Mill: O SLOBODI

GLAVA PRVAUVOD

- Predmet ovoga spisa nije slobodna volja, ve graanska i drutvena sloboda; priroda i granice vlasti, koju bi moglo izvravati drutvo na pojedincu.

- Borba protiv sile crta povijesti rimske, grke, engleske. Sloboda se onda zvala zatitom protiv politikih nasilnika vlast je nuna, ali i opasna

- Onome koji je vodio pisale su se granice.

1) Putem institucija, odobravanjem politikih prava i sloboda koje vladalac nije smio prekriti

2) Prema ustavu kojim se vladalaca stavlja u podreen poloaj narodu

- Zatim su ljudi shvatili da to moe biti i drugaije, pa se vladavina institucionalizira i temporalizira, a vladar sada mora biti volja naroda- Rezultat demokratskog sustava, pak, je tiranija veine: jer volja naroda u praksi se ispoljava kao volja nekih. tovie, ispostavlja se da drutvo koristi silu kako bi nametnulno specifinu volju, ne univerzalnu- Mill tvrdi, potrebna je i obrana od tiranije veine (Mill kao zastupatelj ekstrentrizma to ovdje logino izvodi)

- U tome mogu pomoi javno mnijenje i zakon. Problem je javno mnijenje. Mill ovdje upozorava na konformizam i nepropitivanje navika, procesi zbog kojih i dolazi do apatije. Podinjenost ljudi danome mora biti zaustavljeno

- Mill eli da samoobrana bude jedino naelo konstituiranja ljudske slobode

- Niko se ne moe pravno prinuditi, da neto ini ili da neto propusti to bi to moda po njega po sreu njegovu bolje bilo ili to bi kad bi tako inio, to po mnjenju drugih pametno i pravo uinio.

- Svako je sam svoj gospodar nad sobom samim, nad svojim telom, nad svojom duom

- Naela djelokruga ljudske slobode:

1) Sloboda vlastite svijesti, miljenja i osjeaja

2) Izraavanje javnog miljenja

3) injenje sebi ma kako se svidi sve dok drugome ne ini tetu

4) Sloboda udruivanja koja nije prisila i nema za cilj teta drugome

- Mill kree od prvog uvienog problema: nerazdvojnost 1) i 2) naela koje u praksi ima razliite rezultate

GLAVA DRUGAO SLOBODI MILJENJA I GOVORA

- Da je u cijelom narodu samo jedan ovjek koji ima drugaije miljenje, narod/vladar nema pravo uguiti ga nita vie ili manje no to to nema taj ovjek ostale. Ako govori istinu, gubi se mogunost da se drutvo unaprijedi; ako govori neistinu, gubi se mogunost da se istina tim vie osnai. Gubitak istine umjesto dobitak lai relevantniji je, i tu se Mill podosta razlikuje od opeg miljenja o obmani za bolje sutra- Mill shvaa koncept kulturalne uvjetovanosti i demonstrira kako bi isto ono miljenje i kultura vremena ovjeka krana iz Londona pretvorila u Kini u budista i konfucionista

- Mill takoer uvia relativizam miljenja i ideja, odnosno nikakve prednosti jednih nad drugim u pogledu mogunosti izraavanja, te umjesto da se napada druge, poziva da se kritizira svoje

- Mill demonstrira to zajednica ini velikim umovima primjer Sokrata i Isusa; ali pritom ne optuuje toliko zajednicu, jer kae, i sami bismo tako inili da smo tamo bili, ali to je uzrok ne-ekscentrinosti, ne njegovanja kritikog miljenja- Mill kae da se moda danas (barem u Engleskoj) to ne ini sasvim tako vie, ali i dalje se miljenju ini velika nepravda za radikalna se miljenja dobivaju i smrtne kazne, a tko zna to se sve i zamete

- Mill takoer upozorava na odmazdu. Npr. gaenje heretika i sprijeavanje njihova miljenja ne rezultira time da oni zauvijek nestanu, ve se nakon toga tim vie izdiu i preuzimaju miljenje- Da preemo sada na drugi deo naeg dokaza, da ostavimo iz vida da doneena mnjenja mogu biti pogrena, ve da pretpostavimo da su ona istinita; pa da ispitamo, koliko vrede, na to oslanjajua se uverenja, im se ne moe slobodno i otvoreno prepirati o njihovoj istini

- uzme li se da istinito mnjenje ivi u dui, ali ivi kao predrasuda, kao dogma, koja ne zavisi ni od kakvih dokaza, koja odgovara svim razlozima-opet to onda nije nain, kojim se moe istina odrati. To se ne zove poznavati istinu. Istina koja se tako odrava samo je jedno sujeverje vie, koje je sluajno priiveno reima koje izraavaju istinu.

- Millova poanta je da se, s jedne strane, ne moe iskazati istina onoga to je zabranjeno govoriti, a s druge strane se ne moe provjeriti istina onoga to je zabranjeno pitati. Ono to bi trebala biti poanta dogme zapravo je osuda. Neprovjerljiva istina nema uope sadraj istine

- Slijeenje dogme stvara konformizam, konformizam je duhovna propast

- Kritika kranstva: podvojeno ponaanje, s jedne strane zakoni knjige, s druge strane puki ivot

- Negativna logika onog vremena, koja pokazuje to nije dobro, ali ne pokazuje istinu: Mill je titi; zato je potrebna neka nova istina, zato se negativno ne bi koristilo za konstrukciju?- Do sada smo se osvrtali, samo na dve mogunosti a te su, prvo, da uobiajeno mnjenje moe biti pogreno, elem drugo neko mnjenje istinito; a drugo, ako je uobiajeno mnjenje istinito, ono da je veoma vano, da se uhvati u kotac sa protivnom zabludom, da bi se istina time jasnije pojmila i osetila. Ali ima jo jedan sluaj, koji se ee deava, nego oba gore pomenuta, a taj je, kad od oba mnjenja koja se bore, nit je jedno pogreno, nit je drugo istinito, ve su meu sobom podelili istinu. Onda je nuno, da ima odvojenog mnjenja, da bi se dopunila ona estica istine, koju nije zahvatilo uobiajeno mnjenje.

- Opte rasprostrta mnjenja, o svim stvarima koje se ne daju lako pojmiti, imaju neto istine, ali retko da imaju, u sebi, svu istinu

- Valja dakle osuditi svakoga, bio on na ma kojoj strani, koji ne brani svoju stvar iskreno, ve je brani sa zloom, tvrdoglavstvom i nestrpljivou. Ne valja dakle priivati ove greke protivnicima, s toga to su nam protivnici, nego treba odati ast i potenje svakoj linosti, ma koje stranke; samo ako ona trezveno i mirno sudi o protivnicima i njihovim mnjenjima; ako ih iskreno karakterie i nita im na tetu, ne preteruje i nita ne izostavlja, to bi govorilo ili moglo govoriti u njihovu korist. To je pravi moral u javnom razgovoru, i mada se on esto kri, ipak sam tako sretan da znam, da ima mnogo znatnih pobornika, koji ga jako paze a jo vie njih koji se savesno trude, da ga postignu.GLAVA TREAO LINOSTI, KAO OSNOVI LJUDSKOG BLAGOSTANJA

- to se o slobodi miljenja utvrdi mora se odravati u praksi. Svi mogu misliti i po knjigama pisati o tome kako je kraa zloin, ali se u praksi mora tovati zakon koji trenutno jest. Ako se nekoj osobi ivotom prijeti a kraa nije zloin, te druge mora se sprijeiti- Poanta je, kada ovjek ima slobodu miljenja i djelovanja za sebe kako mu odgovara, to omoguuje razvoj blagostanja

- Ljudska priroda nee postati uzviena i lepa, ako uguimo jednolikou sve ono, to je njena osobina, nego ako je negujemo i razvijamo u granicama koje su nam u tome, povukla prava i korist drugih ljudi. I kao to svako delo, slui svome tvorcu na slavu, tako e se i na spoljanji ivot razviti ivlje, bogatije i raznostrunije, postae vrelo uzvienih misli i uzdiui nas oseaja, veza, koja e uzdiui vrednost celine, tim tenje vezivati oveka celini. I to se vie razvija linost u oveku, tim je on vredniji sebi samom i drugima. ivot e u njemu bujnije potei, a tamo, gde ivot bujnije tee u pojedincu, tamo je bujniji i u narodu, koga sastavljaju ovi pojedinci.- Mill upozorava da kalupljenje upropatava veleumove i to na tetu drutva

- Mill tu utvruje da je tkzv. javno mnijenje kojim se sve proziva zapravo ono koje odabire dominantna klasa, te da se zbog njih ograniava i procvat individualnosti

- Ne. Kinezi su zastali, kao to ih sada vidimo, takvi su ve hiljadu godina i ako im je opredeljeno da se poprave, popravie ih stranci. Za im engleski popravljai sveta tako revnosno tee, to su Kinezi postigli i preko oekivanja, a to je, uinili su: da je sav narod jednak, svi misle i rade po jednom propisu, a videli smo ta su posledice tome? Dananja vlada javnog mnjenja tei u neogranienom vidu za onim, to njihovo vaspitanje i dravna politika izrauju po planu. I ako linost, oprostivi se ovoga jarma, ne ostvari sa uspehom svoje bie, to e onda i Evropa, mada je toliko izvoljevala i mada ispoveda hrianstvo, poi da postane druga Kina- U koliko se sve vie i vie poravnjuju visine, sa kojih mogu ljudi od upliva, odluno se odupreti javnom mnjenju, u koliko praktini dravnici sve manje i pominjaju da se protive vonji mnoine,im ona u istoriji postoji; u toliko gubi naslon nesaglaavanja nema radne snage u drutvu, koja po sebi je protivna vladi mnoine, ipak joj brani interese, zaklanjajui odvojeno mnjenje i tenju. Iz ukupnog delovanja ovih sila, raaju se uplivi, koji su neprijateljske linosti i ne moe se dovoljno misliti,kako da se ona brano od njih. I to e joj sve tee biti, ako neobrazovaniji deo drutva ne uvidi, koliko vredi linost, koliko dobra ima u raznolikosti,makar ona i ne bila bolja, no to se njima ini.GLAVA ETVRTA

O GRANICAMA VLASTI DRUTVA NAD POJEDINIM OVEKOM- Gde su dakle granice vlasti oveka, nad sobom samim? Gde poinje vlast drutva? U koliko valja da se ljudski ivot podini linosti, u koliko drutvu? Svakom svoje, pa e biti najpravednije. Linosti neka pripadne onaj deo ivota, koji se tie pojedinog, a drutvu onaj, koji se tie glavno drutva.- Mada drutvo nije osnovano po nekom ugovoru, i mada ne bi nita koristili, kada bi pronali neki ugovor, samo da moemo posle izvoditi iz njega drutvene dunosti; ipak je svako obavezan, da se neim odui drutvu za to, to mu ono daje svoju zatitu, i ve samo toga radi, to ljudi ive u drutvu, ne moe se, a da se svako, u svome ponaanju prema drugima, ne pridrava nekih izvesnih pravila. REJEKCIJA DRUTVENOG UGOVORA- Ako vi zadirete u tua prava, ako inite nekom tetu, koju ne pravda vae pravo, ako se ponaate neiskreno i dvolino prema drugome, ako se nepoteno i neplemenito sluite vaim nadmojem, ako uzmiete sebino i tamo, gde bi trebalo da branite druge od tete onda ste i zasluili moralni ukor a u veim sluajevima i moralnu kaznu.- Zverska ud, zloa, zla namera, najgadnija od svih strasti zavist, neiskrenost, pretvaranje, naprasita ljutina i ogorenje, koje nije srazmerno prema onome, to ga je izazvalo, gramzivost za vlau i koristi o tuem troku, gordost, to uiva u ponienju drugih, sebinost, kojoj je svoj trbuh najvaniji koja sva sumnjiva pitanja reava u svoju korist; - sve su to moralni grehovi, koji sainjavaju ravi i prezritelni karakter.- Samo one stvari treba preduprediti, koje se nisu odobravale, nego su se osuivale, od kada je sveta i veka, i koje po iskustvu ne slue nikome na korist (poput pijanstva)

- E dobro, ja sasvim doputam, da se teta koju ini neko sam sebi, jako tie njemu bliskih krugova, po njihovom ueu i njihovoj koristi, a u manjoj meri i samog drutva. Ako ponaanje vodi tome, da ko god naruava neku izvesnu i jasnu dunost prema drugom ili drugima, to onda ovaj sluaj ne spada vie u one radnje, koje se tiu samo njega i potpada podf moralni ukor u pravom smislu rei.- Vjera i religija nemaju nikakve valjanje kriterije da manjinu ili pojedince maltretiraju zbog razliitih uvjerenja, takoer niti zakoni ili drava-tampa. Primjer alkohola, primjer mormonstva, primjer cenzure, primjer muslimana i svinjetine

GLAVA PETAPRIMJENE

Primjeri primjenaNaela:

1)pojedinac, nije odgovoran drutvu, za one svoje radnje, koje se ne tiu nikog drugog, osim njega samog. Drutvo ima prava da izjavi svoj ukor prema ovoj radnji, savetom, poukom i ubeivanjem, ili ako smatra za nuno izbegavanjem ovih ljudi

2) pojedinac odgovoran je za ove radnje, koje ine drugima tete, i moe se radi toga, podvri drutvenim ili zakonskim kaznama, u koliko drutvo smatra, da su joj jedne ili druge, nune za svoju odbranu.- drutvo ne daje, ni zakonita ni moralna prava, u naknadu takmiarima, koji su se prevarili, i pretrpeli tetu u takmienju, i dri, da mu samo onda pripada, da se umea, kada se upotrebljavaju sredstva, koja su protiv opteg interesa kada se dakle upotrebljava lukavstvo, varanje i nasilje

- Slino, u pitanju trgovine, nema se drava to petljati u nju, ali mora sprjeavati varanje

- Zloinstvo kupovine otrova: Po mom mnjenju, jedini i pravi put bio bi, kojim bi se mogla preduhitritizloinstva otrovom a da se ne ogranii sloboda, onih ljudi koji kupuju otrov u druge ciljeve kada bi se potrudili za, kao to Bentam zgodno kae u napred opredeljene dokaze. Sve znaju ta ovo pri ugovorima znai. Obiaj je a i umesno je, da zakon zahteva pri sklapanju ugovora, ako se eli da vae, neke izvesne forme kao na pr. potpis, svedoke, a to je s toga; da bi iz tog ugovora bilo dokaza da je ugovor zaista sklopljen; i da nije bilo okolnosti, koje da su se doznale, bi uinile, da ugovor ne vai po zakonu.- Prividno pravo drutva, da otkloni zloine preduhitujuim merama, ograniava svakako i ono naelo, po kome radnje, koje se odnose samo na svoju linost, se ne smeju preduhitriti ni kazniti. Tako se na pr. u redovnim sluajevima, zakonodavstvo ne sme umeati pri pijanstvu, ali ipak smatram, da je sasvim opravdano, da ona lica, koja su ve jednom u pijanstvu drugima uinila neko dokazano nasilje, treba da trpe ogranienje zakonom, koje se odnosi samo na njihovu linost, treba da se kazne, ako se jo jednom opiju, i u tom stanju, opet uine neki prestup; ono neka kazna, koja valja radi toga, i da postigne, bude jo stroija.- Tako ima dalje radnji, koje ne bi valjalo zakonom zabraniti, dok one neposredno kode onome, koji ih ini; koje pak im se javno uine, vreaju svako moralno uvstvo, ime spadaju odmah u prestupe, protiv drugih ljudi, i s pravom se mogu zabraniti.- Mill na trenutak dovodi slobodu nukanja drugog na neto to u konanici moe rezultirati lancem nesree u sumnju, ali zatim postulira kako ovjek mora s drugim suraivati hoe-nee, te se stoga ponovno mora gledati tek kako se u praksi ispoljava

- Mill odobrava poveanje poreza na specifine pojave (pie, itd) koje moe rezultirati tetom kako bi s druge strane imao vie resursa za opu korist

- Robovanje no-no; prodati sebe znai gubiti slobodu, a ne moe ivjeti tako da nema slobode

- Osnovna kola srednja obavezne, dok osoba ne postane linost

- Uzeti na sebe ovu odgovornost dati kome ivot, koga e moda blagosiljati a moda i proklinjati a ne biti u stanju, staviti novoroenome u izgled, bar prilino prijatno stanje, zloin je prema tome stvorenju. Raanje dece preko neke male mere u zemlji, koja je suvie naseljena narodom, ili kojoj preti, da e se prepuniti, - jer je izgled, da e otuda pasti cene posla zloin je protiv svih onih, koji ive od rada.- Prigovori protiv mijeanja vlade:

1) pojedini ljudi, mogu mnogo vetije izvesti ono, to ima da se izvede nego vlada. Uopte govorei, niko nije tako sposoban, da vodi i presudi jednu radnju, kao onaj, koga se ta radnja lino tie. Ovo naelo ve po sebi, osuuje nekadanje paanje zakonodavstva ili vlade, u obinu radnju zanata. Ovu stranu ovog predmeta, dovoljno su ispitali politiki ekonomi, i ona je samo izdaleka srodna, naelima nae rasprave.2) U mnogim sluajevima, mada i pojedini ne bi tako valjano izvrili, kao asnici vlade; valjalo bi neke stvari ipak ostaviti pojedinima, a ne vladi, da bi se time unapredilo njihovo duevno vaspitanje, da bi se pootrila njihova revnost, da bi se izvebalo njihovo suenje, da bi ih tako svestrano upoznali sa zadacima ivota, sa kojima treba oni da se bave.3) Trei i najvaniji uzrok, zato treba da se ogranii meanje vlade, jer su one velike nezgode, koje niu otuda, kada je vlast prevelika. Svaka nova struka posla, kojom se iri vladin delokrug, umnoava u jedno vladin upliv, na ljudske nade i brige, a usled toga postaje vredni i slobodoljubivi deo drutva sve vie i vie skutonoa vladin, ili one stranke koja tei da doe na vlast. Kada bi putevi, eleznice, banke, obezbeujua drutva i akcionarske zadruge, sveuilita i milostiva zavedenja, listom spadala u delokrug vlade; kada bi se jo neko tome, ostavilo centralnoj upravi, sve ono to upravlja danas optinska i mesna uprava; kada bi vlada nametala inovnike u sva ova razna preduzea; kada bi ona i nagraivala, i u inovima uzviavala; to ne bi ni slobodna tampa ni narodno ureeno zakonodavstvo, moglo preduhitriti, da je Engleska ili neka druga drava, slobodna samo po imenu.Zlo ipak poinje, kada vlada, umesto da izazove snagu i revnost pojedinih ili zadruga, upregne svoju snagu; kada vlada umesto da pouava, savetuje, i po potrebi grdi ili ree ruke pojedincima u njihovom poslu, ili ih gurne na stranu, pa ona radi njihov posao. Na kraju neka drava vredi samo toliko, koliko vrede lica, koja je sainjavaju; i onakva drava, koja je u stanju rtvovati duevni razvoj i uzvienje svojih graana, maloj vetijij upravi, nego to je daje obino iskkustvo; ona drava koja gradi svoje graane bogaljima, samo da bi u njima , makar i u dobrim ciljevima imala posluna orua; ta e drava osetiti, da mali ljudi nisu nikada u stanju, vriti velike poslove; i da ipak nita ne vredi savrenstvo maine, kojoj je rtvovala sve i sva, jer nema ivotne snage, koju je drava silom uguila, samo da maina moe mirno raditi.