Mišljenje 2/20

u skladu sa Članom 3(1) Uredbe (EK) broj 715/2009 i Članovima 10(6) i 11(6) Direktive 2009/73/EK – Bosna i Hercegovina – Certifikacija Gas Prometa

Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske, entitet u Bosni i Hercegovini (dalje u tekstu „RERS“), obavijestila je Sekretarijat Energetske zajednice (dalje u tekstu „Sekretarijat“) o preliminarnoj odluci (dalje u tekstu „Preliminarna odluka“) o certifikaciji operatera transportnog sistema (dalje u tekstu „OTS“) Gas Promet JSC (dalje u tekstu „Gas Promet“), 18. maja 2020. godine. Preliminarna odluka je usvojena 28. aprila 2020. godine1 i zasnovana je na Članovima 21, stavovima (1)(2) i 44, stav (4) Zakona o gasu Republike Srpske iz 2018. godine, Člana 17, stav (1) Pravilnika o certifikaciji operatera transportnog sistema za prirodni gas RERS-a (dalje u tekstu „Pravilnik o certifikaciji RERS-a“) i Člana 33 stav (1), alineja (g) Poslovnika o radu RERS-a. Na osnovu Člana 10 Direktive 2009/73/EK (dalje u tekstu „Direktive o gasu“)2 i Člana 3 Uredbe (EC) broj 715/2009 (dalje u tekstu „Uredba o gasu“)3, od Sekretarijata se traži da dostavi svoje mišljenje po pitanju kompatibilnosti Preliminarne odluke sa Članovima 9 i 10, stav (2) Direktive o gasu. U ovom pogledu, Sekretarijat podsjeća da Bosna i Hercegovina nije transponovala Direktivu o gasu i Uredbu o gasu na čitavoj svojoj teritoriji. Nije imenovala jedinstveno regulatorno tijelo za gas na državnom nivou, kako se traži Članom 39, stav (1) Direktive o gasu. Ovo predstavlja ozbiljno i stalno kršenje zakona Energetske zajednice.4 Iako su obaveze vezano za uspostavljanje državnog regulatornog tijela i razdvajanje operatera transportnih sistema jednako važne, one su funkcionalno razlikuju jedna od druge. Odredbe o razdvajanju su kreirane da razdvoje upravljanje nad OTS-om i od djelatnosti proizvodnje i snabdijevanja kako bi se eliminisali eventualni sukobi interesa, i time da se promoviše otvaranje tržišta5. U okruženju kao što je ovo u Bosni i Hercegovini gdje energetske djelatnosti uglavnom obavljaju javna preduzeća, koje karakterišu dominantne pozicije na njihovim nadležnim tržištima i koje su međusobno povezane na načine koji čine razvoj tržišta gotovo nemogućim bez razdvajanja, jasno odvajanje kontrole i sprečavanje sukoba interesa je od posebne važnosti. Zbog toga, Sekretarijat daje Mišljenje o certifikaciji Gas Prometa kao prvog OTS koji treba da bude razdvojen u zemlji. Ne-razmatranje Preliminarne odluke zbog propusta Bosne i Hercegovine da prenese Treći energetski paket bi lišilo Sekretarijat mogućnosti da zahtijeva važne dopune sa ciljem da RERS donese konačnu certifikaciju u okviru pravila o razdvajanju iz Direktive o gasu. Kada jedinstveno državno regulatorno tijelo bude imenovano (takođe) sa kompetencijama za

1 Одлука РЕРС-а број 01-334-6/19/П-142-19 од 28. априла 2020.

2 Директива 2009/73/ЕC Европског парламента и Савјета од 13. јула 2019. везано за заједничка правила за

унутрашње тржиште природног гаса и опозивајући Директиву 2003/55/ЕC, како је припремљено и прилагођено Одлуком 2011/02/MS-EnC Министарског савјета Енергетске заједнице од 6. октобра 2011. године 3 Уредба (ЕC) број 715/2009 Европског парламента и Савјета од 13. јула 2009. о условима за приступ

транспортним мрежама за природни гас и опозивајући Уредбу (EC) број 1775/2005, како је припремљено и прилагођено Одлуком 2011/02/MC-EnC Министарског савјета и Енергетске заједнице од 6. октобра 2011. године 4 Одлука 2018/16/MC-EnC

5 Мишљење Секретаријата 1/16 од 3.фебруара 2016 TAP AG; Мишљење 1/17 од 23. јануара 2017/ОТС;

Мишљење 3/17 од 23. јануара 2017 EMS; Мишљење 2/17 од 22. априла 2017 Yугоросгас Транспорт; Мишљење 1/18 од 27. фебруара 2018. CGES; Мишљење 2/19 пд 1. фебруара 2019. године 2019 KOSTT; Мишљење 3/19 од 17. јуна 2019. МЕПСО; Мишљење 4/19 од 17. децембра 2019. godine GTSO

certifikovanje OTS za gas, Sekretarijat može tražiti otvaranje procedure o certifikaciji za ponovnu ocjenu usklađenosti u skladu sa Članom 10 Direktive o gasu. Sekretarijat je tražio od Regulatornog odbora Energetske zajednice, 22. juna 2020. godine da dostavi

svoje mišljenje o Preliminarnoj odluci shodno Članu 3(1) Uredbe o gasu. Do sada, Sekretarijat nije dobio

odgovor.

Rasprava o certifikaciji Gas Prometa je održana 9. septembra 2020. godine od strane Sekretarijata sa

predstavnicima RERS-a i Gas Prometa. Državna regulatorna komisija za energiju, DERK, je bila pozvana

na raspravu, ali oni nisu učestvovali.

I Osnov

Podnosilac zahtjeva je osnovan 1998. godine od strane Vlade Republike Srpske i reorganizovan u

sadašnju organizacionu strukturu u maju 2019. godine. U vrijeme podnošenja zahtjeva za certifikaciju,

preduzeće je imalo dozvole za upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas6 i za transport

prirodnog gasa, izdate 30. jula 2015. koje su važile do 23. marta 2020.7 Zaista je bilo uobičajeno u bivšoj

Jugoslaviji da se pravi razlika između upravljanja sistemom (komercijalna strana transporta, uključujući

investicije, dispečiranje i alokaciju kapaciteta) i transporta (tehnička strana transporta, uključujući

vlasništvo nad cjevovodom, mjerenje i održavanje kao i pružanje podrške operatoru sistema u izradi i

sprovođenju investicija).

Gas Promet je jedan od dva operatora transportnog sistema u Republici Srpskoj, dok je drugi

nerazdvojen Sarajevo-gas Istočno Sarajevo. U drugom entitetu Bosne i Hercegovine, Federaciji Bosne i

Hercegovine, OTS BH Gas takođe nije razdvojen kako se traži Trećim energetskim paketom.

Transportna mreža u Republici Srpskoj je otprilike 64 km duga. Nema nijedne kompresorske stanice na

mreži u Republici Srpskoj (ili Bosni i Hercegovini). Umjesto toga, pritisak se kontroliše od strane

Srbijagasa, najvećeg akcionara Gas Prometa, u Batajnici, blizu Beograda u Republici Srbiji, gdje se nalazi

kompresorska stanica. Gasovodni sistem čine sljedeće dionice gasovoda: Šepak-Karakaj, Karakaj-Zvornik

i Karakaj-entitetska granica između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. U skladu sa

razlikom koja je gore opisana, Gas Promet komercijalno upravlja svim trima dionicama transportne

mreže u Republici Srpskoj, uključujući dispečiranje i alokaciju kapaciteta po regulisanim tarifama.

Vlasništvo i upravljanje (u domaćoj terminologiji: transport gasa) na dionici Karakaj – entitetska granica

između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, međutim, ostaje pod Sarajevo-gasom Istočno

Sarajevo. Transportna mreža u vlasništvu i kojom upravlja Gas Promet ima kapacitet od oko 710 mcm/a,

od kojih se nekih 250 mcm/a koristi na osnovu godišnjih ugovora o kapacitetu. U prosjeku, nema više od

tri korisnika transportne mreže (trgovaca), tj. Srbijagas, GAS-RES i BH Gas.

Gas Promet je otvoreno akcionarsko društvo. Njegova dva glavna upravljačka organa su Skupština

akcionara i Upravni odbor. Skupština akcionara imenuje i razrješava članove Upravnog odbora i odlučuje

o pitanjima suštinske važnosti kao što je alokacija profita i pokrivanje troškova. Njegove odluke se

obično donose prostom većinom prisutnih ili zastupanih glasova, sa izuzetkom odluka koje su više

6 Одлука РЕРС-а број СГ-238-LL/14/P-88-222 od 30.07.2014.

7 Одлука РЕРС-а број СГ-488-7/18/P-102-13 od 07.02.2019.

fundamentalne prirode (povećanje/smanjenje kapitala, promjene statuta, itd.) što zahtijeva

dvotrećinsku većinu. Sva akcija nosi jedan glas. Upravni odbor čine tri člana, od kojih dva člana ne mogu

biti zaposleni Gas Prometa. Trenutni članovi su gospodin Milan Đukić (izabran od strane Upravnog

odbora kao predsjednik), gospodin Jovo Karan i gospodin Igor Milanović. Gospodin Đukić je takođe

direktor Novi Sad Gas-a, vertikalno integrisane gasne kompanije u Republici Srbiji i podružnice

Srbijagasa, najvećeg akcionara Gas Prometa. Štoviše, gospodin Đukić je izvršni direktor za pravna pitanja

u Srbijagasu. Upravni odbor, između ostalih zadataka, usvaja tarife za transport (koje treba da odobri

RERS), imenuje i daje instrukcije glavnom izvršnom saradniku i drugoj dvojici izvršnih direktora, utvrđuje

plan poslovanja i usvaja investicione odluke u iznosu od preko 50.000 KM (oko 25.000 Evra).

Akcionari Gas Prometa su: Srbijagas (39,14%), Akcijski fond Republike Srpske (26,09%), DIUF

Management Solutions (17,97%), podružnica Rezervnog penzijskog fonda Republike Srpske nazvana

PREF (10%), Fond za restituciju Republike Srpske (5%) i fizička lica posjeduju manje od 2% akcija. Sem

fizičkih lica, svi akcionari Gas Prometa su takođe uključeni u proizvodnju i/ili snabdijevanje prirodnim

gasom.

Srbijagas, inkumbent prirodnog gasa u državnom vlasništvu od 100% u susjednoj Republici Srbiji, obavlja

djelatnosti transporta gasa, skladištenje, distribuciju i snabdijevanje i ima dominantnu poziciju na tržištu

i na veleprodajnom i na maloprodajnom nivou. Kako je Sekretarijat ranije ocijenio, Srbijagas ima

dominantnu poziciju na srbijanskim tržištima za veleprodajno snabdijevanje, maloprodajno

snabdijevanje, transport i distribuciju.8 Srbijagas je takođe javni snabdjevač i rezervni snabdjevač

krajnjih kupaca, koje je joj omogućio zakonski monopol u pogledu ovih kupaca. Nepostojanje razdvajanja

u skladu sa (čak) Drugim energetskim paketom je već dovelo do Odluke o stvaranju ozbiljnog i stalnog

kršenja zakona Energetske zajednice donesene od strane Ministarskog savjeta.9 Preduzeće takođe nije

razdvojeno u skladu sa Direktivom o gasu prema Trećem energetskom paketu. Na tržištu Bosne i

Hercegovine, Srbijagas takođe posjeduje 80% akcija Bijeljina Gasa, preduzeće za snabdijevanje gasom u

Republici Srpskoj. Bijeljina Gas trenutno gradi distributivnu mrežu prirodnog gasa u gradu Bijeljini i još

ne obavlja djelatnost snabdijevanja.

Akcijski fond, Fond za restituciju i Rezervni penzijski fond Republike Srpske nastali su na osnovu zakona.

Investiciono-razvojna banka Republike Srpske (IRBRS), u kome Vlada predstavlja Republiku Srpsku,

upravlja sa dva od navedenih fondova. Isti direktor je za oba Fonda i IRBRS, koga je imenovao Nadzorni

odbor nadležnog entiteta koji je dalje imenovan (ili nominovan za imenovanje Parlamentu) od strane

Vlade Republike Srpske. Upravljanje PREF-om, podružnicom Rezervnog penzijskog fonda Republike

Srpske, upravlja kompanija za upravljanje, koja je takođe u vlasništvu i kojom upravlja Vlada Republike

Srpske. Akcijski fond Republike Srpske drži 29.9% akcija u Sarajevo-gasu Istočno Sarajevo, vertikalno

integrisani lokalni snabdjevač gasa u Republici Srpskoj. Fond za restituciju posjeduje 5% i Rezervni

penzijski fond Republike Srpske (kroz PREF) posjeduje 10% akcija u nekoliko energetskih kompanija,

naime komunalno preduzeće za gas u opštini Zvornik, Zvornik stan i u Sarajevo-gasu Istočno Sarajevo, ali

takođe u podružnicama Elektroprivrede Republike Srpske za proizvodnju, distribuciju i snabdijevanje,

8 Мишљење 1/2019 од 1.фебруара 2019. о ослобађању пројекта гасовода Гастранс од одређених одредби из

Директиве 2009/73/EC од стране Агенција за енергију Републике Србије 9 Слчај ECS-9/13 https://www.energy-community.org/legal/cases/2013/case0913RS.html и ECS-9/13S

https://www.energy-community.org/legal/cases/2013/case0913RS.html

vertikalno integrisanom preduzeću za električnu energiju koje je direktno u vlasništvu Republike

Srpske.10

Štoviše, Republika Srpska posjeduje 100% akcija u GAS-RES-u, kompaniji za uvoz, trgovinu i

snabdijevanje gasom za i u Republiku Srpsku. Po RERS-u, 11 GAS-RES je imao 87% akcija na

maloprodajnom tržištu u Republici Srpskoj u 2019. godini. Republika Srpska je takođe vlasnik

Elektroprivrede Republike Srpske u udjelu od 100%. Kao jedini akcionar, Vlada Republike Srpske imenuje

članove upravnog odbora u tim kompanijama.

DIUF Management Solutions čine dva investiciona fonda u privatnom vlasništvu. Oni takođe posjeduju

akcije u proizvodnim kompanijama i kompanijama za snabdijevanje, premda sve sa 1% ili manje.

II Preliminarna odluka

Zakon o gasu Republike Srpske, koji je usvojen 2018. godine, prenosi u svoj Član 37 odredbe Direktive o

gasu o vlasničkom razdvajanju. Gas Promet je 16. septembra 2019. godine dostavio RERS-u zahtjev za

certifikaciju prema modelu vlasničkog razdvajanja u skladu sa tom odredbom. RERS je usvojio

Preliminarnu odluku 28. aprila 2020. godine.

U svojoj Preliminarnoj odluci, RERS dolazi do bezuslovnog zaključka da Gas Promet u potpunosti

ispunjava zahtjeve odredbi o vlasničkom razdvajanju u skladu sa Članom 37 Zakona o gasu.

Odluka kaže:

1. Zahtjev akcionarskog društva za transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas

„GAS PROMET“ Pale se prihvata za certifikaciju operatora transportnog sistema za prirodni gas

broj 01-688/17 od 12. septembra 2019, koji traži model razdvajanja – vlasničko razdvajanje.

2. Akcionarsko društvo za transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas „GAS

PROMET“ se certifikuje kao operator transportnog sistema za prirodni gas.

3. Odluka stupa na snagu na dan donošenja i biće objavljena, skupa sa Mišljenjem Sekretarijata

Energetske zajednice u „Službenom glasniku Republike Srpske“ i na internet stranici Regulatorne

komisije za energetiku Republike Srpske.

III Procjena Preliminarne odluke

10

Наиме: Електрокрајина а.д. Бањалука (дистрибуција електричне енергије и јавно снабдијевање електричном енергијом), Електро Добој а.д. Добој (дистрибуција електричне енергије и јавно снабдијевање електричном енергијом), Електродистрибуција а.д. Пале (дистрибуција електричне енергије и јавно снабдијевање електричном енергијом), Електрохерцеговина а.д. Требиње (дистрибуција електричне енергије и јавно снабдијевање електричном енергијом), Електро-Бијељина а.д. Бијељина (дистрибуција електричне енергије и јавно снабдијевање електричном енергијом), хидроелектране на ријеци Дрини а.д. Вишеград (производња електричне енергије), хидроелектране на ријеци Врбас а.д. Мркоњић Град (производња електричне енергије), хидроелектране на ријеци Требишњици а.д. Требиње (производња електричне енергије), РиТЕ (Рудник и Термоелектрана) Угљевик, а.д. Угљевик (производња електричне енергије), РиТЕ (Рудник и Термоелектрана) Гацко а.д. Гацко (производња електричне енергије). 11

https://reers.ba/wp-content/uploads/2020/09/Izvestaj_RERS_2019_CIR_2_dio_FINAL-Z-pdf

Na osnovu dobro-utemeljene prakse Sekretarijata, sljedeći aspekti su posebno važni prilikom procjene

usklađenosti Preliminarne odluke sa modelom razdvajanja koji je sadržan u Članu 9 Direktive o gasu:

a) preduzeće koje će biti certifikovano treba da bude vlasnik transportnih sredstava kako se traži

Članom 9 stav (1), alineja (a) Direktive o gasu;

b) preduzeće koje će biti certifikovana treba da obavlja funkcije i zadatke OTS-a kako se traži

Članom 9 stav (1), alineja (a) Direktive o gasu; i

c) kontrola nad i sprovođenje bilo kojih prava u preduzeću koje treba da bude certifikovano treba

da bude razdvojeno od kontrole nad i sprovođenja bilo kojih prava u preduzećima koja su

uključena u proizvodnju ili snabdijevanje prirodnim gasom i električnom energijom kako je

zahtijevano Članom 9, stavovima od (1) do (3) Direktive o gasu.

a. Vlasništvo transportnog sistema za prirodni gas

Član 9, stav (1), alineja (a) Direktive o gasu (kako je preneseno Članom 37, stav (1) Zakona o gasu) traži

da „svako preduzeće koje posjeduje transportni sistem radi kao operator transportnog sistema“. Ovo u

principu znači da preduzeće koje podnosi zahtjev za certifikaciju jeste vlasnik transportnih sredstava za

prirodni gas, tj. transportnog sistema za prirodni gas. Vlasništvo nad transportnim sredstvima je jedan

od ključnih elemenata u modelu vlasničkog razdvajanja jer on obezbjeđuje beskompromisnu nezavisnost

OTS u donošenju odluka po pitanju upravljanja i investiranja u sistem i eliminiše moguće sukobe interesa

sa trećim licem vlasnikom sredstava.12

U svojoj Preliminarnoj odluci, RERS je zaključio da Gas Promet posjeduje transportni sistem kojim

upravlja. Pa ipak, na osnovu raspoloživih informacija, Gas Promet posjeduje dionice gasovoda Šepak –

Karakaj i Karakaj – Zvornik (uključujući mjerne stanice) ali ne i dionicu Karakaj – entitetska granica

između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Uprkos (istekloj) dozvoli za upravljanje Gas

Prometa koja je pokrivala tu drugu dionicu takođe, ona je u takođe u vlasništvu i njome upravlja

Sarajevo-gas Istočno Sarajevo u okviru dozvole za transport. Gas Promet nije, ugovorno ili na neki drugi

način, uključen u upravljanje ovom dionicom transportnog sistema što takođe podliježe posebnoj tarifi

za transport u korist Sarajevo-gasa Istočno Sarajevo.

Otuda, Gas Promet može jedino biti certifikovan i biti određen kao OTS prema vlasničkom modelu za

prethodne dvije dionice. Da se izbjegne svaka sumnja, Sekretarijat traži od RERS-a da u svojoj konačnoj

odluci eksplicitno naznači da Gas Promet samo obuhvata rad transportnog sistema dionica gasovoda

Šepak – Karakaj i Karakaj – Zvornik.

b. Preduzeće podnosilac zahtjeva obavlja ključne zadatke OTS-a

Član 9, stav (1), alineja (1) Direktive o gasu zahtijeva takođe da pomenuto preduzeće „radi kao operator

transportnog sistema“. Pojam operatora transportnog sistema se definiše Članom 2 broj 4 Direktive o

gasu. To proizilazi iz ove definicije da ključni elementi za jedno preduzeće da bi se smatralo kao OTS

12 Мишљење Секретаријата 1/20 од 5. фебруара 2020. Укренерго

budu rad, održavanje i razvoj transportne mreže.13 Ocjena regulatornog tijela u ovom pogledu treba

posebno da odredi da li dato preduzeće pravno ili stvarno sprovodi ključne zadatke OTS i da li posjeduje

neophodne (ljudske, tehničke, finansijske) resurse za ovo.14

U svojoj Preliminarnoj odluci, RERS ne ocjenjuje sposobnost Gas Prometa da sprovodi zadatke OTS-a

kako je opisano u Članu 13 Direktive o gasu. Posebno, nije verifikovao da li Gas Promet posjeduje

ljudske, tehničke i finansijske resurse koji su neophodni za obavljanje tih zadataka. Suprotno, mišljenje

RERS-a je da ocjena sposobnosti za obavljanje ovih zadataka od strane OTS-a treba da bude sprovedena

tek nakon certifikacije, u postupku izdavanja dozvole. Sekretarijat se ne slaže sa takvim mišljenjem.

Suprotno, ocjenjivanje sposobnosti je neophodno za potvrđivanje usklađenosti sa Članom 9, stav (1)

alineja (a) Direktive o gasu. Sekretarijat ističe posebno da angažovanje spoljnih resursa za ključne usluge

koje treba da pruža OTS je jedino moguće pod određenim uslovima koji su utvrđeni u prošlim

procedurama certifikacije.15

Sekretarijat bilježi da, u pogledu ljudskih resursa, kompanija trenutno ima samo 13 zaposlenih, što može

biti dovoljno imajući u vidu veličinu transportnog sistema. Sekretarijat traži od RERS-a da ocijeni da li i

kako osoblje obavlja sve zadatake na koje se upućuje u Članu 13 Direktive o gasu, da li su i za koje usluge

angažovani spoljni resursi; u slučaju angažovanja spoljnih resursa: da li Gas Promet efikasno nadzire,

kontroliše i daje instrukcije privrednom društvu koje pruža usluga i da li bilo koje privredno društvo koje

pruža usluge ispunjava uslove razdvajanja.

U pogledu finansijskih resursa, Sekretarijat napominje da Gas Promet posjeduje registrovani kapital u

iznosu od 4.690.620 KM (oko 2.400.000 Evra) i dobija redovan prihod od regulisanih tarifa na osnovu

metodologije o tarifi za transport donesene od strane RERS-a. U ovom pogledu, Sekretarijat nema razlog

da sumnja da tarife na odražavaju trošak za kapitalne troškove i troškove rade i da obezbjeđuju

odgovorajući profit.

Na kraju, u pogledu tehničkih resursa, od RERS-a se traži da verifikuje da li i u kojoj je mjeri Gas Promet u

poziciji da mjeri i kontroliše nizgasne protoke prema sistemima Sarajevo-gasa i Federacije Bosne i

Hercegovine.

Štoviše, treba podsjetiti da Gas Promet ne može uticati na pritisak u svom transportnom sistemu jer se

jedina kompresorska stanica nalazi na teritoriji Republike Srbije, i njome upravlja Srbijagas. Iz istorijskih

razloga, kompresorske stanice ne postoje na teritoriji Bosne i Hercegovine. Kako kompresorska stanica

koja se nalazi u susjednoj Srbiji služi isključivo za potrebe transportnih sistema za gas u Bosni i

Hercegovini, troškovi Srbijagasa se prenose na korisnike sistema na bosanskom sistemu kroz izlaznu

tarifu na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Gas Promet je korisnik ove usluge jer bez nje ne bi mogao

obavljati svoje glavne zadatke, rad mreže transportnog sistema koji posjeduje. Ovo je prepoznato

tehničkim sporazumom (interoperability – međusobno funkcionisanje) koji je potpisan između

Srbijagasa i Gas Prometa u 2017. godini.

U ovom pogledu, Sekretarijat napominje da je na OTS-u da obezbijedi da transport prirodnog gasa kroz

cjevovode visokog pritiska, pritisak, između ostalih parametara sistema, ostanu u okviru zahtijevanih

13

Мишљење Секретаријата 1/16 од 3. фебруара 2016. о цертификацији TAP AG 14

Мишљење Комисије о цертификацији VUN-a, C(2012) 2244 коначно, 29.3.2012. 15

Мишљење Комисије о цертификацијама Vorarlberger Ubertragungsnetze GmbH (2012 AT); Premier Tranmission Limited (2013 UK), Gas Networks Ireland (2016)

granica za vrijeme normalnog načina rada. Ako je ova funkcija povjerena spoljnim resursima, ti spoljni

resursi moraju biti u skladu sa uslovima koje je odredila Evropska komisija kako je gore rečeno. Kao

rezultat, RERS u svojoj krajnjoj odluci treba da traži od Gas Prometa da angažovanje spoljnih resursa za

upravljanje pristiskom gasa kao tehnička usluga treba da se bazira ne samo na tehničkom već i na

komercijalnom (ugovoru o pružanju usluga) ugovoru prema odgovorajućoj naknadi i pravu Gas Prometa

sa odgovarajućim pravima koja se tiču upravljanja, donošenja odluka i kompenzacije. Štoviše,

Sekretarijat ističe da je takvo angažovanje spoljnih resursa moguće ako je sprovođenje datih zadataka

podugovoreno drugom OTS-u koje traži certifikaciju/ili je certifikovano kao vlasnički razdvojen TSO.16

Ovo nije slučaj za Srbijagas niti za njen transportni ogranak, koji je i dalje u potpunosti integrisan u

Srbijagasu. Na kraju, RERS treba da utvrdi da Gas Promet ima dovoljo resursa da nadgleda, kontroliše i

pruži instrukcije operatoru kompresorske stanice.

c. Razdvajanje kontrole nad transportom od proizvodnje/snabdijevanja

Na osnovu Preliminarne odluke i informacija koje su dostupne Sekretarijatu, Gas Promet nije uključen u

proizvodnju energije niti u kupovinu ili prodaju. Ipak, Direktiva o gasu takođe insistira da isto tijelo ili

tijela ne kontrolišu djelatnosti proizvodnje i snabdijevanja, s jedne strane, i djelatnost transporta s druge

strane. Posebno, Član 9 stavovi (1) i (b), alineja (i) i alineja (ii) Direktive o gasu zabranjuje licu ili licima da

sprovode kontrolu ili bilo koje drugo pravo nad OTS-om i privrednim društvom koje obavlja neku od

funkcija proizvodnje ili snabdijevanja. Član 9, stav (2) Direktive o gasu isključuje određena prava u

potpunosti kao neusklađena, per se (samo po sebi). Član 9 stav (3) Direktive o gasu daje eksplicitno

upućivanje na funkcije proizvodnje i snabdijevanja prema Direktivi o električnoj energiji 2009/72/EC.

aa. Sprovođenje kontrole

Preliminarna odluka ne razrađuje detaljno razdvajanje kontrole, uprkos njenoj izuzetnoj važnosti ili

razdvajanju i certifikaciju u svjetlu cilja da se spriječe stvarni ili potencijalnih sukobi interesa između

transporta gasa, s jedne strane i proizvodnje i snabdijevanja s druge strane.

Sekretarijat ističe da je pojam kontrole definisan u okviru Člana 2(31) Direktive o gasu i u okviru Uredbe

o spajanju.17 Prema tome, isključiva kontrola zapravo postoji ako jedno privredno društvo samo može

sprovesti odlučujući uticaj na neko privredno društvo. Ovo je ili slučaj ako jedan akcionar može utvrditi

strateške komercijalne odluke privrednog društva, obično imajući apsolutnu većinu prava glasanja u

privrednom društvu ili bilo koje druga specijalna prava (pozitivna isključiva kontrola) ili ako može dati

veto na strateške komercijalne odluke privrednog društva u nekom privrednom društvu (negativna

isključiva kontrola). Zajednička kontrola postoji gdje dva ili više akcionara imaju mogućnost sprovođenja

odlučujućeg uticaja nad privrednim društvom bilo putem manjinskih akcionara koji objedinjuju svoje

glasove radi upravljanja privrednim društvom ili putem stvaranja situacija mrtve tačke radi blokiranja

strateških odluka. Da bi došlo do zajedničke kontrole, akcionari obično sarađuju i postižu zajedničko

stanovište u određivanju komercijalne politike svog privrednog društva, bilo na osnovu zakonski

obavezujućeg sporazuma ili na de facto osnovi, uključujući kao posljedicu snažne zajedničke interese,

koji idu preko samih finansijskih interesa datih akcionara.

16

Погледати фусноту 16 горе 17

Уредба Савјета (ЕК) број 139/2004 од 20. јануара 2004, Службени гласник Л24, 29.01.2004, страница 1-22

Sekretarijat traži od RERS-a da ocijeni detaljno situaciju prema ovom stanju u svojoj konačnoj odluci.

Radi ove ocjene, RERS se poziva da se fokusira primarno na ulogu, interese i ponašanje tri Fonda u

vlasništvu Republike Srpske (Akcijski fond, PREF podružnica Rezervnog penzijskog fonda i Fond za

restituciju) i Srbijagasa. Na osnovu informacija koje su na raspolaganju Sekretarijatu, tri Fonda su

direktno u vlasništvu i njih efektivno kontroliše Vlada Republike Srpske, uključujući kroz pravo glasa koja

odgovaraju udjelima i pravu da imenuje njihov menadžment. Radi ove ocjene, akcije koje su u vlasništvu

tri fonda mogu se pripisati njihovom jedinom akcionaru, Republici Srpskoj.18 Nesumnjivo, i Republika

Srpska i Srbijagas kontroliše djelatnosti proizvodnje i snabdijevanja. Republika Srpska je u potpunosti

vlasnik GAS-RES-a, glavnog snabdjevača na teritoriji, kao i Elektroprivrede Republike Srpske, inkumbenta

za proizvodnju i snabdijevanje električnom energijom.19 Srbijagas, preduzeće koje nije razdvojeno čak i u

skladu sa Drugim energetskim paketom20, a kamoli Članom 9 Direktive o gasu, kontroliše snabdijevanje

gasom u Republici Srbiji i posjeduje 80% Bijeljina Gasa, privredno društvo koje ima dozvolu za trgovinu i

snabdijevanje gasom u Republici Srpskoj.

Kao što je gore rečeno, Republika Srpska indirektno posjeduje 41,19% akcija Gas Prometa, Srbijagas

direktno posjeduje 39,14%, dok ostali akcionari posjeduju 16% akcija i manje. U nedostatku posebnih

dioničarskih kategorija, akcionarstvo se direktno prenosi u prava glasanja što dovodi do toga nijedan

akcionar Gas Prometa nema većinski glas u OTS-u. Dok ovo može dovesti do prima facie zaključka da ni

Republika Srpska niti Srbijagas ne sprovode direktnu kontrolu nad operatorom transportnog sistema u

odlukama koje traže prostu većinu (kao što je imenovanje upravnog odbora) na osnovu samo svojih

akcija, Sekretarijat, u skladu sa objašnjenjima o pojmu kontrole u okviru Uredbe o spajanju traži od

RERS-a da posebno ocijeni:

- da li ili Republika Srpska (ili tri Fonda) ili Srbijagas imaju neka prava, dodijeljena statutom,

sporazumom akcionara, ugovorima ili drugim načinima, što im pojedinačno daje mogućnost

izvršenja odlučujućeg uticaja na sastav ili na donošenje odluka u upravljačkim tijelima Gas

Prometa (pozitivna isključiva kontrola), ili da li neko od njih može pojedinačno uložiti veto na

strateške komercijalne odluke u Skupštini akcionara Gas Prometa posebno ako traže 2/3 većinu

koja se ne može dobiti bez bilo Republike Srpske ili Srbijagasa (negativna isključiva kontrola);

- da li ima indikacija, na osnovu zajedničkog strateškog interesa ili prethodnih glasačkih šablona,

da predstavnici Republike Srpske (ili tri Fonda) i Srbijagas sarađuju, na ugovornoj ili činjeničnoj

osnovi, da utiču ili blokiraju donošenje odluke u Gas Prometu, tj. glasajući skupa sistematično ili

odsustvom na sastancima skupštine akcionara, itd;

- da li postoje neke druge okolnosti koje su relevantne za uspostavljanje isključive ili zajedničke

kontrole nad Gas Prometom. Takve okolnosti mogu uključiti odnose između institucija Republike

Srpske i Republike Srbije, najvećeg akcionara Srbijagasa, ili doprinosa bilo kog akcionara

poslovanju Gas Prometa što je vitalno za njegov rad (npr. posebne tehnologije kao što je

kompresorska stanica kojom upravlja Srbijagas, iskustvo, odnosi među korisnicima

18

ECJ T-282/02, Cementbouw Handel & Industries v Commission, ECLI: EU:T:2006:64 para 72, Консолидовано правосудно обавјештење Европске комисије према Уредби Савјета (ЕК), број 139/2004 о управљању концентрацијама између предузећа, 2008/Ц 95/01, став 13 19

Као што је горе објашњено, она такође држи већинске акције у Сарајево-гасу Источно Сарајево, локални снабдјевач природног гаса и Зворник стан 20

Погледати Случајеве ECS-9/13 и ECS-9/13S

transportnog sistema (trgovcima) npr. između Gas Prometa i njegovog akcionara Srbijagasa,

sporazumi o pružanju usluga, pristup informacijama, itd).

Ako, slijedeći takvu ocjenu, RERS dođe do rezultata da Republika Srpska i/ili Srbijagas sprovodi

kontrolu nad Gas Prometom u okviru značenja Uredbe o spajanju i Člana 2 stav (36) Direktive o

gasu, zahtjev za certifikaciju bi morao da bude odbijen na osnovu Člana 9 stav (1), alineja (b) i (c)

tumačen skupa sa Članom 9, stav (2) Direktive o gasu, koje zabranjuju direktnu ili indirektnu

kontrolu nad upravljanjem transportnim sistemom za gas i proizvodnju ili snabdijevanje

energijom (električna energija i prirodni gas), osim ukoliko Republika Srpska i/ili Srbijagas ne

napuste takvu dvojnu kontrolu.

bb. Sprovođenje nekog drugog prava i izbjegavanje sukoba interesa

Pored zabrane dvojne kontrole kao je definisano Uredbom o spajanju, Član 9 stav (1) Direktive o

gasu zabranjuje sprovođenje „bilo kog drugog prava“ nad OTS-om ako akcionar kontroliše

proizvodno ili privredno društvo za snabdijevanje. Član 9 stav (2) Direktive objašnjava da

koncept „bilo kog drugog prava“ uključuje ovlašćenje za sprovođenje prava glasanja,

posjedovanje većinskog udjela ili ovlašćenje za imenovanje članova upravljačkih tijela i onih koji

zakonski predstavljaju OTS. Član 9 stav (2) Direktive o gasu ipak, ne isključuje posjedovanje čisto

pasivnih finansijskih prava vezano za manjinske akcije, tj. pravo da se dobiju dividende, bez

prava glasanja ili prava imenovanja koja isu im pridružena.

U svojoj sudskoj praksi, Evropska komisija je našla, na primjer, da manjinski akcionari u OTS-u (sa

21% i 10% pojedinačno), koji istovremeno upravljaju privrednim društvima koja obavljuju

snabdijevanje gasom ne mogu imati prava u OTS-u, uključujući pravo glasa u Skupštini akcionara

ili pravo da se imenuju članovi odbora OTS-a.21U slučaju gdje je privredno društvo za

snabdijevanje gasom bilo manjinski akcionar (sa 34%) u domaćem OTS-u i kontrolisalo

snabdjevača u iznosu sa udjelom od 80% na domaćem tržištu, Evropska komisija je podsjetila da

privredna društva koja kontrolišu proizvodna energetska privredna društva i privredna društva

za snabdijevanje mogu zadržati učešća u OTS-ovima samo ako takva učešća ne daju „bilo koja

prava“ u smislu Člana 9 stav (2) Direktive o gasu. Takva prava bi u OTS-u, ipak, mogla biti pasivna

ne-većinska učešća bez prava glasa ili prava za imenovanje članova odbora.22 U slučaju

uključivanja fonda kao akcionara za gasni OTS (koji posjeduje 14,98% akcija) koji je imao učešća

u proizvodnim kompanijama i kompanijama za snabdijevanje električnom energijom i gasom,

Evropska komisija je takođe tražila garancije da je fond samo sprovodio prava imenovanja ili

21

Мишљење Комисије о цертификацији Regasificadora del Noroeste, S.A. (C(2013) 809 коначно), Мишљење Комисије о сертификацији Regasificadora del Noroeste S.A. Шпанија, C(2013),9689 22

Мишљење Комисије о цертификацији JSC Conexus Baltic Grid, C(2018), 5060, страна 3

prava glasanja u OTS-u nakon garancija da nema interese u drugim kompanijama što je

nekompatibilno sa zahtjevima Direktive o gasu.23

Štoviše, Evropska komisija stalno izražava gledište da certifikacija može jedino biti data ako je

jasno isključen sukob interesa između proizvođača, snabdjevača i OTS-ova.24

Sekretarijat je zaista zabrinut da Republika Srpska i Srbijagas nedozvoljeno posjeduju „bilo koje

drugo pravo“ nad Gas Prometom i da može doći do sukoba interesa među njima. Takvi sukobi

interesa mogu se materijalizovati u obliku pristupa treće strane mreži, curenju informacija

između mrežnih kompanija i kompanija za snabdijevanje i narušavanju podsticaja za investiranje,

itd.

Vezano za Republiku Srpsku, brige Sekretarijata oko posjedovanja prava i stvarnih sukoba

interesa odnose se posebno na kontrolu Republike Srpske nad GAS-RES-om, glavnim

snabdjevačem za gas u Republici Srpskoj i stalnom korisniku transportne mreže (trgovcu) na

mreži Gas Prometa. Kontrola nad GAS-RES-m može stvarno ili potencijalno uticati na pozicije

predstavnika Republike Srpske u upravljačkim m tijelima OTS-a. Od RERS-a se traži da ocijeni i

objasni u svojoj konačnoj odluci da li postoje i koje su to garancije da se osigura strukturalno

razdvajanje u okviru Vlade i da se izbjegne da dođe do poravnanja pozicija između tri Fonda koja

su u vlasništvu Republike Srpske kao i sa menadžmentom GAS-RES-a. Ukoliko ne bude nikakvih

ili nedovoljno garancija, RERS se poziva da traži efikasne mjere koje razdvajaju menadžment

Fondova i menadžment GAS-RES-a. Ako ovo nije moguće, prava Fondova koji imaju akcije u Gas

Prometu treba da budu ograničena na pasivna finansijska prava. Poređenja radi, kontrola nad

inkumbentom za električnu energiju Elektroprivredom Republike Srpske od strane Republike

Srpske može biti umanjena, do određene mjere, zato što trenutno nema proizvodnje električne

energije iz gasa u Republici Srpskoj.

Vezano za Srbijagas, neusklađenost sa Članom 9 Direktive o gasu i proizilazak sukoba interesa su

čak očigledniji. Kako je gore objašnjeno, Srbijagas je vertikalno integrisano privredno društvo

koje dominira na tržištu snabdijevanja gasom u susjednoj Srbiji, korisnik je transportnog sistema

(trgovac) na mreži Gas Prometa i širi se na Republiku Srpsku putem svoje podružnice za

snabdijevanje i distribuciju Bijeljina Gas. Argument RERS-a da Bijeljina Gas trenutno i dalje gradi

distributivnu mrežu nije ubjedljiv u svjetlu činjenice da Bijeljina Gas ima dozvolu za trgovinu i

snabdijevanje. Sukob interesa pogoršava činjenica da je predsjednik Upravnog odbora Gas

Prometa, gospodin Đukić takođe direktor Novi Sad Gasa, podružnice Srbijagasa, kao i izvršni

direktor u Srbijagasu. Ovo nije u skladu sa Članom 9, stav (1), alineja (d) Direktive o gasu. Član 9,

stav (1), alineja (d) Direktive o gasu eksplicitno zabranjuje da ista lica budu članovi nadzornog

odbora, upravnog odbora ili tijela koja zakonski predstavljaju preduzeće, OTS-a i da direktno ili

23

Мишљење Комисије о цертификацији Societatea Natioonalde Transport Gaze Naturale Transgaz SA (Transgaz), C(2013) 8485 24

Мишљење Комисије о цертификацији Regasificadora del Noroeste, S.A. Španija, C(2018), 1021

indirektno sprovode kontrolu ili sprovode bilo koje drugo pravo nad privrednim društvom koje

obavlja funkciju proizvodnje ili snabdijevanja. Da bi se razmotrio sukob sa Članom 9, stav (1) i

stav (2) Direktive o gasu, i sukob interesa koji proizilazi, Sekretarijat traži od RERS-a da traži da

Srbijagas ograniči svoja akcionarska prava u Gas Prometu do pasivnih finansijskih prava (tj.

pravo da se primaju samo dividende koje dolaze iz tih akcija bez ikakvog prava glasanja u

Skupštini akcionara i bez prava da se imenuje, nominuje ili predloži bilo koji član Upravnog

odbora). Da bi se ublažila neusklađenost sa Članom 9, stav (1), alineja (d) Direktive o gasu, od

RERS-a se zahtijeva da traži zamjenu gospodina Đukića u Upravnom odboru Gas Prometa.

III Zaključci

U odnosu na prethodno rečeno, Sekretarijat podržava certifikaciju Gas Prometa, uz sljedeće

uslovima koji treba da se odražavaju u krajnjoj odluci RERS-a:

- izričito istaći da certifikacija Gas Prometa samo obuhvata rad transportnog sistema dionica

cjevovoda Šepak-Karakaj i Karakaj-Zvornik;

- ocijeniti sposobnost Gas Prometa da sprovodi zadatke OTS-a kako je opisano u Članu 13

Direktive o gasu i verifikaciju da li Gas Promet raspolaže ljudskim, tehničkim i finansijskim

resursima koji su neophodni za obavljanje takvih zadataka i naročito da li i kako zaposleni

obavljaju zadatke na koje se upućuje u Članu 13 Direktive o gasu, da li i koje privredno društvo

koje pruža bilo koje usluge je eksterno angažovano, da li u slučaju eksternog angažovanja Gas

Promet zaista nadgleda, kontroliše i obezbjeđuje instrukcije privrednom društvu koje pruža

usluge i da li privredno društvo koje pruža usluge ispunjava zahtjeve za razdvajanje:

- zahtijevati da eksterno angažovanje za kontrolu pritiska za gas prema drugom OTS-u koji

zahtijeva certifikaciju/ili je certifikovan kao vlasnički razdvojen bude zasnovano na

komercijalnom ugovoru (ugovoru o pružanju usluga) prema odgovarajućoj naknadi i dajući prava

Gas Prometu za odgovarajuću kontrolu, donošenje odluka i prava nadoknade i utvrditi da Gas

Promet ima dovoljno resursa da nadgleda, kontroliše i obezbjeđuje instrukcije operatoru

kompresorske stanice.

- ocijeniti da li Republika Srpska i/ili Srbijagas sprovode kontrolu nad Gas Prometom u skladu sa

kriterijumima postavljenim od strane Sekretarijata;

- ocijeniti da li i koje garancije postoje da se obezbijedi strukturalno odvajanje unutar Vlade i da se

izbjegne da dođe do poravnanja pozicija između tri Fonda koja su u vlasništvu Republike Srpske

kao i sa menadžmentom GAS-RES-a i, u nedostatku dovoljnih garancija, traži odgovarajuće

mjere.

- traži da Srbijagas ograniči svoja akcionarska prava u Gas Prometu na pasivna finansijska prava (tj.

pravo da dobija samo dividende koje su rezultat tih akcija bez prava glasa u Skupštini akcionara i

bez prava da imenuje, nominuje ili predloži nekog člana Upravnog odbora);

- traži zamjenu gospodina Đukića u Upravnom odboru Gas Prometa.

Shodno Članu 3 Uredbe o gasu, RERS će značajno uzeti u obzir gore pomenute komentare Sekretarijata

prilikom donošenja konačne odluke vezano za certifikaciju Gas Prometa. RERS će takođe saopštiti svoju

krajnju odluku Sekretarijatu i objaviti svoju odluku skupa sa Mišljenjem Sekretarijata.

Sekretarijat će objaviti ovo Mišljenje na svojoj internet stranici. Sekretarijat ne smatra da informacije

koje su u njemu sadržane povjerljive. RERS se poziva da obavijesti Sekretarijat u roku od pet radnih dana

od dana prijema da li i zašto smatra da ovaj dokument sadrži povjerljive informacije koje želi da budu

izbrisane prije objavljivanja.

Beč, 18. septembra 2020. godine

Janez Kopač Dirk Buhle