada su nema~ke trupe u{le u Rumuniju, jer je bilo evidentno da Nema~ka tim korakom pristupa ure|enju odnosa na Balkanu. Velika je bila gre{ka dopustiti da Bugarska, pre nas, pri|e Osovini! Ali jo{ uvek nije dockan: I sada, kad su nema~ke trupe ve} na bugarsko-jugoslovensko-gr~koj trome|i, mo`emo spasti dr`aau i narod, ako iskreno i po{teno primimo saradlju s Neua~kom i Osovinom, ako pristupimo tripartitnom paktu! Rumunija je tako|e potpisala tripartitni pakt, pa ipak nije izbegla raspar~avanju i ogromnom teritorijalnom gubitku!Rumunija je isplivala iz anglofilskih voda tek kad je ve} proigrala partiju! Njen slu~aj je klasi~an primer, kako se zadocnjenje, u me|unarodnom `ivotu, skupo pla}a. Ali da Rumunija nije pristupila trojnom paktu, ne samo da bi izgubila jedan deo svoje teritorije, nego bi uop{te prestala da postoji kao me|unarodni faktor.Pa dobro; mo`e li se, prema tome, izbe}i parcelisanje Jugoslavije, ako sada potpi{emo trojni pakt?Kako se ne bi moglo? Zar nije Vo|a Rajha, na prijemu u Berghofu, gg. Cvetkovi}u i Cincar-Markovi}u stavio u izgled garantiju nepovredivosti na{ih granica, ako pristupimo ne ratnoj nego mirnodopskoj saradnji s Osovinom?A mo`e li se verovati Hitleru? Ko nam garantuje da on, kad dobije rat, ne}e na na{ ra~un nagraditi Italiju, Ma|arsku i Bugarsku?Mo`e se verovati Adolfu Hitleru! On je ve} pokazao i dokazao da je prijatelju prijatelj, saradniku saradnik, da je vicge nego lojalan prema svakome ko ho}e prema njemu da bude lojalan. Dabome, prema neprijatelju Adolf Hitler je neprijatelj, koji ne poznaje sentimentalnih obzira. I upravo zato, pogotovo ako ra~unamo s nema~kom pobedom u ovom ratu, moramo sve u~initi, barem od sada, da Nema~koj i Osovini doka`emo da smo voljni da im budemo najlojalniji prijatelji i saradnici.Ali {to }e biti, ako ne pobedi Nema~ka nego Engleska?Engleska pobeda mogu}a je tek nakon potpunog sloma Nema~ke. A slomi li se Nema~ka, tada }e bolj{evizam da preplavi, u najmanju ruku, celu isto~nu i centralnu Evropu. I ne}e Anglosasi nego bolj{evici regulisati me|unarodne odnose u ovom delu Evrope. Bilo bi apsurdno verovati da }e Anglosasi, posle rata s Nema~kom, hteti da zagaze u nov rat sa Sovjetskom Unijom radi granica neke Poljske, ^e{ke, Ma|arske, Rumunije ili Jugoslavije! Uostalom, sve kao, bi Anglosasi, nakon ovog rata, imali odlu~nu re~ u novom ure|enju Evrope, zar iko ozbiljan mo`e verovati da }e oni raspar~ati Jugoslaviju, pa jedan njen deo dati Italiji, drugi Nema~koj, tre}i Ma|arskoj, ~etvrti Bugarskoj, a sve to samo zato {to je Jugoslavija, nalaze}i se u bezizlaznom {kripcu, poslednja nakon Ma|arske, Rumunije i Bugarske pristupila mirnoj saradnji sa silama Osovine?!Ali svi razlozi bili su uzaludni. Rat, pa rat! to je bio "caeterum censeo" ne samo

+ 3 +

masa nego i visokih intelektualaca, dr`avnika i politi~ara, nau~enjaka i universitetskih profesora, in`enjera i sve{tenika. Ratna psihoza, hranjena i raspirivana ume{nom propagandom, obuzela je duhove ...*Sedimo na ve~er, malobrojno dru{tvo ozlogla{enih "germanofila", u "kafani". Poveo se, neizbe`no, razgovor o situadiji stvoreioj ulaskom nema~kih trupa u Bugarsku. Upao me|u nas jedan intelektualac, "bijou" beogradskog "vi{eg" dru{tva, te ube|eno tvrdi da moramo u rat."Kakav vas je rat napao" prime}ujemo intelektualcu "Zar ne vidite {ta bismo ratom rizikovali?"Bio sam ja u ratu, i valjda znam {to je rat!Poznate pro{li rat; ali on se prema savremenom ratu odnosi, u najmanju ruku, kao ~istili{te prema devetom krugu pakla. Pro{li rat vodio se je, u glavnom, na frontovima; a savremeni rat ne poznaje razlike izme|u fronta i pozadine. U savremenom ratu, mali narodi riskiraju ne samo svoju dr`avu i nezavisnost neto, ponekad, i samu nacionalnu egzistenciju. ,Ama nismo mi ba{ mali narod! Mi mo`emo da postavimo na noge vojsku od dva miliona vojnika!Ovakvo rezonovanje bilo bi razumljivo pre sloma Poljske i Francuske; ali od lekcije {to su ih dobile ove dve, a i tolike druge zemlje, trebalo bi ipak ne{to nau~iti. Uostalom, nemojte se zanositi brojem od dva miliona vojnika, jer bi bila vrlo opasna iluzija verovati da }e pogotovo Hrvati, a pored njih Slovenci i sve narodnosne manjine u Jugoslaviji, po}i odu{evljeno u rat protiv Nemaca. Naprotiv, vrlo je verovatno da bi se u tom ratu samo srpstvo moglo na}i na megdanu s Nemcima, ali ne samo s Nemcima nego i s Talijanima, Ma|arima i Bugarima. Vodite o tom ra~una da bi rat protiv Osovine, u aktuelnim prilikama, najverovatnije doveo ne samo do likvidacije Jugoslavije, nego da bi se on prvenstveno oborio na glavu samog srpstva.Pa ipak, srpstvo, makar i usamljeno i napu{teno, mora da ide u rat, da bi spaslo, ako ve} ni{ta drugo, svoju nacionalnu ~ast i dostojanstvo!A {to, ako se ratom ne spase ~ast i dostojanstvo Srbije, ako se umesto slave po`nje bruka? Zar ne vidite kakav haos i dezorganizacija vladaju u nas, ve} sada, u miru? I zar ne mo`ete sebi predstaviti kakav }e tek da bude haos, kad zagazimo u rat? Ne! S ovakvom organizacijom zemlje, kakva je u nas, ne ide se u rat!U to u|e u kafanu drugi jedan "visoki" intelektualac, "renomirani ekonomista", nazovi-levi~ar, pristalica istorijskog materijalizma. Pri|e ~ovek na{em stolu, i jo{ nije pravo ni seo, ve} usklikne: "U ovoj situaciji, nama ne preostaje drugo nego da u roku od 8 dana u|emo u rat!"U rat se ulazi samo onda kad se imade izgleda barem na kakvu-takvu odbranu. A mi tog izgleda nemamo. Mi smo, s ~isto vojni~kog gledi{ta, ve} izmanevrisani; mi smo sa sviju strana opkoljeni, tako da nemamo ni odstupnice.A {ta je Solun? Zar nam ne preostaje slobodan put ka Solunu? Pre svega, odstupanje na Solun predstavlja napu{tanje zemlje i 16 miliona njenih stanovnika na milost i nemilost tu|ina. U drugom redu, valja voditi ra~una o tome da su nema~ke trupe ve} na granici jugoslovensko-bugarsko-gr~koj, i da }e sa svojim motorizovanim divizijama sti}i u Solun pre na{e vojske, ~ija je motorizacija minimalna.Ni{ta zato! Ne `ive narodi samo od pobeda! Na Kosovu smo do`iveli poraz, pa

+ 4 +

ipak je taj poraz legao u osnovu poznije narodne veli~ine. Ako ve} ni{ta drugo, mi moramo spasavati nacionalni moral, i u ime toga moramo u rat, jer to tra`i na{a ~ast, na{e dostojanstvo!Ba{ ste vi "levi~ari", poklonici istorijskog materijalizma, kroz 20 godina svakog nacionalistu progla{avali reakcionerom, radili sve i sva da nacionalna svest i nacionalni moral u ovoj zemlji budu {to vi{e oslabljeni. Prema tome, valja se ~uditi {to se, ba{ u ovom momentu, pozivate na spiritualne i u punom smislu re~i nacionalne, nikako internacionalne vrednosti, kao {to su narodna ~ast i ponos, nacionalni moral i dostojanstvo. Uostalom, {to }e biti s nacionalnom ~asti i dostojanstvom, ako nam propadne dr`ava, ako nam izgine narod, ako pogotovo srpstvo bude razapeto na krst svih mogu}ih i nemogu}ih patnja i stradanja, a da pri tom ipak ne steknemo slavu, nego se jo{ i obrukamo?!Akademski razgovor se je, na to, pretvorio u li~no apostrofiranje i vre|anje ...*Zabrinulo me je ovo stanje duhova u Beogradu i Srbiji. I po{ao sam do jednog od najvi{ih dr`avnih funkcionera, jednog od najodgovornijih ~inilaca za sudbinu zemlje, te sam mu rekao: "Istina, nisam u polo`aju da bih mogao posedovati sve elemente saznanja, na osnovu kojih ima da padne sudbonosna odluka, u ovom momentu na{eg nacionalnog `ivota. Ali, ovu situaciju posmatram "sina ire et studio"; zabrinut sam jedino za sudbinu ove zemlje; dolazim u kontakt ne samo s pripadnicima sviju klasa na{eg dru{tva nego i sa strancima raznih narodnosti. Prema tome, znam dosta toga {to bi trebalo uva`iti pri dono{enju istorijske odluke" Zato, dozvolite mi da svoje mi{ljenje, svoje konstatacije i zapa`anja, makar i u pismenoj formi, iznesem pred Kneza-Namesnika".Re~eno mi je bilo: "Zar vi smatrate da mi o svemu tome ne mislimo? Dan i no} na to mislimo? Nije potrebno da se trudite!"Kamo sre}e da je takav odgovor sna{ao samo mene! Ali znam na desetke iskrenih privr`enika Dinastije Kara|or|evi}a i dobrih sinova Jugoslavije koji su, pre i posle toga, prolazili isto ovako kao ja!Jedno saznanje sazrelo je u meni: Neposredna okolina sve ve}ma zatvara Kneza-Namesnika u "tour d'ivoire"; ova u`a okolina, uga|aju}i i priro|enim inklinacijama Kneza-Namesnika (aristokratsko-kosmopolitske prirode), sve vi{e udaljava Kneza-Pavla od ovog naroda.Knez-Namesnik je sve ve}ma usamljen! A njegova usamljenost mogla bi da ima i fatalne posledice...

POTPISIVANJE TROJNOG PAKTAPolovinom marta, svi su znaci belodano pokazivali da su se rukovaoci na{e dr`avne politike definitivno re{ili da potpi{u ugovor o saradnji sa silama Osovine. Hvala Bogu! Zna~i da su prevladali zdrav razum i instinkt samoodr`anja!Ali, neminovnost ovog akta mobilisala je duhove, zahva}ene tu|inskom propagandom, revoltirala malne ~itavo beogradsko dru{tvo koje je, u taj mah, slu`bu tu|inskim pretpostavljalo slu`enju na{im sopstvenim interesima. Slepci pokraj zdraaih o~iju pitali su se: "Zar je to mogu}e? Zar Knez Pavle da izda interese srpstva i Englesku koja je njegova druga domovina?!"A upravo ta kne`eva navodna "izdaja" slu`ila je dokazom da je potpisivanje pakta

+ 5 +

s osovinom jedan kategori~ki imperativ, jedino pozitivno re{enje, u skladu sa sada{njicom i budu}no{}u Jugoslavije.Nije Knezu-Namesniku bilo lako odlu~iti se na ovaj korak: Ako iko, u ovoj zemlji on je bio iskreni anglofil. Oksfordski u~enik, u prisnim rodbinskim vezama s engleskom kraljevskom porodicom, nosilac ordena podvezice, on je, od samog ~asa preuzimanja Namesni~ke funkcije, i spoljnu i unutra{nju na{u politiku poveo, i vodio, u engleskim vodama. Engleskoj orijentaciji za volju, on je za 180 gradi izmenio dr`avnu politiku svog kuzena, Aleksandra Ujedinitelja; on je postepeno likvidirao Aleksandrovsku Jugoslaviju. Rukovo|en engleskim sugestijama, on je u~inio g. Ma~eka centralnom li~nosti u dr`avi; Englezima i dru. Ma~eku za volju, kidao je s g. Milanom Stojadinovi}em i oduzeo mu vlast, u momentu kad je ovaj bio na zenitu svoje snage i preduzimljivosti, a sve zato {to se je Stojadinovi} silama Osovine pribli`io vi{e no {to je to Englezima bilo po }udi. Za volju Engleza, Knez-Namesnik prihvatio je sporazum od 26 avgusta 1939, koji je pocepao dr`avu i stvarno je paralizovao u svim njenim domenima, samo zato {to su Englezi verovali da }e taj sporazum zadovoljiti Hrvate, i time osposobiti Jugoslaviju za u~e{}e u ratu protiv Nema~ke u ratu, na koji su se Englezi neotstupno re{ili, odmah posle nema~ke okupacije ~e{ke.Od septembra 1939, na{ |eneral{tab spremao je Jugoslaviju za rat na strani Engleske i Francuske, a protiv Nema~ke. Da je nije spremao, zar bi se bnlo utro{ilo debele milijarde na grozni~avo naoru`anje i na fortifikacione radove na granicama sila Osovine i njihovih saveznika? Jer ne}e valjda niko ustvrditi da su to naoru`anje i podizanje ovih fortifikacija bili upereni protiv Engleske i Francuske, a ne protiv sila Osovine!Od septembra 1939 naovamo, Nema~ka i Italija nisu ni pomi{ljale da napadnu Jugoslaviju, jer su imale na pretek posla na drugoj strani. Pa ipak je na{ general{tab radio na tome da ovu zemlju uvu~e u rat, i ne vode}i ra~una da je Hrvatska stekla polo`aj dr`ave u dr`avi; da se je javni `ivot ove zemlje nalazio u punom rastrojstvu, moralnom i politi~kom; da je njeno finansijsko i ekonomsko stanje bilo ve} sasvim derutno! I da nisu usledili dramatski istorijski doga|aji, najpre u Norve{koj, a malo zatim u Belgiji, Holandiji i Francuskoj, Jugoslavija bi, ve} na jesen 1940, bila u{la u rat protiv Nema~ke.Ali "munjeviti" i pora`avaju}i nema~ki udar na Zapadu, pogotovo slom i kapitulacija Francuske, zaprepastili su i opametili, ako ve} ne na{ general{tab, ono barem vrhovne rukovaoce dr`avne politike. Oni su po~eli dosta da se obaziru oko sebe i sve pozornije da gledaju stvarnosti u lice. Engleska nemo} da se afirmi{e na evropskom kontinentu; ulazak Italije u rat na strani Nema~ke; efikasnost nema~ke vazdu{ne i podmorni~ke akcije u odnosu prema Engleskoj i njezinim vodama; otvoreno prila`enje Ma|arske i Rumunije silama Osovine; a pogotovo ulazak nema~kih trupa u Rumuniju sve to ponukalo je Kneza Pavla da preispita i revidira svoj raniji stav, i da se re{i da ~amac Jugoslavije otka~i od engleskog broda.Poku{ao je Knez-Namesnik, nakon toga, da plovi vodama ~iste neutralnosti, t.j. da se ne ve`e ni uz jednu zara}enu stranu; poku{ao je da na|e podr{ke ~ak i kod Sovjetske Unije, od koje je iz dna du{e zazirao. Ali neutralnost je za malene dr`ave i narode u Evropi umrla, jo{ u junu 1940! A Sovjetska podr{ka svodila se je na geste, koje su bile daleko od svake stvarne pomo}i, sra~unate jedino na uspeh komunisti~ke propagande u {irokim narodnim slojevima Jugoslavije. I tada,

+ 6 +

ve} u dvanaestom ~asu, Knez-Namesnik re{io se da pri|e Osovini, i zapo~eo jo{ uvek oprezno i obazrivo pregovore s kancelarijama Osovine.*Odluka o prila`enju Osovini u principu je ve} bila pala. Pregovori u tom pravcu ve} su se na veliko vodili. Ali narod Jugoslavije o toj promeni na{e spoljne orijentacije nije bio na vreme obave{ten; nije se uop{te smatralo lotrebnim da se narod duhovno pripremi za tu promenu. Za vreme ovoga rata, ne samo totalitarne nego i demokratske dr`ave smatraju jediim od najpre~ih zadataka da vaspostave i odr`e duhovno jedinstvo, {to puniju harmoniju, izme|u vlastodr`aca i {irokih narodnih slojeva. U Jugoslzviji, i u ovo sudbonosno vreme, narod je bio smatran za "quantite negligeable"; narod je tu da primi i da propta sve {to mu se servira!Narodu se je, dakle, sve do poslednjeg ~asa, tajilo {to se sprema; saobrazao nekoj, tobo` "vi{oj", dr`avni~koj i politi~koj mudrosti, pregovori sa silama Osovine razvla~ili su se bez ikakve potrebe, ~ak i na o~iglednu {tetu, a u isto vreme pu{talo se je da engleska propaganda sve bezobzirnije dejstvuje u narodu. Engleske pare plju{tale su na sve strane, potkupljuju}i sve {to se je kupiti dalo; ~itave ekipe engleskih emisara razmilele su se po Beogradu i unutra{njosti Srbije; koga nisu urazumile engleske pare, prazne re~i i obe}anja, taj je bio blokiran, upravo terorisan, anglofilskim javnim mi{ljenjem.Pa kad je kako rekosmo polovinom marta postalo evidentno da su se Knez i vlada definitivno re{ili da potpi{u pakt s Osovinom, tada su na njihovu adresu bile upu}ivane ve} sasvim otvorene pretnje. Ali preko tih pretnji, kao i preko vulkanske uzbibanosti naroda u Srbiji, prelazilo se je s neverovatnom le`erno{}u i lakomisleno{}u. Slepa samouverenost vladala je na vrhovima dr`avne uprave. "Ono {to radimo, to je najbolje {to se mo`e u~initi, i svi }e to primiti, ma koliko da se sada jo{ kostre{e!" tako se rezonovalo u na{im olimpijskim sferama.Ali, neposredno pred sam potpis pakta, pokazalo se je da vojska, odnosno njezine stare{ine, pogotovo u izvesnim sektorima (|eneral{tab, avijacija, ve}i broj aktivnih i penzionisanih |enerala) nisu voljni da prime promenu spoljno-politi~ke orijentacije. Nikakvo ~udo! Pod visokom patrona`om osnovala se je ranije i dejstvovala anglofilska "pukovni~ka liga", koja je favorizacijom uskoro postala generalskom ligom, i koja je uhvatila direktne veze s Englezima. Taj direktni kontakt s Englezima pretio je da }e se izroditi u vojni~ki "pronunziamento", ako fakti~no do|e do potpisa pakta sa Osovinom. Zato je, tek u poslednji ~as, neposredno pred polazak gg. Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a za Be~, na{e vladaju}e sfere obuzela znatna uznemirenost. Ovo u toliko pre, jer su se po~eli pronositi glasovi da }e na voz, kojim su gg. Cvetkovi} i Cincar-Markovi} imali putovati u Be~, biti izvr{en atentat. (Posve}eni tvrde da su njih dvojica u Be~u, kod potpisivanja pakta, izgledali kao da potpisuju smrtnu osudu). Izgleda da su "Beli Dvor" i vlada ~ak i do~uli za oficirsku zaveru; pa ipak, jo{ ni tada, nisu bile preduzete nikakve ozbiljne mere predostro`nosti; ni tada nije bila razjurena pukovki~ka odn. generalska liga; ni tada nisu bili penzionisani nepouzdani i revitenti generali (bio je samo spremljen spisak okih koji treba da budu penzionisani, i to tako da su za spisak saznali oni koji su njime bili tangirani!), niti su pod efikasan nadzor bili lostavljeni oficiri-avijati~ari koji su otvoreno po kavanama pretili Knezu Pavlu i svima "izdajicama"!! Ministarstvo unutra{njih poslova kao da nije ni postojalo; Komanda Beograda i Uprava grada spavale su

+ 7 +

snom pravednika; komanda Kraljeve Garde tako|e!!*Beogradska {tampa, neposredno pred potpis pakta i posle njegova potpisa, sasvim mlako i neubedljivo branila je potrebu i neminovnost ovog akta. Jedina ozbiljna i pametna re~ u prilog pakta bio je ~lanak g. Spalajkovi}a, objavlljen u "Politici" od 25 marta. Ali taj ~lanak izazvao je buru negodovanja u beogradskoj "inteligentnoj" javnosti. Tom op{tem negodovanju dao je izraza i beogradski Radio koji je, sabotiraju}i vladu, tekst pakta objavio uz sviranje posmrtnog mar{a.

DRZAVNI UDAR OD 27. MARTA

27. marta ustao sam u 6.30 ujutro. Donose}i jutarnje novine, "Politiku" i "Vreme", sobarica mi saop{ti da je u no}i oborena vlada i Namesni{tvo, i da je mladi Kralj preuzeo vr{enje kraljevske funkcije. Je li to mogu}e? Prelistavam jutarnje novine, ali u njima ni traga o kakvoj promeni. Nasuprot, listovi donose izmenu telegrama izme|u g. Hitlera i Kneza Pavla.No, malo zatim, ulice su neobi~io o`ivele, a sve ku}e se zakitile dr`avnim barjacama. Zna~i, ipak se ne{to dogodilo!Izlazim na ulicu, zaobilazim Ratni~ki Dom (gde sam stanovao), ispadam pred Pozori{te kod Spomenika, nailazim na znance, i saznajem da je u no}i uistinu izveden dr`avni udar.Po ulicama, u centru Beograda, sve~ano, prazni~no nastrojenje: Radnje su jo{ zatvorene, mase sveta ispunile trotoare. Periferija pokuljala ka centru. Omladina pogotovo.Oko 8 sati jutra, beogradski dnevnici objavili su posebna izdanja, u kojima

+ 8 +

saop{tavaju manifest mladog Kralja, kojim objavljuje narodu da je kraljevsku vlast uzeo u svoje ruke, i da je sastav vlade poverio generalu Simovi}u. Malo zatim, druga izvanredna izdanja novina donosi proglas gederala Simovi}a i objavljuju sastav nove vlade.Sve dr`avne zgrade okupirala vojska, koja ujedno reguli{e i sav uli~ni saobra}aj. @andarma i policajaca naprosto je nestalo sa ulica. Vojska ima sve u svojim rukama; vojska je blokirala pristupe ka svim nadle{tvima; vojska patrolira i logoruje po ulicama, izvedav{i ne samo mitraljeze nego tenkove i artiljeriju na va`nije raskrsiice. Zna~i, vojska je izvr{ila prevrat.No koji delovi vojske? O~igledno je da to nisu uradili, sopstvenom inicijativom, redovi, podoficiri i ni`i oficiri koji se sada vi|aju po ulicama. Propitkujem se i raspitkujem na sve strane, i kona~no saznajem, otprilike, kako je stvar tekla: Dr`avni udar izvela je no}u grupa zaverenika, prvenstveno aktivnih oficira, poslu`iv{i se avijacijom i jo{ nekim jedinicama, u kojima su zavernici imali komandu. Zaverom je rukovodio vojni "revolucionarni komitet", a du{a tog komiteta bili su biv{i {ef general{taba i komadant vazduhoplovstva general Simovi}, njegov pomo}nik general Bora Mirkovi} i major Kne`evi} (brat profeoora Kke`evi}a koji je, posle dr`avnog udara, postao ministar Dvora).Simovi}, ko li je taj general Simovi}, koji je {ef prevratni~ke vlade? Ah, da! Pa to je onaj neskrupulozni karijerista se}am se te afere iz 1938! koji je pred Knezom Pavlom oklevetao najboljeg na{eg avijati~kog oficira, pukovnika Radovi}a, da je bolj{evi~ki agent, pa je, kroz tu i sli~ne niske klevete, sebi obezbedio predominamtan polo`aj u na{oj vojnoj avijaciji. Se}am se i ~injenice da je taj isti Simovi} figurirao na spisku generala koji su, posle potpisivanja pakta, imali da budu penzionisani; se}am se tako|e da je njegovo ime pominjano u vezi s pukovni~ko-generalskom ligom.Pade mi na pamet i to da je, dan pre dr`avnog udara, pomenuti vojni revolucionarni komitet preplavio Beograd neverovatno drskim proglasom na Srbe i Beogra|ane, u kome je otvoreno pretio da }e 16 izdajnika koji su potpisali pakt izgubiti svoje glave, jer su se igrali glavom i ~a{}u 16 miliona stanovnika Jugoslavije.Pada mi na pamet i ono {to mi je ju~e pri~ao jedan prijatelj, vatreni demokrata, kako se je obratio na beogradsko englesko poslanstvo, tra`e}i da ga savetuju ima li, nakon potpisa pakta, da be`i iz Jugoslavije, i kako su mu u poslanstvu rekli da }e "nastupiti doga|aji koji }e napu{tanje Jugoslavije u~initi suvi{nim".Setio sam se, kona~no, da je zloduh Jugoslavije, Pan Vilder, 20-godi{nji agent ~e{ke masonerije i Eduarda Bene{a u Jugoslaviji, pred izvesno vreme "emigrirao", ne zato da spasava rusu glavu nego zato da bi u inostranstvu spleo i povezao konce jedne prevratni~ke akcije, koja je imala za cilj da nasilno spre~i pristupanje Jugoslavije silama Osovine.Dozvao sam sebi u pamet i ulogu koju su, uo~i potpisivanja pakta s Osovinom, u Cvetkovi}evoj vladi odigrali masoni Budisavljevi} i Konstantinovi}.Pa kad sam jo{ proverio sastav nove prevratni~ke vlade, naro~ito njenog srpskog dela, bilo mi je sasvim jasno da "svi putevi dr`avnog prevrata od 27. marta vode u London".I zabolelo me je u srcu, jer sam bio na ~istu da ovaj dr`avni prevrat predstavlja po~etak kraja, skorog kraja, Jugoslavije: bilo mi je jasno da je ova vlada direktni eksponent engleskih interesa, i da joj je stavljeno u zadatak da Jugoslaviju {to pre

+ 9 +

uvede u rat protiv sila Osovine. A rat to je "finis Jugoslaviae".I dok su se mase omladinaca, proletarijata, ali i ordinartnog velegradskog olo{a, valjale beogradskim ulicama, skandiraju}i izreku "Bolje rat nego pakt!"; dok su ove mase, uz u~e{}e oru`anih vojnih lica, demolirale prostorije nema~kog saobra}ajnog biroa i italijanskog "Enit-a"; dok je rulja insultovala pomo}nika nema~kog vojnog ata{eja bilo mi je jasno da, iza ovih akata nesvesne rulje i onih koji "ne znadu {to ~ine", stoji grupa ljudi koji su prevratom do{li na vlast, da bi zemlju, svesno i smi{ljeno, uveli u rat na stranu Engleske.*Dr`avni udar od 27. marta nazvali su sami prevratnici beskrvnom revolucijom. Sa zanosom su oni uveravali da nije bilo potrebno ni metak da se ispali, da bi se oborilo Kneza Pavla i re`im Dragi{e Cvetkovi}a. No ima li {to iznena|uju}e u tome? Namesni{tvo i vlada g. Cvetkovi}a su sebe, pogotovo u Beogradu i srpstvu, sasvim osamili; oni su sve odbili od sebe, sprovedav{i svoju potpunu "splendid isolation". Ni{ta, dakle, prirodnije nego da je oru`ana sila, makar i neznatna, mogla nesmetano da pohapsi ovu osamljenu grupicu ljudi, koji ni sami nisu pomi{ljali na neki otpor, i za koje niko nije digao ni prsta, da ih odbrani.Privr`enici prevratni~ke vlade uveravali su svakoga kogod ih je hteo slu{ati da je prevrat od 27. marta tek drugo izdanje udara izvedenog 29. maja 1903. Ali ma da je masonerija stajala u pozadini obaju ovih pu~eva znatna je me|u njima razlika: Pre svega, prevratnici od 29. maja izvr{ili su udar u momentu kad zemlji spolja nije pretila ama ba{ nikakva opasnost; oni je, svojim udarom, nisu ni doveli u bilo kakvu spoljnu opasnost. Me|utim, prevratnici od 27. marta 1941. izvr{ili su udar u ~asu kad je nad glavom Jugoslavije visio Damoklov ma~, i svojim udarom upravo su izazvali smrtonosno obaranje tog ma~a. U drugom redu, zaverenici iz 1903. godine nisu izvr{ili udar da bi se sami do~epali vlasti; Dimitrijevi} "Apis" nije ni pomi{ljao da formira zavereni~ku vladu, i da joj se sam stavi na ~elo. Druga edicija na{ih vojni~kih zaverenika, za razliku od prve, nije se iskazala ovakvim idealizmom i nesebi~no{}u, nego je, kroz generala Simovi}a i ,,revolucionarni komitet", svu vlast prigrabila i fakti~no zadr`ala u svojim rukama, ostaviv{i civilnim licima u vladi da igraju ulogu figuranata, da samo reprezentuju "volju naroda". Ovi reprezentanti "narodnog poverenja" i "narodne sloge" bili su upravo oru`anom silom naterani da sednu na ministarske fotelje: policijski agenti i vojni~ke patrole izvukli su iz kreveta pretstavnike na{e "demokratije", doterali ih u |eneral{tab, da bi tamo od generala Simovi}a i njegove dru`be saslu{ali nare|enje da se imadu primita ministarskih polo`aja. Istina, nije ih ba{ ni trebalo primoravati, niti im mnogo pretiti, jer je na{im "demokratama" oduvek bilo najva`nije da se do~epaju vlasti, i ispitaju}i do ~ega }e ta vlast dovesti njih same i narod. Od politi~ara, izgleda da su u zaveru bili upu}eni samo Petar @ivkovi}, B. Jevti} i Dr. Budisavljevi}; nikakvo iznena|enje nije ona, dabome, predstavljala za vo|stvo beogradskih masona i Jevreja.)*Dok su ministri "pod mora{" ve}ali u predsedni{tvu vlade i preuzimali nu|ene resore, masa je na ulici manifestovala slobodi, mladom Kralju, ali pogotovo Staljinu i crvenoj vojsci. Bur`oazni elementi; patentirani hura-patriote; dobrovoljni kultivatori svih mogu}ih otrcanih i prepuklih patriotskih faza, iza kojih nije stajalo ni trunke istinskog i iskrenog nacionalnog ose}aja; sva mnogobrojna na{a nacionalna udru`enja koja su, svojom koruptivno{}u, kultom formalizma i

+ 10 +

sterilno{}u, ve} odavna kompromitovala i umrtvila na{ nacionalizam sve je to klicalo mladom Kralju. A dok su la`ne patriote, sledbenici jo{ la`nije demokratije, uistinu tek pretstavnici jedne parasitarne bur`oazije, klicali de~aku, zarobljeniku prevratni~ke klike, koji nije ni pojma imao u kakav je sos upao, i kako je bezdu{no iskori{}en, dotle su proleterske mase ispunile ulicu Kralja Milutina, i iz mnogih hiljada grla orio se poklik: "@ivela Sovjetska Rusija", "@ivela diktatura proletarijata". "@ivela svetska socijalna revolucija". Pored dr`avnog barjaka, beogradskim ulicama no{eni su i crveni barjaci; a beogradski masoni, u isto vreme, javno su se ljubili i grlili, u sav glas jedan drugome ~estitali uspeh ...

DESET DANA VLASTI DEMOKRATIJE

Nakon dr`avnog udara, demokratija je vladala Jugoslavijom svega 10 dana. Istina, ona je tek formalno vladala; ona se nalazila pod generalskom ~izmom, jer general Simovi} nije dopustio politi~kim pretstavnicima naroda da slobodno ve}aju i odlu~uju o narodnoj sudbini. Pa ipah je ta vlada demokratije moramo to lojalno priznati imala daleko ve}i autoritet nego mnoge ranije vlade, pogotovo jer su se na njenom spisku nalazila do tada jo{ neokaljana imena jednog Slobodana Jovanovi}a, jednog Marka Dakovi}a, jednog Bo`e Marasovi}a. Imala je ta vlada dovoljan autoritet; mogla je ona, u cilju spasavanja zemlje od rata i propasti, izv{iti blagotvoran uticaj na {iroke narodne slojeve, samo da je u nje bilo dovoljno politi~ke inteligencije i uvi|avnosti, a pogotovo politi~ke kura`i i istinskog patriotizma. "Vladati zna~i predvi|ati!" Nije trebalo velike politi~ke pameti pa da se predvidi da }e nas rat protiv Nema~ke i ostalih susednih potpisnika tripartitnog pakta dovesti do rasula, do kasalljenja Jugoslavije, do bezbrojnih stradanja ~itavog njezinog stanovni{tva a osobito do Golgote, gotovo bismo rekli, do vivisekcije ~itavog srpstva. Da je, dakle, ova vlada neospornog autoriteta i, u svakom slu~aju, prili~no znatnog narodnog poverenja (pogotovo naroda u Srbiji), bila rukovo|ena istinskim narodnim i dr`avnim, na{im vitalnim interesima, a ne interesima Engleske, ona je morala sve i sva da preduzme, kako bi zemlju spasla od rata. Ali ona je radila ba{ protivno: General Simovi} je izjavio da je prevrat od 27. III. izazvan ~isto unutra{njim motivima, i da njegova vlada `eli mir i saradnju sa susedima Jugoslavije; ministar spoljnih poslova Nin~i} dao je poslanicima Osovine, akreditovanim u Beogradu, izjavu da prevratni~ka vlada priznaje pakt potpisan 25. marta. Ali sve su to bile re~i, prazne i la`ne re~i, koje su imale za cilj da zama`u o~i na{im susedima, kako bi se dobilo na vremenu da se zemlja {to bolje opremi za rat i uvede u nj, u momentu koji prevratni~ka vlada na|e za najshodniji.Izme|u re~i i dela ove vlade postojala je grdna kontradikcija; dela su upravo frapantno demantovala re~i:Italija je, preko poslanika g. Mameli, ~inila herojske napore da u dvanaesti ~as (15 IV. t. g.) spase mir izme|u Osovine i Jugoslavije. Ali vlada "narodnog poverenja" odbila je uslove uz koje je g. Musolini bio voljan da se primi posredni~ke uloge kod g. Hitlera, ma da ti uslovi nisu tangirali ni ~ast ni `ivotne interese Jugoslavije! Ona ih nije htela usvojiti ni u ~asu tragi~ne smrti ma|arskog

+ 11 +

premijera grafa Telekija, ma da je njegova smrt jasno pokazivala ~emu se ide u susret!Suprotno duhu pakta, potpisanog 25. marta, protivno svim logi~nim dedukcijama iz priznanja ovog pakta, vlada g. Simovi}a nastavila je, na vrat na nos, da vr{i najopse`niju mobilizaciju na{e vojske, pozvav{i pod oru`je, za ciglih 10 dna, nekoliko stotina hiljada vojnih obveznika. (Simovi}eva vlada je, na taj na~in, broj mobilizovanih popela na milion i po vojnika).Od samog dolaska na vlast pa do izbijanja neprijateljstava, beogradski radio a radio je istrumenat vladine politike! svaku svoju emisiju je zapo~injao i svr{avao sa sviranjem ratni~kih pesama, s prvim akordima "Truba~a s Drine" i "Srpske trube", nagove{tavaju}i predstoje}i ulazak u rat, poja~avaju}i ratnu psihozu.Ve} sutradan nakon dolaska na vlast, Simovi}eva vlada dopustila je da mase na Terazijama neka`njivo i nesmetano insultuju kola nema~kog poslanika i prirede bu~ne ovacije engleskom, ameri~kom, turskom i gr~kom poslaniku, kli~u}i ratu protiv Nema~ke i vitlaju}i stotinama engleskih i ameri~kih barja~i}a.^itava beogradska {tampa (naro~ito "O{i{ani Je`") mogla je, slobodno i nesmetano od strane vlade generala Simovi}a, da manifestuje anglofilske ose}aje i tendencije, izvrgavaju}i sile Osovine ne samo ruglu i preziru nego i najte`im uvredama i klevetama.Nekoliko dana pred po~etak neprijateljstava, Simovi}eva vlada donela je odluku da se ministarstva imadu iseliti iz Beograda i sa sobom poneti samo najva`nije arhivske dokumente, dok se preostala arhivska gra|a imade spaliti (fakti~no se i palila arhiva po svim ministarstvima, sve u {esnaest).Beogradski mostovi na Savi i Dunavu bili su minirani nekoliko dana pre ulaska zemlje u rat.Nekoliko dana pred bombardovanje Beograda, i poslednji dr`avni slu`benici dobili su platne knji`ice "za mobilno i ratno stanje", mnogi od njih dobili su 2-3 i vi{e plata unapred, pa su ~ak i novinari, ~lanovi beogradske sekcije Novinarskog Udru`enja, svi od reda dobili iz kase Udru`enja "Zajam" u iznosu od nekoliko hiljada dinara.Nekoliko dana pred bombardovanje Beograda, vlada je zabranila seobu iz prestonice u unutra{njost, iz gradova uop{te, oglasiv{i ve} unapred Beograd, Zagreb i Ljubljanu za otvorene, nebranjene gradove.Sve' su to fakta i. mere koje eklatantno pokazuju da se je vlada generala Simovi}a otvoreno spremala na rat, i da je vr{ila sve pripreme koje obele`avaju ulazak zemlje u rat. Samo je vlada bila toliko naivna da je verovala da susedne Osovinske sile ne}e saznati za sve te na{e pripreme, i da }e dopustiti da ih izvedemo do kraja, odn. da u|emo u rat kada to bude nama konveniralo, i kada to Simovi}eva vlada bude htela. Vlada generala Simovi}a jedno je mislila, drugo govorila, a tre}e radila; operisala je la`ju, kako je to svojstveno svim demokratijama, ali je la` bila sasuta u grlo ne samo toj vladi, nego, na`alost, ~itavoj Jugoslaviji.*Dr`anje g. dra Ma~eka zadavalo je Simovi}evoj vladi, prvih dana, veliku brigu na dan prevrata, naime, g. Ma~ek je pristao da ~etvorica njegovih ministara u|u u vladu zaverenika, pa i sam da bude toj vladi potpretsednikom. Ali, odmah nakon toga, on je zauzeo stav koji je u Beogradu bio nazvan iznu|iva~kim, t.j. postavio je izvesne uslove, ~iji je prihvat vezao za svoj dolazak u Beograd i preuzimanje

+ 12 +

potpredsedni~ke du`nosti.Raspitkivao sam se, kakvi su Ma~ekovi uslovi za dolazak u Beograd, te saznao da on tra`i: 1.) da mladi Kralj i srpski deo Simovi}eve vlade nedvosmisleno priznaju i potvrde sporazum {to ga je on bio sklopio s Knezom Pavlom, 26. avgusta 1939; 2) da Simovi}eva vlada tako|e prizna pakt potpisan s Osovinom 25. marta. "Pa to zna~i da Ma~ek ho}e da spre~i rat protiv Nema~ke!" govorili su zaprepa{}eni i zapanjeni ratni hu{ka~i. A ja sam im odgovarao: "Ako Ma~ek uspe da spre~i rat, on }e time da spase Jugoslaviju i samo srpstvo da o~uva od katastrofe. Nisam dru. Ma~eku prijatelj, ali bih morao priznati da je on jeda od najzaslu`nijih Jugoslovena, kad bi to postigao!" I uistinu, ukoliko je tada jo{ bilo u Beogradu trezvenih glava, njima je ba{ dr. Ma~ek izgledao kao poslednja kotva spasa.Nakon izvesne nedoumice i uspe{nog posredovanja famoznog Savice Kosanovi}a, Simovi}eva vlada prihvatila je uslove dra. Ma~eka. Ali to prihvatanje bilo je samo akt hipokrizije, sra~unat na to da se dra. Ma~eka, pod bilo koju cenu, dovede u Beograd i u~ini sau~esnikom u nesavesnoj raboti kojoj je rat bio ciljem. Prevari se tako barem izgleda, ali ne mora da bude! lukavi Ma~ek, i do|e u Beograd! Kad je do{ao, do~eka{e ga s izuzetnim po~astima (petak, 4 aprila ujutro); ali jo{ nije pro{lo ni 48 sati, t.j. ve} nedelju ujutro, rat je zapo~eo, i dr. Ma~ek je morao da kidne iz Beograda, zajedno sa Simovi}evom vladom. Njegova maslinova gran~ica mira, koju je doneo dolaze}i u Beograd, pala je u blato i krv ratnog u`asa koji je pratio njegovo beganje iz Beograda. *Pored direktnih priprema za rat, vlada generala Simovi}a izvr{ila je i ~itav niz drugih poslova: pohapsila je najeksponiranije "germanofile'', t.j. one koji nisu bili za rat nego za pakt sa silama Osovine; stavila je u ku}ni zatvor g. Cvetkovi}a i one ~lanove njegove vlade koji nisu u{li u Simovi}evu ekipu; otpremila Kneza Pavla s porodicom u Gr~ku, valjda zato da bi Knez, u enaleskom su`anjstvu, slobodno mogao da izmenja s Milanom Stojadi.novi}em misli na temu »sictransit gloria mundi«; pustila s lanca pozadinske ~etnike, da bi svirepostima ulili respekt u srca i du{e na{ih Nemaca i ostalih manjina. A povrh svega toga, Simovi}eva vlada povela je u`urbano pregovore sa Sovjetima, ne bi li obezbedila Jugoslaviji njihovu pomo}. Pregovori jo{ nisu bili zaklju~eni, niti su stavljali u izgled efikasnu Sovjetsku pomo}, a vlada je u narod ipak lansirala vest da je to gotova stvar da }e Sovjeti zajedno s nama mar{irati protivu Nema~ke.Nastalo je likovanje. Javno se govorilo: "Ne}e biti rata, jer nas se Nemci boje!" Kad sam upozoravao ljude da nema~ka vojna snaga nikad nije bila stra{nija nego ba{ sada, u prole}e 1941, i da Nemci ne bi bili Nemci, kad bi se nas bojali, odgovarale su mi usijane glave: "Nemci nas se boje zato jer nam ni{ta ne mogu! Po|u li Rusi s nama, u}i }emo u Nema~ku "kao u sir"! A ostanemo li sami na megdanu, uzmaknu}emo u na{e planine, gde ni{ta ne poma`u tenkovi i avioni, pa }e se, blagodare}i srpskom juna{tvu, u na{im brdima ostvariti ono o ~emu na{ narod peva: "Oj Hitlere, junak na mejdanu, Ostavi}e{ kosti na Balkanu''.Slu{aju}i ove manifestacije ludog, megalomanskog razmetanja, nisam mogao nego da, u sebi i glasno, ponovim poznatu izreku: "Koga Bog ho}e da upropasti, tome oduzme pamet!"*Sedimo, subotu na ve~er do duboko u no}. Glavnu re~ vodi jedan rezervni oficir koji je ve} navukao uniformu i sutra }e da krene na pohod. Divan ~ovek,

+ 13 +

idealista, ali velika naiv~ina. Ina~e je ~ovek "dobro upu}en" u osnove i namere na{e vrhovne komande. Pa pri~a li pri~a: "U nekoliko dana likvidira}emo Italijane u Albaniji, do}i u posed ~itave isto~no-jadranske i jonske obale, te sve njezine luke staviti na raspolaganje Englezima, da nas uzmognu snabdevati oru`jem, municijom i hranom. A dok operacije prema Italijanima ne budu gotove, pritisnu li nas Nemci sa severa, severozapada i severoistoka, odstupa}emo s borbom sve dublje u planine".To zna~i da }emo Nemcima odstupiti najbogatije dedove dr`ave, panonsku niziju?Ne}emo je odstupiti nego pretvoriti u veliko jezero, izazvav{i razlivanje Dunava, time {to }emo mu zatrpati prolaz kroz \erdap.Ovo je fizi~ki nemogu}e; ovo je, takore}i, jedan tehni~ki apsurdum.Za{to bi bilo nemogu}e? Na \erdapu smo ve} prokopali 36 galerija koje }e, na dati znak, sru{iti ~itava brda u Dunav ...Plan je fantasti~no grandiozan. No sve kad bi i bio izvodljiv, {to je dvojbeno, jo{ uvek preostaje pitanje, ho}e li nam Nemci dopustiti i dati vremena da izvedemo ove osnove do kraja?O, bi}e vremena. Neprijateljstva ne}e nikako izbiti pre ~etvrtka petka, pre 10-11 o. m.Tako je svoja razlaganja zavr{io na{ simpati~ni sabesednik, pun vedrine i optimizma, negde oko jedad sat no}i izme|u subote i nedelje (56. IV.) U 3.30 sati no}i ve} su leteli nema~ki izvi|a~ki avioni nad Beogradom; u 5 sati jutra ve} je vo|a Rajha izdao nare|enje svojoj vojsci da pre|e u napad na Jugoslaviju; a jo{ pre 7 sati jutra nezaboravne nedelje, 6. aprila 1941, zapo~eli su nema~ki avioni svoj stra{ni napad na Beograd.

BOMBARDOVANJE BEOGRADA

Slabo je bilo spavanje u no}i izme|u 5. i 6. aprila! ^ovek kao da je instinktivno predose}ao da nadolazi ne{to vanredno krupno, ne{to istorijsko, tragi~no. Zaspao sam oko 3 ~asa no}u, a probudio se ve} oko 6.30. Odmah sam posegnuo za nedeljnim brojem "Politike". ~itam uvodni ~lanak, tiradu o punoletnosti Jugoslavije, pa u sebi mislim, kako je to krvava ironija pisati o punoletnosti, kad nam upravo bode o~i maloletstvo ne samo Kralja nego i naroda Jugoslavije. Ali nisam jo{ pravo ni zavr{io svoje razmi{ljanje o maloletstvu, kada odjeknu (ne{to pre 7 sati jutra) ponajpre jezivo zavijanje beogradske sirene, a malo zatim pucnji kontraavionske artilerije, i kona~no detonacije eksplodiranih bombi. Zna~i da je nastupilo ono fatalno: Jugoslavija je u{la u rat; Nemci su je napali, pre no {to su bile zavr{ene sve njezine pripreme za rat.Nije ve} bilo mnogo vremena za razmi{ljanje, jer su se detonacije eksplodiranih avionskih bombi i paljba kontraavionskih topova brzim tempom intensifikovali. Navu}i na sebe bilo {to, pa begaj u podrum! Tamo se ve} sabrali svi stanovnici petorospratnice, u koju se, `ena i ja, pre pet dana, preselismo iz Ratni~kog Doma. Mu{ko i `ensko ve}inom u no}nim haljinama, u pid`amama i penjoarima, u zimskim i prole}nim kaputima, u papu~ama i sandalama skutrilo se u mra~nom

+ 14 +

podrumu, drhture}i vi{e od straha i u`asa neto od studeni.Uz malene prekide, prvi bombardman Beograda trajao je sat i po. Kad je zavr{io, provirismo na ulicu. Nizbrdice, prema Du{anovoj, ogroman krater posred ulice; uzbrdice (stanujemo u Dositejevo 17), gori Narodno Pozori{te kod Spomenika. Plamen plamsa put neba, obavijen oblakom crnog dima. Uletamo ponovo u ku}u, na brzinu upotpunjavamo toaletu, pa ponovo na ulicu. Po`ar na stra`njem delu pozori{ta sve je ja~i, a nema ko da ga gasi. Kao da je zemlja progutala sve organe vlasti: nigde `andarma, ni policajca, nigde vatrogasca, nigde kola prve pomo}i. (Tek znatno kasnije osvanuli su po ulicama vatrogasci i sanitetlije). Sve je izgubilo glavu, nestalo je grlatih junaka, svako gleda da spase svoju rusu glavu. Po`ar na sve strane, ru{enje na sve strane, a izme|u njih lunjaju pojedinci, ve}inom de~aci, gonjeni izvedljivo{}u, da vide i saznaju {to se je desilo i {to se de{ava.[ta se, stvarno, de{ava?Potpun haos i bezglavost, odsustvo svake vlasti, svake hijerarhije, svake organizacije, zapa`aju se ne samo u neposrednoj na{oj okolini nego na svima stranama Beograda: Na licima se ~ita porazan u~inak strahota neo~ekivanog bombardmana. Raspolo`enje je pani~no. Na vrat na nos, Beograd su (napustili Dvor i vlada, general{tab i sve vojne komande. Napusti{e ga i civilne vlasti. Stanovni{tvo Beograda bilo je prepu{teno samo sebi.Prvi pogoci nema~ke avijacije razorili su elektri~nu centralu i vodovod, tako da je Beograd ve} od ranog jutra ostao bez svetla i vode. Na{a kontraavionska odbrana mislim na aktivnu odbranu, na akciju kontraavionskih baterija i aviona lovaca nije mogla da spre~i nema~ko vazduhoplovstvo u sistematskom razaranju, pre svega, najva`nijih vojnih objekata Beograda. Pod razornim bombardmanom nema~kih "{tuka" i bombardera, ru{ili su se zatim i padali, satirali se i raspadali, nervi i gangliji beogradskog urbanisti~kog organizma, najznatnije citadele vlasti i dr`avne organizacije: istovremeno s elektri~nom centralom i vodovodom, strahotno je opusto{ena i demolirana beogradska stanica sa svim svojim nuzgrednim ure|ajima; u ru{evine su obra}eni Vojna Akademija, Ministarstvo Vojno, Predsedni{tvo vlade, Ministarstvo Unutra{njih Poslova, Komanda `andarmerije; upropa{teni su Agrarna Banka, hotel "Srpski Kralj"', odelenje Uprave Grada u Siminoj ulici i t. d. Najte`e je, ve} ujutru, postradao "jevrejski kvart"...Splelo se vrzino kolo bezglave be`anije. Vojni obveznici, s rasporedom i bez njega, be`e ve}inom prema ju`noj periferiji grada; iz poru{enih ku}a, ili iz ku}a koje nemaju sigurnije podrume, be`e stanovnici, spasavaju}i goli `ivot, u zgrade gde takvi podrumi postoje. Verzije u`asa i strahota kolaju po gradu: jedna bomba ve}eg kalibra pala je posred jednog skloni{ta u Kara|or|evom parku i u njemu pobila, jedni ka`u 150, drugi ka`u 300, a tre}i ~ak 700 ljudi; Dor}ol je, ve} od prvog bombardovalja, sav u razvalinama; Bajlonova pijaca i okolina, tako|e.Nije vremena da bi se proverile sve glasine: nije vremena da bi se obi{le beogradske ulice u ve}em radiusu. Jer sirena i opet (oko 9.30 sati) daje znak uzbune, pa u 11 sati ponovo. Sirena uop{te vi{e ne objavljuje da je uzbuna prestala. Svet je izgubio orijentaciju o tome kad po~inje, a kad svr{ava, pojedina uzbuna. Nema drute nego ostaj u podrumu, skutri se u njemu, kako zna{ i ume{, zaustavi dah kad bomba pada negde u tvojoj blizini i potresa tvojom ku}om, pa ~ekaj {to }e da ti dadu Bog i fatum.

+ 15 +

Val za valom nema~kih aviona prekriljuju beogradsko nebo okomljuju se na Beograd. Na{e kontraavionske baterije i na{i lovci dejstvuju sve slabije. Pri~a se, istina, da su na{i oborili 24, ~ak i 35 nema~kih aviona; ali, po intensivnosti bombardmana, ne bi se reklo da je tome tako!U na{e skloni{te dolazi devojka, ranjena u nogu, drh}e celim telom, od straha izbezumljena, gotovo je izgubila dar govora. Muca: "Mama, gde je moja mama?" Umirujemo je, koliko se je to dalo. Pri~a nam da stanuje u susednoj nekoj ulici, da je bomba raznela njihovo skloni{te, da joj je majka verovatao pokopana pod ru{evinama, a ona da je utekla, i sama ne zna kako je k nama stigla. Povezujemo joj nogu materijalom iz improvizovane podrumske apoteke.Nekoliko de~aka, stanovnika na{e ku}e, organizovali su stra`arsku slu`bu. Na znak uzbune, oni pozivaju, ~ak i teraju, sve uku}ane u podrum; oni bdeju nad tim da zapaljive bombe ne bi zapalile krov na{e ku}e, pa su zato navukli na sebe neke nezapaljive kombinezone i snabdeli se protivgasnim maskama (portirov sin hvalio mi se je, naknadno, da je tri zapaljive bombe sklonio i odbacio s na{eg krova).U podrumu je klupko. Ne zna se ve} ko je uku}an, a ko je do{ljak izvana, U svakom slu~aju, ima vi{e do{ljaka nego uku}ana. Jedan od njih, portir neke susedne ku}e, paradira svojom prisebno{}u i juna{tvom. Svako toliko izlazi iz podruma i iz ku}e na ulicu, obilazi obli`nje sokake, pa se vra}a i referi{e. Prva popodnevna uzbuna zatekla ga je na ulici, pod otvorenim nebom. Nije se vratio. Nego su ga uneli u podrum te{ko ranjena: odlomak bombe odneo mu je nogu. Dajte amo br`e bolje makar jednu vratnicu, da bi poslu`ila za nosila, na kojima }e ga posle bombardmana preneti do najbli`e stanice prve pomo}i! No ne}e li pre toga da umre od gubitka krvi? Jeste, izdahnuo je!*Od 3.15-4.30 sati, otprilike, vladao je naju`asniji bombardman toga nedeljnog dana. U jatima od 20 do 30 aviona prekrilili su nema~ki bombarderi nebo. "{tuke" su stupile u puno dejstvo, pikiraju}i sa zlokobnim zvi`dukom, dok je na{a protivavionska artilerija gotovo sasvim zamukla. Bombardman je bio stra{an. Bombe su plju{tile kao ki{a; detonacija je sustizala detonaciju. Orile su se eksplozivne bombe svih kalibara, siktale su zapaljive bombe! Ne samo pojedine ku}e nego ~itavi blokovi tresli su se iz temelja, na vi{e mesta ru{ili ili goreli. Izgledalo je kao da je do{ao sudnji dan.U na{em podrumu zamro je svaki razgovor. Jo{ ujutru i rano posle podne, vodili su se isprekidani razgovori, u kojima se je napominjalo da je ovaj vazdu{ni bombardman egzemplarna kazna za drskost kojom je Beograd briljirao prema Nemcima, u toku poslednjih 10 dana. Govorilo se je, ujutru i rano posle podne, da je ova kazna stigla Beograd zbog njegove pokvarenosti i izopa~enosti, zbog toga {to se je zaboravilo da postoji Bog. I sve koje{ta jo{ se je {aputalo i prepri~avalo. Ali sada popodne, za vreme ovog naju`asnijeg bombardmana, nije se u na{em podrumu ~ulo ni glasa ni {apata. Kao da nas je smrt prekrilila. {}u}urili smo se jedno uz drugo, mu{ko uz `ensko, staro uz mlado. Lica se nisu videla, jer nije bilo svetla, ali se ni dah nije ~uo. Od obli`njih eksplozija podrhtavala je na{a ku}a, treslo nam se je tle pod nogama, kao da zemljinu koru {ibaju udarci zemljotresa. U jednom momentu eksplodirala je bomba velikog kalibra u neposrednoj blizini na{e ku}e (u susedstvu, u Jevremovoj ulici), oboriv{i dve ku}e. Na{ se je podrum toliko potresao da se je u tren oka sav ispunio oblakom pra{ine, a u ~itavoj

+ 16 +

petospratnoj palati nad nama, vazdu{ni pritisak izbio je vrata i prozore, uz gromoviti tresak polupanog stakla, slomljenog drveta i oborenih zidova. Zajauknu{e deca i `ene u podrumu, misle}i da nam je do{ao kraj. Panika je u podrumu bila na pomolu. Ali ipak uspesmo da je savladamo, no na kratko vreme. Kad je ovo naju`asnije bombardovanje prestalo, izi|osmo na ulicu, i tek tada nas spopade groza: neposredna okolina na{e ku}e bila je ili u ru{evinama ili u po`aru. Ali ne samo neposredna okolina ...*Jezovit izgled poru{ena Beograda, nakon ovog stra{nog bombardmala od nedelje popodne, imao je gotovo magi~no dejstvo. Kao po komandi, sve je po~elo da napu{ta domove i ku}e, podrume i skloni{ta. Van iz Beograda, {to dalje od njega! bilo je op{te stremljenje. U tren oka ispraznila se i na{a ku}a, upravo na{ podrum, u koji smo ve} bili snesli madrace i du{eke, da bismo u njemu preno}ili. Ostadoh sam sa `enom i slu`avkom. Slu`avku spopao histeri~an strah, pa me Bogom zaklinje i moli da i mi be`imo iz Beograda. Nisam se mogao na to re{iti. Kuda da be`im? Ali i `ena insistira; "Zar sami da ostanemo u ovoj grobiici, gde nema ni `ive du{e?" Nailazi poslednji od preostalih uku}ana, pa ka`e: "Da begamo i mi, gospodine! Valjda ne}emo sami ovde ostati!"Begati? Ali kuda?Bilo kuda! Be`imo na groblje! ^ujem da se svet tuda sklanja. Ili, izi|imo na avalski drum, po|imo prema Avali, pa {to nam Bog da!Nema to smisla! {to }emo na groblju ili na avalskom drumu? Ako je re~ o napu{tanju Beograda, onda je najbolje prebaciti se u Zemun ili Franctal, jer je verovatno da ih nema~ka avijacija ne}e bombardovati.Kolosalna ideja! Prebacimo se odmah u Zemun!Nije to ba{ tako lako! Od Dositejeve ulice do Zemuna dobar je komad puta, a prevoznih sredstava nema nikakvih. Osim toga, valja pre}i i zemunski most. Pitanje, da li je jo{ ~itav, i ne}e li biti bombardovan ba{ u momentu na{eg prelaza. Rizi~no je, priznajem, ali ovde ipak ne mo`emo ostati. Dobro' Po|imo u Zemun. I po|osmo ...*Pred polazak za Zemun odoh da pogledam stan: Ulazna vrata stana {irom otvorena, jer je vazdu{ni pritisak na njima izbio bravu i sve kra~une; svi prozori i sva vrata u stanu izbijeni zajedno s okvirima, a polupano staklo prekrilo patos, krevete, fotelje i stolove; zid izme|u spava}e sobe i kabineta prese~en po pola. Zgranut, odoh iz stana, ostaviv{i ru{evine nedirnutima.Probijamo se za Zemun Siminom i Kneginje Ljubice ulicom, kre}emo na Petrovu i Knez Mihajlovu, pa Kara~i}evom i Carice Milice na Brankovu. Gazimo po staklu i otpacima svake vrsti, gotovo do gle`anja. Po`ari na sve strane, ru{evine zjape s desna i leva. Na Brankovoj le{ starca u selja~kom odelu, posred ulice. U agoniji, uhvatio se ~i~a rukama za utrobu, jer je valjda tamo dobio smrtan udarac, a beskrvno lice okrenuo k nebu. U takvom polo`aju zatekao sam ga jo{ i posle dva dana. Tek tre}eg dana bio je le{ uklonjen s ulice.Dekor ru{evina okolo zemunskog mosta upravo je grozan, ali sam most jo{ je ~itav. Pitam vojnika na stra`i kod mosta, jesu li Nemci ga|ali most; ka`e da nisu. U`urbano prelazimo most i mar{iramo za Zemun. Polagano spu{ta se no}, a iz no}nih sena, na istoku od nas, uzdi`e se panorama Beograda, ina~e toliko lepa i oku prijatna, a ove ve~eri strahotno impozantna: plameni jezici izbijaju iz te

+ 17 +

panorame na mnogo strana; najja~i je po`ar u rejonu `elezni~ke stanice; ceo Beograd natkrilio je tmasti nepregledni oblak crnog dima. Duva vetar i zanosi oblak dima prema nama, zastiru}i pogled na zemunski put, na zemuksku stanicu i sam Zemun. Pred ulazak u Zemun, bacam jo{ jedan pogled prema Beogradu. U no}i, on doziva u pamet viziju ka`nje Sodome i Gomore ...*Preno}ismo u zemunskom "hotelu" Balkan. U no}i daje znak uzbune zemunska sirena, detonacije odjekuju vazduhom i tresu ku}ama, ali bombardman nije namenjen Zemunu nego Beogradu. Zemun zaista nije bio bombardovan ni 6. aprila ni posle toga...

PUSTO[, BEZVLA[]E, NEIZVESNOST...Ponedeljak ujutro krenusmo, `ena i ja, opet za Beograd, da pokupimo najpotrebnije stvari, jer smo u predve~erje goloruci be`ali u Zemun. Putem smo se sukobili s nepreglednom bujicom izbeglica koje su napu{tale Beograd. U`asi bombardovanja sproveli su kod njih, u roku od 24 sata, nivelaciju kakvu ne bi bila u stanju sprovesti nijedna socijalna revolucija: Malo je razlike bilo izme|u sirotinje i imu}nika, jer su svi spasavali samo goli `ivot, odeveni gotovo podjednako bedno, nose}i sa sobom jednako neuglednje sve`njeve i nervozno improvizovane pakete. Nestalo je ru`a i {minke sa usana i lica beogradskih dama u bekstvu, razbaru{ena i neo~e{ljana im kosa, podbule o~i, grozni~ave zenice, na nogama sandale ili bilo kakva obu}a, mno{tvo njih i bez ~arapa, haljine otrcane ili zamenjene sa zgu`vanim picamama, ~ak i mu{kim pantalonama i kaputima. Za 24 sata svako kico{tvo bilo je likvidirano i brisano u beogradskom dru{tvu.U{av{i u razvaljani stan, konstatovao sam da je ve} pokraden. Sre}om, provalnik kao da se je neobi~no `urio, pa je pokupio samo stvari koje su mu bile najve}ma pri ruci ili li~no najpotrebnije. Dabome, "de gustibus non est disputandum": snabdeo se ~ovek cipelama i ~arapama, zahvatio jedan `enski prole}ni kaput, opskrbio se igra}im kartama, a nije zaboravio ni da ispije gotovo svo vino koje je na{ao u "{pajzi",Nikakvo ~udo da je bio pokraden stan, u kome sam od 2. aprila u`ivao gostoprimstvo svog dobrog prijatelja koji mi ga je, oti{av{i u vojsku, prepustio na ~uvanje. Koliko li je jo{ stanova, toga i slede}ih dana, u Beogradu bilo oplja~kano! A {to tek da se ka`e o radnjama?! Kudgod sam prolazio Beogradom, u toku nedele od 6.-13. aprila, nigde nisam nai{ao na neobijenu i neoplja~kanu radnju. Plja~ka{i su upotpunili i dokraj~ili u~inak avionskih bombi; iskoristiv{i bombardman, oni su svoj posao najsavesnije i najmunucioznije izvr{ili. Tako da je {teta, izazvana plja~kom, gotovo se izjedna~ila s onom {to ju je po~inio bombardman. Pa zar je moglo druk~ije da bude? Od pada prve nema~ke bombe na Beograd pa do njegove okupacije od strane Nemaca, kroz punu nedelju dana, puno bezvla{}e vladalo je u Beogradu. Kako tu anarhiju da ne iskoriste elementi koje priro|ene delikventske sklonosti, ili beda, pa ~ak i izvesna doktrina, pou~i{e da ne valja praviti razliku izme|u svoje i tu|e imovine?!*Sre}om, ponedeljak u podne vratismo se u Zemun. Sre}om, jer je istoga dana. od

+ 18 +

1.30-5 sati popodne, Beograd do`iveo bombardman za koji `ivi svedoci ka`u da je bio najintenzivniji, za nerve najubita~niji i po posledicama najte`i. I u samom Zemunu, od tog bombardovanja tresli su se iz temelja domovi i polupano je dosta prozora. Kroz tri i po ~asa, sasvim nesmetana od na{ih lovaca i kontraavionskih topova (jer je na{a aktivna vazdu{na odbrana, uglavnom, ve} bila likvidirana), nema~ka avijacija suvereno je vladala beogradskim nebom, spu{tala se nad same objekte, zna~ajne s vojnog gledi{ta, takore}i odabirala svoje `rtve i dovr{avala razorno delo ju~era{njeg dala, dovode}i svoju kaznenu ekspediciju do punog tragi~nog finala.Kad sam se utorak ujutru ponovo vratio u Beograd, slika njegovog razorenja bila je ve} sasvim uokvirena: Pe{a~io sam kroza nj puna ~etiri ~asa u svim mogu}im pravcima, konstatovav{i da nema predela, ~ak ni ulice Beograda, koji ne bi nosili tragove bombardmana. Najmanje po jedna zgrada u svakoj ulici je do temelja poru{ena, a da se o delomi~nim devastacijama i ne govori. U`i Beograd, od Kalemegdana do novogradnje Svetosavskog hrama, od Pan~eva~kog mosta do "Venecije", kao da je te`e postradao od novijeg, ju`nog dela grada; Du{anova ulica i njene obostraie transversale s jedne strane, Lomina i Sarajevska ulica, delovi Milo{eve i Kara|or|eve ulice s druge strane, izgledaju kao periferijske ulice Madrida, mesecima opsednutog u nedavnom gra|anskom ratu; Dor}ol je najte`i invalid, ru{evina na ru{evini; blok "Kolarca" i blok "Gajgera'' izgoreli su do temelja; "Moskvi" i "Riunionu" izgoreo krov i gornji spratovi (dok je "Ruskog Cara" i "Ma`estik" slu~aj o~uvao); Terazije opusto{ene; "Dardanel" i njegov spektakl "~o~eka" je po`ar likvidirao; "Kazbek" isto tako; tramvajske {ine na mnogo mesta eksplozijama ispreturane, presavijene i u vis izdignute; upravo dirljiv je prizor tramvaja, izgorelog kod "Srpskog Kralja", i onog, izudaranog kod Kni}aninove ulice; svaka druga ulica imade, nasred kolovoza ili na trotoarima, po koji krater, iskopan bombom ve}eg ili manjeg kalibra; krater u ulici Kneginje Persade i ispred Voznesenske crkve imade gotovo vulkanske dimenzije; Agrarna Banka i "Politika" su pusto zgari{te; a tih zgari{ta ima na stotine i ~itavi blokovi su izgoreli.Raskrsnica Du{anove i Ljubi~ine ulice izgleda kao ru{evine Pompeja i Herkulanuma; ru{evine "Srpskog Kralja" su jedne od najimpresivnijih; Bajlonova i Jovanova pijaca izgledaju kao da ih je ciklon poharao; na uglu Francuske i Du{anove ulice ~itava jedna ~etvorospratnica do temelja je poru{ena, ali se na pozadinskom zidu o~uvalo osaka}eno stubi{te; na }o{ku Dra{kovi}eve i Kosmajske ulice, bomba je prosto odrezala polovinu visoke palate, ostaviv{i uza zid tek radijatore; nova "Albanija", neboderski ponos Beograda, kao ~udom je o~uvana, jer je ceo blok oko nje, s jedne i druge strane, do osnova izgoreo i poru{en; nasuprot `elezni~ke stanice, velikolepna palata na }o{ku trga, do poru{enog hotela "Petrograda", toliko je bombom upropa{tena i iskasapljena, da se i ono {to je bomba po{tedela mora sa zemljom sravniti; uop{te, nepregledan je broj palata i stra}ara koje se naknadno moraju sa zemljom sravniti, jer predstavljaju veliku opasnost po prolaznike.*Ru{enje je temeljno izvedeno. Vanj{tina Beograda na nebrojeno mesta je izranjena. Ali koliko ima ljudskih `rtava? To neka sam Bog zna! Ne verujem u cifre koje se prepri~avaju u tom pogledu, istina }e tek docnije izi}i na videlo!*

+ 19 +

Pred Vo`nesedskom crkvom, spomenusmo ve}, ogroman krater. A na grani stabla, pored kratera, visi ljudska ruka. Visela je na grani barem 8 dana. Kona~no su je skinuli.*Na dnu Topli~inog Venca, uza sam trotoar, sve`a humka, a na humci krst. Ko li je tu sahranjen? Kroz nekoliko dana opet prolazim istim mestom. Humka otkopana, iz jame izva|ena tri nabuhla le{a, preneta u mrtva~ka kola i odvezena. Nepodnosiv zadah {irio se celom ulicom, tako da su prolaznici maramicama morali da zapu{uju nos.Uop{te, prvih dana posle bombardovanja, Beograd je stra{no zaudarao. Miris paljevine izme{ao se je sa vonjem telesa koja su se ispod ru{evina, a i otvoreno na ulicama, raspadala. Vi|ali su se i `ivotinjski le{evi u raspadanju: pobijeni psi, ma~ke, konji; ~ak sam jednog uginulog vola video nasred ulice.*Dirljiv je prizor poru{enog starog Dvora: Bomba te{kog kalibra odvalila ~itavo krilo zgrade, pretvoriv{i ga u bre`uljak ru{evina; na vrhu bre`uljka nalegla velika bronzana kruna koja je resila kupolu nad ovim krilom Dvora. Kruna nad ru{evinama! Mladi Kralju Petre, cini~ki su se s Tobom poigrali zaverenici! Cini~nije nego li [ekspirov Ri~ard III sa svojim sinovcima! Popeli Te pre vremena na presto, da Ti nakon ciglih 10 dana razru{e i Kraljevinu i Presto, i da Ti krunu bace na hrpu ru{evina!*Presre}em stariju `enu koja stenje i uzdi{e. Ne kuka i ne cvili. koja Vam je nesre}a, gospo|o? pitam je. "U Lominoj ulici, oborilo nam ku}u nad skrovi{tem. Iz ru{evina se iskobeljah ja i dva sina, ali gde mi je mu`, gde li su mi dve k}erke, zenice o~iju mojih!" Promrsih nekoliko banalnih re~i utehe, te izmaknuh, da sakrijem svoje uzbu|enje.*Na stepeni{tu ku}e u Dositejevoj ulici, gde pro`iveh 5 dana pred bombardman, susretoh Jevrejina tridesetih godina, gospodska izgleda, zdrava i sna`na. Znamo se po vi|enju iz podruma, gde provedosmo dan 6. aprila."Pa Vi jo{ ovde? Zar niste jo{ u vojsci?" nagovori me on.Nemam rasporeda, ostao sam u broju neraspore|enih, pa i sam ne znam gde i kome da se javim. [ta }e Vam raspored? Nije to sada va`no! Progla{ena je op{ta mobilizacija, pa ne javite li se na vojnu du`nost, bi}ete streljani. Ne {alite se glavom!Op{ta mobilizacija nije objavljena, barem do ovog ~asa. A da stupi na snagu, mora da bude objavljena. No jeste li Vi na{ dr`avljanin?Jesam, adi neraspore|en .....Gle vraga! A {to se onda i Vi igrate svojom rusom glavom? Ako op{ta mobilizacija vredi za mene, 50-godi{njaka, vredi pogotovo za Vas, koji biste mogli biti mojim sinom.Pa jest! zbunjeno }e Jevrejin, te mi okrenu le|a. Ovaj slu~aj ne bi bio simptomati~an da slede}eg dana nisam u Zemunu nai{ao na dva poznata Jevreja, koji me isto tako apostrofira{e i sa za~u|enjem zapita{e, kako to da sam u civilu, a ne u vojsci, kad je progla{ena op{ta mobilizacija, i kako to da se ovako lakomisleno igram svojom glavom. Dabome, nisam im ostao du`an odgovora, saop{tiv{i im da je moje za~u|enje u toliko ve}e {to znam da su otprilike

+ 20 +

dvaputa mla|i od mene, i neobi~no odu{evljeni za rat protiv Nemaca, pa ipak jo{ ne liju svoju juna~ku krv.Moram priznati da ne spadam u red fanati~nom mr`njom zaslepljenih judofoba. Nai{ao sam u `ivotu i na vrlo blagorodne Jevreje, a ne smatram da smo mi, Ju`ni Sloveni, zvani da budemo rasni ~istunci. Ali, od 1935. godine naovamo, nisam susreo Jevrejina koji ne bi bio odu{evljen za rat protiv Nema~ke. S obzirom na to odu{evljenje, ~ovek bi o~ekivao da }e 17 miliona Jevreja, koliko ih ima na zemljinoj kugli, u ovom ratu protiv Nemaca di}i na noge vojsku od najmanje 1 miliona fanati~nih dobrovoljaca. Kad tamo, nije ih se u dobrovoljce javilo ni hiljadu. Kako da se ovo objasni? ^ini mi se da je Jevrejstvo samo sebi neprijatelj: svojim postupcima, ono }e na svoju glavu navu}i veliku nesre}u, ali ne bi smelo za to da krivi nikoga drugoga. Izreka "perditio ex te, Israel" jo{ uvek je aktuelna; ali ~ovek mora da puca od muke i jada, kad pomisli da isto tako vredi i parafraza ove biblijske izreke, da se isto tako, s punim pravom, mo`e re}i tako|e "perditio ex te, Jugolavia!!"*Po nepisanom zakonu java{luka i aljkavosti, Beograd se je okitio barjacima na dan prevrata, 27. marta, da ih ne okine sve do samog bombardmana od 6-7. aprila. Prema tome, Beograd je, oki}en barjacima, i do~ekao i pro`iveo strahovito bombardovanje. ~ak i dr`avne zgrade i dr`avna nadle{tva bili su oki}eni barjacima jo{ 6-7. aprila!Posle bombardmana, u krpe poderani barjaci, zabla}eni i tu`ni, viseli su nakaradno po drve}u i granju, po razvaljenim ogradama i krovovima, virili ispod ru{evina, valjali se u blatu. I niko se nije na njih obazirao, niko ih barem sada nije skidao!Na okuci do jednog prozora, visi par~e jednog ovako poderanog i zamusanog na{eg barjaka. Bacih pogled na okuku i na prozor do nje. A uz prozor, videh, sedi plavojka devojka, i pored nje razlupan aparat za onduliralje. Uprla je plavojka tupo i nepomi~no svoj pogled u poderani musavi barjak {to se je lelujao na okuci. Neobi~no me je ova plavojska s kukuruznom bojom kose podse}ala na Ofeliju.*Opusteo je Beograd. ^itave ulice su mrtve. Tek tu i tamo susre}e{ po koju `ivu du{u, koja se boja`ljivo, poput sene, provla~i ulicom, izbegavaju}i ru{evine i polupano staklo.Zaustavljam neke od tih `ivih sena, i pitam ih {to rade u mrtvom, opustelom Beogradu, i kako `ive. Odgovaraju mi: "Cele dane i no}i smo jo{ uvek u podrumima; tamo spavamo, tamo jedemo, ako {ta imamo. Ali najte`e je s vodom. Da nam je samo vode! Donose je iz Save, iz Dunava, iz udaljenih ~esama, ne~istu, gotovo smrdljivu. Pa ipak je pla}amo jedan dinar po litri''. Te{ko je retkima preostalima u Beogradu i s hranom. Prvih dana posle bombardmana bilo je slu~ajeva da se kilogram hleba pla}ao 50 dinara, a jaje 10-20 dinara!*Ve} utorak, 8. aprila, mogao je i civilista da do|e do prevoznih sredstava na distanci Zemun-Beograd i obratno. Ali po skupe pare! Za dronjava kola pla}alo se je 200 dinara; a za auto, koji je momentamo, ispod ruke, bio oslobo|en vojne rekvizicije, pla}alo se 500 i vi{e dinara.Nai|oh u Dositejevoj na jedan takav auto. Bogati "bur`uj" trpa u nj }ilimove, srebrninu i ostale dragocenije predmete svog name{taja, da ih spase i prebaci u

+ 21 +

Zemun. Stinem do auta i gledam. Prilaze mi dve starice, obadve sedamdesetih godina, i sa suzama u o~ima mole me da im ustupim auto na ~etvrt sata, da bi njime mogle prevesti do obli`nje stanice Crvenog Krsta svog paraliti~nog prestarelog oca, 90-godi{njaka. "Zbog paralize ne mo`e nikud da se makne iz fotelje! Pa, kako ne mo`emo da ga ostavimo sama, izdr`ale smo svu ovu strahotu pored njega; i strah nas je da }emo, pored njega, jo{ i glave izgubiti, ako nai|e jo{ jedno bombardovanje. I onako nam je ve} ku}a slupana i poru{ena. Boga radi, pomozite nam, pozajmite nam svoja kola za ~etvrt sata!" Uveravam ih da nisu moja kola ni }ilimovi. Upu}ujem ih da se obrate na "bur`uja" koji u kola tovari svoje dragocenosti. Obrat{ce se, ali bez uspeha, jer on ka`e ne mo`e svoje stvari sada da izbacuje na trotoar. Ako dobro plate uverava ih on ne}e im biti te{ko nabaviti auto. `ivotinja! Ali {to da mu zameram? Od 1918. godine, u ovoj je zemlji vredeo princip: "Svako za sebe, a Bog za sve!"*Ovih jadnih dana, gotovo svaki prolaznik Beograda nosio je na levoj ruci bilo kakvu traku. Ve}inom su to trake s oznakom Crvenog Krsta. Tako brojni su bili Samari}ani tada u Beogradu, a tako malo pomo}i od njih! Zabu{anti! Mnogi od njih mladi i jedri, pa kad se upusti{ u razgovor s njima, svi od reda pri~aju, kako su ama ba{ do ju~e bili na frontu, borili se kod ovog i onog mesta, izvr{ili ovo i ovo juna~ko delo, podneli u`asne patnje i tegobe, i nakon prave Odisejade probili se do Beograda. Jo{ nisu do{li k sebi od muke i nevolje. Jao, {to na{ svet vole da la`e!*Beograd je do`iveo katastrofu. No da l' ju je i cela zemlja do`ivela?Ni{ta se o tom u Beogradu ne zna, barem prva 4 dana od po~etka njegovog bombardovanja.Kuda je umakla uzurpatorska vlada generala Simovi}a? Gde li je Vrhovna Komanda? Zna se tek toliko da vlada i vrhovna komanda begaju glavom bezobzirce. Jedan {ofer, koji se iz U`ica vratio u Beograd, pri~ao mi je da je u U`icu bio svedokom sva|e ~lanova vlade nasred ulice, da su se ministri me|usobno tretirali jako vulgarnim nazivima, da su ~ak jedan drugog izbacivali iz automobila.^etvrtak, 10. aprila, pro~ulo se da su vlada i vrhovna komanda negde u blizini Sarajeva. No {ta li je sa zemljom, {to s vojskom? Nema~ke radio stanice saop{tile su, uve~e istog dana slu{ao sam prenos u Zemunu! da su nema~ke motorizovane kolone ne samo u{le u Veles, Skoplje i Ni{, ne samo osvojile Solun, nego prokr~ile sebi put do Ohrida, gde su uhvatile vezu s italijanskom armijom koja u Albaniji operi{e protiv gr~ke vojske. Je l' to istina?^etvrtak ujutru, tako|e, saop{tava mi poverljivo jedan oficir zemunskog garnizona da je hvala Bogu! kona~no vaspostavljena veza izme|u Zemuna i na{e vrhovne komande. Kako? Zar te veze do sada nije bilo?, zgranuto se pitam.

Petak, 11. aprila, u Zemunu osvanu{e leci koji su predstavljali, u neku ruku, ratni izve{taj, bilten, na{e vrhovne komande. U tom izve{taju se ka`e da neprijatelj nigde nije prekora~io na{e granice, da su na{e trupe osvojile Reku i Zadar, da pobedonosno nastupaju u Albaniji, zauzev{i ne samo Skadar i Lje{ nego ~ak i Dra~; kona~no, da je u ju`noj Srbiji zarobljeno 40.000 neprijateljskih vojnika ve}inom de~aka ispod 20 godina. Ali u isto vreme (petak popodne), zemunskom

+ 22 +

gra|anstvu bilo je ne samo zabranjeno da slu{a vesti na radio, nego mu je ~ak nare|eno da radioaparate deponuje kod policije, kod kvarta u Zemunu. Ova mera govorila je re~itije nego li svi optimisti~ki izve{taji; ona je ukazivala na to da je situacija na frontu po nas krajnje r|ava.*Ve} u petak, 11. aprila, na ulicama Beograda i Zemuna pojavilo se dvadesetak oficira, rezervnih i aktivnih, koji su sami sebe demobilisali, osvanuli u civiliom odelu. Nailazim na jednoga od njih, znanca, i pitam ga {to je i kako je na frontu. Odgovara mi ispod glasa: "Nema fronta! Rasulo! Ne zna se ko pije ni ko pla}a! Izme|u pojedinih komanda nema nikakve veze svako radi na svoju ruku!"Slede}eg dana, Beogradom i Zemunom po~ele su prolaziti manje grupe vojnika koji su tako|e sami sebe demobilisali. Prebacili se ljudi u "civil", ali ih preplanulost, mr{avost i napa}en izgled odaju ko su i {to su. Na pitanje {to ima da zna~i da su se preturili u gra|ane, odgovaraju da danima nisu dobivali ni hrane ni municije, da su ostali bez oficira, da su na to odbacili pu{ke, i da idu svojim ku}ama. ~oveka zebe oko srca!U no}i od ~etvrtka na petak i od petka na subotu (11-12. aprila), celu bogovetnu no} su kroz Zemun prolazile na{e trupe svih rodova oru`ja, koje su se prebacivale sa zapada i severozapada na istok, preko Save. [ta ima to da zna~i? ^emu ovo znatno rotiranje trupa? Zna~i li ono da na{i odstupaju ili misle da nastupaju? A mu~aljivi, mrki, zlovoljni su ovi vojnici koji promi~u kroz Zemun, prema zemunskom mostu.

OKUPACIJA BEOGRADAGotovo u praskozorje 12. aprila, oko 4 sata jutra, neobi~no jake detonacije probudile su i usplahirile stanovni{tvo Beograda i Zemuna.Me|utim, to nisu bile detonacije eksplodiranih avionskih bombi, nego ne{to drugo.Kad je svanuo dan, pronesao se kroz Zemum glas da je na{a vojska ponajpre zapalila magacine sa `itom i bra{nom u Beogradu, a zatim bacila u vazduh ne samo pan~eva~ki most nego i oba mosta preko Save, `elezni~ki i kolski. Po|osmo da se uverimo je li ovo poslednje ta~no. Sa zemunskog dunavskog keja moglo se je prostim okom videti da su dva sredi{nja luka sa pan~eva~kog mosta oborena u Dunav, a zemunski kolski most da je toliko slupan, da te upravo jeza hvata. (`elezni~kom mostu na Savi oborena su dva luka, uz jednu i drugu obalu reke, dok je centralni deo ostao neo{te}en.)Ne{to kasnije saznalo se da je divan zemunski kolni most, remek-delo savremene arhitekture, dignut u vazduh, dok su njime jo{ prolazili vojnici, ~ak i izbeglice. (Izbeglice su, naime upotrebljavale i no}no doba da napuste Beograd). Kasnijim proveravanjem ustanovilo se da je to ta~no, da je ~ak i jedna la|a, usled eksplozije, pod mostom postradala, i da je na mostu zaglavilo dosta sveta. Neki ka`u da je kod toga izgubilo `ivot 2-3 desetka ljudi, a neki i vi{e.Podizanje zemunskog lan~anog mosta u vazduh, izvedeno s toliko malo obzira na ljudske `ivote, dalo je osnova pretpostavci da }e Beograd biti branjen od na{ih trupa, kad nai|u Nemci, i da }e odbrambena linija te}i beogradskom obalom Dunava i Save. Neprijatna pretpostavka! Jer to bi zna~ilo da se kod toga mogu da razviju borbe, u kojima }e do kraja biti poru{en sam Beograd, a te{ko }e

+ 23 +

postradati Zemun, Pan~evo i ~itava bli`a i dalja okolina Beograda. Zato se je stanovni{tvo Zemuna, zapla{eno crnim slutnjama, povuklo u svoje domove, veruju}i da je borba upravo neizbe`na, jer je na{a vojska napustila Zemun do poslednjeg ~oveka.Neizvesnost je trajala gotovo celog dana, a prestala je tek u predve~erje, kad su u Zemun u{le nema~ke trupe. Gledao sam njihov ulazak, koji je zapo~eo ne{to iza 5 sati popodne: Najpre je zemunskom glavnom ulicom projurilo nekoliko motociklista, a za njima je sledovao ve}i broj tenkova. Kolona je krenula u pravcu lan~anog mosta, pa se kroz kratko vreme vratila natrag. Istovremeno, a i pre toga, nema~ka avijacija slobodno je kru`ila nad Zemunom i Beogradom, dok na{oj avijaciji nije bilo ni traga ni spomena.Malo zatim, u prvi sumrak, nai{le su nepregledne mase motornih vozila svake vrste: bilo je tu sijaset lak{ih i te`ih tenkova, blindiranih auta, obi~nih motocikla i motocikla s prikolicama, autokara za prevoz trupa, mukicije, svih mogu}ih pionerskih naprava, pa motorizovaia kontraavionska artilerija, ~ak i motorizovane poljske kuhinje. Pe{aka tu prosto nema! Sve je na motorskoj vu~i, brzo i pokretno, reklo bi se lete}a kolona, kojoj motor daje udarnu snagu i brzinu.Ova nepregledna motorizovana kolona ispunila je zemunske sokake i trgove, razmilela se i po ~itavoj okolini Zemutna, zahvatila be`anijski aerodrom. I jo{ pre nego li je pala duboka no}, okupacija Zemuna bila je perfektna.No {ta je s Beogradom? Za{to on i na{a vojska, ako je u njemu, ne reaguju na okupaciju Zemuna po Nemcima? Kako to da na{a artiljerija na beogradskoj strani nesmetano pu{ta da nema~ke trupe zaposednu Zemun, i da ne`enantno zauzmu sve pristupe ka Beogradu na Savi?Gluva ti{ina vladala je te ve~eri i ~itave no}i na beogradskoj strani. Ni jedan metak nije odande ispaljen prema Zemunu. Ova ti{ina dobila je svoje obja{njenje drugi dan ujutro, kad se je saznalo da je u predve~erje, skoro u isto vreme kao i Zemun, Beograd tako|e bio okupiran.O samom aktu okupacije Beograda saznalo se, 13 aprila ujutru, slede}e: Gotovo u isto vreme, oko 5.30 sati popodne, pred Beograd su stigle tri kolone: jedna sa juga, dolaze}i iz Ni{a; druga sa severoistoka, krenuv{i iz Temi{vara; tre}a sa zapada i severozapada, pravcem od Zagreba i Osijeka, odnosno Novog Sada. Stigav{i do Dunava, motorizovana kolona koja je krenula iz Temi{vara, uputila je prema Beogradu ~amac i u njemu 9 vojnika, sa zadatkom da izvr{e rekognosciranje na beogradskoj obali Dunava. Ovih 9 vojnika iskrcalo se na dunavskoj strani, ne nai{av{i ni na kakav otpor, krenulo sve dalje i dalje prema centru Beograda, i sasvim pozitivno utvrdilo da ovaj put, za razliku od 1915 godine, niko nema volje da brani Beograd. Ne ispaliv{i metka, devet nema~kih vojnika stigli su do odeljenja nema~kog poslanstva u Aleksandrovoj ulici (biv{e ~ehoslova~ko poslanstvo), usput zarobili nekoliko stotina na{ih vojnika koji su; besciljno po varo{i tumarali, i kona~no digli barjak s kukastam krstom na nema~kom poslanstvu. Tek tada, njih devetorica prisetili su se da ih je premalo da bi okupirali ceo Beograd, pa su zatra`ili pomo} od svoje glavnine i u toku no}i je dobili. Kad je svanula zora, 13. aprila, Nemci su ve} ~vrstom nogom stali na beogradsko tle, prebaciv{i tamo mnogobrojne, prvenstveno motorizovane jedinice.*Beograd je, dakle, pao bez otpora. Nije se ostvarila perspektiva borbe na obalama

+ 24 +

Dunava i Save. Nemci su do{li u posed Beograda, ne utro{iv{i, neposredno kod njega, ni jedan pu{~ani metak! Za{to su onda mostovi bili dignuti u vazduh?Za `elezni~ke mostove bilo je to jo{ i shvatljivo: htelo se je napakostiti Nemcima, da ne bi preko ovih mostova vr{ili `elezni~ki saobra}aj; htelo se je taj saobra}aj {to vi{e poremetiti i dekomponovati. Ali je neshvatlivo, za{to je onako radikalno upropa{ten zemunski kolni i pe{a~ki most, koji je slu`io samo lokalnom saobra}aju. Obaranjem tog mosta nije se napakostilo Nemcima nego prvenstveno Beogradu i njegovoj neposrednoj okolini. Mo`da se je time htelo dati dokaza kako umemo da ru{imo. Sami smo poru{ili svoju dr`avu, izgra|ivanu vekovima, pa za{to da ne poru{imo i ova tri impozantna beogradska mosta?! Mo`da se je, dizanjem u vazduh ovih triju mostova, htelo simboli~ki pokazati da Srbija ne `eli vi{e nikakve veze sa severnim i zapadnim pre~anskim krajevima, da ona `eli da ostane sama, kakva je bila pre prvog svetskog rata?!!!

KATASTROFA I BRUKAPo~etkom marta re~e mi jedan prijatelj: "Posle kapitulacije Francuske i vojnih neuspeha Italije, mi prestavljamo najja~u vojnu silu u Evropi, iza Nema~ke i Sovjetske Unije".Tako je to onda uistinu izgledalo; ~ak po mi{ljenju upu}enog i neupu}enog inostranstva, na{a je vojska bila smatrana za jednu od najboljih vojski u Evropi. Rukovo|eni tim mi{ljenjem, Anglosasi su sve mogu}no uradili da ovu vojsku bace na tezulju rata protiv Nema~ke.Na{ ljudski materijal je uistinu prvoklasan. Po juna{tvu i izdr`ljivosti, po preziranju smrti i ambiciji za juna~kom slavom, na{ vojnik spada u red najboljih vojnika Evrope. Srbijanski seljak, pogotovo, predstavlja neosporno jedinstven ljudski materijal. Njegovi podvizi i napori, stradanje i `rtve, u toku pro{lih ratova od 1912-18, zaista su divljenja vredni. Ali to nam ne daje povoda, ni opravdanje, za megalomanski odnos prema drugim narodima i njihovim vojskama!Me|utim, na vrhovima na{e vojske, na{eg dru{tva uop{te, terao se je pravi kult megalomanije, kod ocene na{e i stranih vojski:Od pro{log svetskog rata naovamo, u nas je, naprimer, bila sakrosanktna izreka: "Mi smo pobedili i razorili dva carstva, tursko i austrijsko!" I kvalifikovalo se kao pomanjkanje patriotizma, kao defetizam, ako si poku{ao dokazivati da je srpstvo uistinu imalo udela u razaranju ovih dveju imperija, ali da su Tursku tukli i dotukli ponajpre Austrija i Poljska a zatim Rusija, i da je austrougarskoj vojnoj snazi, u pro{lom svetskom ratu, neprebolne i smrtne rane zadala prvenstveno ruska vojska, u toku borbi od 1914-1917. godine.Na{i vojni stare{ine nisu se nimalo ustru~avali, od pro{log svetskog rata naovamo, da poka`u svoj prezir i nipoda{tavanje npr. rumunske, gr~ke, pa i svake druge evropske vojske, osim francuske, donekle nema~ke i bugarske,U toku ovog rata, oni su, s bagatelisanjem, "s visoka", govorili o dr`anju poljske, belgijske i francuske vojske. (Jedan od na{ih vojnika stru~njaka, nakon sloma Francuske, o~itao je u "Politici" krajnje bezobzirnu bukvicu francuskim vojskovo|ama {to su, za volju o~uvanja Pariza i njegovih istoriskokulturnih i arhitektonskih spomenika, oglasili francusku metropolu za otvoren grad, i time "`rtvovali" celu Francusku).Upravo manijakalno bilo je prezrivo potcenjivanje italijanske oru`ane sile od strane na{ih vojnih na~elnika. Kad je zimus italijanska vojska do`ivela niz

+ 25 +

neuspeha, ponajpre u Albaniji a zatim u severnoj Africi, oni su zlurado klicali: "Ko nije ro|en vojnik i junak, nikad od njega vojnika i junaka!" I strastveno su pri`eljkivali ~as kad }e Italijane "baciti u more" i "poterati do Venecije".Za samu nema~ku vojsku tvrdili su ovi "ro|eni junaci'' da svoje uspehe, u ovom ratu, ima da zahvali samo tome {to jo{ nije nai{la na sebi dostojnog partnera. "U|emo li mi u rat, vide}e, Nemci {to je vojska, uveri}e se da je "tvrd orah vo}ka ~udnovata!" tako su rezonovali na{i profesionalni vojni "geniji", a za njima su to opetovali i civilni Gaskonjci sve od reda kavanski stratezi i juna~ine. U svom kafanskom heroizmu, uz ~a{u "ljute", jedan od tih brbljivih razmetljivaca dokazivao je ~ak da smo mi nema~ku vojsku tukli i 1915. i 1938 godine!*

Na osnovu svega ovoga, ~ovek bi o~ekivao da }e na{a vojska Nemcima dati ne~uven, op{teg divljenja vredan otpor; verovalo bi se da se je na{a vojska za takav otpor svestrani spremila, i da iza re~i na{ih vojnih stare{ina stoje dela, vrlo ozbiljan, uspe{an i konstruktivan rad na modernoj opremi, obuci i naoru`anju na{e vojske. Mora se re}i da je i sama nema~ka komanda, ulaze}i u neprijateljske operacije protiv na{e vojske, verovala da }e imati ozbiljna posla i ozbiljnih gubitaka.Me|utim, {ta se je desilo?Na{a vojska nije Nemcima, ni na kojem sektoru, dala spomena vrednijeg otpora. U Ju`noj Srbiji, naprimer, mi smo imali grupisanih blizu pola miliona vojnika, pa ipak su tu respektabilnu snagu Nemci pregazili, rasturili i dezorganizovali u cigla ~etiri dana, ma da smo se mi na rat u Ju`noj Srbiji pripremali punu godinu dana. Na severnoj granici dr`ave podizali smo utvr|enja, grozni~avim tempom, u toku nekoliko poslednjih meseci; Nemci su sva ta utvr|enja pre{li za nekoliko ~asova. Granica prema Italiji utvr|ivana je godinama, pa ipak je italijanska vojska, u toku desetine dana, osvojila celu ju`nu Sloveniju i celu na{u morsku obalu, od Su{aka do Ulcinja i Bara, okupirav{i usput Liku, Hercegovinu i Crnu Goru.Ujutru 6. aprila u{li smo u rat, a 17. aprila u 9 sati ve~era na{a je vojska ve} kapitulirala, po{to je sasvim bila odse~ena od morske obale, i po{to je izgubila celu Srbiju i Ju`nu Srbiju, celu Vojvodinu i Srem, sve slovena~ke i hrvatske zemlje, celu Crnu Goru i Hercegovinu, pa i dobar deo Bosne. Na{a je vojska kapitulirala, kad joj nije ni{ta drugo preostajalo, kad je, opkoljena sa svih strana, izgubila svaku odstupnicu i svaku mogu}nost davanja otpora. Ve} 14. aprila nave~e, nema~ki radio objavio je svetu da jugoslovenska vojska, kao organizovana celina, vi{e ne postoji, i da se tek sporadi~ki bore samo pojedini odredi koji me|usobno nemaju nikakve veze.Prema tome, mi smo daleko gore pro{li nego li Poljska, Norve{ka, Belgija i Francuska, jer je ratni pohod Nemaca u Jugoslaviju trajao svega 12 dana, a stajao ih minimalnih `rtava u ljudstvu i materijalu. Kako je to bilo mogu}e?

Slede}i su, u glavnom, razlozi ove na{e sramotne katastrofe i katastrofalne bruke:

1. Pre svega, na{e vojno stare{instvo ne samo da nije znalo {to je to moderan rat, nego nije ni verovalo da rat mo`e biti druk~iji nego {to su bili oni od 1912.-1918. godine. U svom tupom konservatizmu, u svojoj duhovnoj inerciji, ovo je

+ 26 +

stare{instvo slepo verovalo da i u modernom ratu odlu~uje pe{ak, pe{ak i samo pe{ak. Kad im je ~ovek obra}ao pa`nju da je i u pro{lom ratu (~ak i u Makenzenovoj kampanji u Srbiji 1915. godine) superiorna tehnika odigrala odlu~nu ulogu, oni su nepoverljivo vrteli glavama, i opet derali svoju kozu o pe{aku kao glavnom elemetu borbe i pobede. Kad ih se je upozoravalo da su u ovom ratu avijacija i motorizacija presudni faktori, oni su prezrivo odmahivali rukom, tvrde}i da avijacija igra znatniju ulogu u ratnim operacnjama na podru~ju industrijskih zemalja, u kojima imade mnogo velikih gradova, a motorizacija da mo`e do}i do izra`aja samo u nizijskim prostorima, snabdevenim modernim asfaltiranim putevima. Uporno su dokazivali da, za odbranu na{e zemlje, avijacija i motorizovane kolone imadu sasvim sekundarno zna~enje, pa su prema tome, kroz 22 godine, pode{avali i celokupnu obuku na{e vojske: kroz mesece i mesece, davili su na{e vojne obveznike, i kastrirali im mozgove, borniranom kasarnskom disciplinom i najprimitivnijim ve`bama s ve} staromodnom pu{kom i mitraljezom, zanemaruju}i sve ostalo moderno oru`je (osim donekle artiljerije). Sve do po~etka ovog rata, avion, tenk, kontraavionski top, i sve ono {to predstavlja poslednje slovo moderne ratne tehnike, u na{oj vojsci stvarno su igrali samo reprezentativnu ulogu, t.j. oru`je kojim se je paradiralo jedino na revijama na Banjici i na manevrima kojima su prisustvovali strani vojni izaslanici. Tek po~etkom ovog rata, rukovaoci na{e oru`ane sile po~eli su ve}u pa`nju obra}ati avijaciji, ali je tenk i kontraavionski top jo{ uvek slu`io, uglavnom, u demonstrativne svrhe. S ovakvim mentalitetom vodstva, s ovakvim naoru`anjem i obukom ljudstva, zar je iznena|uju}e da se je na{a vojska prosto naprosto raspala, ve} nakon ~etirdnevnog udaranja nema~kog gvozdenog malja po njoj, malja koji nisu dizale ~ove~ije ruke nego poslednje sredstvo savremene tehnike, motor u vazduhu i na zemlji.2. Pored tehni~ke zaostalosti, ubita~no je na na{u vojsku dejstvovao moral, odnosno nemoral, ve}eg dela njenog komandnog sastava. U pro{lim ratovima, od 1912.-18, izginuli su najbolji oficiri srpske vojske, a koji nisu izginuli, ti su posle ujedinjenja postepeno uklanjani iz redova aktivne vojske. Uistinu pametan, inteligentan oficir, koji nije bio rob {ablona i formalistike, a koji je povrh toga imao karaktera i patriotizma, morao je, ili be`ati iz vojske, ili sam sebe gristi, uvla~iti du{u u sebe, i pu{tati da ga bujica op{te dekadanse nosi niz vodu. Karijeriste, {treberi najgore vrste, puzavci i laskavci, podvalacije i profiteri, korupcioniste i dem-beli to je elemenat koji se je prvenstveno s uspehom dizao k vrhovima na{e vojne uprave, podme}u}i noge jedan drugome, i neskrupulozno uklanjaju}i svakoga ko nije bio kao oni. Tako je to bilo od Ujedinjenja, pa iz dana u dan sve gore i gore. Tako je to bilo, ali se to nije smelo re}i, jer bi to bilo "crimen laesae majastatis". Pevalo se je ditirambe vojsci kao narodnoj zenici i uzdanici, i niko nije smeo i{ta nepovoljno da ka`e o vojsci, a nekmo li da stvarno kritikuje negativne pojave u njoj. Vojska je bila "noli me tangere"; vojsci su se odobravali buceti bez pogovorke i aklamacijom u Narodnoj Skup{tini. A ko se je usudio da ustane protiv ovog op{teg pravila, pogotovo da upre prstom u koruptivnost i demoralizaciju dobrog dela najvi{ih vojnih stare{ina, taj je dobio po glavi, kao naprimer, narodni poslanik Milo{ Ra{ovi} u prole}e 1938. Pod vojskom se je kod nas, "a priori", podrazumevalo vojne stare{ine, u prvom redu |eneral{tab i ministarstvo vojske. A ove dve vrhovne vojne institucije bile su uz ~asne, ali prili~no retke izuzetke ne samo centri korupcije, protekcionizma i nepotizma u vojsci, nego i ishodi{ta svake

+ 27 +

akcije koja je i{la za demoralizacijom. razvra}enjem i depravacijom ~itavog na{eg javnog i politi~kog `ivota. Vojska, t.j. |eneral{tab, ministarstvo vojno i vrhovi Kraljeve Garde, umeli su da nametnu svoju volju u svim krupnijim pitanjima civilne uprave nad zemljom, u svima va`nijim politi~kim pitanjima; ~ak do samog dr`avnog ure|enja (u pogledu razdiobe na oblasti i banovine). Vojska je bila svemo}na, a njezina svemo} bila je ubita~na, jer u vrhovima vojske nije bilo dovoljno ni pameti ni morala. I tek kad je na{a oru`ana snaga do{la u isku{enje u vatri se zlato ku{a! tek onda se je pokazalo koliko je malo morala i savesnosti, juna{tva i istinske inteligencije, bilo na vrhovima na{e vojske. Od 6. aprila na ovamo, s kojim god si vojnikom i podoficirom razgovarao, svaki se od njih `alio da po nekoliko dana nisu dobivali hrane i svog sledovanja; da su na frontu vrlo ~esto ostajali bez municije; da su im naoru`anje i oprema bili ispod kritike; da su ~itave jedinice ostale bez svojih komandira i komandanata; da veze izme|u pojedinih {tabova naprosto nisu postojale; da su pukovski blagajnici be`ali s parama, a generali izme|u sebe delili pare iz divizijskih i armijskih blagajna. (Ka`u da je takva deoba izvr{ena u Nik{i}u, pred napu{tanje zemlje od strane generala Simovi}a i njegove dru`be).

3. Jednostrana i tendenciozna bila bi tvrdnja da je samo na{e vojno stare{instvo bilo demoralisano. Jer je demoralizacija zahvatila i zarazila gotovo ~itavo na{e dru{tvo od vrha do dna: na{u inteligenciju, na{e gra|ansko dru{tvo uop{te, pa postepeno i naj{ire narodne slojeve, ne isklju~uju}i podnipo{to ni mla|e nara{taje, na{u "uzdanicu". Obja{njavaju}i uzroke poraza i kapitulacije; mar{al Peten je francuskom narodu uputio poslanicu, koja je po~injala re~ima: "Duh u`ivanja potisnuo je duh po`rtvovanja". Ove klasi~ne re~i vrede pogotovo za na{e dru{tvo, u kome je u`itak jedino bo`anstvo, u kome se za volju u`itka gazi sve {to je normalnom dru{tvu neprikosnoveno i sveto, u kome zbog toga nema nikakve kohezije ni solidarnosti. Moderna vojska to je naoru`ani narod, narodna celina. Kako je, dakle, mogla da bude na{a vojska zdrava i otporna, kad je na{e dru{tvo u glavnom, bilo bolesno, kad se je ono nalazilo u dekompoziciji, te se je odr`avalo samo po zakonu inercije, doklegod nije dobilo udar izvana?!4. Jedna vojska i jedan narod bore se dan-danas uistinu juna~ki samo onda kad su na kocki narodna egzistencija, `ivotni interesi narodni. Kako su, dakle, mogli da se bore na{a vojska i narod, kad nisu u{li u borbu za svoje nego za tu|e interese? Kako je mogla da se bori na{a vojska, kad su je u ratu predvodili stare{ine (Simovi} i "compagnia bella") kojima uop{te nije bilo do borbe i odbrane zemlje nego do beganja iz nje, nakon {to su izvr{ili zadatak, postavljen im po tu|inu, da zemlju uvuku u rat?!

5. Kad je na{a dr`avna politika priznala na~elo da su Srbi i Hrvati dva naroda, ona je u stvari sankcionisala Paveli}evu tezu da Hrvati treba da ulu~e prvu priliku, pa da na razvalinama Jugoslavije izgrade svoju samostalnu dr`avu. Tu priliku je pru`ilo ula`enje Jugoslavije u rat. I umesto da rat bude amalgamom izme|u Srba i Hrvata kako su to 22 godine tvrdile preispoljne budale u uniformi i civilu on je sahranio i vojsku i dr`avu: ve}ina Hrvata odbacili su dobiveno oru`je, a manjina okrenuli su ga protiv Srba, dovedav{i time vojsku u potpuno rastrojstvo.Kad se sve to uva`i, zar nije prirodno da nas je 6.-17. aprila sna{la katastrofa i bruka katastrofa i bruka koja se mo`da vekovima ne}e mo}i reparirati.

+ 28 +

*Od Ujedinjenja, t.j. kroz 22 godine, redovno odr`anje i unapre|enje oru`ane sile stajalo je Jugoslaviju i njen narod najmanje 55-60 milijardi dinara; od po~etka aktuelnog evropskog rata do aprila na intensivno naoru`anje vojske i utvr|ivanje granica utro{ili smo najmanje 10 milijardi. Oko 70 milijardi dinara, dakle, dao je ovaj narod ve}inom narod u selja~kim opancima i radni~koj bluzi za odr`anje i razvitak svoje uzdanice, "narodne vojske", kojoj je na ~elu stajalo oko 500 aktivnih i penzionisanih generala (Austrougarska, s preko 50 miliona stanovnika, nije imala ni 150 generala). S tih 70 milijardi, utro{enih u produktivne investicije, moglo se je Jugoslaviju pretvoriti u Eldorado, "obe}anu zemlju". Umesto toga, zemlja i narod ~ame i dalje u kulturnoj, ekonomskoj i socijalnoj zaostalosti, a 70 milijardi dinara utro{eno je stvarno na to da, tako re}i, prekono} izgubimo ne samo slobodu i nezavisnost nego ~ast i obraz, juna~ko ime i slavu, koju nam namre{e oci i dedovi, u svakom pogledu bolji od nas!Ovih 12 dana, od 6.-17. aprila, ne samo da je do`ivela krah na{a demokratija; ne samo da je vlada "narodnog spasa" dokazala da je uistinu vlada narodnog upropa{tenja. U ovih 12 dana, mi nismo tu~eni i pobe|eni, nego smo se raspali raspala se je vojska, raspala dr`ava!

"NEZAVISNA DR`AVA HRVATSKA"Uo~i ovog rata, Engleska se je najaktivnije zalo`ila za razbijanje Jugoslavijine jedinstvenosti, za njen preobra`aj u pluralisti~ku dr`avu, za dovo|enje Hrvatske na rang potpuno ravnopravnog faktora i subjekta sa Srbijom. Osetiv{i to, Nema~ka je sasvim prirodno radila upravo obratno: ja~ala je Jugoslaviju; otvoreno se izjasnila za njeno unitaristi~ko ure|enje (v. vi{ekratne g. Hitlerove izjave da je Tre}i Rajh za jaku i jedinstvenu Jugoslaviju); sve je preduzimala da oja~a poziciju Beograda, i da s Beogradom na|e bazu za {to te{nju ekonomsku i politi~ku saradnju.Da polnti~kom Beogradu nisu vrane mozak popile, on bi bio oberu~ke prihvatio pomenutu tendenciju Tre}eg Rajha, jer je to bilo u evidentnom interesu Beograda, srpstva, pa i ~itave Jugoslavije. Jedan jedini srbijanski dr`avnik, pronicljiv i ingeniozan, uo~io je to i shvatio; bio je to dr. Milan Stojadinovi}. Ali, kada je Stojadinovi} po~eo da sprovodi politiku intimne saradnje s Nema~kom i Italijom, i time da spasava jedinstvo Jugoslavije, ustala je na njega ala i vrana: u parlamentu (u bucetskoj debati 1938), Milan Stojadinovi} bio je zbog toga otvoreno kvalifikovan kao izdajnik; a na parlamentarnim izborima, pod kraj 1938, protiv Stojadinovi}a formirala se je koalicija od krajnjih desni~ara do krajnjih levi~ara, te povela pravi krsta{ki pohod protiv jedinog dalekovidnog srbijanskog politi~ara.Rezultat: pao je Milan Stojadinovi}; palo je i jedinstvo Jugoslavije. Jednoga i drugo obori{e Englezi. Ali, najaktuelniji pomaga~i u ru{enju jedinstva Jugoslavije bili su beogradski politi~ki "geniji". la`ni `reci jo{ la`nije demokratije i najla`kijeg sporazuma. Dok se je to de{avalo, u Zagrebu su se valjali, pucali, od smeha nad kratkovido{}u i bornirano{}u beogradskih "genija". Politi~ki Zagreb, tobo` inferioran i glup, kroz kikot je tada govorio: "Pa to je idealno! Beograd nosi vodu

+ 29 +

za nas; Beograd svr{ava na{ posao! [ta jo{ da brinemo!"*Buknuo je aktuelni rat. Engleskoj je stalo da pod svaku cenu uvu~e Jugoslaviju u nj, na svojoj strani; Nema~koj da Jugoslaviju odr`i {to dalje od rata.Zagrebu, rukovo|enom zdravim `ivotnim instinktom, ne ide se u rat. Zato mu London poru~uje: "Morate u rat! Mi smo razbili jedinstvo Jugoslavije, mi smo od vas stvorili dr`avu u dr`avi, samo zato da biste i{li u rat!" A Zagreb, nakon izvesnog vrdanja, odgovara: „Ne pada nam ni na kraj pameti da po|emo u rat! U ratu bi ne samo propalo sve ono {to smo 26. avgusta 1939 dobili, nego bi nam bio uni{ten narod i zemlja!" Beograd je izgubio zdrav instinkt odr`anja, NJemu Berlin saop{tava: "Zar ne vidite da vam London radi o glavi? Po|ete li u rat, bi}e kraj Jugoslavije, bi}e pogotovo upropa{teno srpstvo. Ostanete li van rata, garantujemo vam integritet Jugoslavije, pa jo{ i teritorijalni izlazak na Egejsko more!"I Knez Pavle, oboriv{i ranije Stojadinovi}a, u poslednji ~as uvi|a da je Stojadinovi}evo gledi{te bilo jsdino spasonosno, te se sam re{ava da sprovodi njegovu politiku, i potpisuje pakt sa silama Osovine.Beograd, kome je Bog oduzeo pamet, kvalifikuje spasavanje Jugoslavije kao izdaju, obara Kneza Pavla i pakt s Osovinom!Na to Zagreb poru~uje Beogradu: "Mi nikako ne}emo u rat! Ako je vama stalo do rata, ajte sami; a mi }emo radije iz dr`ave nego li u rat!" Beograd odgovara: "Idemo u rat, makar i sami! A vi, kako vam drago!"Dr. Ma~ek se je, na to, pokolebao i do{ao u Beograd, na pregovore, ne bi li od rata i propasti spasao i Hrvatsku i Jugoslaviju. A dr. Ante Paveli}, u emigraciji, ovako je rezonovao: "Ako se u Beogradu, u posledljem ~asu, odlu~e da usvoje slovo i duh pakta od 25. marta, meni je odzvonilo! Pokret, koji predvodim, mo`e da bude alimentiran i delotvorno podr`avan samo iz zemalja, potpisnica Osovinskog pakta; primi li i Beograd sasvim lojalno taj pakt, bi}e podrezane `ile koje daju `ivotie sokove mojoj akciji, i ja }u biti likvidiran!"Ali politi~ki Beograd i ljegovi "geniji", njegova la`na demokratija i demoralisana "vojska", izgubili su zdrav razum, pa vi~u: ,,Bolje rat nego pakt!''Time je Beograd izvr{io samoubijstvo, sam izrekao smrtnu presudu Jugoslaviji, sam izdvojio Hrvatsku iz njezina sastava. Berlin je na drski afront doneo odluku o egzemplarnom ka`njavanju Beograda; g. Adolf Hitler je potpisao i u delo sproveo smrtnu osudu koju je Beograd sam sebi izrekao; dr. Ante Paveli} je likovao, jer je Beograd, iz svoje sopstvene inicijative, neo~ekivano svr{io, zavadiv{i se s pame}u, njegov (Paveli}ev) posao! Iz fatalanog, samoubistvenog ludovanja politi~kog i apoliti~kog Beograda, njegove besne "demokratije" i soldateske, nikla je: slobodna i nezavisna Velika Hrvatska, s granicama na Drini!*Sudbonosne gre{ke i zablude beogradskih vlastodr`aca (pogotovo vlastodr`a~kih uzurpatora iz ere jugoslovenske agonije), pobede prvenstveno nema~kog, dabome i italijanskog oru`ja, stvorile su nezavisnu Hrvatsku i udarile temelje novoj konstelaciji na Balkanu. Za sada, me|utim, bilo bi jo{ preuranjeno govoriti o definitivnoj sistematizaciji odnosa na ovom poluostrvu do nje }e do}i tek nakon zavr{etka aktuelnog evropskog rata.Kad nema~ki (i osovinski) duhovni i fizi~ki ma~ bude obezbedio kona~nu emancipaciju Evrope od anglosaskog skrbni{tva, nova era ima da zavlala na

+ 30 +

ovome kontinentu, kome tek dedomi~no tako re}i, samo svojom glavom, a ne svojim trupom pripadaju okeanski britanski imperij i evroazijska Sovjetska Unija.Prema ve} jasno izra`enoj volji i iskristalizovanoj pretstavi predvodnice nove Evrope, nacional-socijalisti~ke Nema~ke, to ne}e biti era slepog me|usobnog izigravanja i pobijanja nego harmoni~ne saradnje evropskih naroda. Nova era i ne bi bila nova, kad umesto dosada{nje me|unarodne anarhije u Evropi ne bi bio zaveden red, zasnovan na jedino pozitivnom na~elu hierarhije: Nova Evropa ima da bude radna zadruga, kojoj }e kao stare{ina na ~elu stajati onaj narod koji to po svojoj stvarala~koj snazi, svom organizatornom talentu, svojoj numeri~koj, fizi~koj i duhovnoj premo}i, po svojem centralnom geopoliti~kom polo`aju zaslu`uje, a to je nema~ki narod; radna zadruga, u kojoj }e nema~kom narodu glavni saradnici da budu francuski i italijanski narod, i u kojoj }e ostali evropski narodi zauzeti polo`aje i vr{iti funkcije koji ih, po njihovoj stvarnoj vrednosti, pripadaju.O svemu tome treba balkanski narodi, osobito balkanski Sloveni, ve} sada da povedu ra~una. Balkanske odnose do sada je harakterizovala najneskrupuloznija borba nacionalnih megalomanija, koja se je, otvoreno ili maskirano, vodila uz primenu na~ela "mors tua, vita mea". Pogotovo balkanski Sloveni i odve} ~esto su padali u recidiv gotovo bismo rekli nacionalisti~kog kanibalizma: Bugari, Srbi, Hrvati, delomi~no i Slovenci, naizmeni~no su jedni drugima odricali pravo na sam opstanak, pravo na narodno ime i nacionalni teritorij. Pobeda Osovine ve} je u~inila, i u~ini}e, ovoj nezdravoj pojavi kraj. Pobedni~ka Osovina nadamo se u to i verujemo pravedno }e razgrani~iti `ivotne proetore pojedinih balkanskih naroda, time ukloniti uzroke budu}ih razdora i sukoba, stvoriti preduslove za pozitivan razvoj ~itavog, do sada zaostalog Balkana za razvitak kulturni, privredni, socialni i politi~ki!Pod egidom i okriljem stare{ine evropske zadruge, Tre}eg Rajha, balkanskim narodima pru`i}e se mogu}nost da se me|usobno takmi~e ne praznim re~ima, ne sterilnom borbom, ne naduvenim pozama i sme{nim isprsavanjem nego konstruktivnim radom u u~e{}u na izgradnji novog evropskog i balkanskog poretka, na izgradnji jedne nove, uistinu ~ove~ne i ~oveka dostojne, simbioze.Zar je na odmet, ako se ve} sada na to misli; ako se ve} sada, pogotovo mi balkanski Sloveni, na to budemo spremali i spremili?Saradnja me|u nama na Balkanu nije umrla i nije sahranjena, kako to momentano mo`e da izgleda. Istinske i iskrene saradnje, na `alost, me|u nama jedva da je bilo. Ona ima tek da se rodi! A rodi}e se, ne iz nema~kog poraza nego iz nema~ke pobede u ovom ratu: nema~kim porazom, ceo Balkan bio bi pretvoren u arenu takvog divlja{tva, takve bratoubila~ke borbe, uistinu kanibalskog razra~unavanja, kakvih Evropa uop{te jo{ nije videla ni do`ivela. Ko to ne vidi, ko to ne predvi|a, taj je fenomenalno kratkovid, tome je su|eno da razbija glavu o zid, doklegod glava ne pukne!Da, saradnja me|u nama ima tek da se rodi! Ali, bolje je i probita~nije po nas da se ona rodi na{im svesnim u~e{}em nego da nam bude nametnuta!

BEOGRAD POSLE OKUPACIJEOd 12. aprila nave~er, Beograd je pod re`imom okupacije. A taj okupirani Beograd sav je ustremljen na to da izvida te{ke rane koje su mu zadane bombardovanjem 6.-7. aprila.

+ 31 +

Rane su duboke i te{ke, te }e trebati mnogo vremena, truda i napora, dok budu sasvim izle~ene. Optimizmu i lakomislenosti, u pogledu regeneracije Beograda, ne sme biti mesta. Jer kroz izvesno, ne ba{ kratko vreme, Beograd ne}e biti prestonica dr`ave od 16 miliona stanovnika; ne}e mu biti vra}eno ~ak ni politi~ko zna~enje iz kraja pro{log stole}a...*Borba za vodu i osvetlenje dolazi na prvi plan poru{enog i te{ko isku{anog Beograda. Voda i svetlo su osnovni elementi `ivota, pa ako ~ovek i mo`e da se zadovolji s danjim svetlom, bez vode ne mo`e da bude. Zato su do{le gotovo u op{tu upotrebu sve, ranije ve} zaboravljene i zapu{tene beogradske ~esme, dabome i. voda crpljena direktno iz Dunava i Save. U prve dane posle bombardovanja, u gradu preostali Beogra|ani samo tako su se snabdevali vodom. Postepeno, pod rukovodstvom samih Nemaca, opravljao se beogradski vodovod, te je do kraja aprila ve}i deo grada dobijao iz njega vodu, ako ba{ i ne direktno u ku}u.Do istog termina, bila je, u glavnom, opravljena i mre`a elektri~nih vodova, pa se stanovni{tvo moglo koristiti i elektri~nim osvetleljem (drugog osvetlenja Beograd i nema), ali u ograni~enom opsegu, jer su na snazi propisi o zamra~ivanju.*U nedostatku pitke vode, postradali Beograd posegnuo je, u prvo vreme, u ve}oj meri za vinom i rakijom. "Daj vina il' rakije, da povratim du{u u sebe?" tako je glasio gotovo op{ti zahtev, u prve dane nakon bombardovanja.Krajem aprila, posetio sam poznatu mi familiju, da se raspitam jesu li svi ~lanovi prijateljske porodice `ivi i zdravi. Doma}ica, ostarija dama, uslu`i me "mekanom" {ljivovicom i sve me nutka da {to vi{e pijem, govore}i: "I ja sama drugo ne pijem do rakije! Ona mi je u ovim danima bila najbolji prijatelj i te{itelj. Bez nje, svisnula bih od muke i bola: Ku}a mi je do temelja poru{ena; ja sama sklonila sam glavu pod krov svoje dalje rodice; mu` i sinovi potucaju se negde po Bosni, ne znam jesu li ili nisu zarobljeni, i {to je uop{te s njima. Kad ne bi bilo rakije, o~ajavala bih. Ovako popijem ~a{icu-dve, pa zaboravim na sebe i na svoju nevolju".*Konzumiraju se vino i rakija tako|e zbog {irenja tifusne epidemije. Bez vode, bez kanalizacije, prvih dana nakon bombardovanja, Beograd je ogrezao u ne~isto}u, zaudarao smradom nagomilanih izmetina i le{eva u raspadanju.Borba protiv prete}ih epidemija, prema tome, pretstavlja tako|e jedan od krupnih problema poharanog Beograda: Vr{i se gotovo op{te "pelcovanje", vakciniranje, stanovni{tva protiv tifusa; kuhanje pija}e vode je osve{tano pravilo u tim danima; svaka ku}a mora u dvori{tu da ima iskopanu latrinu, koja }e zameniti ku}ne klozete, neupotrebljive zbog mnogih kvarova u kanalizacionoj mre`i.*Ishrana beogradskog stanovni{tva, blagodare}i zate~enim zalihama i rezervama namirnica, u ove dane je snosna. Kakva }e biti ubudu}e? To zavisi od rada koji pogotovo srbijansko selo bude ulo`ilo u proizvodnju hrane.*Polagano, s beogradskih trgova i ulica uklanjajuse ru{evine, prozurokovane bombardovaljem; ru{e se delovi ku}a i ~itave zgrade koje su sklone padu; ekipe vatrogasaca i njihovih pomo}nika, pod kontrolom Nemaca, dinamitom dovr{avaju posao avionskih bombi, kr~e}i ru{evine; neeksplodirane bombe bri`ljivo se

+ 32 +

izoluju i imunizuju; s ulica, dvori{ta i samih ku}a iznose se velike naslage polupanog stakla i drugih otpadaka; pokopavaju se mrtvaci, prona|eni pod ru{evinama; opravljaju se tramvajske linije. (Ve} do kraja aprila, proradile su dve linije "{estica" u Aleksandrovoj ulici i "jedinica" od Kalemegdana do Slavije).Rekonstrukcija Beograda, izvo|ena uz u~e{}e vlasti i privatnika, ipak napreduje. Beograd postaje ve} ~i{}i i ure|eniji. Dabome, pro}i }e jo{ deceniji, pre nego li se izgradi sve {to je poru{eno.*Sukcesivno, regeneri{e se i komunalni `ivot. Delatnost op{tine i komunalnih organa bila je sasvim zamrla u dane bombardovanja. Sada se i ta delatnost obnavlja, te op{tina, uz direktnu saradnju nema~kih vojnih vlasti, rukovodi radnjama oko obnove Beograda.Zna~ajna je inicijativa koja je do{la do izra`aja osnivanjem "Socijalno-privredne slu`be". Ova komunalna institucija pretstavlja dobrovoljnu slu`bu samog gra|anstva, pogotovo mla|ih nara{taja, sa zadatkom da se ubla`e i uklone te{ki socialni i privredni poreme}aji, koje su izazvali bombardovanje Beograda i slom narodne dr`ave. Zadatak je opse`an: valja namaknuti stanovni{tvu krov nad glavom, hleb i zaradu; valja ga za{tititi od epidemija i od svih ostalih neo~ekivanih neda}a. Ho}e li organizatorna sposobnost mla|ih beegradskih nara{taja da se afirmi{e na tom poslu?!Izdaju se ve} "Op{tinske Novine", jedini organ {tampe kojim, za momenat, Beograd raspola`e. Za to su "Op{tinske Novine" i preuzele funkciju redovne dnevne {tampe: pored komunalnih vesti, raznih naredaba i odredaba nema~kih i na{ih vlasti, one objavljuju i pregled najva`nijih doga|aja u svetu, te bivaju razgrabljene, ~im se pojave na tr`i{tu nedostatan im je tira` da bi mogao da utoli glad Beogra|ana za novinama. Me|utim, ve} u prvoj polovini maja verovatno }e se po~eti s objavljivanjem i drugih dnevnih listova.*Jevreji su, u okupiranom Beogradu, dobili nov statut i nov polo`aj koji mora se priznati nije ba{ prijatan ali ni neo~ekivam: Sprovedena je registracija Jevreja koji `ive na teritoriji grada; svi se oni moraju jedamput nedeljno javljati na odre|eno zbori{te; obligatno moraju da nose oko leve ruke, pod pretnjom strogih kazna, `utu traku s oznakom "Jude" i "Jevrejin", kao i s jevrejskom zvezdam u sredini; Jevrejima je zabranjeno da se na pijacama snabdevaju namirnicama pre 10.30 ~asova jutra; zabranjeno im je ta`o|er da se voze u tramvaju; prisilno su upotrebljavani za raskr~avanje i ~i{}enje gradskih ulica.*Jedan od najdragocenijih i najre|ih artikala ina~e dnevne i masovne upotrebe je cigareta. U okupiranom Beogradu najte`e je pu{a~u do}i do cigarete. Upravo danas, dok ovo pi{em (4. maja), platio sam za "paklu" s 20 komada "Drave" punih 27 dinara, a normalna cema toj "pakli"' je 5 dinara' Potraje li ovako, ne}e preostati drugo nego odre}i se pu{elja.*Me|u najdirljivije prizore u okupiranom Beogradu spadaju kolone na{ih zarobljenika, koje prolaze Beogradom, da bi bile upu}ene u obli`nje ili dalje zarobljeni~ke logore. Izgled zarobljenika je upravo bedan: ispijena i neizbrijana lica, otrcana obu}a i odelo, ugasli pogledi, trome i bez`ivotne kretnje, deprimiranost i apatija na fizionomijama jednom re~ju, razbijena, tu~ena i

+ 33 +

demoralisana vojska, gomila u kojoj su ugasle mnoge iluzije i nade.Ove zarobljeni~ke kolone nose na sebi i beleg diaspore, raspada Jugoslavije: vojnici hrvatske narodnosti stupaju iza hrvatskog barjaka; zarobljenici, pripadnici na{e nema~ke ili ma|arske narodnosne manjine, mar{iraju pod amblemom kukastog krsta ili pod ma|arskom trobojkom; zarobljenici, Slovaci po narodnosti, nose pred sobom slova~ku zastavu; samo zarobljenici Srbi ne isti~u svoj barjak. Muka je to gledati! Evo, do ~ega je bes na{e civilne i uniformisane gospode doveo ovu zemlju i narod!*Sve vi{e se vra}aju i izbeglice iz Beograda. Prvih dana, za vreme bombardovanja i neposredno nakon njega, po{lo se je u anabazu, a sada je na dnevnom redu katabaza.Vra}aju se Beogra|ani. Vra}aju se iz pre~anskih krajeva Srbijanci i njihove familije, a Beograd i Srbiju napu{taju Hrvati i Slovenci sa svojima. Prava seoba naroda: Na jednoj i drugoj obali Save, do upropa{tenog kolskog i pe{a~kog mosta, splelo se je ljudsko klupko. Prvih dana prevoze se amo i tamo u obi~nim ~amcima najprimitivnije konstrukcije. Profesionalni i "ad hoc" la|ari i vesla~i zara|uju prili~nu paru: 5 dinara po osobi za jednokratan prevoz preko Save. Ali ve} nakon 2 dana, nema~ki vojnici radikalno su u~inili kraj preva`anju u ~amcima, pa je ljudska bujica upu}ena za prebacivanje preko Save na parobrodi}e koji saobra}aju izme|u Zemunskog pristani{ta i "{teka" na beogradskoj strani Save, odmah do poru{enog mosta. "Vojvoda Mi{i}" i "Avala" saobra}aju izme|u Zemuna i Beograda; a izme|u jedne i druge obale Save, tik do mosta, komunicira jo{ jedna mala la|a.Gu`va pred "{tekovima" je neopisiva. Svako ho}e {to pre na la|u, pa se istovar i utovar putnika vr{i krajnje haoti~no, neuredno, gotovo u borbi. I tu se vidi da smo mi deca anarhije i sinonim nedisciplinovanosti.Vra}aju se u Beograd i oni koji su imali najozbiljniju nameru da napuste Jugoslaviju, da se prebace preko mora, najradije nekud u Ameriku ili Kanadu, pa da tamo paradiraju kao heroji, `rtve i stradalnici koji su potra`ili gostoprimstvo "velike ameri~ke demokratije". Hteli ljudi da se pro{etaju po Amerikama, kao {to su se posle albanske Golgote mnogi {etali po "Jevropama", ali ih je Simovi}eva vlada i u tom pogledu razo~arala: Kad su se te{kom mukom probili do Crne Gore do Nik{i}a, {ta li? konstatovalo se je da aviona imade na raspolo`enju samo za ~lanove vlade i njihove familije, kao i za ~lanove fatalnog vojnog "revolucionarnog komiteta". A svi ostali aspiranti i kandidati za emigraciju ostali su bez prevoznih sredstava, kojima bi se mogli prebaciti preko mora. Pa se ~eljad, pokunjena i obeshrabrena, sada vra}a u Beograd. Vra}aju se, i kako su ve{ti, odmah tra`e i hvataju veze s nema~kim vlastima...Sve ve}ma o`ivljuje Beograd.Prvih dana, iza bombardovanja, brinuli su se ljudi samo zato kako da iz ovog kataklizma iznesu `ivu glavu sebi i svojim najbli`ima. Sada se interes pro{iruje i na {iri krug: svako se raspitkuje za sudbinu svoje dalje rodbine, svojih znanaca i prijatelja. Radoznalost je op{ta, kako to uvek biva nakon pogre{nih doga|aja.Jedne od prvih radnja koje se otvaraju, to su kafane. U njima, a pogotovo u neuglednim "a{~inicama" i narodnim kuhinjama, `ivot vre i klju~a. Zavirih u jednu od tih "kafanica", pa se ne mogoh ~udom na~uditi, kako je krigla piva brzo sprijateljila okupatore, nema~ke vojnike, s okupiranim uro|enicima: Ljudi se

+ 34 +

gotovo bratime, napijaju}i Fuhreru i Velikoj Nema~koj!Otvaraju se i delikatesne radnje i mlekarnice, ali je njihovo poslovanje ograni~eno na kratko radno vreme i na prodaju malenog broja artikala.Ulice su sve `ivlje i zakr~enije. Ispunjuje ih ve}im delom omladina, koja je toliko nasmejana, bezbri`na i "`ivotu radosna", kao da se minulih dana i nije ne{to katastrofalno po ovu zemlju desilo!I `enskadija, pogotovo mla|a, sve ve}ma ispunjuje ulice. Ali ne vi{e nedoterana, bez kozmetike: nalickane "frajle" i raspu{tenice opet se pojavi{e na tr`i{tu ljubavi, fiksiraju}i dopadljive mu{karce.[ta ose}a i misli Beograd, neposredno posle bombardovanja i okupacije?"Raju" je dobivena lekcija u glavnom, opametila: bez sustezanja, ona proklinje 27. marta i generala Simovi}a, glasno iznose}i uverenje da je zauvek odzvonilo nesavesnim vlastord{cima, protekcionizmu i nepotizmu, plja~ki i korupciji. Kod "gospode" reakcija na nacionalnu katastrofu je raznovrsnija:Pitam jednog prijatelja, {to ka`e za zlo koje nas je zadesilo. Odgovara: "Pro{li smo taman onako kako smo zaslu`ili!"Na isto pitanje jedan drugi odgovara: "U zlu ima i dobra! Ovaj kataklizam pro~istio nam je atmosferu i o~istio nacionalni teren od nagomilanog |ubreta, koje bi nas, bez toga, jo{ bogzna dokad davilo i ru`ilo nam vazduh!"Tre}i veli: "U svoje vreme, osu|ivali smo ^ehe i Hahu {to su bez borbe `rtvovali slobodu. Sad smo ^esima i Hahi dali punu satisfakciju. I treba tek po`aliti da i mi, u odsudnom ~asu, ne imadosmo jednoga Hahu!" Susretoh znanca koji je, jo{ 5. aprila, bio ratoboran kao Ariostov Orlando, a najve}i optimista, s obzirom na ishod na{eg oru`anog sukoba s Nemcima. Ali pre nego li dospeh da ga upitam {to sada misli, on slavodobitno usklikne: "Nisam li ja Tebi govrio, kako }e ova avantura da svr{i? Se}a{ li se!" Se}am se, se}am, dragane tvog ludovanja!Jedna dama s uzdahom mi saop{ti: "Kako su smeli Nemci ovako da nas iznenade, i ovo ~udo iz nas da urade? Nisam to od njih o~ekivala. Ja ne bih bila tako postupila".Okamenio sam se gotovo od ~uda, kad sam jednog grlatog anglofila, posle okupacije, na ulici spazio s kukastim krstom u butonijeri...*Strah i trepet Beogra|ana pod okupacijom su malobrojni kriminalni tipovi koji, pod pla{tem no}i, pucaju na nema~ke patrole, kidi{u na `ivot pojedinaca, nema~kih vojnika i oficira. Revolt na postupak ovih tipova u gra|anstvu je ogroman. Ne ide prose~nom gra|aninu u glavu, kako i za{to se vr{e ova nedela, koja se kvalifikuju kao ludost i mahnitost zane{enjaka.Me|utim, ne radi se tu o ekscesima fanatika, ve} je para po sredi; Za dobre pare, za engleske pare, uvek }e se kod nas na}i cini~nih zlikovaca koji }e uraditi sve mogu}e da se pokvare i upropaste iole snosni kulturni odnosi izme|u okupatora i okupiranih. Potrebno je franktirerstvo, potrebna je sabota`a, da bi se iskopao {to dublji jaz izme|u Nemaca i Srba jaz koji }e da ispunjavaju krv i le{evi, suze i patnje nevinog naroda. To, dabome, nije potrebno obi~nom gra|aninu Beograda, ni prete`noj ve}ini stanovnika Srbije, ali je takva provalija potrebna Englezima. Englezi gledaju svoj interes, i njemu za volju ne biraju sredstva. Ali {to da se ka`e za na{e izrode koji su, tu|inu u slu`bi, pripravni da se poigraju `ivotima desetaka i stotina nevinih svojih zemljaka i sugra|ana?!

+ 35 +

VESNICI NOVE EREMno{tvo nema~kih trupa prolazi okupiranim Beogradom. To je vojska u konstantnom pokretu. Jedni odredi dolaze sa juga i kre}u na sever, drugi se sa severa prebacuju u suprotnom pravcu; smenjuju se oni s isto~ne i zapadne strane na{e zemlje. Relativnu stalnost u`ivaju samo vi{e komande i {tabovi, a trupe se menjaju i smenjuju gotovo svakih nekoliko dana.{to karakteri{e ovu vojsku koja nam je iz dana u dan pred o~ima?Pre svega, to je njena mladost. Mlad joj je komandni sastav, jo{ mla|i su vojnici. Omladina daje ton i prestavlja osnovicu savremene nema~ke vojske. Tek tu i tamo vidi{ po koju skupinu zrelijih vojnika, ali ti ne pripadaju operativnoj vojsci u punom smislu, nego su pripadnici drugog poziva, ve}inom za pozadinsku slu`bu.Koje li ogromne razlike, u tom pogledu, izme|u nema~ke i na{e vojske! Kod Nemaca, omladina nosi gotovo sav teret ratnih operacija, podviga i napora na svojim le|ima; kod nas je te`i{te operativne vojske preba~eno na starija godi{ta. Upravo pre~esto, u redovama na{e vojske, u ovo ratno vreme, vi|alo se je prave pravcate starce, pogrbljene i sme`urane, ljude koje ve} napu{taju `ivotne snage, a koji ipak moraju da podnose nesrazmerne napore i uzbu|enja.Ma da je mlada nema~ka vojska, ipak se u njoj sve ~ini da vojnik izbegne svako suvi{no tro{enje energije, da mu se taj utro{ak smanji na minimum. Zato nema~ki vojnik jedva da i mar{ira na ve}e distance, nego se vozi; na iole znatnije razdaljine, on na sebi ni{ta ne nosi. Motorno vozilo ovog ili onog tipa prenosi ~ak i njegovu pu{ku, municiju i sve ostale, vojni~ke i `ivotne potrep{tine. Na{ vojnik, me|utim, koji je prose~no mnogo stariji, a prema tome i neizdr`ljiviji od nema~kog vojnika, natovaren je ko marvaa, nose}i na sebi i potrebno i nepotrebno, te je tako pretovaren ~esto bio primoran da pe{a~i desetine kilometara dnevno.Zamerne su ~isto}a i urednost nema~kog vojnika; me|u njima nema musavih, bradatih i ~upavih fizionomija; ne vi|a{ vojnika koji ne bi imao primerno o~i{}enu obu}u, i{~etkano odelo. To je vojska, u kojoj nema va{iju i ostalih insekata. Kulturan je izgled svakog nema~kog vojnika; kulturno je njegovo dr`anje i pona{anje! Gotovo svaki od vojnika nosi sa sobom fotografski aparat - to je sastavni deo njegove toalete, ba{ kao i aparat za brijanje, ~e{alj, i ~etka za zube. Od knjige i novine se nema~ki vojnik ne odvaja: gde stane i pane, tu ~ita, ili pi{e. Njegovu korespondenciju prenose naro~iti autokari poljske po{te njegov kontakt s familijom i zavi~ajem je `iv i neprekidan, ma gde se on nalazio, na frontu ili pozadini, u bolnici ili previjali{tu.Disciplina je u ovoj vojsci uzorna. I to ne samo u stroju nego i van njega. Ali to nije disciplina batine, rezultat bezobzirnog i grubog odnosa starijih prema podre|enima. Odnos izme|u oficira i vojnika ponekad je pro`et opho|enjem drugarskim i familijarnim; ali, u glavnom uzev{i, vojnik i oficir u toj vojsci odnose se s me}usobnim po{tovanjem, s respektovanjem svoje i tu|e li~nosti.Retka radinost karakteri{e vojsku koja je, u desetak dana, kao pobednik preplavila ~itavu na{u zemlju. Ova radinost nije prisilna, nego je ne{to {to se samo po sebi razumeva, ne{to {to je upravo imanektno ovakom pripadniku ove velike nacije. Nema~ki vojnik ume da se i odmara i u`iva, kad je re~ o odmaranju

+ 36 +

i u`ivanju; zli kad je u poslu, on ne "markira", nije zabu{ant, nego zdu{no i savesno, upravo sa nekim unutra{njim u`itkom vr{i svoj posao i svoju du`nost. Ova radinost i radna disciplina, ova konstruktianost i stvarala~ka radost zapa`aju se, ve} na prvi pogled, kod svakog pripadnika nema~ke vojske, s kojim dolazi{ u kontakt. I ova karakterna crta prestavlja upadljiv kontrast s na{im ~ovekom, pa i s na{im vojnikom! Motorizovana je to vojska, koja primenjuje poslednje slovo tehnike u svojoj ratnoj akciji. Ali motor, u vazduhu i na zemlji, tra`i konstantnu negu i pa`nju, budnu kontrolu i vrlo ~este opravke. Zato nas upravo frapira kad gledamo nema~ke vojnike, koji jo{ nisu pravo si{li s motornih vozila, jo{ se nisu pravo spremili za dogorovanje i odmaranje, pa ve}, pre svega, ogledavaju i ~iste svoja vozila, bez odga|anja popravljaju i najmanji defekat na njima, ~iste ih, upravo miluju.*Prelazim ~amcem preko Save. I kad sam se prebacio na beogradsku stranu, ugledah u vodi ~itav niz tenkova, a oko njih voja`e u kupa}im kostimima, Peru ljudi tenkove, ispiru sa njih svaki trunak blata, a u isto vreme se i kupaju. Blje{te na suncu ~iste grdosije, a blje{te i sna`na, zdrava telesa mladih vojnika!*Pored Parlamenta, u travnjaku, povaljena je na nauznak olupina omanjeg automobila. Izudarana je ta olupina, skinuto je s nje sve {to se moglo odneti, ostade na njoj samo slupana i zgnje~ena karoserija i upropa{ten motor. Tri dana je olupina ovako le`ala na travnjaku, i prolaznici su je sa`aljivo i prezrivo gledali. ~etvrtog dana, ova bedna olupina bila je odvu~ena sa travnjaka u jedan obli`nji }orsokak, nezakr~en uli~nim saobra}ajem, i dva nema~ka vojnika natecala su se u napornom radu, kako da {topre oprave olupinu, i da je u~ine sposobnom za njezinu raniju funkciju. Dva dana su neumorno radili vojnici, a ve} tre}eg, pred o~ima prolaznika stajao je na to~kovima automobil, sposoban za vo`nju, koji je, malo zatim, snagom svog sopstvenog motora, napustio }orsokak.*Prolazi ~eta nema~kih pe{aka ulicom. Vojnici joj nisu omladinci; pre{li su ve} u zrelije godine. Ali ponosno i mu{ki stupaju ovi 35-godi{njaci. Izdigli glave, isprsili se ljudi, mar{iraju u uzornom redu, svako vodi ra~una o svom izgledu, a svi zajedno o skupnom; pevaju slo`no i bodro, da ih je milina slu{ati. Ali i gledati! To je vojska!*Na zgradi Narodne Skup{tine vije se crven barjak s kukastim krstom. A u zgradi ko{nica i vreva vojnika koji Parlamenat opremaju za rezidenciju vojnog komandanta Srbije. Uzoran red vlada u zgradi, gde su se jo{ nedavno igrali politi~ara zvani i nezvani, narodni i protivnarodni odabranici. Igrali su se obesno i lakomisleno, ba{ kao i Rosandi}evi konju{ari {to se pred Parlametom igraju ,,s konji vrani". Igrali smo se 22 godine s dr`avom, pa je, tako re}i kroz no}, proigrali, ba{ kao na kocki. Krvlju, suzama i neopisivim patnjama mnogih desetina generacija bila je sazdana i ste~ena Jugoslavija; prokockali smo je u no}i 27. marta, kao da je na kocki ste~ena...*Pitam nema~kog oficira, dabome, subalternog, kakve impresije nosi s pohoda na na{u zemlju. Odgovara mi: "Da Vam pravo ka`em, ovo i nije bio rat! Gotovo me je stid, i podilazi me ose}aj nevoljkosti, {to sam s tenkom morao da idem na

+ 37 +

vojnike, koji su bili gotovo goloruci! Mi u tenku, a va{i vojnici i{li su na nas s uperenim bajonetima! Jedan od tih va{ih vojnika juri{ao je na nas ~ak bosonog!"*Ni mr`nje ni prezira ne pokazuje pobednik, nema~ki vojnik, prema nama, pobe|enima. Dok vr{i svoju du`nost, on je savr{eno indiferentan prema okolini mi za nj kao da i ne postojimo; u slobodnim ~asovima, on ne izbegava kontakt s na{im svetom, interesuje se za sve na{e tretira nas kao ljude, dabome, dok mu ne "stanemo na `ulj". Za na{u sirotinju ima ose}aja: Na svoje sam o~i gledao nema~ke vojnike, odmah nakon okupacije, kako sirotinji dele hranu i namirnice, ~ak i svoje zalihe vode joj ustupaju.*Na la|i izme|u Zemuna i Beograda, razgovaram s nepoznatim saputnikom, u svakom slu~aju inteligentnijim ~ovekom, o nema~koj vojsci. saputnik mi ka`e:"Kad ih gledam (sc. nema~ke vojnike), imam ose}aj da su preda mnom Atilini Huni, samo modernizovani. Umesto konja, ovi moderni Huni upotrebljavaju motorna vozila; na njima prevaljuju, brzinom strele, neobjatna prostranstva; preplavi{e Evropu na ovim svojim savremenim konjima; strah su i trepet cele Evrope; na tim motornim konjima, tako re}i, jedu i spavaju, na njima se biju i odmaraju...

Odvratih saputniku:"Povr{no gledate na stvari! Ta~no je da se brzina i pokretnost, udarna snaga i elan, nema~kih trupa u ovom ratu mogu usporediti s adekvatnim odlikama ratnika koje je predvodio Atila. Ali Huni su bili Azijati, i za njih Evropa nije bila nego objekat plja~ke, koju su oni ru{ili ru{enja radi, jer im je to bilo u krvi i instinktu. Me|utim, ovi Nemci ve} 2.500 godina `ive u srcu Evrope; oni su ne samo kost od kosti, krv od krvi evropske, nego su sr` i ki~ma Evrope; Njihov doprinos izgradnji evropske civilizacje je ogroman; evropska kultura bila bi krnja, bila bi "torso", bez nema~kog "arrort-a" evropskoj literaturi, filosofiji, muzici, tehnici, medicini, nauci uop{te, ekonomiji i socijalnom razvoju njezinom. I aktuelni nema~ki pohod namenjen je ne ru{enju nego daljoj izgradnji Evrope. Izgradnji boljeg i savr{enijeg kulturnog, politi~kog i ekonomskog reda Evrope. Nemci su danas vesnici nove ere, graditelji novog poretka. Uspe li Nema~ka u tome, Evropa kao celina ima}e od toga koristi; slomi li se Nema~ka u tom poduhvatu, verujte mi, cela Evropa i evropska civilizacija strmoglavi}e se u naru~aj nezadr`ive dekadanse i varvarizacije. I od Atalinih Huna spasli su Evropu Germani, Franci; danas su Nemci tako|e jedina ~vrsta barijera, jedini bedem reda i poretka, o koji se razbijaju valovi anarhije i destrukcije. Nema~ka je srce Evrope; interes je, dakle, celog evropskog organizma da to srce {to pravilnije kuca, a ne da prestane da bije..."

+ 38 +