RAZLIKE IZMEU ENA I MUKARACA KAO POTROAA

Pol kao demografska determinanta ponaanja potroaa Marketing teorija i praksa oduvek je veliku panju i resurse poklanjala analizi razliitosti izmeu polova i posledicama istih na ponaanje potroaa.

Pol kao demografska determinanta ponaanja potroaa Istraivanje uticaja pripadnosti razliitim polovima na etiko rezonovanje i ponaanje, u marketing etici zauzima gotovo dominantno mesto.

Pol kao demografska determinanta ponaanja potroaa Ovim problemom se posebno bavi profesor Loo sa Univerziteta Lethbridge Alberta, Kanada.

On je, sumirajui rezultate prethodnih istraivanja na temu etikog ponaanja ena i mukaraca uvideo da je svega 17.1% analiza pokazalo da postoje razlike u etikom ponaanju koje su posledica uticaja pola, ali samo u sluajevima kada su ispitanici bili iz studentske populacije, dok kada ispitanici nisu bili studenti, taj procenat pada na 10.5%.

Loo to objanjava kroz tri razliita pristupa analizi uticaja pola na etiko ponaanje

Prvi pristup Prvi pristup razliito etiko ponaanje ena i mukaraca objanjava kroz proces socijalizacije i razliite uloge koju imaju polovi u drutvu, te stoga mukarci vei znaaj daju drutvenom i profesionalnom uspehu i skloniji su neetikom ponaanju, dok su ene vie okupirane harmonizacijom interpersonalnih odnosa.

Drugi pristup Drugi pristup razlike u etikom ponaanju mukaraca i ena pripisuje razliitim etikim kriterijumima, gde ene koriste pravilo da ne rade ono to ne ele drugi njima da rade, dok su mukarci voeni konsekvencijalizmom u smislu da neetino injenje jeste opravdano ako je krajnji rezultat ispravan.

Trei pristup Trei pristup razlike u etikom ponaanju pripisuje situacionim faktorima gde ekstremne situacije ine da se samo mukarci ekstremno ponaaju bilo etino ili neetino.

Istraivanja drugih autora Postojanje brojnih nepoklapanja miljenja razliitih autora i rezultata istraivanja poslediraju time da je analiza uticaja pola na ispoljavanje etikog ponaanja i dalje je veoma esta oblast istraivanja, kako u nauci tako i u marketing praksi.

Koncept stilova odluivanja potroaa (CSI) Stil odluivanja psiholoka je dimenzija koja pokazuje na koji nain potroai odluuju u kupovini proizvoda ili usluge.

Koncept stilova odluivanja potroaa (CSI) Faktorskom analizom identifikovano je osam temeljnih karakteristika stilova odluivanja potroaa koji utiu na kupovno ponaanje potroaa:

sklonost potroaa visokom kvalitetu, sklonost marki, sklonost novitetima i modi, sklonost rekreaciji i hedonizmu,cenovna osetljivost, impulsivnost, zbunjenost prevelikim izborom i sklonost kupovini marke iz navike.

Razlike u stilovima odluivanja prema polu ene se sve vie ukljuuju na trite rada, poveavaju svoju kupovnu mo i imaju manje vremena za kupovinu, dok mukarci sve vie vremena posveuju poslovima koje su pre tradicionalno obavljale ene pa se sada ukljuuju i u kupovinu.

ene postaju sline mukarcima u raznim aspektima kupovine.

Stoga je relevantno istraiti razlike u stilovima odluivanja mukaraca i ena.

ene su sklonije perfekcionizmu od mukaraca Potroai skloni perfekcionizmu uglavnom kupuju proizvode superiornijeg kvaliteta.

Vie vremena posveuju kupovini i sistematski pretrauju raspoloive informacije o proizvodima koje nameravaju kupiti.

ene su sklonije perfekcionizmu od mukaraca Istraivanja pokazuju da u vezi s kvalitetom proizvoda ene u pravilu imaju vea oekivanja od mukaraca i stoga trae najbolji mogui izbor.

Mukarci, s druge strane, manje vremena provode u kupovini i povrnije itaju informacije o proizvodima.

Mukarci su skloniji kupovini marki od ena Sklonost marki meri sklonost potroaa prema kupovini skupljih i poznatih marki.

Mukarci i ene koji pokazuju sklonost marki povezuju vie cene s boljim kvalitetom proizvoda.

Mukarci su skloniji kupovini marki od ena Prola istraivanja pokazuju da mukarci pokazuju veu sklonost markama od ena, jer marke daju imid veeg kvaliteta proizvodu koji ne treba dugo traiti i sakupljati informacije o njemu, nego ga je mogue relativno brzo kupiti.

ene su sklonije novitetima i modi od mukaraca Sklonost novitetima i modi ukljuuje motivaciju da se kupi najnoviji proizvod koji je u trendu.

ene su sklonije novitetima i modi od mukaraca Prola istraivanja pokazuju da ene iskazuju veu sklonost novitetima i modi od mukaraca.

One uivaju u kupovini i vole biti u skladu s najnovijim stilovima i modom.

Za razliku od ena, mukarci su manje ukljueni u modu.

ene su sklonije kupovini iz rekreacije i zadovoljstva od mukaraca Kupovina iz rekreacije i zadovoljstva jeste ona koja predstavlja zadovoljstvo, rekreaciju i zabavu za kupca.

ene su sklonije kupovini iz rekreacije i zadovoljstva od mukaraca Iako ne postoje konzistentni rezultati, brojna istraivanja pokazuju da u njoj ene vie uivaju od mukaraca.

ene oekuju da time ostvare zadovoljstvo, dok mukarci zadovoljstvo kupovine povezuju s mogunou izbora.

Mukarci su cenovno osetljiviji od ena Cenovno osetljivi kupci su oni koji pretrauju prodavnice kako bi ostvarili najpovoljniju kupovinu.

Mukarci su cenovno osetljiviji od ena Istraivanja pokazuju da su mukarci skloniji kupovini jeftinih proizvoda od ena.

Oni trae najjeftiniji proizvod i zadovoljavaju se s prvom alternativom na koju naiu.

ene su sklonije impulsivnoj kupovini od mukaraca Impulsivna kupovina oznaava neplaniranu kupovinu, tj. onu u kojoj kupci ne planiraju svoju kupovinu unapred nego se na nju odluuju pod uticajem promocije i marketinkih aktivnosti unutar prodavnice.

ene su sklonije impulsivnoj kupovini od mukaraca Mukarci su usredsreeni na proizvod koji nameravaju kupiti i ne obraaju panju na promociju usmerenu na impulsivnu kupovinu.

ene su u kupovinu vie ukljuene od mukaraca, vie izloene promociji unutar prodavnice i stoga je vea verovatnoa da e impulsivno reagovati na kupovinu.

ene e biti vie zbunjene prevelikim izborom od mukaraca Zbunjenost prevelikim izborom oznaava da se potroai susreu s prevelikim brojem informacija, to im oteava izbor proizvoda.

ene e biti vie zbunjene prevelikim izborom od mukaraca Istraivanja pokazuju da su ene ee od mukaraca zbunjene prevelikim izborom.

Mukarci su manje skloni analizi komercijalnih poruka i vie im smetaju oglasi.

ene su sklonije od mukaraca kupovati iz navike Sklonost kupovini iz navike oznaava lojalnost potroaa i uestalost kupovine odreenih marki proizvoda i poseivanje odreenih prodavnica.

ene su sklonije od mukaraca kupovati iz navike Istraivanja pokazuju i da su ene lojalnije od mukaraca.

One pokazuju veu sklonost ponovnoj kupovini i vea je verovatnoa da e preporuiti prodavnicu prijateljima za daljnju kupovinu.