MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE book/Aerozagadjenje - Sveska4.pdfsir}etne kiseline u vazduhu bi se zna~ajno raslojavale od vazduha i padale ka tlu. Pare sir}etne kiseline,

S V E S K A 4ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA

REZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH COOH3

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARANA PROPAGACIJU AKCEDENTNOEMITOVANIH AEROZAGA\IVAÂ

Beograd, septembar 2002. godine

MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE

MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARANA PROPAGACIJU AKCEDENTNOEMITOVANIH AEROZAGA\IVAÂ

S V E S K A 4

ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NAREZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH3COOH

B e o g r a d, septemabar 2002. god

Izdava~:

PREDUZE}E ZA IN@ENJERING, PROJEKTOVANJE I IZVO\ENJE"BALBY INTERNATIONAL" - BEOGRAD

Obra|iva~ teme:

Preduze}e za inènjering, projektovanje i izvo|enje"Balby International" - Beograd

Urednik:

Prof. Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|

Autor:

Miroslav Milovanovi}, dipl. in`. tehn.

Tehni~ka redakcija:

Mr Pavle Babac, dipl. in`. gra|.

Kompjuterska i grafi~ka obrada:

"Balby International"

Kori{}eni softver u istraìva~kom radu:

SLAB: An Atmospheric Dispersion Model for Denser-Than-Air Releases(Abridged Version from Lakes Environmental Softvare is

provided as is, free of charge. No warranties are provided)Physics Department, Atmospheric and Geophysical Sciences Division

University of California, Lawrence Livermore National LaboratoryLivermore, California 94550, June 1990.

ôvek bez hrane moè da opstane ne{to manje od mesec dana.ôvek bez vode moè da opstane ne{to manje od nedelju dana.ôvek bez vazduha ne moè da opstane "ni 5 minuta".ûvajmo ovih 5 minuta iznad svega, jer bez tih 5 minuta nema za ~oveka niostalih 70 godina ìvota.

A u t o r

S A D R @ A J

SVESKA 4− ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH3COOH

1. POSTAVKAOSNOVNOG MODELA ................................................................................ 5

2. OBLAST RADNOG PROSTORA MSK............................................................................. 9

2.1. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U PARNOM OBLAKU ........................ 92.2. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U RAVNIMA........................................ 15

2.2.1. Vertikalna propagacija u osi propagacije y= 0.0⋅d............................................ 152.2.2. Bo~na propagacija u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d................................... 32

2.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE SIR]ETNE KISELINE DO X= 300 m ... 172

3. OBLAST OTVORENOG PROSTORA.............................................................................. 176

3.1. PROPAGACIJA SI]ETNE KISELINE U GASNOM OBLAKU ........................... 176

3.1.1. Zona prekora~enja Csir>MDKrp= 10 ppm......................................................... 1783.1.2. Zona prekora~enja Csir>MDKop= 0.1 ppm ....................................................... 179

3.2. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U RAVNIMA......................................... 180

3.2.1. Vertikalna propagacija u osama propagacije y= 0.0⋅d...................................... 1803.2.2. Bo~na propagacija u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d................................... 188

3.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE SIR]ETNE KISELINE DO X= 3 km ..... 224

4. GRADSKA ZONA KIKINDE.............................................................................................. 227

4.1. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U PARNOM OBLAKU ........................ 227

4.1.1. Zona prekora~enja Csir>MDKop= 0.1 ppm ....................................................... 230

4.2. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U RAVNIMA......................................... 231

4.2.1. Vertikalna propagacija u osama propagacije y= 0.0⋅d...................................... 2314.2.2. Bo~na propagacija u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d................................... 238

4.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE SIR]ETNE KISELINE DO X= 9 km ..... 247

4.4. KARTA UTICAJA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU SA SI[ETNOM KISELINOM PREMA OSNOVNOM MODELU............................... 250

4.4.1. Uticaj zaga|enja sir}etnom kiselinom prema ambijentalnim parametrimaza vetar konkretnog pravca ................................................................................. 251

4.4.2. Uticaj zaga|enja sir}etnom kiselinom prema ambijentalnim parametrimaza spektar vetrova dominantnog pravca ............................................................. 253

5. UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE........................................................................................................ 255

5.1 AMBIJENTALNI PARAMETRI KOJI UTIÛ NA PROPAGACIJUSIR]ETNE KISELINE................................................................................................. 255

5.2. UTICAJ VREMENA ISTICANJA NA PROPAGACIJU CH3COOH.................... 257

5.2.1. Parni oblak ............................................................................................................ 2575.2.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 2605.2.3. [irina parnog oblaka ............................................................................................ 2645.2.4. Vreme trajanja parametara parnog oblaka ........................................................ 2655.2.5. Koncentracija sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m........................... 2665.2.6. Uticaj vremena akcdentnog isticanja sir}etne kiseline na imisiju

CH3COOH u Kikindi........................................................................................... 272

5.3. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE NA PROPAGACIJUSIR]ETNE KISELINE................................................................................................. 275

5.3.1. Parni oblak ............................................................................................................ 2755.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 2785.3.3. [irina parnog oblaka............................................................................................. 2805.3.4. Vreme trajanja parametara parnog oblaka ........................................................ 2815.3.5. Koncentracija sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m........................... 2825.3.6. Uticaj vremena akcdentnog isticanja sir}etne kiseline na imisiju

CH3COOH u Kikindi ........................................................................................... 286

5.4. UTICAJ VLA@NOSTI VAZDUHA NA PROPAGACIJU CH3COOH................. 288

5.4.1. Gasni oblak............................................................................................................ 2885.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 290

5.5. UTICAJ BRZINE VETRA NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELI NE.......... 292

5.5.1. Gasni oblak............................................................................................................ 2925.5.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 2955.5.3. Brzina vetra − v∼ 0 m/s ......................................................................................... 2985.5.4. Brzina vetra − v= 1 m/s ........................................................................................ 3025.5.5. Brzina vetra − v= 1.9 m/s ..................................................................................... 3055.5.6. Brzina vetra − v= 3 m/s ........................................................................................ 3085.5.7. Brzina vetra − v= 5 m/s ........................................................................................ 3115.5.8. Uticaj brzine vetra na imisiju sir}etne kiseline u Kikindi .................................. 314

5.6. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI NA PROPAGACIJU SIR]ETNEKISELINE....................................................................................................................... 317

5.6.1. Gasni oblak............................................................................................................ 3175.6.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 3215.6.3. [irina parnog oblaka............................................................................................. 3255.6.4. Vreme trajanja parametara parnog oblaka ........................................................ 3305.6.5. Koncentracija CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m .................................. 3345.6.6. Uticaj vremenske stabilnosti na koncentraciju sir}etne kiseline u Kikindi...... 339

6. EKSTREMNI UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NAKONCENTRACIJU SIR]ETNE KISELINE U KIKINDI ............................................. 342

6.1. OP[TE KARAKTERISTIKE UTICAJA AMBIJENTALNIH PARAMETARA..... 342

6.2. VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA EKSTREMNOGUTICAJA........................................................................................................................ 343

6.2.1. Uticaj vremena akcedentnog emitovanja ........................................................... 3436.2.2. Uticaj ambijentalne temperature ........................................................................ 3446.2.3. Uticaj vla`nosti vazduha....................................................................................... 3456.2.4. Uticaj brzine vetra ................................................................................................ 3456.2.5. Uticaj vremenske stabilnosti ................................................................................ 346

6.3. EKSTREMNE VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA UODNOSU NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE U VAZDUHULOKALNE ATMOSFERE GRADSKE ZONE KIKNDE....................................... 347

6.3.1. Gasni oblak ........................................................................................................... 3476.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m ................................................................................. 349

POSTAVKA OSNOVNOG MODELA

5

1. POSTAVKA OSNOVNOG MODELA

U okviru proizvodnog programa Kombinata MSK u Kikindi nalazi se i proizvodnjasir}etne kiseline − CH3COOH, poznate i kao glacijalna sir}etna kiselina. Glacijalna sir}etna kiselinase proizvodi u posebnom pogonu. U okviru proizvodnih procesa Kombinata MSK glacijalna sir}etnakiselina predstavlja finalni proizvod, koji moè biti pre~i{}en ili sirov.

Glacijalna sir}etna kiselina se dobija u kontinuiranoj sintezi metanola i CO (karboksilacijametanola), a predstavlja koncentrovanu pu{ljivu sir}etnu kiselinu. Pre~i{}ena glacijalna sir}etnakiselina (rafinisana glacijalna sir}etna kiselina) predstavlja gotov proizvod za trì{te.

Glacijalna sir}etna kiselina je agresivna, higroskopna, ispraljiva te~nost, koja moè kaojaka kiselina da izazove opasne posledice po organizam.

Glacijalna sir}etna kiselina moè izazvati veoma te{ke povr{inske opekotine izazvaneizlivanjem te~ne faze na koù, kao i opekotine na koì, sluzokoì. Udisanje pare sir}etne kiselineizazivaju veoma opsne opekotine unutra{njih organa, a direktno uno{enje (ispijanje) te~ne fazeglacijalne sir}etne kiseline moè imati i smrtni ishod.

Glacijalna sir}etna kiselina je monokarbonska zasi}ena orgasnska kiselina, te~nekonzistencije na normalnoj temperaturi, gustine ne{to malo teà od vode (ρsir= 1.049 g/cm3), koja selako i u svim odnosima moè me{ati sa vodom daju}i razblaène rastvore sir}etne kiseline.

Sir}etna kiselina ve}e koncentracije, poznatija kao esencija, koristi se za spravljanjezimnice, takozvano ki{eljenje povr}a, dok se razblaèna sir}etna kiselina, poznata kao jestivo sir}e,koristi za zaki{eljavanje jela. Ta~ka klju~anja CH3COOH iznosi 118 °C.

Letalna doza sir}etne kiseline iznosi LD50= 1 600 ppm.Za skladi{tenje CH3COOH koriste se dva rezervoara, od po 5 000 m3, kao i puferni

rezervoari kapaciteta 300 m3. Rafinisana CH3COOH je tehni~ke ~isto}e, 99.9% zapr.Pare i arosolovi sir}etne kiseline ne spadaju u tipi~ne polutante vaduha, te ih Zakon o GVI

ne odre|uje posebno (GVI za pare i aerosolove sir}etne kiseline u urbanoj sredini i van urbanesredine), ve} se preporu~uje kori{}enje Ameri~kog standarda EPA.

U SFRJ je bila propisana maksimalna dozvoljena koncentracija atmosfere naselja(MDKan), "Sl. list br. 35/970, prema kojoj je u atmosferi naselja propisana MDKan= 0.2 mg/m3

(0.1 ppm) kao kratkotrajna koncentracija sir}etne kiseline.Sir}etna kiselina se moè svrstati samo pod specifi~ne polutante vazduha, odnosno pod

specifi~ne polutante radnog prostora. Maksimalno dozvoljena koncentracija sir}etne kiseline (para iaerosolova) u radnom prostoru iznosi MDKrp= 10 ppm.

Pare CH3COOH u atmosferi podleù, kako procesu kondenzacije, tako i hemijskim,fizi~ko-hemijskim i fotohemijskim reakcijama, ~ime se ili prevode u kaplji~aste aerosolovekondenzacijom, ili u druge vidove hemijskih spojeva, najvi{e oksida metala u visu ~estica ~vrstihaerosolova, pri ~emu nastaju ~vrsti aerosolovi soli acetata, koji se obi~no teè rastvaraju rastvaraju uvodi.

Tako bi vazduh kontaminiran sa specifi~nim polutantom CH3COOH predstavljaoheterogenu dvofaznu sme{u gasova sa parom i te~nim aerosolovima sir{etne kiseline, a kasnije, kaoposledica hemijske reakcije sa oksidima metala iz pra{ine prisutne u vazduhu, heterogenu trofaznusme{u sa ~vrstim aerosolovima njenih soli acetata.

Aerosolovi CH3COOH ne podleù u ve}em stepenu kretanju kroz vazduh mehanizmommolekulske difuzije, ve} se u najve}em stepenu kroz atmosferu kre}u no{eni strujanjem vazduha,~ime ne ispunjavaju celokupni prostor koji ispunjava vazduh.

Ova karakteristika kaplji~astih aerosolova iziskuje druga~iji pristup kretanju parnih oblaka,u odnosu na gasne oblake, ~iji je zna~ajni mehanizam kretanja kroz vazduh molekulska difuzija.

Za parne oblake, posebno za one koji se kre}u po tlu, nema velike svrhe vr{itidimenzionisanje parnog oblaka, pa je uputnije vr{iti analize vertikalnog prostiranja supstance,odnosno formirati krive kretanja zaga|iva~a kroz vazduh po vertikali, nego odre|ivati visinu,parnog oblaka.

Glacijalna sir}etna kiselina je sa fizi~kog stanovi{ta jako nepovoljni polutant vazduharadne sredine, s toga {to je CH3COOH isparljiva te~nost, ~ije su pare teè od vazduha oko 2×.

SVESKA 4 − GLAVA 1

6

Kako su im molekulske mase dosta razli~ite, Msir= 60 g/mol ∼ 2⋅Mvaz= 28.6 g/mol, paresir}etne kiseline u vazduhu bi se zna~ajno raslojavale od vazduha i padale ka tlu.

Pare sir}etne kiseline, usled visoke higroskopnosti bi se u vazduhu zadràvale kratkovreme, zbog kondenzovanja u kapljii~aste aerosolove, ili zbog hemijskih reakcija, kao {to su reakcijerastvaranja sa aerosolovima vodene pare u vazduhu, pri ~emu nastaju hemijske magle, kao i reakcijaneutralizacije sa ~vrstim aerosolovima metalnih oksida, pri ~emu nastaju ~vrsti aerosolovi acetata.

Unutar kontaminirane vazdu{ne mase specifi~nim polutantom CH3COOH, me{anjekaplji~astih aerosolova CH3COOH sa okolnim vazduhom, u velikom stepenu se vr{i mehanizmomvrtlo`ne difuzije, dok je mehanizam molekulske difuzije veoma malo zastupljen.

Stoga bi propagacija CH3COOH u vazduhu najvi{e zavisila od kinetike vazduha. Hemijskiakcedent na postrojenju za skladi{tenje glacijalne sir}etne kiseline, imao bi za posledicu isparavanjepara CH3COOH u okolnu atmosferu, kondenzovanje para CH3COOH u kaplji~aste aerosolove, terazno{enje kaplji~astih aerosolova strujanjem vazduha du` pravca vetra.

Parni oblak sa specifi~nim polutantom CH3COOH bi se kao kompaktna forma kretao potlu, manje {irio u prostoru, a jo{ manje svojom gornjom povr{inom podizao u vis, te bi se kretao upravcu atmosferskog strujanja zajedno sa ambijentalnim vazduhom, osim u slu~aju izrazitihturbulencija u ambijentalnom vazduhu pri tlu.

Hla|enjem parnog oblaka do{lo bi do kondenzovanja CH3COOH u sitne kapljice, koje bise gravitaciono obarale ka tlu, tako da bi parni oblak sve vi{e gubio formu i prelazio u oblakkaplji~astih aerosolova CH3COOH, koji bi se usled ve}e teìne "obarao" ka tlu.

Forma zaga|enog vazduha specifi~nim polutantom CH3COOH u vidu kaplji~astihaerosolova bi se formirala tako od parnog oblaka zapreminu kontaminiranog vazduha saCH3COOH, koja bi se frontalno kretala u pravcu strujanja vetra zajedno sa okolnim vazduhom.

Specifi~ni polutant CH3COOH bi se izme|u parnog oblaka i sloja okolnog vazduhalokalne atmosfere, relativno malo kretao usled razmene vrtlo`nom difuzijom, tako da bi se na krajune{to ve}a vazdu{na masa na posmatranom lokalitetu kontaminirala sa kaplji~astim aerosolovimaCH3COOH.

Najzana~ajniji faktor parne kinetike u atmosferi je ambijentalna temperatura vazduha.Stoga je ceo osnovni model propagacije specifi~nog polutanta CH3COOH posle hemijskogakcedenta, postavljen u letnji period.

Pravac i intenzitet propagacije specifi~nog polutanta CH3COOH odre|uje pravac i brzinaambijentalnih vazdu{nih strujanja, odnosno ambijentalna brzina vetra. Odnos vertikalne ihorizontalne propagacije specifi~nog polutanta CH3COOH odre|uje pre svega vremenskastabilnost u lokalnoj atmosferi.

Ambijentalni parametri za modelovanje propagacije sir}etne kiseline su izabrani i usvojeniiz statisti~kih godi{njaka za grad Kikindu.

Kao reprezentativni mesec za statisti~ke podatke je uzet mesec avgust, u kome su mogu}eve}e oscilacije ambijentalnih parametara u toku 24 ~asa.

Kako CH3COOH ne spada u karakteristi~ne polutante atmosfere, niti se odre|uje a niograni~ava u sastavu vazduha (nema GVI za CH3COOH), to nije prikladno koristiti termin imisijaCH3COOH u atmosferi, ve} je podobniji termin koncentracija CH3COOH u vazduhu.

Radi lak{eg sagledavanja rezultata u tabelarnom analiti~kom prikazu za vrednostikoncentracije sir}etne kiseline koristi}e se slede}a simbolika:

1990 ppm − Cmax − maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH66000 ppm − Cmet> LD50= 16 000 ppm − preko letalne doze CH3COOH 120 ppm − Cmet> MDKrp= 10 ppm − iznad MDK za CH3COOH u radnom prostoru 12 ppm − Cmet> MDKop= 0.1 ppm − iznad MDK za CH3COOH na otvorenom prostoru 0.8 ppm − Cmet> Cmet−r= 0.01 ppm − realna koncentracije CH3COOH0.015 ppm − Cmet> Cmet−t= 0.001 ppm − koncentracije CH3COOH u tragovima 0.0 ppm − Cmet< Cmet−t= 0.001 ppm − konc. nivoa pojedina~nih molekula CH3COOH 0 ppm − Cmet= 0 ppm − bez prisustva molekula CH3COOH

POSTAVKA OSNOVNOG MODELA

7

Osnovni model hemijskog akcedenta podrazumeva lom i prskanje cisterne za skladi{tenjeCH3COOH, isticanje tehni~ki ~iste glacijalne sir}etne kiseline (99.9% zapr. CH3COOH) po celompre~niku cisterne u tankvanu, na otvorenom prostoru (slika 1.1.1.).

Tankvana je postavljena na koti tla, pa se za povr{inu sa koje isparava akcedentno izliveniCH3COOH usvaja kota tla, visina HS= 0 m.

Za vreme akcedentne emisije CH3COOH isparavanjem izlivene CH3COOH iz tankvane, umodelu usvojeno je vreme τe= 30 min, kao minimalno potrebno vreme da se prepumpa izlivenaCH3COOH u prihvatne sudove.

Model obuhvata analizu sadràja polutanta u osama propagacije parnog oblaka, kao i nanivoima referentnih ravni, koje treba da defini{u angaòvane visine (kote) za analizu koncentracijeCH3COOH u okolnom vazduhu, radi procene mogu}nih posledicu propagacije oblaka pare ikaplji~astih aerosolova CH3COOH po ìvi svet i okolnu sredinu.

Slika 1.1.1. − [ema akcedentnog isparavanja CH3COOH iz tankvane cisterne

Kao polazni podaci za postavku osnovnog modela propagacije akcedentno emitovaneCH3COOH iz Kombinata MSK, su uzeti:

dimenzije tankvane − 55 × 50 m povr{ina razlivanja − 2 750 m2

brzina isparavanja CH3COOH − 0.237 kg/s ukupno vreme isparavanja CH3COOH − 30 min ukupna koli~ina izlivene CH3COOH − 25 000 kg temperatura CH3COOH pri izlivanju − 25 °C


8

Kao referentno vreme za modelovanje uzet je letnji period zbog najve}e kinetikeakcedentno emitovane CH3COOH, pa su ambijentalni parametri iz statisti~kih podataka za regijuKikinde:

pravac vetra − JZ (od MSk ga gradu) srednja brzina vetra − 1.9 m/s srednja temperatura vazduha − 28.5 °C relativna vla`nost vazduha − 50% vremenska stabilnost − normalna (4)

Prikaz akcedenta sa navedenim parametrima bi}e dat tabelarno i grafi~ki po pravcudominantnog JZ vetra, kako osnovnog JZ pravca, tako i svih ostalih pravaca, JJZ i ZJZ, koji uti~nuna zaga|ivanje vazduha u gradskoj zoni Kikinde.

Zbog relativno niskih sadràja CH3COOH u parnom oblaku, kao i koncentracijaCH3COOH u vazduhu, biti prikazane u tabelama u jedinicama ppm (cm3/m3).

OBLAST RADNOG PROSTORA MSK

9

2. OBLAST RADNOG PROSTORA MSK

2.1. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U PARNOM OBLAKU

Prostor Kombinata MSK u kome bi se odvijala akcedentna emisija CH3COOH izhavarisane cevovoda cisterne, rezervoara za CH3COOH, bio bi kvalitativno i kvantitativno visokougroèn polutantom CH3COOH, kako u obliku pare, tako i kaplji~astih aerosolova.

Parni oblak, koji bi se formirao kao posledica havarijskog isticanja CH3COOH iz cisterne utankvanu, te isparavanja iz tankvane, koncentrovao bi se CH3COOH na celokupnoj povr{ini iznadtankvane, tako da bi prednju ivicu tankvane (x∼ 20.6 m) napustio sa maksimalnom koncentracijomCH3COOH (Csir-max∼ 188 ppm).

U tabeli 2.1.1. prikazana je propagacija parnog oblaka du` pravca strujanja vetra, dorastojanje x= 300 m od izvora emisije.

Tabela 2.1.1. Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi parnog oblaka

Rast. nizvetar

Visina oseoblaka

Polu{irinaoblaka

Maksimalna konc. uosi parnog oblaka

Vreme maks.koncentr. (s)

Maks. vremeoblaka (s)

x (m) z (m) d (m) c(x,0,z) (ppm) τCmax τz

−26.2 0 26.20 0.0 910 1800−21.0 0 26.50 125 908 1800−15.7 0 26.80 142 906 1800−10.5 0 27.00 154 904 1800−5.24 0 27.30 162 902 18000.00 0 27.60 168 900 18005.24 0 27.90 173 902 180010.5 0 28.10 178 904 180015.7 0 28.40 182 906 180021.0 0 28.70 185 908 180026.2 0 28.90 188 910 180026.5 0 29.00 187 910 180026.8 0 29.00 186 910 180027.1 0 29.00 185 910 180027.4 0 29.00 184 910 180027.8 0 29.00 183 910 180028.2 0 29.10 182 911 180028.6 0 29.10 181 911 180029.1 0 29.10 179 911 180029.7 0 29.10 178 911 180030.3 0 29.20 176 911 180030.9 0 29.20 174 912 180031.7 0 29.20 173 912 180032.4 0 29.30 171 912 180033.3 0 29.30 168 913 180034.2 0 29.40 166 913 180035.3 0 29.40 164 913 180036.4 0 29.50 161 914 180037.7 0 29.50 158 914 180039.1 0 29.60 155 915 1800


10

Nastavak tabele 2.1.1.


40.6 0.00 29.70 152 915 180042.2 0.00 29.80 149 916 180044.0 0.00 29.90 146 917 180046.0 0.00 30.00 142 917 180048.2 0.00 30.10 139 918 180050.6 0.00 30.20 135 919 180053.3 0.00 30.40 131 920 180056.2 0.00 30.50 127 921 180059.3 0.00 30.70 122 922 180062.8 0.00 30.90 118 924 180066.6 0.00 31.10 114 925 180070.8 0.00 31.30 109 927 180075.4 0.00 31.50 105 928 180080.5 0.00 31.80 100 930 180086.0 0.00 32.10 95.4 932 180092.1 0.00 32.40 90.7 935 180098.8 0.00 32.70 86.1 937 1800106 0.00 33.10 81.4 940 1800114 0.00 33.50 76.9 943 1800123 0.00 34.00 72.3 946 1800133 0.00 34.50 67.9 950 1800143 0.00 35.10 63.6 954 1800155 0.00 35.60 59.3 958 1800168 0.00 36.30 55.2 963 1800182 0.00 37.00 51.2 968 1800197 0.00 37.80 47.3 974 1800214 0.00 38.60 43.6 981 1800233 0.00 39.60 40.1 988 1800253 0.00 40.60 36.8 995 1800275 0.00 41.80 33.6 1000 1800300 0.00 43.00 30.6 1010 1800

Parni oblak bi se formirao neposredno iznad izlivene povr{ine CH3COOH, koncentrovaobi se CH3COOH iznad same tankvane (slika 1.1.1., kota ∆z= −26.2 do 26.2 m), te bi se daljimisparavanjem akcedentno izlivene CH3COOH parni oblak sa CH3COOH samo dimenzionouve}avao i kretao osom po tlu u pravcu strujanja vetra (tabela 2.1.1.).

Parni oblak bi se od zadnje ivice tankvane (x∼ − 26.2 m) lagano {irio u pravcu propagacijeparnog oblaka, od dimenzija tankvane (b∼ 52.4 m) kod zadnje izvice tankvane, preko b∼ 55.2 m nasredini tankvane, do b∼ 57.8, na prednjoj ivici tankvane, da bi na kraju posmatrane zone, narastojanju od x∼ 300 m od centra tankvane, imao {irinu b∼ 86 m.

Kao {to se moè sagledati {irenje parnog oblaka CH3COOH bilo bi zna~ajno ograni~enogobima (36% na l= 300 m, odnosno 0.12%./m du`nom). Parni oblak bi se zadrào u posmatranojoblasti onoliko vremena, koliko bi trajala sama akcedentna emisija CH3COOH, τg= τe= 30 minu.

Maksimalna koncentracija CH3COOH u parnom oblaku bi trajala od τC= 15−17 min, {tobi zna~ilo da bi vreme maksimalnog koncentrovanja parnog oblaka CH3COOH krenulo od upolamanje od vremena akcedentne emisije τc∼ 0.5⋅τe.


11

Parni oblak sa CH3COOH bi se, neposredno iza izvora akcedentne emisije CH3COOH,po~eo podizati u vis, istovremeno se {ire}i usled velike razlike izme|u koncentracije CH3COOH uslojevima parnog oblaka i u okolnom vazduhu koji ga okruùje.

Podizanja parnog oblaka u vis, izraèno preko visine dostizanja karakteristi~nihkoncentracija CH3COOH u vazduhu u posmatranoj zoni prikazano je na dijagramu 2.1.1., a {irenjaparnog oblaka u posmatranoj zoni prikazano je na dijagramu 2.1.2.

02468

101214161820222426283032343638404244464850

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300

Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Vis

ina

Csi

r= M

DK

op=

0.1

ppm

(m

)

Dijagram 2.1.1. − Vertikalna propagacija CH3COOH do x= 300 m u pravcu strujanjavetra

Veoma brzo, po akcedentnom izlivanju iz cisterne za CH3COOH u tankvanu, iznad celepovr{ine tankvane uspostavio bi se parni oblak na zadnjoj ivici tankvane, koji bi se isparavanjemakcedentno izlivene CH3COOH sa cele povr{ine tankvane podizao u vis, u po~etku ve}om brzinom,a kasnije, kako bi se hladile pare CH3COOH i formirali kaplji~asti aerosolovi, brzina podizanjaparnog oblaka bi se sve vi{e sniàvala, sve do kraja mernog opsega x= 300 m od centra tankvane.

Na izlazu iz merne zone, na rastojanju x∼ 300 m od sredine tankvane, vrh kriveCsir= MDKop= 0.1 ppm bi se nalazio na visini h∼ 48 m.

Sa dijagrama 2.1.1. i 2.1.2. se moè sagledati da bi bo~no {irenje parnog oblaka u pravcustrujanja vetra, u odnosu na podizanje CH3COOH u vi{e vazdu{ne slojeve bilo uvek ve}e, Pri ~emubi ta razlika rasla sa pove}avanjem duìne horizontalne propagacije parnog oblaka, osim u deluiznad same tankvane, gde bi ta razlika za kratko vreme opadala.

Parni oblak bi se hladio kontaktom sa hladnijim ambijentalnim vazduhom, ~ime bi sedirektno smanjivala brzina difuzije izme|u spoljne povr{ine parnog oblaka i vazduha koji gaokruùje, a samim tim i visina podizanja CH3COOH u gornje vadu{ne slojeve. To zna~i da bi setokom trajanja isparavanja akcedentno izlivene CH3COOH iz cisterne u tankvanu, CH3COOHdisproporvcionalno propagirala kroz vazduh radnog prostora u bo~nim i vertikalnim pravcima.

Odnos podu`ne i bo~ne propagacije CH3COOH do rastojanja x∼ 300 m od centratankvane bi iznosio:

δ( ) .− = = =l

lx

b

300

8635


12

Podu`na propagacija CH3COOH bi bila 3.5× ve}a od bo~ne propagacije CH3COOH.

-45

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Tan

kvan

a

Dijagram 2.1.2. − [irenje parnog oblaka do x= 300 m u pravcu strujanja vetra

Popre~na propagacija CH3COOH iz parnog oblaka mehanizmom difuznih razmena saokolnim vazduhom sa povr{ine kontakta parnog oblaka i okolnog vazduha, po~ela bi neposrednoiznad same tankvane. Parni oblak bi se ravnomerno {irio po tlu u pravcu strujanja vetra, pri ~emu bi{irina parnog oblaka permanentno bila ve}a od dostitgnute visine maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH u vazduhu na otvorenom prostoru MDKop= 0.1 ppm.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

osi

par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 2.1.3. − Kretanje koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka do x= 300 m


13

Kao posledica difuznih razmena CH3COOH sa povr{ine kontakta parnog oblaka i okolnogvazduha, uspostavile bi se razlika koncentracija CH3COOH unutar parnog oblaka, ~ime bi seuspostavila molekulska difuzija i unutar parnog oblaka, od ose parnog oblaka ka spoljnoj povr{iniparnog oblaka.

Pravci i smerovi dejstava mehanizma molekulske difuzije u oba posmatrana medijuma bise poklapali, radijalno od ose parnog oblaka ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka kroz parni oblak, paod spoljne povr{ine parnog oblaka radijalno kroz vazduh koji okruùje parni oblak.

Kako je molekulska difuzija vremenski spor proces, u uslovima ambijentalne temperature,podu`na propagacija CH3COOH vr{ila bi se pre svega mehanizmom mehani~kog preno{enjaparnog oblaka strujanjem vetra.

U samom po~etku bi se molekulska difuzija CH3COOH jako kratko vreme malo ubrzavalausled ne{to ve}e spoljne ambijentalne temperature vazduha od temperature skladi{tenjaCH3COOH u cisterni rezervoaru (∆t= 3.5 °C), da bi vrlo brzo, po uspostavljanju temperaturneravnoteè, brzina molekulske difuzije CH3COOH po~ela da opada sa opadanjem razlikekoncentracija CH3COOH izme|u parnog oblaka i okolnog vazduha.

Dok bi se parni oblak nalazio iznad tankvane, stalnim isparavanjem akcedentno izliveneCH3COOH koncentracija CH3COOH u parnom oblaku bi stalno rasla, sve do prednje ivicetankvane, kada bi dostigla maksimalnu vrednost u osi parnog oblaka, na koti tla h= 0 m, u visini odCsir-max∼ 188 ppm.

Izvan ivica tankvane vi{e ne bi bilo isparavanja akcedentno izlivene CH3COOH, pa bikoncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka po~ela da permanentno opada usled bo~nograzno{enja CH3COOH molekulskom difuzijom (dijagram 2.1.3.).

Uspostavljena stalna razlika koncentracija CH3COOH unutar parnog oblaka i okolnogvazduha bi izazvala permanentnu molekulsku difuziju CH3COOH, radijalno u svim pravcima od oseparnog oblaka, kroz masu parnog oblaka ka periferiji parnog oblaka, pa od povr{ine parnog oblakakroz masu vazduha koja ga okruùje.

Uspostavljanje neprekidnog bo~nog gradijenta koncentracije CH3COOH u parnom oblakuimala bi za posledicu i uspostavljanje podu`nog gradijenta propagacije CH3COOH u pravcupropagacije parnog oblaka, kako u parnom oblaku, tako i u vazduhu koji ga okruùje.

Za analizu podu`ne i popre~ne propagacije CH3COOH neophodno je, pored postoje}epodele u programu SLAB, po bo~nim pravcima na centralnu i bo~ne ose propagacije y= ± 0−2.5⋅d,postaviti mreù ravni u odnosu na zone korisnika prostora.

Celokupni vazdu{ni prostor iznad tla se moè podeliti na nekoliko zona, zavisno od obimakori{}enja spoljnog prostora:

zona najugroènije ljudske polupalacije, beba i pred{kolske dece, kao i zona doma}ihìvotinja, visine od h=0.0−1.0 m iznad tla

zona ljudske populacije od nivoa {kolske dece, visine h=1.0−2.0 m iznad tla zona u~esnika u saobra}aju, visine od h= 1.0−3.0 m iznad tla radni i stambeni zatvoreni prostor, za Kikindu visine h= 1.0−12.0 m iznad tla otvoreni i zatvoreni radni prostor, za Kombinat MSK visine h= 1.0−8.0 m iznad tla radni prostor na visokim postrojenjima i ure|ajima, za Kombinat MSK visine

h= 8.0−30.0 m

Programski paket SLAB daje analiti~ke podatke odvojeno za parni oblak, a odvojeno zaplanirane referentne ravni.

Propagacija CH3COOH kroz masu parnog oblaka u prostoru prati propagaciju samogparnog oblaka, te predstavlja jedinstvenu analizu, koja je u programskom paketu SLAB vezana zapodu`nu propagaciju CH3COOH merenjem koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka.

Kako pravac propagacije parnog oblaka nikada nije u ravni, ve} je uvek u prostoru, to jenemogu}a analitika parnog oblaka preko referentnih ravni, koje daje programski paket SLAB.


14

Stoga bi, u odnosu na programske mogu}nosti SLAB−a i analiti~ke potrebe postavljenogproblema hipoteti~kog akcedenta na cisterni-rezervoaru za skladi{tenje rafinisane CH3COOH,najsvrsishodnija analiza koncentracije CH3COOH u vazduhu okolne sredine bila preko postavljanjareferentnih ravni na kotama na slede}i na~in:

najvi{e angaòvani prostor u gradskoj zoni, na otvorenom prostoru, u saobra}aju i upoljskim radovima, najve}i deo stambenog prostora i zatvorenog radnog prostora uKikindi i u Kombinatu MSK, od kote od tla do z= 6.0 m, na ∆h= 1 m visine(h= 0.0−6.0 m, ∆h= 1 m), koje je stoga neophodno analizirati na celokupnom pravcupropagacije parnog oblaka, kako u kompleksu Kombinata MSK, tako i na otvorenomprostoru izme|u Kombinata MSK i Kikinde i kroz gradsku zonu Kikinde

stambeni i zatvoreni radni prostor, kako u gradu, tako i u Kombinatu MSK, izme|ukota z= 6.0−12.0 m na ∆h= 2 m visine (h= 6.0−12.0 m, ∆h= 2 m), koje je stoganeophodno analizirati na pravcu propagacije parnog oblaka u kompleksu KombinataMSK i kroz gradsku zonu Kikinde

najmanje angaòvani radni prostor u industrijskoj zoni, posebno u zoni kompleksaKombinata MSK, u okviru kota z= 12.0−28.0 m na ∆h= 4 m visine (h= 12.0−28.0 m,∆h= 4 m), koje je stoga neophodno analizirati na pravcu propagacije parnog oblaka ukompleksu Kombinata MSK i kroz industrijsku zonu Kikinde

Kako program SLAB predvi|a istovremenu analizu 4 referentne ravni, to treba iskoristitiradi smanjivanja obima analiti~kih poslova, postavljaju}i operativni plan za analitiku u svakoj odnavedenih situacija ponaosob.

Programski paket SLAB daje analiti~ke podatke koji po svom kvantitetu nemaju nikakvuprakti~nu svrhu, kao {to su recimo koncentracija reda Cx= x⋅10−y ppm, gde se vrednost za y kre}e ugranicama y= 1−50.

Maksimalno dozvoljena koncentracija CH3COOH u vazduhu na otvorenom prostoru jeranije usvojena od MDKop= 0.1 ppm, dok je kao koncentracija CH3COOH u tragovima usvojenavrednost Csir= 0.001 ppm.

Po{to je oncentracija Csir= 0.001 ppm ekstremno mala jedinica (0.001 cm3 CH3OH/m3

vazduha), to bi svako smanjivanje ove jedinice izgubilo bilo kakav prakti~ni smisao.Analiza propagacija CH3COOH ispod vrednosti Csir< 0.001 ppm, koja je 100× manja od

vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u vazduhu na otvorenom prostoru(MDKop= 0.1 ppm), moè da se prihvati kao najnià granica bilo kakvog zna~aja.

Stoga }e se u daljim analizama vrednost koncentracije CH3COOH Csir= 0.001 ppmsmatrati kao sadràj CH3COOH u tragovima i predstavlja}e krajnju granicu analize propagacijeCH3COOH.

Analiza propagacija CH3COOH ispod vrednosti koncentracije Csir< 0.01 ppm, koja je 10×manja od vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru uspoljnom vazduhu (MDKop= 0.1 ppm), nema nikavog prakti~og zna~aja sa stanovi{ta direktnog iposrednih uticaja kontaminacije CH3COOH na koncentraciju CH3COOH u okolnom vazduhu, pase moè prihvatiti kao najnià granica realne propagacije CH3COOH.

Stoga }e se u daljim analizama vrednost Csir= 0.01 ppm smatrati kao najnià realnakoncentracija CH3COOH, koja moè ostvarivati bilo direktni, bilo posredni uticaj na koncentracijuCH3COOH u vazduhu radne atmosfere.

Vrednosti koncentracije pojedina~nih molekula CH3COOH, ~ija bi koncentracija bila redaveli~ine od Csir< 0.001 ppm, {to je n⋅102 × manja od vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u spoljnom vazduhu na otvorenom prostoru (MDKop= 0.1 ppm), nema svrhe posebnonotirati, pa }e se umesto takvih vrednosti u tabelama upisivati cifra 0.0.

Za lokacije gde u vazduhu lokalne atmosfere ne postoji nikakvo prisustvo molekulaCH3COOH, odnosno nema ni najminimalnije koncentracije CH3COOH (Csir= 0 ppm) bi}eupisivana cifra 0.


15

2.2. PROPAGACIJA SIR]ETNE KISELINE U RAVNIMA

2.2.1. VERTIKALNA PROPAGACIJA U OSI PROPAGACIJE Y= 0.0⋅D

Tabela 2.2.1. Koncentracija CH3COOH u osama propagacije y= 0.0⋅d od h= 0−6 m

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Koncentracija (zapreminske frakcije) u (x, y, z) u ppm− h (m) −

x (m) d (m) 0 1 2 3 4 5 6−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 125 79.2 20.4 2.12 0.0894 0.00152 0.0−15.7 26.80 142 116 62.2 22.1 5.19 0.805 0.0826−10.5 27.00 154 135 91.8 48.2 19.6 6.15 1.49−5.24 27.30 162 148 112 71.2 37.6 16.6 6.090.00 27.60 168 157 127 90.1 55.4 29.7 13.85.24 27.90 173 164 139 105 71.5 43.4 23.610.5 28.10 178 170 148 118 85.7 56.8 34.415.7 28.40 182 175 156 128 98 69.2 45.321.0 28.70 185 179 162 137 109 80.6 56.026.2 28.90 188 182 167 145 118 90.9 66.126.5 29.00 187 182 167 144 118 91.0 66.326.8 29.00 186 181 166 144 118 91.0 66.427.1 29.00 185 180 165 143 118 91.1 66.627.4 29.00 184 179 165 143 117 91.1 66.927.8 29.00 183 178 164 142 117 91.2 67.128.2 29.10 182 177 163 142 117 91.2 67.328.6 29.10 181 176 162 141 117 91.2 67.629.1 29.10 179 174 161 141 116 91.3 67.829.7 29.10 178 173 160 140 116 91.3 68.130.3 29.20 176 172 159 139 116 91.3 68.430.9 29.20 174 170 157 138 115 91.3 68.731.7 29.20 173 168 156 137 115 91.3 69.032.4 29.30 171 166 154 136 114 91.3 69.333.3 29.30 168 164 153 135 114 91.2 69.734.2 29.40 166 162 151 134 113 91.1 70.035.3 29.40 164 160 149 133 112 91.0 70.336.4 29.50 161 157 147 131 112 90.8 70.637.7 29.50 158 155 145 130 111 90.6 70.839.1 29.60 155 152 143 128 110 90.2 71.040.6 29.70 152 149 140 126 109 89.9 71.242.2 29.80 149 146 137 124 108 89.4 71.444.0 29.90 146 143 135 122 106 88.9 71.546.0 30.00 142 140 132 120 105 88.3 71.548.2 30.10 139 136 129 117 103 87.5 71.550.6 30.20 135 132 126 115 102 86.7 71.453.3 30.40 131 129 122 112 99.8 85.7 71.256.2 30.50 127 125 119 110 97.9 84.6 70.959.3 30.70 122 121 115 107 95.8 83.4 70.462.8 30.90 118 116 111 104 93.5 82.0 69.966.6 31.10 114 112 108 100 91.2 80.5 69.270.8 31.30 109 108 104 97.1 88.6 78.8 68.3


16


x (m) d (m) 0 1 2 3 4 5 675.4 31.50 105 103 99.6 93.7 86.0 77.0 67.380.5 31.80 100 98.9 95.5 90.2 83.2 75.0 66.186.0 32.10 95.4 94.3 91.3 86.6 80.3 72.9 64.792.1 32.40 90.7 89.8 87.1 82.9 77.3 70.6 63.298.8 32.70 86.1 85.3 82.9 79.1 74.1 68.2 61.5106 33.10 81.4 80.7 78.7 75.3 70.9 65.6 59.7114 33.50 76.9 76.3 74.4 71.5 67.6 62.9 57.7123 34.00 72.3 71.8 70.2 67.7 64.3 60.2 55.5133 34.50 67.9 67.4 66.1 63.9 60.9 57.3 53.2143 35.10 63.6 63.2 62.0 60.1 57.6 54.4 50.8155 35.60 59.3 59.0 58.0 56.4 54.2 51.5 48.4168 36.30 55.2 54.9 54.0 52.7 50.8 48.5 45.8182 37.00 51.2 50.9 50.2 49.1 47.5 45.5 43.2197 37.80 47.3 47.1 46.5 45.6 44.2 42.6 40.6214 38.60 43.6 43.5 43.0 42.2 41.0 39.7 38.0233 39.60 40.1 40.0 39.6 38.9 38.0 36.8 35.4253 40.60 36.8 36.6 36.3 35.7 35 34.0 32.9275 41.80 33.6 33.5 33.2 32.7 32.1 31.3 30.4300 43.00 30.6 30.5 30.3 29.9 29.4 28.7 27.9

Tabela 2.2.2. Koncentracija CH3COOH u osi propagacije y= 0.0⋅d od h= 8−28 m

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 8 10 12 16 20 24 28−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.0 0.0 0.0 0 0 0 0−15.7 26.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0 0−10.5 27.00 0.0407 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.475 0.0179 0.0 0.0 0.0 0.0 0.00.00 27.60 1.98 0.163 0.0077 0.0 0.0 0.0 0.05.24 27.90 5.01 0.683 0.0597 0.0 0.0 0.0 0.010.5 28.10 9.56 1.85 0.248 0.00149 0.0 0.0 0.015.7 28.40 15.4 3.83 0.702 0.00933 0.0 0.0 0.021.0 28.70 22.1 6.68 1.55 0.0376 0.0 0.0 0.026.2 28.90 29.3 10.3 2.88 0.112 0.00172 0.0 0.026.5 29.00 29.6 10.5 2.95 0.117 0.00184 0.0 0.026.8 29.00 29.8 10.6 3.02 0.123 0.00199 0.0 0.027.1 29.00 30.1 10.8 3.10 0.129 0.00216 0.0 0.027.4 29.00 30.4 11.0 3.20 0.136 0.00237 0.0 0.027.8 29.00 30.7 11.3 3.30 0.145 0.00261 0.0 0.028.2 29.10 31.1 11.5 3.41 0.155 0.00290 0.0 0.028.6 29.10 31.4 11.8 3.54 0.166 0.00325 0.0 0.029.1 29.10 31.9 12.1 3.68 0.179 0.00367 0.0 0.029.7 29.10 32.3 12.4 3.83 0.194 0.00418 0.0 0.030.3 29.20 32.8 12.7 4.01 0.211 0.00480 0.0 0.030.9 29.20 33.3 13.1 4.20 0.232 0.00558 0.0 0.031.7 29.20 33.8 13.5 4.42 0.255 0.00654 0.0 0.0


17


x (m) d (m) 8 10 12 16 20 24 2832.4 29.30 34.4 14.0 4.66 0.283 0.00774 0.0 0.033.3 29.30 35.1 14.5 4.93 0.316 0.00926 0.0 0.034.2 29.40 35.7 15.0 5.23 0.355 0.0112 0.0 0.035.3 29.40 36.4 15.6 5.57 0.402 0.0137 0.0 0.036.4 29.50 37.1 16.3 5.93 0.455 0.0168 0.0 0.037.7 29.50 37.9 16.9 6.33 0.518 0.0207 0.0 0.039.1 29.60 38.6 17.7 6.78 0.593 0.0258 0.0 0.040.6 29.70 39.4 18.4 7.27 0.682 0.0326 0.0 0.042.2 29.80 40.2 19.3 7.82 0.789 0.0414 0.00113 0.044.0 29.90 41.1 20.1 8.43 0.918 0.0530 0.00163 0.046.0 30.00 41.9 21.1 9.09 1.07 0.0684 0.00237 0.048.2 30.10 42.7 22.1 9.82 1.25 0.0889 0.00350 0.050.6 30.20 43.6 23.1 10.6 1.47 0.116 0.00521 0.053.3 30.40 44.4 24.2 11.5 1.73 0.152 0.00779 0.056.2 30.50 45.1 25.3 12.4 2.04 0.200 0.0117 0.059.3 30.70 45.8 26.4 13.4 2.4 0.264 0.0177 0.062.8 30.90 46.5 27.5 14.5 2.83 0.347 0.0267 0.0012966.6 31.10 47.0 28.6 15.6 3.32 0.456 0.0402 0.0022870.8 31.30 47.4 29.7 16.7 3.89 0.597 0.0603 0.0040275.4 31.50 47.7 30.7 17.9 4.54 0.777 0.0899 0.0070380.5 31.80 47.9 31.7 19.1 5.27 1.01 0.133 0.012286.0 32.10 47.9 32.5 20.3 6.08 1.29 0.194 0.020892.1 32.40 47.7 33.3 21.4 6.96 1.64 0.281 0.034998.8 32.70 47.4 33.9 22.5 7.91 2.06 0.400 0.0575106 33.10 46.8 34.3 23.5 8.91 2.57 0.560 0.0928114 33.50 46.1 34.6 24.3 9.94 3.15 0.771 0.146123 34.00 45.2 34.6 25.1 11.0 3.81 1.04 0.225133 34.50 44.0 34.5 25.6 12.0 4.54 1.38 0.338143 35.10 42.7 34.2 26.0 13.0 5.32 1.79 0.493155 35.60 41.3 33.7 26.3 13.9 6.17 2.28 0.702168 36.30 39.7 33.0 26.3 14.8 7.03 2.84 0.973182 37.00 37.9 32.1 26.1 15.5 7.89 3.46 1.31197 37.80 36.1 31.0 25.7 16.0 8.70 4.13 1.71214 38.60 34.2 29.8 25.1 16.4 9.44 4.82 2.17233 39.60 32.2 28.4 24.4 16.6 10.1 5.50 2.68253 40.60 30.1 26.9 23.5 16.6 10.6 6.15 3.22275 41.80 28.1 25.4 22.5 16.4 11.0 6.74 3.78300 43.00 26.1 23.8 21.3 16.1 11.3 7.25 4.31

LEGENDA:

0.0 0.00113 0.0112 0.112 10.3 188Csir < 0.001 Csir> 0.001 Csir > 0.01 Csir > MDKop Csir >MDKrp Csir −max

Molekulska difuzija CH3COOH izme|u spoljne povr{ine parnog oblaka i okolnog vazduhabila bi zanemarljivo mala, tako da bi se molekulska difuzija, u realnom obimu koncentracijeCH3COOH, prakti~no odvijala isklju~ivo u okviru zapremine parnog oblaka.

Stoga bi sen~ene povr{ine iz tabele 2.2.2. mogle dovoljno transparentno odslikati vertikalnipresek parnog oblaka do rastojanja x= 300 m od centra tankvane, du` puta propagacije.


18

Koncentracija CH3COOH u tragovima (Csir> 0.001 ppm) u parnom oblaku po vertikalinastala bi:

na kotama z= 0.0−4.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na koti z= 5.0 m, na lokaciji poslednje ~etvrtine tankvane na kotama z= 6.0 − 8.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na kotama z= 10.0 − 12.0 m, na lokaciji srednje tre}ine tankvane na kotama z= 16.0 m, na lokaciji prednje tre}ine tankvane na kotama z= 24.0−28.0 m, na lokaciji x∼ 25 m, x∼ 41 m i x∼ 61 m od centra tankvane

Tako bi, za τ∼ 10 s akcedentne emisije CH3COOH pod navedenim tehni~kim iambijentalnim uslovima, bila uspostavljena koncentracija CH3COOH u tagovima (Csir> 0,001 ppm)u vazduhu oko parnog oblaka, neposredno iznad samog izvora emisije, a od kote tla do visineh= 28.0 m, za vreme τ∼ 32 s od po~etka emisije.

Realna koncentracija CH3COOH (Csir> 0.01 ppm) u parnom oblaku po vertikali nastalabi:

na kotama z= 0.0−3.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na koti z= 4.0 m, na lokaciji poslednje ~etvrtine tankvane na kotama z= 5.0 −10.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na koti z= 12.0 m, na lokaciji predinje tre}ine tankvane na koti z= 16.0 m, na lokaciji prednje ~etvrtine tankvane na koti z= 20.0 m, na oko l∼ 8 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije na koti z= 24.0 m, na oko l∼ 20 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije na koti z= 28.0 m, na oko l∼ 55 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije

Realna koncentracija CH3COOH (Csir> 0,1 ppm) u vazduhu oko parnog oblaka bila biuspostavljena od kote tla do visine h= 28.0 m, do rastojanja od l∼ 55 m od prednje ivice tankvane,uspostavila bi se tako|e brzo, u vremenu od τ∼ 45 s od po~etka emisije.

Koncentracija CH3COOH preko maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhu naotvorenom prostoru (Csir> MDKop= 0.1 ppm) u parnom oblaku po vertikali nastala bi:

na kotama z= 0.0−3.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na kotama z= 4.0 −5.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na kotama z= 6.0 −8.0 m, na lokaciji srednje tre}ine tankvane na kotama z= 8.0 m, na lokaciji sredine tankvane na koti z= 10.0 m, ne{to posle sredine tankvane u pravcu propagacije na koti z= 12.0 m, na lokaciji ne{to pre sredine tankvane na koti z= 16.0 m, na lokaciji prednje ivice tankvane na koti z= 20.0 m, na oko l∼ 25 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije na koti z= 24.0 m, na oko l∼ 55 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije na koti z= 28.0 m, na oko l∼ 80 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije

Koncentracija CH3COOH iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru (Csir> MDKop= 0.1 ppm) u vazduhu oko parnog oblaka od kote tla do visine h= 28.0 m,do rastojanja od l∼ 80 m od prednje ivice tankvane, bila bi uspostavljena zna~asjno brzo, za vremeod τ∼ 55 s od po~etka emisije.

Prakti~no bi ve} posle vremena od τe∼ 1 min kompletan radni prostor u kompleksuKombinata MSK, koji bi se nalazio na pravcu propagacije parnog oblaka, do visine h= 28 m iznadtla, bio kontaminiran CH3COOH iznad maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH uvazduhu na otvorenom prostoru (Csir> MDKop= 0.1 ppm).


19

Koncentracija CH3COOH preko maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhu radnogprostora (Csir> MDKrp= 10 ppm) u parnom oblaku po vertikali nastala bi:

na kotama z= 0.0−2.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na kotama z= 3.0−4.0, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na kotama z= 5.0 −6.0 m, na lokaciji srednje tre}ine tankvane na koti z= 8.0 m, na lokaciji prve tre}ine tankvane na koti z= 10 m, nalokaciji prednje ivice tankvane na koti z= 12 m, na oko l∼ 25 m od prednje ivice tankavne na koti z= 16 m, na oko l∼ 95 m od prednje ivice tankavne na koti z= 20 m, na oko l∼ 200 m od prednje ivice tankavne na koti z= 24−28.0 m, ne bi se pojavila do kraja mernog opsega, do rastojanja

l∼ 275 m od prednje ivice tankvane

Koncentracija vazduha sa CH3COOH preko maksimalno dozvoljene koncentracije uvazduhu prakti~no najve}eg dela radnog prostora kompleksa Kombinata MSK(Csir> MDKrp= 10 ppm), po vertikalnom preseku do visine h= 20 m, odigrala bi se relativno brzo,za vreme τ∼ 120 s od po~etka emisije.

Prakti~no bi ve} posle vremena od τe> 2 min oko 80% radnog prostora u kompleksuKombinata MSK, koji bi bio na pravcu propagacije parnog oblaka, do visine h= 20 m iznad tla, biokontaminiran CH3COOH iznad maksimalno dozvoljene koncentracije (Csir> MDKrp= 10 ppm).

Maksimalne koncentracije CH3COOH u vazduhu radnog prostora na kompleksuKombinata MSK, po vertikali do visine od h= 28 m iznad tla bile bi dostignute na slede}imlokacijama od prednje ivice tankvane:

na kotama z= 0.0−4.0 m, na lokaciji prednje ivice tankvane, na nivou vrednostih= 0 m → Csir-max ∼ 188 ppm, h= 1 m → Csir-max ∼ 182 ppm, h= 2 m →Csir-max ∼ 166 ppm, h= 3 m → Csir-max ∼ 145 ppm, h= 4 m → Csir-max ∼ 118 ppm

na koti z= 5.0 m, na oko l∼ 5 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije, nanivou vrednosti h= 5 m → Csir-max ∼ 91.5 ppm


na koti z= 8.0 m, na oko l∼ 60 m od prednje ivice tankavne u pravcu propagacije, nanivou vrednosti h= 8 m → Csir-max ∼ 48 ppm




na kotama z= 20.0−28.0 m, maksimalna vrednost u mernom opsegu do x= 300 m odcentra tankvane ne bi bila dostignuta, ve} bi se dostigla najve}e vrednosti na lokacijikraja opsega, na rastojanju l∼ 275 m od prednje ivice tankvane, na nivou vrednostih= 20.0 m → Csir-max ∼ 11.3 ppm, h= 24.0 m → Csir-max ∼ 7.25 ppm, h= 28.0 m →Csir-max ∼ 4.31 ppm

Ovakva brza vertikalna i podu`na propagacija CH3COOH ne bi ostavljala mnogomanevarskog prostora za osmi{ljavanje evakuacije u okviru kompleksa Kombinata MSK, ve} bi seevakuacija sa pravca propagacije parng oblaka na ovom prostoru morala unapred osmisliti ipredviteti za sve varijante strujanja vetra i ostale ambijentalne parametre.


20

C>

MD

Ksi

rrp

LE

GE

ND

A:

C>

MD

Ksi

rop

SLik

a 2.

.2.1

. − V

ertik

alna

pro

paga

cija

CH

3CO

OH

u r

avni

ose

str

ujan

ja y

= 0

.0⋅ d


21

Na slici 2.2.1. prikazana je vertikalna propagacija CH3COOH do visine h= 28 m, savertikalnim presecima svih uspostavljenih zona prekora~enja koncentracija, zone maksimalnodozvoljene koncentracije u radnom prostoru (Csir> MDKrp= 10 ppm), kao i zone dozvoljenekoncentracije CH3COOH u vazduhu na otvorenom prostoru (Csir> MDKop= 0.1 ppm).

Kao {to se moè sagledati zone prekora~enja maksimalno dozvoljenih koncentracija supostavljene koaksijalno, jedna u drugoj, a odnos zapremina kontaminiranog vazduha sa CH3COOHu zonama je oko vrednosti Csir> MDKrp= 10 ppm : Csir> MDKop= 0.1 ppm = 2 : 1.

Maksimalno dozvoljena koncentracija CH3COOH u vazduhu na otvorenom prostoru, bilabi dostignuta do rastojanja x= 300 m od izvora emisije u referentnim ravnima od z= 0.0−16.0 m,najve}a vrednost bi se dostigla na kraju opsega u referentnim ravnima z= 20−28 m, dok bi vrednostiznad maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u vazduhu radnog prostora bilauspostavljena u ve}em delu refererentnih ravni od z= 0.0−20.0 m (slika 2.2.1.).

Dijagram 2.2.1. − Dostizanje maksimuma koncentracija CH3COOH u slojevima vazduha po vertikali

Sa dijagrama 2.2.1. jasno se moè uo~iti da bi vrednosti maksimalnih koncentracijaCH3COOH, na nivou referentnih ravni po vertikalnom preseku sloja vazduha, u pravcu vertikalnepropagacije parnog oblaka, u prve ~etiri referentne ravni, z= 0.0−4.0 m, bile dostizane na prednjojivici tankvane.

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti tla z= 0.0 m, na prednjoj ivicitankvane, na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, iznosila bi Csir∼ 188 ppm, {to bi ujedno bila imaksimalno dostignuta koncntracija CH3COOH uop{te, {to bi bilo oko ∆Csir∼ 19× ve}e odmaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm.

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 1.0 m, na prednjoj ivicitankvane, na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, iznosila bi Csir∼ 182 ppm, {to bi bilo oko∆Csir∼ 18× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoruMDKrp= 10 ppm.

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH e na koti z= 2.0 m, na prednjoj ivicitankvane, na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, iznosila bi Csir∼ 166 ppm, {to bi bilo oko∆Csir∼ 16.5× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoruMDKrp= 10 ppm.


22

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 3.0 m, na prednjoj ivicitankvane, na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, iznosila bi Csir∼ 145 ppm, {to bi bilo oko∆Csir∼ 14.5× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoruMDKrp= 10 ppm.

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 4.0 m, na prednjoj ivicitankvane, na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, iznosila bi Csir∼ 118 ppm, {to bi bilo oko∆Csir∼ 12× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru,MDKrp= 10 ppm.

Kako bi se pove}avala vertikalna propagacija parnog oblaka, tako bi se i pove}avale i"podizale" oblasti visoke ugroènosti koncentracijom CH3COOH (slika 2.2.1.). U isto vreme,dostizanje maksimuma u narednim referentnim ravnima bi se sve vi{e udaljavalo od ivice tankvaneu pravcu horizontalne propagacije parnog oblaka (dijagram 2.2.1.).

Maksimumi u narednim referentnim ravnima bi se dostizali na slede}im rastojanjima:

z= 5.0 m, Csir= 91.5 ppm, l∼ 30 m od centra tankvane, ∆Csir∼ 9.2× MDKrp






Maksimalne vrednosti na nivou referentnih ravni z= 20.0−28.0 m, ne bi uop{te biledostignute u okviru posmatrane zone, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane, ve} bi se najvi{ekoncentracije u navedenoj zoni dostizale na samoj granici navedene zone (dijagram 2.2.1.).

Ugroènost radnika Kombinata MSK, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom radnomprostoru, u okviru visina ∆h= 0−10 m od tla, bila bi zna~ajno visoka usled visoke koncentracijeCH3COOH, ne samo u parnom oblaku, ve} i u vazduhu oko parnog oblaka, pri ~emu bi se kvantitetugroènosti CH3COOH smanjivao sa porastom visine sloja vazduha.

Ugroènost radnika Kombinata MSK, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom radnomprostoru, u okviru visina ∆h= 10−16 m od tla, bila bi prili~no visoka usled zna~ajne koncentracijeCH3COOH, ne samo u parnom oblaku, ve} i u vazduhu oko parnog oblaka, pri ~emu bi se i daljekvantitet ugroènosti CH3COOH smanjivao sa porastom visine sloja vazduha.

Po{to bi se visoka koncentracija CH3COOH sa podu`nom propagacijom podizala od kotetla u vis, evakuacija ugroènih iz kontaminirane zone sa CH3COOH, trebala bi da se vr{i pre svegabo~nim udaljavanjem u radijalnom pravcu iz kontaminirane zone, po mogu}stvi preko 30 m, pa tekonda spu{tanjem ugroènih lica na tlo, ukoliko je to mogu}e.

U nekim situacijama, sa pojedinih objekata gde ne bi bilo mogu}nosti za bo~ne evakuacije,mogu biti uputnije i manje rizi~ne evakuacije na vi{e kote, od evakuacija ka tlu, kao {to su recimorazne visoke kolone u okviru postrojenja i objekata na kompleksu Kombinata MSK.

Osnovni razlog ovako zami{ljenog plana evakuacije, identi~nog planu evakuacije u slu~ajuakcedentne emisije sir}etne kiseline, a potpuno razli~itog od plana evakuacije pri kontaminacijiakcedentno emitovanim polutantom CO pod istim uslovima, leào bi u ~injenici da je emisija pareCH3COOH po fizi~ko-hemijskim karakteristikama sli~na emisiji pare sir}etne kiseline.

Najugroènije pozicije na pravcu horizontalne propagacije parnog oblaka bi bile lokacijena koti od h= 10 m pa do kote tla, pri ~emu ne bi zna~ajnije pomoglo ni bo~no udaljavanje uradijalnom pravcu, pre svega usled velike po~etne {irine parnog oblaka oko b∼ 52.5 m, po oko26.2 m sa obe strane pravca horizontalne propagacije.

Za analizu kvaliteta vertikalne propagacije CH3COOH izme|u slojeva vazduha mogu sekoristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:

∆C ppm C Csir sir sirh h( ) = −

2 1

− razlika konc. CH3COOH izme|u dve susedne ravni

δC ppm mC

zsirsirh( / ) =

∆

∆ − vertikalni gradijent razlike konc. CH3COOH


23

Analizu vertikalnog gradijenta koncentracije CH3COOH bi}e izvr{ena na rastojanjimax1∼ 30 m, x2∼ 50 m, x3∼ 150 m i x4= 300 m od centra tankvane.

a) Lokacija x1= 30.3 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 29.2 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Csir (ppm) 176 172 159 139 116 91.3 68.4zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Csir (ppm) 32.8 12.7 4.01 0.211 0.0048 0.0 0.0

Gradijent koncentracije CH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka, na rastojanjux= 30.3 m od centra tankvane, uspostavio bi se od kote tla do kote h= 24 m.

Na nivou referentnih ravni z= 24−28 m, na rastojanju x= 30.3 m od centra tankvane,koncentracija CH3COOH bi bila nivoa pojedina~nih molekula.

Kako bi se osa parnog oblaka nalazila na koti tla h= 0.0 m, usvoji}e se da je pozitivan smervertikalnog gradijenta propagacije CH3COOH od ose parnog oblaka na tlu u vis.

∆z= 0.0 − 1.0 m

∆C ppm C C ppmsir sir sirh h( ) = − = − =

2 1

176 172 4

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆4

1 04

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

172 159 13

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆131 0

13

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

159 139 20

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆201 0

20

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

139 116 23

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆231 0

23

∆z= 4.0 − 5.0 m

∆C ppm C C ppmsir sir sirh h( ) . .= − = − =

2 1

116 91 3 24 7

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

24 71 0

24 7


24

∆z= 5.0 − 6.0 m

∆C ppm C C ppmsir sir sirh h( ) . . .= − = − =

2 1

91 3 68 4 22 9

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

22 91 0

22 9

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

68 4 32 8 356

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

35 62 0

17 8

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

32 8 12 7 20 1

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

20 12 0

10 0

∆z= 10.0 − 12.0 m


2 1

12 7 4 01 8 69

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

8 692 0

4 35

∆z= 12.0 − 16.0 m


2 1

4 01 0 211 380

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

3 804 0

0 95

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

0 211 0 048 0 16

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 164 0

0 04

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

0 048 0 0 0 05

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 054 0

0 01

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 30.3 m od sredine tankvane, sledi:

od ose na tlu do kote h∼ 5.0 m rasla bi brzina molekulske difuzije po vertikali, uz vi{ikapacitet difuzne razmene, pri ~emu bi gradijent koncentracije CH3COOH, na visini∆h= 4.0−6.0 m, dostigao maksimalnu vrednost oko Csir∼ 25 ppm/m du`nom

u okviru kota ∆h= 6.0−28.0 m opadala bi brzina molekulske difuzije po vertikali


25

b) Lokacija x1= 50.6 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 30.2 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Csir (ppm) 135 132 126 115 102 86.7 71.4zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Csir (ppm) 43.6 23.1 10.6 1.47 0.116 0.0521 0.0

Gradijent koncentracije CH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka, na rastojanjux= 50.6 m od centra tankvane, uspostavio bi se od kote tla do kote h= 28 m.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

135 132 3

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆3

1 03

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

132 126 6

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆6

1 06

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

126 115 11

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆111 0

11

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

115 102 13

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

/= = =∆

∆131 0

13

∆z= 4.0 − 5.0 m

∆C ppm C C ppmsir sir sirh h( ) . .= − = − =

2 1

102 86 7 15 3

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

15 31 0

15 3

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

86 7 71 4 15 3

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

15 31 0

15 3


26

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

71 4 43 6 27 8

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

27 82 0

13 9

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

43 6 231 20 5

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

20 52 0

10 2

∆z= 10.0 − 12.0 m


2 1

231 10 6 12 5

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

12 52 0

6 2

∆z= 12.0 − 16.0 m


2 1

10 6 1 47 9 13

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

9 134 0

2 28

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

1 47 0 116 1 35

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

1 354 0

0 34

∆z= 20.0 − 24.0 m


2 1

0 116 0 00521 0 111

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 1154 0

0 028

∆z= 24.0 − 28.0 m


2 1

0 00521 0 0 0 005

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 0054 0

0 001

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 50.6 m od sredine tankvane, sledi:

od ose na tlu do kote h∼ 5.0 m rasla bi brzina molekulske difuzije po vertikali, uz vi{ikapacitet difuzne razmene, pri ~emu bi u opsegu visine ∆h=4.0−6.0 m, gradijentkoncentracije CH3COOH dostigao maksimalnu vrednost oko Csir∼ 15.5 ppm/mdu`nom, koja bi se odràla kra}e vreme u sloju vazduha oko h∼ 5.0 m



27

c) Lokacija x1= 155 m od centra tankvane osa parnog oblaka zg= 0.0 m polu{irina parnog oblaka d= 35.6 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Csir (ppm) 59.3 59.0 58.0 56.4 54.2 51.5 48.8zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Csir (ppm) 41.3 33.7 26.3 14.8 7.03 2.84 0.702

Gradijent koncentracije CH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka, na rastojanjux= 155 m od centra tankvane, uspostavio bi se od kote tla do kote h= 28 m.

Realna koncentracija CH3COOH na nivou rastojanja x= 155 m od centra tankvane,postojala bi i iznad referentne ravni z> 28 m.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

59 3 59 0 0 3

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 31 0

0 3

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

59 0 58 0 1 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

1 01 0

1 0

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

58 0 56 4 1 6

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

1 61 0

1 6

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

56 4 54 2 2 2

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

2 21 0

2 2

∆z= 4.0 − 5.0 m


2 1

54 2 51 5 2 5

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

2 51 0

2 5


28

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

51 5 48 4 31

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

311 0

31

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

48 4 41 3 7 1

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

7 12 0

3 5

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

41 3 33 7 7 6

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

7 62 0

3 8

∆z= 10.0 − 12.0 m


2 1

33 4 26 3 7 1

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

7 12 0

3 5

∆z= 12.0 − 16.0 m


2 1

26 3 13 9 12 4

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

12 44 0

3 1

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

13 9 6 17 7 73

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

7 734 0

1 93

∆z= 20.0 − 24.0 m


2 1

6 17 2 28 3 89

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

3 894 0

0 97

∆z= 24.0 − 28.0 m


2 1

2 28 0 702 1 58

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

1 584 0

0 40


29

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 155 m od sredine tankvane, sledi:

od ose na tlu do kote h∼ 9.0 m rasla bi brzina molekulske difuzije po vertikali, uz vi{ikapacitet difuzne razmene, pri ~emu bi u opsegu visine ∆h=8.0−10.0 m, gradijentkoncentracije CH3COOH dostigao maksimalnu vrednost oko Csir∼ 4.0 ppm/m du`nom,koja bi se odràla kra}e vreme u sloju vazduha oko h∼ 9.0 m


d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 43 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Csir (ppm) 30.6 30.5 30.3 29.9 29.4 28.7 27.9zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Csir (ppm) 26.1 23.8 21.3 16.1 11.3 7.25 4.31

Gradijent koncentracije CH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka, na rastojanjux= 300 m od centra tankvane, uspostavio bi se od kote tla do kote h= 28 m.

Realna koncentracija CH3COOH na nivou rastojanja x= 300 m od centra tankvane,postojala bi i zna~ajno iznad referentne ravni z> 28 m.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

30 6 30 5 0 1

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 11 0

0 10

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

30 5 30 3 0 2

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 21 0

0 20

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

30 3 29 9 0 4

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 41 0

0 40

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

29 9 29 4 0 5

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 51 0

0 50


30

∆z= 4.0 − 5.0 m


2 1

29 4 28 7 0 7

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 71 0

0 70

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

28 7 27 9 0 8

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

0 81 0

0 80

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

27 9 26 1 1 8

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

1 82 0

0 90

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

26 1 23 8 2 3

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

2 32 0

115

∆z= 10.0 − 12.0 m


2 1

23 8 21 3 2 5

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

2 52 0

1 25

∆z= 12.0 − 16.0 m


2 1

21 3 16 1 5 2

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

5 24 0

1 30

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

16 1 11 3 4 8

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

4 84 0

1 20

∆z= 20.0 − 24.0 m


2 1

11 3 7 25 4 05

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

4 054 0

1 01


31

∆z= 24.0 − 28.0 m


2 1

7 25 4 31 2 94

δC ppm mC

zppm msir

sir( / ).

.. /= = =

∆∆

2 944 0

0 72


od ose na tlu do kote h∼ 14.0 m rasla bi brzina molekulske difuzije po vertikali, uz vi{ikapacitet difuzne razmene, pri ~emu bi u opsegu visine ∆h=12.0−16.0 m, gradijentkoncentracije CH3COOH dostigao maksimalnu vrednost oko Csir∼ 1.3 ppm/m du`nom,koja bi se odràla kra}e vreme u sloju vazduha oko h∼ 14.0 m


Generalno gledano, za vertikalnu propagaciju CH3COOH du` pravca strujanja vetra, uokviru rastojanja do x= 300 m od centra tankvane, bilo bi karakteristi~no slede}e:

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi rasla po vertikali, od ose na tlu doodre|ene kote na kojoj bi dostigla maksimum

kote maksimuma brzina molekulske difuzije, odnosno vertikalnog gradijentakoncentracije CH3COOH, bile bi direktno proporcionalne podu`noj propagacijiparnog oblaka, {to bi rastojanje bilo ve}e to bi kota maksimuma bila vi{a

kote maksimuma brzina molekulske difuzije, odnosno vertikalnog gradijentakoncentracije CH3COOH, bi se kretale u okviru pojasa vaxduha na ∆h= 0−16 m od tla

posle dostignutih maksimuma, brzine molekulske difuzije kroz parni oblak bi opadalesa rastojanjem po vertikali, do kota maksimalnog vertikalnog dometa propagacije

kote maksimalnog vertikalnog dometa propagacije CH3COOH, bile bi direktnoproporcionalne podu`noj propagaciji parnog oblaka, {to bi rastojanje bilo ve}e to bikota maksimalnog vertikalnog dometa bila vi{a

kote maksimalnog vertikalnog dometa propagacije CH3COOH, bi se nalazile uvelikom pojasu vaxduha iznad visine h> 24 m od tla


32

2.2.2. BO^NA PROPAGACIJA U OSAMA PROPAGACIJE Y= ± 0.0−2.5⋅D

2.2.2.1. Koncentracija CH3COOH u ravni z= 0.0 m

Tabela 2.2.3. Koncentracija CH3COOH u ravni z= 0.0 m u osama propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Koncentracija CH3COOH u ravni z= 0.0 m u odnosu na ose propagacije− y/d −

x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 125 116 42.2 1.27 0.00152 0−15.7 26.80 142 131 47.3 1.66 0.00294 0−10.5 27.00 154 139 50.1 2.01 0.00495 0−5.24 27.30 162 145 51.9 2.33 0.00761 00.00 27.60 168 149 53.1 2.63 0.0110 0.05.24 27.90 173 152 53.9 2.91 0.0150 0.010.5 28.10 178 154 54.5 3.17 0.0198 0.015.7 28.40 182 156 54.9 3.42 0.0251 0.021.0 28.70 185 157 55.2 3.65 0.0311 0.026.2 28.90 188 158 55.3 3.87 0.0377 0.026.5 29.00 187 157 55.1 3.86 0.0378 0.026.8 29.00 186 156 54.8 3.85 0.0380 0.027.1 29.00 185 155 54.5 3.84 0.0382 0.027.4 29.00 184 154 54.1 3.83 0.0384 0.027.8 29.00 183 153 53.8 3.81 0.0386 0.028.2 29.10 182 152 53.4 3.80 0.0388 0.028.6 29.10 181 151 52.9 3.79 0.0391 0.029.1 29.10 179 150 52.5 3.77 0.0394 0.029.7 29.10 178 148 52.0 3.75 0.0397 0.030.3 29.20 176 147 51.4 3.73 0.0400 0.030.9 29.20 174 145 50.8 3.71 0.0404 0.031.7 29.20 173 143 50.2 3.69 0.0408 0.032.4 29.30 171 142 49.5 3.67 0.0412 0.033.3 29.30 168 140 48.8 3.64 0.0417 0.034.2 29.40 166 137 48.1 3.62 0.0422 0.035.3 29.40 164 135 47.3 3.59 0.0428 0.036.4 29.50 161 133 46.4 3.56 0.0434 0.037.7 29.50 158 130 45.5 3.52 0.0440 0.039.1 29.60 155 128 44.5 3.49 0.0448 0.040.6 29.70 152 125 43.5 3.45 0.0455 0.042.2 29.80 149 122 42.5 3.40 0.0464 0.044.0 29.90 146 119 41.4 3.36 0.0473 0.046.0 30.00 142 115 40.2 3.31 0.0482 0.048.2 30.10 139 112 39.0 3.26 0.0492 0.050.6 30.20 135 109 37.8 3.21 0.0503 0.053.3 30.40 131 105 36.5 3.15 0.0515 0.056.2 30.50 127 101 35.2 3.09 0.0527 0.059.3 30.70 122 97.5 33.8 3.03 0.0539 0.062.8 30.90 118 93.6 32.4 2.96 0.0552 0.066.6 31.10 114 89.7 31.0 2.89 0.0566 0.0


33


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.570.8 31.30 109 85.7 29.6 2.81 0.0579 0.075.4 31.50 105 81.7 28.2 2.73 0.0593 0.080.5 31.80 100 77.7 26.7 2.65 0.0607 0.086.0 32.10 95.4 73.6 25.3 2.57 0.0620 0.092.1 32.40 90.7 69.6 23.9 2.48 0.0632 0.098.8 32.70 86.1 65.7 22.5 2.39 0.0644 0.0106 33.10 81.4 61.8 21.1 2.29 0.0655 0.0114 33.50 76.9 57.9 19.8 2.20 0.0663 0.0123 34.00 72.3 54.2 18.5 2.10 0.0670 0.0133 34.50 67.9 50.5 17.2 2.00 0.0675 0.0143 35.10 63.6 47.0 15.9 1.90 0.0677 0.0155 35.60 59.3 43.6 14.7 1.79 0.0676 0.0168 36.30 55.2 40.3 13.6 1.69 0.0671 0.0182 37.00 51.2 37.2 12.5 1.58 0.0663 0.0197 37.80 47.3 34.2 11.5 1.48 0.0652 0.0214 38.60 43.6 31.3 10.5 1.38 0.0637 0.0233 39.60 40.1 28.7 9.57 1.28 0.0619 0.00102253 40.60 36.8 26.1 8.71 1.19 0.0597 0.00106275 41.80 33.6 23.8 7.90 1.09 0.0573 0.00109300 43.00 30.6 21.6 7.15 1.00 0.0546 0.00110

LEGENDA:


U realnom obimu koncentracije CH3COOH molekulska difuzija u bo~nom pravcu bi seprakti~no odvijala isklju~ivo u okviru dvostrukih dimenzija parnog oblaka b∼ (1−2)⋅d, koji bi u zoniod sredine tankvane x=0.0 m, do rastojanja x∼ 300 m od sredine tankvane, bio dijametra izme|urpo∼ 52.4 − 86.0 m.

Koncentracija CH3COOH u tragovima (Csir> 0.001 ppm) u referentnoj ravni z= 0.0 mnastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 230 m od centra tankvane

Realna koncentracija CH3COOH Csir> 0.01 ppm, u ravni kote tla z= 0.0 m nastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu

Koncentracija CH3COOH preko granice maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhuna otvorenom prostoru u spoljnom vazduhu (Csir> MDKop= 0.1 ppm) nastala bi (slika 2.2.2.):

u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.5⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernomopsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


34

C>

MD

Ksi

rrp

C>

MD

Ksir

op

Slik

a 2.

2.2.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni k

ote

tla z

= 0

.0 m


35

Koncentracija CH3COOH koja preko granice maksimalno dozvoljene koncentracije uvazduhu radnog prostora (Csir> MDKrp= 10 ppm) nastala bi (slika 2.2.2.):


u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 230 m od centra tankvane


Na nivou ravni kote tla z= 0.0 m bila bi uspostavljena maksimalna koncentracijaCH3COOH (dijagrami 2.2.2. i 2.2.3.):

u bo~nim osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d na prednjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 145 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja, do x= 300 m od

centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote tla z= 0.0 m, bila kota najvi{eg rizika u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od centra tankvane u pravcuvetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 2.2.2. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni tla z= 0.0 m − ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti tla z= 0.0 m, iznosila biCsir−max∼ 188 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, na prednoj ivici tankvane,{to bi bilo oko ∆Csir∼ 19× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnomprostoru MDKrp= 10 ppm.

Bo~ni pad vrednosti koncentracije CH3COOH, po osama propagacije vezanim zadimenzije parnog oblaka, y= ± 0−2.5⋅d, ukazivao bi na sporu i slabu molekulsku difuziju, koja biizazivala velike padove koncentracije CH3COOH unutar parnog oblaka, a veoma velike padoveCH3COOH izvan parnog oblaka.


36

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

3.2

3.4

3.6

3.8

4

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 0

.0 m

(pp

m)

��y/d=1.5��y/d=2.0

y/d=2.5

Dijagram 2.2.3. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni tla z= 0.0 m − ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d

Za analizu kvaliteta bo~ne propagacije koncentracije CH3COOH u sloju vazduha du` trasepropagacije, mogu se koristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:

∆C ppm C Csir y sur siry y( ) = −

2 1 − razlika koncentracije CH3COOH izme|u dve ose

δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆

∆ − podu`ni gradijent razlike koncentracije CH3COOH

a) Lokacija x1= 30.3 m od centra tankvanereferentna ravan z= 0.0 mpolu{irina parnog oblaka d= 29.2 m

y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 176 147 51.4 3.73 0.040 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 83.5 35.0 7.26 1.07 −

Razlika koncentracija CH3COOH u referentnoj ravni generalno beleì pad sapove}avanjem bo~nog otklona ose propagacije, odnosno obrnuto je proporcionalna bo~nim osamapropagacije, {to su bo~ne ose propagacije vi{e, to je razlika koncentracija nià, kao i obrnuto.

U okviru dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 16.5% : 3×.

Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 5× : 33× : 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 30.3 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).

Kako bi se bo~na propagacija odvijala od centralne ose propagacije ka bo~nim osamapropagacije, usvoji}e se da je pozitivan smer bo~nog gradijenta propagacije CH3COOH odcentralne ose parnog oblaka ka bo~nim osama propagacije.


37

∆y= 0.0−0.5⋅d

∆C ppm C C ppmsir sir siry y y( ) = − = − =

2 1

176 147 29

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 029

14 61 99

∆y= 0.5−1.0⋅d

∆C ppm C C ppmsir sir siry y y( ) . .= − = − =

2 1

147 51 4 95 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 095 614 6

6 55

∆y= 1.0−1.5⋅d

∆C ppm C C ppmsir sir siry y y( ) . . .= − = − =

2 1

51 4 3 73 47 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 047 614 6

3 26

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

3 73 0 04 3 69

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 6914 6

0 25

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 04 0 0 0 04

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0414 6

0 003

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 30.3 m od sredine tankvane, sledi:

gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCsir∼ 2.0−7.0 ppm/m

gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote tla z= 0.0 m, van projekcijeparnog oblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi odδCsir∼ 4.0−0.0 ppm/m

b) Lokacija x1= 50.6 m od centra tankvane osa parnog oblaka zg= 0.0 m

polu{irina parnog oblaka d= 30.2 m



38

U okviru dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 19% : 3×.

Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 4× : 22.5× : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

135 109 26

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 026

1511 72

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

109 37 8 71 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 071 215 1

4 71

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 8 3 21 34 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 034 515 1

2 28

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

3 21 0 05 316

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 1615 1

0 21

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 05 0 0 0 05

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0515 1

0 003





39

c) Lokacija x1= 155 m od centra tankvane osa parnog oblaka zg= 0.0 m


y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 59.3 43.6 14.7 1.79 0.068 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 73.5 33.7 12.2 3.77 −



U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 155 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

59 3 436 15 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015 717 8

0 88

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

43 6 14 7 28 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 028 917 8

1 62

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

14 7 1 79 12 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 917 8

0 72

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 79 0 068 1 72

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 7217 8

0 09

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 068 0 0 0 068

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06817 8

0 004


40

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 155 m od sredine tankvane, sledi:



d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvane osa parnog oblaka zg= 0.0 m

polu{irina parnog oblaka d= 43 m

y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 30.6 21.6 7.15 1.00 0.055 0.0011Cy2/Cy1 (%) 100 70.6 33.1 13.9 5.50 2.00


Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2× : 6× : 16.5×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

30 6 21 6 9 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 021 5

0 42

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 6 7 15 14 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 421 5

0 67

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 15 1 0 6 15

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 1521 5

0 29

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 0 0 055 0 95

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9521 5

0 04


41

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 055 0 0011 0 054

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05421 5

0 003




x= 30.3 m x= 50.6 m x= 155 m x= 300 m δC1 /δC4 (×)∆yδCsir δCsir δCsir δCsir rast pad

0.0−0.5⋅d 1.99 1.72 0.88 0.42 − 4.80.5−1.0⋅d 6.55 4.71 1.62 0.67 − 9.81.0−1.5⋅d 3.26 2.28 0.72 0.29 − 11.21.5−2.0⋅d 0.25 0.21 0.09 0.04 − 6.32.0−2.5⋅d 0.003 0.003 0.004 0.003 33% 25%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa CH3COOH, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, gradijenti bo~ne propagacijeCH3COOH opadali bi sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije dok bi u osi proagacijey= ± 2.5⋅d prvo rasli do rastojanja x∼ 155 m, da bi posle opadali izme|u rastojanja ∆x∼ 150−300 m.

Gradijenat bo~ne propagacije CH3COOH na koti tla z= 0.0 m u okviru osa propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, bi se kretao:

u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 4.8× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 9.8× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 11.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 6.3× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, do x∼ 155 m od centra tankvane rast od 33%, a posle

x> 155 m pa do kraja pad od 25%

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote tla z= 0.0 m, ekstremno brzo bi do{lo do difuzijemolekula CH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanjuCH3COOH iz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 19×ve}eg od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 19⋅MDKrp=190 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote tla z= 0.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u hitnoj bo~noj evakuaciji, sa obaveznim kori{}enjem za{titne maske,eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote tla z= 0.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi veoma brzabo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tla z= 0.0 m, sa obaveznom upotrebom gasmaske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


42



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 79.2 73.8 26.8 0.808 0.00 0−15.7 26.80 116 107 38.5 1.35 0.00239 0−10.5 27.00 135 123 44.1 1.77 0.00435 0−5.24 27.30 148 132 47.4 2.13 0.00695 00.00 27.60 157 139 49.5 2.45 0.0102 0.05.24 27.90 164 144 51.0 2.75 0.0142 0.010.5 28.10 170 147 52.1 3.03 0.0189 0.015.7 28.40 175 150 52.8 3.29 0.0242 0.021.0 28.70 179 152 53.4 3.53 0.0301 0.026.2 28.90 182 153 53.7 3.76 0.0366 0.026.5 29.00 182 152 53.5 3.75 0.0368 0.026.8 29.00 181 152 53.2 3.74 0.0369 0.027.1 29.00 180 151 52.9 3.73 0.0371 0.027.4 29.00 179 150 52.6 3.72 0.0373 0.027.8 29.00 178 149 52.3 3.71 0.0375 0.028.2 29.10 177 148 51.9 3.70 0.0378 0.028.6 29.10 176 147 51.5 3.68 0.0380 0.029.1 29.10 174 146 51.1 3.67 0.0383 0.029.7 29.10 173 144 50.6 3.65 0.0386 0.030.3 29.20 172 143 50.1 3.64 0.0390 0.030.9 29.20 170 141 49.5 3.62 0.0393 0.031.7 29.20 168 140 49.0 3.60 0.0398 0.032.4 29.30 166 138 48.3 3.58 0.0402 0.033.3 29.30 164 136 47.7 3.56 0.0407 0.034.2 29.40 162 134 46.9 3.53 0.0412 0.035.3 29.40 160 132 46.2 3.50 0.0418 0.036.4 29.50 157 130 45.4 3.48 0.0424 0.037.7 29.50 155 127 44.5 3.44 0.0431 0.039.1 29.60 152 125 43.6 3.41 0.0438 0.040.6 29.70 149 122 42.6 3.37 0.0446 0.042.2 29.80 146 119 41.6 3.34 0.0454 0.044.0 29.90 143 116 40.6 3.29 0.0463 0.046.0 30.00 140 113 39.4 3.25 0.0473 0.048.2 30.10 136 110 38.3 3.20 0.0483 0.050.6 30.20 132 107 37.1 3.15 0.0495 0.053.3 30.40 129 103 35.9 3.10 0.0506 0.056.2 30.50 125 99.7 34.6 3.04 0.0518 0.059.3 30.70 121 96.0 33.3 2.98 0.0531 0.062.8 30.90 116 92.3 31.9 2.92 0.0544 0.066.6 31.10 112 88.5 30.6 2.85 0.0558 0.070.8 31.30 108 84.6 29.2 2.78 0.0572 0.075.4 31.50 103 80.7 27.8 2.70 0.0586 0.0


43


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 98.9 76.8 26.4 2.62 0.0600 0.086.0 32.10 94.3 72.9 25.0 2.54 0.0613 0.092.1 32.40 89.8 68.9 23.7 2.45 0.0626 0.098.8 32.70 85.3 65.1 22.3 2.37 0.0638 0.0106 33.10 80.7 61.2 20.9 2.27 0.0649 0.0114 33.50 76.3 57.5 19.6 2.18 0.0658 0.0123 34.00 71.8 53.8 18.3 2.08 0.0665 0.0133 34.50 67.4 50.2 17.1 1.98 0.0670 0.0143 35.10 63.2 46.7 15.8 1.88 0.0673 0.0155 35.60 59.0 43.3 14.7 1.78 0.0672 0.0168 36.30 54.9 40.1 13.5 1.68 0.0668 0.0182 37.00 50.9 37.0 12.5 1.58 0.0660 0.0197 37.80 47.1 34.0 11.4 1.48 0.0649 0.0214 38.60 43.5 31.2 10.5 1.38 0.0635 0.0233 39.60 40.0 28.6 9.54 1.28 0.0617 0.00101253 40.60 36.6 26.1 8.68 1.18 0.0596 0.00105275 41.80 33.5 23.7 7.88 1.09 0.0571 0.00108300 43.00 30.5 21.5 7.13 0.999 0.0544 0.00110

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 230 m od centra tankvane

Realna koncentracija CH3COOH Csir> 0.01 ppm, u ravni kote z= 1.0 m nastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu



u osama strujanja y= 2.0−± 2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernomopsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


44

C>

MD

Ksi

rrp

C>

MD

Ksir

op

Slik

a 2.

2.3.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

.0 m


45



u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 210 m od centra tankvane


Na nivou ravni kote z= 1.0 m bila bi uspostavljena maksimalna koncentracija CH3COOH(dijagrami 2.2.4. i 2.2.5.):


centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote z= 1.0 m, bila kota jo{ uvek visokog rizika u opsegurastojanja od centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 2.2.4. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni z= 1.0 m − ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 1.0 m, iznosila biCsir−max∼ 182 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane, na prednoj ivici tankvane,{to bi bilo oko ∆Csir∼ 18× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnomprostoru MDKrp= 10 ppm.



46

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

3.2

3.4

3.6

3.8

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5

Dijagram 2.2.5. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni z= 1.0 m − ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d




δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










47

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

172 143 29

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 029 014 6

1 99

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

143 50 1 92 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 092 914 6

6 36

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

50 1 3 64 46 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 046 414 6

3 18

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

3 64 0 039 3 60

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 6014 6

0 25

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 039 0 0 0 039

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03914 6

0 003


gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote z= 1.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCsir∼ 2.0−7.0 ppm/m

gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote z= 1.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCsir∼ 4.0−0.0 ppm/m






48




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

132 107 25

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 025

1511 66

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

107 37 1 69 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 069 9151

4 63

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 1 3 15 33 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 033 915 1

2 24

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

315 0 050 3 10

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 1015 1

0 20

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 05 0 0 0 05

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0515 1

0 003





49








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

59 0 43 3 15 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015 717 8

0 88

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

43 3 14 7 28 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 028 717 8

1 61

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

14 7 1 78 12 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 917 8

0 73

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 78 0 067 1 71

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 7117 8

0 10

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 067 0 0 0 067

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06717 8

0 004


50








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2× : 6× : 16×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

30 5 21 5 9 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 021 5

0 42

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 5 7 13 14 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 321 5

0 66

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 13 1 0 6 13

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 1321 5

0 28

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 0 0 054 0 95

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9521 5

0 04


51

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 054 0 0011 0 054

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05421 5

0 003





0.0−0.5⋅d 1.99 1.66 0.88 0.42 − 4.70.5−1.0⋅d 6.36 4.63 1.61 0.66 − 9.61.0−1.5⋅d 3.18 2.24 0.73 0.28 − 11.41.5−2.0⋅d 0.25 0.20 0.10 0.04 − 6.22.0−2.5⋅d 0.003 0.003 0.004 0.003 33% 25%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa CH3COOH, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, gradijenti bo~ne propagacijeCH3COOH opadali bi sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.

Gradijenat bo~ne propagacije CH3COOH na koti z= 1.0 m u okviru osa propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, bi se kretao:



U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 1.0 m, ekstremno brzo bi do{lo do difuzijemolekula CH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanjuCH3COOH iz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 18.5×ve}eg od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 18⋅MDKrp=185 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 1.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u hitnoj bo~noj evakuaciji, sa obaveznim kori{}enjem za{titne maske,eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 1.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi veoma brzaevakuacija na kotu tla z= 0.0 m, pa brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tlaz= 0.0 m, sa obaveznom upotrebom gas maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnogaspiratora, do izvan kontaminirane zone.


52



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 20.4 19.0 6.90 0.208 0.0 0−15.7 26.80 62.2 57.2 20.7 0.727 0.00128 0−10.5 27.00 91.8 83.4 29.9 1.20 0.00296 0−5.24 27.30 112 101 36.0 1.62 0.00529 00.00 27.60 127 113 40.2 1.99 0.00831 0.05.24 27.90 139 122 43.2 2.33 0.0120 0.010.5 28.10 148 128 45.4 2.64 0.0165 0.015.7 28.40 156 133 47.0 2.93 0.0216 0.021.0 28.70 162 137 48.3 3.20 0.0273 0.026.2 28.90 167 140 49.3 3.44 0.0336 0.026.5 29.00 167 140 49.1 3.44 0.0337 0.026.8 29.00 166 139 48.8 3.43 0.0339 0.027.1 29.00 165 139 48.6 3.43 0.0341 0.027.4 29.00 165 138 48.4 3.42 0.0343 0.027.8 29.00 164 137 48.1 3.41 0.0345 0.028.2 29.10 163 136 47.8 3.40 0.0348 0.028.6 29.10 162 135 47.4 3.39 0.0350 0.029.1 29.10 161 134 47.1 3.38 0.0353 0.029.7 29.10 160 133 46.7 3.37 0.0357 0.030.3 29.20 159 132 46.3 3.36 0.0360 0.030.9 29.20 157 131 45.8 3.35 0.0364 0.031.7 29.20 156 130 45.4 3.34 0.0368 0.032.4 29.30 154 128 44.8 3.32 0.0373 0.033.3 29.30 153 127 44.3 3.30 0.0378 0.034.2 29.40 151 125 43.7 3.29 0.0383 0.035.3 29.40 149 123 43.0 3.27 0.0389 0.036.4 29.50 147 121 42.3 3.24 0.0396 0.037.7 29.50 145 119 41.6 3.22 0.0403 0.039.1 29.60 143 117 40.8 3.19 0.0410 0.040.6 29.70 140 115 40.0 3.17 0.0418 0.042.2 29.80 137 112 39.1 3.14 0.0427 0.044.0 29.90 135 110 38.2 3.10 0.0437 0.046.0 30.00 132 107 37.3 3.07 0.0447 0.048.2 30.10 129 104 36.2 3.03 0.0458 0.050.6 30.20 126 101 35.2 2.99 0.0469 0.053.3 30.40 122 98.2 34.1 2.94 0.0481 0.056.2 30.50 119 95.0 33.0 2.90 0.0494 0.059.3 30.70 115 91.7 31.8 2.85 0.0507 0.062.8 30.90 111 88.3 30.6 2.79 0.0521 0.066.6 31.10 108 84.9 29.4 2.73 0.0535 0.070.8 31.30 104 81.4 28.1 2.67 0.0550 0.075.4 31.50 99.6 77.8 26.8 2.60 0.0565 0.0


53


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 95.5 74.2 25.5 2.53 0.0579 0.086.0 32.10 91.3 70.5 24.3 2.46 0.0594 0.092.1 32.40 87.1 66.9 23.0 2.38 0.0608 0.098.8 32.70 82.9 63.3 21.7 2.30 0.0621 0.0106 33.10 78.7 59.7 20.4 2.22 0.0632 0.0114 33.50 74.4 56.1 19.1 2.13 0.0643 0.0123 34.00 70.2 52.6 17.9 2.04 0.0651 0.0133 34.50 66.1 49.2 16.7 1.94 0.0657 0.0143 35.10 62.0 45.8 15.5 1.85 0.0660 0.0155 35.60 58.0 42.6 14.4 1.75 0.0660 0.0168 36.30 54.0 39.5 13.3 1.65 0.0657 0.0182 37.00 50.2 36.5 12.3 1.56 0.0651 0.0197 37.80 46.5 33.6 11.3 1.46 0.0641 0.0214 38.60 43.0 30.9 10.3 1.36 0.0627 0.0233 39.60 39.6 28.3 9.44 1.26 0.0610 0.00100253 40.60 36.3 25.8 8.60 1.17 0.0590 0.00104275 41.80 33.2 23.5 7.81 1.08 0.0567 0.00107300 43.00 30.3 21.4 7.08 0.992 0.0540 0.00109

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u zadnjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 233 m od centra tankvane


u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 2 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu





54

C>

MD

Ksi

rrp

C>

MD

Ksir

op

Slik

a 2.

2.4.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m


55



u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji zadnje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 220 m od centra tankvane


Na nivou ravni kote z= 2.0 m bila bi uspostavljena maksimalna koncentracija CH3COOH(dijagrami 2.2.6. i 2.2.7.):


centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote tla z= 2.0 m, bila kota jo{ uvek visokog rizika u opsegurastojanja od centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5





56

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

3.2

3.4

3.6


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










57

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

159 132 27

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 027 014 6

1 85

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

132 46 3 85 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 085 714 6

5 87

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

46 3 3 36 42 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. ` /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 042 914 6

2 94

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

3 36 0 036 3 32

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 3214 6

0 23

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 036 0 0 0 036

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03614 6

0 003









58




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

126 101 25

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 025

1511 66

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

101 35 2 65 8

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 065 815 1

4 36

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

35 2 2 99 32 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 032 215 1

2 13

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 99 0 047 2 94

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 9415 1

0 19

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 047 0 0 0 047

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 04715 1

0 003





59








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

58 0 42 6 15 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015 417 8

0 86

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

42 6 14 4 28 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 028 217 8

1 58

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

14 4 1 75 12 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 617 8

0 71

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 75 0 066 1 68

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 6817 8

0 09

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 066 0 0 0 066

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06617 8

0 004


60








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2× : 6× : 16×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

30 3 21 4 8 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 921 5

0 41

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 4 7 08 14 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 321 5

0 66

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 08 0 99 6 09

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 0921 5

0 28

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 99 0 054 0 94

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9421 5

0 04


61

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 054 0 0011 0 053

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05321 5

0 003





0.0−0.5⋅d 1.85 1.66 0.86 0.41 − 4.50.5−1.0⋅d 5.87 4.36 1.58 0.66 − 9.01.0−1.5⋅d 2.94 2.13 0.71 0.28 − 10.51.5−2.0⋅d 0.23 0.19 0.09 0.04 − 5.82.0−2.5⋅d 0.003 0.003 0.004 0.003 33% 25%




x> 155 m pa do kraja pad pod 25%


Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanjuCH3COOH iz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 17×ve}eg od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 17⋅MDKrp=170 ppm).




62



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 2.12 1.98 0.718 0.0217 0.0 0−15.7 26.80 22.1 20.3 7.34 0.258 0.0 0−10.5 27.00 48.2 43.8 15.7 0.631 0.00155 0−5.24 27.30 71.2 63.9 22.9 1.03 0.00335 00.00 27.60 90.1 79.8 28.4 1.41 0.00587 0.05.24 27.90 105 92.3 32.8 1.77 0.00912 0.010.5 28.10 118 102 36.1 2.10 0.0131 0.015.7 28.40 128 110 38.8 2.42 0.0178 0.021.0 28.70 137 116 40.9 2.71 0.0231 0.026.2 28.90 145 121 42.6 2.98 0.0290 0.026.5 29.00 144 121 42.5 2.98 0.0292 0.026.8 29.00 144 121 42.3 2.97 0.0294 0.027.1 29.00 143 120 42.2 2.97 0.0296 0.027.4 29.00 143 120 42.0 2.97 0.0298 0.027.8 29.00 142 119 41.8 2.97 0.0300 0.028.2 29.10 142 119 41.6 2.96 0.0303 0.028.6 29.10 141 118 41.4 2.96 0.0306 0.029.1 29.10 141 117 41.1 2.96 0.0309 0.029.7 29.10 140 117 40.9 2.95 0.0312 0.030.3 29.20 139 116 40.6 2.95 0.0316 0.030.9 29.20 138 115 40.3 2.94 0.0320 0.031.7 29.20 137 114 39.9 2.94 0.0324 0.032.4 29.30 136 113 39.6 2.93 0.0329 0.033.3 29.30 135 112 39.2 2.92 0.0334 0.034.2 29.40 134 111 38.7 2.91 0.0340 0.035.3 29.40 133 109 38.3 2.90 0.0346 0.036.4 29.50 131 108 37.8 2.89 0.0353 0.037.7 29.50 130 107 37.2 2.88 0.0360 0.039.1 29.60 128 105 36.6 2.87 0.0368 0.040.6 29.70 126 103 36.0 2.85 0.0377 0.042.2 29.80 124 101 35.3 2.83 0.0386 0.044.0 29.90 122 99.3 34.6 2.81 0.0396 0.046.0 30.00 120 97.2 33.9 2.79 0.0406 0.048.2 30.10 117 95.0 33.1 2.76 0.0417 0.050.6 30.20 115 92.7 32.2 2.74 0.0429 0.053.3 30.40 112 90.2 31.3 2.71 0.0442 0.056.2 30.50 110 87.6 30.4 2.67 0.0456 0.059.3 30.70 107 84.9 29.4 2.64 0.0470 0.062.8 30.90 104 82.1 28.4 2.59 0.0484 0.066.6 31.10 100 79.2 27.4 2.55 0.0500 0.070.8 31.30 97.1 76.2 26.3 2.50 0.0515 0.075.4 31.50 93.7 73.2 25.2 2.45 0.0531 0.0


63


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 90.2 70.0 24.1 2.39 0.0547 0.086.0 32.10 86.6 66.8 23.0 2.33 0.0563 0.092.1 32.40 82.9 63.6 21.8 2.27 0.0578 0.098.8 32.70 79.1 60.4 20.7 2.20 0.0592 0.0106 33.10 75.3 57.1 19.5 2.12 0.0606 0.0114 33.50 71.5 53.9 18.4 2.04 0.0617 0.0123 34.00 67.7 50.7 17.3 1.96 0.0627 0.0133 34.50 63.9 47.5 16.2 1.88 0.0635 0.0143 35.10 60.1 44.4 15.1 1.79 0.0640 0.0155 35.60 56.4 41.4 14.0 1.70 0.0642 0.0168 36.30 52.7 38.5 13.0 1.61 0.0641 0.0182 37.00 49.1 35.6 12.0 1.52 0.0636 0.0197 37.80 45.6 32.9 11.0 1.43 0.0628 0.0214 38.60 42.2 30.3 10.1 1.33 0.0616 0.0233 39.60 38.9 27.8 9.28 1.24 0.0600 0.0253 40.60 35.7 25.4 8.47 1.15 0.0581 0.00103275 41.80 32.7 23.2 7.71 1.06 0.0559 0.00106300 43.00 29.9 21.1 6.99 0.979 0.0534 0.00108

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 250 m od centra tankvane


u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 10 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom

opsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


64

C>

MD

Ksi

rrp

C>

MD

Ksir

op

Slik

a 2.

2.5.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 3

.0 m


65



u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 210 m od centra tankvane




centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote tla z= 3.0 m, bila kota jo{ uvek visokog rizika u opsegurastojanja od centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5





66

��

��0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










67

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

139 116 23

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 023 014 6

1 57

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

116 40 6 75 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 075 414 6

5 16

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

40 6 2 95 37 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. ` /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 037 314 6

2 58

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 95 0 032 2 92

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 9214 6

0 20

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 032 0 0 0 032

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03214 6

0 002






y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 115 92.7 32.2 2.74 0.043 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 80.6 34.5 8.51 1.57 −



68




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

115 92 7 22 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 022 315 1

1 48

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

92 7 32 2 60 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 060 515 1

4 01

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

32 2 2 74 29 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 029 515 1

1 95

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 74 0 043 2 94

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 9415 1

0 18

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 043 0 0 0 043

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 043151

0 003





69








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

56 4 41 4 15 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015 017 8

0 84

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

41 4 14 0 27 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 027 417 8

1 54

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

14 0 1 70 12 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 317 8

0 69

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 70 0 064 1 64

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 6417 8

0 09

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 064 0 0 0 064

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06417 8

0 004


70








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 6× : 16.5×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

29 9 211 8 8

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 821 5

0 41

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

211 6 99 14 1

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 121 5

0 66

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 99 0 98 6 01

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 0121 5

0 28

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 98 0 053 0 93

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9321 5

0 04


71

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 053 0 0011 0 052

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05221 5

0 002





0.0−0.5⋅d 1.57 1.48 0.84 0.41 − 3.80.5−1.0⋅d 5.16 4.01 1.54 0.66 − 7.81.0−1.5⋅d 2.58 1.95 0.69 0.28 − 9.21.5−2.0⋅d 0.20 0.18 0.09 0.04 − 5.02.0−2.5⋅d 0.002 0.003 0.004 0.002 100% 50%






Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanjuCH3COOH iz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 14.5×ve}eg od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 15⋅MDKrp=145 ppm).




72



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.0894 0.0833 0.0303 0 0 0−15.7 26.80 5.19 4.77 1.72 0.0606 0 0−10.5 27.00 19.6 17.8 6.39 0.256 0 0−5.24 27.30 37.6 33.8 12.1 0.542 0.00177 00.00 27.60 55.4 49.1 17.5 0.867 0.00361 0.05.24 27.90 71.5 62.6 22.2 1.20 0.00619 0.010.5 28.10 85.7 74.2 26.2 1.53 0.00951 0.015.7 28.40 98.0 83.9 29.6 1.85 0.0136 0.021.0 28.70 109 92.2 32.4 2.15 0.0183 0.026.2 28.90 118 99.1 34.8 2.43 0.0237 0.026.5 29.00 118 98.9 34.7 2.43 0.0239 0.026.8 29.00 118 98.8 34.7 2.43 0.0240 0.027.1 29.00 118 98.6 34.6 2.44 0.0242 0.027.4 29.00 117 98.3 34.5 2.44 0.0245 0.027.8 29.00 117 98.1 34.4 2.44 0.0247 0.028.2 29.10 117 97.8 34.3 2.44 0.0250 0.028.6 29.10 117 97.5 34.2 2.45 0.0252 0.029.1 29.10 116 97.2 34.1 2.45 0.0256 0.029.7 29.10 116 96.8 33.9 2.45 0.0259 0.030.3 29.20 116 96.4 33.8 2.45 0.0263 0.030.9 29.20 115 95.9 33.6 2.46 0.0267 0.031.7 29.20 115 95.4 33.4 2.46 0.0271 0.032.4 29.30 114 94.9 33.2 2.46 0.0276 0.033.3 29.30 114 94.3 33.0 2.46 0.0282 0.034.2 29.40 113 93.6 32.7 2.46 0.0287 0.035.3 29.40 112 92.9 32.5 2.46 0.0294 0.036.4 29.50 112 92.0 32.2 2.46 0.0301 0.037.7 29.50 111 91.1 31.8 2.46 0.0308 0.039.1 29.60 110 90.1 31.5 2.46 0.0316 0.040.6 29.70 109 89.0 31.0 2.46 0.0325 0.042.2 29.80 108 87.8 30.6 2.45 0.0334 0.044.0 29.90 106 86.5 30.1 2.45 0.0344 0.046.0 30.00 105 85.1 29.6 2.44 0.0355 0.048.2 30.10 103 83.6 29.1 2.43 0.0367 0.050.6 30.20 102 81.9 28.5 2.42 0.0380 0.053.3 30.40 99.8 80.2 27.8 2.40 0.0393 0.056.2 30.50 97.9 78.3 27.2 2.39 0.0407 0.059.3 30.70 95.8 76.3 26.4 2.37 0.0422 0.062.8 30.90 93.5 74.2 25.7 2.34 0.0437 0.066.6 31.10 91.2 71.9 24.9 2.32 0.0454 0.070.8 31.30 88.6 69.6 24.0 2.28 0.0470 0.075.4 31.50 86.0 67.2 23.2 2.25 0.0487 0.0


73


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 83.2 64.6 22.3 2.21 0.0505 0.086.0 32.10 80.3 62.0 21.3 2.16 0.0522 0.092.1 32.40 77.3 59.3 20.4 2.11 0.0539 0.098.8 32.70 74.1 56.6 19.4 2.06 0.0555 0.0106 33.10 70.9 53.8 18.4 2.00 0.0570 0.0114 33.50 67.6 51.0 17.4 1.93 0.0584 0.0123 34.00 64.3 48.2 16.4 1.86 0.0596 0.0133 34.50 60.9 45.3 15.4 1.79 0.0606 0.0143 35.10 57.6 42.6 14.4 1.72 0.0613 0.0155 35.60 54.2 39.8 13.5 1.64 0.0617 0.0168 36.30 50.8 37.1 12.5 1.55 0.0618 0.0182 37.00 47.5 34.5 11.6 1.47 0.0615 0.0197 37.80 44.2 31.9 10.7 1.39 0.0609 0.0214 38.60 41.0 29.5 9.87 1.30 0.0599 0.0233 39.60 38.0 27.1 9.06 1.21 0.0586 0.0253 40.60 35.0 24.9 8.29 1.13 0.0568 0.00100275 41.80 32.1 22.7 7.56 1.04 0.0548 0.00104300 43.00 29.4 20.7 6.87 0.962 0.0524 0.00106

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 250 m od centra tankvane


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



74

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.6.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 4

.0 m


75


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane, a prostirala bise do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 190 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d neposredno posle prednje ivice tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d na prednjoj ivici tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 35 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 170 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja, do x= 300 m od

centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote tla z= 4.0 m, bila kota vi{eg rizika u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 4

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��

y/d=1.0 y/d=1.5





76

��

��0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 4

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��

y/d=2.0��

y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










77

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

116 96 4 19 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 019 614 6

1 34

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

96 4 33 8 62 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 062 614 6

4 29

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

33 8 2 45 31 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 031 314 6

2 15

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 45 0 026 2 42

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 4214 6

0 17

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 026 0 0 0 026

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 02614 6

0 002









78




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

102 81 9 20 1

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 020 115 1

1 33

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

81 9 28 5 53 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 053 415 1

3 54

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

28 5 2 42 26 1

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 026 115 1

1 73

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 42 0 038 2 38

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 38151

0 16

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 038 0 0 0 038

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03815 1

0 002





79








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

54 2 39 8 14 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 417 8

0 81

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

39 8 13 5 26 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 026 317 8

1 48

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

13 5 1 64 11 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 917 8

0 67

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 64 0 062 1 58

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 5817 8

0 09

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 062 0 0 0 062

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06217 8

0 003


80








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 6.5× : 16×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

29 4 20 7 8 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 721 5

0 40

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

20 7 6 87 13 8

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 013 821 5

0 64

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 87 0 96 591

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 9121 5

0 27

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 96 0 052 0 91

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9121 5

0 04


81

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 052 0 0011 0 051

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05121 5

0 002





0.0−0.5⋅d 1.34 1.33 0.81 0.40 − 3.40.5−1.0⋅d 4.29 3.54 1.48 0.64 − 6.71.0−1.5⋅d 2.15 1.73 0.67 0.27 − 8.01.5−2.0⋅d 0.17 0.16 0.09 0.04 − 4.22.0−2.5⋅d 0.002 0.002 0.003 0.002 50% 33%






Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanjuCH3COOH iz cistermne u tankvanu, na lokaciji srednje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 12×ve}eg od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 12⋅MDKrp=120 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 4.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u brzoj bo~noj evakuaciji, sa obaveznim kori{}enjem za{titne maske,eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 4.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi brza bo~naevakuacija, pa tek, ako za prvo nema uslova, brza evakuacija na kotu tla z= 0.0 m, pa brzaevakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tla z= 0.0 m, sa obaveznom upotrebom gas maske,eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


82



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.00152 0.00142 0.0 0.00 0.00 0−15.7 26.80 0.805 0.741 0.267 0.00941 0.00 0−10.5 27.00 6.15 5.59 2.01 0.0805 0.00 0−5.24 27.30 16.6 14.9 5.32 0.239 0.00 00.00 27.60 29.7 26.3 9.37 0.464 0.00193 0.05.24 27.90 43.4 38.1 13.5 0.729 0.00376 0.010.5 28.10 56.8 49.2 17.4 1.01 0.00631 0.015.7 28.40 69.2 59.3 20.9 1.30 0.00959 0.021.0 28.70 80.6 68.4 24.1 1.59 0.0136 0.026.2 28.90 90.9 76.3 26.8 1.87 0.0183 0.026.5 29.00 91.0 76.3 26.8 1.88 0.0184 0.026.8 29.00 91.0 76.3 26.8 1.88 0.0186 0.027.1 29.00 91.1 76.3 26.8 1.89 0.0188 0.027.4 29.00 91.1 76.3 26.8 1.89 0.0190 0.027.8 29.00 91.2 76.3 26.8 1.90 0.0192 0.028.2 29.10 91.2 76.3 26.7 1.91 0.0195 0.028.6 29.10 91.2 76.3 26.7 1.91 0.0197 0.029.1 29.10 91.3 76.2 26.7 1.92 0.0200 0.029.7 29.10 91.3 76.2 26.7 1.93 0.0204 0.030.3 29.20 91.3 76.1 26.7 1.94 0.0207 0.030.9 29.20 91.3 76.0 26.6 1.95 0.0211 0.031.7 29.20 91.3 75.9 26.6 1.95 0.0216 0.032.4 29.30 91.3 75.8 26.5 1.96 0.0221 0.033.3 29.30 91.2 75.6 26.5 1.97 0.0226 0.034.2 29.40 91.1 75.4 26.4 1.98 0.0232 0.035.3 29.40 91.0 75.2 26.3 1.99 0.0238 0.036.4 29.50 90.8 74.9 26.2 2.00 0.0245 0.037.7 29.50 90.6 74.5 26.0 2.01 0.0252 0.039.1 29.60 90.2 74.1 25.9 2.02 0.0260 0.040.6 29.70 89.9 73.6 25.7 2.03 0.0269 0.042.2 29.80 89.4 73.0 25.5 2.04 0.0278 0.044.0 29.90 88.9 72.4 25.2 2.05 0.0288 0.046.0 30.00 88.3 71.6 24.9 2.05 0.0299 0.048.2 30.10 87.5 70.8 24.6 2.06 0.0311 0.050.6 30.20 86.7 69.9 24.3 2.06 0.0324 0.053.3 30.40 85.7 68.9 23.9 2.07 0.0337 0.056.2 30.50 84.6 67.7 23.5 2.06 0.0352 0.059.3 30.70 83.4 66.4 23.0 2.06 0.0367 0.062.8 30.90 82.0 65.0 22.5 2.05 0.0384 0.066.6 31.10 80.5 63.5 22.0 2.04 0.0401 0.070.8 31.30 78.8 61.9 21.4 2.03 0.0418 0.075.4 31.50 77.0 60.1 20.7 2.01 0.0437 0.0


83


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 75.0 58.3 20.1 1.99 0.0455 0.0086.0 32.10 72.9 56.3 19.3 1.96 0.0474 0.0092.1 32.40 70.6 54.2 18.6 1.93 0.0492 0.0098.8 32.70 68.2 52.0 17.8 1.89 0.0510 0.00106 33.10 65.6 49.8 17.0 1.85 0.0527 0.00114 33.50 62.9 47.4 16.2 1.80 0.0543 0.00123 34.00 60.2 45.1 15.4 1.75 0.0558 0.00133 34.50 57.3 42.7 14.5 1.69 0.0570 0.00143 35.10 54.4 40.2 13.6 1.62 0.0580 0.00155 35.60 51.5 37.8 12.8 1.56 0.0586 0.00168 36.30 48.5 35.4 12.0 1.48 0.0590 0.00182 37.00 45.5 33.1 11.1 1.41 0.0590 0.00197 37.80 42.6 30.7 10.3 1.33 0.0586 0.00214 38.60 39.7 28.5 9.54 1.26 0.0579 0.00233 39.60 36.8 26.3 8.78 1.18 0.0568 0.00253 40.60 34.0 24.2 8.06 1.10 0.0553 0.00275 41.80 31.3 22.2 7.37 1.02 0.0534 0.00101300 43.00 28.7 20.3 6.72 0.941 0.0513 0.00104

LEGENDA:

0.0 0.00101 0.0136 0.239 10.3 91.3Csir < 0.001 Csir> 0.001 Csir > 0.01 Csir > MDKop Csir >MDKrp Csir −max



u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, u zadnjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 1.0−1.5⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u centru tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 275 m od centra tankvane


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



84

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.7.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 5

.0 m


85


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, a prostirala bise do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji centra tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 200 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d na oko x∼ 30 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d neposredno posle prednje ivice tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 55 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 175 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja, do x= 300 m od

centra tankvane


��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

90

95

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 5

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0y/d=0.5��y/d=1.0/d 1 5


Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 5.0 m, iznosila biCsir−max∼ 91.3 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 30.3 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Csir∼ 9×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm.



86

��0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 5

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










87

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

91 3 76 1 15 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015 214 6

1 04

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

76 1 26 7 49 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 049 414 6

3 38

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

26 7 1 94 24 8

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 024 814 6

1 69

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 94 0 021 1 92

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 9214 6

0 13

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 021 0 0 0 021

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 02114 6

0 001









88




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

86 7 69 9 16 8

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 815 1

1 11

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

69 9 24 3 456

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 045 615 1

3 02

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

24 3 2 06 22 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 022 2151

1 47

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 06 0 032 2 03

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 0315 1

0 13

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 032 0 0 0 032

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03215 1

0 002





89








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

51 5 37 8 13 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 013 717 8

0 77

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

37 8 12 8 25 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 025 017 8

1 40

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

12 8 1 56 11 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 217 8

0 63

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 56 0 059 1 50

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 5017 8

0 08

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 059 0 0 0 059

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05917 8

0 003


90








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 6 × : 16×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

28 7 20 3 8 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 421 5

0 39

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

20 3 6 72 13 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 013 621 5

0 63

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 72 0 94 5 91

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 9121 5

0 27

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 94 0 051 0 89

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 8921 5

0 04


91

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 051 0 0010 0 050

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05021 5

0 002





0.0−0.5⋅d 1.04 1.11 0.77 0.39 − 2.70.5−1.0⋅d 3.38 3.02 1.40 0.63 − 5.41.0−1.5⋅d 1.69 1.47 0.63 0.27 − 6.21.5−2.0⋅d 0.13 0.13 0.08 0.04 − 3.22.0−2.5⋅d 0.001 0.002 0.003 0.002 3× 33%



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 2.7× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 5.4× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 6.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 3.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, do x∼ 155 m od centra tankvane rast od 3×, a posle x> 155 m

pa do kraja pad od 33%

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 5.0 m, vrlo brzo bi do{lo do difuzije molekulaCH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi brzo po izlivanju CH3COOHiz cistermne u tankvanu, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, maksimalnog nivoa 9× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 9⋅MDKrp= 91.3 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 5.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u brzoj bo~noj ili vertikalnoj evakuaciji, sa preporu~enim kori{}enjemza{titne maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 5.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi brza evakuacijabo~no ili na gore, na vi{e kote, do prestanka kontaminacije, pa tek, ako za prvo nema uslova, brzaevakuacija na kotu tla z= 0.0 m, pa brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tlaz= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnogaspiratora, do izvan kontaminirane zone.


92



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−15.7 26.80 0.0826 0.076 0.0274 0.0 0.0 0−10.5 27.00 1.49 1.36 0.487 0.0196 0.0 0−5.24 27.30 6.09 5.46 1.95 0.0877 0.0 00.00 27.60 13.8 12.3 4.37 0.216 0.0 0.05.24 27.90 23.6 20.7 7.34 0.396 0.00205 0.010.5 28.10 34.4 29.8 10.5 0.613 0.00382 0.015.7 28.40 45.3 38.8 13.7 0.853 0.00627 0.021.0 28.70 56.0 47.4 16.7 1.10 0.00943 0.026.2 28.90 66.1 55.5 19.5 1.36 0.0133 0.026.5 29.00 66.3 55.6 19.5 1.37 0.0134 0.026.8 29.00 66.4 55.7 19.6 1.37 0.0136 0.027.1 29.00 66.6 55.9 19.6 1.38 0.0137 0.027.4 29.00 66.9 56.0 19.6 1.39 0.0139 0.027.8 29.00 67.1 56.1 19.7 1.40 0.0141 0.028.2 29.10 67.3 56.3 19.7 1.41 0.0144 0.028.6 29.10 67.6 56.5 19.8 1.42 0.0146 0.029.1 29.10 67.8 56.6 19.9 1.43 0.0149 0.029.7 29.10 68.1 56.8 19.9 1.44 0.0152 0.030.3 29.20 68.4 57.0 20.0 1.45 0.0155 0.030.9 29.20 68.7 57.2 20.0 1.46 0.0159 0.031.7 29.20 69.0 57.4 20.1 1.48 0.0163 0.032.4 29.30 69.3 57.6 20.1 1.49 0.0168 0.033.3 29.30 69.7 57.7 20.2 1.51 0.0172 0.034.2 29.40 70.0 57.9 20.3 1.52 0.0178 0.035.3 29.40 70.3 58.1 20.3 1.54 0.0184 0.036.4 29.50 70.6 58.2 20.3 1.56 0.0190 0.037.7 29.50 70.8 58.3 20.3 1.57 0.0197 0.039.1 29.60 71.0 58.3 20.4 1.59 0.0205 0.040.6 29.70 71.2 58.3 20.3 1.61 0.0213 0.042.2 29.80 71.4 58.3 20.3 1.63 0.0222 0.044.0 29.90 71.5 58.2 20.3 1.65 0.0232 0.046.0 30.00 71.5 58.1 20.2 1.67 0.0242 0.048.2 30.10 71.5 57.9 20.1 1.68 0.0254 0.050.6 30.20 71.4 57.6 20.0 1.70 0.0267 0.053.3 30.40 71.2 57.2 19.9 1.72 0.0280 0.056.2 30.50 70.9 56.7 19.7 1.73 0.0295 0.059.3 30.70 70.4 56.1 19.4 1.74 0.0310 0.062.8 30.90 69.9 55.4 19.2 1.75 0.0327 0.066.6 31.10 69.2 54.6 18.9 1.76 0.0344 0.070.8 31.30 68.3 53.6 18.5 1.76 0.0363 0.075.4 31.50 67.3 52.6 18.1 1.76 0.0381 0.0


93


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 66.1 51.3 17.7 1.75 0.0401 0.086.0 32.10 64.7 50.0 17.2 1.74 0.0421 0.092.1 32.40 63.2 48.5 16.7 1.73 0.0441 0.098.8 32.70 61.5 46.9 16.1 1.71 0.046 0.0106 33.10 59.7 45.2 15.5 1.68 0.048 0.0114 33.50 57.7 43.4 14.8 1.65 0.0498 0.0123 34.00 55.5 41.6 14.2 1.61 0.0514 0.0133 34.50 53.2 39.6 13.5 1.57 0.0529 0.0143 35.10 50.8 37.6 12.7 1.52 0.0541 0.0155 35.60 48.4 35.5 12.0 1.46 0.0551 0.0168 36.30 45.8 33.5 11.3 1.40 0.0557 0.0182 37.00 43.2 31.4 10.6 1.34 0.0561 0.0197 37.80 40.6 29.3 9.85 1.27 0.0560 0.0214 38.60 38.0 27.3 9.14 1.20 0.0555 0.0233 39.60 35.4 25.3 8.46 1.13 0.0547 0.0253 40.60 32.9 23.4 7.79 1.06 0.0534 0.0275 41.80 30.4 21.5 7.15 0.988 0.0518 0.0300 43.00 27.9 19.7 6.54 0.916 0.0499 0.00101

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, pre centra u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, posle centra u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u zadnjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na prednjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, u centru tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



94

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.8.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 6

.0 m


95


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, ne{to ispred centra tankvane, a prostiralabi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji prednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 185 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d na oko x∼ 46 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d na oko x∼ 40 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 70 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 180 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja, do x= 300 m od

centra tankvane


��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 6

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 6.0 m, iznosila biCsir−max∼ 71.5 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 46 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Csir∼ 7×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm.



96

��0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 6

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










97

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

68 4 57 0 11 4

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 414 6

0 78

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

57 0 20 0 37 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 037 014 6

2 53

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

20 0 1 45 19 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 019 514 6

1 34

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 45 0 016 1 43

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 4314 6

0 10

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 016 0 0 0 016

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01614 6

0 001









98




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

71 4 57 6 138

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 013 815 1

0 91

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

57 6 20 0 37 6

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 037 615 1

2 49

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

20 0 1 70 18 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 018 315 1

1 21

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 70 0 027 1 67

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 6715 1

0 11

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 027 0 0 0 027

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 02715 1

0 002





99








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

48 4 35 5 12 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 917 8

0 72

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

35 5 12 0 23 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 023 517 8

1 32

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

12 0 1 46 10 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 517 8

0 59

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 46 0 055 1 40

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 4017 8

0 08

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 055 0 0 0 055

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05517 8

0 003


100








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 6 × : 16×.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

27 9 19 7 8 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 221 5

0 38

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

19 7 6 54 13 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 013 221 5

0 61

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 54 0 92 5 62

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 6221 5

0 26

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 92 0 050 0 87

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 8721 5

0 04


101

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 050 0 0010 0 049

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 04921 5

0 002





0.0−0.5⋅d 0.78 0.91 0.72 0.38 − 2.00.5−1.0⋅d 2.53 2.49 1.32 0.61 − 4.21.0−1.5⋅d 1.34 1.21 0.59 0.26 − 5.21.5−2.0⋅d 0.10 0.11 0.08 0.04 − 3.22.0−2.5⋅d 0.001 0.002 0.003 0.002 3× 33%



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 2.0× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 4.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 5.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 3.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, do x∼ 155 m od centra tankvane rast od 3×, a posle x> 155 m

pa do kraja pad od 33%

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 6.0 m, vrlo brzo bi do{lo do difuzije molekulaCH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi brzo po izlivanju CH3COOHiz cistermne u tankvanu, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, maksimalnog nivoa 7× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 7⋅MDKrp= 71.5 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 6.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u brzoj bo~noj ili vertikalnoj evakuaciji, sa preporu~enim kori{}enjemza{titne maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 6.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi brza evakuacijabo~no ili na gore, na vi{e kote, do prestanka kontaminacije, pa tek, ako za prvo nema uslova, brzaevakuacija na kotu tla z= 0.0 m, pa brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tlaz= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnogaspiratora, do izvan kontaminirane zone.


102


Tabela 2.2.10. Koncentracija CH3COOH u ravni z= 8.0 m u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−15.7 26.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−10.5 27.00 0.0407 0.037 0.0133 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.475 0.426 0.152 0.00684 0.0 00.00 27.60 1.98 1.76 0.626 0.0310 0.0 0.05.24 27.90 5.01 4.39 1.56 0.0841 0.0 0.010.5 28.10 9.56 8.28 2.93 0.171 0.00106 0.015.7 28.40 15.4 13.2 4.65 0.290 0.00213 0.021.0 28.70 22.1 18.7 6.59 0.436 0.00372 0.026.2 28.90 29.3 24.6 8.64 0.604 0.00589 0.026.5 29.00 29.6 24.8 8.71 0.610 0.00598 0.026.8 29.00 29.8 25.0 8.77 0.617 0.00609 0.027.1 29.00 30.1 25.2 8.85 0.624 0.00620 0.027.4 29.00 30.4 25.5 8.93 0.631 0.00633 0.027.8 29.00 30.7 25.7 9.02 0.640 0.00647 0.028.2 29.10 31.1 26.0 9.11 0.649 0.00663 0.028.6 29.10 31.4 26.3 9.21 0.659 0.00680 0.029.1 29.10 31.9 26.6 9.32 0.670 0.00700 0.029.7 29.10 32.3 26.9 9.44 0.682 0.00721 0.030.3 29.20 32.8 27.3 9.57 0.695 0.00745 0.030.9 29.20 33.3 27.7 9.70 0.709 0.00771 0.031.7 29.20 33.8 28.1 9.85 0.724 0.008 0.032.4 29.30 34.4 28.6 10.0 0.741 0.00832 0.033.3 29.30 35.1 29.1 10.2 0.759 0.00868 0.034.2 29.40 35.7 29.6 10.3 0.778 0.00908 0.035.3 29.40 36.4 30.1 10.5 0.798 0.00952 0.036.4 29.50 37.1 30.6 10.7 0.820 0.0100 0.037.7 29.50 37.9 31.2 10.9 0.842 0.0105 0.039.1 29.60 38.6 31.7 11.1 0.866 0.0111 0.040.6 29.70 39.4 32.3 11.3 0.891 0.0118 0.042.2 29.80 40.2 32.9 11.5 0.918 0.0125 0.044.0 29.90 41.1 33.4 11.7 0.946 0.0133 0.046.0 30.00 41.9 34.0 11.8 0.976 0.0142 0.048.2 30.10 42.7 34.6 12.0 1.01 0.0152 0.050.6 30.20 43.6 35.1 12.2 1.04 0.0163 0.053.3 30.40 44.4 35.6 12.4 1.07 0.0175 0.056.2 30.50 45.1 36.1 12.5 1.10 0.0188 0.059.3 30.70 45.8 36.5 12.7 1.13 0.0202 0.062.8 30.90 46.5 36.8 12.8 1.16 0.0217 0.066.6 31.10 47.0 37.1 12.8 1.19 0.0234 0.070.8 31.30 47.4 37.2 12.9 1.22 0.0252 0.075.4 31.50 47.7 37.3 12.9 1.25 0.0271 0.0


103


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.580.5 31.80 47.9 37.2 12.8 1.27 0.0291 0.086.0 32.10 47.9 37.0 12.7 1.29 0.0311 0.092.1 32.40 47.7 36.6 12.6 1.30 0.0333 0.098.8 32.70 47.4 36.2 12.4 1.31 0.0355 0.0106 33.10 46.8 35.5 12.1 1.32 0.0376 0.0114 33.50 46.1 34.7 11.9 1.32 0.0398 0.0123 34.00 45.2 33.8 11.5 1.31 0.0418 0.0133 34.50 44.0 32.8 11.1 1.30 0.0438 0.0143 35.10 42.7 31.6 10.7 1.27 0.0455 0.0155 35.60 41.3 30.3 10.3 1.25 0.0470 0.0168 36.30 39.7 29.0 9.78 1.21 0.0483 0.0182 37.00 37.9 27.5 9.27 1.17 0.0492 0.0197 37.80 36.1 26.1 8.75 1.13 0.0497 0.0214 38.60 34.2 24.5 8.22 1.08 0.0499 0.0233 39.60 32.2 23.0 7.68 1.03 0.0496 0.0253 40.60 30.1 21.4 7.14 0.972 0.0490 0.0275 41.80 28.1 19.9 6.61 0.913 0.0479 0.0300 43.00 26.1 18.4 6.09 0.854 0.0465 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, pre centra u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, , u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u centru tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 36.5 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, pre centra u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



104

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.9.

− P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 8

.0 m


105


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane, a prostiralabi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 32 m od centra tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 160 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d na oko x∼ 84 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d na oko x∼ 75 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 110 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 215 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja, do x= 300 m od

centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote tla z= 8.0 m, bila kota nièg rizika u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

02468

101214161820222426283032343638404244464850


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 8

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0y/d=0.5��y/d=1.0y/d=1 5


Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 8.0 m, iznosila biCsir−max∼ 47.9 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 84 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Csir∼ 5×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm.



106

��0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

1.2

1.3

1.4


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 8

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










107

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

351 29 1 6 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 0

14 60 41

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

29 1 10 2 18 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 018 914 6

1 29

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

10 2 0 76 9 44

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 4414 6

0 65

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 76 0 009 0 58

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5814 6

0 04

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0087 0 0 0 0087

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 008714 6

0 0









108




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

43 6 351 8 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 515 1

0 56

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

351 12 2 22 9

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 022 915 1

1 52

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

12 2 1 04 11 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 215 1

0 74

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 04 0 016 1 02

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 02151

0 07

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 016 0 0 0 016

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01615 1

0 001





109








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

41 3 30 3 11 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 017 8

0 62

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

30 3 10 3 20 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 020 017 8

1 12

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

10 3 1 25 9 05

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 0517 8

0 51

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 25 0 047 1 20

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 2017 8

0 06

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 047 0 0 0 047

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 04717 8

0 003


110








Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 6 × : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

26 1 18 4 7 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 721 5

0 36

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

18 4 6 09 12 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 321 5

0 57

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 09 0 85 5 24

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 2421 5

0 24

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 85 0 046 0 80

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 8021 5

0 04


111

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 046 0 0 0 046

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 04621 5

0 002





0.0−0.5⋅d 0.41 0.56 0.62 0.36 50% 1.70.5−1.0⋅d 1.29 1.52 1.12 0.57 18% 2.71.0−1.5⋅d 0.65 0.74 0.51 0.24 14% 3.11.5−2.0⋅d 0.04 0.07 0.06 0.04 75% 1.82.0−2.5⋅d 0.0 0.001 0.003 0.002 3× 33%



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 50% do x∼ 155 m, pa pad od 1.7× do kraja u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 18% do x∼ 50.6 m, pa pad od 2.7× do kraja u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 18% do x∼ 50.6 m, pa pad od 3.1× do kraja u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 75% do x∼ 50.6 m, pa pad od 1.8× do kraja u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, pojava u tragovima na rastojaju od x∼ 50.6 m, pa rast od 3× do

x∼ 155 m od centra tankvane, a zatim pad od 33% do kraja

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 8.0 m, brzo bi do{lo do difuzije molekulaCH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi brzo po izlivanju CH3COOHiz cistermne u tankvanu, na lokaciji centra tankvane, maksimalnog nivoa 5× ve}eg od maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 5⋅MDKrp= 47.9 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 8.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bròj bo~noj i vertikalnoj evakuaciji, bez izrazite potrebe za kori{}enjemza{titne maske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 8.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi evakuacijabo~no ili na gore, na vi{e kote, do prestanka kontaminacije, pa tek, ako za prvo nema uslova,evakuacija na kotu tla z= 0.0 m, pa brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tlaz= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekog prikladnogaspiratora, do izvan kontaminirane zone.


112



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−15.7 26.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−10.5 27.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.0179 0.016 0.00573 0.0 0.0 00.00 27.60 0.163 0.145 0.0515 0.00255 0.0 0.05.24 27.90 0.683 0.598 0.212 0.0115 0.0 0.010.5 28.10 1.85 1.60 0.566 0.0330 0.0 0.015.7 28.40 3.83 3.29 1.16 0.0722 0.0 0.021.0 28.70 6.68 5.67 1.99 0.132 0.00113 0.026.2 28.90 10.3 8.67 3.04 0.213 0.00207 0.026.5 29.00 10.5 8.79 3.08 0.216 0.00212 0.026.8 29.00 10.6 8.93 3.13 0.220 0.00217 0.027.1 29.00 10.8 9.08 3.18 0.224 0.00223 0.027.4 29.00 11.0 9.24 3.24 0.229 0.00230 0.027.8 29.00 11.3 9.42 3.30 0.234 0.00237 0.028.2 29.10 11.5 9.61 3.37 0.240 0.00245 0.028.6 29.10 11.8 9.83 3.45 0.247 0.00254 0.029.1 29.10 12.1 10.1 3.53 0.254 0.00265 0.029.7 29.10 12.4 10.3 3.62 0.261 0.00276 0.030.3 29.20 12.7 10.6 3.72 0.270 0.00289 0.030.9 29.20 13.1 10.9 3.82 0.279 0.00304 0.031.7 29.20 13.5 11.3 3.94 0.290 0.00320 0.032.4 29.30 14.0 11.6 4.07 0.301 0.00338 0.033.3 29.30 14.5 12.0 4.21 0.314 0.00359 0.034.2 29.40 15.0 12.5 4.36 0.328 0.00382 0.035.3 29.40 15.6 12.9 4.52 0.343 0.00409 0.036.4 29.50 16.3 13.4 4.69 0.359 0.00438 0.037.7 29.50 16.9 13.9 4.87 0.377 0.00471 0.039.1 29.60 17.7 14.5 5.06 0.396 0.00508 0.040.6 29.70 18.4 15.1 5.26 0.417 0.00551 0.042.2 29.80 19.3 15.7 5.48 0.439 0.00599 0.044.0 29.90 20.1 16.4 5.71 0.464 0.00653 0.046.0 30.00 21.1 17.1 5.95 0.491 0.00714 0.048.2 30.10 22.1 17.8 6.21 0.519 0.00784 0.050.6 30.20 23.1 18.6 6.47 0.550 0.00862 0.053.3 30.40 24.2 19.4 6.74 0.582 0.00951 0.056.2 30.50 25.3 20.2 7.01 0.616 0.0105 0.059.3 30.70 26.4 21.0 7.28 0.652 0.0116 0.062.8 30.90 27.5 21.8 7.55 0.689 0.0129 0.066.6 31.10 28.6 22.6 7.80 0.726 0.0142 0.070.8 31.30 29.7 23.3 8.05 0.765 0.0158 0.075.4 31.50 30.7 24.0 8.27 0.803 0.0174 0.080.5 31.80 31.7 24.6 8.47 0.840 0.0192 0.0


113


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.586.0 32.10 32.5 25.1 8.64 0.876 0.0211 0.092.1 32.40 33.3 25.5 8.77 0.909 0.0232 0.098.8 32.70 33.9 25.8 8.86 0.940 0.0253 0.0106 33.10 34.3 26.0 8.90 0.966 0.0276 0.0114 33.50 34.6 26.1 8.89 0.988 0.0298 0.0123 34.00 34.6 25.9 8.84 1.00 0.0321 0.0133 34.50 34.5 25.7 8.73 1.02 0.0343 0.0143 35.10 34.2 25.3 8.57 1.02 0.0364 0.0155 35.60 33.7 24.7 8.37 1.02 0.0384 0.0168 36.30 33.0 24.1 8.13 1.01 0.0401 0.0182 37.00 32.1 23.3 7.84 0.993 0.0416 0.0197 37.80 31.0 22.4 7.51 0.971 0.0427 0.0214 38.60 29.8 21.4 7.16 0.942 0.0435 0.0233 39.60 28.4 20.3 6.78 0.908 0.0438 0.0253 40.60 26.9 19.2 6.39 0.869 0.0438 0.0275 41.80 25.4 18.0 5.98 0.826 0.0434 0.0300 43.00 23.8 16.8 5.57 0.780 0.0425 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, pre centra u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u centru tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, pre centra u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, u centru tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, posle centra u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 56.5 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, u centru tankvane u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, posle centra u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, u prednjoj ~etvrtini tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



114

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.10

. − P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

0.0

m


115


u centralnoj osi y= ± 0.0⋅d, na prednjoj ivici tankvane, a prostirala bi se do krajamernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 29.0 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



u centralnoj i bo~nim osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d d na oko x∼ 115 m od centratankvane

u bo~nim osama propagacije y= 1.0⋅d na oko x∼ 105 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 145 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 240 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja

Moè se re}i da bi i ravan kote tla z= 10.0 m, bila kota nièg rizika u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

34

36

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

0.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 10.0 m, iznosila biCsir−max∼ 34.6 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 115 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Csir∼ 3.5×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm.



116

��

��0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

0.0

m (

ppm

)y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










117

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

14 5 12 0 2 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 5

14 60 17

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

12 0 4 21 7 79

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

. .

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 7 914 6

0 53

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

4 21 0 31 390

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 9014 6

0 27

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 31 0 0036 0 31

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3114 6

0 02

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0036 0 0 0 0036

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 003614 6

0 0








118





∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

231 18 6 4 5

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 515 1

0 30

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

18 6 6 47 12 1

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 115 1

0 80

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 47 0 55 5 92

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 9215 1

0 39

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 55 0 0086 0 54

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5415 1

0 04

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0086 0 0 0 0086

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0086

15 10 0





119








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

33 7 24 7 9 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 0

17 80 51

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

24 7 8 37 16 3

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 317 8

0 92

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

8 37 1 02 7 35

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 3517 8

0 41

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 02 0 038 0 98

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9817 8

0 05

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 038 0 0 0 038

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03817 8

0 002


120











∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

238 16 8 7 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 021 5

0 32

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

16 8 5 57 11 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 221 5

0 52

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

5 57 0 78 4 79

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 7921 5

0 22

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 78 0 042 0 74

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 7421 5

0 03


121

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 042 0 0 0 042

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 04221 5

0 002





0.0−0.5⋅d 0.17 0.30 0.51 0.32 3.0 37%0.5−1.0⋅d 0.53 0.80 0.92 0.52 74% 44%1.0−1.5⋅d 0.27 0.39 0.41 0.22 52% 46%1.5−2.0⋅d 0.02 0.04 0.05 0.03 2.5× 40%2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.002 0.002 100% −



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 3× do x∼ 155 m, pa pad od 37% do kraja u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 74% do x∼ 155 m, pa pad od 44% do kraja u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 52% do x∼ 155 m, pa pad od 46% do kraja u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 2.5× do x∼ 155 m, pa pad od 40% do kraja u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, pojava u tragovima do rastojanja od x∼ 50.6 m, pa rast 100%

(do 0.002 ppm), od x> 50.6 m do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane


Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi brzo po izlivanju CH3COOHiz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje tre}ine tankvane, maksimalnog nivoa 5× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 5⋅MDKrp= 47.9 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 10.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bròj bo~noj i vertikalnoj evakuaciji, bez velike izrazite potrebe zakori{}enjem za{titne maske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekog prikladnog aspiratora.



122



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−15.7 26.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−10.5 27.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 27.60 0.0077 0.00683 0.00243 0.0 0.0 0.05.24 27.90 0.0597 0.0523 0.0186 0.00100 0.0 0.010.5 28.10 0.248 0.214 0.0759 0.00442 0.0 0.015.7 28.40 0.702 0.602 0.212 0.0132 0.0 0.021.0 28.70 1.55 1.31 0.463 0.0306 0.0 0.026.2 28.90 2.88 2.42 0.849 0.0593 0.0 0.026.5 29.00 2.95 2.47 0.868 0.0608 0.0 0.026.8 29.00 3.02 2.53 0.889 0.0625 0.0 0.027.1 29.00 3.10 2.60 0.913 0.0643 0.0 0.027.4 29.00 3.20 2.68 0.939 0.0664 0.0 0.027.8 29.00 3.30 2.76 0.968 0.0687 0.0 0.028.2 29.10 3.41 2.85 1.00 0.0713 0.0 0.028.6 29.10 3.54 2.95 1.04 0.0741 0.0 0.029.1 29.10 3.68 3.07 1.08 0.0773 0.0 0.029.7 29.10 3.83 3.20 1.12 0.0809 0.0 0.030.3 29.20 4.01 3.34 1.17 0.0849 0.0 0.030.9 29.20 4.20 3.50 1.22 0.0895 0.0 0.031.7 29.20 4.42 3.67 1.29 0.0945 0.00104 0.032.4 29.30 4.66 3.87 1.35 0.100 0.00113 0.033.3 29.30 4.93 4.09 1.43 0.107 0.00122 0.034.2 29.40 5.23 4.33 1.51 0.114 0.00133 0.035.3 29.40 5.57 4.60 1.61 0.122 0.00145 0.036.4 29.50 5.93 4.89 1.71 0.131 0.00160 0.037.7 29.50 6.33 5.21 1.82 0.141 0.00176 0.039.1 29.60 6.78 5.56 1.94 0.152 0.00195 0.040.6 29.70 7.27 5.95 2.08 0.164 0.00217 0.042.2 29.80 7.82 6.39 2.23 0.178 0.00243 0.044.0 29.90 8.43 6.86 2.39 0.194 0.00273 0.046.0 30.00 9.09 7.38 2.57 0.212 0.00308 0.048.2 30.10 9.82 7.95 2.77 0.231 0.00349 0.050.6 30.20 10.6 8.56 2.98 0.253 0.00397 0.053.3 30.40 11.5 9.23 3.20 0.277 0.00452 0.056.2 30.50 12.4 9.94 3.45 0.303 0.00517 0.059.3 30.70 13.4 10.7 3.70 0.332 0.00591 0.062.8 30.90 14.5 11.5 3.97 0.363 0.00677 0.066.6 31.10 15.6 12.3 4.25 0.396 0.00776 0.070.8 31.30 16.7 13.1 4.54 0.431 0.00888 0.075.4 31.50 17.9 14 4.82 0.468 0.0102 0.080.5 31.80 19.1 14.8 5.11 0.506 0.0116 0.0


123


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.586.0 32.10 20.3 15.6 5.38 0.546 0.0132 0.092.1 32.40 21.4 16.4 5.64 0.585 0.0149 0.098.8 32.70 22.5 17.1 5.87 0.623 0.0168 0.0106 33.10 23.5 17.8 6.08 0.661 0.0189 0.0114 33.50 24.3 18.3 6.26 0.695 0.0210 0.0123 34.00 25.1 18.8 6.39 0.727 0.0232 0.0133 34.50 25.6 19.1 6.48 0.754 0.0255 0.0143 35.10 26.0 19.2 6.53 0.776 0.0277 0.0155 35.60 26.3 19.3 6.53 0.793 0.0299 0.0168 36.30 26.3 19.2 6.48 0.804 0.0320 0.0182 37.00 26.1 19.0 6.38 0.808 0.0338 0.0197 37.80 25.7 18.6 6.24 0.806 0.0354 0.0214 38.60 25.1 18.1 6.05 0.796 0.0367 0.0233 39.60 24.4 17.4 5.83 0.780 0.0377 0.0253 40.60 23.5 16.7 5.57 0.758 0.0382 0.0275 41.80 22.5 15.9 5.29 0.731 0.0383 0.0300 43.00 21.3 15.1 4.99 0.699 0.0381 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u centru tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, posle centra u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 32 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, posle centra u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 75 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, na po~etku prednje tre}ine tankvane u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 32.4 m od centra tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



124

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.11

. − P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

2.0

m


125


u centralnoj osi y= ± 0.0⋅d, na prednjoj ivici tankvane, a prostirala bi se do krajamernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 29.0 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane




u bo~nim osama propagacije y= 1.0⋅d na oko x∼ 105 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 145 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 240 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d ne bi bila uspostavljena do kraja


��

��

��

��

��

��

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300

Rastojanje od cenytra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

2.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��

y/d=1.0 y/d=1.5





126

��

��

��

��0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

0.55

0.6

0.65

0.7

0.75

0.8

0.85

0.9

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

2.0

m (

ppm

)y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆



y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 4.01 3.34 1.17 0.085 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 83.3 35.1 7.26 − −



Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.0⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 5× : 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 30.3 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).



127

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

4 01 3 34 0 66

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 6614 6

0 04

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

3 34 1 17 2 17

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 1714 6

0 15

∆y= 1.0−1.5⋅d

∆C ppm C C ppmsir sir siry y y( ) . . . .= − = − =

2 1

117 0 0 85 1 08

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 0814 6

0 07

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 085 0 0 0 085

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 08514 6

0 006

∆y= 2.0−2.5⋅d

Nema uspostavjene molekulske razmene na nivou koncentracije sir}etne kiseline ni utragovima.









128




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

10 6 8 56 2 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 0151

0 13

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

8 56 2 98 5 58

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 5815 1

0 37

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

2 98 0 25 2 73

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 7315 1

0 18

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 25 0 0040 0 25

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2515 1

0 02

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0040 0 0 0 0040

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0040

15 10 0





129








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

26 3 19 3 7 0

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 0

17 80 39

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

19 3 6 53 12 8

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 817 8

0 72

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

6 53 0 79 5 74

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 7417 8

0 32

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 79 0 030 0 76

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 7617 8

0 04

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 030 0 0 0 030

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03017 8

0 002


130











∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

21 3 151 6 2

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 221 5

0 29

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

151 4 99 10 1

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 121 5

0 47

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

4 99 0 70 4 29

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 2921 5

0 20

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 70 0 038 0 66

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 6621 5

0 03


131

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 038 0 0 0 038

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03821 5

0 002





0.0−0.5⋅d 0.04 0.13 0.39 0.29 9.8 25%0.5−1.0⋅d 0.15 0.37 0.72 0.47 4.8 35%1.0−1.5⋅d 0.07 0.18 0.32 0.20 4.6 37%1.5−2.0⋅d 0.006 0.02 0.04 0.03 6.7 40%2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.002 0.002 100% −



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 9.8× do x∼ 155 m, pa pad od 25% do kraja u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 4.8× do x∼ 155 m, pa pad od 35% do kraja u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 4.6× do x∼ 155 m, pa pad od 37% do kraja u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 6.7× do x∼ 155 m, pa pad od 33% do kraja u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, pojava u tragovima do rastojanja od x∼ 50.6 m, pa rast 100%

do kraja (do 0.002 ppm), od x> 50.6 m do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane


Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi brzo po izlivanju CH3COOHiz cistermne u tankvanu, na lokaciji prednje tre}ine tankvane, maksimalnog nivoa 2.6× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 5⋅MDKrp= 26.3 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 12.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bo~noj i vertikalnoj evakuaciji, bez velike potrebe za kori{}enjem za{titnemaske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekog prikladnog aspiratora.



132



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0 0 0 0 0 0−15.7 26.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−10.5 27.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 27.60 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.05.24 27.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.010.5 28.10 0.00149 0.00129 0.0 0.0 0.0 0.015.7 28.40 0.00933 0.00799 0.00282 0.0 0.0 0.021.0 28.70 0.0376 0.0319 0.0112 0.0 0.0 0.026.2 28.90 0.112 0.0938 0.0329 0.00230 0.0 0.026.5 29.00 0.117 0.0981 0.0344 0.00241 0.0 0.026.8 29.00 0.123 0.103 0.0361 0.00253 0.0 0.027.1 29.00 0.129 0.108 0.0380 0.00267 0.0 0.027.4 29.00 0.136 0.114 0.0401 0.00284 0.0 0.027.8 29.00 0.145 0.121 0.0426 0.00302 0.0 0.028.2 29.10 0.155 0.129 0.0454 0.00323 0.0 0.028.6 29.10 0.166 0.139 0.0486 0.00348 0.0 0.029.1 29.10 0.179 0.149 0.0523 0.00376 0.0 0.029.7 29.10 0.194 0.162 0.0566 0.00409 0.0 0.030.3 29.20 0.211 0.176 0.0617 0.00448 0.0 0.030.9 29.20 0.232 0.193 0.0675 0.00493 0.0 0.031.7 29.20 0.255 0.212 0.0743 0.00547 0.0 0.032.4 29.30 0.283 0.235 0.0823 0.00610 0.0 0.033.3 29.30 0.316 0.262 0.0917 0.00684 0.0 0.034.2 29.40 0.355 0.294 0.103 0.00773 0.0 0.035.3 29.40 0.402 0.332 0.116 0.00880 0.0 0.036.4 29.50 0.455 0.375 0.131 0.0100 0.0 0.037.7 29.50 0.518 0.426 0.149 0.0115 0.0 0.039.1 29.60 0.593 0.487 0.170 0.0133 0.0 0.040.6 29.70 0.682 0.559 0.195 0.0154 0.0 0.042.2 29.80 0.789 0.645 0.225 0.0180 0.0 0.044.0 29.90 0.918 0.747 0.260 0.0211 0.0 0.046.0 30.00 1.07 0.869 0.303 0.0249 0.0 0.048.2 30.10 1.25 1.01 0.353 0.0295 0.0 0.050.6 30.20 1.47 1.19 0.413 0.0351 0.0 0.053.3 30.40 1.73 1.39 0.483 0.0417 0.0 0.056.2 30.50 2.04 1.63 0.566 0.0498 0.0 0.059.3 30.70 2.40 1.92 0.664 0.0594 0.00106 0.062.8 30.90 2.83 2.24 0.777 0.0709 0.00132 0.066.6 31.10 3.32 2.62 0.907 0.0844 0.00165 0.070.8 31.30 3.89 3.06 1.06 0.100 0.00207 0.075.4 31.50 4.54 3.55 1.22 0.119 0.00257 0.080.5 31.80 5.27 4.09 1.41 0.140 0.00320 0.0


133


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.586.0 32.10 6.08 4.69 1.61 0.164 0.00395 0.092.1 32.40 6.96 5.34 1.83 0.190 0.00485 0.098.8 32.70 7.91 6.03 2.07 0.219 0.00592 0.0106 33.10 8.91 6.75 2.31 0.251 0.00716 0.0114 33.50 9.94 7.49 2.56 0.284 0.00858 0.0123 34.00 11.0 8.23 2.80 0.319 0.0102 0.0133 34.50 12.0 8.94 3.04 0.353 0.0119 0.0143 35.10 13.0 9.61 3.26 0.388 0.0138 0.0155 35.60 13.9 10.2 3.46 0.421 0.0159 0.0168 36.30 14.8 10.8 3.64 0.452 0.0180 0.0182 37.00 15.5 11.2 3.78 0.479 0.0200 0.0197 37.80 16.0 11.6 3.88 0.501 0.0221 0.0214 38.60 16.4 11.8 3.94 0.519 0.0239 0.0233 39.60 16.6 11.8 3.96 0.530 0.0256 0.0253 40.60 16.6 11.8 3.93 0.535 0.0270 0.0275 41.80 16.4 11.6 3.87 0.535 0.0281 0.0300 43.00 16.1 11.4 3.77 0.528 0.0288 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na prednjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 58 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane, posle centra u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 36.4 m od centra tankvan u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 120 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, na prednjoj ivici tankvane u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 34 m od centra tankvan u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 70 m od centra tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



134

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.12

. − P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

6.0

m


135


u centralnoj osi y= ± 0.0⋅d, na oko x∼ 115 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 150 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane




u bo~nim osama propagacije y= 1.0⋅d na oko x∼ 235 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d na oko x∼ 260 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d ne}e biti dosignuta do rastojanju x∼ 300 m od

centra tankvane


��

��

��

��

��

��

��

��

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

-= 1

6.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5





136

��

��

��0

0.06

0.12

0.18

0.24

0.3

0.36

0.42

0.48

0.54

0.6

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

6.0

m (

ppm

)y/d=1.5

��y/d=2.0

��y/d=2.5





δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆










137

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 21 0 12 0 09

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0914 6

0 006

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 12 0 062 0 11

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1114 6

0 008

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 062 0 0045 0 06

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0614 6

0 004

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0045 0 0 0 0045

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 004514 6

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d










138




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 47 119 0 28

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2815 1

0 018

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 19 0 41 0 78

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 78151

0 052

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 41 0 035 0 38

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3815 1

0 025

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 035 0 0 0 035

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03515 1

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d






139








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

13 9 10 2 3 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 7

17 80 21

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

10 2 3 46 6 74

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 7417 8

0 39

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

3 46 0 42 3 04

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 0417 8

0 17

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 42 0 016 0 40

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4017 8

0 02

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 016 0 0 0 016

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01617 8

0 0


140











∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

16 1 11 4 4 7

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 721 5

0 22

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

11 4 3 77 7 63

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 6321 5

0 35

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

3 77 0 53 3 24

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 2421 5

0 15

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 53 0 029 0 50

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 5021 5

0 02


141

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 050 0 0 0 050

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05021 5

0 002





0.0−0.5⋅d 0.006 0.018 0.21 0.22 36.7 −0.5−1.0⋅d 0.008 0.050 0.39 0.35 48.8 10%1.0−1.5⋅d 0.004 0.025 0.17 0.15 42.5 12%1.5−2.0⋅d 0.0 0.0 0.02 0.02 100% −2.0−2.5⋅d 0 0 0.0 0.002 100% −



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 36.7× do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 48.8× do x∼ 155 m, pa pad od 10% do kraja u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 42.5× do x∼ 155 m, pa pad od 12% do kraja u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pojava u tragovima do rastojanja od x∼ 50.6 m, pa rast 100%

(do 0.02 ppm), od x> 50.6 m do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, pojava u tragovima do rastojanja od x∼ 50.6 m, pa rast 100%

(do 0.002 ppm), od x> 50.6 m do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 16.0 m, relativno brzo bi do{lo do difuzijemolekula CH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi brzo po izlivanju CH3COOHiz cistermne u tankvanu, na lokaciji prednje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 1.7× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 5⋅MDKrp= 16.6 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 16.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bo~noj i vertikalnoj evakuaciji, bez ikakve za{tite.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 16.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi evakuacijabo~no ili na gore, na vi{e kote, do prestanka kontaminacije, pa tek, ako za to nema uslova,evakuacija na kotu tla z= 0.0 m, a zatim brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po kotitla z= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekogprikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


142



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0 0 0 0 0 0−15.7 26.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−10.5 27.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 27.60 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.05.24 27.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.010.5 28.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.015.7 28.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.0 28.70 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.2 28.90 0.00172 0.00144 0.0 0.0 0.0 0.026.5 29.00 0.00184 0.00155 0.0 0.0 0.0 0.026.8 29.00 0.00199 0.00167 0.0 0.0 0.0 0.027.1 29.00 0.00216 0.00181 0.0 0.0 0.0 0.027.4 29.00 0.00237 0.00198 0.0 0.0 0.0 0.027.8 29.00 0.00261 0.00219 0.0 0.0 0.0 0.028.2 29.10 0.00290 0.00243 0.0 0.0 0.0 0.028.6 29.10 0.00325 0.00271 0.0 0.0 0.0 0.029.1 29.10 0.00367 0.00306 0.00107 0.0 0.0 0.029.7 29.10 0.00418 0.00348 0.00122 0.0 0.0 0.030.3 29.20 0.00480 0.00400 0.00140 0.0 0.0 0.030.9 29.20 0.00558 0.00464 0.00163 0.0 0.0 0.031.7 29.20 0.00654 0.00543 0.00190 0.0 0.0 0.032.4 29.30 0.00774 0.00642 0.00225 0.0 0.0 0.033.3 29.30 0.00926 0.00767 0.00268 0.0 0.0 0.034.2 29.40 0.0112 0.00926 0.00324 0.0 0.0 0.035.3 29.40 0.0137 0.0113 0.00394 0.0 0.0 0.036.4 29.50 0.0168 0.0138 0.00483 0.0 0.0 0.037.7 29.50 0.0207 0.0170 0.00595 0.0 0.0 0.039.1 29.60 0.0258 0.0212 0.00741 0.0 0.0 0.040.6 29.70 0.0326 0.0267 0.00930 0.0 0.0 0.042.2 29.80 0.0414 0.0338 0.0118 0.0 0.0 0.044.0 29.90 0.0530 0.0432 0.0150 0.00122 0.0 0.046.0 30.00 0.0684 0.0556 0.0193 0.00159 0.0 0.048.2 30.10 0.0889 0.0719 0.0250 0.00209 0.0 0.050.6 30.20 0.116 0.0936 0.0325 0.00276 0.0 0.053.3 30.40 0.152 0.122 0.0425 0.00367 0.0 0.056.2 30.50 0.200 0.160 0.0556 0.00488 0.0 0.059.3 30.70 0.264 0.210 0.0728 0.00651 0.0 0.062.8 30.90 0.347 0.275 0.0952 0.00869 0.0 0.066.6 31.10 0.456 0.360 0.124 0.0116 0.0 0.070.8 31.30 0.597 0.468 0.162 0.0154 0.0 0.075.4 31.50 0.777 0.607 0.209 0.0203 0.0 0.080.5 31.80 1.01 0.781 0.269 0.0267 0.0 0.0


143


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.586.0 32.10 1.29 0.997 0.343 0.0348 0.0 0.092.1 32.40 1.64 1.26 0.433 0.0449 0.00114 0.098.8 32.70 2.06 1.58 0.540 0.0573 0.00155 0.0106 33.10 2.57 1.95 0.665 0.0722 0.00206 0.0114 33.50 3.15 2.37 0.809 0.0899 0.00272 0.0123 34.00 3.81 2.85 0.971 0.110 0.00353 0.0133 34.50 4.54 3.37 1.15 0.133 0.00451 0.0143 35.10 5.32 3.94 1.34 0.159 0.00567 0.0155 35.60 6.17 4.53 1.53 0.186 0.00702 0.0168 36.30 7.03 5.14 1.73 0.215 0.00855 0.0182 37.00 7.89 5.73 1.93 0.244 0.0102 0.0197 37.80 8.70 6.28 2.11 0.272 0.0120 0.0214 38.60 9.44 6.78 2.27 0.299 0.0138 0.0233 39.60 10.1 7.21 2.41 0.323 0.0156 0.0253 40.60 10.6 7.55 2.52 0.342 0.0173 0.0275 41.80 11.0 7.80 2.59 0.358 0.0188 0.0300 43.00 11.3 7.94 2.63 0.369 0.0201 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, u prednjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 29 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 43m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 90 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na oko x∼ 34m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 35 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 41m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 65 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 180 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


144

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.13

. − P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

0.0

m


145


u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na oko x∼ 50m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 52 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 65 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 120 m od centra tankvane u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernom



u centralnoj osi y= ± 0.0⋅d, na oko x∼ 232 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d ne}e biti dosignuta do rastojanju x∼ 300 mod centra tankvane

Moè se re}i da bi i ravan kote tla z= 20.0 m, bila kota niskog rizika u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

0.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna dostignuta vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 20.0 m, na krajuposmatranog podru~ja, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznosila bi Csir−max∼ 11.3 ppm, {tobi bilo na samoj granici, oko ∆Csir∼ 1.1× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH uradnom prostoru MDKrp= 10 ppm .


146

��

��0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

0.0

m (

ppm

)y/d=1.5��y/d=2.0

��y/d=2.5






δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆



y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 0.0048 0.0040 0.0014 0.0 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 83.3 35.0 − − −



Van dimenzija parnog oblaka, ne bi bilo koncentracije CH3COOH iznad koncentracijenivoa pojedina~nih molekula, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, bila bi uspostavljenakocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).


147


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 0048 0 0040 0 0008

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 000814 6

0 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 0040 0 0014 0 0026

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 002614 6

0 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 0014 0 0 0 0014

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 001414 6

0 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


∆y= 2.0−2.5⋅d



gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote z= 20.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, bio bi nivou koncentracije pojedina~nihmolekula CH3COOH (δCsir< 0.001 ppm)

gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote z= 20.0 m, van projekcije parnogoblaka, prakti~no ne bi postojao, po{to bi sam sadràj CH3COOH bio na nivoukoncentracije pojedina~nih molekula CH3COOH (Csir< 0.001 ppm)





148





∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 116 0 094 0 022

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 02215 1

0 001

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 094 0 032 0 061

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06115 1

0 004

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 032 0 0028 0 030

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03015 1

0 002

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0028 0 0 0 0028

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0028

1510 0

∆y= 2.0−2.5⋅d






149








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

6 17 4 53 1 64

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 6417 8

0 09

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

4 53 1 53 3 00

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 0017 8

0 17

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 53 0 19 1 34

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 3417 8

0 07

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 19 0 0070 0 18

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1817 8

0 01

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0070 0 0 0 0070

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 007017 8

0 0


150











∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

11 3 7 94 3 36

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 3621 5

0 16

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

7 94 2 63 531

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 3121 5

0 25

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

2 63 0 37 2 26

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 2621 5

0 10

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 37 0 020 0 35

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3521 5

0 02


151

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 020 0 0 0 020

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 02021 5

0 0





0.0−0.5⋅d 0.0 0.001 0.09 0.16 160 −0.5−1.0⋅d 0.0 0.004 0.17 0.25 62.5 −1.0−1.5⋅d 0.0 0.002 0.07 0.10 50.0 12%1.5−2.0⋅d 0 0.0 0.01 0.02 100% −2.0−2.5⋅d 0 0 0.0 0.0 − −



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x∼ 50.6 m, pa rast od160× do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x∼ 50.6 m, pa rast od62.5× do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x∼ 50.6 m, pa rast od50.0× do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pojava u tragovima do rastojanja od x∼ 50.6 m, pa rast 100%(do 0.02 ppm), od x> 50.6 m do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, od x> 50.6 m pa do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centratankvane, bio bi uspostavljen nivo pojedina~nih molekula CH3COOH

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 20.0 m, relativno brzo bi do{lo do difuzijemolekula CH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi ne{to kasnije, na lokacijiprednje x∼ 50 m od centra tankvane, maksimalnog nivoa 1.1× ve}eg od maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ 5⋅MDKrp= 11.3 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 20.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bo~noj i vertikalnoj evakuaciji, bez ikakve za{tite.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH utankvanu, na nivou kote z= 20.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi evakuacijabo~no ili na gore, na vi{e kote, do prestanka kontaminacije, a izuzetno, ako se radi na otvorenom natoj koti z= 20.0 m, evakuacija na kotu tla z= 0.0 m, a zatim brza bo~na evakuacija prisutnih izugroène zone po koti tla z= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnihnao~ara ili nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


152



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0 0 0 0 0 0−15.7 26.80 0 0 0 0 0 0−10.5 27.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−5.24 27.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 27.60 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.05.24 27.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.010.5 28.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.015.7 28.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.0 28.70 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.2 28.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.5 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.8 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.1 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.4 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.8 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.2 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.6 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.1 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.7 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.3 29.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.9 29.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.031.7 29.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.032.4 29.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.033.3 29.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.034.2 29.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.035.3 29.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.036.4 29.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.037.7 29.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.039.1 29.60 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.040.6 29.70 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.042.2 29.80 0.00113 0.0 0.0 0.0 0.0 0.044.0 29.90 0.00163 0.00132 0.0 0.0 0.0 0.046.0 30.00 0.00237 0.00193 0.0 0.0 0.0 0.048.2 30.10 0.00350 0.00283 0.0 0.0 0.0 0.050.6 30.20 0.00521 0.00420 0.00146 0.0 0.0 0.053.3 30.40 0.00779 0.00626 0.00217 0.0 0.0 0.056.2 30.50 0.0117 0.00937 0.00325 0.0 0.0 0.059.3 30.70 0.0177 0.0141 0.00488 0.0 0.0 0.062.8 30.90 0.0267 0.0211 0.00732 0.0 0.0 0.066.6 31.10 0.0402 0.0317 0.0110 0.00102 0.0 0.070.8 31.30 0.0603 0.0473 0.0163 0.00155 0.0 0.075.4 31.50 0.0899 0.0702 0.0242 0.00235 0.0 0.080.5 31.80 0.133 0.103 0.0356 0.00353 0.0 0.0


153


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.586.0 32.10 0.194 0.150 0.0516 0.00524 0.0 0.092.1 32.40 0.281 0.216 0.074 0.00768 0.0 0.098.8 32.70 0.400 0.305 0.105 0.0111 0.0 0.0106 33.10 0.560 0.425 0.145 0.0158 0.0 0.0114 33.50 0.771 0.581 0.198 0.0220 0.0 0.0123 34.00 1.04 0.780 0.266 0.0302 0.0 0.0133 34.50 1.38 1.03 0.349 0.0406 0.00137 0.0143 35.10 1.79 1.32 0.448 0.0533 0.00190 0.0155 35.60 2.28 1.67 0.566 0.0688 0.00259 0.0168 36.30 2.84 2.07 0.700 0.0869 0.00345 0.0182 37.00 3.46 2.51 0.847 0.107 0.00449 0.0197 37.80 4.13 2.98 1.00 0.129 0.00569 0.0214 38.60 4.82 3.46 1.16 0.152 0.00703 0.0233 39.60 5.50 3.93 1.31 0.176 0.00848 0.0253 40.60 6.15 4.37 1.46 0.198 0.00999 0.0275 41.80 6.74 4.77 1.59 0.219 0.0115 0.0300 43.00 7.25 5.12 1.70 0.238 0.0129 0.0

LEGENDA:

0.0 0.00102 0.0110 0.103 − 7.25Csir < 0.001 Csir> 0.001 Csir > 0.01 Csir > MDKop Csir >MDKrp Csir −max



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na oko x∼ 41 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 42 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 49 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 66 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 130 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na oko x∼ 55 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 59 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 66 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 98 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 130 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


154

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.14

. − P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

4.0

m


155


u centralnoj i bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−0.0⋅d, na oko x∼ 78 m od centratankvane

u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 98 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 98 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 180 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama strujanja y= ± 0.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljenana ~itavom mernom opsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d ne}e biti dosignuta maksimalnakoncentracija u okviru oblasti od tankvane do rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane

Moè se re}i da bi i ravan kote tla z= 24.0 m, bila kota veoma malog rizika u opsegurastojanja od centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

6.5

7

7.5

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

4.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna dostignuta vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 24.0 m, na krajuposmatranog podru~ja, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznosila bi Csir−max∼ 7.25 ppm, {tobi bilo ispod granice, ne{to preko ∆Csir∼ 25% manje od maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm .


156

��

��

��0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

4.0

m (

ppm

)y/d=1.5

�� y/d=2.0�� y/d=2.5






δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆



y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) − − − − − −


U okviru dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).

Van dimenzija parnog oblaka, u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, bila bi uspostavljena jo{ne{to nià kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).


157

∆y= 0.0−0.5⋅d


∆y= 0.5−1.0⋅d


∆y= 1.0−1.5⋅d


∆y= 1.5−2.0⋅d


∆y= 2.0−2.5⋅d



gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote z= 24.0 m, unutar parnog oblaka,prakti~no ne bi postojao, po{to bi sam sadràj CH3COOH bio na nivou koncentracijepojedina~nih molekula CH3COOH (Csir< 0.001 ppm)






Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).



158

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 0052 0 0042 0 001

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 00115 1

0 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 0042 0 0015 0 0027

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0027

15 10 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 0015 0 0 0 0015

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0015

15 10 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


∆y= 2.0−2.5⋅d



gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote z= 24.0 m, unutar parnog oblaka,prakti~no ne bi postojao, po{to bi sam sadràj CH3COOH bio na nivou koncentracijesir}etne kiseline u tragovima (δCsir < 0.01 ppm)








159



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

2 28 1 67 0 61

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 6117 8

0 03

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 67 0 57 1 10

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 01 1017 8

0 06

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 57 0 069 0 50

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 5017 8

0 03

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 069 0 0026 0 066

δCppmmdppmmsiryy(/)() ../=−⋅==05001780004

∆y= 2.0−2.5⋅d

∆CppmCCppmsirsirsiryyy() ...=−=−=21000260000026δCppmmdppmmsiryy(/)() ../=−⋅==050017800





160








∆y= 0.0−0.5⋅d

∆CppmCCppmsirsirsiryyy() ...=−=−=21725512213δCppmmdppmmsiryy(/)( )../=−⋅==0500215010

∆y= 0.5−1.0⋅d


∆y= 1.0−1.5⋅d


∆y= 1.5−2.0⋅d


∆y= 2.0−2.5⋅d



161





0.0−0.5⋅d 0.0 0.0 0.03 0.10 3.4 −0.5−1.0⋅d 0.0 0.0 0.06 0.16 2.7 −1.0−1.5⋅d 0.0 0.0 0.03 0.07 2.3 −1.5−2.0⋅d 0 0.0 0.004 0.01 25 −2.0−2.5⋅d 0 0 0.0 0.0 − −



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pojava u tragovima do rastojanju oko x∼ 50.6 m, pa rast od3.4× od rastojanja x∼ 155 m do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane


u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x∼ 50.6 m, pa rast od2.3× od rastojanja x∼ 155 m do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x> 50.6 m, pa rast od25× od rastojanja x∼ 155 m do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na celom opsegu, od po~etka do kraja, do rastojanja x∼ 300 mod centra tankvane, bio bi uspostavljen nivo pojedina~nih molekula CH3COOH

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 24.0 m, relativno sporije bi do{lo do difuzijemolekula CH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi ne{to kasnije, na lokacijiprednje x∼ 78 m od centra tankvane, maksimalnog nivoa 25% manjeg od maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ .0.75⋅MDKrp= 7.25 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 24.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha ne bi uop{te bile potrebne, po{to bi se tokom kompletnog vremena trajanja kontaminacije,maksimalna koncentracija CH3COOH nalazila ispod granice maksimalno dozvoljene koncentracijeu radnom prostiru (Csir-max< MDKrp= 10 ppm).

Tako, u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH u tankvanu u Kombinatu MSK, na nivoukote z= 24.0 m, na celom potezu od tankvane pa do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, ne bibila potrebna niukakva evakuacija do prestanka kontaminacije, niti bo~na, niti na vi{e kote.

Tako bi se kota z= 24.0 m mogla proglasiti za gornju kotu penjanja sa niìh ugro`nih kotau cilju evakuacije ugroènih iz kontaminiranih zona na niìm kotama.

Izuzetno, ako se radi o malom prostoru na otvorenom na toj koti z= 24.0 m, bila bipotrebna evakuacija na kotu tla z= 0.0 m, a zatim brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zonepo koti tla z= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekogprikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


162



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−26.2 26.20 0 0 0 0 0 0−21.0 26.50 0 0 0 0 0 0−15.7 26.80 0 0 0 0 0 0−10.5 27.00 0 0 0 0 0 0−5.24 27.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 27.60 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.05.24 27.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.010.5 28.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.015.7 28.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.0 28.70 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.2 28.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.5 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.8 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.1 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.4 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.8 29.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.2 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.6 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.1 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.7 29.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.3 29.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.9 29.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.031.7 29.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.032.4 29.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.033.3 29.30 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.034.2 29.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.035.3 29.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.036.4 29.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.037.7 29.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.039.1 29.60 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.040.6 29.70 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.042.2 29.80 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.044.0 29.90 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.046.0 30.00 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.048.2 30.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.050.6 30.20 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.053.3 30.40 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.056.2 30.50 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.059.3 30.70 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.062.8 30.90 0.00129 0.00102 0.0 0.0 0.0 0.066.6 31.10 0.00228 0.0018 0.0 0.0 0.0 0.070.8 31.30 0.00402 0.00315 0.00109 0.0 0.0 0.075.4 31.50 0.00703 0.00549 0.00189 0.0 0.0 0.080.5 31.80 0.0122 0.00944 0.00325 0.0 0.0 0.0


163


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.586.0 32.10 0.0208 0.0160 0.00551 0.0 0.0 0.092.1 32.40 0.0349 0.0268 0.00919 0.0 0.0 0.098.8 32.70 0.0575 0.0439 0.0150 0.00160 0.0 0.0106 33.10 0.0928 0.0704 0.0241 0.00261 0.0 0.0114 33.50 0.146 0.110 0.0376 0.00418 0.0 0.0123 34.00 0.225 0.169 0.0574 0.00653 0.0 0.0133 34.50 0.338 0.251 0.0854 0.00993 0.0 0.0143 35.10 0.493 0.364 0.123 0.0147 0.0 0.0155 35.60 0.702 0.516 0.174 0.0212 0.0 0.0168 36.30 0.973 0.711 0.240 0.0298 0.00118 0.0182 37.00 1.31 0.951 0.320 0.0406 0.00170 0.0197 37.80 1.71 1.24 0.415 0.0536 0.00236 0.0214 38.60 2.17 1.56 0.523 0.0688 0.00317 0.0233 39.60 2.68 1.92 0.640 0.0858 0.00414 0.0253 40.60 3.22 2.29 0.764 0.104 0.00524 0.0275 41.80 3.78 2.67 0.889 0.123 0.00644 0.0300 43.00 4.31 3.04 1.01 0.141 0.00770 0.0

LEGENDA:

0.0 0.00102 0.0122 0.104 − 4.31Csir < 0.001 Csir> 0.001 Csir > 0.01 Csir > MDKop Csir >MDKrp Csir −max



u centralnoj i bo~nim osama propagacije y= ±0.0−0.5⋅d, na oko x∼ 60 m od centratankvane

u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 70 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 95 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ 165 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na oko x∼ 80 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5⋅d, na oko x∼ 82 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 94 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 136 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


164

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.15

. − P

opre

~na

prop

agac

ija C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

8.0

m


165


u centralnoj i bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−0.0⋅d, na oko x∼ 110 m od centratankvane

u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko x∼ 138 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko x∼ 250 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko x∼ m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama strujanja y= ± 0.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljenana ~itavom mernom opsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d ne}e biti dosignuta maksimalnakoncentracija u okviru oblasti od tankvane do rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane

Moè se re}i da bi i ravan kote tla z= 28.0 m, bila prakti~no bez rizika u opsegu rastojanjaod centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

3.2

3.4

3.6

3.8

4

4.2

4.4

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

8.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 2.2.28 − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni tla z= 28.0 m − ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

Maksimalna dostignuta vrednost koncentracije CH3COOH na koti z= 28.0 m, na krajuposmatranog podru~ja, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznosila bi Csir−max∼ 4.31 ppm, {tobi bilo ispod granice, ne{to preko ∆Csir∼ 60% manje od maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u radnom prostoru MDKrp= 10 ppm.


166

��0

0.01

0.02

0.03

0.04

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

0.1

0.11

0.12

0.13

0.14

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

8.0

m (

ppm

)y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5






δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆



y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) − − − − − −





167

∆y= 0.0−0.5⋅d


∆y= 0.5−1.0⋅d


∆y= 1.0−1.5⋅d


∆y= 1.5−2.0⋅d


∆y= 2.0−2.5⋅d












168

∆y= 0.0−0.5⋅d


∆y= 0.5−1.0⋅d


∆y= 1.0−1.5⋅d


∆y= 1.5−2.0⋅d


∆y= 2.0−2.5⋅d










U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 155 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.01 ppm).


169


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 70 0 52 0 19

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 1917 8

0 01

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 52 0 17 0 34

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 3417 8

0 02

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 17 0 021 0 15

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 1517 8

0 009

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 021 0 0 0 021

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 02117 8

0 001

∆y= 2.0−2.5⋅d









170





∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

4 31 3 04 1 27

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 01 2721 5

0 06

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

3 04 1 01 2 03

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 02 0321 5

0 09

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 01 0 14 0 87

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 8721 5

0 04

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 14 0 0070 0 13

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 1321 5

0 006

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0070 0 0 0 0070

δC ppm mC

dppm msir

siry

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0070

21 50 0





171


0.0−0.5⋅d 0.0 0.0 0.01 0.06 6.0 −0.5−1.0⋅d 0.0 0.0 0.02 0.09 4.5 −1.0−1.5⋅d 0.0 0.0 0.009 0.04 4.5 −1.5−2.0⋅d 0 0.0 0.001 0.006 6.0 −2.0−2.5⋅d 0 0 0.0 0.0 − −





u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x∼ 50.6 m, pa rast od4.5× od rastojanja x∼ 155 m do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pojava u tragovima na rastojanju oko x> 50.6 m, pa rast od6.0× od rastojanja x∼ 155 m do kraja, do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na celom opsegu, od po~etka do kraja, do rastojanja x∼ 300 mod centra tankvane, bio bi uspostavljen nivo pojedina~nih molekula CH3COOH

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja CH3COOH iz sistema za skladi{tenjeCH3COOH, iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 28.0 m, relativno sporije bi do{lo do difuzijemolekula CH3COOH u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha sa CH3COOH izvan granica prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, do{lo bi ne{to kasnije, na lokacijiprednje x∼ 78 m od centra tankvane, maksimalnog nivoa 60% manjeg od maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH u radnom prostoru (Csir∼ .0.40⋅MDKrp= 4.31 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 28.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, tako|e ne bi uop{te bile potrebne, po{to bi se tokom kompletnog vremena trajanjakontaminacije, maksimalna koncentracija CH3COOH nalazila ispod granice maksimalno dozvoljenekoncentracije u radnom prostiru (Csir-max< MDKrp= 10 ppm).

Tako, u slu~aju akcedentnog izlivanja CH3COOH u tankvanu u Kombinatu MSK, na nivoukote z= 28.0 m, na celom potezu od tankvane pa do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, ne bibila potrebna niukakva evakuacija do prestanka kontaminacije, niti bo~na, niti na vi{e kote.

Tako bi se i kota z= 28.0 m mogla proglasiti za gornju kotu penjanja sa niìh ugro`nihkota u cilju evakuacije ugroènih iz kontaminiranih zona na niìm kotama.

Izuzetno, ako se radi o malom prostoru na otvorenom na toj koti z= 28.0 m, bila bipotrebna evakuacija na kotu tla z= 0.0 m, a zatim brza bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zonepo koti tla z= 0.0 m, sa obaveznim kori{}enjem gas maske, eventualno za{titnih nao~ara ili nekogprikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.

SVESKA 4 - GLAVA 2

172

2.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJA CH3COOH DO X= 300 m

Oblast propagacije sir}etne kiseline na rastojanju do x= 300 m od izvora emisije, koja jelocirana u okviru kompleksa Kombinata MSK, predstavljala bi po pitanju kontaminacije sir}etnomkiselinom oblast visokog rizika iz nekoliko razloga:

parni oblak bi imao visoki sadràj CH3COOH koncentracija CH3COOH u vazduhu oko parnog oblaka bila bi zna~ajno velika vertikalna propagacija koncentracije CH3COOH Csir>MDKop= 0.1 ppm bi se kretala

u sloju vazduha od kote tla do h∼ 48.0 m vertikalna propagacija koncentracije CH3COOH Csir>MDKrp= 10 ppm bi se kretala u

sloju vazduha od kote tla do h∼ 21.5 m

Vertikalna propagacija parnog oblaka bi obuhvatila sve objekate u kompleksu KombinataMSK, koji bi bili na pravcu propagacije parnog oblaka, tako da bi se svi objekti na pravcupropagacije parnog oblaka prakti~no na{li u samom parnom oblaku, ~ime bi svi prisutni u objektimabili izloèni visokom riziku usled opasno visoke koncentracije CH3COOH u masi parnog oblaka.

êoni front parnog oblaka pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 300 m od izvoraemisije, centra tankvane, imao bi dijametar Dgo∼ 86 m.

Bo~na propagacija parnog oblaka bi obuhvatila veliki deo vazduha u radnom prostorukompleksa Kombinata MSK, ~ime bi svi prisutni na kontaminiranim radnim platoima i u objektimabili izloèni visokom riziku usled velike koncentracije CH3COOH u masi parnog oblaka.

êoni front mase kontaminiranog vazduha oko parnog oblaka, koji bi bio u koaksijalnojpostavci u odnosu na parni oblak, pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 300 m od izvora emisije,imao bi dijametar Dfv∼ 175 m, {to bi predstavljalo veoma veliku povr{inu kontaminiranog vazduhasir}etnom kiselinom.

Iz prezentiranih analiza rezultata, kako za sam parni oblak, tako i za vazduh oko parnogoblaka, proizilazi da bi se najve}a razlika koncentracija CH3COOH uspostavljala u okviru samogparnog oblaka, od ose ka spoljnjoj povr{ini parnog oblaka, pri ~emu bi brzina difuzije unutar parnogoblaka rasla sa rastojanjem od ose ka periferiji parnog oblaka.

Brzina difuzije od spoljne povr{ine parnog oblaka radijalno kroz okolni vazduh opadala bisa rastojanjem. Maseni efekat difuzije bi bio jednak u parnom oblaku i kroz okolni vazduh, tako {tobi transfer mase opadao sa rastojanjem 0.5⋅d, odnosno sa polovinom {irine poluoblaka.

Na slikama 2.3.1. i 2.3.2. prikazano je kretanje bo~ne propagacije sir}etne kiseline povertikalnom pravcu, a na slici 2.3.3. vertikalna propagacija CH3COOH.

Najbolje je kretanje bo~ne propagacije CH3COOH u vertikalnom pravcu pratiti ianalizirati preko kretanja oblasti prekora~enja na nivou referentnih ravni po vertikalnom pravcu.

Oblasti prekora~enja su prezentirane u obliku oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH u radnom prostoru, Csir> MDKrp= 10 ppm, kao i oblasti prekora~enjamaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru, Csir> MDKop= 0.1 ppm.

U posmatranoj oblasti do rastojanja x= 300 m od centra tankvane, oblasti prekora~enjabile bi ravnomerno raspore|ene, kako po vertikalnoj tako i po bo~noj propagaciji CH3COOH ponivoima.

Oblasti prekora~enja koncentracije CH3COOH bi se sa porastom merne visine smanjivale.Promena obima oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline uradnom prostoru Csir> MDKrp= 10 ppm bi se vi{e smanjivala sa porastom merne visine, od oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenom prostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline u radnomprostoru, Csir> MDKrp= 10 ppm, na koti z= 0.0 m bi zauzimala pribli`no duplo ve}u povr{inu, nakoti z= 8.0 m bi zauzimala skoro jednaku povr{inu, dok bi na koti z= 16.0 m zauzimala pribli`noduplo manju povr{inu, od oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etnekisleine na otvorenom prostoru, Csir> MDKop= 0.1 ppm.


173

C >MDKsir rpC >MDKsir op




C >MDKmet rpC >MDKmet op

C >MDKmet rp C >MDKmet op


Slika 2.3.1. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije CH3COOH po nivoima − deo I

SVESKA 4 - GLAVA 2

174







Slika 2.3.2. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije CH3COOH po nivoima − deo II

Na kraju, na kotama iznad z≥ 21.5 m do{lo bi do prestanka egzistencije oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoru, pa bi u masivazduha iznad kote z= 22.0 m zona prekora~enja Csir> MDKop= 0.1 ppm ~inila kompletnuzapreminu kontaminiranog vazduha, na pravcu propagacije parnog oblaka.

Sa porastom visine posmatranog sloja vazduha oblasti prekora~enja koncentracija usledbo~ne propagacije CH3COOH radijalno od ose parnog oblaka bi se pomerale unapred i me|usobnoudaljavale. Pri tome bi se oblast prekora~enja maksimalno dozvolejene koncentracije u radnomprostoru Csir> MDKrp= 10 ppm, udaljavala od tankvane i sve uo~ljivije smanjivala. Oblastprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm bi se samo vidno udaljavala od tankvane, dok smanjivanje obima ne bi bilotako drasti~no uo~ljivo.


175

C >MDKsir rp

LEGENDA:

C >MDKsir op

Slika 2.3.3. − Zone prekora~enja vertikalne propagacije CH3COOH

Sa aspekta bezbednosti zaposlenih na kompleksu Kombinata MSK, a pre svegamogu}nosti evakuacije ugroènih iz kontaminiranih zona, mogla bi se uo~iti odre|ena podelakontaminiranog vazduha po vertikali, u odnosu na uo~ene i izmerene karakteristike:

sloj ∆z= 0−8 m zbog visokih vrednosti koncentracije CH3COOH, predstavljao bi slojvazduha najvi{eg stepena ugroènosti, pa bi ovde bilo izuzetno zna~ajno da uobjektima na navedenim kotama postoji mogu}nost evakuacije prvo u bo~nom pravcu

sloj ∆z= 8−16 m zbog velike povr{ine prekora~enja koncentracije CH3COOH,predstavljao bi sloj vazduha stepena ugroènosti reda veli~ine nekoliko puta uve}anemaksimalno dozvoljene kontaminacije u radnom prostoru, pa bi i ovde bilo zna~ajnoda u objektima na navedenim kotama postoji mogu}nost evakuacije prvo u bo~nompravcu, a drugo u vertikalnom pravcu

sloj ∆z= 16−28 m zbog niskih vrednosti koncentracije CH3COOH, predstavljao bi slojvazduha stepena ugroènosti reda veli~ine oko maksimalno dozvoljene kontaminacijeu radnom prostoru, tako da ovde ne bi bilo prioritetno zna~ajno da u objektima nanavedenim kotama postoji mogu}nost evakuacije prvo u bo~nom pravcu, ve} bi bilojednako zna~ajno da postoji mogu}nost evakuacije u vertikalnom pravcu

Stoga bi bilo poèljno da se u svim ve}im poslovnim objektima u okviru kompleksaKombinata MSK, do visine h= 8 m, osposobi najmanje po jedna evakuaciona soba bez prozora saskladi{tem za{titnih sredtava, gas maski, aspiratora, za{titnih nao~ara i sli~no, u koju bi se izvr{ilaprivremena evakuacija zaposlenih u tom objektu, u slu~aju kada, zbog gore navedenihnepovoljnosti, prethodna evakuacija u bo~nom ili vertikalnom pravcu kroz poslovni objekat ne bibila mogu}a, a evakuacija spu{tanjem na tlo bi zbog koncentracije sir}etne kiseline bila visokorizi~na po zdravlje zaposlenih.

SVESKA 4 - GLAVA 3

176

3. OBLAST OTVORENOG PROSTORA


Pod otvorenim prostorom se moè smatrati oblast izme|u objekata u okviru kompleksaKombinata MSK, od rastojanja x= 300 m od centra tankvane, i JZ predgra|a Kikinde, do rastojanjax= 3 km od centra tankvane.

Po~etni, najmanji deo otvorenog prostora, obuhvatao bi deo otvorenog radnog prostoraKombinata MSK.

Sredi{nji, najve}i deo otvorenog prostora, obuhvatao bi otvoreni prostor izme|uKombinata MSK i Kikinde, koji se karakteri{e obradivimim povr{inama, a koje preseca magistralniput za Novi Sad.

Krajnji, manji deo otvorenog prostora, obuhvatao bi jugozapadno predgra|e Kikinde ukome se nalaze saobra}ajne obilaznice i saobra}ajnice na pravcima J−JZ−Z iz Kikinde.

Tabela 3.1.1. Koncentracija sir}etne kiseline u centralnoj osi parnog oblaka

Rast. nizvetar

Visina oseoblaka

Polu{irinaoblaka





296 0 42.8 31.0 988 1800337 0 44.9 26.8 1000 1800384 0 47.3 23.0 1010 1800439 0 50.0 19.6 1030 1800502 0 53.2 16.6 1050 1800574 0 56.8 13.9 1070 1800657 0 60.9 11.6 1100 1800753 0 65.6 9.68 1120 1800863 0 71.0 8.00 1160 1800990 0 77.0 6.58 1200 1800

1140 0 83.9 5.39 1240 18001300 0 91.7 4.40 1290 18001500 0 101 3.58 1350 18001720 0 110 2.90 1410 18001980 0 122 2.35 1490 18002270 0 134 1.90 1580 18002610 0 148 1.53 1680 18003000 0 163 1.23 1800 1800

Parni oblak u celom posmatranom opsegu ∆x= 300−3000 m bi se i dalje {irio po tlu(dijagram 3.1.2.) i podizao od kote tla u vis (dijagram 3.1.1.).

Kriva Csir> MDKop= 0.1 ppm u parnom oblaku bi se i dalje pela u vis, tako da bi se odvisine hul= 48 m, na po~etku posmatrane oblasti na rastojanju x= 300 m od centra tankvane,podigla na visinu od hmax∼ 154 m od tla na kraju posmatrane oblasti, na rastojanju x= 3 km odcentra tankvane.

Celokupni vazdu{ni prostor iznad tla u posmatranoj oblasti mogao bi se podeliti nanekoliko zona, zavisno od obima kori{}enja spoljnog prostora:


zona ljudske populacije od nivoa {kolske dece, visine h=1.0−2.0 m iznad tla zona u~esnika u saobra}aju, visine od h= 1.0−3.0 m iznad tla

OBLAST OTVORENOG PROSTORA

177

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120125130135140145150155

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Vis

ina

Csi

r= M

DK

op=

0.1

ppm

(m

)

visina MDKop

Dijagram 3.1.1. − Vertikalna propagacija CH3COOH do x= 3 km u pravcu strujanja vetra

-180-170-160-150-140-130-120-110-100

-90-80-70-60-50-40-30-20-10

0102030405060708090

100110120130140150160170

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 3.1.2. − [irenje parnog oblaka od centra tankvane do rastojanja x= 3 km upravcu strujanja vetra

Stoga bi, u odnosu na prethodnu analiziranu oblast, obim analize u oblasti otvorenogprostora bio zna~ajno niì u delu vertikalne propagacije CH3COOH i sveo bi se prakti~no samo naanalizu bo~ne propagacije CH3COOH u ravnima z= 0.0 m, z= 1.0 m, z= 2.0 m i z= 3.0 m, {to biodgovaralo slojevima vazduha u kojima se moè o~ekivati ugroàvanje ljudi i ìvotinja sa sir}etnomkiselinom.

SVESKA 4 - GLAVA 3

178

U odnosu na programske mogu}nosti SLAB−a i analiti~ke potrebe postavljenog problemahipoteti~kog akcedenta na postrojenju za skladi{tenje sir}etne kiseline, najsvrsishodnija analizakoncentracija sir}etne kiseline u vazduhu okolne sredine bila preko postavljanja referentnih ravnina kotama na slede}i na~in:

najvi{e angaòvani deo na otvorenom prostoru, u saobra}aju i u poljskim radovima,od kote od tla do kote z= 3.0 m, na ∆h= 1 m visine (h= 0.0−3.0 m, ∆h= 1 m), koje jestoga neophodno analizirati na otvorenom prostoru izme|u Kombinata MSK iKikinde

Pad koncentracije sir}etne kiseline u parnom oblaku u navedenim referentnim ravnima biobi u celoj posmatranoj oblasti ravnomeran, dok bi vrednosti koncentracija minimalno odstupala(opadale) sa porastom visine kote analiziranih referentnih ravni.

Na bazi rezultata iz tabele 3.1.1. moè se zaklju~iti da bi se nastavio ravnomeran padkoncentracije sir}etne kiseline u parnom oblaku, ve}i u pravcu horizontalne propagacije CH3COOHpod dejstvom strujanja vetra u posmatranoj zoni od 3 km, a manji u pravcu bo~ne propagacijeCH3COOH, kao posledica ve}eg {irenja parnog oblaka od molekulske difuzije CH3OH,uspostavljene izme|u parnog oblaka i slojeva okolnog vazduha.

Propagacija parnog oblaka u posmatranoj oblasti izme|u rastojanja ∆x= 300−3000 m odcentra tankvane, mogla bi se podeli na dve zone:

zona prekora~enja Csir> MDKrp= 10 ppm, u opsegu rastojanja x= 300−740 m zona prekora~enja Csir> MDKop= 0.1 ppm, u celom opsegu rastojanja x= 0.3−3 km

3.1.1. ZONA PREKORAÊNJA Csir> MDKrp= 10 ppm

Daljom propagacijom parnog oblaka sa CH3COOH u pravcu vetra, u drugoj zoni oblastiotvorenog prostora, u okviru rastojanja x= 300−740 m od centra tankvane, nastavljao bi seravnote`ni pad koncentracije sir}etne kiseline (dijagram 3.1.3.).

0123456789

10111213141516171819202122232425262728293031

300 320 340 360 380 400 420 440 460 480 500 520 540 560 580 600 620 640 660 680 700 720 740 760


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

osi

par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 3.1.3. − Kretanje koncentracije CH3COOH u centralnoj osi parnog oblaka narastojanju od x= 300 − 750 m


179

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoruCsir> MDKrp= 10 ppm, u zoni otvorenog prostora, van kompleksa Kombinata MSK, nastavljala bise na istu zonu u okviru kompleksa Kombinata MSK, sa kojom bi ~inila jedinstvenu celinu, odcentra tankvane do rastojanja x∼ 740 m od centra tankvane.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostorubi se zavr{avala na lokaciji na otvorenom prostoru ispred magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, takoda bi rizi~na kontaminacija sir}etnom kislinom izvan kompleksa Kombinata MSK postojala samo naotvorenom polju do navedenog magistralnog puta.

3.1.2. ZONA PREKORAÊNJA CSIR> MDKop= 0.1 PPM

Daljom propagacijom gasnog oblaka sa sir}etnom kisleinom u pravcu vetra, u zoni oblastiotvorenog prostora, u okviru rastojanja x= 0.7−3 km od centra tankvane, nastavljao bi se daljiravnote`ni pad koncentracije CH3COOH u okviru oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru (dijagram 3.1.4.).

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

6.5

7

7.5

8

8.5

9

9.5

10

10.5

11

11.5

12

700 1000 1300 1600 1900 2200 2500 2800


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

osi

par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 3.1.4. − Kretanje koncentracije CH3COOH u centralnoj osi gasnog oblaka narastojanju od x=0.7 − 3 km

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenomprostoru Csir> MDKop= 0.1 ppm, u zoni otvorenog prostora, van kompleksa Kombinata MSK,nastavljala bi se na istu zonu u okviru kompleksa Kombinata MSK, sa kojom bi ~inila jedinstvenucelinu, postavljenu koaksijalno oko prethodne zone maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u radnom prostoru, od centra tankvane pa do kraja merne zone, do rastojanja x∼ 3 km.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenomprostoru trajala bi neprekidno na celokupnom potezu merne zone na lokaciji, tako da bi se u ovojzoni nalazili deo magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, otvoreni prostor obradivih povr{ina izme|umagistralnog puta i JZ induastrijskog predgra|a Kikinde, kao i deo pristupnih i obilaznihsaobra}ajnica i industrijskih i drugih objekata u JZ delu industrijske zone Kikinde.

Ukupni efekat dejstva parnog oblaka i koncentracije sir}etne kisleine u ovoj zoni, zbogniskih vrednosti koncentracije sir}etne kiseline, spadao bi u nivo uticaja nièg rizika.


180




Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 0 1 2 3296 42.8 31.0 31.0 30.7 30.3337 44.9 26.8 26.7 26.6 26.3384 47.3 23.0 23.0 22.8 22.6439 50.0 19.6 19.6 19.5 19.3502 53.2 16.6 16.6 16.5 16.4574 56.8 13.9 13.9 13.9 13.8657 60.9 11.6 11.6 11.6 11.6753 65.6 9.68 9.67 9.65 9.62863 71.0 8.00 8.00 7.98 7.96990 77.0 6.58 6.58 6.57 6.55

1140 83.9 5.39 5.39 5.38 5.371300 91.7 4.40 4.40 4.39 4.391500 101 3.58 3.58 3.57 3.571720 110 2.90 2.90 2.90 2.901980 122 2.35 2.35 2.35 2.342270 134 1.90 1.90 1.90 1.892610 148 1.53 1.53 1.53 1.533000 163 1.23 1.23 1.23 1.23

LEGENDA:

11.6 31.0Csir>MDKrp Csir−max

U celoj posmatranoj zoni, od rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane pa do kraja mernezone, do rastojanja x= 3 km, u sloju visine od kote tla do ∆h= 0−1 m od tla bila bi uspostavljenavisoka dinami~ka ravnoteà koncentracije CH3COOH po vertikali.

Pri tome bi se razlika koncentracija CH3COOH izme|u slojeva uspostavila na nivouvrednosti MDK CH3COOH na otvorenom prostoru ∆Csir∼ MDKop= 0.1 ppm, samo na po~etku, narastojanju x∼ 340 m od centra tankvane, dok bi na celokupnom preostalom prostoru razlikakoncentracije CH3COOH bila nivoa u tragovima ∆Csir∼Csir−t< 0.01 ppm (dijagram 3.2.1.).

U najve}em delu posmatrane zone, od rastojanja x∼ 550 m od centra tankvane pa do krajamerne zone, do rastojanja x= 3 km, bila bi u sloju visine od ∆h= 1−2 m od tla tako|e uspostavljenavisoka dinami~ka ravnoteà koncentracije sir}etne kiseline po vertikali.

Pri tome bi po~etna razlika koncentracija CH3COOH izme|u slojeva opadala od po~etnevrednosti nivoa MDK CH3COOH na otvorenom prostoru ∆Csir∼ 3⋅MDKop= 0.3 ppm, od rastojanjax∼ 300 m od centra tankvane do rastojanja x∼ 575 m od centra tankvane, do razlike nivoakoncentracije CH3COOH u tragovima ∆Csir∼Csir−t< 0.01 ppm, od rastojanja x∼ 575 m od centratankvane do kraja mernog opsega (dijagram 3.2.1.).

U ve}em delu posmatrane zone, od rastojanja x∼ 1.2 km od centra tankvane pa do krajamerne zone, do rastojanja x= 3 km, bila bi u sloju visine od ∆h= 2−3 km od tla tako|euspostavljena visoka dinami~ka ravnoteà koncentracije sir}etne kiseline po vertikali.


181

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0123456789

1011121314151617181920212223242526272829303132

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

osi

y=

0.0

xd (

ppm

)z= 0.0 m z= 1.0 m

��z= 2.0 m

��z= 3.0 m

Dijagram 3.2.1. − Kretanje koncentracije CH3COOH u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅du okviru kota ∆z= 0.0−3.0 m

Pri tome bi po~etna razlika koncentracija CH3COOH izme|u slojeva opadala od po~etnevrednosti nivoa MDK CH3COOH na otvorenom prostoru ∆Csir∼ 4⋅MDKop= 0.4 ppm, od rastojanjax∼ 300 m od centra tankvane do rastojanja x∼ 1.25 km od centra tankvane, do razlike nivoakoncentracije CH3COOH u tragovima ∆Csir∼Csir−t< 0.01 ppm, od rastojanja x∼ 1.25 km od centratankvane do kraja mernog opsega (dijagram 3.2.1.).

Od rastojanja x∼ 1.25 km od centra tankvane pa do kraja merne zone, do rastojanjax= 3 km, bila bi u svim analiziranim slojevima do visine ∆h= 0.0−3.0 m, uspostavljena visokadinami~ka ravnoteà koncentracije CH3COOH po vertikali, na nivou razlike koncentracijeCH3COOH u tragovima ∆Csir∼Csir−t< 0.01 ppm (dijagram 3.2.1.).

Potpuna ravnote`na koncentracija CH3COOH u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d u slojevima ∆z= 0.0−2.0 m, postigla bi se na rastojanju od x∼ 1.55 km od centra tankvane,dok bi se u svim analiziranim slojevima ∆z= 0.0−3.0 m uspostavilo zna~ajno kasnije, tek narastojanju od x∼ 2.5 km od centra tankvane, posle ~ega bi razlika koncentracija CH3COOH izme|usvih analiziranih slojeva, bila nià od realne koncentracije CH3COOH, na nivou koncentracijepojedina~nih molekula Csir≤ Csir−r= 0.01 ppm.

Moè se re}i da bi se na rastojanjima preko x> 1.6 km, kompletan sloj vazduha u okvirukota ∆z= 0.0−3.0 m pona{ao kao homogenizovani vazduh kontaminiran sir}etnom kiselinom, koji bise nadalje kretao kao front zaga|enog vazduha u pravcu propagacije gasnog oblaka.

Prakti~no, od rastojanja x∼ 1.6 km na koncentraciju CH3COOH ne bi uticala visina slojavazduha u opsegu kota ∆z= 0.0−3.0 m, tako da bi svi koji bi se na{li u sloju kontaminiranog vazduhaod kote tla do visine h= 3.0 m, bili izloèni prakti~no istom stepenu i obimu zaga|enja.

Homogenizovani vazduh, koji bi se formirao oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, odrastojanja x∼ 1.6 km od centra tankvane, kao svojevrsni front zaga|enog vazduha sa konstantnomvertikalnom i bo~nom raspodelom koncentracije CH3COOH u celokupnoj zapremini, strujanjemvetra bi se dalje odnosio uz neprekidno {irenje parnog oblaka pri tlu.

Time bi nastajala sve ve}a i ve}a zapremina homogenizovanog vazduha sa sir}etnomkiselinom, pa bi jednaka raspodela koncentracije CH3COOH ravnomerno opadala u pravcupodu`ne propagacije parnog oblaka u kompletnoj zapremini sa {irenjem fronta zaga|enog vazduha.


182

Slika 3.2.1. − Vertikalna propagacija CH3COOH u ravni ose strujanja y= 0.0⋅d

Ovako definisani front zaga|enog vazduha, sa konstantnom vertikalnom i bo~nomraspodelom koncentracije CH3COOH oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, formirao bi se naotvorenom prostoru obradivih povr{ina iza magistralnog puta za Novi Sad, koji bi, kaohomogenizovani front vazduha zaga|en sir}etnom kiselinom, nastavljao nadalje da se {iri prekopreko otvorenog polja u pravcu propagacije gasnog oblaka, sve do JZ predgra|a Kikinde.

U prednjem delu analizirane zone, u oblasti u okviru rastojanja ∆x= 300−700 m od centratankvane, bila bi u najve}em delu zone uspostavljena koncentracija CH3COOH koja bi prevazilazilagranicu maksimalno dozvoljene koncentracije u radnom prstoru Csir> MDKrp= 10 ppm, u svimanaliziranim slojevima vazduha na delu otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK imagistralnog puta Kikinda−Novi Sad.

U drugom delu analizirane zone, u oblasti u okviru rastojanja ∆x= 0.7−3.0 km od centratankvane, bila bi samo uspostavljena koncentracija CH3COOH koja bi prevazilazila granicumaksimalno dozvoljene koncentracije u spoljnom vazduhu Csir> MDKop= 0.1 ppm, u svimanaliziranim slojevima vazduha na delu magistralnog puta Kikinda−Novi Sad i otvorenom prostoruizme|u magistralnog puta i JZ pedgra|a Kikinde.

Koncentracija CH3COOH koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljenekoncentracije u radnom prostoru Csir> MDKrp= 10 ppm, bila bi uspostavljena na rastojanju:

na kotama z= 0.0−3.0 m, u opsegu rastojanja ∆x∼ 300−700 m od izvora emisije

Koncentracija CH3COOH koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljenekoncentracije u spoljnom vazduhu Csir> MDKop= 0.1 ppm, bila bi uspostavljena na rastojanju:

na kotama z= 0.0−3.0 m, u opsegu rastojanja ∆x∼ 0.7−3.0 km od izvora emisije

Uspostavljeno prekora~enje vrednosti granice maksimalno dozvoljene koncentracije uspoljnom vazduhu Csir> MDKop= 0.1 ppm, nastavljalo bi se i dalje, izvan posmatrane oblasti, prekorastojanja x= 3 km od centra tankvane.


183

Koncentracija CH3COOH, u sloju vazduha pri tlu u okviru ravni ∆z= 0.0−3.0 m,permanentno bi podu`no opadala, tako da bi se maksimalne vrednosti koncentracije CH3COOHdostizale na po~etku, na rastojanju od x= 300 m od centra tankvane, a minimalne vrednostikoncentracije CH3COOH na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane.

Ugroènost radnika na obradivim povr{inama na otvorenom radnom prostoru, u okviruvisina ∆h= 0−3 m od tla, od rastojanja x= 300 m od centra tankvane, pa do ispred magistralnogputa Kikinda−Novi Sad, do rastojanja x∼ 700 m od centra tankvane, bila bi vi{eg reda, pre svegausled koncentracije CH3COOH koja bi trostruko prevazilazila vrednosti maksimalno dozvoljenekoncentracije u radnom prostoru Csir∼ 3⋅ MDKrp= 30 ppm.

Ugroènost u~esnika u saobra}aju na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad, kao i radnikana obradivim povr{inama na otvorenom radnom prostoru, u okviru visina ∆h= 0−3 m od tla, odispred magistralnog puta, od rastojanja x= 700 m od centra tankvane, pa do JZ dela predgra|aKikinde, do rastojanja x∼ 3 km od centra tankvane, bila bi ne{to nièg reda, po{to bi koncentracijaCH3COOH bile niè od vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije u radnom prostoruCsir< MDKrp= 10 ppm, ali bi zna~ajno prevazilazila vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracijena otvorenom prostoru Csir> n×10⋅MDKop= n×10⋅0.1 ppm= n ppm (n∈ 1−10).

Za analizu kvaliteta vertikalne propagacije CH3COOH izme|u slojeva vazduha mogu sekoristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:

∆C ppm C Csir sir sirh h( ) = −

2 1

− razlika konc. CH3COOH izme|u dve susedne ravni

δC ppm mC

zsirsir( / ) =

∆∆

− vertikalni gradijent razlike konc. CH3COOH

Analiza vertikalnog gradijenta koncentracije CH3COOH bi}e izvr{ena na rastojanjimax1∼ 296 m, x2∼ 990 m, x3∼ 1980 m i x4= 3 km od centra tankvane.

a) Lokacija x1= 296 m od centra tankvanepolu{irina parnog oblaka d= 42.8 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 31.0 31.0 30.7 30.3

Od kote tla h= 0.0 m pa do kote h= 3.0 m, uspostavljao bi se mali gradijent koncentracijeCH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka, koji bi obuhvatao prostor izme|u referentnih ravni.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

31 0 31 0 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

31 0 30 7 0 3

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 31 0

0 3


184

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

30 7 30 3 0 4

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 41 0

0 4


brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi se uravnoteìla sa rastojanjem povertikali, od kote ose na tlu h= 0.0 m do kote h= 1.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, uz nizak kapacitet difuzne razmene, nivoa koncentracije CH3COOH utragovima ∆Csir∼Csir−t< 0.01 ppm

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi po~ela da raste sa rastojanjem povertikali, od ose na koti h= 1.0 m do kote h= 3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, uz kapacitet difuzne razmene do nivoa trostruke maksimalno dopu{tenekoncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru δCsir≤ 3⋅MDKop= 0.3 ppm

Na rastojanju od x∼ 300 m od centra tankvane bila bi uspostavljena dinami~ka ravnoteàkoncentracija CH3COOH u sloju vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−1.0 m.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznaddinami~ke uravnoteènosti sloja vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−1.0 m, uspostavila bi se razlikagradijenta vertikalne propagacije CH3COOH, koja bi izme|u ravni ∆z= 1.0−3.0 m, koja bi imalavrednost trostruke dimenzije maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenomprostoru, 3×MDKop= 0.3⋅0.1 = 0.3 ppm.

b) Lokacija x1= 990 m od centra tankvanepolu{irina gasnog oblaka d= 77.0 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 6.58 6.58 6.57 6.55

U najve}em delu mase vazduha, ∆z= 0.0−3.0 m, uspostavio bi se nizak gradijentCH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka na nivou realne koncentracije Csir∼ 0.01 ppm.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

6 58 6 58 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

6 58 6 57 0 01

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 011 0

0 01


185

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

6 57 6 55 0 02

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 021 0

0 02

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx∼ 1 km od sredine tankvane, sledi:


brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi po~ela da raste sa rastojanjem povertikali, od ose na koti h= 1.0 m do kote h= 3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, uz kapacitet difuzne razmene do nivoa dvostruke realne koncentracijeCH3COOH, δCsir≤ 2⋅0.01= 0.02 ppm

Na rastojanju od x∼ 1 km od centra tankvane bila bi uspostavljena dinami~ka ravnoteàkoncentracija CH3COOH u sloju vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−1.0 m.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x∼ 1 km od centra tankvane, iznaddinami~ke uravnoteènosti sloja vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−1.0 m, uspostavila bi se razlikagradijenta vertikalne propagacije CH3COOH, koja bi izme|u ravni ∆z= 1.0−3.0 m, koja bi imalavrednost dvostruke dimenzije realne koncentracije CH3COOH, 2⋅0.01= 0.02 ppm.

c ) Lokacija x1= 1980 m od centra tankvanepolu{irina gasnog oblaka d= 122 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 2.35 2.35 2.35 2.34

U najve}em delu mase vazduha, ∆z= 0.0−3.0 m, uspostavila bi se ravnoteà koncentracijaCH3COOH, tako da bi prakti~no prestao da postoji gradijent CH3COOH oko parnog oblaka nivoave}eg koncentracije CH3COOH u tragovima ∆Csir∼ Csir−t ≤ 0.01 ppm.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

6 58 6 58 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

6 58 6 57 0 01

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 011 0

0 01


186

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

6 57 6 55 0 02

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 021 0

0 02



brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi po~ela da raste sa rastojanjem povertikali, od ose na koti h= 2.0 m do kote h= 3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, uz kapacitet difuzne razmene do nivoa realne koncentracije CH3COOH,δCsir≤ 0.01 ppm

Na rastojanju od x∼ 2 km od centra tankvane bila bi uspostavljena dinami~ka ravnoteàkoncentracija CH3COOH u sloju vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−2.0 m.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x∼ 2 km od centra tankvane, iznaddinami~ke uravnoteènosti sloja vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−2.0 m, uspostavila bi se razlikagradijenta vertikalne propagacije CH3COOH, koja bi izme|u ravni ∆z= 1.0−3.0 m, koja bi imalavrednost dvostruke dimenzije realne koncentracije CH3COOH, 2⋅0.01= 0.02 ppm.

d ) Lokacija x1= 3 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 159 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 1.23 1.23 1.23 1.23

U delu mase vazduha, ∆z= 0.0−3.0 m, uspostavio bi se ekstremno nizak gradijentCH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka na nivou razlike koncentracije niè od koncentracijeCH3COOH u tragovima, odnosno koncentracija na nivou pojedina~nih molekula,∆Csir< Csir= 0.01 ppm, tako da bi se u kompletnom sloju vazduha uspostavila visoka dinami~karavnoteà, odnosno homogena raspodela CH3COOH u ~itavoj debljini sloja vazduha.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

1 23 1 23 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

1 23 1 23 0 01

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 011 0

0 01


187

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

1 23 1 23 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 01 0

0 0

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 3 km od sredine tankvane, sledi:

koncentracija CH3COOH u parnom oblaku bila bi i dalje potpuno ujedna~ena sarastojanjem po vertikali, u okviru kota ∆h= 0.0−3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, tako da brzina molekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalnepropagacije CH3COOH i dalje ne bi egzistirali u navedenom sloju vazduha

Na rastojanju od x= 3 km od centra tankvane bila bi uspostavljena dinami~ka ravnoteàkoncentracija CH3COOH u sloju vazduha izme|u ravni ∆z= 0.0−3.0 m.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−3.0 m uspostavila bi se potpuna ravnoteà koncentracije CH3COOH, tako da brzinamolekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalne propagacije CH3COOH i dalje nebi egzistirali na nivou koji bi bio ve}i od nivoa pojedina~nih molekula CH3COOH,δCsir < Csir-t= 0.01 ppm.

Tako bi se u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 3 km od centratankvane, izme|u ravni ∆z= 0.0−3.0 m odràvao ranije uspostavljeni homogeni sloj kontaminiranogvazduha sa jednakom koncentracijom CH3COOH u ~itavoj masi vazduha.


188


3.2.2.1. Koncentracija sir}etne kiseline u ravni z= 0.0 m


Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5296 42.8 31.0 21.9 7.26 1.02 0.0550 0.00110337 44.9 26.8 18.8 6.22 0.886 0.0506 0.00111384 47.3 23.0 16.1 5.29 0.766 0.0458 0.00109439 50.0 19.6 13.6 4.48 0.657 0.0408 0.00104502 53.2 16.6 11.5 3.77 0.559 0.0359 0.0574 56.8 13.9 9.65 3.15 0.472 0.0312 0.0657 60.9 11.6 8.05 2.63 0.395 0.0267 0.0753 65.6 9.68 6.68 2.18 0.329 0.0227 0.0863 71.0 8.00 5.51 1.80 0.273 0.0190 0.0990 77.0 6.58 4.53 1.47 0.225 0.0158 0.0

1140 83.9 5.39 3.71 1.21 0.184 0.0131 0.01300 91.7 4.40 3.03 0.984 0.150 0.0107 0.01500 101 3.58 2.46 0.799 0.122 0.00878 0.01720 110 2.90 2.00 0.648 0.0992 0.00714 0.01980 122 2.35 1.61 0.524 0.0803 0.00579 0.02270 134 1.90 1.30 0.423 0.0649 0.00468 0.02610 148 1.53 1.05 0.341 0.0523 0.00378 0.03000 163 1.23 0.847 0.275 0.0422 0.00305 0.0

LEGENDA:


U realnom obimu koncentracije CH3COOH molekulska difuzija u bo~nom pravcu bi seprakti~no odvijala isklju~ivo u okviru dvostrukih dimenzija parnog oblaka b∼ (1−2)⋅d, koji bi u zoniod rastojanja x=300 m, do rastojanja x∼ 3 km od sredine tankvane, bio dijametra izme|urpo∼ 86.0 − 326 m.

Koncentracija sir}etne kiseline u tragovima (Csir> 0.001 ppm) u referentnoj ravni z= 0.0 mbila bi nastavljena:

u osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, od rastojanja x= 300 m do kraja mernogpodru~ja, do rastojanja x= 3 km od centra tankvane

u osama propagacije y= ± 2.5⋅d, od rastojanja x= 300 m do rastojanja x= 450 m odcentra tankvane, dok bi na rastojanjima x> 450 m koncentracija sir}etne kiseline bilanivoa pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm)

Realna koncentracija sir}etne kiseline (Csir> 0.01 ppm), u ravni kote tla z= 0.0 m bila binastavljena:



189

u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, od rastojanja x= 300 m do rastojanja x= 1.32 km odcentra tankvane, dok bi na rastojanjima x> 1.32 km bila uspostavljena koncentracijaCH3COOH u tragovima (Csir> 0.001 ppm)

u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu

Koncentracija sir}etne kiseline koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljenekoncentracije u vazduhu na otvorenom prostoru u spoljnom vazduhu, nivoa Csir> MDKop= 0.1 ppm(slika 3.2.2.), bila bi nastavljena:

u centralnoj osi y= ± 0.0−1.0⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 300 m do kraja mernogopsega, rastojanja x= 3 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 300 m pa do rastojanjax∼ 1.7 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, ova koncentracija up{te ne bi bila uspostavljena

Koncentracija sir}etne kiseline koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljenekoncentracije u vazduhu radnog prostora, nivoa Csir> MDKrp= 10 ppm (slika 3.2.2.), bila binastavljena:

u centralnoj osi y= 0.0⋅d u opsegu rastojanja od x= 300 m pa do rastojanja x∼ 720 mod centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d u opsegu rastojanja od x= 300 m pa do rastojanjax∼ 550 m od centra tankvane



LEGENDA:

Slika 3.2.2. − Popre~na propagacija CH3COOH u ravni z= 0.0 m

Maksimalna vrednost koncentracije sir}etne kiseline na koti tla z= 0.0 m, iznosila biCsir−max∼ 31 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane {to bi bilakoncentracija CH3COOH prili~no izvan granica maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOHu radnom prostoru, MDKrp= 10 ppm (∆Csir∼ 3.1×).

Bo~ni pad vrednosti koncentracije CH3COOH, po osama propagacije vezanim zadimenzije parnog oblaka, y= ± 0−2.5⋅d, ukazivao bi na sporiju molekulsku difuziju, koja bi izazivalasrednje padove koncentracije CH3COOH unutar parnog oblaka, a velike padove CH3COOH izvanparnog oblaka.


190

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni tl

a z=

0.0

m (

ppm

)y/d=0.0 y/d=0.5

��y/d=1.0 y/d=1.5


��

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni tl

a z=

0.0

m (

ppm

)

y/d=1.5��

y/d=2.0��y/d=2.5

Dijagram 3.2.3. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni tla z= 0.0 m −ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d


191


∆C ppm C Csir y sir siry y( ) = −


δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆


a) Lokacija x1= 296 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 42.8 m






∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

31 0 21 9 9 10

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 09 1021 4

0 42

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 9 7 26 14 6

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 621 4

0 68

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 26 1 02 6 24

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 06 2421 4

0 29

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 02 0 055 0 96

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 9621 4

0 045


192

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 055 0 0011 0 054

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 05421 4

0 002




b) Lokacija x1= 1.72 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 110 m




U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 1.72 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

2 90 2 00 090

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9055

0 016

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

2 00 065 1 35

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 3555

0 025

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 65 0 099 0 55

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5555

0 010


193

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 099 0 0071 0 092

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 092

550 002

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0071 0 0 0 0071

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0071

550 0

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 1.72 km od sredine tankvane, sledi:



c) Lokacija x1= 2.61 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 148 m




U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 2.61 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 53 1 05 0 48

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4874

0 006

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 05 0 34 0 71

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 7174

0 010


194

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 34 0 052 0 29

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2974

0 004

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 052 0 0038 0 048

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 048

740 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0038 0 0 0 0038

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0038

740 0




d) Lokacija x1= 3 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 163 m




U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 23 0 85 0 38

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 3881 5

0 005


195

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 85 0 27 0 57

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 5781 5

0 007

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 27 0 042 0 23

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 2381 5

0 003

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 042 0 0030 0 40

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 4081 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0030 0 0 0 0030

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0030

81 50 0

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije CH3COOH, na lokaciji udaljenojx= 3 km od sredine tankvane, sledi:



x= 296 m x= 1720 m x= 2610 m x= 3000 m δC1 /δC4 (×)∆yδCsir δCsir δCsir δCsir rast pad

0.0−0.5⋅d 0.42 0.016 0.006 0.005 − 840.5−1.0⋅d 0.68 0.025 0.010 0.007 − 971.0−1.5⋅d 0.29 0.010 0.004 0.003 − 96.71.5−2.0⋅d 0.045 0.002 0.0 0.0 − 22.52.0−2.5⋅d 0.002 0.0 0.0 0.0 − 100%

Du` rastojanja ∆x= 300−3000 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa sir}etnom kiselinom, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, gradijenti bo~nepropagacije CH3COOH opadali bi sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


196

Gradijent bo~ne propagacije CH3COOH na koti tla z= 0.0 m u okviru osa propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, bi se kretao:

u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 84× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 97× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 97× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 22.5× do rastojanja x∼ 1.72 km od centra tankvane, pad

od 100% izme|u rastojanja ∆x∼ 1.72−2.61 km, pa na nivou razmene molekula dox∼ 3 km

u osama y= ± 2.0−2.5⋅d pad od 100% do rastojanja x∼ 1.72 km od centra tankvane, pana nivou razmene molekula do x∼ 3 km

Vrednosti koncentracija CH3COOH na otvorenom prostoru, na koti tla z= 0.0 m, izme|ukompleksa Kombinata MSK i gradske zone Kikinde, u osnovi bi bile niske.

Na po~etku obradivih otvorenih povr{ina, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane, bilabi najve}a koncetracija CH3COOH u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, koja bi inosila Csir−max= 31 ppm,{to bi bilo za oko 3.1× ve}e od MDKrp za CH3COOH.

Ve} na rastojanju x= 720 m od centra tankvane, na lokaciji otvorenog polja premagistralnog puta Kikinda − Novi Sad, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na koti tlaz= 0.0 m, pala bi ispod Csir−max < MDKrp= 10 ppm.

Na obradivoj povr{ini otvorenih polja izme|u magistralnog puta Kikinda−Novi Sad i JZpredgra|a Kikinde, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala biza oko 6× u odnosu na prethodnu vrednost, ~ime bi dostigla nivo u odnosu na MDKop= 0.1 ppm odoko 15×.

Na po~etku gradske zone Kikinde, u prigradskom delu JZ dela industrijske zone, narastojanju x= 3 km od centra tankvane, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na koti tlaz= 0.0 m, pala bi za jo{ oko 20% prethodne vrednosti, pa bi dostigla nivo u odnosu naMDKop= 0.1 ppm od oko 12×.

Mere za{tite na nivou kote tla z= 0.0 m u odnosu na visinu kontaminacije vazduha bi seogledale na otvorenim obradivim povr{inama u napu{tanju ugroène zone u bo~nom pravcu, a namagistralnom putu Kikinda−Novi Sad u zatvaranju prozora vozila i napu{tanju kontaminirane zoneuz zabranu zaustavljanja i zadràvanja u kontaminiranoj zoni.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja sir}etne kiseline utankvanu, u okviru rastojanja x= 300−3000 m od centra tankvane, bila bi normalna bo~naevakuacija prisutnih iz kontaminirane zone po koti tla z= 0.0 m, bez obaveze za upotrebomza{titnih sredstava tokom evakuacije kroz kontaminiranu zonu.


197



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5296 42.8 31.0 21.8 7.25 1.01 0.0549 0.0011337 44.9 26.7 18.8 6.21 0.884 0.0504 0.0011384 47.3 23.0 16.0 5.28 0.765 0.0457 0.00108439 50.0 19.6 13.6 4.47 0.656 0.0408 0.00104502 53.2 16.6 11.5 3.76 0.558 0.0359 0.0574 56.8 13.9 9.64 3.15 0.471 0.0311 0.0657 60.9 11.6 8.04 2.62 0.395 0.0267 0.0753 65.6 9.67 6.67 2.18 0.329 0.0226 0.0863 71.0 8.00 5.51 1.79 0.273 0.0190 0.0990 77.0 6.58 4.53 1.47 0.225 0.0158 0.0

1140 83.9 5.39 3.71 1.21 0.184 0.0131 0.01300 91.7 4.40 3.03 0.983 0.150 0.0107 0.01500 101 3.58 2.46 0.799 0.122 0.00877 0.01720 110 2.90 1.99 0.648 0.0992 0.00714 0.01980 122 2.35 1.61 0.524 0.0803 0.00579 0.02270 134 1.90 1.30 0.423 0.0649 0.00468 0.02610 148 1.53 1.05 0.341 0.0523 0.00378 0.03000 163 1.23 0.847 0.275 0.0422 0.00305 0.0

LEGENDA:






Realna koncentracija sir}etne kiseline (Csir> 0.01 ppm), u ravni kote z= 1.0 m bila binastavljena:





198










LEGENDA:


Maksimalna vrednost koncentracije sir}etne kiseline na koti z= 1.0 m, iznosila biCsir−max∼ 31 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane {to bi bilakoncentracija CH3COOH prili~no izvan granica maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOHu radnom prostoru, MDKrp= 10 ppm (∆Csir∼ 3.1×).



199

��

��

��

��

��

��

��

��

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni tl

a z=

0.0

m (

ppm

)y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


��

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 1

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��

y/d=2.0��y/d=2.5

Dijagram 3.2.5. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni z= 1.0 m −ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d


200




δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

31 0 21 8 9 20

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 09 2021 4

0 43

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 8 7 25 14 5

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 521 4

0 68

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 25 1 01 6 24

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 06 2421 4

0 29

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 01 0 055 0 96

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 9621 4

0 045


201

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 055 0 0011 0 054

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 05421 4

0 002










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

2 90 1 99 091

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9155

0 016

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 99 065 1 34

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 3455

0 024

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 65 0 099 0 55

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5555

0 010


202

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 099 0 0071 0 092

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 092

550 002

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0071 0 0 0 0071

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0071

550 0










∆y= 0.0−0.5⋅d

∆C ppm C C ppmsir sir sirty y y( ) . . .= − = − =

2 1

1 53 1 05 0 48

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4874

0 006

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 05 0 34 0 71

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 7174

0 010


203

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 34 0 052 0 29

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2974

0 004

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 052 0 0038 0 048

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 048

740 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0038 0 0 0 0038

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0038

740 0










∆y= 0.0−0.5⋅d

∆C ppm C C ppmmet sir siry y y( ) . . .= − = − =

2 1

1 23 0 85 0 38

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 3881 5

0 005


204

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 85 0 27 0 57

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 5781 5

0 007

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 27 0 042 0 23

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 2381 5

0 003

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 042 0 0030 0 40

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 4081 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0030 0 0 0 0030

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0030

81 50 0





0.0−0.5⋅d 0.43 0.016 0.006 0.005 − 860.5−1.0⋅d 0.68 0.024 0.010 0.007 − 971.0−1.5⋅d 0.29 0.010 0.004 0.003 − 96.71.5−2.0⋅d 0.045 0.002 0.0 0.0 − 22.52.0−2.5⋅d 0.002 0.0 0.0 0.0 − 100%



205

Gradijent bo~ne propagacije CH3COOH na koti z= 1.0 m u okviru osa propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, bi se kretao:




Vrednosti koncentracija CH3COOH na otvorenom prostoru, na koti z= 1.0 m, izme|ukompleksa Kombinata MSK i gradske zone Kikinde, u osnovi bi bile niske.

Na po~etku obradivih otvorenih povr{ina, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane, bilabi najve}a koncetracija CH3COOH u vazduhu na koti z= 1.0 m, koja bi inosila Csir−max= 31 ppm, {tobi bilo za oko 3.1× ve}e od MDKrp za CH3COOH.

Ve} na rastojanju x= 720 m od centra tankvane, na lokaciji otvorenog polja premagistralnog puta Kikinda − Novi Sad, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na kotiz= 1.0 m, pala bi ispod Csir−max < MDKrp= 10 ppm.

Na obradivoj povr{ini otvorenih polja izme|u magistralnog puta Kikinda−Novi Sad i JZpredgra|a Kikinde, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na koti z= 1.0 m, pala bi zaoko 6× u odnosu na prethodnu vrednost, ~ime bi dostigla nivo u odnosu na MDKop= 0.1 ppm odoko 15×.

Na po~etku gradske zone Kikinde, u prigradskom delu JZ dela industrijske zone, narastojanju x= 3 km od centra tankvane, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na kotiz= 1.0 m, pala bi za jo{ oko 20% prethodne vrednosti, pa bi dostigla nivo u odnosu naMDKop= 0.1 ppm od oko 12×.

Mere za{tite na nivou kote z= 1.0 m u odnosu na visinu kontaminacije vazduha bi seogledale na otvorenim obradivim povr{inama u napu{tanju ugroène zone u bo~nom pravcu, a namagistralnom putu Kikinda−Novi Sad u zatvaranju prozora vozila i napu{tanju kontaminirane zoneuz zabranu zaustavljanja i zadràvanja u kontaminiranoj zoni.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja sir}etne kiseline utankvanu, u okviru rastojanja x= 300−3000 m od centra tankvane, bila bi evakuacija prisutnih sakote z= 1.0 m na kotu tla z= 0.0 m, pa normalna bo~na evakuacija prisutnih iz kontaminirane zonepo koti tla z= 0.0 m, bez obaveze za upotrebom za{titnih sredstava tokom evakuacije krozkontaminiranu zonu.


206



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5296 42.8 30.7 21.7 7.19 1.01 0.0544 0.00109337 44.9 26.6 18.7 6.17 0.878 0.0501 0.00110384 47.3 22.8 15.9 5.25 0.760 0.0454 0.00108439 50.0 19.5 13.6 4.45 0.653 0.0406 0.00103502 53.2 16.5 11.4 3.75 0.556 0.0357 0.0574 56.8 13.9 9.61 3.14 0.470 0.0310 0.0657 60.9 11.6 8.02 2.62 0.394 0.0266 0.0753 65.6 9.65 6.66 2.17 0.328 0.0226 0.0863 71.0 7.98 5.50 1.79 0.272 0.0190 0.0990 77.0 6.57 4.52 1.47 0.224 0.0158 0.0

1140 83.9 5.38 3.70 1.20 0.184 0.0131 0.01300 91.7 4.39 3.02 0.982 0.150 0.0107 0.01500 101 3.57 2.46 0.799 0.122 0.00877 0.01720 110 2.90 1.99 0.647 0.0991 0.00713 0.01980 122 2.35 1.61 0.524 0.0802 0.00579 0.02270 134 1.90 1.30 0.423 0.0648 0.00468 0.02610 148 1.53 1.05 0.341 0.0523 0.00378 0.03000 163 1.23 0.847 0.275 0.0422 0.00305 0.0

LEGENDA:











207










LEGENDA:


Maksimalna vrednost koncentracije sir}etne kiseline na koti z= 2.0 m, iznosila biCsir−max∼ 30.7 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane {to bibila koncentracija CH3COOH prili~no izvan granica maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u radnom prostoru, MDKrp= 10 ppm (∆Csir∼ 3.1×).



208

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0123456789

10111213141516171819202122232425262728293031

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni tl

a z=

0.0

m p

pm)

y/d=0.0 y/d=0.5�� y/d=1.0 y/d=1.5


��

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��

y/d=2.0��y/d=2.5



209




δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

30 7 21 7 9 00

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 09 0021 4

0 42

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 7 7 19 14 5

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 521 4

0 68

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 19 1 01 6 18

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 06 1821 4

0 29

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 01 0 055 0 96

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 9621 4

0 045


210

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 055 0 0011 0 054

δC ppm mC

dppm msir

sirt

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 05421 4

0 002










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

2 90 1 99 091

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9155

0 016

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 99 065 1 34

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 3455

0 024

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 65 0 099 0 55

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5555

0 010


211

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 099 0 0071 0 092

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 092

550 002

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0071 0 0 0 0071

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0071

550 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 53 1 05 0 48

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4874

0 006

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 05 0 34 0 71

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 7174

0 010


212

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 34 0 052 0 29

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2974

0 004

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 052 0 0038 0 048

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 048

740 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0038 0 0 0 0038

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0038

740 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 23 0 85 0 38

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 3881 5

0 005


213

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 85 0 27 0 57

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 5781 5

0 007

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 27 0 042 0 23

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 2381 5

0 003

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 042 0 0030 0 40

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 4081 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0030 0 0 0 0030

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0030

81 50 0





0.0−0.5⋅d 0.42 0.016 0.006 0.005 − 840.5−1.0⋅d 0.68 0.024 0.010 0.007 − 971.0−1.5⋅d 0.29 0.010 0.004 0.003 − 96.71.5−2.0⋅d 0.045 0.002 0.0 0.0 − 22.52.0−2.5⋅d 0.002 0.0 0.0 0.0 − 100%



214






Na po~etku obradivih otvorenih povr{ina, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane, bilabi najve}a koncetracija CH3COOH u vazduhu na koti z= 2.0 m, koja bi inosila Csir−max= 30.7 ppm,{to bi bilo za oko 3.1× ve}e od MDKrp za CH3COOH.







215



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5296 42.8 30.3 21.4 7.10 0.992 0.0537 0.00107337 44.9 26.3 18.5 6.10 0.869 0.0496 0.00108384 47.3 22.6 15.8 5.21 0.754 0.0450 0.00107439 50.0 19.3 13.4 4.42 0.648 0.0403 0.00102502 53.2 16.4 11.4 3.73 0.552 0.0355 0.0574 56.8 13.8 9.56 3.12 0.467 0.0309 0.0657 60.9 11.6 7.98 2.61 0.392 0.0265 0.0753 65.6 9.62 6.63 2.16 0.327 0.0225 0.0863 71.0 7.96 5.48 1.79 0.271 0.0189 0.0990 77.0 6.55 4.51 1.47 0.224 0.0158 0.0

1140 83.9 5.37 3.70 1.20 0.183 0.0130 0.01300 91.7 4.39 3.02 0.981 0.150 0.0107 0.01500 101 3.57 2.45 0.797 0.122 0.00875 0.01720 110 2.90 1.99 0.647 0.099 0.00713 0.01980 122 2.34 1.61 0.523 0.0802 0.00578 0.02270 134 1.89 1.30 0.423 0.0648 0.00468 0.02610 148 1.53 1.05 0.341 0.0523 0.00378 0.03000 163 1.23 0.847 0.275 0.0421 0.00305 0.0

LEGENDA:











216










LEGENDA:


Maksimalna vrednost koncentracije sir}etne kiseline na koti z= 3.0 m, iznosila biCsir−max∼ 30.3 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x∼ 300 m od centra tankvane {to bibila koncentracija CH3COOH prili~no izvan granica maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u radnom prostoru, MDKrp= 10 ppm (∆Csir∼ 3.0×).



217

��

��

��

0123456789

10111213141516171819202122232425262728293031

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


��

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5



218




δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆








∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

30 3 21 4 8 90

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 08 9021 4

0 41

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

21 4 7 10 14 3

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 321 4

0 67

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 10 0 99 6 11

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 06 1121 4

0 28

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 99 0 054 0 94

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 9421 4

0 044


219

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 054 0 0011 0 053

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 05321 4

0 002










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

2 90 1 99 091

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9155

0 016

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 99 065 1 34

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 3455

0 024

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 65 0 099 0 55

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5555

0 010


220

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 099 0 0071 0 092

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 092

550 002

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0071 0 0 0 0071

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0071

550 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 53 1 05 0 48

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4874

0 006

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 05 0 34 0 71

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 7174

0 010


221

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 34 0 052 0 29

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2974

0 004

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 052 0 0038 0 048

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 048

740 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0038 0 0 0 0038

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0038

740 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 23 0 85 0 38

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 3881 5

0 005


222

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 85 0 27 0 57

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 5781 5

0 007

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 27 0 042 0 23

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 2381 5

0 003

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 042 0 0030 0 40

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 4081 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0030 0 0 0 0030

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0030

81 50 0





0.0−0.5⋅d 0.41 0.016 0.006 0.005 − 820.5−1.0⋅d 0.67 0.024 0.010 0.007 − 961.0−1.5⋅d 0.28 0.010 0.004 0.003 − 93.31.5−2.0⋅d 0.044 0.002 0.0 0.0 − 222.0−2.5⋅d 0.002 0.0 0.0 0.0 − 100%



223


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 82× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 96× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 93× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 22× do rastojanja x∼ 1.72 km od centra tankvane, pad




Na po~etku obradivih otvorenih povr{ina, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane, bilabi najve}a koncetracija CH3COOH u vazduhu na koti z= 3.0 m, koja bi inosila Csir−max= 30.3 ppm,{to bi bilo za oko 3.0× ve}e od MDKrp za CH3COOH.






SVESKA 4 - GLAVA 3

224

3.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJA CH3COOH DO X= 3 km

Oblast propagacije sir}etne kiseline na rastojanju od x1= 300 m pa do x2= 3 km od izvoraemisije, koja je locirana izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ dela prigradske zone Kikinde,predstavljala bi po pitanju kontaminacije CH3COOH oblast niskog rizika iz nekoliko razloga:

parni oblak bi imao relativno niski sadràj sir}etne kiseline koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu oko parnog oblaka bila bi prose~no mala vertikalna propagacija koncentracije sir}etne kiseline iznad MDKop bi se kretala do

visine h∼ 154.0 m

Vertikalna propagacija parnog oblaka, kao i vertikalna propagacija realne koncentracijeCH3COOH, obuhvatile bi sve objekate izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|aKikinde, koji bi bili na pravcu propagacije parnog oblaka, tako da bi se svi objekti na pravcupropagacije parnog oblaka prakti~no na{li u samom parnom oblaku, ~ime bi svi prisutni u objektimabili izloèni odre|enom riziku usled relativno niske koncentracije CH3COOH u masi parnog oblaka,koja bi se kretala u {irem opsegu Cmet= (0.1−3.0)⋅MDKrp= (0.1−3.0)⋅10 ppm= 1−30 ppm.

êoni front parnog oblaka pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 3 km od centratankvane, imao bi dijametar Dgo∼ 325 m.

Bo~na propagacija parnog oblaka bi obuhvatila veliki deo vazduha na otvorenom prostorukompleksa Kombinata MSK, ~ime bi svi prisutni na kontaminiranom otvorenom prostoru i u~esniciu saobra}aju na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad bili izloèni relativno niskom riziku usledmale koncentracije sir}etne kiseline u masi parnog oblaka.

êoni front mase kontaminiranog vazduha oko parnog oblaka, koji bi bio u koaksijalnojpostavci u odnosu na parni oblak, pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 3 km od izvora emisije,imao bi dijametar Dfv∼ 650 m, {to bi predstavljalo veoma veliku povr{inu kontaminiranog vazduhasir}etne kiseline.

Iz prezentiranih analiza rezultata, kako za sam parni oblak, tako i za vazduh oko parnogoblaka, proizilazi da bi se najve}a razlika koncentracija sir}etne kiseline uspostavljala u okvirusamog parnog oblaka, od ose ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, pri ~emu bi brzina difuzije unutarparnog oblaka rasla sa rastojanjem od ose ka periferiji parnog oblaka.

Brzina difuzije od spoljne povr{ine parnog oblaka radijalno kroz okolni vazduh opadala bisa rastojanjem. Maseni efekat difuzije bi bio jednak u parnom oblaku i kroz okolni vazduh, tako {tobi transfer mase opadao sa rastojanjem 0.5⋅d, odnosno sa polovinom {irine poluoblaka.

Na slikama 3.3.1. prikazano je kretanje bo~ne propagacije sir}etne kiseline po vertikalnompravcu, a na slici 3.3.2. vertikalna propagacija sir}etne kiseline. Najbolje je kretanje bo~nepropagacije sir}etne kiseline u vertikalnom pravcu pratiti i analizirati preko kretanja oblastiprekora~enja na nivou referentnih ravni po vertikalnom pravcu.

Oblasti prekora~enja su prezentirane u obliku oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije sir}rtnr kiseline u radnom prostoru, Cmet> MDKrp= 10 ppm, kao i oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenom prostoru,Cmet> MDKop= 0.1 ppm. U posmatranoj oblasti od rastojanja x= 300 m do rastojanja x= 3 km odcentra tankvane, oblasti prekora~enja bile bi ravnomerno raspore|ene, kako po vertikalnoj tako ipo bo~noj propagaciji sir}etne kiseline po nivoima.

Oblasti prekora~enja koncentracije air}etne kiseline bi se sa porastom merne visinesmanjivale. Promena obima oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir{etnekiseline u radnom prostoru Cmet> MDKrp= 10 ppm bi se vi{e smanjivala sa porastom merne visine,od oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 0.1 ppm.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenomprostoru, Cmet> MDKop= 0.1 ppm, na koti tla z= 0.0 m bi zauzimala za oko 5−10% ve}u povr{inu,nego na koti z= 3.0 m, dok se razlika u veli~ini povr{ina oblasti prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije sir}etne kiseline u radnom prostoru, Cmet> MDKrp= 10 ppm prakti~no nemoè primetiti.


225


LEGENDA:


LEGENDA:


LEGENDA:


LEGENDA:

Slika 3.3.1. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije sir}etne kiseline po nivoima

Slika 3.3.2. − Zone prekora~enja vertikalne propagacije sir}etne kiseline

Sve to govori da bi u okviru rastojanja ∆x= 300−3000 m uspostavila zna~ajnauravnoteènost parametara propagacije sir}etne kiseline, tako da bi se uspostavila visokahomogenizacija slojeva izme|u kote tla z= 0.0 m i kote z= 3.0 m na otvorenom prostoru izme|ukompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde.

Sa aspekta bezbednosti radnika na otvorenim poljima, prolaznika i u~esnika u saobra}ajuna magistralnom putu Kikinda−Novi Sad, na otvorenom prostoru izme|u kompleksa KombinataMSK i JZ predgra|a Kikinde, kao i pre svega mogu}nosti evakuacije ugroènih iz kontaminiranihzona, mogla bi se uo~iti visoka uniformnost kontaminiranog vazduha po vertikali.

SVESKA 4 - GLAVA 3

226

U uniformnom sloju kontaminiranog vazduha su uo~ene i izmerene karakteristike:

sloj ∆z= 0−3 m zbog zna~ajno niskih vrednosti koncentracije oblast prekora~enjamaksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenom prostoru,Cmet> MDKop= 0.1 ppm, na koti tla z= 0.0 m bi zauzimala za oko 5−10% ve}upovr{inu, nego na koti z= 3.0 m, dok se razlika u veli~ini povr{ina oblasti prekora~enjamaksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline u radnom prostoru,Cmet> MDKrp= 10 ppm prakti~no ne moè primetiti., predstavljao bi sloj vazduhanièg stepena ugroènosti, gde bi se svaka evakuacija mogla sprovesti u potpunostisamo napu{tanjem kontaminirane zone, bez ikakvih ozbiljnijih posledica i bez potrebeza kori{}enjem dodatne za{titne tehnike

Stoga bi bilo poèljno da se na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad, kao i na radnimpovr{inama i ostalim poljima, lociranim izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|aKikinde, postave table sa upozorenjem da se u slu~aju hemijskog akcedenta u okviru kompleksakombinata MSK mirno i bez panike izvr{i evakuacija iz vidno ili uo~ljivo kontaminiranih oblasti ubo~nom pravcu od pravca propagacije kontaminacije.

Svaka tabla bi trebalo da sadrì pored osnovnog i specifi~na uputstva vezana za samukonkretnu lokaciju, sa bitnim tehni~kim detaljima, kao {to su, recimo, zabrana zaustavljanja iparkiranja na magistralnom putu, obaveza napu{tanja radnih prostorija i prostorija privremenogboravka, obaveza evakuacije stoke i sli~no, za vreme dok traje kontaminacija zone izme|ukompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde, izavana hemijskim akcedentom na objektima ipostrojenjima u samom kompleksu.

GRADSKA ZONA KIKINDE

227

4. GRADSKA ZONA KIKINDE


Pod Gradskom zonom Kikine se moè smatrati oblast izme|u JZ predgra|a Kikinde, odrastojanja x= 3 km do SI predgra|u Kikinde do rastojanja x= 9 km od centra tankvane.

Po~etni JZ deo predgra|a Kikinde (3−4.5 km), obuhvatao bi deo saobra}ajnih obilaznicaoko Kikinde i deo JZ industrijske zone Kikinde.

Sredi{nji, najve}i deo gradske zone (4.5−7.5 km), obuhvatao bi poslovni i stambeni prostorsa gradskim saobra}ajnicama, trgovima, parkovima i platoima.

Krajnji SI deo predgra|a Kikinde (7.5−9 km) obuhvatao bi SI deo industrijske zoneKikinde, pru`ni pravac na ulazu u Kikindu, prilazne saobra}ajnice, kao i otvoreni prostor.

Tabela 4.1.1. Koncentracija sir}etne kiseline u centralnoj osi parnog oblaka

Rast. nizvetar

Visina oseoblaka

Polu{irinaoblaka





2900 0.00 159 1.31 1670 18003400 0.00 179 1.01 1800 18004010 0.00 201 0.788 1950 18104730 0.00 226 0.613 2130 18305600 0.00 255 0.476 2350 18606640 0.00 288 0.370 2600 19107890 0.00 325 0.287 2890 19609390 0.00 367 0.221 3240 2020

Parni oblak u celom posmatranom opsegu ∆x= 3−9 km bi se i dalje {irio po tlu (dijagram4.1.1.) i podizao od kote tla u vis (dijagram 4.1.1.).

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

210

220

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vis

ina

Csi

r= M

DK

op=

0.1

ppm

(m

)

visina MDKop

Dijagram 4.1.1. − Vertikalna propagacija CH3COOH u opsegu rastojanja od x= 3−9 kmu pravcu strujanja vetra

SVESKA 4 - GLAVA 4

228

Kriva Csir> MDKop= 1 ppm u parnom oblaku bi se i dalje pela u vis, tako da bi se od visinehul= 154 m, na po~etku posmatrane oblasti na rastojanju x= 3 km od centra tankvane, podigla namaksimalnu visinu od hmax∼ 214 m dostigla na rastojanju x∼ 7880 m, da bi posle ne{to malo opala dovisine od h∼ 212 m na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane.

Celokupni vazdu{ni prostor iznad tla se moè podeliti na nekoliko zona, zavisno od obimakori{}enja spoljnog prostora:


zona ljudske populacije od nivoa {kolske dece, visine h=1.0−2.0 m iznad tla zona u~esnika u saobra}aju, visine od h= 1.0−3.0 m iznad tla radni i stambeni zatvoreni prostor, za Kikindu visine h= 1.0−12.0 m iznad tla

Stoga bi, u odnosu na prethodnu analiziranu oblast, obim analize u oblasti otvorenogprostora bio ponovo zna~ajno vi{i u delu vertikalne propagacije CH3COOH, koji bu obuhvataoanalizu bo~ne propagacije CH3COOH u ravnima zi= 0.0−12 m, {to bi odgovaralo slojevima vazduhau kojima se moè o~ekivati ugroàvanje ljudi i ìvotinja sir}etnom kiselinom.

U odnosu na programske mogu}nosti SLAB−a i analiti~ke potrebe postavljenog problemahipoteti~kog akcedenta na postrojenju za skladi{tenje sir}etne kiseline, najsvrsishodnija analizakoncentracija sir}etne kiseline u vazduhu okolne sredine bila preko postavljanja referentnih ravnina kotama na slede}i na~in:

najvi{e angaòvani prostor u gradskoj zoni, na otvorenom prostoru, u saobra}aju i upoljskim radovima, najve}i deo stambenog prostora i zatvorenog radnog prostora uKikindi, od kote od tla do z= 6.0 m, na ∆h= 1 m visine (h= 0.0−6.0 m, ∆h= 1 m), kojeje stoga neophodno analizirati na celokupnom pravcu propagacije parnog oblaka krozgradsku zonu Kikinde

stambeni i zatvoreni radni prostor u gradu, izme|u kota z= 6.0−12.0 m na ∆h= 2 mvisine (h= 6.0−12.0 m, ∆h= 2 m), koje je stoga neophodno analizirati na pravcupropagacije parnog oblaka kroz gradsku zonu Kikinde

stambeni prostor u gradu, izme|u kota z= 12.0−20.0 m na ∆h= 4 m visine(h= 12.0−20.0 m, ∆h= 6 m), koje je stoga neophodno analizirati na pravcupropagacije parnog oblaka kroz gradsku zonu Kikinde

Sa dijagrama 4.1.1. i 4.1.2. se moè sagledati da bi bo~no {irenje parnog oblaka u pravcustrujanja vetra, u odnosu na podizanje CH3COOH u vi{e vazdu{ne slojeve bilo uvek ve}e, Pri ~emubi ta razlika rasla sa pove}avanjem duìne horizontalne propagacije parnog oblaka.

Od {irine b= 325 m na po~etku posmatrane zone, na rastojanju od x= 3 km od centratankvane, parni oblak bi se pro{irio na b= 715 m na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 9 kmod centra tankvane.

Odnos podu`ne i vertikalne propagacije sir}etne kiseline na potezu u okviru rastojanja od∆x∼ 3−9 km od centra tankvane bi iznosio:

δukx uk

b

ll

( ) .− = = =− 9000215

41 9

Podu`na propagacija CH3COOH, u okviru rastojanja od ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane,bila bi oko 42× ve}a od maksimalne vertikalne propagacije CH3COOH na istom potezu.

Na bazi rezultata iz tabele 4.1.1. moè se zaklju~iti da bi se nastavio ravnomeran padkoncentracije CH3COOH u parnom oblaku, ve}im delom usled jo{ ve}e horizontalne propagacijeCH3COOH strujanjem vetra u posmatranoj zoni od 3−9 km, a manjim delom usled bo~nepropagacije CH3COOH, kao posledice {irenja parnog oblaka i molekulske difuzije CH3COH,uspostavljene izme|u parnog oblaka i slojeva okolnog vazduha.


229

-360.00

-320.00

-280.00

-240.00

-200.00

-160.00

-120.00

-80.00

-40.00

0.00

40.00

80.00

120.00

160.00

200.00

240.00

280.00

320.00

360.00

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

/ fr

onta

kon

tam

inir

anog

vaz

duha

(m

)

Dijagram 4.1.2. − [irenje parnog oblaka od rastojanja x= 3−9 km u pravcu strujanja vetra

Propagacija parnog oblaka u posmatranoj oblasti izme|u rastojanja ∆x= 3−9 km od centratankvane, sadràla bi samo jednu zonu prekora~enja:

zona prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline naotvorenom prostoru, Csir> MDKop= 0.1 ppm, u celom opsegu rastojanja x= 3−9 kmod centra tankvane

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

1.2

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

osi

par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 4.1.3. − Kretanje koncentracije CH3COOH u centralnoj osi parnog oblaka narastojanju od x= 3− 9 km

SVESKA 4 - GLAVA 4

230

4.1.1. ZONA PREKORAÊNJA Csir> MDKop= 0.1 ppm

Daljom propagacijom parnog oblaka sa sir}etnom kiselinom u pravcu vetra, u tre}oj zonioblasti gradskog prostora Kikinde, u okviru rastojanja x= 3−9 km od centra tankvane, nastavljao bise ravnote`ni pad koncentracije sir}etne kiseline (dijagram 4.1.3.).

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenomprostoru Csir> MDKop= 0.1 ppm, u zoni gradskog prostora Kikinde nastavljala bi se na istu zonu uokviru zone otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde, sakojom bi ~inila jedinstvenu celinu.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenomprostoru bi se zavr{avala na lokaciji otvorenog prostora izvan SI predgra|a Kikinde, tako da bipostojala odre|ena kontaminacija nièg rizika u celokupnoj gradskoj zoni Kikinde.


231




Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 0 1 2 32900 159 1.30 1.30 1.30 1.303400 179 1.01 1.01 1.01 1.014010 201 0.788 0.788 0.788 0.7884730 226 0.613 0.613 0.612 0.6125600 255 0.476 0.476 0.476 0.4766640 288 0.370 0.370 0.370 0.3707890 325 0.287 0.287 0.287 0.2879390 367 0.221 0.221 0.221 0.221


Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 4 5 6 82900 159 1.30 1.30 1.30 1.293400 179 1.01 1.01 1.01 1.014010 201 0.787 0.787 0.786 0.7854730 226 0.612 0.612 0.612 0.6115600 255 0.476 0.476 0.476 0.4756640 288 0.370 0.370 0.370 0.3697890 325 0.287 0.287 0.286 0.2869390 367 0.221 0.221 0.221 0.221


Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 10 12 16 202900 159 1.29 1.28 1.27 1.253400 179 1.00 1.00 0.991 0.9794010 201 0.783 0.781 0.775 0.7684730 226 0.610 0.608 0.605 0.6005600 255 0.474 0.474 0.472 0.4696640 288 0.369 0.368 0.367 0.3667890 325 0.286 0.286 0.285 0.2849390 367 0.221 0.220 0.220 0.219

LEGENDA:0.219 1.29

Csir> MDKop Csir−max


232

Tabela 4.2.4. Vertikalni domet koncentracija CH3COOH u osi propagacije y= 0.0⋅d

Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 160 210 406 3652900 159 5.46 0.00982 0.0 0.03400 179 4.38 0.0211 0.0 0.04010 201 3.49 0.0407 0.0 0.04730 226 2.75 0.0631 0.0 0.05600 255 2.15 0.0830 0.0 0.06640 288 1.68 0.0962 0.00277 0.07890 325 1.30 0.1010 0.00647 0.09390 367 0.997 0.0981 0.0116 0.0012

LEGENDA:

0.0 0.0012 0.0116 0.101 5.46Csir> 0 ppm Csir> 0.001 ppm Csir> 0.01 ppm Csir> 0.1 ppm Csir−max

U celoj posmatranoj zoni, u okviru rastojanja ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane, u slojevima∆h= 0−20 m od tla bila bi uspostavljena visoka dinami~ka ravnoteà koncentracije CH3COOH povertikali, pri ~emu bi razlika koncentracija CH3COOH izme|u slojeva bila nivoa koncentracijesir}etne kiseline u tragovima Csir∼ 0.001 ppm, a maksimalna razlika izmre|u slojeva bila bi nivoarealne koncentracije sir}etne kiseline Csir∼ 0.01 ppm (tabele 4.2.1., 4.2.2. i 4.2.3.).

Istovremeno, u okviru rastojanja ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane, bila bi uspostavljena ipotpuna dinami~ka ravnoteà realne koncentracije CH3COOH po vertikali u slojevima ∆h= 1−12 mod tla, kada bi razlika koncentracija CH3COOH izme|u slojeva bila nià od realne koncentracijesir}etne kiseline Csir≤ 0.1 ppm (tabele 4.2.1., 4.2.2. i 4.2.3.).

Potpuna ravnote`na koncentracija CH3COOH u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d u svimanaliziranim slojevima ∆z= 0−20 m, dostigla bi se ve} na rastojanju od x∼ 3 km od centra tankvane,tako da bi se nadalje svi analizirani slojevi ∆z= 0.0 −20.0 m pona{ali kao homegena masakontaminiranog vazduh sir}etnom kiselinom, koja bi se nadalje kretala kao front zaga|enogvazduha sir}etnom kiselinom u pravcu propagacije parnog oblaka.

Prakti~no, od rastojanja x∼ 3 km na koncentraciju CH3COOH u vazduhu, u opsegu kota∆z= 0.0−20.0 m, ne bi uticala visina sloja vazduha, tako da bi svi koji bi se na{li u tom sloju vazduhado visine h= 20.0 m, bili izloèni istom stepenu kontaminacije sir}etnom kiselinom.

Homogenizovani vazduh, koji bi se formirao oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, odrastojanja x∼ 3 km, kao front zaga|enog vazduha sa konstantnom raspodelom koncentracijeCH3COOH u celokupnoj zapremini, dalje bi se odnosio strujanjem vetra i neprekidno bi se {irio,~ime bi se stvarala sve ve}a zapremina kontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, pa biraspodela koncentracije CH3COOH u kompletnoj zapremini sa {irenjem fronta zaga|enog vazduharavnomerno opadala u pravcu podu`ne propagacije parnog oblaka.

Tako bi se molekulska difuzija CH3COOH od rastojanja x= 3 km od centra tankvane,svela na minimum, {to se moè tuma~iti i ~injenicom da bi do rastojanja x∼ 3 km du` do{lo dokondenzacije para sir}etne kiseline u kaplji~asti aerosol, koji bi se nadalje {irio u prostoru samo poduticajem strujanja vetra, uz minimum difuzne izmene izme|u slojeva.

Ovako definisani front zaga|enog vazduha, sa konstantnom raspodelom koncentracijeCH3COOH oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, formirao bi se neposredno ispred JZ predgra|aKikinde, te bi nadalje kao homogenizovani front zaga|enog vazduha CH3COOH nastavljao da sekre}e u pravcu vetra i {iri dijagonalno preko gradske zone Kikinde, pravcem centralnih ulica usmeru JZ−SI.


233

SLika 4.2.1. − Vertikalna propagacija CH3COOH u ravni ose strujanja y= 0.0⋅d

Kako bi se front kontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, zna~ajno velike {irine,kretao po samom tlu, na koti z= 0.0 m, to bi velika povr{ina gradskog prostora u Kikindi bila poduticajem kontaminiranog vazduha sa niskim sadràjem CH3COOH, koji bi, pro{av{i preko skorocelokupne gradske zone Kikinde, nastavio dalju propagaciju preko otvorenog polja u pravcustrujanja vetra.

U delu analizirane zone, u oblasti u okviru rastojanja x= 3−9 km od centra tankvane, bilabi uspostavljena koncentracija CH3COOH koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljenekoncentracije u spoljnom vazduhu Csir> MDKop= 1 ppm, u svim analiziranim slojevima na teritorijicelokupne kontaminirane gradske zone Kikinde.

Uspostavljeno prekora~enje vrednosti granice maksimalno dozvoljene koncentracije uspoljnom vazduhu Csir> MDKop= 0.1 ppm, prostiralo bi se i dalje, izvan posmatrane oblasti, prekorastojanja x> 9 km od izvora emisije.

Koncentracija CH3COOH, u sloju vazduha pri tlu u okviru svih slojeva ∆z= 0.0−20.0 m,tokom podu`nome propagacije kroz posmatranu zonu u okviru rastojanja x= 3−9 km permanentnobi opadala. Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH bila bi uspostavljena na ulazu u gradskuzonu Kikinde, na rastojanju od x= 3 km od centra tankvane, a minimalna vrednost koncentracijeCH3COOH bi bila dostignuta na izlazu iz gradske zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane.

Ugroènost gra|ana Kikinde na otvorenom i u zatvorenom gradskom prostoru, u okviruvisina ∆h= 0−20 m od tla, usled niske koncentracije sir}etne kiseline bila bi nièg reda, kako usamom parnom oblaku, tako i u vazduhu oko parnog oblaka, pri ~emu bi kroz Kikindu koncenracijasir}etne kiseline opadala u okviru vrednosti koncentracija sir}etne kiseline Csir = 6−1 ppm.

Time bi bila prevazi|ena vrednost maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru Csir> MDKop= 0.1 ppm u celokupnoj gradskoj zoni Kikinde.

Analizu vertikalnog gradijenta koncentracije CH3COOH analizira}emo prema zonamaprekora~enja koncentracije CH3COOH u osi gasnog oblaka, rastojanjima x1∼ 3.40 km kao po~etnideo zone, x2∼ 5.60 km kao stambeni deo gradske zone, x3∼= 6.64 km kao staro gradsko jezgroKikinde, kao i x4= 7.89 km od centra tankvane, kao SI deo industrijskog predgra|a Kikinde.

Kako vertikalne propagacije sir}etne kiseline prakri~no ne bi bilo, radi upore|ivanja redaveli~ina bi}e analizirane samo ~etiri me|usobno udaljene kote.


234

a) Lokacija x1= 3.40 km od izvora emisijepolu{irina parnog oblaka d= 179 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 1.01 1.01 1.00 0.979

Od kote tla h= 0.0 m pa do kote h= 20.0 m, uspostavljao bi se ekstremno mali gradijentkoncentracije CH3COOH kroz vazduh oko parnog oblaka, nivoa razmene od mase pojedina~nihmolekula (Csir∼ 0.001 ppm). Stoga }e za analizu biti prikazani deblji slojevi vazduha, odnosno kote0.0 m, 6.0 m, 12.0 m i 20.0 m, izme|u kojih bi razlika koncentracija mrtanola bila na nivoukoncentracije sir}etne kiseline u tragovima (Cme> 0.01 ppm).


∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

1 01 1 01 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 06 0

0 0

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

1 01 1 00 0 01

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 016 0

0 0013

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

1 00 0 979 0 021

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0218 0

0 0025

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije sir}etne kiseline, na lokacijiudaljenoj x= 3.40 km od sredine tankvane, sledi:

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi veoma sporo rasla sa rastojanjem povertikali, od ose na tlu do kote h= 20.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, uzekstremno nizak kapacitet difuzne razmene, δCsir≤ 0.0025 ppm,

difuzna razmena izme|u slojeva kretala bi se u okviru vrednosti nivoa pojedina~nihmolekula CH3COOH (δCsir≤ 2.5⋅0.001= 0.0025 ppm)

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 3.40 km od centra tankvane,izme|u ravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavio bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalnepropagacije CH3COOH, koja bi imala vrednost dimenzije koncentracije pojedina~nih molekulasir}etne kiseline, Csir∼ 0.001 ppm.

b) Lokacija x1= 5.60 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 255 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 0.478 0.476 0.474 0.469


235


∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

0 476 0 476 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 06 0

0 0

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

0 476 0 474 0 002

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0026 0

0 0

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

0 474 0 469 0 005

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0058 0

0 0


brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi rasla sa rastojanjem po vertikali, od osena tlu do kote h= 20.0 m, ka spoljnoj povr{ini gasnog oblaka, uz ekstremno nizakkapacitet difuzne razmene nivoa od pojedina~nih molekula do tragova CH3COOH

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 0.0−6.0 m bi prakti~no prestala zbog ravnote`nekoncentracije CH3COOH u celokupnom sloju vazduha

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 6.0−20.0 m bila bi veoma spora i kretala bi se nanivou koncentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (δCsir< 0.001 ppm)

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 5.60 km od centra tankvane,izme|u ravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavila bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalnepropagacije CH3COOH, koja bi imala vrednost dimenzije pojedina~nih molekula sir}etne kiseline,Csir-real< 0.001 ppm.

c ) Lokacija x1= 6.64 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 283 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 0.370 0.370 0.368 0.366

Kako bi se osa parnog oblaka nalazila na koti tla h= 0.0 m, usvoji}e se da je pozitivan smervertikalnog gradijenta propagacije sir}etne kiseline od ose parnog oblaka na tlu u vis.

∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

0 37 0 37 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 06 0

0 0


236

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

0 370 0 368 0 002

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0026 0

0 0

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

0 368 0 366 0 002

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0028 0

0 0


difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 0.0−6.0 m bi prakti~no prestala zbog ravnote`nekoncentracije CH3COOH u celokupnom sloju vazduha

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 6.0−12.0 m bila bi ekstremno spora i kretala bi seu okvirima koncentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula(δCsir< 0.001 ppm)

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 12.0−20.0 m bi prakti~no prestala zbogravnote`ne koncentracije CH3COOH u celokupnom sloju vazduha

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 6.6 km od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavila bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalne propagacijeCH3COOH, koja bi imala vrednost dimenzije pojedina~nih molekula sir}etne kiseline,Csir-real< 0.001 ppm.

d ) Lokacija x1= 7.89 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 350 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 0.287 0.286 0.286 0.284

Kako bi se osa parnog oblaka nalazila na koti tla h= 0.0 m, usvoji}e se da je pozitivan smervertikalnog gradijenta propagacije sir}etne kiseline od ose parnog oblaka na tlu u vis.

∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

0 287 0 286 0 001

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0016 0

0 0

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

0 286 0 286 0 0

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 06 0

0 0


237

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

0 286 0 284 0 002

δC ppm mC

zppm msir

sir( / )..

. /= = =∆

∆0 0028 0

0 0


difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 0.0−12.0 m bila bi ekstremno spora i kretala bi seu okvirima koncentracije CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula(δCsir< 0.001 ppm)

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 12.0−20.0 m bi prakti~no prestala zbogravnote`ne koncentracije CH3COOH u celokupnom sloju vazduha

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 6.60 km od centra tankvane,izme|u ravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavila bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalnepropagacije CH3COOH, koja bi imala vrednost dimenzije pojedina~nih molekula sir}etne kiseline,Csir-real< 0.001 ppm.


238


4.2.2.1. Koncentracija sir}etne kiseline u ravnima z= 0.0−20.0 m

Koncentracija sir}etne kiseline se prakti~no ne bi menjala po vertikali u sloju vazduhadebljine od tla do visine h= 20.0 m. Stoga }e kao reprezentativni primer bo~ne propagacije sir}etnekiseline biti prikazana samo jedna ravan i to referentna ravan z= 0.0 m.


Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.52900 151 1.30 0.894 0.290 0.0445 0.00322 0.03400 171 1.01 0.696 0.226 0.0347 0.00251 0.04010 194 0.788 0.542 0.176 0.027 0.00195 0.04730 220 0.613 0.421 0.137 0.021 0.00152 0.05600 249 0.476 0.327 0.106 0.0163 0.00118 0.06640 283 0.370 0.254 0.0826 0.0127 0.0 0.07890 321 0.287 0.197 0.0640 0.00981 0.0 0.09390 364 0.221 0.152 0.0493 0.00756 0.0 0.0

LEGENDA:

0.0 0.00118 0.0127 0.106 1.30Csir< 0.01 Csir> 0.001 Csir > 0.01 Csir > MDKop Csir −max

U osama propagacije y= ± 2.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljenakoncentracija sir{}etne kiseline nivoa pojedina~nih molekula Csir< 0.001 ppm, na potezu u okvirurastojanja ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane.

U osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−5.6 km od centra tankvane, nastaviljena koncentracija sir}etne kiseline u tragovimaCsir> 0.001 ppm, a od rastojanja x> 5.6 km pa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila binastavljena koncentracija nivoa pojedina~nih molekula Csir< 0.001 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−6.65 km od centra tankvane, nastaviljena realna koncentracija sir}etne kiselineCsir> 0.01 ppm, a od rastojanja x> 7.4 km pa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila bi nastavljenakoncentracije sir}etne kiseline u tragovima Csir> 0.001 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−5.6 km od centra tankvane, nastaviljena koncentracija CH3COOH iznad maksimalnodozvoljene koncentracije na otvorenom prostoru Csir> MDKop= 0.1 ppm, a od rastojanja x> 5.6 kmpa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila bi nastavljena realna koncentracija sir}etne kiselineCsir> 0.01 ppm.

U centralnoj osi i bo~nim osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bilabi, u okviru celokupnog rastojanja od ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane, nastaviljena koncentracijaCH3COOH iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm.


239


Koncentracija sir}etne kiseline koja bi prevazilazila granicu realne koncentracije sir}etnekiseline Csir> 0.01 ppm (slika 4.2.2.), bila bi nastavljena:

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d u opsegu rastojanja od x= 5.6 km pa do kraja dorastojanja x= 9 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d u opsegu rastojanja od x= 3 km pa do rastojanjax∼ 7.4 km od centra tankvane



u centralnoj i bo~nim osama propagacije y= 0.0−0.5⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 3 kmdo kraja mernog opsega, rastojanja x> 9 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 3 km pa do rastojanjax∼ 5.6 km od centra tankvane


Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH na koti tla z= 0.0 m, iznosila biCsir−max∼ 1.3 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane {to bi bilakoncentracija CH3COOH preko granice maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline naotvorenom prostoru, MDKop= 0.1 ppm (∆CCO∼ 13×).



240

��

��

��

��

��

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

0.55

0.6

0.65

0.7

0.75

0.8

0.85

0.9

0.95

1

1.05

1.1

1.15

1.2

1.25

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni tl

a z=

0.0

mpp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��

y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 4.2.2. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni tla z= 0.0 m −ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

0

0.005

0.01

0.015

0.02

0.025

0.03

0.035

0.04

0.045

0.05


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni tl

a z=

0.0

m (

ppm

)

y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5

Dijagram 4.2.3. − Bo~na propagacija koncentracije CH3COOH u ravni tla z= 0.0 m −ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d


241

Za analizu kvaliteta bo~ne propagacije koncentracije sir}etne kiseline u sloju vazduha du`trase propagacije, mogu se koristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:



δC ppm mC

ysir ysiry( / ) =

∆


a) Lokacija x1= 3.40 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 171 m







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 01 0 70 0 31

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 3185 5

0 004

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 70 0 23 0 47

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 4785 5

0 006

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 23 0 035 0 19

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 1985 5

0 002

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 035 0 0025 0 032

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 03285 5

0 0


242

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0025 0 0 0 0025

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0025

85 50 0

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije sir}etne kiseline, na lokaciji udaljenojx= 3.40 km od sredine tankvane, sledi:


gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote tla z= 0.0 m, van parnog oblaka,u osama propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCsir∼ 0.002−0.0 ppm/m

b) Lokacija x1= 5.60 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 249m



Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 3× : 100%.

Van dimenzija parnog oblaka, u okviru bo~nih osa y= ± 2.5⋅d, pad koncentracijeCH3COOH bi se kretao na nivou pojedina~nih molekula, pa prakti~no ne bi bio uspostavljen.


Kako bi se bo~na propagacija odvijala od centralne ose propagacije ka bo~nim osamapropagacije, usvoji}e se da je pozitivan smer bo~nog gradijenta propagacije sir}etne kiseline odcentralne ose parnog oblaka ka bo~nim osama propagacije.

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 48 0 33 0 15

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 15

124 50 001

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 33 0 11 0 22

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 22

124 50 002

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 11 0 016 0 009

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 009124 5

0 0


243

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 016 0 0018 0 014

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 014124 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0018 0 0 0 0018

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0018124 5

0 0



gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote tla z= 0.0 m, van projekcijeparnog oblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, kretao bi se u domenupojedina~nih molekula δCsir∼ 0.0−0.001 ppm/m




Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.0⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 100%.

Van dimenzija parnog oblaka, u okviru bo~nih osa y= ± 2.0−2.5⋅d, pad koncentracijeCH3COOH bi se kretao na nivou pojedina~nih molekula, pa prakti~no ne bi bio uspostavljen.

U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 6.64 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).

Kako bi se bo~na propagacija odvijala od centralne ose propagacije ka bo~nim osamapropagacije, usvoji}e se da je pozitivan smer bo~nog gradijenta propagacije sir}etne kiseline odcentralne ose parnog oblaka ka bo~nim osama propagacije.

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 37 0 25 0 12

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 12

141 50 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 25 0 083 0 17

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 17

141 50 001


244

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 083 0 013 0 070

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 070141 5

0 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 013 0 0 0 013

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 013141 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d

Nije uspostavljen gradijent koncentracije CH3COOH ve}i od nivoa pojedina~nih molekula.



gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote tla z= 0.0 m, van projekcijeparnog oblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, kretao bi se u domenupojedina~nih molekula δCsir< 0.001 ppm/m

d) Lokacija x1= 7.87 km od centra tankvanepolu{irina parnog oblaka d= 321 m



Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.0⋅d, padkoncentracije CH3COOH u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 7.87 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija CH3COOH na nivou pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 29 0 20 0 09

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 09

160 50 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 20 0 064 0 13

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 13

160 50 0


245

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 064 0 0098 0 054

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 054160 5

0 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0098 0 0 0 0098

δC ppm mC

dppm msir

sir

y

y( / )( . . )

..

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 00 0098160 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d

Nije uspostavljen gradijent koncentracije CH3COOH ve}i od nivoa pojedina~nih molekula.


gradijent bo~ne propagacije CH3COOH u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van projekcije parnog oblaka, uokviru osa propagacije y= ±1.0−2.5⋅d, bio bi nivoa pojedina~nih molekulaδCsir< 0.001 ppm/m

x= 3.3 km x= 5.52 km x= 6.59 km x= 7.87 km δC1 /δC4 (×)∆yδCsir δCsir δCsir δCsir rast pad

0.0−0.5⋅d 0.004 0.001 0.0 0.0 − 4×0.5−1.0⋅d 0.006 0.002 0.001 0.0 − 6×1.0−1.5⋅d 0.002 0.0 0.0 − − 100%1.5−2.0⋅d 0.0 0.0 − − − −2.0−2.5⋅d − − − − − −

Du` rastojanja ∆x= 3.30−5.52 km od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa sir}etnom kiselinom, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, gradijenti bo~nepropagacije CH3COOH opadali bi sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.

Du` rastojanja ∆x= 5.52−6.59 km od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa sir}etnom kiselinom, u svim osama propagacije, osim u osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d,gradijenti bo~ne propagacije CH3COOH pali bi na nivo pojedina~nih molekula δCsir< 0.001 ppm.

Du` rastojanja ∆x=6.59−7.87 km od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa sir}etnom kiselinom, i u osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d, gradijenti bo~ne propagacijeCH3COOH pali bi na nivo pojedina~nih molekula δCsir< 0.001 ppm, , tako da bi posle tog rastojanjaod x> 7..87 km celokupni parni oblak sa okolnim vazduhom imao karakteristike visokostabilizovanog fronta kontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom u celom posmatranom slojuvisine do h= 20 m od tla.

Vrednosti koncentracija CH3COOH na teritoriji gradskog prostora Kikinde, u masivazduha, od kote tla z= 0.0 m, do kote z=20.0 m, u osnovi bi bile niske.

Na po~etku gradske zone, u JZ delu predgra|a Kikinde, na rastojanju x∼ 3 km od centratankvane, bila bi najve}a koncetracija sir}etne kiseline u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, koja biinosila Csir−max∼ 1.25 ppm (12.5× MDKop).


246

Na rastojanju x∼ 5.5 km od centra tankvane, na lokaciji stambenog dela gradske zoneKikinde, maksimalna koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala bi na vi{eod pola, ispod Csir−max∼ 0.5 ppm (5× MDKop).

U centralnom delu starog gradskog jezgra Kikinde, na rastojanju x∼ 6.5 km od centratankvane, maksimalna koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala bi natre}inu po~etne vrednosti, ili za jo{ 20% od prethodne vrednosti, iznosila bi Csir−max∼ 0.4 ppm(4× MDKop).

Na kraju gradske zone Kikinde, u prigradskom delu SI dela industrijske zone, na rastojanjux∼ 8 km od centra tankvane, maksimalna koncentracija CH3COOH u vazduhu na koti tla z= 0.0 m,pala bi na polovinu prethodne vrednosti, iznosila bi Csir−max∼ 0.25 ppm (2.5× MDKop).

Mere za{tite na nivou kote tla z= 0.0 m u odnosu na visinu kontaminacije vazduha bi seogledale na otvorenim gradskim povr{inama u napu{tanju ugroène zone u bo~nom pravcu, uzatvorenim stambenim i radnim prostorima u spu{tanju na kotu tla, a zatim u napu{tanju ugroènezone u bo~nom pravcu po koti tla z= 0.0 m.

Teretni i tranzitni saobra}aj bi se morao preusmeriti iz ugroène zone na manje ugroènedelove gradske zone, dok bi se ostali gradski saobra}aj mogao u JZ delu industrijske zone ipo~etnom delu stambene zone Kikinde, u okviru rastojanja od ∆x= 3−5 km, preusmeriti iz ugroènezone na manje ugroène delove gradske zone, a za sve ostale gradske zone bi samo vaìla zabranazaustavljanja i zadràvanja u kontaminiranoj zoni.

Tako, prva operacija u gradu Kikindi u slu~aju akcedentnog izlivanja sir}etne kiseline utankvanu, u okviru rastojanja x= 3−9 km od centra tankvane, bila bi normalna evakuacija, prvo nakotu tla, a zatim bo~na evakuacija prisutnih iz kontaminirane zone na nivou kote tla z= 0.0 m, bezobaveze za upotrebom za{titnih sredstava tokom evakuacije kroz kontaminiranu zonu.


247

4.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE CH3COOH DO X= 9 km

Oblast propagacije sir}etne kiseline u opsegu rastojanja od x1= 3−9 km od izvora emisije,koja je locirana u gradskoj zoni Kikinde, predstavljala bi po pitanju kontaminacije sir}etnomkiselinom oblast niskog rizika iz nekoliko razloga:

parni oblak bi imao relativno niski sadràj CH3COOH koncentracija CH3COOH u vazduhu oko parnog oblaka bila bi zna~ajno mala vertikalna propagacija realne koncentracije CH3COOH bi se prostirala od

∆h∼ 0.0−400 m

Vertikalna propagacija parnog oblaka, kao i vertikalna propagacija realne koncentracijeCH3COOH, obuhvatile bi sve objekte u gradskoj zoni Kikinde, koji bi bili na pravcu propagacijeparnog oblaka, pri ~emu bi se svi objekti na pravcu propagacije parnog oblaka prakti~no na{li uparnom oblaku, tako da bi svi prisutni u navedenim objektima bili izloèni odre|enom riziku usledrelativno niske koncentracije CH3COOH u masi parnog oblaka, koja bi se kretala u {irem opseguCsir= (2.5−12.5)⋅MDKop= 0.25−1.25 ppm.

[irina parnog oblaka na ulazu u Kikindu, na rastojanju x∼ 3 km od centra tankvane,iznosila bi Dgo∼ 320 m. êoni front parnog oblaka pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 9 km odcentra tankvane, imao bi dijametar Dgo∼ 720 m.

Bo~na propagacija parnog oblaka bi obuhvatila veliki deo vazduha u gradskoj zoniKikinde, ~ime bi svi prisutni na kontaminiranom otvorenom prostoru i u~esnici u saobra}aju nagradskim saobra}ajnicama u Kikindi bili izloèni relativno niskom riziku usled male koncentracijesir}etne kiseline u masi parnog oblaka.

êoni front mase kontaminiranog vazduha oko parnog oblaka, koji bi bio u koaksijalnojpostavci u odnosu na parni oblak, pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 9 km od izvora emisije,imao bi dijametar Dfv∼ 1.25 km, {to bi predstavljalo izuzetno veliku povr{inu presekakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom.

Deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi sadrào koncentraciju CH3COOH prekomaksimalno dozvoljene koncentracije za otvoreni prostor Csir> MDKop= 0.1 ppm, bio bi lociranoko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, a imao bi, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,dijametar osnove oko Dgo∼ 550 m.

Deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi sadrào koncentraciju CH3COOH prekomaksimalno dozvoljene koncentracije za otvoreni prostor Csir> MDKop= 0.1 ppm, bio bi lociranoko centralne ose i bo~nih osa propagacije propagacije y= 0.0−0.5⋅d, koaksijalno oko centralne osepropagacije y= 0.0⋅d, ~ije bi se dimenzije kretale u okvirima od oko 60−45% od vrednosti dimenzijapreseka samog parnog oblaka, odnosno oko 30−22.5% od vrednosti dimenzija preseka frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom tokom prolaska kroz gradsku zonu Kikinde.

Najve}i deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi sadrào realnu koncentraciju CH3COOHCsir> 0.01 ppm, bio bi lociran oko centralne ose i bo~nih osa propagacije propagacije y= 1.0−2.0⋅d,koaksijalno oko prethodne zone koncentracije sir}etne kiseline preko maksimalno dozvoljenekoncentracije za otvoreni prostor Csir> MDKop= 0.1 ppm.

Deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,sadrào realnu koncentraciju sir}etne kisleine Csir> 0.01 ppm, obuhvatao bi oko 55% od presekasamog parnog oblaka, sa jo{ oko 100% mase vazduha izvan gasnog oblaka, odnosno prose~no oko72.5% od preseka fronta kontaminiranog vazduha sir}etnom kisleinom, tako da bi, na rastojanju odx= 9 km od centra tankvane, inao dijametar prstena oko prethodne zone oko Dgo∼ 700 m, {to bi~inilo oko 55% oblaka, odnosno oko 70% fronta kontaminiranog vazduha.

Iz prezentiranih analiza rezultata, kako za sam parni oblak, tako i za vazduh oko parnogoblaka, proizilazi da bi se i dalje najve}a razlika koncentracija sir}etne kiseline uspostavljala uokviru samog parnog oblaka, od ose ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, pri ~emu bi brzina difuzijeunutar parnog oblaka nastavila da raste sa rastojanjem od ose ka periferiji parnog oblaka.

Na slici 4.3.1. prikazano je kretanje bo~ne propagacije sir}etne kisleine po vertikalnompravcu, a na slici 4.3.2. vertikalna propagacija sir}etne kiseline.

SVESKA 4 - GLAVA 4

248

Slika 4.3.1. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije CH3COOH u sloju vazduha iznad tlaod ∆h= 0−20 m

Maseni efekat difuzije bi bio jednak u parnom oblaku i kroz okolni vazduh, tako {to bitransfer mase opadao sa rastojanjem 0.5⋅d, odnosno sa polovinom {irine poluoblaka.

Slika 4.3.2. − Zone prekora~enja vertikalne propagacije CH3COOH

Najbolje je kretanje bo~ne propagacije CH3COOH u vertikalnom pravcu pratiti ianalizirati preko kretanja oblasti prekora~enja na nivou referentnih ravni po vertikalnom pravcu.

Oblasti prekora~enja su prezentirane sa samo jednim prekora~njem propisanih granicakoncentracije CH3COOH i to prekora~enjem maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH naotvorenom prostoru, Csir> MDKop= 0.1 ppm.


249

U posmatranoj oblasti od rastojanja x= 3 km do rastojanja x= 9 km od centra tankvane,oblast prekora~enja Csir> MDKop= 0.1 ppm bila bi ravnomerno raspore|ene, kako po vertikalnojtako i po bo~noj propagaciji CH3COOH po nivoima.

Oblast prekora~enja koncentracije maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH naotvorenom prostoru, Csir> MDKop= 0.1 ppm ne bi se menjala sa porastom merene visine slojavazduha (slika 4.3.2.), ve} bi imala konstantnu raspodelu zaga|enja sir}etnom kiselinom po svimpresecima u sloju vazduha iznad tla debljine ∆h= 20 m (slika 4.3.1.).

U okviru rastojanja ∆x= 3−9 km od centra tankvane uspostavila bi se potpunauravnoteènost parametara propagacije sir}etne kiseline, tako {to bi se uspostavila potpunahomogenizacija slojeva izme|u kote tla z= 0.0 m i kote z= 20.0 m na otvorenom prostoru ugradskoj zoni Kikinde.

Sa aspekta bezbednosti ìtelja gradske zone, zaposlenih u firmama u Kikindi, kao iu~esnika u saobra}aju kroz gradsku zonu Kikinde, pre svega u vidu mogu}nosti evakuacijeugroènih iz kontaminiranih zona, mogla bi se uo~iti visoka ujedna~enost kontaminiranog vazduhapo vertikali, u odnosu na izmerene karakteristike:

sloj ∆z= 0−20.0 m zbog niskih vrednosti koncentracije CH3COOH, predstavljao bi slojvazduha niskog stepena ugroènosti, gde bi se svaka evakuacija u potpunosti moglasprovesti planskim napu{tanjem kontaminirane zone u bo~nom pravcu dobezbednosnog rastojanja najmanje od 200 m od ose propagacije, bez ozbiljnijihposledica i bez potrebe za kori{}enjem dodatne za{titne opreme

Druge mere bezbednosti, kao {to su neki vid javnog ozna~avanja i upozoravanja putempanoa i tabli po gradu, kao i sli~nih preventivnih upozorenja, u gradskoj zoni Kikinde ne bi bileneophodne, osim javnog obave{tavanja putem lokalnih radio i TV stanica u slu~aju eventualnogakcedentnog izlivanja sir}etne kiseline u okviru kompleksa Kombinata MSK, pri ~emu treba navestiosnovne vremenske pokazatelje, kao i pretpostavljeni pravac pruànja i obim propagacije parnogoblaka i kontaminiranog vazduha sa sir}etnom kiselinom kroz gradsku zonu Kikinde.

SVESKA 4 - GLAVA 4

250

4.4. KARTA UTICAJA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU SA SIR]ETNOM KISELINOM PREMA OSNOVNOM MODELU

Prilikom izrade karata potencijalnih uticaja hemijskog akcedenta polutanta na zaga|enjevazduha lokalne atmosfere te{ko je sa visokom precizno{}u odrediti pravac vetra, te je sigurnije iprakti~nije, na bazi rezultata dobijenih modelovanjem pri konkretnim ambijentalnim parametrima,odrediti propagaciju zaga|enja u ambijentalnim uslovima konkretnog vetra, kao i propagacijuzaga|enja u ambijentalnim uslovima obuhvatnog ugla uticaja dominatnog pravca vetra.

Stoga bi bilo potrebno izraditi dve karte zaga|enja:

kartu zaga|enja prema ambijentalnim parametrima za vetar konkretnog pravca (slika4.4.1.)

kartu zaga|enja prema ambijentalnim parametrima za promenljivi vetar dominantnogpravca (slika 4.4.2.)

U razmatranom slu~aju kontaminacije sir}etnom kiselinom gradske zone Kikinde,ambijentalni vetar sa najve}im uticajem emisije polutanata usled hemijskog akcedenta u KombinatuMSK, bio bi konkretni vetar JZ pravca (slika 4.4.1.), dok bi promenljivi vetrova dominantnog pravcau slu~aju Kikinde zahvatao ugao α=30°, odnosno od −12° do + 18° od vetra JZ pravca (slika 4.4.2.).

Karta zaga|enja prema ambijentalnim parametrima za vetar konkretnog pravca (slika4.4.1.) drefinisala bi pravac i domet propagacije CH3COOH, kao i domet i obime koncentracijeCH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere u slu~aju hipoteti~kog hemijskog akcedentna narezervoaru za skladi{tenje sir}etne kiseline u Komkbinatu MSK, pri ~emu bi propagaciju zaga|enjatrebalo rotirati na karti Kikinde za konkretni ugao vetra u odnosu na prikazani JZ pravac.

Kako bi se propagacija CH3COOH do prvih 300 m od izvora emisije odnosila na kompleksKombinata MSK, {to je u prethodnim poglavljima detaljno elaborirano, to u ovom poglavlju ne}ebiti dalje analizirana problematika aerozaga|enja CH3COOH u okviru vazduha radnog prostoraKombinata MSK, ve} }e biti analizirna samo problematika aerozaga|enja CH3COOH vazduhalokalne atmosfere izvan kompleksa Kombinata MSK, kao i u gradskoj zoni Kikinde.

Propagacija CH3COOH i zaga|enje vazduha lokalne atmosfere se ne razlikuje mnogo uzoni od x= 1−3 km od izvora emisije, od zone u okviru rastojanja x= 3−9 km od izvora emisije, kakopo podu`noj propagaciji parnog oblaka, tako i po vertikalnoj i bo~noj propagaciji sir}etne kiseline uokolnom vazduhu.

Analizirani nivoi u obe navedene oblasti bi imali iste osobenosti, ujedna~enu vertikalnupropagaciju, kao i uravnoteènu bo~nu propagaciju CH3COOH, do visine h= 3 m od kote tla u zonido rastojanja x= 3 km, odnosno do visine h= 20 m od tla u zoni u opsegu rastojanja x= 3−9 km, {tobi omogu}avalo jedinstveni prikaz karata zaga|enja prostora izvan kompleksa Kombinata MSK,prema ambijentalnim parametrima, kako za vetar konkretnog pravca tako i prema ambijentalnimparametrima za promenljivi vetrav diminantnog pravca za sve prezentirane analizirane visinereferentnih ravni u obe zone.

Tako bi se karta zaga|enja (slika 4.4.1.), sa definisanim oblastima koncentracijeCH3COOH u zoni do rastojanja x= 3 m, odnosila na sve analizirane ravni u opsegu visinah= 0−3 m, a u zoni u opsegu rastojanja x= 3−9 km, na sve analizirane ravni u opsegu visinah= 0−20 m, ~ime bi bile analizirane sve lokacije po horizontali i kote po vertikali sa ljudskom iìvotinjskom populacijom na pravcu propagacije sir}etne kiseline.

Za izaradu karata na slikama 4.4.1. i 4.4.2. kori{}eni su podaci za referentnu ravan na kotiz= 2.0 m.


251

4.4.1. UTICAJ ZAGA\ENJA SIR]ETNOM KISELINOM PREMA AMBIJEN-TALNIM PARAMETRIMA ZA VETAR KONKRETNOG PRAVCA

Potencijalno ugroène zone otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK, JZdela predgra|a, kao i samog grada Kikinde, usled propagacije akcedentno emitovane CH3COOH izkompleksa Kombinata MSK, prema ambijentalnim parametrima iz osnovnog modela, prezentiranena karti uticaja na slici 4.4.1., mogu se podeliti u tri oblasti:

oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnomprostoru Csir> MDKrp= 10 ppm, locirane u opsegu rastojanja x= 0.0−720 m,neposredno ugroàvanje sir}etnom kiselinom vi{eg obima

oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenomprostoru Csir> MDKop= 0.1 ppm, locirane u celokupnom mernom opsegu u okvirurastojanja x= 0.0−9 km, neposredno ugroàvanje sir}etnom kiselinom nièg obima

4.4.1.1. Oblast prekora~enja Csir> MDKrp= 10 ppm

Kao posledica propagacije parnog oblaka sa CH3COOH iz izvora emisije u kompleksuKombinata MSK, formirala bi se celovita oblast u kojoj bi se uspostavila koncentracija CH3COOHsa vredno{}u preko maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u radnom prostoruCsir> MDKrp= 10 ppm, locirana u okviru rastojanja x= 0.0−720 m od centra tankvane, na pravcupropagacije parnog oblaka.

Lokacije nastajanja (x∼ 0.0 m) i prestanka (x∼ 720 m) navedene oblasti bi se prostornopreklapale sa lokacijom od centra tankvane u kompleksu Kombinata MSK i leve stranemagistralnog puta, na oko 350 m ispred puta.

Kako se na ovom delu, osim samog kompleksa Kombinata MSK ne nalaze neke obimnije iorganizovanije radne povr{ine, to osim uposlenih u Kombinatu MSK ne bi bilo ugroàvanja ljudive}eg obima na kotaminiranom potezu.

4.4.1.2. Oblast prekora~enja Csir> MDKop= 0.1 ppm

Kao posledica propagacije parnog oblaka sa CH3COOH iz izvora emisije u kompleksuKombinata MSK, formirala bi se celovita oblast u kojoj bi se uspostavila koncentracija CH3COOHsa vrednos{}u preko maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm, koja bi se prostirala u okviru rastojanja ∆x= 0.0−9 km od izvora emisije.

Lokacije prestanka navedene oblasti bi prostorno prevazilazila kompletnu analiziranuoblast (x> 9 km), tako da bi obuhvatala kako sam kompleks Kombinata MSK, celokupan prostorizme|u Kombinata MSK i Kikinde koji preseca magistralni put Kikinda−Novi Sad, tako i celokupnugradsku zonu Kikinde, a nastavila bi da se prostire i izvan SI dela gradske zone Kikinde.

Uticaj nivoa koncentracije CH3COOH sa vrednos{}u preko maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru Csir> MDKop= 0.1 ppm, u okviru celokupneoblasti imao bi karakter uticaja sa niìm posledicama, tako da u oblasti prekora~enja koncentracijesir}etne kiseline Csir> MDKop= 0.1 ppm prakti~no ne bi bilo ozbiljnijeg direktnog uticaja sir}etnekiseline na ìvi svet i ìvotnu sredinu.

U navedenoj oblasti ne bi bilo indirektnog uticaja nivoa koncentracije sir}etne kiselineCsir> MDKop= 0.1 ppm, po{to osim Kombinata MSK ne postoji jo{ neki locirani izvor potencijalneemisije sir}etne kiseline, osim podu`nih izvora tipa transporta CH3COOH u auto cisternama.

Na taj na~in na celom mernom podru~ju do rastojanja x= 9 km od centra tankvane ne bibilo kumulativnih dejstava emisija sir}etne kiseline.

Oblast koncentracije Csir> MDKop= 0.1 ppm, koja bi se rasprostirala u opsegu rastojanja∆x= 0−9 km od izvora emisije, predstavljala bi relativno uski pojas oko oblasti prekora~enjakoncentracija sir|}etne kiseline sa vredno{}u preko maksimalno dozvoljene koncentracije siretnomkiselinom u radnom prostoru Csir> MDKrp= 10 ppm.

SVESKA 4 - GLAVA 4

252

C>

MD

K=

10

ppm

sir

rp

C>

MD

K=

0.1

ppm

sir

op

010

020

030

040

050

0 m

010

020

030

040

050

0 m

1 2 3 4 5 6 7LE

GE

ND

A

Kom

bina

t MSK

L@

TK

IGM

"Toz

a M

arko

vi}"

PIK

i PR

IMA

HE

MIK

DP

"Ugl

je{a

Ter

zin"

Kla

nica

"Jed

inst

vo"

4

6

2

3

5

7

1LE

GE

ND

A Apo

teka

Rob

na k

u}a

Aut

obus

ka li

nija

Kaf

ana

Aut

obus

ka st

anic

aSO

Sku

p{tin

a op

{tin

e

Bio

skop

Spom

enik

iz N

OB

-a

Bib

liote

kaSu

d

Bol

nica

Serv

isi z

a re

mon

t

Baz

en s

port

ska

hala

Tax

i sta

nica

Ban

kaZ

drav

stve

na s

tani

ca

Ben

zisk

a pu

mpa

@el

ezni

~ka

stan

ica

Hot

el[k

ola

Res

tora

nPi

jaca

Mot

elPo

ljski

put

Muz

ej@

elez

ni~k

a pr

uga

Pozo

ri{t

ePa

rk

Park

iral

i{te

[um

a

Putn

i~ka

age

ncija

Stad

ion

Po{t

aH

isto

rijs

ki s

pom

enik

A

S

M mH

10

11

+

JZ -

SI

Slik

a 4.

4.1.

− K

arta

zag

a|en

ja p

rem

a am

bije

ntal

nim

par

amet

rim

a za

vet

ar k

onkr

etno

g pr

avca

i sm

era


253

Kontaminirani deo magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, koji bi se nalazio u oblastiprekora~enja koncentracije Csir> MDKop= 0.1 ppm formirao bi se na magistralnom putu u duìnideonice magistralnog puta od l∼ 2.5 km.

Kontaminirani deo saobra}ajnih obilaznica oko Kikinde i industrijske zone Kikinde u JZdelu grada, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane, koji bi se nalazio u oblasti prekora~enjakoncentracije Csir> MDKop= 0.1 ppm formirao bi se na prilazu gradskoj zoni Kikinde u {irini odl∼ 360 m. Kontaminirani deo saobra}ajnih obilaznica oko Kikinde i industrijske zone Kikinde u SIdelu grada, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,koji bi se nalazio u oblasti prekora~enjakoncentracije Csir> MDKop= 0.1 ppm formirao bi se na izlazu iz gradske zoni Kikinde u {irini odl∼ 550 m.

Kako se na ovom delu, ne bi nalazila zna~ajnija koncentracija CH3COOH, namagistralnom putu Kikinda−Novi Sad ispod Csir< MDKrp= 10 ppm, a u gradskoj zoni ne{to iznadCsir∼ MDKop= 0.1 ppm, to nekih ozbiljnijih posledica kontaminacije sir}etnom kiselinom u slu~ajupravovremene i planske evakuacije sa kontaminiranpog podru~ja, koja je u prethodnim analizamadetaljnije opisana, ne bi trebalo biti.

4.4.2. UTICAJ ZAGA\ENJA SIR]ETNOM KISELINOM PREMA AMBIJEN-TALNIM PARAMETRIMA ZA PROMENLJIVI VETAR DOMINANTNOGPRAVCA

Promenljivi vetra dominantnog JZ pravca, pri kome bi se u slu~aju hemijskog akcedenta narezervoaru za skladi{tenje CH3COOH u Kombinatu MSK, propagacijom CH3COOH pokrilakompletan magistralni put Kikinda−NoviSad, kao i gradska zona Kikinde, bio bi promenljivi vetardominantnog pravca ugla α=30° u odnosu na JZ pravac, odnosno ugla od α∈ (−12°)÷18° okoosnovnog JZ pravca (slika 4.4.2.).

Zavisno od konkretnog vetra iz spektra ± 15°JZ pravca, odnosno od konkretnog pravcapodu`ne propagacije, bo~na propagacija, odnosno oblasti prekora~enja koncentracije CH3COOH biod malo (α∈ 10°÷18° JZ), preko potpuno (α∈ ±0°÷10° JZ), do veoma malo (α∈(−10°)÷(−12°) JZ)ugroàvale magistralni put Kikinda−Novi Sad.

4.4.2.1. Oblast prekora~enja Csir> MDKrp= 10 ppm

Na formiranje oblasti u kojoj bi se uspostavila koncentracija CH3COOH sa vredno{}upreko maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etnom kiselinom u radnom prostoruCsir> MDKrp= 10 ppm, locirana u okviru rastojanja x= 0.0−720 m od centra tankvane, na pravcupropagacije parnog oblaka, ne bi bitnije uticao opseg spektra vetrova. Lokacije nastajanja (x∼ 0.0 m)i prestanka (x∼ 720 m) navedene oblasti bi se prostorno preklapale sa lokacijom od centra tankvaneu kompleksu Kombinata MSK i malog dela magistralnog puta, dok bi kontaminirani pojas bio {iri.Kako se na ovom delu, osim samog kompleksa Kombinata MSK ne nalaze neke obimnije iorganizovanije radne povr{ine, to ni kontaminirani pojas, osim po uposlene u Kombinatu MSK, nebi bitnije ugroàvao ljude u ve}em obimu na kotaminiranom potezu.

4.4.2.2. Oblast prekora~enja Csir> MDKop= 0.1 ppm

Na formiranje oblasti u kojoj bi se uspostavila koncentracija sir}etne kiseline sa vredno{}upreko maksimalno dozvoljene koncentracije sir}etne kiseline na otvorenom prostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm, locirana u okviru rastojanja x= 0.0−9 km od centra tankvane, na pravcupropagacije parnog oblaka, opseg promenljivog vetra dominantnog pravca, zbog veoma velikog uglakojim bi prekrivao gradsku zonu Kikinde, imao bi nepovoljan uticaj, i to ne sa aspekta visine ikvaliteta kontaminacije, ve} sa aspekta mogu}nosti za evakuaciju, kao i izbora podobnih pravaca zaevakuaciju.

U slu~aju promenljivih vetrova JZ pravca ugla α∈ (− 12°)÷18°, kontaminirana zonaCH3COOH bi prekrivala kompletan deo magistralnog puta Kikinda−Novi Sad izme|u kompleksaKombinata MSK i Kikinde, kao i kompletnu gradsku zonu Kikinde.

SVESKA 4 - GLAVA 4

254

C>

MD

K=

10

ppm

sir

rp

C>

MD

K=

0.1

ppm

sir

op

010

020

030

040

050

0 m

010

020

030

040

050

0 m

1 2 3 4 5 6 7LE

GE

ND

A

Kom

bina

t MSK

L@

TK

IGM

"Toz

a M

arko

vi}"

PIK

i PR

IMA

HE

MIK

DP

"Ugl

je{a

Ter

zin"

Kla

nica

"Jed

inst

vo"

4

6

2

3

5

7

1LE

GE

ND

A Apo

teka

Rob

na k

u}a

Aut

obus

ka li

nija

Kaf

ana

Aut

obus

ka st

anic

aSO

Sku

p{tin

a op

{tin

e

Bio

skop

Spom

enik

iz N

OB

-a

Bib

liote

kaSu

d

Bol

nica

Serv

isi z

a re

mon

t

Baz

en s

port

ska

hala

Tax

i sta

nica

Ban

kaZ

drav

stve

na s

tani

ca

Ben

zisk

a pu

mpa

@el

ezni

~ka

stan

ica

Hot

el[k

ola

Res

tora

nPi

jaca

Mot

elPo

ljski

put

Muz

ej@

elez

ni~k

a pr

uga

Pozo

ri{t

ePa

rk

Park

iral

i{te

[um

a

Putn

i~ka

age

ncija

Stad

ion

Po{t

aH

isto

rijs

ki s

pom

enik

A

S

M mH

10

11

+

JZ -

SI

Slik

a 4.

4.2.

− K

arta

zag

a|en

ja p

rem

a am

bije

ntal

nim

par

amet

rim

a za

spe

ktar

vet

rova

dom

inan

tnog

pra

vca

i sm

era

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE

255

5. UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE

5.1. AMBIJENTALNI PARAMETRI KOJI UTIÛ NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE

Od ve}eg broja ambijetalnih parametara, bitnih za propagaciju parnog oblaka i sir}etnekiseline, analizira}e se oni sa najve}im uticajem:

1. vreme emisije2. ambijentalna temperatura3. brzina vetra4. vla`nost vazduha5. vremenska stabilnost.

Iz dosada{nje analize se moè sagledati da se uticaj akcedentne emisije sir}etne kiseline,prema razlikama u kvantitetu i kvalitetu dejstava, moè podeliti na dve oblasti:

uticaj na radni prostor kompleksa Kombinata MSK uticaj na otvoreni prostor izme|u MSK i Kikinde kao i gradsku zonu Kikinde

Uticaj akcedentne emisije sir}etne kiseline na radni prostor kompleksa Kombinata MSKbio bi rizi~an, relativno heterogenog kvantiteta i kvaliteta, kako po vertikalnoj propagaciji, tako i popodu`noj propagaciji parnog oblaka i sir}etne kiseline.

Propagaciju parnog oblaka i sir}etne kiseline u okviru radnog prostora kompleksaKombinata MSK karakterisalo bi slede}e:

parni oblak, koji bi se kretao kroz radni prostor u radnom prostoru Kombinata MSK,po tlu, koncentrovan sa CH3COOH, vr{io bi direktni zna~ajniji uticaj na ìvi svet iokolnu sredinu od kote tla z= 0.0 m do kote z= 20.0 m

propagacija parnog oblaka kroz radni prostor Kombinata MSK izazivala bi zna~ajnorazli~ite efekte izme|u slojeva vazduha, tako da bi se u okolnom vazduhu uspostavljaodinami~ni gradijent vertikalne propagacije CH3COOH, koji bi imao za posledicuvelike razlike koncentracije CH3COOH u razli~itim slojevima vazduha po vertikali

bo~na propagacija CH3COOH kroz slojeve vazduha, koja bi bazirala na molekulskojdifuziji CH3COOH, pokazivala bi ujedna~enost parametara razmene mase, pre svegagradijent bo~ne propagacije CH3COOH

usled propagacije parnog oblaka sa CH3COOH u radnom prostoru Kombinata MSKbi se uspostavila ve}a zapremina vazduha, u koaksijalnom rasporedu, jedna oko druge,u kojima bi koncentracija CH3COOH imala opasne i nedozvoljene vrednosti, odvisoke koncentracije CH3COOH u oblasti prekora~enje maksimalno dozvoljenekoncentracije u radnom prostoru Csir> MDKrp= 10 ppm, do oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom oprostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm

Od navedenih uticaja samo jedan bi bio karakteristi~an i za oblast van radnog prostoraKombinata MSK, otvoreni radni prostor izme|u Kombinata MSK i Kikinde, na kome su lociraneobradive povr{ine i magistralni put Kikinda−Novi Sad, kao i gradsku zonu Kikinde koja se premasadràjima i problematici moè izdeliti na predgra|a, industrijske zone, gradske saobra}ajnicame,stambene, radne i javne objekte i drugo.

Jedina zajedni~ka karakteritika u obe navedene oblasti, u i van radnog prostora kompleksaKombinata MSK, bila bi velika sli~nost bo~ne propagacije sir}etne kiseline, bazirana na mehanizmurazmene mase izme|u slojeva vazduha molekulskom difuzijom.


256

Propagaciju parnog oblaka i sir}etne kiseline van radnog prostora kompleksa KombinataMSK, kroz otvoreni prostor izme|u MSK i Kikinde kao i kroz gradsku zonu Kikinde, karakterisalobi slede}e:

propagacija parnog oblaka kroz otvoreni prostor izme|u kompleksa Kombinata MSKi Kikinde, vr{ila bi se kretanjem parnog oblaka po tlu, sa sadràjem CH3COOHneuporedivo niìm nego u zoni kompleksa Kombinata MSK, tako da ne bi postojaovisoko rizi~an direktni uticaj parnog oblaka na ìvi svet i okolnu sredinu

parni oblak i okolni vazduh bi prema sadràju CH3COOH bili veoma sli~ni, a upojedinim prostornim zonama i identi~ni, tako da bi se njihovo dejstvo mogloposmatrati u formi zajedni~kog dejstva parnog oblaka i sloja vazduha oko parnogoblaka u okviru zajedni~ke forme, fronta kontaminiranog vazduha CH3COOH

prestankom posebnog uticaja parnog oblaka na propagaciju CH3COOH kroz okolnivazduh, odnosno formiranjem jedinstvenog fronta kontaminiranog vazduhaCH3COOH, dolazilo bi do homogenizacije izme|u slojeva vazduha, tako da bigradijent vertikalne propagacije CH3COOH izme|u homogenizovanih slojevavazduha prakti~no nestao u okviru celokupnog kori{}enog prostora, na delu izme|ukompleksa Kombinata MSK i Kikinde do nivoa visine od h= 3 m, a u gradskoj zoniKikinde do visine h= 20 m

bo~na propagacija CH3COOH kroz slojeve vazduha, koja bi bazirala na molekulskojdifuziji CH3COOH, pokazivala bi ujedna~enost parametara razmene mase, pre svegagradijent bo~ne propagacije CH3COOH

u vazduhu navedene oblasti van kompleksa Kombinata MSK uspostavila bi se samojedna oblast sa nedozvoljenom koncentracijom CH3COOH, oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom oprostoruCsir> MDKop= 0.1 ppm

Osnovna svrha celokupnog razmatranja je uticaj akcedentno emitovanog CH3COOH nagradski prostor Kikinde, koji se su{tinski, kavntitaivno i kvalitativno, nedozvoljene vrednostirazlikuje od uticaja u okviru kompleksa Kombinata MSK, tako da analize uticaja ambijentalnihparametara na koncentraciju CH3COOH ne}e obuhvatati analizu radnog prostora u kompleksuKombinata MSK, ve} }e se isklju~ivo analizirati prostor izvan kompleksa Kombinata MSK.

Usled visoke homogenosti i sli~nosti kvaliteta parametara u kori{}enim slojevima vazduhavan radnog prostora Kombinata MSK, bi}e analizirani uticaji ambijentalnih parametara napropagacije parnog oblaka i sir}etne kiseline, kao i na koncentraciju sir}etne kiseline u okolnomvazduhu, na nivou referentne ravni na koti z= 2.0 m.


257

5.2. UTICAJ VREMENA ISTICANJA NA PROPAGACIJU CH3COOH

5.2.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.2.1. − Uporedne vrednosti konc. CH3COOH u osi parnog oblaka za vremena akcedentne emisije τe= 30, 60, 90 i 120 min

30 minuta 60 minuta 90 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 125 −21.0 125 −21.0 125 −21.0 125−15.7 142 −15.7 142 −15.7 142 −15.7 142−10.5 154 −10.5 154 −10.5 154 −10.5 154−5.24 162 −5.24 162 −5.24 162 −5.24 162

0.0 168 0.0 168 0.0 168 0.0 1685.24 173 5.24 173 5.24 173 5.24 17310.5 178 10.5 178 10.5 178 10.5 17815.7 182 15.7 182 15.7 182 15.7 18221.0 185 21.0 185 21.0 185 21.0 18526.2 188 26.2 188 26.2 188 26.2 18826.7 186 26.7 186 26.7 186 26.7 18627.2 185 27.2 185 27.2 185 27.2 18527.9 183 27.9 183 27.9 183 27.9 18328.6 181 28.6 181 28.6 181 28.6 18129.5 178 29.5 178 29.5 178 29.5 17830.6 175 30.6 175 30.6 175 30.6 17531.8 172 31.8 172 31.8 172 31.8 17233.2 169 33.2 169 33.2 169 33.2 16934.9 164 34.9 164 34.9 164 34.9 16437.0 160 37.0 160 37.0 160 37.0 16039.3 155 39.3 155 39.3 155 39.3 15542.1 149 42.1 149 42.1 149 42.1 14945.4 143 45.4 143 45.4 143 45.4 14349.2 137 49.2 137 49.2 137 49.2 13753.7 130 53.7 130 53.7 130 53.7 13059.1 123 59.1 123 59.1 123 59.1 12365.3 115 65.3 115 65.3 115 65.3 11572.7 107 72.7 107 72.7 107 72.7 10781.4 99.1 81.4 99.1 81.4 99.1 81.4 99.191.6 91.0 91.6 91.0 91.6 91.0 91.6 91.0104 82.9 104 82.9 104 82.9 104 82.9118 74.9 118 74.9 118 74.9 118 74.9134 67.1 134 67.1 134 67.1 134 67.1154 59.6 154 59.6 154 59.6 154 59.6177 52.4 177 52.4 177 52.4 177 52.4204 45.7 204 45.7 204 45.7 204 45.7236 39.5 236 39.5 236 39.5 236 39.5274 33.8 274 33.8 274 33.8 274 33.8318 28.6 318 28.6 318 28.6 318 28.6370 24.1 370 24.1 370 24.1 370 24.1431 20.0 431 20.0 431 20.0 431 20.0


258


30 minuta 60 minuta 90 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)503 16.5 503 16.5 503 16.5 503 16.5588 13.5 588 13.5 588 13.5 588 13.5688 10.9 688 10.9 688 10.9 688 10.9805 8.81 805 8.81 805 8.81 805 8.81943 7.05 943 7.05 943 7.05 943 7.05

1110 5.60 1110 5.60 1110 5.60 1110 5.601300 4.43 1300 4.43 1300 4.43 1300 4.431520 3.49 1520 3.49 1520 3.49 1520 3.491790 2.74 1790 2.74 1790 2.74 1790 2.742100 2.14 2100 2.14 2100 2.14 2100 2.142460 1.67 2460 1.67 2460 1.67 2460 1.672900 1.30 2900 1.30 2900 1.30 2900 1.303400 1.01 3400 1.01 3400 1.01 3400 1.014010 0.788 4000 0.789 4000 0.789 4000 0.7894730 0.613 4700 0.614 4700 0.614 4700 0.6145600 0.476 5530 0.479 5530 0.479 5530 0.4796640 0.370 6510 0.374 6510 0.374 6510 0.3747890 0.287 7650 0.293 7650 0.293 7650 0.2939390 0.221 9010 0.230 9000 0.230 9000 0.230

U parnom oblaku bi se uspostavila posle vremena emitovanja od τe= 30 min dinami~karavnoteà parametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH, koja ne bi zavisila od vremenaakcedentne emisije CH3COOH, u okviru rastojanja do x∼ 3.4 km od centra tankvane.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH τe ≥ 30 min, do rastojanja odx∼ 3.4 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije CH3COOH u centralnojosi parnog oblaka u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Daljim nastavljanjem trajanja emisije CH3COOH, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH posle vremena τe> 30 min, promenila bi se saproticanjem vremena emitovanja du` pravca propagacije parnog oblaka izvan rastojanja x> 3.3 kmod centra tankvane.

Posle vremena emitovanja od τe= 60 min, uspostavila bi se nova dinami~ka ravnoteàparametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH, koja ne bi zavisila od vremena akcedentneemisije CH3COOH, a koja bi egzistirala u okviru rastojanja do x∼ 3.4−7.65 km od centra tankvane.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH τe ≥ 60 min, do rastojanjax∼ 7.65 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije CH3COOH ucentralnoj osi parnog oblaka u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Daljim nastavljanjem trajanja emisije CH3COOH, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH posle vremena τe> 60 min, promenila bi se saproticanjem vremena emitovanja du` pravca propagacije parnog oblaka izvan rastojanja x> 7.65 kmod centra tankvane.

Posle vremena emitovanja od τe= 90 min, do rastojanja x∼ 9 km od centra tankvane, ne bise u parnom oblaku uspostavila nova dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka iCH3COOH, koja ne bi zavisila od vremena akcedentne emisije CH3COOH, u okviru rastojanjax∼ 9 km od centra tankvane, koja bi se prostirala izvan posmatranog mernog podru~ja, prekorastojanja x= 9 km od centra tankvane.

Stoga za vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH τe ≥ 90 min, do rastojanjax∼ 9 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije CH3COOH u centralnojosi parnog oblaka u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).


259

Pri tome bi ravnote`ne koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka, do rastojanja nakome bi se uspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacije u parnom oblaku, bile slede}evrednosti koncentracije CH3COOH:

τe= 30 min x∼ 3.3 km Csir∼ 1.01 ppm τe= 60 min x∼ 7.6 km Csir∼ 0.293 ppm τe= 90 min x> 9.0 km

Pove}avanjem vremena akcedentne emisije CH3COOH do vremena emisije τe= 90 min,produàvale bi se horizontalne propagacije parnog oblaka i CH3COOH, a sa njima bi se produàvaoi domet akcedentne koncentracije CH3COOH iz pogona i postrojenja u okviru kompleksaKombinata MSK.

Posle vremena emitovanja τe> 90 min, nastavljanje dalje akcedentne emisije prakti~no nebi imalo nikakvog uticaja na propagacije parnog oblaka i sir}etne kiseline u gradskoj zoni Kikinde,po{to bi dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i sir}etne kiseline bilauspostavljena na rastojanju koje je izvan gradske zone Kikinde.

Daljim pove}avanjem vremena akcedentne emisije CH3COOH iz tankvane rezervoara zasir}etnu kiselinu, u okviru kompleksa Kombinata MSK, dolazilo bi samo do kvantitativnih promenaparametara parnog oblaka u duìni trajanja uspostavljenih paramatara u gradskoj zoni Kikinde, kao{to bi bila vremena trajanja forme parnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha i maksimalnihparametara dostignutih na pojedinim pozicijama du` pravca propagacije.


260

5.2.2. REFERENTNA RAVAN Z= 2.0 m

Tabela 5.2.2. − Uporedne vrednosti konc. CH3COOH u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅dza vremena akcedentne emisije τe= 30, 60, 90 i 120 min

30 minuta 60 minuta 90 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 20.4 −21.0 20.4 −21.0 20.4 −21.0 20.4−15.7 62.2 −15.7 62.2 −15.7 62.2 −15.7 62.2−10.5 91.8 −10.5 91.8 −10.5 91.8 −10.5 91.8−5.24 112 −5.24 112 −5.24 112 −5.24 112

0.0 127 0.0 127 0.0 127 0.0 1275.24 139 5.24 139 5.24 139 5.24 13910.5 148 10.5 148 10.5 148 10.5 14815.7 156 15.7 156 15.7 156 15.7 15621.0 162 21.0 162 21.0 162 21.0 16226.2 167 26.2 167 26.2 167 26.2 16726.7 166 26.7 166 26.7 166 26.7 16627.2 165 27.2 165 27.2 165 27.2 16527.9 164 27.9 164 27.9 164 27.9 16428.6 162 28.6 162 28.6 162 28.6 16229.5 160 29.5 160 29.5 160 29.5 16030.6 158 30.6 158 30.6 158 30.6 15831.8 156 31.8 156 31.8 156 31.8 15633.2 153 33.2 153 33.2 153 33.2 15334.9 150 34.9 150 34.9 150 34.9 15037.0 146 37.0 146 37.0 146 37.0 14639.3 142 39.3 142 39.3 142 39.3 14242.1 138 42.1 138 42.1 138 42.1 13845.4 133 45.4 133 45.4 133 45.4 13349.2 127 49.2 127 49.2 127 49.2 12753.7 122 53.7 122 53.7 122 53.7 12259.1 115 59.1 115 59.1 115 59.1 11565.3 109 65.3 109 65.3 109 65.3 10972.7 102 72.7 102 72.7 102 72.7 10281.4 94.7 81.4 94.7 81.4 94.7 81.4 94.791.6 87.4 91.6 87.4 91.6 87.4 91.6 87.4104 80.0 104 80.0 104 80.0 104 80.0118 72.6 118 72.6 118 72.6 118 72.6134 65.3 134 65.3 134 65.3 134 65.3154 58.2 154 58.2 154 58.2 154 58.2177 51.4 177 51.4 177 51.4 177 51.4204 45.0 204 45.0 204 45.0 204 45.0236 39.0 236 39.0 236 39.0 236 39.0274 33.4 274 33.4 274 33.4 274 33.4318 28.4 318 28.4 318 28.4 318 28.4370 23.9 370 23.9 370 23.9 370 23.9431 19.9 431 19.9 431 19.9 431 19.9503 16.4 503 16.4 503 16.4 503 16.4588 13.4 588 13.4 588 13.4 588 13.4


261


5 minuta 10 minuta 30 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)688 10.9 688 10.9 688 10.9 688 10.9805 8.79 805 8.79 805 8.79 805 8.79943 7.03 943 7.03 943 7.03 943 7.03

1110 5.59 1110 5.59 1110 5.59 1110 5.591300 4.42 1300 4.42 1300 4.42 1300 4.421520 3.48 1520 3.48 1520 3.48 1520 3.481790 2.73 1790 2.73 1790 2.73 1790 2.732100 2.14 2100 2.14 2100 2.14 2100 2.142460 1.67 2460 1.67 2460 1.67 2460 1.672900 1.30 2900 1.30 2900 1.30 2900 1.303400 1.01 3400 1.01 3400 1.01 3400 1.014010 0.788 4000 0.788 4000 0.788 4000 0.7884730 0.612 4700 0.614 4700 0.614 4700 0.6145600 0.476 5530 0.479 5530 0.479 5530 0.4796640 0.370 6510 0.374 6510 0.374 6510 0.3747890 0.287 7650 0.293 7650 0.293 7650 0.2939390 0.221 9010 0.230 9000 0.230 9000 0.230

LEGENDA:

0.0 0.230 10.9 167Csir> 0 Csir> MDKop Csir>MDKrp Csir−max

U referentnoj ravni z= 2.0 m, identi~no kao i u osi parnog oblaka z= 0.0 m, posle vremenaemitovanja od τe= 30 min uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacijaCH3COOH, koja ne bi zavisila od vremena akcedentne emisije CH3COOH, u okviru rastojanja dox∼ 3.4 km od centra tankvane.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH τe ≥ 30 min, do rastojanja odx∼ 3.4 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije CH3COOH ureferentnoj ravni z= 2.0 m, u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.), kao ni razlikaizme|u referentne ravni z= 2.0 m i ose parnog oblaka z= 0.0 m.

Daljim nastavljanjem trajanja emisije CH3COOH, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija CH3COOH posle vremena τe> 30 min, promenila bi se sa proticanjemvremena emitovanja du` pravca propagacije u referentnoj ravni z= 2.0 m, izvan rastojanjax> 3.4 km od centra tankvane.

Posle vremena emitovanja od τe= 60 min, uspostavila bi se nova dinami~ka ravnoteàparametara propagacija CH3COOH, u okviru rastojanja od centra tankvane do x∼ 3.3−7.65 km, kojana navedenom potezu u referentnoj ravni z= 2.0 m, ne bi zavisila od vremena akcedentne emisijeCH3COOH.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH τe ≥ 60 min, do rastojanjax∼ 7.65 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije CH3COOH ureferentnoj ravni z= 2.0 m, u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Daljim nastavljanjem trajanja emisije CH3COOH, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija CH3COOH posle vremena τe> 60 min, promenila bi se sa proticanjemvremena emitovanja u referentnoj ravni z= 2.0 m, du` pravca propagacije parnog oblaka prekorastojanja x> 7.65 km od centra tankvane.


262

Posle vremena emitovanja od τe= 90 min, do rastojanja x∼ 9 km od centra tankvane, ureferentnoj ravni z= 2.0 m, ne bi se uspostavila nova dinami~ka ravnoteà parametara CH3COOH,u okviru rastojanja x∼ 9 km, od centra tankvane, koja na navedenom potezu u referentnoj ravniz= 2.0 m, ne bi zavisila od vremena akcedentne emisije CH3COOH, ve} bi se prostirala izvanposmatranog mernog podru~ja, preko rastojanja x= 9 km od centra tankvane.

Stoga za vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH τc ≥ 90 min, do rastojanjax∼ 9 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije CH3COOH u referentnojravni z= 2.0 m, u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Pri tome bi ravnote`ne koncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, dorastojanja na kome bi se uspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacije u parnom oblaku,bile slede}e vrednosti koncentracije CH3COOH, identi~ne kao na nivou ravni kote tla z= 0.0 m:

τe= 30 min x∼ 3.3 km Csir∼ 1.01 ppm τe= 60 min x∼ 7.6 km Csir∼ 0.293 ppm τe= 90 min x> 9.0 km

Pove}avanjem vremena akvedentne emisije CH3COOH do vremena emisije τe= 90 min,produàvale bi se horizontalne propagacije CH3COOH, a sa njima bi se u referentnoj ravniz= 2.0 m, produàvao i domet akcedentne koncentracije CH3COOH iz pogona i postrojenja uokviru kompleksa Kombinata MSK.

Posle vremena emitovanja τe> 90 min, nastavljanje dalje akcedentne emisije prakti~no nebi imalo nikakvog uticaja na propagacije CH3COOH u gradskoj zoni Kikinde, po{to bi dinami~karavnoteà parametara propagacija CH3COOH bila uspostavljena u referentnoj ravni z= 2.0 m, narastojanju koje je izvan gradske zone Kikinde.

Daljim pove}avanjem vremena akcedentne emisije CH3COOH iz tankvane rezervoara zarafinisani i sirovi CH3COOH, u okviru kompleksa Kombinata MSK, dolazilo bi samo dokvantitativnih promena parametara CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, u duìni trajanjauspostavljenih paramatara u gradskoj zoni Kikinde, kao {to bi bila vremena trajanja forme parnogoblaka, fronta kontaminiranog vazduha i maksimalnih parametara dostignutih na pojedinimpozicijama du` pravca propagacije.

Vreme Rastojanje Konc. CH3COOH Csir (ppm) Razlikaτe (min) x (km) z= 0.0 m z= 2.0 m ∆Csir

30 3.3 1.01 1.01 0.060 7.6 0.293 0.293 0.090 9.0 0.230 0.230 0.0

120 9.0 0.230 0.230 0.0

Kvantitet uticaja vremena akcedentne emisije CH3COOH na kontaminaciju vazduhalokalne atmosfere gradske zone Kikinde moè se najbolje sagledati iz uporednog prikaza vremenakontaminacije vazduha lokalne atmosfere CH3COOH, preko vremana trajanja parnog oblaka ivremena trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u odnosu na vreme trajanja akcedentneemisije CH3COOH iz tankvane u kompleksu Kombinata MSK.

Vreme trajanja forme parnog oblaka bi do momenta uspostavljanja ravnoteà propagacijaparnog oblaka, koncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m bilo konstantno i jednakovremenu emisije τg= τe, tako {to bi se poklapalo sa ravnote`nim rastojanjima, za τc= 30 min bilo bixr∼ 3.3 km, za τc= 60 min bilo bi xr∼ 7.6 km, a za τc= 90 min i τc= 120 min bilo bi xr∼ 9.0 km.

Vreme trajanja maksimalno dostignute koncentracije CH3COOH bilo do momentauspostavljanja ravnoteà propagacije parnog oblaka, propagacije CH3COOH i koncentracijeCH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m raslo u okviru vrednosti τmax= (0.5−1.0)⋅τe= τg.

U momentu uspostavljanja ravnoteà propagacija parnog oblaka, propagacije CH3COOH ikoncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m sva tri vremenska parametra bila bi jednakaτmax= τe= τg.


263

Iz analize analiti~kih podataka se tako moè sagledati da bi se za vreme akcedentneemisije τc= 90 min ravnoteà parametara uspostavila na kompletnom posmatranom rastojanju odx= 9.0 km.

Posle momenta uspostavljanja ravnoteà propagacija parnog oblaka, propagacijeCH3COOH i koncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, vreme trajanja forme parnogoblaka i vreme trajanja maksimalno dostignute koncentracije CH3COOH bili bi direktnoproporcionalni sa daljim vremenom trajanja emisije.

Pri tome bi vreme trajanja maksimalno dostignute koncentracije CH3COOH, sarastojanjem od centra tankvane raslo zna~ajno vi{e od vreme trajanja forme parnog oblaka (oko4−5×), a oba navedena vremena bila bi ve}a od vremena trajnja akcedentne emisije, τmax>τg > τe.

Sa pove}avanjem vremena emisije podu`ni kvocijent rasta, kao i odnos rasta vremenskihparametara parnog oblaka se ne bi menjali, ve} bi zadràli konstantu vrednost, dok bi se samomenjale apsolutne vrednosti rasta vremenskih parametara parnog oblaka direktno proporcionalnosa vremenom.

Tako se na kraju moè sumirati da bi u oblasti uspostavljene dinami~ke ravnoteèparametara propagacija parnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha, CH3COOH i koncentracijeCH3COOH bili konstantni, odnosno ne bi zavisili od daljeg pove}avanja vremena akcedentnogemitovanja CH3COOH.

Izvan oblasti uspostavljene dinami~ke ravnoteè parametara propagacija parnog oblaka,fronta kontaminiranog vazduha, CH3COOH i koncentracije CH3COOH, dalje pove}avanjevremena akcedentne emisije CH3COOH, imala bi za posledicu promenu kvantiteta propagacijaparnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha, CH3COOH i koncentracije CH3COOH, dometa iobima propagacija, kao i trajanja parametara parnog oblaka.

Promena kvaliteta propagacija parnog oblaka, CH3COOH i koncentracije CH3COOH,kvocijenti propagacija parnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha, CH3COOH i koncentracijeCH3COOH, i u zoni izvan oblasti uspostavljene dinami~ke ravnoteè parametara propagacijaparnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha, CH3COOH i koncentracije CH3COOH ostala bikonstantna, odnosno kvaliet propagacija parnog oblaka, CH3COOH i koncentracije CH3COOH nebi na celom mernom podru~ju zavisio od vremena trajanja emisije CH3COOH.

Do uspostavljanja ravnoteè parametara propagacije parnog oblaka, CH3COOH kao ikoncentracije CH3COOH u parnom oblaku i okolnom vazduhu, ne bi bilo nikakvih razlika uparametrima zaga|enja u odnosu na vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH.

Prva ravnoteà parametara bi se uspostavila za vreme trajanja akcedentne emisijeCH3COOH od τc= 30 min do rastojanja xr∼ 3.4 km od centra tankvane, pri ~emu bi se potpunoizjedna~ili parametri u osi gasnog oblaka z= 0.0 m i referentnoj ravni z= 2.0 m.

Analiza pojedina~nih uticaja razli~itih vremena akcedentne emisije od τc= 30−90 minstoga }e biti obra|ena po parametrima, a posmatrana zona }e se nalaziti u opsegu rastojanjax= 3−9 km od centra tankvane, gde se i javljaju razlike u parametrima u odnosu na razli~itavremena akcedentne emisije CH3COOH iz tankvane rezervoara u kompleksu Kombinata MSK.


264

5.2.3. [IRINA PARNOG OBLAKA

[irina parnog oblaka prakti~no ne bi zavisila od ambijentalne temperature vazuha.Dijagram {irine parnog oblaka za opseg vremena emisije τe= 30−120 min prikazan je na dijagramu5.2.1.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

alka

(m

)

Dijagram 5.2.1. − [irina parnog oblaka za opseg vremena emisije τe= 30−120 min

[irina parnog oblaka za opseg vremena emisije τe= 30−120 min bi u posmatranim zonamaiznosila:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,bpo∼ 160 m

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica, industrijskazona u JZ delu Kikinde, bpo∼ 400 m

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, bpo∼ 540 m

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, bpo∼ 715 m


265

5.2.4. VREME TRAJANJA PARAMETARA PARNOG OBLAKA

Vreme trajanja parnog oblaka, vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH uparnom oblaku, kao i njihov me|usobni odnos zna~ajno bi zavisili od vremena akcedentne emisijesir}etne kiseline.

02468

101214161820222426283032343638404244464850525456

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)

trajanje maksimalne koncentracije

trajanje parnog oblaka

Dijagram 5.2.2. − Vremenski parametri parnog oblaka za vreme emisije τe= 30 min

Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, do rastojanja od x∼ 3.4 km od centra tankvanetrajanje parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanjamaksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 15− 30 min,odnosno od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pa do vremena trajanja akcedentneemisije CH3COOH (dijagram 5.2.2.).

Ova lokacija bi se skoro poklapala sa lokacijom uspostavljene dinami~ke ravnoteèparametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH u vremenu τpo= 30 min. To bi zna~ilo da bi separni oblak propagirao bez usporavanja i zadràvanja samo do distance koja bi odgovaralapre|enom putu parnog oblaka no{enog strujanjem vetra.

Na svakoj lokaciji na potezu od centra tankvane do rastojanja x∼ 3.4 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija CH3COOH, odnosno koliko bi preko lokacijeputovao parni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).

Maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka trajala bi od 15 − 30 min,onoliko vremena koliko je dostizana tokom emisije CH3COOH (dijagram 5.2.2.).

Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije CH3COOH, parni oblak bitrajao u zoni preko rastojanja od x> 3.4 km od centra tankvane, duè od vremena trajanja emisijeCH3COOH, tako {to bi sa daljim proticanjem vremana ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.

U JZ delu prigradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, parni oblak bi se zadràvao oko1% vremena duè (τpo= 30.3 min), a maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblakazadràla bi se oko 6% duè (τsir−max= 32.0 min) od vremena trajanja akcedentne emisije CH3COOH(dijagram 5.2.2.).

To zna~i da bi se maksimalno dostignuta koncentracija CH3COOH, kao posledicaakcedentno emitovanog CH3COOH τe∼ 30 min, zadràvala u JZ delu predgra|a Kikinde okoτi−max∼ 32 min (dijagram 5.2.2.).


266

U centralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, parni oblak bi se zadràvao oko5% vremena duè (τpo= 31.5 min), a maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblakazadràla bi se oko 30% duè (τsir−max= 41.2 min) od vremena trajanja akcedentne emisijeCH3COOH (dijagram 5.2.2.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija CH3COOH, kao posledica akcedentnoemitovanog CH3COOH τe∼ 30 min, zadràvala bi se u centralnoj gradskoj zoni Kikinde okoτi−max∼ 41.2 min (dijagram 5.2.2.).

Na izlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 9 km, parni oblak bi se zadràvao oko11% vremena duè (τpo= 33.5 min), a maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblakazadràla bi se oko 40% duè (τsir−max= 52.4 min) od vremena trajanja akcedentne emisijeCH3COOH (dijagram 5.2.2.).

Parni oblak bi se maksimalno zadràvao 11% duè vremena (τpo= 33.5 min) od vremenaemisije CH3COOH, na rastojanju od x∼ 9 km od centra tankvane (dijagram 5.2.2.).

Maksimalno dostignuta akcedentne koncentracija CH3COOH zadràvala bi se u SI delupredgra|a Kikinde okoτi−max∼ 52.4 min (dijagram 5.2.2.).

02468

101214161820222426283032343638404244464850525456586062646668


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)




Za vreme akcedentne emisije τe= 60 min, do rastojanja od x∼ 7.65 km od centra tankvanetrajanje parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanjamaksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 30− 60 min,odnosno od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pa do vremena trajanja akcedentneemisije CH3COOH (dijagram 5.2.3.).

Ova lokacija bi se skoro poklapala sa lokacijom uspostavljene dinami~ke ravnoteèparametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH u vremenu τpo= 60 min. To bi zna~ilo da bi separni oblak propagirao bez usporavanja i zadràvanja samo do distance koja bi odgovaralapre|enom putu parnog oblaka no{enog strujanjem vetra.

Na svakoj lokaciji na potezu od centra tankvane do rastojanja x∼ 7.65 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija CH3COOH, odnosno koliko bi preko lokacijeputovao parni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 60 min).


267


Posle vremena τe> 60 min, po prestanku akcedentne emisije CH3COOH, parni oblak bitrajao u zoni preko rastojanja od x> 7.65 km od centra tankvane, duè od vremena trajanja emisijeCH3COOH, tako {to bi sa daljim proticanjem vremana ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.

Situacija sa vremenom trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u parnom oblaku bibila zna~ajno drasti~nija.

U JZ delu prigradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 60 min), a maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnogoblaka zadràla bi se oko 12.5% kra}e (τsir−max= 45.8 min) od vremena trajanja akcedentne emisijeCH3COOH (dijagram 5.2.3.).

Maksimalno dostignuta akcedentne koncentracija CH3COOH, kao posledica akcedentnoemitovanog CH3COOH τe∼ 60 min, zadràvala bi se u JZ delu prigradske zone Kikinde okoτi−max∼ 45.8 min (dijagram 5.2.3.).

U centralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 60 min), a maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnogoblaka zadràla bi se oko 10% kra}e (τsir−max= 53.8 min) od vremena trajanja akcedentne emisijeCH3COOH (dijagram 5.2.3.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija CH3COOH, kao posledica akcedentnoemitovanog CH3COOH τe∼ 60 min, zadràvala bi se u centralnoj gradskoj zoni Kikinde okoτi−max∼ 53.8 min (dijagram 5.2.3.).

Na izlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 9 km, parni oblak bi se zadràvao oko1% vremena duè (τpo= 60.4 min), a maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblakazadràla bi se oko 9% duè (τsir−max= 65.2 min) od vremena trajanja akcedentne emisije CH3COOH(dijagram 5.2.3.). To zna~i da bi se i maksimalno dostignuta koncentracija CH3COOH, kaoposledica akcedentno emitovanog CH3COOH τe∼ 60 min, zadràvala u SI delu predgra|a Kikindeoko τi−max∼ 65.2 min (dijagram 5.2.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 90 min i τe= 120 min, ravnoteà parametara gasnogoblaka bila bi dostignuta izvan posmatrane zone, na rastojanju od x> 9 km od centra tankvane.

048

121620242832364044485256606468727680848892


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)





268

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

gasn

og o

blak

a (m

in)




Za vreme akcedentne emisije τe= 90 min i τe= 120 min, sve do kraja, do rastojanja odx∼ 9.0 km od centra tankvane, trajanje parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije,dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka raslo u opseguvrednosti od 1/2−5/6 vremena trajanja akcedentne emisije, odnosno od 45−85 min (50−100 min),(dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

Na svakoj lokaciji na potezu od centra tankvane do rastojanja x∼ 9 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija CH3COOH, odnosno koliko bi preko lokacijeputovao parni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 90 min, odnosno τpo= 120 min).

Maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka trajala bi od 45−85 min,odnosno 50−100 min, tj. onoliko vremena koliko je dostizana tokom emisije CH3COOH (dijagrami5.2.4. i 5.2.5.).

U JZ delu prigradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 90 min, odnosno τpo= 120 min), a maksimalna koncentracijaCH3COOH u osi parnog oblaka zadràla bi se oko 30% kra}e (τmet−max= 62.5 min, odnosnoτmet−max= 78 min) od vremena trajanja akcedentne emisije CH3COOH (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija CH3COOH, kao posledica akcedentnoemitovanog CH3COOH τe= 90 min, odnosno τpo= 120 min, zadràvala bi se u JZ delu prigradskezone Kikinde oko τi−max∼ 62.5 min, odnsono τmet−max= 78 min (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

U centralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 90 min, odnosno τpo= 120 min), a maksimalna koncentracijaCH3COOH u osi parnog oblaka zadràla bi se oko 20% kra}e (τmet−max= 72 min, odnosnoτmet−max= 86 min) od vremena trajanja akcedentne emisije CH3COOH (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija CH3COOH, kao posledica akcedentnoemitovanog CH3COOH τe∼ 90 min, odnosno τpo= 120 min, zadràvala bi se u centralnoj gradskojzoni Kikinde oko τi−max∼ 84 min, odnosno τmet−max= 98 min (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).


269

5.2.5. KONCENTRACIJA CH3COOH U REFERENTNOJ RAVNI Z= 2.0 m

Koncentracija CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m ne zavisi zna~ajno od vremenaakcedentne emisije CH3COOH.

00.050.1

0.150.2

0.250.3

0.350.4

0.450.5

0.550.6

0.650.7

0.750.8

0.850.9

0.951

1.051.1

1.151.2

1.251.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.2.6. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d za vreme τe= 30 min

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde, u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, za vreme akcedentne emisije od τe= 30 min, kretala bise u okvirima:

Csir= 0.790 ppm na rastojanju x= 4 km (JZ predgra|e Kikinde) Csir= 0.430 ppm na rastojanju x= 6 km (administrativni centar Kikinde) Csir= 0.240 ppm na rastojanju x= 9 km (SI predgra|e Kikinde)

Koncentracija CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde prostiralabi se po pravcu centralnih gradskih saobra}ajnica (po centralnoj dijagonali).

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha CH3COOH, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentneravni z= 2.0 m, za vreme akcedentne emisije od τe= 60 min, kretala bi se u okvirima:




270

00.050.1

0.150.2

0.250.3

0.350.4

0.450.5

0.550.6

0.650.7

0.750.8

0.850.9

0.951

1.051.1

1.151.2

1.251.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)


00.050.1

0.150.2

0.250.3

0.350.4

0.450.5

0.550.6

0.650.7

0.750.8

0.850.9

0.951

1.051.1

1.151.2

1.251.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)



271

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde, na nivou referentne ravniz= 2.0 m, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, za vreme akcedentne emisije od τe= 90 min, kretalabi se u okvirima:



00.050.1

0.150.2

0.250.3

0.350.4

0.450.5

0.550.6

0.650.7

0.750.8

0.850.9

0.951

1.051.1

1.151.2

1.251.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

Ha

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)


Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde, na nivou referentne ravniz= 2.0 m, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, za vreme akcedentne emisije od τe= 120 min,kretala bi se, isto kao za vreme akcedentne emisije od τe= 90 min, u okvirima:




272

5.2.6. UTICAJ VREMENA AKCDENTNOG ISTICANJA CH3COOH NAKONCENTRACIJU CH3COOH U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije CH3COOH bila bi direktnoproporcionalna vremenu trajanja akcedentne emisije CH3COOH.

Tabela 5.2.3. − Uporedna analiza propagacije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m uopsegu vremena emisije CH3COOH od τe= 30−120 min

Vremeemisije

Koncentracija CH3COOH u ravni z= 2.0 mCsir (ppm)

τe (min) x= 4 km x= 6 km x= 9 km30 0.790 0.430 0.24060 0.786 0.425 0.23290 0.784 0.422 0.230

120 0.784 0.422 0.230

Vreme trajanja akcedentnog isparavanja CH3COOH iz tankvane bio bi faktor direktneproporcionalnosti koncentracije CH3COOH u mernim ta~kama du` puta propagacije, {to bi vremeakcedentnog isparavanja CH3COOH iz tankvane bilo ve}e, to bi koncentracija CH3COOH ureferentnoj ravni bila vi{a.

Me|utim, nivo zavisnosti u posmatranom mernom podru~ju do rastojanja x= 9 km odcentra tankvane, mogao bi se smatrati zanemarljivim, po{to bi se do vremena akcedentnogisparavnja CH3COOH iz tankvane od τe= 60 min kretao ispod vrednosti realne koncentracijeCH3COOH (Csir< 0.01 ppm), dok bi se preko vremena akcedentnog isparavnja CH3COOH iztankvane od τe= 90 min kretao oko vrednosti koncentracije CH3COOH u tragovima(Csir< 0.01 ppm), a preko vremena akcedentnog isparavnja CH3COOH iz tankvane od τe= 120 minkretao oko vrednosti koncentracije CH3COOH nivoa pojedina~nih molekula (Csir< 0.001 ppm).

Pove}avanjem vremena akcedentne emisije CH3COOH du` pravca propagacije parnogoblaka dolazilo do zna~ajnijeg produàvanja dometa koncentracije CH3COOH, tako {to bi se krajnidomet propagacije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m pove}avao.

Tabela 5.2.4. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u opsegu vremena emisijeCH3COOH od τe= 30−120 min

Vremeemisije

Vreme trajanja parnog oblaka −τpo (min)

Vreme trajanja maksmalne konc.CH3COOH − τsir (min)

τe (min) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km30 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.460 60.0 60.0 60.4 45.8 53.8 65.290 90.0 90.0 90.0 62.5 72.0 84.0

120 120.0 120.0 120.0 78.0 86.0 98.0

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama bilo bi direktnoproporcionalno udaljenosti lokacije od centra tankvane, {to bi udaljenost lokacije od centratankvane bila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo duè, i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bio bi obrnutoproporcionalan vremenu emisije CH3COOH, {to bi vreme emisije bilo ve}e, to bi koli~nik vremenazadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bio manji, kao i obratno.

Za vreme trajanja emisije od τe= 30 min, koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka ivremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11


273


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

60 060

1 0060 060

1 0060 460

1 06


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

90 090

1 090 090

1 090 090

1 0


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

120 0120

1 0120 0120

1 0120 0120

1 0

Propagacija CH3COOH bila bi direktno proporcionalna vremenu trajanja akcedentneemisije CH3COOH iz postrojenja i pogona u okviru kompleksa Kombinata MSK.

Propagacija CH3COOH, imala bi tako|e dinami~an karakter, koji bi se ogledao udostizanju maksimalne koncentracije CH3COOH, posle koga bi se beleìo pad koncentracijeCH3COOH do dostizanja ravnoteè vrednosti koncentracije CH3COOH na pojedina~nimlokacijama na pravcu podu`ne propagacije parnog oblaka.

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH, bila bi obrnuto proporcionalana vremenutrajanja emisije CH3COOH, {to bi vreme trajanja emisije CH3COOH bilo duè, to bi maksimalnavrednost koncentracije CH3COOH bila nià, kao i obratno.

Maksimalna vrednost koncentracije CH3COOH, na rastojanjima od x∼ 4 km, x< 6 km ix< 9 km od centra tankvane, u zoni JZ predgra|a Kikinde, dostizala bi se u vremenu trajanjaemisije CH3COOH od τsir ∼ 30 min.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH bilo bi direktno proporcionalnoudaljenosti lokacije od centra tankvane CH3COOH, tako da {to bi lokacija bila udaljenija od centratankvane, to bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH bilo ve}e, kao i obratno.

Koli~nik vremena trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH i vremena akcedentneemisije CH3COOH bio bi obrnuto proporcionalan duìni trajanja akcedentne emisije CH3COOH,{to bi vreme trajanja akcedentne emisije bilo kra}e, to bi koli~nik vremena trajanja maksimalnekoncentracije CH3COOH i vremena akcedentne emisije CH3COOH bio manji, kao i obrnuto.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u parnom oblaku direktno odre|ujevreme trajanja maksimalne koncentracije u vazduhu lokalne atmosfere.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka mogu prakti~no preslikati na kvalitet propagacijekoncentracije CH3COOH.

Za vreme trajanja emisije od τe= 30 min, koli~nik vremena zadràvanja maksimalnekoncentracije CH3COOH i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

sir

e

sir

e

sir

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75


ττ

ττ

ττ

sir

e

sir

e

sir

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( )..

.− = = − = = − = =4 6 9

45 860

0 7653 860

0 896 25

601 04


274


ττ

ττ

ττ

sir

e

sir

e

sir

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

62 590

0 6972 090

0 8084 090

0 93


ττ

ττ

ττ

sir

e

sir

e

sir

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

78 0120

0 6586 0120

0 7298 0120

0 82

Vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH bilo bi faktor direktne proporcionalnostipropagacije parnog oblaka, propagacije CH3COOH, propagacije koncentracije CH3COOH, kao idostizanja maksimalne koncentracije i koncentracije CH3COOH u zavisnosti od udaljenostiposmatrane lokacije.

Na osnovu rezultata prezentirane analize uticaja vremena emisije CH3COOH na kvalitet ikvantitet propagacije parnog oblaka, CH3COOH i koncentracije CH3COOH u okviru posmatranihzona Kikinde, mogla bi se postaviti slede}a kategorizacija uticaja:

najnepovoljniji uticaj vremena emisije − τe= 30 min prose~ni uticaj vremena emisije − τe= 60 min najpovoljniji uticaj vremena emisije − τe= 120 min

Visina koncentracije CH3COOH na celokupnoj teritoriji gradske zone Kikinde bila uopsegu posmatranog vremena emisije 30 min ≤ τe ≤ 120 min, na celom posmatranom potezu dorastojanja x∼ 9 km od centra tankvane, ne{to je ve}a od maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH na otvorenom prostoru Csir= (8−2.5)⋅ MDKop= 0.8−0.25 ppm.

Vreme trajanja emisije CH3COOH kao faktor kvaliteta (visine) zaga|enja vazduha ugradskoj zoni Kikinde, ne bi bilo od velikog direktnog zna~aja, po{to bi zaga|enje vazduhaCH3COOH na nivou celokupne teritorije Kikinde, kao posledica akcedentno emitovanogCH3COOH, bilo relativno nièg intenziteta bez obzira na vreme trajanja akcedentne emisijeCH3COOH.

Vreme trajanja emisije CH3COOH kao faktor kvantiiteta (duìne trajanja) zaga|enjavazduha u gradskoj zoni Kikinde, sa stanovi{ta rizika od zaga|enja vazduha u gradskoj zoni KikindeCH3COOH, ne bi imalo velikog direktnog uticaja na kvalitet i kvantitet emisije CH3COOH iz svihcentra tankvane u Kikindi.

Sa tog stanovi{ta se moè smatrati da bi vreme emisije CH3COOH trebalo biti {to kra}e,kako bi koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde trajala {to kra}e, tako da bi biosmanjen kvantitet (vreme trajanja) nepovoljnih efekata zaga|enja CH3COOH u dostignutoj zoniprekora~enja.

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU SIR[ETNE KISELINE

275

5.3. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE

5.3.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.3.1. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u centralnoj osi parnogoblaka za ambijentalne temeperature ta= − 10°C, 0°C, 10°C, 20°C i 28.5°C

− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 109 −21.0 113 −21.0 117 −21.0 121 −21.0 125−15.7 124 −15.7 129 −15.7 134 −15.7 138 −15.7 142−10.5 134 −10.5 139 −10.5 144 −10.5 149 −10.5 154−5.24 141 −5.24 146 −5.24 152 −5.24 157 −5.24 162

0 147 0 152 0 158 0 163 0 1685.24 151 5.24 157 5.24 163 5.24 169 5.24 17310.5 155 10.5 161 10.5 167 10.5 173 10.5 17815.7 159 15.7 165 15.7 171 15.7 177 15.7 18221.0 161 21.0 168 21.0 174 21.0 180 21.0 18526.2 164 26.2 170 26.2 176 26.2 183 26.2 18826.7 163 26.7 169 26.7 175 26.7 181 26.7 18627.2 161 27.2 167 27.2 173 27.2 180 27.2 18527.9 160 27.9 166 27.9 172 27.9 178 27.9 18328.6 158 28.6 164 28.6 170 28.6 176 28.6 18129.5 156 29.5 161 29.5 167 29.5 173 29.5 17830.6 153 30.6 159 30.6 165 30.6 170 30.6 17531.8 150 31.8 156 31.8 162 31.8 167 31.8 17233.2 147 33.2 153 33.2 158 33.2 164 33.2 16934.9 144 34.9 149 34.9 155 34.9 160 34.9 16437.0 140 37.0 145 37.0 150 37.0 155 37.0 16039.3 135 39.3 141 39.3 146 39.3 151 39.3 15542.1 131 42.1 136 42.1 140 42.1 145 42.1 14945.4 126 45.4 130 45.4 135 45.4 139 45.4 14349.2 120 49.2 124 49.2 129 49.2 133 49.2 13753.7 114 53.7 118 53.7 122 53.7 127 53.7 13059.1 108 59.1 112 59.1 116 59.1 119 59.1 12365.3 101 65.3 105 65.3 108 65.3 112 65.3 11572.7 94.5 72.7 97.8 72.7 101 72.7 104 72.7 10781.4 87.6 81.4 90.6 81.4 93.7 81.4 96.6 81.4 99.191.6 80.6 91.6 83.4 91.6 86.1 91.6 88.8 91.6 91.0104 73.6 104 76.1 104 78.5 104 80.9 104 82.9118 66.7 118 68.9 118 71.0 118 73.1 118 74.9134 60.0 134 61.9 134 63.8 134 65.6 134 67.1154 53.4 154 55.1 154 56.7 154 58.3 154 59.6177 47.2 177 48.6 177 50.0 177 51.3 177 52.4204 41.3 204 42.5 204 43.7 204 44.8 204 45.7236 35.8 236 36.8 236 37.8 236 38.7 236 39.5274 30.7 274 31.5 274 32.4 274 33.2 274 33.8318 26.1 318 26.8 318 27.5 318 28.1 318 28.6370 21.9 370 22.5 370 23.1 370 23.6 370 24.1431 18.3 431 18.8 431 19.2 431 19.7 431 20.0


276


− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)503 15.1 503 15.5 503 15.9 503 16.2 503 16.5588 12.3 588 12.7 588 13.0 588 13.2 588 13.5688 100 688 10.3 688 10.5 688 10.7 688 10.9805 8.06 805 8.27 805 8.46 805 8.63 805 8.81943 6.44 943 6.61 943 6.77 943 6.89 943 7.05

1110 5.12 1110 5.25 1110 5.37 1110 5.47 1110 5.601300 4.04 1300 4.15 1300 4.24 1300 4.33 1300 4.431520 3.18 1520 3.26 1520 3.34 1520 3.40 1520 3.491790 2.49 1790 2.55 1790 2.61 1790 2.67 1790 2.742100 1.94 2100 1.99 2100 2.04 2100 2.09 2100 2.142460 1.51 2460 1.55 2460 1.59 2460 1.63 2460 1.672900 1.18 2900 1.21 2900 1.24 2900 1.27 2900 1.303400 0.913 3400 0.940 3400 0.963 3400 0.987 3400 1.014010 0.708 4010 0.730 4010 0.748 4010 0.767 4010 0.7884730 0.549 4730 0.566 4730 0.581 4730 0.596 4730 0.6135600 0.426 5600 0.439 5600 0.451 5600 0.464 5600 0.4766640 0.330 6640 0.341 6640 0.350 6640 0.360 6640 0.3707890 0.255 7890 0.264 7890 0.271 7890 0.279 7890 0.2879390 0.196 9390 0.203 9390 0.209 9390 0.215 9390 0.221

Temperatura kao faktor razmene mase direktno bi delovala na pove}avanje parnekinetike, ~ime bi se ubrzavalo kretanje, kako mase samog vazduha, tako i sir}etne kiseline unutarmase vazduha mehanizmom molekulske difuzije, {to bi zna~ilo da bi sa porastom temperaturerastao i domet, odnosno propagacija sir}etne kiseline, {to bi se odrazilo na pove}avanjekoncentracije sir}etne kiseline u parnom oblaku na pojedina~nim lokacijama. Osnovni mehanizampodu`ne propagacije sir}etne kiseline bilo bi odno{enje parnog oblaka strujanjem vazduha, na kojina~in bi se najve}a masa sir}etne kiseline pronosila u podu`nom pravcu.

Istovremeno, tokom odno{enja CH3COOH vetrom u podu`nom pravcu, vr{ila bi serazmena CH3COOH izme|u parnog oblaka i slojeva vazduha koji ga okruùju, mehanizmomdifuzije, vrtlo`nog i molekulskog tipa, ~ime bi se uspostavljala propagacija CH3COOH u svimpravcima. Propagacija CH3COOH u svim pravcima imala bi za posledicu stalno smanjivanjekoncentracije CH3COOH u parnom oblaku, tako da bi se masa CH3COOH, tokom odno{enja upodu`nom pravcu strujanjem vazduha, permanentno rasipala, ~ime bi sve ve}a zapremina vazduhaoko parnog oblaka bila kontaminirana sir}etnom kiselinom.

Jedan od pravaca propagacije sir}etne kiseline bi se poklapao sa pravcem propagacijeparnog oblaka, odnosno sa pravcem strujanja vetra, ~ime bi se dodatno pove}avala koncentracijasir}etne kiseline u narednim slojevima vazduha u pravcu propagacije, odnosno ~ime bi se dodatnouve}avala podu`na propagacija sir}etne kiseline mehanizmima vrtlo`ne i molekulske difuzije.

Udeo ovog difuznog faktora u podu`noj propagaciji sir}etne kiseline bio bi zna~ajno niègreda od udela mehanizma odno{enja sir}etne kiseline strujanjem vazduha na podu`nu propagacijusir}etne kiseline u pravcu propagacije parnog oblaka.

Udeo difuznog faktora podu`ne propagacije sir}etne kiseline bio bi direktno zavisan odtemperature, tako da bi sa pove}avanjem temperature u parnoj masi dolazilo do pove}avanjapodu`ne propagacije sir}etne kiseline.

Ambijentalna temperatura bi, osim direktno na propagaciju CH3COOH prekomehanizama vrtlo`ne i molekulske difuzije, delovala i posredno na propagaciju CH3COOH, prekorazmene toplote vrtlo`nom i molekulskom konvekcijom toplote izme|u parnog oblaka i okolnogvazduha, ~ime bi se direktno uticalo na visinu i odràvanje nivoa parne kinetike u vazduhu lokalneatmosfere.


277

Prilikom akcedentne emisije CH3COOH dolazilo bi do me{anja parnog oblakatemperature tg∼ 25 °C sa ambijentalnim vazduhom u najve}em broju slu~ajeva niè temperature,~ime bi se parni oblak permanentno hladio usled konvektivne razmene toplote sa okolnimvazduhom, tako da bi se, pored gradijenta podu`nog pada koncentracije sir}etne kiseline,uobi~ajeno beleìo i gradijent podu`nog pada toplote u pravcu strujanja vazduha.

Izuzetak od ovakve propagacije ~inila bi propagacija parnog oblaka sa sir}etnom kiselinompri vi{im ambijentalnim temperaturama (kao recimo ta= 28.5 °C), pri kojima bi se kra}e vreme, doizjedna~avanja temperatura, parni oblak malo zagrejao usled konvektivne razmene toplote saokolnim vazduhom, tako da bi se, pored gradijenta podu`nog pada koncentracije sir}etne kiseline,tada beleìo i mali gradijent podu`nog rasta toplote u pravcu strujanja vazduha.

[to bi ambijentalna temperatura bila nià, to bi se parni oblak brè i intenzivnije hladio, pabi udeo difuznog faktora u podu`noj propagaciji sir}etne kiseline bio manji, ~ime bi i podu`napropagacija sir}etne kiseline bila manja, a samim tim bi i domet sir}etne kiseline bio kra}i.

Pove}avanjem ambijentalne temperature uspostavljao bi se gradijent podu`nog padasir}etne kiseline na razli~itim rastojanjima, kome se ne bi sa porastom temperature pove}avalo irastojanje na kome bi se uspostavljao gradijent podu`nog pada sir}etne kiseline.

Za razli~ite ambijentalne temperature ta= (−10)÷28.5 °C, do kraja mernog opsega, dorastojanja x= 9 km od izvora emisije, bila bi uspostavljena ravnote`na dinamika pada podu`noggradijenta koncentracije sir}etne kiseline u centralnoj osi parnog oblaka u odnosu na pre|eni put,odnosno rastojanje od izvora emisije.

Pove}avanjem ambijentalne temperature produàvale bi se horizontalne propagacijeparnog oblaka i sir}etne kiseline, a sa njima bi se produàvao i domet koncentracija sir}etnekiseline.


278


Tabela 5.3.2. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u si propagacije y= 0.0⋅d zaambijentalne temeperature ta= − 10 °C, 0 °C, 10 °C, 20 °C i 28.5 °C

− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 17.8 −21.0 18.5 −21.0 19.1 −21.0 19.8 −21.0 20.4−15.7 54.3 −15.7 56.3 −15.7 58.4 −15.7 60.5 −15.7 62.2−10.5 80.1 −10.5 83.1 −10.5 86.2 −10.5 89.2 −10.5 91.8−5.24 98.0 −5.24 102 −5.24 105 −5.24 109 −5.24 112

0 111 0 115 0 120 0 124 0 1275.24 121 5.24 126 5.24 130 5.24 135 5.24 13910.5 129 10.5 134 10.5 139 10.5 144 10.5 14815.7 136 15.7 141 15.7 146 15.7 151 15.7 15621.0 141 21.0 147 21.0 152 21.0 157 21.0 16226.2 146 26.2 152 26.2 157 26.2 163 26.2 16726.7 145 26.7 151 26.7 156 26.7 162 26.7 16627.2 144 27.2 150 27.2 155 27.2 160 27.2 16527.9 143 27.9 148 27.9 154 27.9 159 27.9 16428.6 141 28.6 147 28.6 152 28.6 157 28.6 16229.5 140 29.5 145 29.5 150 29.5 156 29.5 16030.6 138 30.6 143 30.6 148 30.6 154 30.6 15831.8 136 31.8 141 31.8 146 31.8 151 31.8 15633.2 133 33.2 138 33.2 143 33.2 148 33.2 15334.9 131 34.9 136 34.9 141 34.9 145 34.9 15037.0 128 37.0 132 37.0 137 37.0 142 37.0 14639.3 124 39.3 129 39.3 133 39.3 138 39.3 14242.1 120 42.1 125 42.1 129 42.1 134 42.1 13845.4 116 45.4 120 45.4 125 45.4 129 45.4 13349.2 112 49.2 116 49.2 120 49.2 124 49.2 12753.7 107 53.7 110 53.7 114 53.7 118 53.7 12259.1 101 59.1 105 59.1 109 59.1 112 59.1 11565.3 95.6 65.3 99.1 65.3 102 65.3 106 65.3 10972.7 89.7 72.7 92.9 72.7 96.1 72.7 99.2 72.7 10281.4 83.6 81.4 86.5 81.4 89.4 81.4 92.3 81.4 94.791.6 77.3 91.6 80.0 91.6 82.6 91.6 85.2 91.6 87.4104 71.0 104 73.4 104 75.7 104 78.1 104 80.0118 64.6 118 66.7 118 68.8 118 70.9 118 72.6134 58.3 134 60.2 134 62.0 134 63.8 134 65.3154 52.2 154 53.8 154 55.4 154 57.0 154 58.2177 46.2 177 47.6 177 49.0 177 50.3 177 51.4204 40.6 204 41.8 204 42.9 204 44.1 204 45.0236 35.2 236 36.3 236 37.3 236 38.2 236 39.0274 30.3 274 31.2 274 32.0 274 32.8 274 33.4318 25.8 318 26.5 318 27.2 318 27.9 318 28.4370 21.7 370 22.3 370 22.9 370 23.4 370 23.9431 18.1 431 18.6 431 19.1 431 19.5 431 19.9503 15.0 503 15.4 503 15.8 503 16.1 503 16.4588 12.3 588 12.6 588 12.9 588 13.2 588 13.4


279


− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)688 9.98 688 10.2 688 10.5 688 10.7 688 10.9805 8.04 805 8.25 805 8.44 805 8.6 805 8.79943 6.43 943 6.59 943 6.75 943 6.88 943 7.03

1110 5.11 1110 5.24 1110 5.36 1110 5.47 1110 5.591300 4.03 1300 4.14 1300 4.24 1300 4.32 1300 4.421520 3.17 1520 3.26 1520 3.33 1520 3.40 1520 3.481790 2.48 1790 2.55 1790 2.61 1790 2.67 1790 2.732100 1.94 2100 1.99 2100 2.04 2100 2.08 2100 2.142460 1.51 2460 1.55 2460 1.59 2460 1.63 2460 1.672900 1.18 2900 1.21 2900 1.24 2900 1.27 2900 1.303400 0.913 3400 0.940 3400 0.963 3400 0.986 3400 1.014010 0.708 4010 0.730 4010 0.748 4010 0.767 4010 0.7884730 0.549 4730 0.566 4730 0.581 4730 0.596 4730 0.6125600 0.426 5600 0.439 5600 0.451 5600 0.463 5600 0.4766640 0.330 6640 0.341 6640 0.350 6640 0.360 6640 0.3707890 0.255 7890 0.264 7890 0.271 7890 0.279 7890 0.2879390 0.196 9390 0.203 9390 0.209 9390 0.215 9390 0.221

LEGENDA:

0.0 0.196 10.2 167Csir> 0 Csir> MDKop Csir>MDKrp Csir−max

Uticaj ambijentalne temperature na podu`nu propagaciju koncentracije CH3COOH ucentralnoj osi propagacije, na nivou kote ravni z= 2.0 m, bio bi proporcionalan prethodnom uticajuna propagaciju CH3COOH u centralnoj osi parnog oblaka, tako da bi se podu`ne propagacijeparnog oblaka i CH3COOH u centralnoj osi parnog oblaka i koncentracije CH3COOH u centralnojosi propagacije, na nivou kote ravni z= 2.0 m, jednako pona{ale u odnosu na ambijentalnutemperaturu.

Sa porastome ambijentalne temperature u opsegu ta= (−10 °C)÷28.5 °C, na nivou koteravni z= 2.0 m, do{lo bi do proporcionalnog porasta propagacije parnog oblaka i koncentracijesir}etne kiseline.

Od centra tankvane pa do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 9 km, za razli~iteambijentalne temperature uspostavila bi se permanentna razlika koncentracija CH3COOH u svakojpojedina~noj mernoj ta~ki du` pravca propagacije.

Ova razlika koncentracja bi opadala sa rastojanjem od centra tankvane, tako da bi se udelu izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, u zoni magistralnog puta Kikinda−Novi Sad iotvorenih obradivih povr{ina, kretala u opsegu ∆Csir∼ 5−0.5 ppm, odnosno u granicama izme|umaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru i realne koncentracijeCH3COOH, a u delu gradske zone Kikinde u opsegu ∆Csir∼ 0.5−0.1 ppm, odnosno u domenumaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoru (n⋅MDKop= n⋅0.1 ppm,za n∼1−5).

Kako su ove razlike, pogotovu u delu gradske zone Kikinde male, to }e analizapojedina~nih uticaja razli~itih temperatura u opsegu ta= (−10 °C)÷28.5 °C stoga biti obra|ena poparametrima, a uà posmatrana zona }e se nalaziti u opsegu rastojanja x= 3−9 km od centratankvane, koja sa stanovi{ta mogu}nosti kontaminacije i ugrioàvanja zdravlja ljudi i ìvotinjadaleko reprezentativnija od otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde.


280

5.3.3. [IRINA PARNOG OBLAKA

Kao {to se moè sagledati, ni ambijentalna temperatura prakti~no ne bi uticala na {irinugasnog oblaka. Dijagram {irine parnog oblaka za ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °Cprikazan je na dijagramu 5.3.1.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.3.1. − [irina parnog oblaka za opseg za ambijentalne temeperatureta= (− 10) °C÷28.5 °C

[irina parnog oblaka za opseg za ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C bi uposmatranim zonama iznosila:


na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, bpo∼ 400 m




281


Vreme trajanja parnog oblaka, vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH uparnom oblaku, kao i njihov me|usobni odnos uop{te ne bi zavisili od ambijentalne temperaturevazduha. Dijagram parametara parnog oblaka za ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °Cprikazan je na dijagramu 5.3.2.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254


Tra

janj

e pa

ram

etar

a pa

rnog

obl

aka

(min

)

trajanje maksimalne konc.

Trajanje parnog oblaka

Dijagram 5.3.2. − Vremenski parametri parnog oblaka za opseg za ambijentalnetemeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Vreme trajanja parnog oblaka za opseg ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °Cbi u posmatranim zonama iznosila:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τpo∼ 30 min

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τpo∼ 30.3 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 31.5 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τpo∼ 33.5 min

Vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline za opseg ambijentalnetemeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C bi u posmatranim zonama iznosilo:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τmk∼ 19.5 min

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τmk ∼ 32 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 41.2 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τmk ∼ 52.4 min


282


Koncentracija sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m zavisi u prili~noj meri odambijentalne temperature spoljnog vazduha.

00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.21.25

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.3.3. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d za opsegambijentalne temeperature ta= − 10 °C

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, za opseg ambijentalne temeperature ta= − 10 °C (dijagram 5.3.3.),kretala bi se u okvirima:


Koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikindeprostirala bi se po pravcu centralnih gradskih saobra}ajnica (po centralnoj dijagonali).

Koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj temperaturi ta= 0 °C (dijagram 5.3.4.), kretala bi se uokvirima:




283

00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.21.25

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

Ha

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.3.4. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d za opsegambijentalne temeperature ta= 0 °C

00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.21.25

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.3.5. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d za opsegambijentalne temeperature ta= 10 °C


284

Koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kislinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj temperaturi ta= 10 °C (dijagram 5.3.5.), kretala bi se uokvirima:



00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.21.25

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.3.6. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojtemperaturi ta= 20 °C

Koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj temperaturi ta= 20 °C (dijagram 5.3.6.), kretala bi se uokvirima:




285

00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.21.25

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

=2

m (

ppm

)

Dijagram 5.3.7. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojtemperaturi ta= 28.5 °C

Koncentracija sir}etne kiseline u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj temperaturi ta= 28.5 °C (dijagram 5.3.7.), kretala bi seu okvirima:




286

5.3.6. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE NA KONCENTRACIJU SIR[ETNE KISELINE U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije sir}etne kiseline, po svimparametrima, bila bi obrnuto proporcionalna ambijentalnoj temperaturi okolnog vazduha.

Tabela 5.3.3. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u za opseg ambijentalnetemeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Temperaturavazduha

Koncentracija CH3COOH u ravni z= 2.0 mCsir (ppm)

ta (°C) x= 4 km x= 6 km x= 9 km− 10 0.715 0.386 0.208 0 0.730 0.398 0.218 10 0.750 0.406 0.222 20 0.770 0.420 0.230 28.5 0.790 0.430 0.240

Koncentracija sir}etne kiseline u ravni referentnoj z= 2.0 m bi bila direktnoproporcionalna faktoru ambijentalne temperature.

Pove}avanjem ambijentalne temperature u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 4 km, naulazu u gradsku zonu Kikinde, u JZ industrijskom delu predgra|a, koncentracija sir}etne kiseline birasla od vrednosti Csir∼ 0.7−0.8 (ppm), {to bi bilo u granicama maksimalno dozvoljene koncentracijesir}etne kiseline na otvorenom prostoru (n⋅MDKop= n⋅0.1 ppm, za n∼ 7−8).

Pove}avanjem ambijentalne temperature u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 6 km, u centralnoj gradskoj zoni Kikinde, u starom gradskom jezgru, koncentracija sir}etnekiseline bi rasla od vrednosti Csir= 0.35−0.45 (ppm), {to bi bilo u granicama vrednosti realnekoncentracije sir}etne kiseline(n⋅0.01 ppm, za n∼ 2−10).

Pove}avanjem ambijentalne temperature u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 9 km, na izlazu iz gradske zone Kikinde, u SI industrijskom delu predgra|a, koncentracijasir}etne kiseline bi rasla od vrednosti Csir= 0.20−0.24 (ppm), {to bi bilo u granicama vrednostirealne koncentracije sir}etne kiseline(n⋅0.01 ppm, za n∼ 1−4).

Tabela 5.3.4. − Uporedna analiza propagacije koncentracije CH3COOH za opsegambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Temperaturavazduha



ta (°C) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km− 10 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 0 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 10 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 20 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 28.5 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama bilo bi direktnoproporcionalno udaljenosti lokacije od izvora emisije, {to bi udaljenost lokacije od izvora emisijebila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo ve}e, i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije ne bi zavisio odtemperature ambijentalnog vazduha, ve} bi samo zavisio od rastojanja lokacije od izvora emisije.


287

Za sve ambijentalne temperature iz opsega ta= (− 10) °C÷28.5 °C, koli~nik vremenazadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11

Propagacija fronta kontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom bi se vr{ila uhorizontalnom pravcu, bo~nim pravcima i vertikalnom pravcu, pre svega pod uticajem razno{enjavetrom, a delom i usled molekulske difuzije sir}etne kiseline izme|u parnog oblaka i vazduha kojiga okruùje.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline u parnom oblaku ne bi uop{tezavisilo od faktora ambijentalne temperature lokalnog vazduha, ve} bi samo zavisilo od rastojanjaposmatrane lokacije od izvora akcedentno emitovane sir}etne kisleline.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline u parnom oblaku ne bi uop{tezavisilo od faktora ambijentalne temperature lokalnog vazduha, ve} bi samo zavisilo od rastojanjaposmatrane lokacije od izvora akcedentno emitovanog sir}etne kiseline.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije sir}etne kiseline u osi parnog oblaka (tabela 5.3.4.) mogu prakti~no preslikati uticajna vrednost koncentracije sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m, iz ~ega se moè zaklju~itida promene ambijentalne temperature ne bi uticale na vreme trajanja maksimalne koncentracijesir}etne kiseline.

Za sve ambijentalne temperature iz opsega ta= (− 10) °C÷28.5 °C, koli~nik vremenazadràvanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline i vremena emisije (tabela 5.3.5.) bi bio:

ττ

ττ

ττ

sir

e

sir

e

sir

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75

Ugroàvanje gradske zone Kikinde akcedentnim emitovanjem sir}etne kiseline iz izvora uokviru kompleksa kombinata MSK, pri ambijentalnim parametrima datim u modelu, bilo bidirektno proporcionalno pove}avanju ambijentalne temperatura vazduha lokalne atmosfere, kakokvalitativno, tako i kvantitativno.

Vreme trajanja koncentracije sir}etne kiseline u vazduhu lokalne atmosfere bilo bikonstantno na svakoj posmatranoj lokaciji, tako da vreme trajanja koncentracije sir}etne kiseline uvazduhu lokalne atmosfere ne bi zavisilo od promena ambijentalne temperature lokalnog vazduha.

Pove}avanjem ambijentalne temperature vazduha lokalne atmosfere dolazilo bi dopove}avanja, kako intenziteta (visine) zaga|ivanja vazduha lokalne atmosfere u gradskoj zoniKikinde, tako i veli~ine prostora (obima) u gradskoj zoni Kikinde, koji bi bio obuhva{}enzaga|enjem sir}etnom kiselinom.

Na osnovu prezentiranih i analiziranih rezultata uticaja ambijentalne temperature vazduhalokalne atmiosfere na efekat akcedentne emisije sir}etne kiseline u Kombinatu MSK, mogla bi seusvojiti slede}a kategorizacija ambijentalnog parametra vremena emisije sir}etne kiseline zacelokupnu gradsku teritoriju Kikinde:

najnepovoljniji uticaj vremena emisije CH3COOH − ta= 28.5 °C prose~ni uticaj vremena emisije CH3COOH − ta= 10 °C najpovoljniji uticaj vremena emisije CH3COOH − ta= − 10 °C

Na neki na~in ova analiza bi mogla ukazivati na osnovne pravce uticaja akcedentnoemitovanog CH3COOH iz kompleksa Kombinata MSK u zavisnosti od aktuelnog godi{njeg doba.

Iz rezultata prezentirane analize hipoteti~kog akcedenta na ure|ajima i postrojenjima zasir}etnu kiselinu u okviru kompleksa Kombinata MSK, moè se zaklju~iti da bi najmanje {tetneefekte hipoteti~ka akcedentna emisija sir}etne kiseline iz kompleksa Kombinata MSK na gradskuzonu Kikinde bili tokom zimskih meseci, a najve}i tokom letnjih meseci.


288

5.4. UTICAJ VLA@NOSTI VAZDUHA NA PROPAGACIJU CH3COOH

5.4.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.4.1. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u centralnoj osi parnogoblaka za vla`nost vazduha 30 %, 50 %, 60 %, 75 % i 90 %

30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 125 −21.0 125 −21.0 125 −21.0 125 −21.0 125−15.7 142 −15.7 142 −15.7 142 −15.7 142 −15.7 142−10.5 154 −10.5 154 −10.5 154 −10.5 154 −10.5 154−5.24 162 −5.24 162 −5.24 162 −5.24 162 −5.24 162

0.0 168 0.0 168 0.0 168 0.0 168 0 1685.24 173 5.24 173 5.24 173 5.24 173 5.24 17310.5 178 10.5 178 10.5 178 10.5 178 10.5 17815.7 182 15.7 182 15.7 182 15.7 182 15.7 18221.0 185 21.0 185 21.0 185 21.0 185 21.0 18526.2 188 26.2 188 26.2 188 26.2 188 26.2 18826.7 186 26.7 186 26.7 186 26.7 186 26.7 18627.2 185 27.2 185 27.2 185 27.2 185 27.2 18527.9 183 27.9 183 27.9 183 27.9 183 27.9 18328.6 181 28.6 181 28.6 181 28.6 181 28.6 18129.5 178 29.5 178 29.5 178 29.5 178 29.5 17830.6 175 30.6 175 30.6 175 30.6 175 30.6 17531.8 172 31.8 172 31.8 172 31.8 172 31.8 17233.2 169 33.2 169 33.2 169 33.2 169 33.2 16934.9 164 34.9 164 34.9 164 34.9 164 34.9 16437.0 160 37.0 160 37.0 160 37.0 160 37.0 16039.3 155 39.3 155 39.3 155 39.3 155 39.3 15542.1 149 42.1 149 42.1 149 42.1 149 42.1 14945.4 143 45.4 143 45.4 143 45.4 143 45.4 14349.2 137 49.2 137 49.2 137 49.2 137 49.2 13753.7 130 53.7 130 53.7 130 53.7 130 53.7 13059.1 123 59.1 123 59.1 123 59.1 123 59.1 12365.3 115 65.3 115 65.3 115 65.3 115 65.3 11572.7 107 72.7 107 72.7 107 72.7 107 72.7 10781.4 99.2 81.4 99.1 81.4 99.1 81.4 99.1 81.4 99.191.6 91.0 91.6 91.0 91.6 91.0 91.6 91.0 91.6 91.0104 82.9 104 82.9 104 82.9 104 82.9 104 82.9118 74.9 118 74.9 118 74.9 118 74.9 118 74.9134 67.1 134 67.1 134 67.1 134 67.1 134 67.1154 59.6 154 59.6 154 59.6 154 59.6 154 59.5177 52.5 177 52.4 177 52.4 177 52.4 177 52.4204 45.7 204 45.7 204 45.7 204 45.7 204 45.7236 39.5 236 39.5 236 39.5 236 39.5 236 39.5274 33.8 274 33.8 274 33.8 274 33.8 274 33.8318 28.7 318 28.6 318 28.6 318 28.6 318 28.6370 24.1 370 24.1 370 24.1 370 24.0 370 24.0431 20.0 431 20.0 431 20.0 431 20.0 431 20.0


289


30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)503 16.5 503 16.5 503 16.5 503 16.5 503 16.5588 13.5 588 13.5 588 13.5 588 13.5 588 13.5688 10.9 688 10.9 688 10.9 688 10.9 688 10.9805 8.82 805 8.81 805 8.81 805 8.81 805 8.81943 7.05 943 7.05 943 7.05 943 7.05 943 7.05

1110 5.60 1110 5.60 1110 5.60 1110 5.60 1110 5.601300 4.43 1300 4.43 1300 4.43 1300 4.43 1300 4.431520 3.49 1520 3.49 1520 3.49 1520 3.49 1520 3.491790 2.74 1790 2.74 1790 2.74 1790 2.74 1790 2.742100 2.14 2100 2.14 2100 2.14 2100 2.14 2100 2.142460 1.67 2460 1.67 2460 1.67 2460 1.67 2460 1.672900 1.30 2900 1.30 2900 1.30 2900 1.30 2900 1.303400 1.01 3400 1.01 3400 1.01 3400 1.01 3400 1.014010 0.788 4010 0.788 4010 0.788 4010 0.788 4010 0.7884730 0.613 4730 0.613 4730 0.613 4730 0.613 4730 0.6135600 0.476 5600 0.476 5600 0.476 5600 0.476 5600 0.4766640 0.370 6640 0.370 6640 0.370 6640 0.370 6640 0.3707890 0.287 7890 0.287 7890 0.287 7890 0.287 7890 0.2879380 0.221 9380 0.221 9380 0.221 9380 0.221 9380 0.221

Glacijalna (pu{ljiva) sir}etna kiselina se, kako u parnom stanju, tako i u kondenzovanomstanju, veoma je higroskopna, energi~no upija vlagu, dobro rastvara u vodi, sa kojom hemijski nereaguje ve} se sao razblaùje njena koncentracija, tako da prisustvo vlage ubrzava kondenzaciji parasir}etne kiseline u vazduhu, kao i razblaìvanje koncentracije u kapljicama aerosolova sir}etnekiseline.

Stoga sir}etna kiselina bi, jo{ pri samom isparavanju iz tankvane, formira kaplji~astiaerosol sa prisutnom vlagom iz vazdiha, tako da njena dalja propagacija ne bi zavisila od prisutnevlage u ambijentalnom vazduhu.

Tako, relativna vla`nost ambijentalnog vazduha prakti~no uop{te ne bi uticala naparametre propagacije parnog oblaka, njegovu propagaciju, koncentraciju sir}etne kiseline, kao ivreme trajanja parnog oblaka.

Parametri propagacije parnog oblaka bi bili identi~ni do nivoa koncentracije pojedina~nihmolekula sir}etne kiseline, Csir≤ 0.001 ppm, za sve prezentirane relativne vla`nosti u opsegu od30%−90 %.

Posmatraju}i samo osnovnu analiziranu oblast, gradsku zonu Kikinde, moè se zaklju~itida promena relativne vla`nosti ambijentalnog vazduha u gradskoj zoni Kikinde ne bi imala nikakvogrealnog uticaja na propagaciju parnog oblaka i sir}etne kiseline u parnom oblaku, na teritorijigradske zone Kikinde, kao ni na koncentraciju sir}etne kiseline u vazduhu lokalne atmosfereKikinde, po{to bi se sporadi~ne razlike kretale oko vrednosti koncentracije pojedina~nih molekulasir}etne kiseline, ∆Csir ≤ 0.001 ppm.


290


Tabela 5.4.2. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d za vla`nost vazduha 30 %, 50 %, 60 %, 75 % i 90 %

30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 20.4 −21.0 20.4 −21.0 20.4 −21.0 20.4 −21.0 20.4-15.7 62.2 -15.7 62.2 -15.7 62.2 -15.7 62.2 -15.7 62.2−10.5 91.8 −10.5 91.8 −10.5 91.8 −10.5 91.8 −10.5 91.8−5.24 112 −5.24 112 −5.24 112 −5.24 112 −5.24 112

0.0 127 0.0 127 0 127 0 127 0 1275.24 139 5.24 139 5.24 139 5.24 139 5.24 13910.5 148 10.5 148 10.5 148 10.5 148 10.5 14815.7 156 15.7 156 15.7 156 15.7 156 15.7 15621.0 162 21.0 162 21.0 162 21.0 162 21.0 16226.2 167 26.2 167 26.2 167 26.2 167 26.2 16726.7 166 26.7 166 26.7 166 26.7 166 26.7 16627.2 165 27.2 165 27.2 165 27.2 165 27.2 16527.9 164 27.9 164 27.9 164 27.9 164 27.9 16428.6 162 28.6 162 28.6 162 28.6 162 28.6 16229.5 160 29.5 160 29.5 160 29.5 160 29.5 16030.6 158 30.6 158 30.6 158 30.6 158 30.6 15831.8 156 31.8 156 31.8 156 31.8 156 31.8 15633.2 153 33.2 153 33.2 153 33.2 153 33.2 15334.9 150 34.9 150 34.9 150 34.9 150 34.9 15037.0 146 37.0 146 37.0 146 37.0 146 37.0 14639.3 142 39.3 142 39.3 142 39.3 142 39.3 14242.1 138 42.1 138 42.1 138 42.1 138 42.1 13845.4 133 45.4 133 45.4 133 45.4 133 45.4 13349.2 127 49.2 127 49.2 127 49.2 127 49.2 12753.7 122 53.7 122 53.7 122 53.7 122 53.7 12259.1 115 59.1 115 59.1 115 59.1 115 59.1 11565.3 109 65.3 109 65.3 109 65.3 109 65.3 10972.7 102 72.7 102 72.7 102 72.7 102 72.7 10281.4 94.7 81.4 94.7 81.4 94.7 81.4 94.7 81.4 94.791.6 87.4 91.6 87.4 91.6 87.4 91.6 87.4 91.6 87.4104 80.0 104 80.0 104 80.0 104 80.0 104 80.0118 72.6 118 72.6 118 72.6 118 72.6 118 72.6134 65.4 134 65.3 134 65.3 134 65.3 134 65.3154 58.3 154 58.2 154 58.2 154 58.2 154 58.2177 51.4 177 51.4 177 51.4 177 51.4 177 51.4204 45.0 204 45.0 204 45.0 204 45.0 204 45.0236 39.0 236 39.0 236 39.0 236 38.9 236 38.9274 33.4 274 33.4 274 33.4 274 33.4 274 33.4318 28.4 318 28.4 318 28.4 318 28.4 318 28.4370 23.9 370 23.9 370 23.9 370 23.9 370 23.9431 19.9 431 19.9 431 19.9 431 19.9 431 19.9503 16.4 503 16.4 503 16.4 503 16.4 503 16.4588 13.4 588 13.4 588 13.4 588 13.4 588 13.4


291


30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)688 10.9 688 10.9 688 10.9 688 10.9 688 10.9805 8.79 805 8.79 805 8.79 805 8.79 805 8.79943 7.03 943 7.03 943 7.03 943 7.03 943 7.03

1110 5.59 1110 5.59 1110 5.59 1110 5.59 1110 5.591300 4.42 1300 4.42 1300 4.42 1300 4.42 1300 4.421520 3.48 1520 3.48 1520 3.48 1520 3.48 1520 3.481790 2.73 1790 2.73 1790 2.73 1790 2.73 1790 2.732100 2.14 2100 2.14 2100 2.14 2100 2.14 2100 2.142460 1.67 2460 1.67 2460 1.67 2460 1.67 2460 1.672900 1.30 2900 1.30 2900 1.30 2900 1.30 2900 1.303400 1.01 3400 1.01 3400 1.01 3400 1.01 3400 1.014010 0.788 4010 0.788 4010 0.788 4010 0.788 4010 0.7884730 0.612 4730 0.612 4730 0.613 4730 0.613 4730 0.6135600 0.476 5600 0.476 5600 0.476 5600 0.476 5600 0.4766640 0.370 6640 0.370 6640 0.370 6640 0.370 6640 0.3707890 0.287 7890 0.287 7890 0.287 7890 0.287 7890 0.2879380 0.221 9380 0.221 9380 0.221 9380 0.221 9390 0.221

LEGENDA:

0.0 0.221 10.9 167Csir> 0 Csir> MDKop Csir> MDKrp Csir−max

Relativna vla`nost ambijentalnog vazduha uop{te ne bi uticala niti na parametrepropagacije sir}etne kiseline i koncentraciju sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Parametri propagacije sir}etne kiseline bi bili identi~ni do nivoa koncentracijepojedina~Nih molekula sir}etne kiseline, ∆Csir ≤ 0.001 ppm, za sve prezentirane relativne vla`nosti uopsegu od 30%−90 %.

Posmatraju}i samo osnovnu analiziranu oblast, gradsku zonu Kikinde, moè se zaklju~itida promena relativne vla`nosti ambijentalnog vazduha u gradskoj zoni Kikinde ne bi imala nikakvogrealnog uticaja na propagaciju sir}etne kisleine u referentnoj ravni z= 2.0 m, na teritoriji gradskezone Kikinde, kao ni na koncentraciju sir}etne kiseline u vazduhu lokalne atmosfere Kikinde, po{tobi se sporadi~ne razlike kretale oko vrednosti koncentracije pojedina~nih molekula sir}etne kiseline,∆Csir ≤ 0.001 ppm.

Stoga uticaj relativne vla`nosti ambijentalnog vazduha na propagaciju sir}etne kiseline uambijentalnom vazduhu, kao i na koncentraciju sir}etne kiseline u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, ne}e biti dalje elaboriran, po{to bi uticaji relativnevla`nosti ambijentalnog vazduha na podu`nu propagaciju sir}etne kiseline i na koncentracijusir}etne kiseline bili bezna~ajno mali, te ih ne bi imalo svrhe dalje analizirati.


292

5.5. UTICAJ BRZINE VETRA NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE

5.5.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.5.1. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka zabrzine vetra v= 0 m/s, 1 m/s, 1.9 m/s, 3 m/s, i 5 m/s

0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 1320 −21.0 227 −21.0 125 −21.0 80 −21.0 48.2−15.7 2070 −15.7 265 −15.7 142 −15.7 90.8 −15.7 54.6−10.5 2530 −10.5 288 −10.5 154 −10.5 97.7 −10.5 58.7−5.24 1.46 −5.24 304 −5.24 162 −5.24 103 −5.24 61.7

0.0 1.82 0.0 317 0.0 168 0.0 107 0.0 64.15.24 2.18 5.24 327 5.24 173 5.24 110 5.24 66.110.5 2.54 10.5 336 10.5 178 10.5 113 10.5 67.815.7 2.91 15.7 344 15.7 182 15.7 115 15.7 69.221.0 3.27 21.0 350 21.0 185 21.0 117 21.0 70.426.2 3.63 26.2 356 26.2 188 26.2 119 26.2 71.526.7 3.63 26.7 353 26.7 186 26.7 118 26.7 70.927.2 3.63 27.2 350 27.2 185 27.2 117 27.2 70.327.9 3.62 27.9 346 27.9 183 27.9 116 27.9 69.628.6 3.62 28.6 342 28.6 181 28.6 115 28.6 68.829.5 3.62 29.5 338 29.5 178 29.5 113 29.5 67.830.6 3.62 30.6 332 30.6 175 30.6 111 30.6 66.731.8 3.62 31.8 326 31.8 172 31.8 109 31.8 65.533.2 3.62 33.2 320 33.2 169 33.2 107 33.2 64.134.9 3.62 34.9 312 34.9 164 34.9 104 34.9 62.637.0 3.62 37.0 304 37.0 160 37.0 101 37.0 60.839.3 3.62 39.3 294 39.3 155 39.3 98.2 39.3 58.942.1 3.62 42.1 284 42.1 149 42.1 94.7 42.1 56.845.4 3.61 45.4 273 45.4 143 45.4 90.9 45.4 54.549.2 3.61 49.2 261 49.2 137 49.2 86.7 49.2 52.053.7 3.61 53.7 248 53.7 130 53.7 82.3 53.7 49.459.1 3.61 59.1 234 59.1 123 59.1 77.7 59.1 46.665.3 3.60 65.3 220 65.3 115 65.3 72.8 65.3 43.772.7 3.60 72.7 206 72.7 107 72.7 67.8 72.7 40.781.4 3.59 81.4 191 81.4 99.1 81.4 62.7 81.4 37.691.6 3.59 91.6 175 91.6 91.0 91.6 57.6 91.6 34.5104 3.58 104 160 104 82.9 104 52.4 104 31.4118 3.57 118 145 118 74.9 118 47.3 118 28.4134 3.56 134 130 134 67.1 134 42.4 134 25.4154 3.55 154 116 154 59.6 154 37.6 154 22.6177 3.54 177 102 177 52.4 177 33.1 177 19.9204 3.52 204 88.5 204 45.7 204 28.9 204 17.3236 3.51 236 76.4 236 39.5 236 25.0 236 15.0274 3.48 274 65.4 274 33.8 274 21.4 274 12.8318 3.46 318 55.4 318 28.6 318 18.1 318 10.9370 3.43 370 46.6 370 24.1 370 15.2 370 9.11432 3.39 431 38.7 431 20.0 431 12.6 431 7.58


293


0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)504 3.34 503 32.0 503 16.5 503 10.4 503 6.25589 3.25 588 26.1 588 13.5 588 8.53 588 5.11690 3.14 688 21.2 688 10.9 688 6.92 688 4.15809 3.00 805 17.0 805 8.81 805 5.57 805 3.34949 2.82 943 13.6 943 7.05 943 4.46 943 2.67

1110 2.62 1110 10.8 1110 5.60 1110 3.54 1110 2.121310 2.40 1300 8.54 1300 4.43 1300 2.80 1300 1.681540 2.17 1520 6.72 1520 3.49 1520 2.21 1520 1.321810 1.94 1790 5.26 1790 2.74 1790 1.73 1790 1.042120 1.71 2110 4.10 2100 2.14 2100 1.35 2100 0.8112500 1.49 2500 3.18 2460 1.67 2460 1.06 2460 0.6332940 1.28 2970 2.46 2900 1.30 2900 0.823 2900 0.4943460 1.11 3520 1.89 3400 1.01 3400 0.641 3400 0.3844070 0.959 4200 1.44 4010 0.788 4000 0.499 4000 0.2994790 0.840 5000 1.08 4730 0.613 4700 0.389 4700 0.2335650 0.693 5960 0.804 5600 0.476 5530 0.303 5530 0.1826650 0.463 7120 0.593 6640 0.370 6520 0.237 6510 0.1427850 0.402 8500 0.434 7890 0.287 7690 0.185 7650 0.1119290 0.315 10200 0.316 9390 0.221 9100 0.145 9000 0.0874

Za razli~ite brzine vetra u opsegu v= 0−5 m/s, razlike koncentracija CH3COOH ucentralnoj osi parnog oblaka uspostavile bi se od samog izvora emisije sir}etne kiseline, koje bi sezadràle do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 9 km od izvora emisije.

Za razliku od metanola, koji je specifi~ne teìne veoma bliske vazduhu, vreme bez vetra,v∼ 0 m/s, imalo bi druga~iji uticaj na parametre propagacije parnog oblaka specifi~no znatno teèsir}etne kiseline, koji bi se po svojim kvalitetima i kvantitetima ne bi ekstremno razlikovao oduticaja ostalih brzina vetra v> 0 m/s, te ne bi postojala drasti~na razlika u propagaciji koncentracijesir}etne kiseline, kao {to je to slu~aj kod metanola.

Na celom mernom opsegu, do rastojanja x= 9 km od centra tankvane, podu`napropagacija CH3COOH u osi parnog oblaka, po koti tla z= 0.0 m, bila bi obrnuto proporcionalnabrzini vetra, tako da bi pri ve}oj brzina vetra, bila manja koncentracija sir}etne kiseline na istojlokaciji, kao i obratno.

Ve}a koncentracija sir}etne kiseline u osi parnog oblaka zna~ila bi manju propagacijuCH3COOH kroz parni oblak u horizontalnom, vertikalnom i bo~nim pravcima u odnosu na pravacstrujanja vetra.

Osnovni razlog manjoj podu`noj propagaciji sir}etne kiseline, za jednake uslovemolekulske difuzije sir}etne kiseline u svim pravcima, mogao bi se traìti u manjoj brzini odno{enjakao osnovnog faktora propagacije parnog oblaka i CH3COOH.

Bo~na propagacija sir}etne kiseline bila bi veoma spora mehanizmom molekulske difuzije,tako da bi se pri manjim brzinama javljao manji efekat odno{enja parnog oblaka, {to bi imalo zaposledicu zadràvanje ve}e koncentracije sir}etne kiseline u osi parnog oblaka.

Tako bi propagacija sir}etne kiseline u pravcu strujanja vetra bila sa mnogo manjimobimom gubitaka, odnosno u centralnoj osi parnog oblaka ostajala bi ve}a koncentracijaCH3COOH.

Obrnuto, usled uve}ane bo~ne propagacije parnog oblaka pri ve}im brzinama vetra, brè bise {irio parni oblak pa bi se uve}avalo radijalno razno{enje sir}etne kiseline, ~ime bi se zadràlamanja koncentracija sir}etne kiseline u osi parnog oblaka.


294

Tako bi tokom podu`ne propagacije sir}etne kiseline u pravcu strujanja vetra, usled ve}egobima gubitaka CH3COOH uve}anom radijalnim razno{enjem CH3COOH, u centralnoj osi parnogoblaka ostajala manja koncentracija sir}etne kiseline, koju bi vetar odnosio podu`no u pravcupropagacije parnog oblaka.

Proporcionalni uticaj brzine vetra na podu`nu propagaciju sir}etne kiseline bi se ogledao uujedna~enom gradijentu podu`ne propagacije sir}etne kiseline u parnom oblaku.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v∼ 0 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 400 m od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 400 m od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije sir}etne kiseline, tako {to bi sa porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije sir}etne kiseline, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` putapropagacije.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v= 1 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 1.8 km od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 1.8 km od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije sir}etne kiseline, tako {to bi sa porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije sir}etne kiseline, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` putapropagacije.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v= 1.9 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 3.4 km od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 3.4 km od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije sir}etne kiseline, tako {to bi sa daljim porastom brzine vetra rastao gradijentpodu`ne propagacije sir}etne kiseline, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du`puta propagacije.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v= 3 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i CH3COOH, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 5.53 km od centra tankvane.


Uticaj akcedentne emisije sir}etne kiseline na vazduh lokalne atmosfere u Kikindi, bio biobrnuto proporcionalan brzini vetra, tako {to bi kocentracija CH3COOH u parnom oblaku bilave}a, kada bi brzina vetra bila manja, kao i obratno.

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde sir}etnom kiselinom, za kontakt sa parnimoblakom, u ataru gradske zone Kikinde, manje brzine vetra bile bi nepovoljnije od ve}ih brzinavetra, zbog ve}e koncentracije sir}etne kiseline u vazduhu lokalne atmosfere.


295


Tabela 5.5.2. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d za brzine vetra ve= 0 m/s, 1 m/s, 1.9 m/s, 3 m/s, i 5 m/s

0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 689 −21.0 41.2 −21.0 20.4 −21.0 12.6 −21.0 7.52−15.7 1690 −15.7 119 −15.7 62.2 −15.7 39.3 −15.7 23.6−10.5 2080 −10.5 174 −10.5 91.8 −10.5 58.2 −10.5 34.9−5.24 1.46 −5.24 213 −5.24 112 −5.24 71.3 −5.24 42.8

0.0 1.82 0.0 241 0.0 127 0.0 80.8 0.0 48.55.24 2.18 5.24 263 5.24 139 5.24 88.1 5.24 52.910.5 2.54 10.5 281 10.5 148 10.5 94.0 10.5 56.415.7 2.91 15.7 295 15.7 156 15.7 98.7 15.7 59.221.0 3.27 21.0 307 21.0 162 21.0 103 21.0 61.626.2 3.63 26.2 317 26.2 167 26.2 106 26.2 63.626.7 3.63 26.7 315 26.7 166 26.7 105 26.7 63.227.2 3.63 27.2 313 27.2 165 27.2 105 27.2 62.827.9 3.62 27.9 310 27.9 164 27.9 104 27.9 62.228.6 3.62 28.6 307 28.6 162 28.6 103 28.6 61.629.5 3.62 29.5 304 29.5 160 29.5 102 29.5 60.930.6 3.62 30.6 300 30.6 158 30.6 100 30.6 60.131.8 3.62 31.8 295 31.8 156 31.8 98.6 31.8 59.233.2 3.62 33.2 290 33.2 153 33.2 96.8 33.2 58.134.9 3.62 34.9 284 34.9 150 34.9 94.8 34.9 56.937.0 3.62 37.0 277 37.0 146 37.0 92.5 37.0 55.539.3 3.62 39.3 270 39.3 142 39.3 90.0 39.3 54.042.1 3.62 42.1 262 42.1 138 42.1 87.2 42.1 52.345.4 3.61 45.4 252 45.4 133 45.4 84.1 45.4 50.449.2 3.61 49.2 243 49.2 127 49.2 80.7 49.2 48.453.7 3.61 53.7 232 53.7 122 53.7 77.0 53.7 46.259.1 3.61 59.1 220 59.1 115 59.1 73.0 59.1 43.865.3 3.60 65.3 208 65.3 109 65.3 68.9 65.3 41.372.7 3.60 72.7 195 72.7 102 72.7 64.5 72.7 38.781.4 3.59 81.4 182 81.4 94.7 81.4 59.9 81.4 35.991.6 3.59 91.6 168 91.6 87.4 91.6 55.3 91.6 33.2104 3.58 104 154 104 80.0 104 50.6 104 30.3118 3.57 118 140 118 72.6 118 45.9 118 27.5134 3.56 134 126 134 65.3 134 41.3 134 24.8154 3.55 154 113 154 58.2 154 36.8 154 22.1177 3.54 177 99.5 177 51.4 177 32.5 177 19.5204 3.52 204 87.0 204 45.0 204 28.4 204 17.0236 3.50 236 75.4 236 39.0 236 24.6 236 14.8274 3.48 274 64.7 274 33.4 274 21.1 274 12.7318 3.46 318 54.9 318 28.4 318 17.9 318 10.8370 3.43 370 46.2 370 23.9 370 15.1 370 9.05432 3.39 431 38.5 431 19.9 431 12.6 431 7.54504 3.34 503 31.8 503 16.4 503 10.4 503 6.22589 3.25 588 26.0 588 13.4 588 8.49 588 5.09


296


0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)690 3.14 688 21.1 688 10.9 688 6.9 688 4.13809 3.00 805 17.0 805 8.79 805 5.56 805 3.33949 2.82 943 13.6 943 7.03 943 4.45 943 2.67

1110 2.62 1110 10.8 1110 5.59 1110 3.54 1110 2.121310 2.40 1300 8.53 1300 4.42 1300 2.80 1300 1.681540 2.17 1520 6.71 1520 3.48 1520 2.20 1520 1.321810 1.94 1790 5.25 1790 2.73 1790 1.73 1790 1.042120 1.71 2110 4.09 2100 2.14 2100 1.35 2100 0.8112500 1.49 2500 3.18 2460 1.67 2460 1.06 2460 0.6332940 1.28 2970 2.46 2900 1.30 2900 0.822 2900 0.4933460 1.11 3520 1.89 3400 1.01 3400 0.641 3400 0.3844070 0.959 4200 1.43 4010 0.788 4000 0.499 4000 0.2994790 0.840 5000 1.08 4730 0.612 4700 0.389 4700 0.2335650 0.693 5960 0.804 5600 0.476 5530 0.303 5530 0.1826650 0.373 7120 0.593 6640 0.370 6520 0.237 6510 0.1427850 0.0865 8500 0.434 7890 0.287 7690 0.185 7650 0.1119290 0.0220 10200 0.316 9390 0.221 9100 0.145 9000 0.0874

LEGENDA:

0.0 0.0874 0.111 10.4 317Csir> 0 Csir> 0.01 Csir> MDKop Csir>MDKrp Csir−max

Vreme bez vetra, ve∼ 0 m/s, imalo bi ne{to druga~iji uticaj i na propagaciju koncentracijesir}etne kiseline i na koti referentne z= 2.0 m, koja bi po svojim kvalitetima i kvantitetu bila ne{todruga~iju od ostalih koncentracija sir}etne kiseline.

Uticaj ambijentalnih brzina vetra na koncentraciju sir}etne kiseline u referentnoj ravni z=2.0 m bio bi tokom celog puta propagacije uniforman, obrnuto proporcionalan, sa porastom velikebrzine opadala bi koncentracija sir}etne kiseline du` celog puta propagacije.

Pri ambijentalnim brzinama vetra u opsegu v= 0−5 m/s parni oblak bi se celim putempropagacije kretao osom po tlu, osim za poslednju tre}inu puta propagacije pri ambijentalnoj brzinivetra od v∼ 0 m/s, tako da bi me|usobni odnos uticaju ambijentalnih brzina vetra na koncentracijusir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m bio uniforman celim putem propagacije, do rastojanjax= 9 km od centra tankvane.

Za uticaj ambijentalnih brzina vetra u opsegu v= 0−5 m/s na koncentraciju CH3COOH uravni z= 2.0 m karakteristi~no bi bilo da bi se porastom brzine vetra pove}avalo {irenje parnogoblaka, {to bi izazvalo smanjivanje koncentracije CH3COOH u ravni z= 2.0 m, kao i obratno,smanjivanje brzine vetra smanjivalo bi se {irenje parnog oblaka, pa bi rasla koncentracijaCH3COOH u ravni z= 2.0 m.

Proporcionalni uticaj brzine vetra na podu`nu propagaciju sir}etne kiseline bi se ogledao uujedna~enom gradijentu podu`ne propagacije sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m.

U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v∼ 0 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblakai sir}etne kiseline, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja dox∼ 400 m od centra tankvane.


297

Posle rastojanja x> 400 m od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije sir}etne kiseline, tako {to bi sa porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije sir}etne kiseline, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` putapropagacije.

U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v= 1 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblakai sir}etne kiseline, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja dox∼ 1.8 km od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 1.8 km od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije sir}etne kiseline, tako {to bi sa porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije sir}etne kiseline, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` putapropagacije.

U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v= 1.9 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnogoblaka i sir}etne kiseline, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okvirurastojanja do x∼ 3.4 km od centra tankvane.


U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v= 3 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblakai sir}etne kiseline, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja dox∼ 5.53 km od centra tankvane.


Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde sir}etnom kiselinom, kako za kontakt saparnim oblakom, tako i za koncentraciju sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m, pri brzinamavetra preko vrednosti v> 0 m/s, manje brzine vetra bile bi nepovoljnije od ve}ih brzina vetra, po{tobi u slojevima pri samom tlu, gde bi se nalazila najugroènija populacija u Kikindi, bile zna~ajnove}e koncentacije sir}etne kiseline u vazduhu lokalne atmosfere gradske zone Kikinde.


298

5.5.3. BRZINA VETRA − v∼ 0.0 m/s

5.5.3.1. Parni oblak

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

320

340

360

380

400

420

440

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vis

ina

ose

parn

og o

blak

a (m

)

Dijagram 5.5.1. − Propagacija ose parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`nov∼ 0 m/s

Pri vremenu bez vetra za brzine rpibli`ne v∼ 0.0 m/s, u vremenu akcedentne emisijeCH3COOH od τe= 30 min, parni oblak bi se kretao svojom osom po tlu sve do rastojanja x∼ 5.65 kmod centra tankvane, posle kog rastojanja x> 5.65 km bi po~eo da se svojom osom podiè sa tla, da bina kraju mernog opsega, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, visina ose gasnog oblakadostigla visin od h= 430 m.

Parni oblak bi se ravnomerno kretao u pravcu propagacije samo usled delovanjamehanizma molekulske difuzije, sporo se preme{taju}i napred i proporcionalno tome se {ire}i.Tako bi se parni oblak na{ao iznad JZ dela prigradske zone Kikinde posle vremena od oko τe∼ 1.5 h,pri ~emu bi se maksimalne koncentracije CH3COOH u parnom oblaku zadràvale oko τe∼ 5 h.

Parni oblak bi iznad Kikinde "prelazio" tokom vremena ∆τ∼ 1h, oblast gradske zoneKikinde bi napustio preko SI prigradskog dela tek posle τe∼ 2.7h pri ~emu bi se maksimalnekoncentracije CH3COOH u parnom oblaku zadràvale oko τe∼ 10 h.

Parni oblak bi se kroz JZ deo prigradske zone Kikinde kretao svojom osom po tlu, ne{toispred centralnog dela gradske zone Kikinde bi se osom podigao sa tla, preko centralnog delaKikinde, na rastojanju x∼ 6 km od centra tankvane, pre{ao bi svojom osom na visinbi od h∼ 66 m, dabi na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, oblast Kikinde napustiopreko SI prigradskog dela svojim osom iznad tla na visini od h∼ 430 m.

Tako bi parni oblak, u slu~aju brzine vetra v∼ 0 m/s, i pored podizanja sa tla na rastojanjuod x∼ 5.65 km od centra tankvane, permanentno vr{io uticaj, kako na otvoreni prostor izme|ukompleksa Kombinata MSK i Kikinde, tako i na prostor gradske zone Kikinde.

Maksimalna {irina parnog oblaka na izlazu iz Kikinde, na rastojanju od x∼ 9 km od izvoraemisije,bila bi oko bmax∼ 980 m (dijagram 5.5.2.). [irenje parnog oblaka bi u po~etku, usled ne{tove}e brzine molekulske difuzije, bilo bi ne{to brè nego u ostalim razmatranim slu~ajevima, uslednedostatka ometanja {irenja parnog oblaka odno{enjem vetrom u pravcu podu`ne propagacije.


299

-500-460-420-380-340-300-260-220-180-140-100-60-202060

100140180220260300340380420460500

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.2. − [irina parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s

Kasnije, kada bi do{lo do smanjivanja uticaja molekulske difuzije u okolnom vazduhu,do{lo bi do ujedna~avanja efekata {irenja parnog oblaka usled razno{enja minimalnim vetrom, sa{irenjem parnog oblaka usled molekulske difuzije, me|utim sa velikom razlikom u vremenupotrebnom da se dostigne odre|ena {irina parnog oblaka na mernim lokacijama, usled sporemolekulske difuzije, faktora {irenja parnog oblaka, a i veoma male brzine odno{enja parnog oblaka.

Propagacija parnog oblaka ne bi prakti~no prestala do kraja realne propagacijeCH3COOH, do dostizanja realne koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka ispod vrednostiCsir≤ 0.01 ppm.

Pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s, do rastojanja od x∼ 200 m od centratankvane, vreme trajanja parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vremetrajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti15 − 30 min.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline bi, pri ambijentalnoj brzinivetra pribli`no v∼ 0.0 m/s, iznosilo od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pa do vremenatrajanja akcedentne emisije sir}etne kiseline (dijagram 5.5. 3.).

Nadalje bi se parni oblak mehanizmom molekulske difuzije kretao u podu`nom pravcuveoma sporo, tako da bi posle rastojanja od x> 200 m vreme trajanja parnog oblaka po~elozna~ajno da raste, dok bi vreme zadràvanja maksimalne vrednosti koncentracije ekstremno raslo sarastojanjem od izvora emisije (dijagram 5.5.3.). Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnojbrzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s bi u posmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.3.):


na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τpo∼ 1.67h

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 2.17h

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τpo∼ 2.67h


300

020406080

100120140160180200220240260280300320340360380400420440460480500520540560580600620640660

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in) trajanje maksimalne konc. trajanje oblaka

Dijagram 5.5.3. − Vremenski parametri parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini pribli`nov∼ 0.0 m/s

Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH pri ambijentalnoj brzini vetrapribli`no v∼ 0.0 m/s bi u posmatranim zonama iznosilo (dijagram 5.5.6.):

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τmk∼ 84 min

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τmk ∼ 4.9h

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 7.2h

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τmk ∼ 10.6h

5.5.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s, nebi uop{te postojala, niti na nivou pojedina~nih molekula, po{to bi jo{ od rastojanja x> 52 m odcentra tankvane potpuno prestala koncentracija CH3COOH centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, nanivou referentne ravni z= 2.0 m.

Tako bi se na svim kontrolnim lokacijama u gradskoj zoni Kikinde i koncentracijaCH3COOH imala vrednost (dijagram 5.5.4.):


Tokom celog puta propagacije, od rastojanja x∼ - 10 m od centra tankvane, na najve}emdelu puta propagacije gasnog oblaka, koncentracija sir}etne kiseline u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, kretala bi se na nivou Csir> MDKop= 0.1 ppm.


301

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

0.55

0.6

0.65

0.7

0.75

0.8

0.85

0.9

0.95

1

4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cetr

acija

CH

3CO

OH

u r

avni

z=

2.0

m (

ppm

)

Dijagram 5.5.4. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnimbrzinama vetra v∼ 0.0 m/s

Koncentracija sir}etne kiseline, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentneravni z= 2.0 m, ve}a od dozvoljene vrednosti za maksimalno dozvoljenu koncentraciju CH3COOHna otvorenom prostoru, Csir> MDKop= 0.1 ppm, prostirala bi se na celom putu propagacije gasnogoblaka, od centra tankvane, do rastojanja x∼ 7.76 km od centra tankvane (slika 5.5.4.), sa odmaksimalnom vredno{}u koncentracije na samom po~etku propagacije, od Csir∼ 3.63 ppm, narastojanju od x∼ 26.7 m od centra tankvane, te sa veoma sporim padom koncentracije do vrednostix∼ 0.1 ppm tek na rastojanju x∼ 7.67 km od centra tankvane.

Koncentracija sir}etne kiseline, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentneravni z= 2.0 m, ve}a od realne vrednosti koncentracije CH3COOH, Csir> 0.01 ppm, prostirala bi sena putu propagacije gasnog oblaka, od rastojanja x> 7.67 km od centra tankvane, pa preko krajamernog opsega, do do rastojanja x> 9 km od centra tankvane.


302

5.5.4. BRZINA VETRA − v= 1.0 m/s


Pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanjavelikim delom puta propagacije kretao svojom osom po koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{iokontaminaciju kompletnog analiziranog prostora, kompleksa Kombinata MSK, otvorenog prostoraizme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, kao i ve}eg dela gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.5. − [irina parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 1.0 m/s

[irina parnog oblaka na kraju merne zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,iznosila bi oko bmax∼ 720 m (dijagram 5.5.5.).

Do rastojanja od x∼ 1.5 km od izvora emisije trajanje parnog oblaka bi bilo jednakovremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u osiparnog oblaka raslo u opsegu vrednosti od polovine pa do vremena trajanja akcedentne emisijeCH3COOH (dijagram 5.5.6.).


Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s bi uposmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.6.):


na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τpo∼ 33 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 36 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τpo∼ 41 min


303

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

90

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)

trajanje maksimalne konc. trajanje oblaka

Dijagram 5.5.6. − Vremenski parametri parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetrav= 1.0 m/s

Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH pri ambijentalnoj brzini vetra odv= 1.0 m/s bi u posmatranim zonama iznosilo (dijagram 5.5.6.):

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τmk∼ 25 min


na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 65 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τmk ∼ 89 min


Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde, u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s,Csir∼ 2.4−0.4 ppm bila bi na nivou nièm od maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH uradnom prostoru, MDKrp= 10 ppm (dijagram 5.5.7.).

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, za vreme akcedentne emisije od τe= 30 min, pri ambijentalnoj brzinivetra od v= 1.0 m/s, kretala bi se u okvirima:



304

00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

11.11.21.31.41.51.61.71.81.9

22.12.22.32.42.5

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.5.7. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnimbrzinama vetra v= 1.0 m/s


305



Pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.9 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanjakretao svojom osom po koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{io kontaminaciju kompletnog analiziranogprostora, kompleksa Kombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK iKikinde, kao i celokupne gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od centra tankvane u pravcu oblaka (m)

[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.8. − [irina parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 1.9 m/s


Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.9 m/s,trajanje parnog oblaka bi do rastojanja od x∼ 3.3 km od izvora emisije bilo jednako vremenuakcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnogoblaka raslo u opsegu vrednosti 15− 30 min, odnosno od polovine vremena trajanja akcedentneemisije pa do vremena trajanja akcedentne emisije CH3COOH (dijagram 5.5.9.).

Na svakoj lokaciji na potezu od izvora emisije do rastojanja x∼ 3.3 km, parni oblak bi trajaoonoliko vremena koliko bi trajala emisija CH3COOH, odnosno koliko bi preko lokacije putovaoparni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).

Maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka trajala bi od 15 − 30 min,onoliko vremena koliko je dostizana tokom emisije sir}etne kiseline (dijagram 5.5.9.).

Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije sir}etne kiseline, pri brziniambijentalnog vetra od v= 1.9 m/s, parni oblak bi trajao u zoni preko rastojanja od x> 3.3 km odcentra tankvane, duè od vremena trajanja emisije sir}etne kiseline, tako {to bi sa daljimproticanjem vremena ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.


306

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (p

pm)


trajanje oblaka


Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.9 m/s bi uposmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.9.):











307


0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

1.2

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od centra tankvanee u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

=2

m (

ppm

)

Dijagram 5.5.10. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnimbrzinama vetra v= 1.9 m/s

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde, u referentnoj ravni z= 2.0 m,pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.9 m/s, za vreme akcedentne emisije od τe= 30 min, kretala bise u okvirima (dijagram 5.5.10.):



308



Za brzinu vetra v= 3.0 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanja kretao svojom osompo koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{io kontaminaciju kompletnog analiziranog prostora, kompleksaKombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, kao icelokupne gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.11. − Propagacija parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 3.0 m/s


Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,trajanje parnog oblaka bi do rastojanja od x∼ 5.45 km od izvora emisije bilo jednako vremenuakcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnogoblaka raslo u opsegu vrednosti 15− 30 min, odnosno od polovine vremena trajanja akcedentneemisije pa do vremena trajanja akcedentne emisije sir}etne kiseline (dijagram 5.5.12.).

Na svakoj lokaciji na potezu od izvora emisije do rastojanja x∼ 5.45 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija sir}etne kiseline, odnosno koliko bi preko lokacijeputovao parni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).

Maksimalna koncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka trajala bi od 15 − 30 min,onoliko vremena koliko je dostizana tokom emisije sir}etne kiseline (dijagram 5.5.12.).

Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije sir}etne kiseline, pri brziniambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s, parni oblak bi trajao u zoni preko rastojanja od x> 5.45 km odcentra tankvane, duè od vremena trajanja emisije sir}etne kiseline, tako {to bi sa daljimproticanjem vremena ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.


309

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

34

36

38

40


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 3.0 m/s bi uposmatranim zonama iznosilo (dijagram 5.5.12.):











310


Koncentracija CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m zavisi u prili~noj meri odambijentalne temperature spoljnog vazduha.

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

0.55

0.6

0.65

0.7

0.75

0.8

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.5.13. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojbrzini vetra v= 3.0 m

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 3.0 m/s, kretala bi se u okvirima(dijagram 5.5.13.):




311



Za brzinu vetra v= 5.0 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanja kretao svojom osompo koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{io kontaminaciju kompletnog analiziranog prostora, kompleksaKombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, kao icelokupne gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.14. − Propagacija parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 5.0 m/s


Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 5.0 m/s,trajanje parnog oblaka bi do kraja mernog opsega, rastojanja od x∼ 9 km od izvora emisije bilojednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOHu osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 15− 30 min, odnosno od polovine vremena trajanjaakcedentne emisije pa do vremena trajanja akcedentne emisije sir}etne kiseline (dijagram 5.5.15.).

Na svakoj lokaciji na potezu od izvora emisije do rastojanja x∼ 9 km, parni oblak bi trajaoonoliko vremena koliko bi trajala emisija siretne kiseline, odnosno koliko bi preko lokacijeputovao parni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).

Maksimalna koncentracija sir}etne kiseline u osi parnog oblaka trajala bi od 15 − 30 min,onoliko vremena koliko je dostizana tokom emisije sir}etne kiseline (dijagram 5.5.15.).

Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije sir}etne kiseline, pri brziniambijentalnog vetra od v= 5.0 m/s, parni oblak bi u celokupnom mernom opsegu, trajao u zoni dorastojanja od x∼ 9 km od centra tankvane, jednako vremenu trajanja emisije sir}etne kiseline.


312

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 5.0 m/s temperaturamabi u posmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.15.):



na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 30 min




na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τmk ∼ 21.7 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 25 min



313


Koncentracija CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m zavisi u prili~noj meri odambijentalne temperature spoljnog vazduha.

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.5.16. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojbrzini vetra v= 5.0 m

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 5.0 m/s, kretala bi se u okvirima(dijagram 5.5.16.):




314

5.5.8. UTICAJ BRZINE VETRA NA KONCENTRACIJU SIR]ETNE KISELINEU KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije sir}etne kiseline predstavljala biproces dinami~kog karaktera, koji bi, za brzine vetra manje od v≤ 1 m/s bio direktno, a za brzinevetra ve}e od v> 1 m/s bio obrnuto proporcionalan brzini vetra u ambijentalnim uslovima.

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije sir}etne kiseline, po svimparametrima, bila bi obrnuto proporcionalna ambijentalnoj temperaturi okolnog vazduha.

Tabela 5.5.3. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u opsegu vrednosti ambijen−talne brzine vetra od od v= 0.0−5.0 m/s

Brzina vetra Koncentracija CH3COOH u ravni z= 2.0 mCsir (ppm)

v (m/s) x= 4 km x= 6 km x= 9 km∼ 0.0 m/s 0.98 0.58 0.031.0 m/s 1.55 0.80 0.401.9 m/s 0.79 0.44 0.243.0 m/s 0.50 0.27 0.155.0 m/s 0.30 0.16 0.09

Koncentracija sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m bi, u okviru posmatrane zonedo x= 9 km od centra tankvane, do ambijentalne brzine vetra od v≤ 1.0 m/s bila bi direktnoproporcionalna faktoru ambijentalne brzine vetra, {to bi ambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bikoncentracija sir}etne kiseline bila ve}a, kao i obratno.

Koncentracija sir}etne kiseline u referentnoj ravni z= 2.0 m bi, u okviru posmatrane zonedo x= 9 km od centra tankvane, od ambijentalne brzine vetra od v> 1.0 m/s bila bi obrnutoproporcionalna faktoru ambijentalne brzine vetra, {to bi ambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bikoncentracija sir}etne kiseline bila manja, kao i obratno.

Pove}avanjem ambijentalne brzine vetra u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 4 km, na ulazu u gradsku zonu Kikinde, u JZ industrijskom delu predgra|a, koncentracijasir}etne kiseline bi, do vrednosti brzine vetra v≤ 1.0 m/s rasla izme|u vrednosti Csir= 1.0−1.55 ppm,a za vrednosti brzine vetra 5.0 m/s> v> 1.0 m/s, opadala bi izme|u Csir= 1.55−0.30 ppm, {to bi bilou granicama vrednosti iznad maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenomprostoru MDKop= 0.1 ppm.

Pove}avanjem ambijentalne brzine vetra u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 6 km, u centralnoj gradskoj zoni Kikinde, u starom gradskom jezgru, koncentracija sir}etnekiseline bi, do vrednosti brzine vetra v≤ 1.0 m/s rasla do vrednosti Csir= 0.40 ppm, a za vrednostibrzine vetra 5.0 m/s> v> 1.0 m/s, opadala bi izme|u Csir= 0.40−0.10 ppm, {to bi bilo u granicamavrednosti iznad maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenom prostoruMDKop= 0.1 ppm.

Pove}avanjem ambijentalne brzine vetra u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 9 km, na izlazu iz gradske zone Kikinde, u SI industrijskom delu predgra|a, koncentracijasir}etne kiseline bi, do vrednosti brzine vetra v≤ 1.0 m/s rasla izme|u vrednosti Csir= 0.50−0.80 ppm,a za vrednosti brzine vetra 5.0 m/s> v> 1.0 m/s, opadala bi izme|u Csir= 0.80−0.15 ppm, {to bi bilou granicama vrednosti iznad maksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH na otvorenomprostoru MDKop= 0.1 ppm.

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama, do brzine vetra od v< 5.0 m/s,bilo bi direktno proporcionalno udaljenosti lokacije od izvora emisije, {to bi udaljenost lokacije odizvora emisije bila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo ve}e, i obratno.


315

Tabela 5.5.4. − Uporedna analiza propagacije koncentracije CH3COOH u opseguvrednosti ambijentalne brzine vetra od od v= 1.0−5.0 m/s

Brzina vetra Vreme trajanja parnog oblaka −τpo (min)


v (m/s) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km1.0 m/s 33.0 36.0 41.0 51.0 65.0 89.01.9 m/s 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.43.0 m/s 30.0 30.3 31.0 26.0 31.4 39.05.0 m/s 30.0 30.0 30.0 21.7 25.0 30.0

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije, u okviru posmatrane zonedo x= 9 km od centra tankvane, do ambijentalne brzine vetra od 1.0 m/s >v< 5.0 m/s bio bi obrnutoproporcionalan faktoru ambijentalne brzine vetra, {to bi ambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bikoncentracija sir}etne kiseline bila manja, kao i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bio bi obrnutoproporcionalan ambijentalnoj brzini vetra, po{to bi ja~i vetar brè raznosio parni oblak, ~ime bi sesmanjivala vremena zadràvanja parnog oblaka i koncentracije sir}etne kiseline.

Za ambijentalnu brzinu vetra od v= 1.0 m/s, koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka ivremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

33 030

1 1036 030

1 2041 030

1 37


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 030

1 0030 330

1 1031 030

1 03


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 030

1 0030 030

1 0030 030

1 00

Propagacija sir}etne kiseline bi se vr{ila u horizontalnom pravcu, bo~nim pravcima ivertikalnom pravcu, pre svega pod uticajem razno{enja vetrom, a delom i usled molekulske difuzijesir}etne kiseline izme|u parnog oblaka i vazduha koji ga okruùje.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline bilo bi direktno proporcionalnoudaljenosti lokacije od izvora emisije sir}etne kiseline, tako da {to bi lokacija bila udaljenija odizvora emisije, to bi vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline bilo ve}e, kao iobratno.


316

Koli~nik vremena trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline i vremenaakcedentne emisije sir}etne kiseline bio bi obrnuto proporcionalan ambijentalnoj brzini vetra, {to biambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bi koli~nik vremena trajanja maksimalne koncentracijesir}etne kiseline i vremena akcedentne emisije sir}etne kiseline bio manji, kao i obrnuto.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije sir}etne kiseline u parnom oblaku direktnoodre|uje vreme trajanja maksimalne koncentracije u vazduhu lokalne atmosfere.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije sir}etne kiseline u osi parnog oblaka mogu prakti~no preslikati na kvalitet propagacijekoncentracije sir}etne kiseline.

Za ambijentalnu brzinu vetra od v= 1.0 m/s, koli~nik vremena zadràvanja maksimalnekoncentracije CH3COOH i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

51 030

1 7065 030

2 1789 030

2 97


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

26 030

0 8731 430

1 0539 030

1 30


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

21 730

0 7225 030

0 8330 030

1 00

Ambijentalna brzina vetra, do vrednosti v≤ 5.0 m/s, u okviru posmatrane zone dox= 9 km od centra tankvane, bila bi faktor obrnute proporcionalnosti propagacije parnog oblaka,propagacije CH3COOH, propagacije koncentracije CH3COOH, kao i dostizanja maksimalnekoncentracije i koncentracije CH3COOH u zavisnosti od udaljenosti posmatrane lokacije.

Na osnovu prezentiranih i analiziranih rezultata uticaja ambijentalne brzine vetra naefekat akcedentne emisije sir}etne kiseline u Kombinatu MSK, mogla bi se usvojiti slede}akategorizacija ambijentalnog parametra vremena emisije sir}etne kiseline za celokupnu gradskuteritoriju Kikinde:

najnepovoljniji uticaj ambijentalne brzine vetra v= 1.0 m/s prose~ni uticaj ambijentalne brzine vetra v= 1.9 m/s najpovoljniji ambijentalne brzine vetra v= 5.0 m/s


317

5.6. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI NA PROPAGACIJU SIR]ETNE KISELINE

5.6.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.6.1. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u osi parnog oblakavremenske stabilnosti iz zone nestabilnog vremena vs= 1−4

vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−21.0 64 −21.0 80.1 −21.0 104 −21.0 125−15.7 61.6 −15.7 82.1 −15.7 114 −15.7 142−10.5 59.6 −10.5 82.8 −10.5 120 −10.5 154−5.24 58.0 −5.24 83.1 −5.24 124 −5.24 162

0.0 56.5 0.0 83.2 0.0 127 0.0 1685.24 55.2 5.24 83.1 5.24 130 5.24 17310.5 54.0 10.5 82.9 10.5 132 10.5 17815.7 52.8 15.7 82.7 15.7 133 15.7 18221.0 51.7 21.0 82.3 21.0 135 21.0 18526.2 50.6 26.2 81.9 26.2 136 26.2 18826.7 50.1 26.7 81.1 26.7 135 26.7 18627.2 49.5 27.2 80.3 27.2 133 27.2 18527.9 48.8 27.9 79.3 27.9 132 27.9 18328.6 48.0 28.6 78.1 28.6 130 28.6 18129.5 47.0 29.5 76.8 29.5 128 29.5 17830.6 46.0 30.6 75.3 30.6 126 30.6 17531.8 44.8 31.8 73.6 31.8 124 31.8 17233.2 43.4 33.2 71.7 33.2 121 33.2 16934.9 42.0 34.9 69.5 34.9 118 34.9 16437.0 40.3 37.0 67.1 37.0 114 37.0 16039.3 38.5 39.3 64.5 39.3 110 39.3 15542.1 36.6 42.1 61.7 42.1 106 42.1 14945.4 34.5 45.4 58.6 45.4 101 45.4 14349.2 32.3 49.2 55.3 49.2 96.4 49.2 13753.7 29.9 53.7 51.8 53.7 91.1 53.7 13059.1 27.5 59.1 48.2 59.1 85.6 59.1 12365.3 25.1 65.3 44.5 65.3 79.8 65.3 11572.7 22.6 72.7 40.7 72.7 73.9 72.7 10781.4 20.2 81.4 36.8 81.4 67.8 81.4 99.191.6 17.9 91.6 33.1 91.6 61.8 91.6 91.0104 15.6 104 29.4 104 55.8 104 82.9118 13.5 118 25.8 118 49.9 118 74.9134 11.5 134 22.5 134 44.3 134 67.1154 9.74 154 19.4 154 38.9 154 59.6177 8.14 177 16.5 177 33.9 177 52.4204 6.73 204 13.9 204 29.2 204 45.7236 5.51 236 11.6 236 24.9 236 39.5274 4.46 274 9.62 274 21.0 274 33.8318 3.58 318 7.88 318 17.6 318 28.6370 2.85 370 6.39 370 14.6 370 24.1431 2.25 431 5.14 431 12.0 431 20.0


318


vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) c(0.0)503 1.76 503 4.10 503 9.74 503 16.5588 1.37 588 3.24 588 7.87 588 13.5688 1.06 688 2.55 688 6.30 688 10.9805 0.821 805 2.00 805 5.02 805 8.81943 0.630 943 1.55 943 3.97 943 7.05

1110 0.482 1110 1.20 1110 3.12 1110 5.601300 0.368 1300 0.928 1300 2.44 1300 4.431520 0.281 1520 0.715 1520 1.90 1520 3.491790 0.214 1790 0.549 1790 1.48 1790 2.742100 0.163 2100 0.421 2100 1.15 2100 2.142460 0.124 2460 0.323 2460 0.889 2460 1.672900 0.0943 2900 0.248 2900 0.688 2900 1.303400 0.0719 3400 0.190 3400 0.532 3400 1.014010 0.0549 4010 0.146 4010 0.411 4010 0.7884720 0.0419 4730 0.112 4730 0.318 4730 0.6135580 0.0321 5590 0.0861 5600 0.245 5600 0.4766600 0.0246 6610 0.0663 6630 0.190 6640 0.3707810 0.0190 7840 0.0512 7870 0.147 7890 0.2879250 0.0146 9290 0.0395 9350 0.113 9390 0.221

Tabela 5.6.2. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka zavremenske stabilnosti iz zone stabilnog vremena vs=4, 5 i 6

vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−21.0 125 −21.0 143 −21.0 174−15.7 142 −15.7 169 −15.7 221−10.5 154 −10.5 186 −10.5 252−5.24 162 −5.24 199 −5.24 276

0.0 168 0.0 210 0.0 2965.24 173 5.24 218 5.24 31410.5 178 10.5 226 10.5 32915.7 182 15.7 232 15.7 34221.0 185 21.0 238 21.0 35526.2 188 26.2 243 26.2 36626.7 186 26.7 242 26.7 36427.2 185 27.2 240 27.2 36127.9 183 27.9 237 27.9 35828.6 181 28.6 235 28.6 35429.5 178 29.5 232 29.5 35030.6 175 30.6 228 30.6 34631.8 172 31.8 225 31.8 34133.2 169 33.2 220 33.2 33534.9 164 34.9 215 34.9 32837.0 160 37.0 210 37.0 32139.3 155 39.3 204 39.3 313


319


vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)42.1 149 42.1 197 42.1 30445.4 143 45.4 190 45.4 29449.2 137 49.2 182 49.2 28353.7 130 53.7 173 53.7 27259.1 123 59.1 164 59.1 25965.3 115 65.3 155 65.3 24772.7 107 72.7 145 72.7 23381.4 99.1 81.4 135 81.4 21991.6 91.0 91.6 125 91.6 205104 82.9 104 115 104 190118 74.9 118 104 118 175134 67.1 134 94.3 134 161154 59.6 154 84.6 154 147177 52.4 177 75.3 177 133204 45.7 204 66.5 204 120236 39.5 236 58.1 236 107274 33.8 274 50.4 274 95.2318 28.6 318 43.3 318 83.8370 24.1 370 36.9 370 73.1431 20.0 431 31.1 431 63.3503 16.5 503 26.0 503 54.3588 13.5 588 21.6 588 46.2688 10.9 688 17.7 688 38.9805 8.81 805 14.5 805 32.6943 7.05 943 11.7 943 27.0

1110 5.60 1110 9.43 1110 22.21300 4.43 1300 7.54 1300 18.21520 3.49 1520 6.00 1520 14.81790 2.74 1790 4.76 1790 11.92100 2.14 2100 3.76 2100 9.612460 1.67 2460 2.96 2460 7.702900 1.30 2900 2.33 2900 6.153400 1.01 3400 1.83 3400 4.904010 0.788 4010 1.43 4010 3.894730 0.613 4740 1.12 4750 3.085600 0.476 5610 0.88 5640 2.436640 0.370 6660 0.687 6720 1.897890 0.287 7930 0.534 8030 1.459390 0.221 9440 0.411 9600 1.09

Za razli~ite vremenske stabilnosti u opsegu vs= 1−6, uspostavljene razlike koncentracijaCH3COOH u centralnoj osi parnog oblaka od samog izvora emisije sir}etne kiseline, zadràle bi sedo kraja mernog opsega, preko rastojanja x> 9 km od izvora emisije.

Neposredno po emitovanju sir}etne kiseline, do kraja mernog podru~ja, do rastojanjax= 9 km od izvora emisije, podu`na propagacija CH3COOH bila bi direktno proporcionalnavremenskoj stabilnosti, tako da bi pri vi{oj vremenskoj stabilnosti, bila ve}a koncentracijaCH3COOH na istoj lokaciji, kao i obratno.


320

Ve}a propagacija CH3COOH u osi parnog oblaka zna~ila bi ve}u koncentracijuCH3COOH po mernim ta~kama u odnosu na pravac strujanja vetra.

Osnovni razlog ve}oj koncentraciji CH3COOH pri vi{oj vremenskoj stabilnosti, za jednakeuslove molekulske difuzije CH3COOH u svim pravcima, mogao bi se traìti u smanjivanju gubitakabo~nim strujanjima i bo~nim vrtlozima, ~ime bi se smanjivala bo~na propagacija CH3COOH, {to biza posledicu imalo zadràvanje ve}e koncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka.

Tako bi propagacija sir}etne kiseline u pravcu strujanja vetra bila sa manjim obimomrasipanja, odnosno u centralnoj osi parnog oblaka zadràvala bi se ve}a koncentracija CH3COOH.

Obrnuto, pri niìm vremenskim stabilnostima, usled uve}ane vrtlo`ne bo~ne propagacijeparnog oblaka, brè bi se {irio parni oblak pa bi se uve}avalo radijalno razno{enje CH3COOH, ~imebi se smanjivala koncentracija CH3COOH u osi parnog oblaka.

Tako bi tokom podu`ne propagacije CH3COOH u pravcu strujanja vetra, usled ve}egobima gubitaka CH3COOH, u centralnoj osi parnog oblaka ostajala manja koncentracijaCH3COOH, koju bi vetar odnosio u pravcu propagacije parnog oblaka.

Proporcionalni uticaj vremenske stabilnosti na podu`nu propagaciju sir}etne kiseline bi seogledao u ujedna~enom gradijentu podu`ne propagacije CH3COOH, {to bi za posledicu imalojednake padove koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka du` pravca strujanja, du` putapropagacije parnog oblaka, do rastojanja x< 4.0 km od izvora emisije, posle ~ega bi se ravnoteàgradijenta podu`ne propagacije CH3COOH prvo pomerila za krajnje (ekstremne) ta~ke stabilnosti(vs= 1, vs= 6 i vs= 5).

Daljom propagacijom preko rastojanja x> 4.0 km, menjala bi se ravnoteà gradijentapodu`ne propagacije CH3COOH i za ostale vrednosti, za vremensku stabilnost vs= 2 na rastojanjux∼ 4.7 km, a za vremensku stabilnost vs= 3 na rastojanju x∼ 5.6 km, posle ~ega ne bi vi{e postojalaravnoteà gradijenta podu`ne propagacije sir}etne kiseline u odnosu na parametar vremenskestabilnosti.

Posle rastojanja x> 4.0 km od izvora emisije, sa porastom vremenske stabilnosti, opadao bigradijent podu`ne propagacije sir}etne kiseline, odnosno raslo bi rastojanje izme|u dve merneta~ke du` puta propagacije.

Uticaj akcedentne emisije sir}etne kiseline na vazduh lokalne atmosfere na celokupnojteritoriji gradske zone u Kikindi, bio bi direktno proporcionalan vremenskoj stabilnosti, tako {to bikocentracija CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere bila ve}a, kada bi vremenska stabilnost bilavi{a, kao i obratno.

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde sir}etnom kiselinom, za kontakt sa parnimoblakom, u ataru gradske zone Kikinde, vi{e vremenske stabilnosti bile bi izrazito nepovoljnije odniìh vremenskih stabilnosti, zbog vi{estruko ve}e koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalneatmosfere.

Za sve vremenske stabilnosti u opsegu vs= 1−6 osa parnog oblaka bi i{la po koti tla du`celog mernog opsega, pa i preko rastojanja x> 9 km.


321


Tabela 5.6.3. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d za vremenske stabilnosti iz zone nestabilnog vremena vs= 1−4

vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 31.0 −21.0 29.5 −21.0 24.9 −21.0 20.4−15.7 48.5 −15.7 56.6 −15.7 62.3 −15.7 62.2−10.5 52.9 −10.5 67.6 −10.5 83.9 −10.5 91.8−5.24 53.9 −5.24 72.9 −5.24 97.2 −5.24 112

0.0 53.8 0.0 75.9 0.0 106 0.0 1275.24 53.3 5.24 77.6 5.24 113 5.24 13910.5 52.5 10.5 78.6 10.5 118 10.5 14815.7 51.7 15.7 79.1 15.7 121 15.7 15621.0 50.8 21.0 79.4 21.0 124 21.0 16226.2 49.9 26.2 79.4 26.2 127 26.2 16726.7 49.4 26.7 78.7 26.7 126 26.7 16627.2 48.8 27.2 77.9 27.2 125 27.2 16527.9 48.1 27.9 77.0 27.9 123 27.9 16428.6 47.3 28.6 75.9 28.6 122 28.6 16229.5 46.4 29.5 74.7 29.5 120 29.5 16030.6 45.4 30.6 73.3 30.6 119 30.6 15831.8 44.3 31.8 71.7 31.8 116 31.8 15633.2 43.0 33.2 69.9 33.2 114 33.2 15334.9 41.5 34.9 67.9 34.9 111 34.9 15037.0 39.9 37.0 65.6 37.0 108 37.0 14639.3 38.2 39.3 63.2 39.3 105 39.3 14242.1 36.3 42.1 60.5 42.1 101 42.1 13845.4 34.2 45.4 57.5 45.4 97.0 45.4 13349.2 32.0 49.2 54.4 49.2 92.5 49.2 12753.7 29.7 53.7 51.0 53.7 87.7 53.7 12259.1 27.4 59.1 47.5 59.1 82.6 59.1 11565.3 25.0 65.3 43.9 65.3 77.3 65.3 10972.7 22.5 72.7 40.2 72.7 71.8 72.7 10281.4 20.1 81.4 36.5 81.4 66.2 81.4 94.791.6 17.8 91.6 32.8 91.6 60.4 91.6 87.4104 15.6 104 29.2 104 54.7 104 80.0118 13.5 118 25.7 118 49.1 118 72.6134 11.5 134 22.4 134 43.7 134 65.3154 9.73 154 19.3 154 38.5 154 58.2177 8.13 177 16.5 177 33.5 177 51.4204 6.73 204 13.9 204 28.9 204 45.0236 5.50 236 11.6 236 24.7 236 39.0274 4.46 274 9.61 274 20.9 274 33.4318 3.58 318 7.87 318 17.5 318 28.4370 2.85 370 6.38 370 14.5 370 23.9431 2.25 431 5.13 431 11.9 431 19.9503 1.76 503 4.10 503 9.72 503 16.4588 1.37 588 3.24 588 7.85 588 13.4


322


vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) c(0.0)688 1.06 688 2.55 688 6.29 688 10.9805 0.821 805 1.99 805 5.01 805 8.79943 0.630 943 1.55 943 3.96 943 7.03

1110 0.482 1110 1.20 1110 3.12 1110 5.591300 0.368 1300 0.928 1300 2.44 1300 4.421520 0.281 1520 0.715 1520 1.90 1520 3.481790 0.214 1790 0.549 1790 1.48 1790 2.732100 0.163 2100 0.421 2100 1.15 2100 2.142460 0.124 2460 0.323 2460 0.889 2460 1.672900 0.0943 2900 0.248 2900 0.688 2900 1.303400 0.0719 3400 0.190 3400 0.532 3400 1.014010 0.0549 4010 0.146 4010 0.411 4010 0.7884720 0.0419 4730 0.112 4730 0.318 4730 0.6125580 0.0321 5590 0.0861 5600 0.245 5600 0.4766600 0.0246 6610 0.0663 6630 0.190 6640 0.3707810 0.0190 7840 0.0512 7870 0.147 7890 0.2879250 0.0146 9290 0.0395 9350 0.113 9390 0.221

Tabela 5.6.4. − Uporedne vrednosti koncentracije CH3COOH u osi parnog oblaka zavremenske stabilnosti iz zone stabilnog vremena vs=4−6

vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−26.2 0 −26.2 0 −26.2 0−21.0 20.4 −21.0 17.3 −21.0 13.3−15.7 62.2 −15.7 60.0 −15.7 53.2−10.5 91.8 −10.5 95.0 −10.5 93.4−5.24 112 −5.24 122 −5.24 129

0.0 127 0.0 143 0.0 1595.24 139 5.24 159 5.24 18610.5 148 10.5 173 10.5 20915.7 156 15.7 185 15.7 23021.0 162 21.0 195 21.0 24826.2 167 26.2 204 26.2 26526.7 166 26.7 203 26.7 26427.2 165 27.2 202 27.2 26327.9 164 27.9 201 27.9 26228.6 162 28.6 199 28.6 26129.5 160 29.5 197 29.5 25930.6 158 30.6 195 30.6 25731.8 156 31.8 192 31.8 25533.2 153 33.2 189 33.2 25234.9 150 34.9 186 34.9 24937.0 146 37.0 182 37.0 24539.3 142 39.3 178 39.3 24142.1 138 42.1 173 42.1 23745.4 133 45.4 168 45.4 231


323


vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)49.2 127 49.2 162 49.2 22653.7 122 53.7 156 53.7 21959.1 115 59.1 149 59.1 21265.3 109 65.3 141 65.3 20472.7 102 72.7 133 72.7 19681.4 94.7 81.4 125 81.4 18791.6 87.4 91.6 117 91.6 177104 80.0 104 108 104 167118 72.6 118 99.0 118 156134 65.3 134 90.1 134 145154 58.2 154 81.3 154 134177 51.4 177 72.8 177 123204 45.0 204 64.5 204 112236 39.0 236 56.7 236 101274 33.4 274 49.4 274 90.2318 28.4 318 42.6 318 80.0370 23.9 370 36.4 370 70.3431 19.9 431 30.8 431 61.2503 16.4 503 25.8 503 52.7588 13.4 588 21.4 588 45.1688 1.06 688 17.6 688 38.1805 0.821 805 14.4 805 32.0943 0.630 943 11.7 943 26.6

1110 0.482 1110 9.39 1110 22.01300 0.368 1300 7.52 1300 18.01520 0.281 1520 5.99 1520 14.61790 0.214 1790 4.75 1790 11.92100 0.163 2100 3.75 2100 9.552460 0.124 2460 2.96 2460 7.662900 0.0943 2900 2.32 2900 6.123400 0.0719 3400 1.83 3400 4.884010 0.0549 4010 1.43 4010 3.884720 0.0419 4740 1.12 4750 3.085580 0.0321 5610 0.88 5640 2.436600 0.0246 6660 0.687 6720 1.897810 0.0190 7930 0.534 8030 1.449250 0.0146 9440 0.411 9600 1.09

LEGENDA:

0.0 0.0146 0.411 10.9 167Csir> 0 Csir> 0.01 Csir> MDKop Csir>MDKrp Csir−max

Za uticaj vremenske stabilnosti, od oblasti vremenske nestabilnosti do oblasti vremenskestabilnosti, karakteristi~no je da bi se sa porastom vremenske stabilnosti, pove}avali vrednost idomet koncentracije CH3COOH, kao i produàvale oblasti koncentracije CH3COOH u referentnojravni z= 2.0 m, tako da bi najve}a koncentraciju CH3COOH u ta~kama du` pravca propagacijepranog oblaka, bila za vs= 6, a najmanja za vs= 1.


324

Izuzetak od ovakvog odnosa ~ini sama tankvana, odnosno njen negativni deo u odnosu napravac propagacije (x< 0.0 m).

Dok bi u centru tankvane bio zadràn osnovni trend direktno proporcionalne zavisnostikoncentracije CH3COOH od veremenske stabilnosti (najve}a koncentraciju CH3COOH u centrutankvane, u ta~ki x= 0.0 m, bila za vs= 6, a najmanja za vs= 1), pomeranjem od centra tankvane usuprotnom pravcu od pravca strujanja vetra, pomerala bi se maksimalna vrednost ka sve niìmvremenskim stabilnostima (najve}a vrednost za vs= 5, na rastojanju x∼ − 10.5 m, najve}a vrednostza vs= 3, na rastojanju x∼ − 15.7 m), da bi na rastojanju x= − 21.0 m od centra tankvane najve}avrednost bila za vs= 1, a najmanja za vs= 6.

Osim u navedenoj "negativnoj" zoni tankvane, na celokupnom putu propagacije parnogoblaka sa sir}etnom kiselinom, visina maksimalne koncentracije CH3COOH u referentnoj ravniz= 2.0 m bila bi direktno proporcionalna vremenskoj stabilnosti.

Sem za izrazitu vremensku nestabilnost vs= 1, kada bi maksimalna vrednost koncentracijeCH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m bila dostignuta neposredno ispred centra tankvane, narastojanju x= − 5.2 m, kao i za vremensku nestabilnost vs= 2, kada bi maksimalna vrednostkoncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m bila dostignuta na pojasu izme|u prednjeivice tankvane i slede}e merne ta~ke, u okviru rastojanja ∆x∼ 21.0−26.2 m od centra tankvane,maksimum koncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m za sve ostale vremenskestabilnosti vs= 3−6, bila bi dostignuta na rastojanju x∼ 26.2 m od centra tankvane.

Dalje kretanje koncentracije u referentnoj ravni z= 2.0 m, zavisilo bi od "rasipanja" maseCH3COOH bo~nom propagacijom, tako {to bi vi{a koncentracija CH3COOH u centralnoj osistrujanja y= 0.0⋅d, bila posledica nièg obima bo~ne propagacije, kao i obrnuto.

Tako bi se pri vremesnkim nestabilnostima sa ve}im bo~nim rasipanjem CH3COOH uticajna koncentraciju CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m ranije manifestovao, sir}etna kiselina bise vi{e raznela u prostoru, ~ime bi kona~na koncentracija CH3COOH u referentnoj z= 2.0 m prepala na vrednosti ispod propisanih granica.

Tabela 5.6.5. Prekora~enja koncentracije CH3COOH u zavisnosti od vremenske stabilnosti

Kategorija koncentracije Rastojanje od centra tankvane − x (m)sir}etne kiseline vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4 vs= 5 vs= 6Csir< MDKrp= 10 ppm 150 265 495 730 1060 2030Csir< MDKop= 0.1 ppm 2750 5050 − ∗∗ − ∗∗ − ∗∗ − ∗∗

Csir< 0.01 ppm (realna konc.) − ∗ − ∗ − ∗ − ∗ − ∗ − ∗

− ∗∗ nije doistignuta do kraja posmatrane oblasti x= 9 km od centra tankvane (xMDKop> 9 km)−∗ nije doistignuta do kraja posmatrane oblasti x= 9 km od centra tankvane (xreal> 9 km)

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde sir}etnom kiselinom, kako za kontakt saparnim oblakom, tako i sa stanovi{ta koncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, vi{evremenske stabilnosti bile bi nepovoljnije od niìh vremenskih stabilnosti, u ataru gradske zoneKikinde.


325

5.6.3. [IRINA PARNOG OBLAK

Parni oblak bi se du` celog mernog podru~ja, od centra tankvane do rastojanja x= 9 km odcentra tankvane, kretao osom po koti tla.

Pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1, kontaminaciju celokupnog analiziranogprostora, kompleksa Kombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK iKikinde, kao i kontaminaciju kompletnog gradskog prostora Kikinde, vr{io bi parni oblak sasir}etnom kiselinom.

Pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1, parni oblak bi se zna~ajno {irio usled velikogbo~nog rasipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila velika kontaminacijaprostora oko pravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bio bizna~ajno veliki.

Tako bi {irina parnog oblaka (dijagram 5.6.2.) pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1,na pojedinim rastojanjima iznosila:





-900

-800

-700

-600

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.6.2. − [irina parnog oblaka za vremensku stabilnost vs= 1

Pri vremenskoj nestabilnosti vs= 2, parni oblak bi se {irio usled ve}eg bo~nog rasipanjaparnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila ve}a kontaminacija prostora oko pravcapropagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bio bi veliki.


326

-650-600-550-500-450-400-350-300-250-200-150-100

-500

50100150200250300350400450500550600650

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.3.) pri vremenskoj nestabilnosti vs= 2, napojedinim rastojanjima iznosila:





Pri maloj vremenskoj nestabilnosti vs= 3, parni oblak bi se {irio usled uve}anog bo~nograsipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila relativno ve}a kontaminacijaprostora oko pravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi biorelativno ve}i.

Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.4.) pri maloj vremenskoj nestabilnosti vs= 3, napojedinim rastojanjima iznosila:






327

-450

-400

-350

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Pri normaloj vremenskoj stabilnosti vs= 4, parni oblak bi se {irio usled bo~nog rasipanjaparnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila kontaminacija prostora oko pravcapropagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio prose~an.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od centra tankvane u pravcu oblaka (m )

[irina parnog oblaka



328

Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.5.) pri normaloj vremenskoj stabilnosti vs= 4,na pojedinim rastojanjima iznosila:





Pri uve}anoj vremenskoj stabilnosti vs= 5, parni oblak bi se manje {irio usled bo~nograsipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila manja kontaminacija prostora okopravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio manji.

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.6.) pri uve}anoj vremenskoj stabilnosti vs= 5,na pojedinim rastojanjima iznosila:






329

Pri izrazitoj vremenskoj stabilnosti vs= 6, parni oblak bi se malo {irio usled bo~nograsipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila mala kontaminacija prostora okopravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio mali.

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.67.) pri izrazitoj vremenskoj stabilnosti vs= 6, napojedinim rastojanjima iznosila:





Tako bi se pri ve}im vremesnkim stabilnostima (vs= 4−6) sa sve manjim bo~nimrasipanjem CH3COOH, kontaminacija prostora vr{ila sve manje po obimu zahva}ene zapreminevazduha, a sve vi{e po intenzitetu kontaminacije, onosno koncentraciji CH3COOH u centralnoj osistrujanja y= 0.0⋅d u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Pri ve}im vremesnkim nestabilnostima (vs= 4−1) sa sve ve}im bo~nim rasipanjemCH3COOH, kontaminacija prostora bi se vr{ila sve vi{e po obimu zahva}ene zapremine vazduha, asve manje po intenzitetu kontaminacije, onosno koncentraciji CH3COOH u centralnoj osi strujanjay= 0.0⋅d u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Zavisnost bo~ne propagacije parnog oblaka, odnosno njegove merne karakteristike, {irineparnog oblaka, od vremenske stabilnosti prikazana je u tabeli 5.6.6.


330

Tabela 5.6.6. [irina parnog oblaka u zavisnosti od vremenske stabilnosti

Rastojanje od centra tankvane − x (m)Rastojanje od centra tankvanevs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4 vs= 5 vs= 6

x∼ 1.0 km 320 240 180 160 140 110x∼ 4.0 km 960 690 480 400 340 260x∼ 6.0 km 1330 920 630 540 460 340x∼ 9.0 km 1770 1230 860 715 600 450

Kao {to se moè sagledati iz tabele 5.6.6., vremenska stabilnost imala bi velikog uticaja naobim zaga|ene zapremine vazduha (zaga|eni prostor), kao i na intenzitet kontaminacije vazduhalokalne atmosfere sir}etnom kiselinom, tako {to bi kretanje ka vremenskoj nestabilnosti pro{irivalougroènu zonu i time zna~ajno sniàvalo stepen kontaminacije ("razvla~enje" prisutnog zaga|enjana ve}u povr{inu), dok bi kretanje ka vremenskoj stabilnosti suàvalo ugroènu zonu i timezna~ajno pove}avalo stepen kontaminacije ("koncentrovanje" prisutnog zaga|enja na manjupovr{inu).

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde sir}etnom kiselinom, kako za kontakt saparnim oblakom, tako i sa stanovi{ta koncentracije CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, vi{evremenske stabilnosti bile bi nepovoljnije od niìh vremenskih stabilnosti, u ataru gradske zoneKikinde.


Vreme trajanja parnog oblaka, vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH uparnom oblaku, kao i njihov me|usobni odnos veoma malo bi zavisili od vremenske stabilnosti, sarazlikama na nivou pojedina~nih molekula (Csir∼ 0.001 ppm) do realne koncentracije sir}etnekiseline (Csir∼ 0.01 ppm).

Dijagram parametara parnog oblaka za vremenske nestabilnosti vs= 1−2 prikazan je nadijagramu 5.6.8.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Vre

men

ski p

aram

etri

par

nog

obla

ka (

min

)



Dijagram 5.6.8. − Vremenski parametri parnog oblaka za opseg vremenske nestabilnostivs= 1−2


331

Vreme trajanja parnog oblaka u opsegu vremenske nestabilnosti vs= 1−2, bi uposmatranim zonama iznosilo:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τpo∼ 30.0 min




Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u opsegu vremenske nestabilnostivs= 1−2, bi u posmatranim zonama iznosilo:





Dijagram parametara parnog oblaka za male vremenske nestabilnosti i normalnevremenske stabilnosti vs= 3−4 prikazan je na dijagramu 5.6.9.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (p

pm)



Dijagram 5.6.9. − Vremenski parametri parnog oblaka za opseg male vremenskenestabilnosti i normalne vremenske stabilnosti vs= 3−4


332

Vreme trajanja parnog oblaka u opsegu male vremenske nestabilnosti i normalnevremenske stabilnosti vs= 3−4, bi u posmatranim zonama iznosila:





Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u opsegu male vremenskenestabilnosti i normalne vremenske stabilnosti vs= 3−4, bi u posmatranim zonama iznosilo:





Dijagram parametara parnog oblaka za vi{u vremenske stabilnosti vs= 5 prikazan je nadijagramu 5.6.10.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Dijagram 5.6.10. − Vremenski parametri parnog oblaka za vi{u vremensku stabilnostivs= 5


333

Vreme trajanja parnog oblaka za vi{u vremensku stabilnost vs= 5, bi u posmatranimzonama iznosila:





Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH za vi{u vremensku stabilnost vs= 5,,bi u posmatranim zonama iznosilo:





Dijagram parametara parnog oblaka za izrazitu vremenske stabilnosti vs= 6 prikazan je nadijagramu 5.6.11.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

gasn

og o

blak

a (m

in)



Dijagram 5.6.11. − Vremenski parametri parnog oblaka za izrazitu vremensku stabilnostvs= 6


334

Vreme trajanja parnog oblaka za izrazitu vremensku stabilnost vs= 6, bi u posmatranimzonama iznosila:





Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH za izrazitu vremensku stabilnostvs= 6, bi u posmatranim zonama iznosilo:






Koncentracija CH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m zavisi u velikoj meri od vremenskestabilnosti.

0

0.005

0.01

0.015

0.02

0.025

0.03

0.035

0.04

0.045

0.05

0.055

0.06

0.065

0.07

0.075

0.08

0.085

0.09

0.095

0.1

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.12. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri izrazitojvremenskoj nestabilnosti vs= 1


335

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1 (dijagram 5.6.12.), kretala bise u okvirima:



00.010.020.030.040.050.060.070.080.09

0.10.110.120.130.140.150.160.170.180.19

0.20.210.220.230.240.25

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.13. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri vremenskojnestabilnosti vs= 2





336




0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

0.55

0.6

0.65

0.7

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Koncentracija CH

3COOH u ravni z= 2.0 m (

Dijagram 5.6.14. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri malojvremenskoj nestabilnosti vs= 3

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri normalnoj vremenskoj stabilnosti vs= 4 (dijagram 5.6.15.), kretala bise u okvirima:




337

00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.21.25

1.3

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

=2

m (

ppm

)

Dijagram 5.6.15. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri normalnojvremenskoj stabilnosti vs= 4

Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri ve}oj vremenskoj stabilnosti vs= 5 (dijagram 5.6.16.), kretala bi se uokvirima:



Koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou frontakontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, pri izrazitoj vremenskoj stabilnosti vs= 6 (dijagram 5.6.17.), kretala bi seu okvirima:




338

00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

11.11.21.31.41.51.61.71.81.9

22.12.22.3


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.16. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri vi{oj vremenskojstabilnosti vs= 5

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.17. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri izrazitojvremenskoj stabilnosti vs= 6

Zavisnost koncentracije CH3COOH u centralnoj osi strujanja y= 0.0⋅d, na nivoureferentne ravni z= 2.0 m,, od vremenske stabilnosti prikazana je u tabeli 5.6.7.


339

Tabela 5.6.7. Koncentracija CH3COOH u zavisnosti od vremenske stabilnosti

Rastojanje od centra tankvane − x (m)Rastojanje od centra tankvanevs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4 vs= 5 vs= 6

x∼ 4.0 km 0.054 0.145 0.418 0.790 1.440 3.890x∼ 6.0 km 0.028 0.076 0.220 0.430 0.800 2.240x∼ 9.0 km 0.015 0.042 0.120 0.240 0.440 1.200

Kao {to se moè sagledati iz tabele 5.6.7., vremenska stabilnost imala bi velikog uticaja nana intenzitet kontaminacije vazduha lokalne atmosfere sir}etnom kiselinom, tako {to bi kretanje kavremenskoj stabilnosti drasti~no pove}avalo stepen kontaminacije sir}etnom kiselinom.

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde sir}etnom kiselinom, odnosno koncentracijeCH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, vi{e vremenske stabilnosti bile bi izrazito nepovoljnije odniìh vremenskih stabilnosti, u ataru gradske zone Kikinde.

5.6.6. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI NA KONCENTRACIJU SIR]ETNE KISELINE U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije sir}etne kiseline, po svimparametrima, bila bi direktno proporcionalna vremenskoj stabilnosti.

Tabela 5.6.8. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u opsegu vrednosti vremenskestabilnosti od vs= 1−6

Vremenskastabilnost

Koncentracija CH3COOH e u ravni z= 2.0 mCsir (ppm)

vs(−) x= 4 km x= 6 km x= 9 km1 0.054 0.028 0.0152 0.145 0.076 0.0423 0.418 0.220 0.1204 0.790 0.430 0.2405 1.440 0.800 0.4406 3.890 2.240 1.200

Koncentracija CH3COOH u ravni referentnoj z= 2.0 m bi bila direktno proporcionalnafaktoru vremenske stabilnosti.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 4 km, u centralnojgradskoj zoni Kikinde, u starom gradskom jezgru, koncentracija CH3COOH bi rasla od vrednostiCsir= 0.050−3.890 (ppm), {to bi bilo od vrednosti realne koncentracije CH3COOH, do vrednostiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoru MDKop= 0.1 ppm, uzpove}anje od oko 72×.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 6 km, na ulazu ugradsku zonu Kikinde, u JZ industrijskom delu predgra|a, koncentracija CH3COOH bi rasla odvrednosti Csir= 0.030−2.240 (ppm), {to bi bilo od vrednosti realne koncentracije CH3COOH, dovrednosti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruMDKop= 0.1 ppm, uz pove}anje od oko 80×.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 9 km, na izlazu izgradske zone Kikinde, u SI industrijskom delu predgra|a, koncentracija CH3COOH bi rasla odvrednosti Csir= 0.015−1.200 (ppm), {to bi bilo od vrednosti imisije CH3COOH u tragovima, dovrednosti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruMDKop= 0.1 ppm, uz pove}anje od oko 80×.


340

Tabela 5.6.9. − Uporedna analiza propagacije koncentracije CH3COOH u opseguvrednosti vremenske stabilnosti od vs= 1−6

Vremenskastabilnost



vs(−) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km1 30.3 30.6 32.0 32.4 41.0 53.02 30.3 30.6 32.0 32.4 41.0 53.03 30.3 31.5 33.5 32.4 41.2 52.44 30.3 31.5 33.5 32.4 41.2 52.45 30.4 31.8 34.3 32.5 40.5 52.06 30.8 32.6 36.0 32.8 40.0 51.2

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama bilo bi direktnoproporcionalno udaljenosti lokacije od izvora emisije, {to bi udaljenost lokacije od izvora emisijebila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo ve}e, i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bi direktno proporcionalnozavisio od vremenske stabilnosti, sa veoma malim razlikama u vrednostima koli~nika, reda veli~inepar % (na drugoj decimali), pri ~emu bi zavisnost rasla sa porastom rastojanja od centra tankvane iporastom vremenske stabilnosti.

Stoga se za vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama moè generalizovatizavisnost od vremenske stabilnosti na nivo zavisnosti od prose~ne vremenske stabilnosti, vs= 4, kojauz veoma mala odstupanja moè uspe{no reprezentovati zavisnost od svih vrednosti vremenskestabilnosti.

Za prose~nu vremensku stabilnost u opsegu vrednosti vs= 1−6, koli~nik vremenazadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 12

Pri tome bi se odstupanja od apsolutnih vrednosti koli~nika kretala u slede}im opsezima:

na rastojanju od x∼ 4 km od centra tankvane ± 0.01 (∼ ±1 %) na rastojanju od x∼ 6 km od centra tankvane ± 0.03 (∼ ±3 %) na rastojanju od x∼ 9 km od centra tankvane ± 0.06 (∼ ±6 %)

Propagacija fronta kontaminiranog vazduha sa sir}etnom kiselinom bi se vr{ila uhorizontalnom pravcu, bo~nim pravcima i vertikalnom pravcu, pre svega pod uticajem razno{enjavetrom, a delom i usled molekulske difuzije CH3COOH izme|u parnog oblaka i vazduha koji gaokruùje.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u parnom oblaku bilo bi tako|edirektno proporcionalno od vremenske stabilnosti, sa sli~nim ne{to manjim razlikama uvrednostima koli~nika, reda veli~ine par % (na drugoj decimali), pri ~emu bi zavisnost tako|e raslasa porastom rastojanja od centra tankvane i porastom vremenske stabilnosti.

Stoga se i kod vremena trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u parnom oblaku,moè generalizovati zavisnost od vremenske stabilnosti na nivo zavisnosti od prose~ne vremenskestabilnosti, vs= 4, koja uz veoma mala odstupanja moè uspe{no reprezentovati zavisnost od svihvrednosti vremenske stabilnosti.

Za prose~nu vremensku stabilnost u opsegu vrednosti vs= 1−6, koli~nik vremenazadràvanja maksimalne koncentracije CH3COOH i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

sir

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 630

1 0941 230

1 4052 430

1 75


341

Pri tome bi se odstupanja od apsolutnih vrednosti koli~nika kretala u slede}im opsezima:

na rastojanju od x∼ 4 km od centra tankvane ± 0.005 (∼ ±0.5 %) na rastojanju od x∼ 6 km od centra tankvane ± 0.015 (∼ ±1.5 %) na rastojanju od x∼ 9 km od centra tankvane ± 0.020 (∼ ±2.0 %)

Ugroàvanje gradske zone Kikinde akcedentnim emitovanjem sir}etne kiseline iz izvora uokviru kompleksa Kombinata MSK, pri ambijentalnim parametrima datim u modelu, bilo bidirektno proporcionalno pove}avanju vremenske stabilnosti u opsegu vrednosti vs= 1−6.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u opsegu vrednosti vs= 1−6 dolazilo bi dopove}avanja intenziteta (visine) zaga|ivanja vazduha lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde,kao i smanjivanja veli~ine prostora (obima) u gradskoj zoni Kikinde, koji bi bio obuhva}enkontaminacijom vazduha sir}etnom kiselinom.

Na osnovu prezentiranih i analiziranih rezultata uticaja vremenske stabilnosti u opseguvrednosti vs= 1−6 na efekat akcedentne emisije sir}etne kiseline u Kombinatu MSK, mogla bi seusvojiti slede}a kategorizacija ambijentalnog parametra vremenske stabilnosti za celokupnu gradskuteritoriju Kikinde:

najnepovoljniji uticaj vremenske stabilnosti vs= 6 prose~ni uticaj vremenske stabilnosti vs= 4 najpovoljniji uticaj vremenske stabilnosti vs= 1


342

6. EKSTREMNI UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA KONCENTRACIJU SIR]ETNE KISELINE U KIKINDI

Analiza uticaja ambijentalnih parametara na kvalitet koncentracije CH3COOH u vazduhugradske zone Kikinde, prikazana u prethodnim poglavljima, pokazala je da bi se uticajambijentalnih parametara na propagaciju sir}etne kiseline, kao i njegovu koncentraciju u vazduhulokalne atmosfere, razli~ito manifestovao na kvalitet kontaminacije sir}etnom kiselinom u vazduhulokalne atmosfere du` pravca propagacije.

Uticaj ambijentalnih parametara bi zavisio od duìne puta propagacije parnog oblaka, takoda bi bili uspostavljeni razli~iti ambijentalni parametri ekstremnog uticaja na razli~itim rastojanjimaod izvora emisije du` pravca propagacije parnog oblaka sa sir}etnom kiselinom.

6.1. OP[TE KARAKTERITIKE UTICAJA AMBIJENTALNIH PARAMETARA

Radni prostor kompleksa Kombinata MSK sigurno bi predstavljao najugroèniju zonu uslu~aju akcedentne emisije CH3COOH, na kojoj bi bila daleko najve}a koncentracija CH3COOH uvazduhu lokalne atmosfere, koja bi po dostignutoj vrednosti mnogostruko prelazila maksimalnodozvoljenu granicu koncentracije CH3COOH u vazduhu radne atmosfere, MDKrp= 10 ppm.

Letalna doza LD50= 16000 ppm se, kako u parnom oblaku, tako i u okolnom vazduhu, nebi pojavljivala ni na jednoj distanci du` pravca propagacije sir}etne kiseline.

Za analizu opasnosti od koncentracije CH3COOH usled akcedentnog emitovanja u okviruprostora kompleksa Kombinata MSK koristili bi se kontrolni parametri i propisi vezani za radnusredinu, kao {to je maksimalno dozvoljena koncentracija CH3COOH u vazduhu radnog prostora,MDKrp= 10 ppm.

Me|utim, iako bi radni prostor kompleksa Kombinata MSK sigurno bio najugroènijazona po pitanju koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere usled akcedentnogemitovanja, ovaj prostor bi posedovao i kvalitetnu prednost, koja bi se te{ko, ili u niskom obimumogla konstatovati u drugim zonama du` pravca propagacije parnog oblaka i sir}etne kiseline.

Ta prednost bi se ogleda u jasnom vizuelnom uo~avanju lokacije i pravca propagacijeparnog oblaka, tako da bi evakuacija iz ugroènih oblasti time bila zna~ajno olak{ana.

Tamo gde ne bi bila mogu}a jasna vizuelna identifikacija parnog oblaka, a posebno tamogde bi se formirao front kontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, neophodno bi bilo poznavatiparametre propagacije sir}etne kiseline kroz vazduh lokalne atmosfere kako bi se moglipredpostaviti obim i pravci neophodne evakuacije iz ugro`nih oblasti.

Otvoreni prostor izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, koji se sastoji odobradivih povr{ina koje preseca magistralni put Kikinda − Novi Sad, bi predstavljao relativnougroènu zonu u slu~aju akcedentne emisije sir}etne kiseline.

Srednja koncentracija CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere, koja bi se uspostavila uovoj oblasti izme|u rastojanja x=3−9 km, po dostignutoj vrednosti uobi~ajeno bi prelazila granicumaksimalno dozvoljene koncentracije CH3COOH u vazduhu otvorenog prostora, MDKop= 0.1ppm, dok bi samo na po~etku zone, do ispred magistralnog puta Kikinda − Novi Sad, do rastojanjax∼ 700 m, u pojedinim osama strujanja prelazila i vrednost maksimalno dozvoljene koncentracije uradnom prostoru, MDKrp= 10 ppm.

Za analizu opasnosti od koncentracije CH3COOH usled akcedentnog emitovanja u okviruotvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde koristili bi se kontrolni parametrii propisi vezani za slobodni vazdu{ni prostor na otvorenom prostoru, na saobra}ajnicama i ustambenoj zoni, kao {to je maksimalno dozvoljena koncentracija sir}etne kiseline u vazduhuotvorenog prostora, MDKop= 0.1 ppm.

Na otvorenom prostoru izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde samo bi delimi~nobila mogu}a jasna vizuelna identifikacija parnog oblaka, posebno kada bi se formirao frontkontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, pa bi bilo neophodno poznavati parametrepropagacije sir}etne kiseline kroz vazduh lokalne atmosfere kako bi se mogli postaviti obim i pravcineophodne evakuacije iz ugro`nih oblasti ove zone.

EKSTREMNI UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA KONCENTRACIJU SIR]ETNE KISELINE U KIKINDI

343

Gradski prostor Kikinde sastoji se od stambenog prostora, zatvorenog i otvorenog radnogprostora, kao i od gradskih otvorenih povr{ina, platoa i saobra}ajnica.

Gradski prostor Kikinde predstavljao bi malo ugroènu zonu u slu~aju akcedentne emisijesir}etne kiseline, na kojoj bi bila srednja koncentracija CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere,koja bi po dostignutoj vrednosti bila najve}im delom u okvirima maksimalno dozvoljenekoncentracije CH3COOH u vazduhu na otvorenom prostoru, na nivou 2−7×MDKop= 0.2−0.7 ppm.

Vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije u radnom prostoru, MDKrp= 10 ppm, kaoi letalne doze LD50= 16000 ppm, se uop{te ne bi dostizale u navedenoj zoni gradskog prostoraKikinde.

Na otvorenom gradskom prostoru Kikinde ne bi bila mogu}a prakti~no nikakva vizuelnaidentifikacija parnog oblaka, posebno {to bi u svim slu~ajevima ve} bio formiran frontkontaminiranog vazduha sir}etnom kiselinom, pa bi bilo od izuzetnog zna~aja poznavati parametrepropagacije sir}etne kiseline kroz vazduh lokalne atmosfere.

Za analizu su uzete iste reperne (merne) ta~ke kao i kod prethodnih analiza.

6.2. VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA EKSTREMNOG UTICAJA

6.2.1. UTICAJ VREMENA AKCEDENTNOG EMITOVANJA

Uticaj promenljivog vremena akcedentnog isticanja siretne kiseline na vrednostkoncentracije CH3COOH u vaduhu otvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli6.2.1.

Tabela 6.2.1. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u vazduhu gradske zoneKikinde u opsegu vremena emisije CH3COOH od τe= 30−120 min

Vremeemisije

Koncentracija CH3COOH uzoni Kikinde − Csir (ppm)

Vreme trajanja maksim. konc.CH3COOH − τsir (min)

τe (min) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km30 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.460 0.786 0.425 0.232 45.8 53.8 65.290 0.784 0.422 0.230 62.5 72.0 84.0

120 0.784 0.422 0.230 78.0 86.0 98.0

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, vreme akcedentne emisije CH3COOH,kao ambijentalni parametar propagacije sir}etne kiseline i koncentracije CH3COOH u vazduhulokalne atmosfere, ne bi imalo skoro nikakav uticaj na vazduh radnog prostora, tako da bi, saporastom vremena emitovanja vrlo malo menjala vrednost koncentracije CH3COOH u okviruvrednosti kocentracije CH3COOH u tragovima.

Vreme zadràvanja koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, u mernoj ta~ki, bilo bi direktno proprorcionalno vremenu emisijesir}etne kiseline.

Dinami~ka ravnoteà parametara, posle koje dalje pove}avanje vremena akcedentnogemitovanja ne bi imalo nikakvog uticaja na kvalitet (nivo) kontaminacije sir}etne kiseline, tako da bise nastavio samo uticaj vremena akcedentnog emitovanja na kvantitet, vreme trajanjakontaminacije, do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 9 km od centra tankvane, ne bi uop{te biladostignuta.

S obzirom na relativno visoki nivo dostignute koncentracije, oko 2−8×MDKop, kvantitetkoncentracije CH3COOH bi predstavljao zna~ajan faktor u izboru najnepovoljnijeg vremanaakcedentne emisije, pa se stoga moè usvojiti da je najnepovoljnije vreme akcedentnog emitovanjaujedno i najduè analizirano vreme akcedentnog emitovanja sir}etne kiseline τe= 120 min..

Vreme trajanja akcedentne emisije CH3COOH ne bi imalo bitnijeg uticaja na bo~nupropagaciju CH3COOH, odnosno na {irinu parnog oblaka, ve} bi samo imalo uticaja nakoncentraciju CH3COOH u vazduhu i na parametre trajanja parnog oblaka i kontaminacije vazduhasir}etnom kiselinom.


344

6. 2.2. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE

Uticaj promenljive ambijentalne temperature na vrednost koncentracije CH3COOH uvaduhu otvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.2.

Tabela 6.2.2. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u vazduhu gradske zoneKikinde u opsegu ambijentalne temperature od ta = (− 10) ÷ 27.5 °C

Temperaturavazduha



ta (°C) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km− 10 0.715 0.386 0.208 32.0 41.2 52.4 0 0.730 0.398 0.218 32.0 41.2 52.4 10 0.750 0.406 0.222 32.0 41.2 52.4 20 0.770 0.420 0.230 32.0 41.2 52.4 28.5 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.4

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, ambijentalna temperatura, kaoambijentalni parametar propagacije sir}etne kiseline i koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalneatmosfere, bila bi direktno proporcionalna propagaciji i koncentraciji CH3COOH u vazduhu radnogprostora u svim mernim ta~kama, kroz ~itavu gradsku zonu Kikinde, {to bi ambijentalnatemperatura bila ve}a, to bi propagacija i koncentracija CH3COOH u vazduhu radnog prostora bileve}e, kao i obrnuto.

Ova pojava bi se mogla objasniti direktnim uticajem ambijentalne temperature na kinetikupara i aerosolova, kao i na molekulsku i vrtlo`nu difuziju CH3COOH u vazduhu radnog prostora.

Pri vi{im temperaturama, usled vi{e kinetike gasova, parni oblak sa sir}etnom kiselinombrè bi propagirao i kontaminirao vazduh radnog prostora u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Pri vi{im temperaturama, tako|e bi se ubrzavale molekulska i vrtlo`na difuzija CH3COOHkroz vazduh radnog prostora, ~ime bi se vr{ila brà i ve}a kontaminacija vazduha radnog prostora ureferentnoj ravni z= 2.0 m, na delu gde bi parni oblak poziciono bio na visini zna~ajno iznadreferentne ravni z= 2.0 m.

Dinami~ka ravnoteà parametara propagacije i koncentracije CH3COOH u vazduhulokalne atmosfere, pri promenljivoj temperaturi, ne bi bila uspostavljena u ~itavoj gradskoj zoniKikinde.

U vazduhu radnog prostora na kompleksu Kombinata MSK ukupno posmatranonejnepovoljnija ambijentalna temperatura u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracijeCH3COOH u vazduhu radnog prostora bila bi ta = 28.5 °C.

Promenljiva ambijentalna temperatura ne bi imala nikakvog uticaja na kvantitetkontaminacije lokalnog vazduha gradske zone Kikinde sir}etnom kiselinom, tako da bi vremezadràvanja kontaminacije sir}etne kiseline u mernim ta~kama prakti~no zavisilo isklju~ivo odvremena akcedentne emisije sir}etne kiseline u okviru kompleksa Kombinata MSK.

Visina ambijentalne temperature vazduha ne bi imala bitnijeg uticaja na bo~nupropagaciju CH3COOH, odnosno na {irinu parnog oblaka, kao ni na parametre trajanja parnogoblaka i kontaminacije vazduha sir}etnom kiselinom, ve} bi samo imalo uticaja na koncentracijuCH3COOH u vazduhu.


345

6.2.3. UTICAJ VLA@NOSTI VAZDUHA

Uticaj promenljive vla`nosti vazduha na vrednost koncentracije CH3COOH u vaduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.3.

Tabela 6.2.3. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u vazduhu gradske zoneKikinde u opsegu vla`nosti vazduha od 30 %, 50 %, 60 %, 75 % i 90 %

Vla`nostvazduha



% 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km30 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.450 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.460 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.475 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.490 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.4

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, vla`nost vazduha, kao ambijentalniparametar propagacije sir}etne kiseline i koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere, ucelokupnom mernom opsegu ne bi imala nikakvog uticaja na kvalitet i kvantitet koncentracijeCH3COOH u gradskoj zoni Kikinde, po{to bi sve vrednosti prikazane u tabeli 6.2.3., bile vrednostikoje su dostignute za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, koje je uzeto kao standardno vreme uovim analizama.

Ova pojava bi se mogla objasniti kondenzovanjem para sir}etne kiseline u sitne kapljiceaerosola, pri ~emu se mali sadràj CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoniKikinde, ne bi mogao uo~iti ni fizi~ki uticaj promenljive vla`nosti vazduha na parcijalne pritiskeprisutnih gasova u vazduhu lokalne atmosfere.

Kompletno gledano, na celokupnom gradskom prostoru Kikinde uticaj vla`nosti vazduhana parametre propagacije i koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere mogao bi sezanemariti.

U vazduhu otvorenog prostora gradske zone Kikinde ukupno posmatrano kaonejnepovoljnija vla`nost vazduha u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije CH3COOH uvazduhu otvorenog prostora mogla bi se usvojiti vrednost od 90%.

6.2.4. UTICAJ BRZINE VETRA

Uticaj promenljive brzine vetra na vrednost koncentracije CH3COOH u vaduhu otvorenoggradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.4.

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, brzina vetra, kao ambijentalni parametarpropagacije sir}etne kiseline i koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere, doambijentalne brzine vetra od v≤ 3.0 m/s bila bi obrnuto proporcionalni faktor koncentracijeCH3COOH u referentnoj ravni z= 2.0 m, dok pri ambijentalnim brzinama vetra ve}im od v> 3 m/sfaktor ambijentalne brzine vetra ne bi uticao na koncentraciju CH3COOH u referentnoj ravni z=2.0 m, u vazduhu radnog prostora u svim mernim ta~kama u gradu.

Posle dostizanja kriti~ne brzine, daljim pove}avanjem brzine vetra ne bi vi{e bilo uticajabrzine vetra na propagaciju sir}etne kiseline i koncentraciju CH3COOH u vazduhu lokalneatmosfere Kikinde.

Ova pojava bi se mogla objasniti neuporedivo ve}im uticajem brzine horizontalnepropagacije kontaminiranog vazduha vetrom du` pravca proagacije, u odnosu na zna~ajno manjiuticaj bo~ne propagacije parnog oblaka, kao i najmanji uticaj difuzije na brzinu bo~ne propagacijesir}etne kiseline u vazduhu radnog prostora ({to se najbolje moè sagledati preko vremenazadràvanja koncentracije CH3COOH u mernim ta~kama), sve do dostizanja kriti~ne brzine.


346

Tabela 6.2.4. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u vazduhu gradske zoneKikinde u opsegu brzina vetra v= 1 m/s, 1.9 m/s, 3 m/s, i 5 m/s

Brzina vetra Koncentracija CH3COOH uzoni Kikinde − Csir (ppm)


v (m/s) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km∼ 0.0 m/s 0.980 0.580 0.030 4.9h 7.2h 10.6h

1.0 m/s 1.550 0.800 0.400 51.0 65.0 89.01.9 m/s 0.790 0.440 0.240 32.0 41.2 52.43.0 m/s 0.500 0.270 0.150 26.0 31.4 39.05.0 m/s 0.300 0.160 0.090 21.7 25.0 30.0

U vazduhu otvorenog prostora gradske zone Kikinde, ukupno posmatrano, nejnepovoljnijabrzina vetra u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije CH3COOH u vazduhu radnog prostorabila bi v= 1.0 m/s.

Ambijentalna brzina vetra bi imala bitni uticaj na sve parametre propagacije sir}etnekiseline, na bo~nu propagaciju CH3COOH, odnosno na {irinu parnog oblaka, na parametre trajanjaparnog oblaka i kontaminacije vazduha sir}etnom kiselinom, kao i na koncentraciju CH3COOH uvazduhu.

6.2.5. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI

Uticaj promenljive vremenske stabilnosti na vrednost koncentracije CH3COOH u vazduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.5.

Tabela 6.2.5. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u vazduhu gradske zoneKikinde u opsegu vremenske stabilnosti vs= 1−6

Vremenskastabilnost



vs(−) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km1 0.054 0.028 0.015 32.4 41.0 53.02 0.145 0.076 0.042 32.4 41.0 53.03 0.418 0.220 0.120 32.4 41.2 52.44 0.790 0.430 0.240 32.4 41.2 52.45 1.440 0.800 0.440 32.5 40.5 52.06 3.890 2.240 1.200 32.8 40.0 51.2

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, vremenska stabilnost, kao ambijentalniparametar propagacije sir}etne kiseline i koncentracije CH3COOH, bila bi faktor direktneproporcionalnosti propagaciji i koncentraciji CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere gradske zoneKikinde.

Ova pojava bi se mogla generalno objasniti ve}im uticajem vrtlo`ne difuzije parnog oblaka,pa samim tim i bo~ne propagacije, na niìm vrednostima vremenske stabilnosti, pri nestabilnijemvremenu, za vs< 4, na koncentraciju CH3COOH u vazduhu na nivou referentne ravni z= 2.0 m,~ime bi se sir}etna kiselina brè bo~no rasipala i "tro{ila" na kra}em rastojanju od izvora emisije,tako da bi mala masa sir}etne kiseline bila podu`no propagirana do gradske zone Kikinde.

U vazduhu otvorenog prostora gradske zone Kikinde, ukupno posmatrano, nejnepovoljnijavremenska stabilnost u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije CH3COOH u vazduhu radnogprostora bila bi vs= 6.

Vremenska stabilnost bi imala bitni uticaj na bo~nu propagaciju CH3COOH, odnosno na{irinu parnog oblaka, kao i na koncentraciju CH3COOH u vazduhu, dok bi na parametre trajanjaparnog oblaka i kontaminacije vazduha sir}etnom kiselinom, imala veoma mali uticaj.


347

6. 3. EKSTREMNE VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA UVAZDUHU LOKALNE ATMOSFERE GRADSKE ZONE KIKNDE

Ekstremne vrednosti ambijentalnih parametara, koje najnepovoljnije uti~u na kvalitet ikvantitet koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde, izdomena analiziranih parametara u poglavljima od 6.2.1. − 6.2.5., su:

vreme akcedentnog emitovanja CH3COOH τe= 120 min temperatutra ambijentralnog vazduha ta= 28.5 °C vla`nost ambijentalnog vazduha 90% brzina vetra v= 1.0 m/s vremenska stabilnost vs= 6

Osa parnog oblaka bi se tokom ~itavog puta propagacije kretala po koti tla, ~ime bi parnioblak sa sir}etnom kiselinom visoko kontaminirao vazduh u gradskoj zoni Kikinde.

Uticaj ekstremnih ambijentalnih parametara na vrednost koncentracije CH3COOH uvaduhu otvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.3.1.

Tabela 6.3.1. − Uporedna analiza koncentracije CH3COOH u opsegu ekstremnih vrednostipromenljivih parametara u vazduhu gradske zone Kikinde

Ambijentalniparametar



− 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 kmτe= 120 min 0.784 0.422 0.230 78.0 86.0 98.0ta = 28.5 °C 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.490% 0.790 0.430 0.240 32.0 41.2 52.4v= 1.0 m/s 1.550 0.800 0.400 51.0 65.0 89.0vs= 6 3.890 2.240 1.200 32.8 40.0 51.2Σ amb. param. 7.600 4.210 2.400 90.0 105.5 128.0

6.3.1. PARNI OBLAK

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C,parni oblak bi se kretao osom po tlu du` celokupnog puta propagacije. Tako bi prakti~no, prinajgorem uticaju ekstremnih vrednosti promenljivih ambijentalnih parametara, kontaminacijuvazduha du` pravca propagacije vr{io parni oblak sa sir}etnom kiselinom.

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C,{irina parnog oblaka na kraju merne zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, iznosila bioko bmax∼ 490 m (dijagram 6.3.2.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C,trajanje parnog oblaka bi do rastojanja od x= 7.6 km od centra tankvane bilo jednako vremenuakcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije CH3COOH u osi parnogoblaka raslo u opsegu vrednosti 90− 128 min, odnosno od tri ~etvrtine vremena trajanja akcedentneemisije pa do za oko 6.7% preko vremena trajanja akcedentne emisije sir}etne kiseline (dijagram6.3.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, naulazu u gradsku zonu Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, maksimalna koncentracija CH3COOH bi sezadràvala za oko 25% vremena kra}e (τpo= 90 min), od vremena trajanja akcedentne emisijesir}etne kiseline (dijagram 6.3.3.).


348

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 6.3.2. − [irina parnog oblaka za ekstremne vrednosti promenljivihambijentalnih parametara

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120125


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Dijagram 6.3.3. − Vremenski parametri parnog oblaka za ekstremne vrednostipromenljivih ambijentalnih parametara


349

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, ucentralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, maksimalna koncentracija CH3COOH bi sezadràvala za oko 12% vremena kra}e (τpo= 105.5 min) od vremena trajanja akcedentne emisijeCH3COOH (dijagram 6.3.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, naizlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 9 km, maksimalna koncentracija CH3COOH bi sezadràvala za oko 6.7% vremena duè (τpo= 128 min) od vremena trajanja akcedentne emisijesir}etne kiseline (dijagram 6.3.3.).


Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C,koncentracija CH3COOH u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha sir}etnom kiselinom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z=2.0 m, za najgore ekstremne vrednosti promenljivih ambijentalnih parametara, kretala bi se uokvirima (dijagram 6.3.4.):

Csir= 7.60 ppm na rastojanju x= 4 km (JZ predgra|e Kikinde)Csir= 4.21 ppm na rastojanju x= 6 km (administrativni centar Kikinde)Csir= 2.40 ppm na rastojanju x= 9 km (SI predgra|e Kikinde)


00.5

11.5

22.5

33.5

44.5

55.5

66.5

77.5

88.5

99.510

10.511

11.512

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja C

H3C

OO

H u

rav

ni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 6.3.4. − Koncentracija CH3COOH u centralnoj osi y= 0.0⋅d za ekstremnevrednosti promenljivih ambijentalne parametara


350

Koncentracije izvan oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracijeCH3COOH u vazduhu otvorenog prostora Csir≥ MDKop= 0.1 ppm, uspostavila bi se u celokupnojgradskoj zoni Kikinde, u okviru rastojanja x∼ 4.0−9.0 km od izvora emisije.

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele 6.3.1., kao i sa dijagrama 6.3.1. − 6.3.4.,sumarno dejstvo najgorih ekstremnih vrednosti promenljivih ambijentalnih parametara u vaduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi, imalo bi izrazito nepovoljni uticaj na koncentracijuCH3COOH na kompletnom gradskom prostoru Kikinde.

Svi promenjeni ambijentalni parametri, su uve}ani u odnosu na normalne ambijentalneparametre iz ranijih prora~una, vreme akcedentne emisije na τe= 120 min (umesto standardnihτe= 30 min), vla`nost vazduha na 90% (umesto standardnih50%), ambijentalne brzine vetra nav= 1 m/s (umesto standardnih τe= 1.9 m/s), kao i vremenske stabilnosti na vs= 6 (umestostandardnih vs= 4), osim temperature ambijentalnog vazduha.

Dobijene vrednosti koncentracije i vremena trajanja maksimalne koncentracije na mernimta~kama imaju karakteristike ambijentalnog parametra sa zna~ajno ve}im uticajem na koncentracijuCH3COOH, vremena akcedentne emisije, bile bi zna~ajno uve}ane za uticaj ambijentalnogparametra vremena emitovanja, ambijentalne brzine vetra i vremenske stabilnosti, na svimposmnatranim lokacijama, x∼ 4 km, x∼ 6 km i x∼ 9 km od centra tankvane (tabela 6.3.1.).

Iz svega prezentiranog i analiziranog sledi da bi najnepovoljniji uticaj ambijentalnihparametara ozbiljnije poremetio stanje koncentracije CH3COOH u vazduhu lokalne atmosferegradske zone Kikinde, tako da bi kontaminacija vazduha lokalne atmosfere Kikinde sir}etnomkiselinom bila alarmantno visoka.

Sumarno se moè zaklju~iti da bi posledice akcedentno emitovane sir}etne kiseline izkompleksa Kombinata MSK u Kikindi imale veliko direktno dejstvo na vrednost koncentracijeCH3COOH u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde, ~ime bi se u pojedinimvremenskjim uslovima gradska zona Kikinde veoma opasno ugroàvala sir}etnom kiselinom.

Documents

MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE book/Aerozagadjenje - Sveska4.pdfsir}etne kiseline u vazduhu bi se zna~ajno raslojavale od vazduha i padale ka tlu. Pare sir}etne kiseline,