Ministarstvo odbrane · Svrha ustavnih jemstava ^lan 19. Jemstva neotu|ivih qudskih i mawinskih prava u Ustavu slu`e o~uvawu qudskog dostojanstva i ostva-rewu pune slobode i jednakosti

I z d a j e

Ministarstvo odbrane

Odgovorni urednik Slavica Jerkovi}, dipl. pravnik

Glavni urednik Nada Sibin~i}, prof.

êtvrtak, 23. novembar 2006.

BEOGRAD

BROJ 35 GODINA SHHÀ

U r e d n i { t v o

„Slu`benog vojnog lista“

11002 Beograd, Bir~aninova 5

Telefon 011/3201-979 (23-979)

Telefon i faks 011/3000-200

1805.

Na osnovu ~lana 133. stav 3. Ustava Republike Srbije i ~lana 25. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnik RS“, br. 48/94 i 11/98),

Narodna skup{tina Republike Srbije, na Dru-goj posebnoj sednici Narodne skup{tine Republike Srbije u 2006. godini, odrànoj 8. novembra 2006. godine, donela je

O D L U K U1 o progla{ewu Ustava Republike Srbije

Progla{ava se Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skup{tina Republike Srbije na Prvoj posebnoj sednici Narodne skup{tine Repu-blike Srbije u 2006. godini, odrànoj 30. septembra 2006. godine i koji je kona~no usvojen na republi- ~kom referendumu odrànom 28. i 29. oktobra 2006. godine.

RS broj 37 U Beogradu, 8. novembra 2006. godine

Narodna skup{tina Republike Srbije

Predsednik, Predrag Markovi}, s. r.

1806.

Polaze}i od dràvne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gra|ana i etni~kih zajednica u Srbiji,

polaze}i i od toga da je Pokrajina Kosovo i Me-tohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima polo-àj su{tinske autonomije u okviru suverene dràve Srbije i da iz takvog poloàja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dràvnih orga-na da zastupaju i {tite dràvne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutra{wim i spoqnim politi~kim odnosima,

gra|ani Srbije donose __________

1 Objavqena u „Slu`benom glasniku RS“, broj 98 od 10. novembra 2006. godine.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE2

PRVI DEO

NAÊLA USTAVA

Republika Srbija

^lan 1.

Republika Srbija je dràva srpskog naroda i svih gra|ana koji u woj ìve, zasnovana na vladavini pra-va i socijalnoj pravdi, na~elima gra|anske demokra-tije, qudskim i mawinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Nosioci suverenosti

^lan 2.

Suverenost poti~e od gra|ana koji je vr{e refe-rendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slo-bodno izabranih predstavnika.

Nijedan dràvni organ, politi~ka organizacija, grupa ili pojedinac ne moè prisvojiti suverenost od gra|ana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izraène voqe gra|ana.

Vladavina prava

^lan 3.

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Usta-va i po~iva na neotu|ivim qudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i nepo-srednim izborima, ustavnim jemstvima qudskih i ma-winskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vla{}u i povinovawem vlasti Ustavu i zakonu.

Podela vlasti

^lan 4.

Pravni poredak je jedinstven. Ure|ewe vlasti po~iva na podeli vlasti na za-

konodavnu, izvr{nu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteì

i me|usobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.

__________ 2 Objavqen u „Slu`benom glasniku RS“, broj 98 od 10.

novembra 2006. godine.

Strana 486 – Broj 35 SLU@BENI VOJNI LIST êtvrtak, 23. novembar 2006.

Politi~ke stranke

^lan 5.

Jem~i se i priznaje uloga politi~kih stranaka u demokratskom oblikovawu politi~ke voqe gra|ana.

Osnivawe politi~kih stranaka je slobodno. Nedopu{teno je delovawe politi~kih stranaka

koje je usmereno na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajem~enih qudskih ili mawinskih prava ili izazivawe rasne, nacionalne ili verske mr`we.

Politi~ke stranke ne mogu neposredno vr{iti vlast, niti je pot~initi sebi.

Zabrana sukoba interesa

^lan 6.

Niko ne moè vr{iti dràvnu ili javnu funk-ciju koja je u sukobu sa wegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.

Postojawe sukoba interesa i odgovornost pri we-govom re{avawu odre|uju se Ustavom i zakonom.

Grb, zastava i himna

^lan 7.

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki

grb i kao Mali grb. Zastava Republike Srbije postoji i koristi se

kao Narodna zastava i kao Dràvna zastava. Himna Republike Srbije jeste sve~ana pesma „Bo-

è pravde“. Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ure|uju

se zakonom.

Teritorija i granica

^lan 8.

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i ne-deqiva.

Granica Republike Srbije je nepovrediva, a me-wa se po postupku predvi|enom za promenu Ustava.

Glavni grad

^lan 9.

Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

Jezik i pismo

^lan 10.

U Republici Srbiji u slu`benoj upotrebi su srpski jezik i }irili~ko pismo.

Slu`bena upotreba drugih jezika i pisama ure-|uje se zakonom, na osnovu Ustava.

Svetovnost dràve

^lan 11.

Republika Srbija je svetovna dràva. Crkve i verske zajednice su odvojene od dràve. Nijedna religija ne moè se uspostaviti kao dr-

àvna ili obavezna.

Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

^lan 12.

Dràvna vlast ograni~ena je pravom gra|ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.

Pravo gra|ana na pokrajinsku autonomiju i lo-kalnu samoupravu podleè samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Za{tita dràvqana i Srba u inostranstvu

^lan 13.

Republika Srbija {titi prava i interese svo-jih dràvqana u inostranstvu.

Republika Srbija razvija i unapre|uje odnose Srba koji ìve u inostranstvu sa mati~nom drà-vom.

Za{tita nacionalnih mawina

^lan 14.

Republika Srbija {titi prava nacionalnih ma-wina.

Dràva jem~i posebnu za{titu nacionalnim ma-winama radi ostvarivawa potpune ravnopravnosti i o~uvawa wihovog identiteta.

Ravnopravnost polova

^lan 15.

Dràva jem~i ravnopravnost èna i mu{karaca i razvija politiku jednakih mogu}nosti.

Me|unarodni odnosi

^lan 16.

Spoqna politika Republike Srbije po~iva na op{tepriznatim principima i pravilima me|unarod-nog prava.

Op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava i potvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primewuju. Potvr|eni me|unarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

Poloàj stranaca

^lan 17.

Stranci, u skladu sa me|unarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajem~ena Usta-vom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dràvqani Republike Srbije.

DRUGI DEO

QUDSKA I MAWINSKA PRAVA I SLOBODE

1. Osnovna na~ela

Neposredna primena zajem~enih prava

^lan 18.

Qudska i mawinska prava zajem~ena Ustavom ne-posredno se primewuju.

êtvrtak, 23. novembar 2006. SLU@BENI VOJNI LIST Broj 35 – Strana 487

Ustavom se jem~e, i kao takva, neposredno se pri-mewuju qudska i mawinska prava zajem~ena op{te-prihva}enim pravilima me|unarodnog prava, potvr-|enim me|unarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se moè propisati na~in ostvarivawa ovih prava sa-mo ako je to Ustavom izri~ito predvi|eno ili ako je to neophodno za ostvarewe pojedinog prava zbog we-gove prirode, pri ~emu zakon ni u kom slu~aju ne sme da uti~e na su{tinu zajem~enog prava.

Odredbe o qudskim i mawinskim pravima tuma~e se u korist unapre|ewa vrednosti demokratskog dru-{tva, saglasno vaè}im me|unarodnim standardima qudskih i mawinskih prava, kao i praksi me|una-rodnih institucija koje nadziru wihovo sprovo|ewe.

Svrha ustavnih jemstava

^lan 19. Jemstva neotu|ivih qudskih i mawinskih prava u

Ustavu sluè o~uvawu qudskog dostojanstva i ostva-rewu pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom dru{tvu, za-snovanom na na~elu vladavine prava.

Ograni~ewa qudskih i mawinskih prava

^lan 20. Qudska i mawinska prava zajem~ena Ustavom mo-

gu zakonom biti ograni~ena ako ograni~ewe dopu{ta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu{ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni~ewa zadovoqi u demokratskom dru{tvu i bez zadirawa u su{tinu zajem~enog prava.

Dostignuti nivo qudskih i mawinskih prava ne moè se smawivati.

Pri ograni~avawu qudskih i mawinskih prava, svi dràvni organi, a naro~ito sudovi, du`ni su da vode ra~una o su{tini prava koje se ograni~ava, va-`nosti svrhe ograni~ewa, prirodi i obimu ograni-~ewa, odnosu ograni~ewa sa svrhom ograni~ewa i o tome da li postoji na~in da se svrha ograni~ewa po-stigne mawim ograni~ewem prava.

Zabrana diskriminacije

^lan 21. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku za{titu, bez

diskriminacije. Zabrawena je svaka diskriminacija, neposredna

ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro~ito po osno-vu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru{tvenog porekla, ro|ewa, veroispovesti, politi~kog ili dru-gog uverewa, imovnog stawa, kulture, jezika, starosti i psihi~kog ili fizi~kog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moè uvesti radi postizawa pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su{tin-ski u nejednakom poloàju sa ostalim gra|anima.

Za{tita qudskih i mawinskih prava i sloboda

^lan 22. Svako ima pravo na sudsku za{titu ako mu je po-

vre|eno ili uskra}eno neko qudsko ili mawinsko pravo zajem~eno Ustavom, kao i pravo na uklawawe posledica koje su povredom nastale.

Gra|ani imaju pravo da se obrate me|unarodnim institucijama radi za{tite svojih sloboda i prava zajem~enih Ustavom.

2. Qudska prava i slobode

Dostojanstvo i slobodan razvoj li~nosti

^lan 23.

Qudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su du`ni da ga po{tuju i {tite.

Svako ima pravo na slobodan razvoj li~nosti, ako time ne kr{i prava drugih zajem~ena Ustavom.

Pravo na ìvot

^lan 24.

Qudski ìvot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabraweno je klonirawe qudskih bi}a.

Nepovredivost fizi~kog i psihi~kog integriteta

^lan 25.

Fizi~ki i psihi~ki integritet je nepovrediv. Niko ne moè biti izloèn mu~ewu, ne~ove~nom

ili poniàvaju}em postupawu ili ka`wavawu, niti podvrgnut medicinskim ili nau~nim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, poloàja sli~nog ropstvu i prinudnog rada

^lan 26.

Niko ne moè biti dràn u ropstvu ili u polo-àju sli~nom ropstvu.

Svaki oblik trgovine qudima je zabrawen. Zabrawen je prinudni rad. Seksualno ili ekonom-

sko iskori{}avawe lica koje je u nepovoqnom polo-àju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili slu`ba lica na izdràvawu kazne li{ewa slobode, ako je wihov rad zasnovan na principu dobrovoqnosti, uz nov~anu nadoknadu, rad ili slu`ba lica na vojnoj slu`bi, kao ni rad ili slu`ba za vreme ratnog ili vanrednog stawa u skladu sa merama propisanim pri-likom progla{ewa ratnog ili vanrednog stawa.

Pravo na slobodu i bezbednost

^lan 27.

Svako ima pravo na li~nu slobodu i bezbednost. Li{ewe slobode dopu{teno je samo iz razloga i u postupku koji su predvi|eni zakonom.

Lice koje je li{eno slobode od strane dràvnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obave{tava o razlozima li{ewa slobode, o optu`bi koja mu se sta-vqa na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlagawa o svom li{ewu slobode obavesti lice po svom izboru.

Svako ko je li{en slobode ima pravo àlbe su-du, koji je duàn da hitno odlu~i o zakonitosti li-{ewa slobode i da naredi pu{tawe na slobodu ako je li{ewe slobode bilo nezakonito.


Kaznu koja obuhvata li{ewe slobode moè izre-}i samo sud.

Postupawe s licem li{enim slobode

^lan 28.

Prema licu li{enom slobode mora se postupati ~ove~no i s uvaàvawem dostojanstva wegove li~no-sti.

Zabraweno je svako nasiqe prema licu li{enom slobode.

Zabraweno je iznu|ivawe iskaza.

Dopunska prava u slu~aju li{ewa slobode bez odluke suda

^lan 29.

Licu li{enom slobode bez odluke suda, odmah se saop{tava da ima pravo da ni{ta ne izjavquje i pra-vo da ne bude saslu{ano bez prisustva branioca ko-ga samo izabere ili branioca koji }e mu besplatno pruìti pravnu pomo} ako ne moè da je plati.

Lice li{eno slobode bez odluke suda mora bez od-lagawa, a najkasnije u roku od 48 ~asova, biti predato nadle`nom sudu, u protivnom se pu{ta na slobodu.

Pritvor

^lan 30.

Lice za koje postoji osnovana sumwa da je u~ini-lo krivi~no delo moè biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvarawe neophodno ra-di vo|ewa krivi~nog postupka.

Ako nije saslu{ano prilikom dono{ewa odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvr{ena neposredno po dono{ewu, pritvoreno lice mora u roku od 48 ~asova od li{ewa slobode da bude izve-deno pred nadle`ni sud, koji potom ponovo odlu~uje o pritvoru.

Pismeno i obrazloèno re{ewe suda o pritvoru uru~uje se pritvoreniku najkasnije 12 ~asova od pri-tvarawa. Odluku o àlbi na pritvor sud donosi i do-stavqa pritvoreniku u roku od 48 ~asova.

Trajawe pritvora

^lan 31.

Trajawe pritvora sud svodi na najkra}e neophod-no vreme, imaju}i u vidu razloge pritvora. Pritvor odre|en odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduè tri meseca, a vi{i sud ga moè, u skladu sa zakonom, produìti na jo{ tri meseca. Ako do iste-ka ovog vremena ne bude podignuta optu`nica, okri-vqeni se pu{ta na slobodu.

Posle podizawa optu`nice trajawe pritvora sud svodi na najkra}e neophodno vreme, u skladu sa za-konom.

Pritvorenik se pu{ta da se brani sa slobode ~im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odre|en.

Pravo na pravi~no su|ewe

^lan 32.

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i za-konom ve} ustanovqen sud, pravi~no i u razumnom ro-ku, javno raspravi i odlu~i o wegovim pravima i oba-

vezama, osnovanosti sumwe koja je bila razlog za po-kretawe postupka, kao i o optu`bama protiv wega.

Svakome se jem~i pravo na besplatnog prevodi-oca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slu-`benoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tuma-~a, ako je slep, gluv ili nem.

Javnost se moè iskqu~iti tokom ~itavog postup-ka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi za{tite interesa nacionalne bezbednosti, jav-nog reda i morala u demokratskom dru{tvu, kao i ra-di za{tite interesa maloletnika ili privatnosti u~esnika u postupku, u skladu sa zakonom.

Posebna prava okrivqenog

^lan 33.

Svako ko je okrivqen za krivi~no delo ima pra-vo da u najkra}em roku, u skladu sa zakonom, podrob-no i na jeziku koji razume, bude obave{ten o priro-di i razlozima dela za koje se tereti, kao i o doka-zima prikupqenim protiv wega.

Svako ko je okrivqen za krivi~no delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s wim nesmetano op{ti i da dobije primereno vre-me i odgovaraju}e uslove za pripremu odbrane.

Okrivqeni koji ne moè da snosi tro{kove bra-nioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zah-teva interes pravi~nosti, u skladu sa zakonom.

Svako ko je okrivqen za krivi~no delo, a dostu-pan je sudu, ima pravo da mu se sudi u wegovom prisu-stvu i ne moè biti ka`wen, ako mu nije omogu}eno da bude saslu{an i da se brani.

Svako kome se sudi za krivi~no delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju ko-rist, ispituje svedoke optu`be i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optu`be i u wego-vom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krivi~no delo ima pravo da mu se sudi bez odugovla~ewa.

Lice koje je okrivqeno ili kome se sudi za krivi-~no delo nije du`no da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivqeni za krivi~no delo ima, shodno zakonu i u skladu sa wim, i fizi~ko li-ce protiv koga se vodi postupak za neko drugo ka-`wivo delo.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu

^lan 34.

Niko se ne moè oglasiti krivim za delo koje, pre nego {to je u~iweno, zakonom ili drugim pro-pisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvi|eno kao ka`wivo, niti mu se moè izre}i kazna koja za to delo nije bila predvi|ena.

Kazne se odre|uju prema propisu koji je vaìo u vreme kad je delo u~iweno, izuzev kad je kasniji pro-pis povoqniji za u~inioca. Krivi~na dela i krivi~-ne sankcije odre|uju se zakonom.

Svako se smatra nevinim za krivi~no delo dok se wegova krivica ne utvrdi pravnosna`nom odlukom suda.

Niko ne moè biti gowen ni ka`wen za krivi~-no delo za koje je pravnosna`nom presudom oslobo-


|en ili osu|en ili za koje je optu`ba pravnosna`no odbijena ili postupak pravnosna`no obustavqen, ni-ti sudska odluka moè biti izmewena na {tetu okriv-qenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleè vo|ewe postupka za neko drugo ka`wivo delo.

Izuzetno, ponavqawe postupka je dopu{teno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim ~iwenicama koje su, da su bile poznate u vreme su|ewa, mogle bitno da uti~u na wegov ishod ili ako je u ranijem postupku do{lo do bitne po-vrede koja je mogla uticati na wegov ishod.

Krivi~no gowewe i izvr{ewe kazne za ratni zlo~in, genocid i zlo~in protiv ~ove~nosti ne za-stareva.

Pravo na rehabilitaciju i naknadu {tete

^lan 35.

Ko je bez osnova ili nezakonito li{en slobode, pritvoren ili osu|en za ka`wivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu {tete od Republike Srbije i druga prava utvr|ena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili ne-materijalne {tete koju mu nezakonitim ili nepra-vilnim radom prouzrokuje dràvni organ, imalac javnog ovla{}ewa, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon odre|uje uslove pod kojima o{te}eni ima pravo da zahteva naknadu {tete neposredno od lica koje je {tetu prouzrokovalo.

Pravo na jednaku za{titu prava i na pravno sredstvo

^lan 36.

Jem~i se jednaka za{tita prava pred sudovima i drugim dràvnim organima, imaocima javnih ovla{}e-wa i organima autonomne pokrajine i jedinica lokal-ne samouprave.

Svako ima pravo na àlbu ili drugo pravno sred-stvo protiv odluke kojom se odlu~uje o wegovom pra-vu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pravo na pravnu li~nost

^lan 37.

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom sti~e sposobnost da samostal-

no odlu~uje o svojim pravima i obavezama. Punolet-stvo nastupa sa navr{enih 18 godina.

Izbor i kori{}ewe li~nog imena i imena svoje dece slobodni su.

Pravo na dràvqanstvo

^lan 38.

Sticawe i prestanak dràvqanstva Republike Srbije ure|uje zakon.

Dràvqanin Republike Srbije ne moè biti pro-teran, ni li{en dràvqanstva ili prava da ga pro-meni.

Dete ro|eno u Republici Srbiji ima pravo na dràvqanstvo Republike Srbije, ako nisu ispuwe-ni uslovi da stekne dràvqanstvo druge dràve.

Sloboda kretawa

^lan 39.

Svako ima pravo da se slobodno kre}e i nastawuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u wu vrati.

Sloboda kretawa i nastawivawa i pravo da se na-pusti Republika Srbija mogu se ograni~iti zakonom, ako je to neophodno radi vo|ewa krivi~nog postup-ka, za{tite javnog reda i mira, spre~avawa {irewa zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u woj ure|uje se zakonom. Stranac moè biti prote-ran samo na osnovu odluke nadle`nog organa, u za-konom predvi|enom postupku i ako mu je obezbe|eno pravo àlbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog wegove rase, pola, vere, nacionalne pripadno-sti, dràvqanstva, pripadnosti odre|enoj dru{tve-noj grupi, politi~kog mi{qewa ili gde mu ne pre-ti ozbiqno kr{ewe prava zajem~enih ovim ustavom.

Nepovredivost stana

^lan 40.

Stan je nepovrediv. Niko ne moè bez pismene odluke suda u}i u tu-

|i stan ili druge prostorije protiv voqe wihovog dràoca, niti u wima vr{iti pretres. Dràlac sta-na i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svo-ga zastupnika i uz jo{ dva punoletna svedoka prisu-stvuje pretresawu. Ako dràlac stana ili wegov za-stupnik nisu prisutni, pretresawe je dopu{teno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tu|i stan ili druge pro-storije, izuzetno i pretresawe bez prisustva svedo-ka, dozvoqeni su ako je to neophodno radi neposred-nog li{ewa slobode u~inioca krivi~nog dela ili ot-klawawa neposredne i ozbiqne opasnosti za qude ili imovinu, na na~in predvi|en zakonom.

Tajnost pisama i drugih sredstava op{tewa

^lan 41.

Tajnost pisama i drugih sredstava komunicira-wa je nepovrediva.

Odstupawa su dozvoqena samo na odre|eno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vo|ewa krivi~nog postupka ili za{tite bezbednosti Repu-blike Srbije, na na~in predvi|en zakonom.

Za{tita podataka o li~nosti

^lan 42.

Zajem~ena je za{tita podataka o li~nosti. Prikupqawe, dràwe, obrada i kori{}ewe po-

dataka o li~nosti ure|uju se zakonom. Zabrawena je i ka`wiva upotreba podataka o li~-

nosti izvan svrhe za koju su prikupqeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vo|ewa krivi~nog postup-ka ili za{tite bezbednosti Republike Srbije, na na-~in predvi|en zakonom.

Svako ima pravo da bude obave{ten o prikupqe-nim podacima o svojoj li~nosti, u skladu sa zako-nom, i pravo na sudsku za{titu zbog wihove zloupo-trebe.


Sloboda misli, savesti i veroispovesti

^lan 43.

Jem~i se sloboda misli, savesti, uverewa i ve-roispovesti, pravo da se ostane pri svom uverewu ili veroispovesti ili da se oni promene prema sop-stvenom izboru.

Niko nije duàn da se izja{wava o svojim ver-skim i drugim uverewima.

Svako je slobodan da ispoqava svoju veru ili ube|ewe veroispovedawa, obavqawem verskih obre-da, poha|awem verske slu`be ili nastave, pojedi-na~no ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverewa.

Sloboda ispoqavawa vere ili uverewa moè se ograni~iti zakonom, samo ako je to neophodno u de-mokratskom dru{tvu, radi za{tite ìvota i zdra-vqa qudi, morala demokratskog dru{tva, sloboda i prava gra|ana zajem~enih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spre~avawa izazivawa ili pod-sticawa verske, nacionalne ili rasne mr`we.

Roditeqi i zakonski staraoci imaju pravo da svo-joj deci obezbede versko i moralno obrazovawe u skla-du sa svojim uverewima.

Crkve i verske zajednice

^lan 44.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvo-jene od dràve.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slo-bodne da samostalno ure|uju svoju unutra{wu orga-nizaciju, verske poslove, da javno vr{e verske obrede, da osnivaju verske {kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da wima upravqaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moè zabraniti versku zajednicu samo ako weno delovawe ugroàva pravo na ìvot, pravo na psihi~ko i fizi~ko zdravqe, prava dece, pravo na li~ni i porodi~ni integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izazi-va i podsti~e versku, nacionalnu ili rasnu netrpe-qivost.

Prigovor savesti

^lan 45.

Lice nije du`no da, protivno svojoj veri ili ube|ewima, ispuwava vojnu ili drugu obavezu koja ukqu~uje upotrebu oru`ja.

Lice koje se pozove na prigovor savesti moè biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oru`je, u skladu sa zakonom.

Sloboda mi{qewa i izraàvawa

^lan 46.

Jem~i se sloboda mi{qewa i izraàvawa, kao i sloboda da se govorom, pisawem, slikom ili na drugi na~in traè, primaju i {ire obave{tewa i ideje.

Sloboda izraàvawa moè se zakonom ograni~i-ti, ako je to neophodno radi za{tite prava i ugleda drugih, ~uvawa autoriteta i nepristrasnosti suda i za{tite javnog zdravqa, morala demokratskog dru-{tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Sloboda izraàvawa nacionalne pripadnosti

^lan 47. Izraàvawe nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duàn da se izja{wava o svojoj nacio-

nalnoj pripadnosti.

Podsticawe uvaàvawa razlika

^lan 48. Merama u obrazovawu, kulturi i javnom obave-

{tavawu, Republika Srbija podsti~e razumevawe, uvaàvawe i po{tovawe razlika koje postoje zbog posebnosti etni~kog, kulturnog, jezi~kog ili verskog identiteta wenih gra|ana.

Zabrana izazivawa rasne, nacionalne i verske mr`we

^lan 49. Zabraweno je i ka`wivo svako izazivawe i pod-

sticawe rasne, nacionalne, verske ili druge nerav-nopravnosti, mr`we i netrpeqivosti.

Sloboda medija

^lan 50. Svako je slobodan da bez odobrewa, na na~in pred-

vi|en zakonom, osniva novine i druga sredstva jav-nog obave{tavawa.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadle`ni sud moè spre~iti {irewe informacija i ideja putem sredstava javnog obave{tavawa samo ako je to u de-mokratskom dru{tvu neophodno radi spre~avawa po-zivawa na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poret-ka ili naru{avawe teritorijalnog integriteta Re-publike Srbije, spre~avawa propagirawa rata ili podstrekavawa na neposredno nasiqe ili radi spre-~avawa zagovarawa rasne, nacionalne ili verske mr-`we, kojim se podsti~e na diskriminaciju, neprija-teqstvo ili nasiqe.

Ostvarivawe prava na ispravku neistinite, nepot-pune ili neta~no prenete informacije kojom je povre-|eno ne~ije pravo ili interes i prava na odgovor na objavqenu informaciju ure|uje se zakonom.

Pravo na obave{tenost

^lan 51.

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovre-meno bude obave{tavan o pitawima od javnog zna~aja i sredstva javnog obave{tavawa su du`na da to pravo po{tuju.

Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dràvnih organa i organizacija kojima su po-verena javna ovla{}ewa, u skladu sa zakonom.

Izborno pravo

^lan 52.

Svaki punoletan, poslovno sposoban dràvqanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

Izborno pravo je op{te i jednako, izbori su slo-bodni i neposredni, a glasawe je tajno i li~no.


Izborno pravo uìva pravnu za{titu u skladu sa zakonom.

Pravo na u~e{}e u upravqawu javnim poslovima

^lan 53.

Gra|ani imaju pravo da u~estvuju u upravqawu javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slu`be i na javne funkcije.

Sloboda okupqawa

^lan 54.

Mirno okupqawe gra|ana je slobodno. Okupqawe u zatvorenom prostoru ne podleè odo-

brewu, ni prijavqivawu. Zborovi, demonstracije i druga okupqawa gra|a-

na na otvorenom prostoru prijavquju se dràvnom or-ganu, u skladu sa zakonom.

Sloboda okupqawa moè se zakonom ograni~iti samo ako je to neophodno radi za{tite javnog zdrav-qa, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Sloboda udruìvawa

^lan 55.

Jem~i se sloboda politi~kog, sindikalnog i sva-kog drugog udruìvawa i pravo da se ostane izvan svakog udruèwa.

Udruèwa se osnivaju bez prethodnog odobrewa, uz upis u registar koji vodi dràvni organ, u skladu sa zakonom.

Zabrawena su tajna i paravojna udruèwa. Ustavni sud moè zabraniti samo ono udruèwe

~ije je delovawe usmereno na nasilno ru{ewe ustav-nog poretka, kr{ewe zajem~enih qudskih ili mawin-skih prava ili izazivawe rasne, nacionalne ili verske mr`we.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuìoci, Za-{titnik gra|ana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti ~lanovi politi~kih stranaka.

Pravo na peticiju

^lan 56.

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upu}uje peticije i druge predloge dràvnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovla{}ewa, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od wih dobije odgovor kada ga traì.

Zbog upu}ivawa peticija i predloga niko ne mo-è da trpi {tetne posledice.

Niko ne moè da trpi {tetne posledice za sta-vove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time u~inio krivi~no delo.

Pravo na uto~i{te

^lan 57.

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog

svojih politi~kih uverewa, ima pravo na uto~i{te u Republici Srbiji.

Postupak za sticawe uto~i{ta ure|uje se zakonom.

Pravo na imovinu

^lan 58.

Jem~i se mirno uìvawe svojine i drugih imovin-skih prava ste~enih na osnovu zakona.

Pravo svojine moè biti oduzeto ili ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moè biti nià od trì{ne.

Zakonom se moè ograni~iti na~in kori{}ewa imovine.

Oduzimawe ili ograni~ewe imovine radi napla-te poreza i drugih da`bina ili kazni, dozvoqeno je samo u skladu sa zakonom.

Pravo nasle|ivawa

^lan 59.

Jem~i se pravo nasle|ivawa, u skladu sa zakonom. Pravo nasle|ivawa ne moè biti iskqu~eno ili

ograni~eno zbog neispuwavawa javnih obaveza.

Pravo na rad

^lan 60.

Jem~i se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva

radna mesta. Svako ima pravo na po{tovawe dostojanstva svo-

je li~nosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu za{titu na radu, ograni~eno radno vreme, dnevni i nedeqni odmor, pla}eni godi{wi odmor, pravi~nu naknadu za rad i na pravnu za{titu za slu-~aj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne mo-è odre}i.

@enama, omladini i invalidima omogu}uju se po-sebna za{tita na radu i posebni uslovi rada, u skla-du sa zakonom.

Pravo na {trajk

^lan 61.

Zaposleni imaju pravo na {trajk, u skladu sa za-konom i kolektivnim ugovorom.

Pravo na {trajk moè biti ograni~eno samo za-konom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Pravo na zakqu~ewe braka i ravnopravnost supru`nika

^lan 62.

Svako ima pravo da slobodno odlu~i o zakqu~ewu i raskidawu braka.

Brak se zakqu~uje na osnovu slobodno datog pris-tanka mu{karca i ène pred dràvnim organom.

Zakqu~ewe, trajawe i raskid braka po~ivaju na ravnopravnosti mu{karca i ène.

Brak i odnosi u braku i porodici ure|uju se za-konom.


Vanbra~na zajednica se izjedna~ava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Sloboda odlu~ivawa o ra|awu

^lan 63.

Svako ima pravo da slobodno odlu~i o ra|awu dece. Republika Srbija podsti~e roditeqe da se odlu-

~e na ra|awe dece i pomaè im u tome.

Prava deteta

^lan 64.

Deca uìvaju qudska prava primereno svom uz-rastu i du{evnoj zrelosti.

Svako dete ima pravo na li~no ime, upis u ma-ti~nu kwigu ro|enih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da o~uva svoj identitet.

Deca su za{ti}ena od psihi~kog, fizi~kog, eko-nomskog i svakog drugog iskori{}avawa ili zloupo-trebqavawa.

Deca ro|ena izvan braka imaju jednaka prava kao deca ro|ena u braku.

Prava deteta i wihova za{tita ure|uju se zako-nom.

Prava i du`nosti roditeqa

^lan 65.

Roditeqi imaju pravo i du`nost da izdràvaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravno-pravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeqima biti oduzeta ili ograni~ena samo od-lukom suda, ako je to u najboqem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

Posebna za{tita porodice, majke, samohranog roditeqa i deteta

^lan 66.

Porodica, majka, samohrani roditeq i dete u Re-publici Srbiji uìvaju posebnu za{titu, u skladu sa zakonom.

Majci se pruà posebna podr{ka i za{tita pre i posle poro|aja.

Posebna za{tita pruà se deci o kojoj se rodi-teqi ne staraju i deci koja su ometena u psihi~kom ili fizi~kom razvoju.

Deca mla|a od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mla|a od 18 godina, mogu da rade na po-slovima {tetnim po wihovo zdravqe ili moral.

Pravo na pravnu pomo}

^lan 67.

Svakome se, pod uslovima odre|enim zakonom, jem~i pravo na pravnu pomo}.

Pravnu pomo} pruàju advokatura, kao samostal-na i nezavisna slu`ba, i slu`be pravne pomo}i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skla-du sa zakonom.

Zakonom se odre|uje kada je pravna pomo} bes-platna.

Zdravstvena za{tita

^lan 68.

Svako ima pravo na za{titu svog fizi~kog i psi-hi~kog zdravqa.

Deca, trudnice, majke tokom porodiqskog odsu-stva, samohrani roditeqi sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu za{titu iz javnih pri-hoda, ako je ne ostvaruju na drugi na~in, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osigurawe, zdravstvena za{tita i osnivawe zdravstvenih fondova ure|uju se zakonom.

Republika Srbija pomaè razvoj zdravstvene i fizi~ke kulture.

Socijalna za{tita

^lan 69.

Gra|ani i porodice kojima je neophodna dru{tve-na pomo} radi savladavawa socijalnih i ìvotnih te{ko}a i stvarawa uslova za zadovoqavawe osnov-nih ìvotnih potreba, imaju pravo na socijalnu za-{titu, ~ije se pruàwe zasniva na na~elima soci-jalne pravde, humanizma i po{tovawa qudskog dosto-janstva.

Prava zaposlenih i wihovih porodica na soci-jalno obezbe|ewe i osigurawe ure|uju se zakonom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slu~a-ju privremene spre~enosti za rad, kao i pravo na na-knadu u slu~aju privremene nezaposlenosti, u skla-du sa zakonom.

Invalidima, ratnim veteranima i `rtvama ra-ta pruà se posebna za{tita, u skladu sa zakonom.

Fondovi socijalnog osigurawa osnivaju se u skla-du sa zakonom.

Penzijsko osigurawe

^lan 70.

Penzijsko osigurawe ure|uje se zakonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurno-

sti penzionera.

Pravo na obrazovawe

^lan 71.

Svako ima pravo na obrazovawe. Osnovno obrazovawe je obavezno i besplatno, a

sredwe obrazovawe je besplatno. Svi gra|ani imaju, pod jednakim uslovima, pri-

stup visoko{kolskom obrazovawu. Republika Srbija omogu}uje uspe{nim i nadarenim u~enicima slabijeg imovnog stawa besplatno visoko{kolsko obrazovawe, u skladu sa zakonom.

Osnivawe {kola i univerziteta ure|uje se za-konom.

Autonomija univerziteta

^lan 72.

Jem~i se autonomija univerziteta, visoko{kol-skih i nau~nih ustanova.

Univerziteti, visoko{kolske i nau~ne ustano-ve samostalno odlu~uju o svome ure|ewu i radu, u skladu sa zakonom.


Sloboda nau~nog i umetni~kog stvarawa

^lan 73.

Nau~no i umetni~ko stvarala{tvo je slobodno. Autorima nau~nih i umetni~kih dela jem~e se mo-

ralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podsti~e i pomaè razvoj nauke,

kulture i umetnosti.

Zdrava ìvotna sredina

^lan 74.

Svako ima pravo na zdravu ìvotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obave{tavawe o wenom stawu.

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za za{titu ìvotne sredine.

Svako je duàn da ~uva i poboq{ava ìvotnu sre-dinu.

3. Prava pripadnika nacionalnih mawina

Osnovna odredba

^lan 75.

Pripadnicima nacionalnih mawina, pored pra-va koja su Ustavom zajem~ena svim gra|anima, jem~e se dodatna, individualna ili kolektivna prava. In-dividualna prava ostvaruju se pojedina~no, a kolek-tivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i me|unarodnim ugovorima.

Putem kolektivnih prava pripadnici nacional-nih mawina, neposredno ili preko svojih predstav-nika, u~estvuju u odlu~ivawu ili sami odlu~uju o pojedinim pitawima vezanim za svoju kulturu, obra-zovawe, obave{tavawe i slu`benu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

Radi ostvarewa prava na samoupravu u kulturi, obrazovawu, obave{tavawu i slu`benoj upotrebi je-zika i pisma, pripadnici nacionalnih mawina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.

Zabrana diskriminacije nacionalnih mawina

^lan 76.

Pripadnicima nacionalnih mawina jem~i se rav-nopravnost pred zakonom i jednaka zakonska za{tita.

Zabrawena je bilo kakva diskriminacija zbog pri-padnosti nacionalnoj mawini.

Ne smatraju se diskriminacijom posebni propi-si i privremene mere koje Republika Srbija moè uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i po-liti~kom ìvotu, radi postizawa pune ravnoprav-nosti izme|u pripadnika nacionalne mawine i gra-|ana koji pripadaju ve}ini, ako su usmerene na ukla-wawe izrazito nepovoqnih uslova ìvota koji ih posebno poga|aju.

Ravnopravnost u vo|ewu javnih poslova

^lan 77.

Pripadnici nacionalnih mawina imaju, pod is-tim uslovima kao ostali gra|ani, pravo da u~estvuju u upravqawu javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.

Pri zapo{qavawu u dràvnim organima, javnim slu`bama, organima autonomne pokrajine i jedini-

ca lokalne samouprave vodi se ra~una o nacional-nom sastavu stanovni{tva i odgovaraju}oj zastupqe-nosti pripadnika nacionalnih mawina.

Zabrana nasilne asimilacije

^lan 78.

Zabrawena je nasilna asimilacija pripadnika na-cionalnih mawina.

Za{tita pripadnika nacionalnih mawina od sva-ke radwe usmerene ka wihovoj nasilnoj asimilaciji ure|uje se zakonom.

Zabraweno je preduzimawe mera koje bi prou-zrokovale ve{ta~ko mewawe nacionalnog sastava stanovni{tva na podru~jima gde pripadnici nacio-nalnih mawina ìve tradicionalno i u zna~ajnom broju.

Pravo na o~uvawe posebnosti

^lan 79.

Pripadnici nacionalnih mawina imaju pravo: na izraàvawe, ~uvawe, negovawe, razvijawe i javno izraàvawe nacionalne, etni~ke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na kori{}ewe svog jezika i pisma; da u sre-dinama gde ~ine zna~ajnu populaciju, dràvni orga-ni, organizacije kojima su poverena javna ovla{}e-wa, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokal-ne samouprave vode postupak i na wihovom jeziku; na {kolovawe na svom jeziku u dràvnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivawe pri-vatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku ko-riste svoje ime i prezime; da u sredinama gde ~ine zna-~ajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, ime-na ulica, naseqa i topografske oznake budu ispisa-ne i na wihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obave{tavawe na svom jeziku, ukqu~u-ju}i i pravo na izraàvawe, primawe, slawe i raz-menu obave{tewa i ideja; na osnivawe sopstvenih sredstava javnog obave{tavawa, u skladu sa zakonom.

U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajin-skim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih mawina.

Pravo na udruìvawe i na saradwu sa sunarodnicima

^lan 80.

Pripadnici nacionalnih mawina mogu da osni-vaju prosvetna i kulturna udruèwa, koja dobrovoq-no finansiraju.

Republika Srbija priznaje prosvetnim i kultur-nim udruèwima nacionalnih mawina posebnu ulo-gu u ostvarivawu prava pripadnika nacionalnih ma-wina.

Pripadnici nacionalnih mawina imaju pravo na nesmetane veze i saradwu sa sunarodnicima izvan te-ritorije Republike Srbije.

Razvijawe duha tolerancije

^lan 81.

U oblasti obrazovawa, kulture i informisawa Srbija podsti~e duh tolerancije i me|ukulturnog di-jaloga i preduzima efikasne mere za unapre|ewe uza-


jamnog po{tovawa, razumevawa i saradwe me|u svim qudima koji ìve na wenoj teritoriji, bez obzira na wihov etni~ki, kulturni, jezi~ki ili verski iden-titet.

TRE]I DEO

EKONOMSKO URE\EWE I JAVNE FINANSIJE

1. Ekonomsko ure|ewe

Osnovna na~ela

^lan 82.

Ekonomsko ure|ewe u Republici Srbiji po~iva na trì{noj privredi, otvorenom i slobodnom trì-{tu, slobodi preduzetni{tva, samostalnosti privred-nih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Republika Srbija je jedinstveno privredno pod-ru~je sa jedinstvenim trì{tem roba, rada, kapita-la i usluga.

Uticaj trì{ne privrede na socijalni i ekonom-ski poloàj zaposlenih uskla|uje se kroz socijalni dijalog izme|u sindikata i poslodavaca.

Sloboda preduzetni{tva

^lan 83.

Preduzetni{tvo je slobodno. Preduzetni{tvo se moè ograni~iti zakonom, ra-

di za{tite zdravqa qudi, ìvotne sredine i prirod-nih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Poloàj na trì{tu

^lan 84.

Svi imaju jednak pravni poloàj na trì{tu. Zabraweni su akti kojima se, suprotno zakonu,

ograni~ava slobodna konkurencija, stvarawem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog polo-àja.

Prava ste~ena ulagawem kapitala na osnovu za-kona, ne mogu zakonom biti umawena.

Strana lica izjedna~ena su na trì{tu sa doma-}im.

Svojinska prava stranaca

^lan 85.

Strana fizi~ka i pravna lica mogu ste}i svoji-nu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili me-|unarodnim ugovorom.

Stranci mogu ste}i pravo koncesije na prirod-nim bogatstvima i dobrima od op{teg interesa, kao i druga prava odre|ena zakonom.

Ravnopravnost svih oblika svojine

^lan 86.

Jem~e se privatna, zadru`na i javna svojina. Jav-na svojina je dràvna svojina, svojina autonomne po-krajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu za{titu.

Postoje}a dru{tvena svojina pretvara se u pri-vatnu svojinu pod uslovima, na na~in i u rokovima predvi|enim zakonom.

Sredstva iz javne svojine otu|uju se na na~in i pod uslovima utvr|enim zakonom.

Dràvna imovina

^lan 87.

Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom od-re|eno da su od op{teg interesa i imovina koju ko-riste organi Republike Srbije u dràvnoj su imo-vini. U dràvnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.

Fizi~ka i pravna lica mogu ste}i pojedina prava na odre|enim dobrima u op{toj upotrebi, pod uslo-vima i na na~in predvi|en zakonom.

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na na~in predvi|en zakonom.

Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lo-kalne samouprave, na~in wenog kori{}ewa i raspo-lagawa, ure|uju se zakonom.

Zemqi{te

^lan 88.

Kori{}ewe i raspolagawe poqoprivrednim ze-mqi{tem, {umskim zemqi{tem i gradskim gra|evin-skim zemqi{tem u privatnoj svojini, je slobodno.

Zakonom se mogu ograni~iti oblici kori{}ewa i raspolagawa, odnosno propisati uslovi za kori-{}ewe i raspolagawe da bi se otklonila opasnost od nano{ewa {tete ìvotnoj sredini ili da bi se spre~ila povreda prava i na zakonom zasnovanih in-teresa drugih lica.

ûvawe nasle|a

^lan 89.

Svako je duàn da ~uva prirodne retkosti i nau-~no, kulturno i istorijsko nasle|e, kao dobra od op-{teg interesa, u skladu sa zakonom.

Posebna odgovornost za o~uvawe nasle|a je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedi-nicama lokalne samouprave.

Za{tita potro{a~a

^lan 90.

Republika Srbija {titi potro{a~e. Posebno su zabrawene radwe usmerene protiv

zdravqa, bezbednosti i privatnosti potro{a~a, kao i sve ne~asne radwe na trì{tu.

2. Javne finansije

Porezi i drugi prihodi

^lan 91.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadle`nosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbe|uju se iz poreza i dru-gih prihoda utvr|enih zakonom.

Obaveza pla}awa poreza i drugih da`bina je op-{ta i zasniva se na ekonomskoj mo}i obveznika.


Buxet

^lan 92.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedi-nice lokalne samouprave imaju buxete u kojima mo-raju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju wihove nadle`nosti.

Zakonom se utvr|uju rokovi u kojima buxet mora biti usvojen i na~in privremenog finansirawa.

Izvr{avawe svih buxeta kontroli{e Dràvna re-vizorska institucija.

Narodna skup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buxeta po pribavqenom mi{qewu Dràvne revizorske institucije.

Javni dug

^lan 93.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedini-ce lokalne samouprave mogu da se zaduùju.

Uslovi i postupak zaduìvawa ure|uju se zako-nom.

Ujedna~avawe razvoja

^lan 94.

Republika Srbija stara se o ravnomernom i odr-ìvom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije

^lan 95.

Narodna banka Srbije je centralna banka Repu-blike Srbije, samostalna je i podleè nadzoru Na-rodne skup{tine, kojoj i odgovara.

Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, ko-ga bira Narodna skup{tina.

O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.

Dràvna revizorska institucija

^lan 96.

Dràvna revizorska institucija je najvi{i dr-àvni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podleè nadzoru Narodne skup{tine, kojoj i odgovara.

O Dràvnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.

ÊTVRTI DEO

NADLE@NOST REPUBLIKE SRBIJE

Nadle`nost Republike Srbije

^lan 97.

Republika Srbija ure|uje i obezbe|uje: 1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celo-

vitost i bezbednost Republike Srbije, wen me|una-rodni poloàj i odnose sa drugim dràvama i me|u-narodnim organizacijama;

2. ostvarivawe i za{titu sloboda i prava gra|a-na; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dràvnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava gra|ana utvr|enih Usta-vom i za povredu zakona, drugih propisa i op{tih akata; amnestije i pomilovawa za krivi~na dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbi-je; sistem lokalne samouprave;

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i we-nih gra|ana; mere za slu~aj vanrednog stawa;

5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putni~kog saobra}aja preko granice; poloàj stranaca i stranih pravnih lica;

6. jedinstveno trì{te; pravni poloàj privred-nih subjekata; sistem obavqawa pojedinih privred-nih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske od-nose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i za{titu svih oblika svojine;

8. sistem u oblasti radnih odnosa, za{tite na ra-du, zapo{qavawa, socijalnog osigurawa i drugih ob-lika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i soci-jalne odnose od op{teg interesa;

9. odrìvi razvoj; sistem za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine; za{titu i unapre|ivawe biqnog i ìvotiwskog sveta; proizvodwu, promet i prevoz oru-`ja, otrovnih, zapaqivih, eksplozivnih, radioaktiv-nih i drugih opasnih materija;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne za{ti-te, bora~ke i invalidske za{tite, brige o deci, obra-zovawa, kulture i za{tite kulturnih dobara, sporta, javnog informisawa; sistem javnih slu`bi;

11. kontrolu zakonitosti raspolagawa sredstvi-ma pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sred-stava; prikupqawe statisti~kih i drugih podataka od op{teg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticawe ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukqu~uju}i i razvoj nedovoqno razvijenih podru~ja; organizaciju i kori{}ewe pro-stora; nau~no-tehnolo{ki razvoj;

13. reìm i bezbednost u svim vrstama saobra-}aja;

14. praznike i odlikovawa Republike Srbije; 15. finansirawe ostvarivawa prava i du`nosti

Republike Srbije, utvr|enih Ustavom i zakonom; 16. organizaciju, nadle`nost i rad republi~kih

organa; 17. druge odnose od interesa za Republiku Srbi-

ju, u skladu s Ustavom.

PETI DEO

URE\EWE VLASTI

1. Narodna skup{tina

Poloàj Narodne skup{tine

^lan 98. Narodna skup{tina je najvi{e predstavni~ko te-

lo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Re-publici Srbiji.

Nadle`nost

^lan 99. Narodna skup{tina: 1. donosi i mewa Ustav, 2. odlu~uje o promeni granice Republike Srbije,


3. raspisuje republi~ki referendum, 4. potvr|uje me|unarodne ugovore kad je zakonom

predvi|ena obaveza wihovog potvr|ivawa, 5. odlu~uje o ratu i miru i progla{ava ratno i

vanredno stawe, 6. nadzire rad slu`bi bezbednosti, 7. donosi zakone i druge op{te akte iz nadle`-

nosti Republike Srbije, 8. daje prethodnu saglasnost na statut autonom-

ne pokrajine, 9. usvaja strategiju odbrane, 10. usvaja plan razvoja i prostorni plan, 11. usvaja buxet i zavr{ni ra~un Republike Sr-

bije, na predlog Vlade, 12. daje amnestiju za krivi~na dela. U okviru svojih izbornih prava, Narodna skup-

{tina: 1. bira Vladu, nadzire wen rad i odlu~uje o pre-

stanku mandata Vlade i ministara, 2. bira i razre{ava sudije Ustavnog suda, 3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,

predsednike sudova, Republi~kog javnog tuìoca, javne tuìoce, sudije i zamenike javnih tuìlaca, u skladu sa Ustavom,

4. bira i razre{ava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire wegov rad,

5. bira i razre{ava Za{titnika gra|ana, i nad-zire wegov rad,

6. bira i razre{ava i druge funkcionere odre|e-ne zakonom.

Narodna skup{tina vr{i i druge poslove odre-|ene Ustavom i zakonom.

Sastav Narodne skup{tine

^lan 100.

Narodnu skup{tinu ~ini 250 narodnih poslani-ka, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasawem, u skladu sa zakonom.

U Narodnoj skup{tini obezbe|uju se ravnoprav-nost i zastupqenost polova i predstavnika nacio-nalnih mawina, u skladu sa zakonom.

Izbor narodnih poslanika i konstituisawe Narodne skup{tine

^lan 101.

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsed-nik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skup{tine, tako da se izbori okon~aju u narednih 60 dana.

Prvu sednicu Narodne skup{tine zakazuje pred-sednik Narodne skup{tine iz prethodnog saziva, ta-ko da se sednica odrì najkasnije 30 dana od dana pro-gla{ewa kona~nih rezultata izbora.

Narodna skup{tina na prvoj sednici potvr|uje po-slani~ke mandate.

Narodna skup{tina konstituisana je potvr|iva-wem mandata dve tre}ine narodnih poslanika.

Na odluku donetu u vezi sa potvr|ivawem man-data dopu{tena je àlba Ustavnom sudu, koji po woj odlu~uje u roku od 72 sata.

Potvr|ivawem mandata dve tre}ine narodnih po-slanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skup{tine.

Poloàj narodnih poslanika

^lan 102.

Mandat narodnog poslanika po~iwe da te~e da-nom potvr|ivawa mandata u Narodnoj skup{tini i traje ~etiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skup{tine.

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odre|enim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolagawe politi~koj stranci na ~iji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Narodni poslanik ne moè biti poslanik u skup-{tini autonomne pokrajine, niti funkcioner u or-ganima izvr{ne vlasti i pravosu|a, niti moè oba-vqati druge funkcije, poslove i du`nosti za koje je za-konom utvr|eno da predstavqaju sukob interesa.

Izbor, prestanak mandata i poloàj narodnih po-slanika ure|uje se zakonom.

Imunitet narodnog poslanika

^lan 103.

Narodni poslanik uìva imunitet. Narodni poslanik ne moè biti pozvan na kri-

vi~nu ili drugu odgovornost za izraèno mi{qewe ili glasawe u vr{ewu svoje poslani~ke funkcije.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moè biti pritvoren, niti se protiv wega moè vo-diti krivi~ni ili drugi postupak u kome se moè izre}i kazna zatvora, bez odobrewa Narodne skup-{tine.

Narodni poslanik koji je zate~en u izvr{ewu krivi~nog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajawu duèm od pet godina moè biti pritvoren bez odobrewa Narodne skup{tine.

U krivi~nom ili drugom postupku u kome je us-postavqen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

Nepozivawe narodnog poslanika na imunitet ne iskqu~uje pravo Narodne skup{tine da uspostavi imunitet.

Predsednik i potpredsednici Narodne skup{tine

^lan 104.

Narodna skup{tina, ve}inom glasova svih narod-nih poslanika, bira predsednika i jednog ili vi{e potpredsednika Narodne skup{tine.

Predsednik Narodne skup{tine predstavqa Na-rodnu skup{tinu, saziva wene sednice, predsedava wima i vr{i druge poslove odre|ene Ustavom, zako-nom i poslovnikom Narodne skup{tine.

Na~in odlu~ivawa u Narodnoj skup{tini

^lan 105.

Narodna skup{tina donosi odluke ve}inom gla-sova narodnih poslanika na sednici na kojoj je pri-sutna ve}ina narodnih poslanika.


Ve}inom glasova svih narodnih poslanika Narod-na skup{tina:

1. daje amnestiju za krivi~na dela, 2. progla{ava i ukida vanredno stawe, 3. propisuje mere odstupawa od qudskih i mawin-

skih prava u ratnom i vanrednom stawu, 4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava

autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne sa-mouprave pojedina pitawa iz svoje nadle`nosti,

5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

6. odlu~uje o Poslovniku o svom radu, 7. ukida imunitet narodnim poslanicima, pred-

sedniku Republike, ~lanovima Vlade i Za{titniku gra|ana,

8. usvaja buxet i zavr{ni ra~un, 9. bira ~lanove Vlade i odlu~uje o prestanku man-

data Vlade i ministara, 10. odlu~uje o odgovoru na interpelaciju, 11. bira sudije Ustavnog suda i odlu~uje o wiho-

vom razre{ewu i prestanku mandata, 12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,

predsednike sudova, Republi~kog javnog tuìoca i javne tuìoce i odlu~uje o prestanku wihove funk-cije;

13. bira sudije i zamenike javnih tuìlaca, u skladu s Ustavom;

14. bira i razre{ava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Za{titnika gra|ana,

15. vr{i i druge izborne nadle`nosti Narodne skup{tine.

Ve}inom glasova svih narodnih poslanika Na-rodna skup{tina odlu~uje o zakonima kojima se ure-|uju:

1. referendum i narodna inicijativa, 2. uìvawe individualnih i kolektivnih prava

pripadnika nacionalnih mawina, 3. plan razvoja i prostorni plan, 4. javno zaduìvawe, 5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica

lokalne samouprave, 6. zakqu~ivawe i potvr|ivawe me|unarodnih ugo-

vora, 7. druga pitawa odre|ena Ustavom.

Zasedawa

^lan 106.

Narodna skup{tina se sastaje u dva redovna za-sedawa godi{we.

Prvo redovno zasedawe po~iwe prvog radnog da-na u martu, a drugo redovno zasedawe po~iwe prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedawe ne moè trajati duè od 90 dana.

Narodna skup{tina sastaje se u vanredno zase-dawe na zahtev najmawe jedne tre}ine narodnih po-slanika ili na zahtev Vlade, sa unapred odre|enim dnevnim redom.

Narodna skup{tina sastaje se bez poziva posle progla{ewa ratnog ili vanrednog stawa.

Pravo predlagawa zakona

^lan 107.

Pravo predlagawa zakona, drugih propisa i op-{tih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skup{tina autonomne pokrajine ili najmawe 30.000 bira~a.

Za{titnik gra|ana i Narodna banka Srbije ima-ju pravo predlagawa zakona iz svoje nadle`nosti.

Referendum

^lan 108.

Na zahtev ve}ine svih narodnih poslanika ili najmawe 100.000 bira~a Narodna skup{tina raspi-suje referendum o pitawu iz svoje nadle`nosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Predmet referenduma ne mogu biti obaveze ko-je proizlaze iz me|unarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na qudska i mawinska prava i slobode, po-reski i drugi finansijski zakoni, buxet i zavr{ni ra~un, uvo|ewe vanrednog stawa i amnestija, kao ni pitawa koja se ti~u izbornih nadle`nosti Narodne skup{tine.

Raspu{tawe Narodne skup{tine

^lan 109.

Predsednik Republike moè, na obrazloèni pre-dlog Vlade, raspustiti Narodnu skup{tinu.

Vlada ne moè predloìti raspu{tawe Narodne skup{tine, ako je podnet predlog da joj se izglasa ne-poverewe ili ako je postavila pitawe svoga poverewa.

Narodna skup{tina se raspu{ta ako u roku od 90 dana od dana konstituisawa ne izabere Vladu.

Narodna skup{tina ne moè biti raspu{tena za vreme ratnog ili vanrednog stawa.

Predsednik Republike duàn je da ukazom ras-pusti Narodnu skup{tinu u slu~ajevima odre|enim Ustavom.

Istovremeno sa raspu{tawem Narodne skup{ti-ne predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okon~aju najkasnije za 60 dana od dana raspisivawa.

Narodna skup{tina koja je raspu{tena vr{i sa-mo teku}e ili neodlo`ne poslove, odre|ene zako-nom. U slu~aju progla{ewa ratnog ili vanrednog stawa ponovo se uspostavqa wena puna nadle`nost, koja traje do okon~awa ratnog, odnosno vanrednog stawa.

Zakon o Narodnoj skup{tini

^lan 110.

O Narodnoj skup{tini se donosi zakon.

2. Predsednik Republike

Poloàj predsednika Republike

^lan 111.

Predsednik Republike izraàva dràvno jedin-stvo Republike Srbije.


Nadle`nost

^lan 112.

Predsednik Republike: 1. predstavqa Republiku Srbiju u zemqi i ino-

stranstvu, 2. ukazom progla{ava zakone, u skladu s Usta-

vom, 3. predlaè Narodnoj skup{tini kandidata za

predsednika Vlade, po{to saslu{a mi{qewe pred-stavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaè Narodnoj skup{tini nosioce funk-cija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavqa i opoziva ukazom ambasadore Repu-blike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovawa i odlikovawa, 8. vr{i i druge poslove odre|ene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, ko-

manduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre{a-va oficire Vojske Srbije.

Progla{ewe zakona

^lan 113.

Predsednik Republike je duàn da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavawa zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o progla{ewu za-kona ili da zakon, uz pismeno obrazloèwe, vrati Narodnoj skup{tini, na ponovno odlu~ivawe.

Ako Narodna skup{tina odlu~i da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na od-lu~ivawe, zakon se izglasava ve}inom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik Republike je duàn da proglasi po-novno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o pro-gla{ewu zakona u Ustavom predvi|enom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skup{tine.

Izbor

^lan 114.

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasawem, u skladu sa zakonom.

Izbore za predsednika Republike raspisuje pred-sednik Narodne skup{tine 90 dana pre isteka man-data predsednika Republike, tako da se izbori okon-~aju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.

Prilikom stupawa na du`nost, predsednik Re-publike, pred Narodnom skup{tinom polaè zakle-tvu koja glasi:

„Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~u-vawu suverenosti i celine teritorije Republike Sr-bije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastav-ni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih pra-va i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti.“

Nespojivost funkcija

^lan 115.

Predsednik Republike ne moè obavqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Mandat

^lan 116.

Mandat predsednika Republike traje pet godina i po~iwe da te~e od dana polagawa zakletve pred Na-rodnom skup{tinom.

Ako mandat predsednika Republike isti~e za vre-me ratnog ili vanrednog stawa, produàva se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stawa.

Niko ne moè vi{e od dva puta da bude biran za predsednika Republike.

Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razre{ewem.

Predsednik Republike podnosi ostavku predsed-niku Narodne skup{tine.

Ostavka

^lan 117.

Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obave{tava javnost i predsednika Narodne skup-{tine.

Danom podno{ewa ostavke, predsedniku Republi-ke prestaje mandat.

Razre{ewe

^lan 118.

Predsednik Republike razre{ava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skup{tine, glasovima naj-mawe dve tre}ine narodnih poslanika.

Postupak za razre{ewe moè da pokrene Narod-na skup{tina, na predlog najmawe jedne tre}ine na-rodnih poslanika.

Ustavni sud je duàn da po pokrenutom postupku za razre{ewe, najkasnije u roku od 45 dana, odlu~i o postojawu povrede Ustava.

Imunitet

^lan 119.

Predsednik Republike uìva imunitet kao na-rodni poslanik.

O imunitetu predsednika Republike odlu~uje Na-rodna skup{tina.

Zamewivawe predsednika Republike

^lan 120.

Kada je predsednik Republike spre~en da obavqa du`nost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamewuje ga predsednik Narodne skup-{tine.

Predsednik Narodne skup{tine moè da zame-wuje predsednika Republike najduè tri meseca.

Izbore za predsednika Republike predsednik Na-rodne Skup{tine je obavezan da raspi{e tako da se odrè najkasnije tri meseca od nastanka spre~eno-


sti predsednika Republike odnosno prestanka man-data na koji je biran.

Zakon o predsedniku Republike

^lan 121.

O predsedniku Republike donosi se zakon.

3. Vlada

Poloàj Vlade

^lan 122.

Vlada je nosilac izvr{ne vlasti u Republici Srbiji.

Nadle`nost

^lan 123.

Vlada: 1. utvr|uje i vodi politiku, 2. izvr{ava zakone i druge op{te akte Narodne

skup{tine, 3. donosi uredbe i druge op{te akte radi izvr-

{avawa zakona, 4. predlaè Narodnoj skup{tini zakone i druge

op{te akte i daje o wima mi{qewe kad ih podnese drugi predlaga~,

5. usmerava i uskla|uje rad organa dràvne upra-ve i vr{i nadzor nad wihovim radom,

6. vr{i i druge poslove odre|ene Ustavom i za-konom.

Odgovornost Vlade

^lan 124.

Vlada je odgovorna Narodnoj skup{tini za po-litiku Republike Srbije, za izvr{avawe zakona i drugih op{tih akata Narodne skup{tine i za rad organa dràvne uprave.

Predsednik Vlade i ~lanovi Vlade

^lan 125.

Vladu ~ine predsednik Vlade, jedan ili vi{e potpredsednika i ministri.

Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, sta-ra se o ujedna~enom politi~kom delovawu Vlade, uskla|uje rad ~lanova Vlade i predstavqa Vladu.

Ministri su za svoj rad i za stawe u oblasti iz de-lokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vla-de, Vladi i Narodnoj skup{tini.

Nespojivost funkcija

^lan 126.

^lan Vlade ne moè biti narodni poslanik u Na-rodnoj skup{tini, poslanik u skup{tini autonom-ne pokrajine i odbornik u skup{tini jedinice lo-kalne samouprave, niti ~lan izvr{nog ve}a autonom-ne pokrajine ili izvr{nog organa jedinice lokalne samouprave.

Zakonom se ure|uje koje su druge funkcije, po-slovi ili privatni interesi u sukobu sa poloàjem ~lana Vlade.

Izbor Vlade

^lan 127.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skup-{tini predlaè predsednik Republike, po{to sa-slu{a mi{qewe predstavnika izabranih izbornih lista.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skup{ti-ni iznosi program Vlade i predlaè wen sastav.

Narodna skup{tina istovremeno glasa o progra-mu Vlade i izboru predsednika i ~lanova Vlade.

Vlada je izabrana ako je za wen izbor glasala ve-}ina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po~etak i prestanak mandata Vlade i ~lanova Vlade

^lan 128.

Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skup{tine koja ju je izabrala.

Mandat Vlade po~iwe da te~e danom polagawa za-kletve pred Narodnom skup{tinom.

Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavawem nepoverewa, raspu{tawem Narodne skup{tine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slu~ajevima utvr|enim Ustavom.

Vlada kojoj je prestao mandat moè da vr{i samo poslove odre|ene zakonom, do izbora nove Vlade.

Vlada kojoj je prestao mandat ne moè da pred-loì raspu{tawe Narodne skup{tine.

^lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovawem ostavke, izglasa-vawem nepoverewa u Narodnoj skup{tini i razre{e-wem od strane Narodne skup{tine, na predlog pred-sednika Vlade.

Interpelacija

^lan 129.

Najmawe 50 narodnih poslanika moè podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog ~lana Vlade.

Vlada je du`na da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.

Narodna skup{tina raspravqa i glasa o odgovo-ru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili ~lan Vlade kome je interpelacija upu}ena.

Izglasavawem prihvatawa odgovora Narodna skup-{tina nastavqa da radi po usvojenom dnevnom redu.

Ako Narodna skup{tina glasawem ne prihvati odgovor Vlade ili ~lana Vlade, pristupi}e se gla-sawu o nepoverewu Vladi ili ~lanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatawu odgovora na interpela-ciju, predsednik Vlade, odnosno ~lan Vlade ne pod-nese ostavku.

O pitawu koje je bilo predmet interpelacije ne moè se ponovo raspravqati pre isteka roka od 90 dana.

Glasawe o nepoverewu Vladi ili ~lanu Vlade

^lan 130.

Glasawe o nepoverewu Vladi ili pojedinom ~la-nu Vlade moè zatraìti najmawe 60 narodnih po-slanika.


Predlog za glasawe o nepoverewu Vladi ili po-jedinom ~lanu Vlade Narodna skup{tina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po pod-no{ewu predloga. Nakon okon~awa rasprave pristu-pa se glasawu o predlogu.

Narodna skup{tina je prihvatila predlog za iz-glasavawe nepoverewa Vladi ili ~lanu Vlade ako je za wega glasalo vi{e od polovine od svih narodnih poslanika.

Ako Narodna skup{tina izglasa nepoverewe Vla-di, predsednik Republike je duàn da pokrene po-stupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup{ti-na ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izgla-savawa nepoverewa, predsednik Republike je duàn da raspusti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore.

Ako Narodna skup{tina izglasa nepoverewe ~la-nu Vlade, predsednik Vlade je duàn da pokrene po-stupak za izbor novog ~lana Vlade, u skladu sa zako-nom.

Ako Vladi ili ~lanu Vlade ne bude izglasano nepoverewe, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasawe o nepoverewu pre isteka roka od 180 dana.

Glasawe o poverewu Vladi

^lan 131.

Vlada moè zatraìti glasawe o svom poverewu. Predlog za glasawe o poverewu Vladi moè se,

na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skup{tine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od wegovog podno{e-wa. Nakon okon~awa rasprave pristupa se glasawu o predlogu.

Narodna skup{tina je prihvatila predlog za iz-glasavawe poverewa Vladi ako je za wega glasalo vi-{e od polovine od svih narodnih poslanika.

Ako Narodna skup{tina ne izglasa poverewe Vla-di, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je duàn da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup{tina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavawa poverewa, predsednik Republike je duàn da raspusti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore.

Ostavka predsednika Vlade

^lan 132.

Predsednik Vlade moè podneti ostavku Narod-noj skup{tini.

Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skup{tine i istovremeno o woj obave{ta-va predsednika Republike i javnost.

Narodna skup{tina na prvoj narednoj sednici kon-statuje ostavku predsednika Vlade.

Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostav-ke predsednika Vlade.

Kada Narodna skup{tina konstatuje ostavku pred-sednika Vlade, predsednik Republike je duàn da po-krene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup{tina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, pred-sednik Republike je duàn da raspusti Narodnu skup-{tinu i raspi{e izbore.

Ostavka i razre{ewe ~lana Vlade

^lan 133.

^lan Vlade moè podneti ostavku predsedniku Vlade.

Predsednik Vlade dostavqa ostavku ~lana Vlade predsedniku Narodne skup{tine, a Narodna skup{ti-na na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.

Predsednik Vlade moè predloìti Narodnoj skup{tini razre{ewe pojedinog ~lana Vlade.

Narodna skup{tina razmatra i glasa o predlogu za razre{ewe ~lana Vlade na prvoj narednoj sednici.

Odluka o razre{ewu ~lana Vlade doneta je ako je za wu glasala ve}ina od ukupnog broja narodnih po-slanika.

^lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat pre-staje danom konstatacije ostavke, a ~lanu Vlade koji je razre{en, danom dono{ewa odluke o razre{ewu.

Poloàj i ovla{}ewa ~lana Vlade koji je pod-neo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razre{ewe, do prestanka mandata, ure|uju se za-konom.

Predsednik Vlade je duàn da po prestanku man-data ~lana Vlade zbog podno{ewa ostavke ili raz-re{ewa, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog ~lana Vlade.

Imunitet predsednika i ~lana Vlade

^lan 134.

Predsednik Vlade i ~lan Vlade ne odgovaraju za mi{qewe izneto na sednici Vlade ili Narodne skup-{tine, ili za glasawe na sednici Vlade.

Predsednik i ~lan Vlade uìvaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i ~la-na Vlade, odlu~uje Vlada.

Zakon o Vladi

^lan 135.

O Vladi se donosi zakon.

4. Dràvna uprava

Poloàj dràvne uprave

^lan 136.

Dràvna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.

Poslove dràvne uprave obavqaju ministarstva i drugi organi dràvne uprave odre|eni zakonom.

Poslovi dràvne uprave i broj ministarstava od-re|uju se zakonom.

Unutra{we ure|ewe ministarstava i drugih or-gana dràvne uprave i organizacija propisuje Vlada.

Poveravawe javnih ovla{}ewa i javne slu`be

^lan 137.

U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvari-vawa prava i obaveza gra|ana i zadovoqavawa wiho-vih potreba od neposrednog interesa za ìvot i rad, zakonom se moè poveriti obavqawe odre|enih po-slova iz nadle`nosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.


Pojedina javna ovla{}ewa se mogu zakonom po-veriti i preduze}ima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.

Javna ovla{}ewa se mogu zakonom poveriti i po-sebnim organima preko kojih se ostvaruje regulator-na funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedini-ce lokalne samouprave mogu osnovati javne slu`be.

Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slu`be, wihovo ure|ewe i rad propisuje se zakonom.

5. Za{titnik gra|ana

^lan 138. Za{titnik gra|ana je nezavisan dràvni organ

koji {titi prava gra|ana i kontroli{e rad organa dràvne uprave, organa nadle`nog za pravnu za{titu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduze}a i ustano-va kojima su poverena javna ovla{}ewa.

Za{titnik gra|ana nije ovla{}en da kontroli-{e rad Narodne skup{tine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuìla{tava.

Za{titnika gra|ana bira i razre{ava Narodna skup{tina, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Za{titnik gra|ana za svoj rad odgovara Narod-noj skup{tini.

Za{titnik gra|ana uìva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu za{titnika gra|ana odlu~uje Narodna skup{tina.

O Za{titniku gra|ana donosi se zakon.

6. Vojska Srbije

Nadle`nost

^lan 139. Vojska Srbije brani zemqu od oruànog ugroà-

vawa spoqa i izvr{ava druge misije i zadatke, u skla-du sa Ustavom, zakonom i principima me|unarodnog prava koji reguli{u upotrebu sile.

Upotreba Vojske Srbije van granica

^lan 140. Vojska Srbije se moè upotrebiti van granica Re-

publike Srbije samo po odluci Narodne skup{tine Republike Srbije.

Kontrola nad Vojskom Srbije

^lan 141. Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom

kontrolom. O Vojsci Srbije donosi se zakon.

7. Sudovi

Na~ela sudstva

^lan 142. Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Repu-

blike Srbije. Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i

sude na osnovu Ustava, zakona i drugih op{tih aka-ta, kada je to predvi|eno zakonom, op{teprihva}e-nih pravila me|unarodnog prava i potvr|enih me-|unarodnih ugovora.

Raspravqawe pred sudom je javno i moè se ogra-ni~iti samo u skladu s Ustavom.

U su|ewu u~estvuju sudije i sudije porotnici, na na~in utvr|en zakonom.

Zakonom se moè propisati da u odre|enim sudo-vima i u odre|enim stvarima sude samo sudije.

Sud sudi u ve}u, a zakonom se moè predvideti da u odre|enim stvarima sudi sudija pojedinac.

Vrste sudova

^lan 143.

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudo-vima op{te i posebne nadle`nosti.

Osnivawe, organizacija, nadle`nost, ure|ewe i sastav sudova ure|uju se zakonom.

Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili van-redni sudovi.

Vrhovni kasacioni sud je najvi{i sud u Repu-blici Srbiji.

Sedi{te Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda

^lan 144.

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na pre-dlog Visokog saveta sudstva, po pribavqenom mi-{qewu op{te sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadle`nog odbora Narodne skup{tine, bira Narodna skup{tina.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne moè biti ponovo biran.

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na wegov zahtev, nastupawem zakonom propisanih uslo-va za prestanak sudijske funkcije ili razre{ewem iz zakonom propisanih razloga za razre{ewe pred-sednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vr-hovnog kasacionog suda donosi Narodna skup{tina, u skladu sa zakonom, pri ~emu odluku o razre{ewu do-nosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Sudske odluke

^lan 145.

Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, po-

tvr|enom me|unarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku moè preispitivati samo nadle-`ni sud, u zakonom propisanom postupku.

Pomilovawem ili amnestijom izre~ena kazna moè se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimi~no.

Stalnost sudijske funkcije

^lan 146.

Sudijska funkcija je stalna. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju

bira se na tri godine.


Izbor sudija

^lan 147.

Narodna skup{tina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.

Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudij-sku funkciju traje tri godine.

Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira su-dije za trajno obavqawe sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.

Visoki savet sudstva odlu~uje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili vi-{i sud.

Prestanak sudijske funkcije

^lan 148.

Sudiji prestaje sudijska funkcija na wegov zah-tev, nastupawem zakonom propisanih uslova ili raz-re{ewem iz zakonom predvi|enih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Vi-soki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pra-vo àlbe Ustavnom sudu. Izjavqena àlba iskqu~u-je pravo na podno{ewe Ustavne àlbe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudij-ske funkcije, kao i razlozi za razre{ewe od du`no-sti predsednika suda, ure|uju se zakonom.

Nezavisnost sudije

^lan 149.

Sudija je u vr{ewu sudijske funkcije nezavisan i pot~iwen samo Ustavu i zakonu.

Svaki uticaj na sudiju u vr{ewu sudijske funk-cije je zabrawen.

Nepremestivost sudije

^lan 150.

Sudija ima pravo da vr{i sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost mo-è biti preme{ten ili upu}en u drugi sud.

U slu~aju ukidawa suda ili prete`nog dela nad-le`nosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moè bez svoje saglasnosti biti trajno preme{ten ili upu}en u drugi sud, u skladu sa zakonom.

Imunitet

^lan 151.

Sudija ne moè biti pozvan na odgovornost za iz-raèno mi{qewe ili glasawe prilikom dono{ewa sudske odluke, osim ako se radi o krivi~nom delu kr-{ewa zakona od strane sudije.

Sudija ne moè biti li{en slobode u postupku pokrenutom zbog krivi~nog dela u~iwenog u obavqa-wu sudijske funkcije bez odobrewa Visokog saveta sudstva.

Nespojivost sudijske funkcije

^lan 152.

Zabraweno je politi~ko delovawe sudija.

Zakonom se ure|uje koje su druge funkcije, po-slovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.

8. Visoki savet sudstva

Poloàj, sastav i izbor

^lan 153.

Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbe|uje i garantuje nezavisnost i sa-mostalnost sudova i sudija.

Visoki savet sudstva ima 11 ~lanova. U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsed-

nik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadleàn za pravosu|e i predsednik nadle`nog odbora Narodne skup{tine, kao ~lanovi po poloàju i osam izbornih ~lanova koje bira Narodna skup{tina, u skladu sa zakonom.

Izborne ~lanove ~ine {est sudija sa stalnom su-dijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmawe 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fa-kulteta.

Predsednici sudova ne mogu biti izborni ~la-novi Visokog saveta sudstva.

Mandat ~lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za ~lanove po poloàju.

^lan Visokog saveta sudstva uìva imunitet kao sudija.

Nadle`nost Visokog saveta sudstva

^lan 154.

Visoki savet sudstva bira i razre{ava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaè Narodnoj skup{tini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaè Narodnoj skup{tini iz-bor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i pred-sednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, u~e-stvuje u postupku za prestanak funkcije predsedni-ka Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na na~in predvi|en Ustavom i zakonom, vr{i i druge poslove odre|ene zakonom.

Pravni lek

^lan 155.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva moè se uloìti àlba Ustavnom sudu, u slu~ajevima propi-sanim zakonom.

9. Javno tuìla{tvo

Poloàj i nadle`nost

^lan 156.

Javno tuìla{tvo je samostalan dràvni organ koji goni u~inioce krivi~nih i drugih ka`wivih dela i preduzima mere za za{titu ustavnosti i za-konitosti.

Javno tuìla{tvo vr{i svoju funkciju na osno-vu Ustava, zakona, potvr|enog me|unarodnog ugovo-ra i propisa donetog na osnovu zakona.


Osnivawe i organizacija

^lan 157.

Osnivawe, organizacija i nadle`nost javnog tu-ìla{tva ure|uju se zakonom.

Republi~ko javno tuìla{tvo je najvi{e javno tu-ìla{tvo u Republici Srbiji.

Republi~ki javni tuìlac

^lan 158.

Republi~ki javni tuìlac vr{i nadle`nost jav-nog tuìla{tva u okviru prava i du`nosti Republi-ke Srbije.

Republi~kog javnog tuìoca, na predlog Vlade, po pribavqenom mi{qewu nadle`nog odbora Narod-ne skup{tine, bira Narodna skup{tina.

Republi~ki javni tuìlac bira se na period od {est godina i moè biti ponovo biran.

Republi~kom javnom tuìocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraì, nastupawem zakonom propisanih uslova ili razre-{ewem iz zakonom predvi|enih razloga.

Odluku o prestanku funkcije Republi~kom jav-nom tuìocu donosi Narodna skup{tina, u skladu sa zakonom, pri ~emu odluku o razre{ewu donosi na predlog Vlade.

Javni tuìoci i zamenici javnih tuìlaca

^lan 159.

Funkciju javnog tuìla{tva vr{i javni tuì-lac.

Javnog tuìoca bira Narodna skup{tina, na pred-log Vlade.

Mandat javnog tuìoca traje {est godina i moè biti ponovo biran.

Zamenik javnog tuìoca zamewuje javnog tuìo-ca pri vr{ewu tuìla~ke funkcije i duàn je da postupa po wegovim uputstvima.

Narodna skup{tina, na predlog Dràvnog ve}a tuìlaca, bira za zamenika javnog tuìoca lice ko-je se prvi put bira na ovu funkciju.

Mandat zameniku javnog tuìoca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.

Dràvno ve}e tuìlaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuìlaca za trajno obavqawe funkcije, u istom ili drugom javnom tuìla{tvu.

Dràvno ve}e tuìlaca odlu~uje i o izboru za-menika javnih tuìlaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vi{e javno tuìla{tvo.

Odgovornost

^lan 160.

Republi~ki javni tuìlac odgovoran je za rad javnog tuìla{tva i za svoj rad Narodnoj skup{tini.

Javni tuìoci odgovaraju za rad javnog tuìla-{tva i za svoj rad Republi~kom javnom tuìocu i Narodnoj skup{tini, a niì javni tuìoci i nepo-sredno vi{em javnom tuìocu.

Zamenici javnog tuìoca odgovaraju za svoj rad javnom tuìocu.

Prestanak funkcije javnog tuìoca i zamenika javnog tuìoca

^lan 161.

Javnom tuìocu i zameniku tuìoca prestaje funkcija na wihov zahtev, nastupawem zakonom pro-pisanih uslova ili razre{ewem iz zakonom propi-sanih razloga. Javnom tuìocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuì-oca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku funkcije javnog tuìoca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skup{tina, pri ~emu odluku o razre{ewu donosi na predlog Vlade.

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tu-ìoca, u skladu sa zakonom, donosi Dràvno ve}e tu-ìlaca.

Protiv odluke o prestanku funkcije javni tu-ìlac i zamenik javnog tuìoca mogu uloìti àl-bu Ustavnom sudu. Izjavqena àlba iskqu~uje pra-vo na podno{ewe ustavne àlbe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funk-cije javnog tuìoca i zamenika javnog tuìoca, ure-|uju se zakonom.

Imunitet

^lan 162.

Javni tuìlac i zamenik javnog tuìoca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraèno mi{qewe u vr{ewu tuìla~ke funkcije, osim ako se radi o krivi~nom delu kr{ewa zakona od strane javnog tu-ìoca, odnosno zamenika javnog tuìoca.

Javni tuìlac, odnosno zamenik javnog tuìoca ne moè biti li{en slobode u postupku pokrenu-tom zbog krivi~nog dela u~iwenog u vr{ewu tuì-la~ke funkcije, odnosno slu`be, bez odobrewa nad-le`nog odbora Narodne skup{tine.

Nespojivost tuìla~ke funkcije

^lan 163. Zabraweno je politi~ko delovawe javnih tuì-

laca i zamenika javnih tuìlaca. Zakonom se ure|uje koje su druge funkcije, po-

slovi ili privatni interesi nespojivi sa tuìla- ~kom funkcijom.

Poloàj, sastav i izbor Dràvnog ve}a tuìlaca

^lan 164.

Dràvno ve}e tuìlaca je samostalan organ koji obezbe|uje i garantuje samostalnost javnih tuìla-ca i zamenika javnih tuìlaca u skladu sa Ustavom.

Dràvno ve}e tuìlaca ima 11 ~lanova. U sastav Dràvnog ve}a tuìlaca ulaze Repu-

bli~ki javni tuìlac, ministar nadleàn za pravo-su|e i predsednik nadle`nog odbora Narodne skup-{tine, kao ~lanovi po poloàju i osam izbornih ~lanova koje bira Narodna skup{tina, u skladu sa zakonom.

Izborne ~lanove ~ine {est javnih tuìlaca ili zamenika javnih tuìlaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmawe 15 go-


dina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Mandat ~lanova Dràvnog ve}a tuìlaca traje pet godina, osim za ~lanove po poloàju.

^lan Dràvnog ve}a tuìlaca uìva imunitet kao javni tuìlac.

Nadle`nost Dràvnog ve}a tuìlaca

^lan 165.

Dràvno ve}e tuìlaca predlaè Narodnoj skup-{tini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tu-ìoca, bira zamenike javnih tuìlaca za trajno oba-vqawe funkcije zamenika javnog tuìoca, bira za-menike javnih tuìlaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tuìoca u drugom javnom tuìla-{tvu, odlu~uje u postupku za prestanak funkcije za-menika javnih tuìlaca, na na~in predvi|en Ustavom i zakonom, vr{i i druge poslove odre|ene zakonom.

[ESTI DEO

USTAVNI SUD

Poloàj

^lan 166.

Ustavni sud je samostalan i nezavisan dràvni organ koji {titi ustavnost i zakonitost i qudska i mawinska prava i slobode.

Odluke Ustavnog suda su kona~ne, izvr{ne i op-{teobavezuju}e.

Nadle`nost

^lan 167.

Ustavni sud odlu~uje o: 1. saglasnosti zakona i drugih op{tih akata sa

Ustavom, op{teprihva}enim pravilima me|unarod-nog prava i potvr|enim me|unarodnim ugovorima,

2. saglasnosti potvr|enih me|unarodnih ugovo-ra sa Ustavom,

3. saglasnosti drugih op{tih akata sa zakonom, 4. saglasnosti statuta i op{tih akata autonomnih

pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,

5. saglasnosti op{tih akata organizacija koji-ma su poverena javna ovla{}ewa, politi~kih stra-naka, sindikata, udruèwa gra|ana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud: 1. re{ava sukob nadle`nosti izme|u sudova i

drugih dràvnih organa, 2. re{ava sukob nadle`nosti izme|u republi-

~kih organa i pokrajinskih organa ili organa jedi-nica lokalne samouprave,

3. re{ava sukob nadle`nosti izme|u pokrajin-skih organa i organa jedinica lokalne samouprave,

4. re{ava sukob nadle`nosti izme|u organa raz-li~itih autonomnih pokrajina ili razli~itih jedi-nica lokalne samouprave,

5. odlu~uje o izbornim sporovima za koje zako-nom nije odre|ena nadle`nost sudova,

6. vr{i i druge poslove odre|ene Ustavom i za-konom.

Ustavni sud odlu~uje o zabrani rada politi~ke stranke, sindikalne organizacije ili udruèwa gra-|ana.

Ustavni sud obavqa i druge poslove predvi|ene Ustavom.

Ocena ustavnosti i zakonitosti

^lan 168.

Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mo-gu da pokrenu dràvni organi, organi teritorijal-ne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najma-we 25 narodnih poslanika. Postupak moè pokrenu-ti i sam Ustavni sud.

Svako pravno ili fizi~ko lice ima pravo na ini-cijativu za pokretawe postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Zakon ili drugi op{ti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vaì danom objavqi-vawa odluke Ustavnog suda u slu`benom glasilu.

Ustavni sud moè, do dono{ewa kona~ne odluke i pod uslovima odre|enim zakonom, obustaviti iz-vr{ewe pojedina~nog akta ili radwe preduzete na osnovu zakona ili drugog op{teg akta ~iju ustav-nost ili zakonitost ocewuje.

Ustavni sud moè oceniti saglasnost zakona i drugih op{tih akata sa Ustavom, op{tih akata sa zakonom i po prestanku wihovog vaèwa, ako je po-stupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od {est meseci od prestanka wihovog vaèwa.

Ocena ustavnosti zakona pre wegovog stupawa na snagu

^lan 169.

Na zahtev najmawe jedne tre}ine narodnih po-slanika, Ustavni sud je duàn da u roku od sedam da-na oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jo{ nije progla{en.

Ako zakon bude progla{en pre dono{ewa odlu-ke o ustavnosti, Ustavni sud }e nastaviti da postu-pa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.

Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre wegovog progla{ewa, ova odluka }e stu-piti na snagu danom progla{ewa zakona.

Postupak za ocenu ustavnosti ne moè biti po-krenut protiv zakona ~ija je uskla|enost sa Usta-vom utvr|ena pre wegovog stupawa na snagu.

Ustavna àlba

^lan 170.

Ustavna àlba se moè izjaviti protiv pojedi-na~nih akata ili radwi dràvnih organa ili orga-nizacija kojima su poverena javna ovla{}ewa, a ko-jima se povre|uju ili uskra}uju qudska ili mawin-ska prava i slobode zajem~ene Ustavom, ako su iscr-pqena ili nisu predvi|ena druga pravna sredstva za wihovu za{titu.


Obezbe|ewe izvr{ewa odluke

^lan 171.

Svako je duàn da po{tuje i izvr{ava odluku Ustavnog suda.

Ustavni sud svojom odlukom ure|uje na~in wenog izvr{ewa, kada je to potrebno.

Izvr{ewe odluka Ustavnog suda ure|uje se zako-nom.

Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovawe sudija Ustavnog suda

^lan 172.

Ustavni sud ~ini 15 sudija koji se biraju i ime-nuju na devet godina.

Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skup-{tina, pet imenuje predsednik Republike, a pet op-{ta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Narodna skup{tina bira pet sudija Ustavnog suda izme|u 10 kandidata koje predloì predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudi-ja Ustavnog suda izme|u 10 kandidata koje predloì Narodna skup{tina, a op{ta sednica Vrhovnog ka-sacionog suda imenuje pet sudija izme|u 10 kandida-ta koje na zajedni~koj sednici predloè Visoki sa-vet sudstva i Dràvno ve}e tuìlaca.

Sa svake od predloènih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije auto-nomnih pokrajina.

Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje me|u is-taknutim pravnicima sa najmawe 40 godina ìvota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.

Jedno lice moè biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvi{e dva puta.

Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju pred-sednika na period od tri godine, tajnim glasawem.

Sukob interesa. Imunitet

^lan 173.

Sudija Ustavnog suda ne moè vr{iti drugu jav-nu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Sr-biji, u skladu sa zakonom.

Sudija Ustavnog suda uìva imunitet kao narod-ni poslanik. O wegovom imunitetu odlu~uje Ustav-ni sud.

Prestanak du`nosti sudije Ustavnog suda

^lan 174.

Sudiji Ustavnog suda du`nost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na wegov zahtev, kad napuni zakonom propisane op{te uslove za starosnu penziju ili razre{ewem.

Sudija Ustavnog suda razre{ava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu spo-sobnost za du`nost sudije Ustavnog suda, bude osu-|en na kaznu zatvora ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nedostojnim du`nosti sudije Ustavnog suda.

O prestanku du`nosti sudije, na zahtev ovla-{}enih predlaga~a za izbor, odnosno imenovawe za

izbor sudije Ustavnog suda, odlu~uje Narodna sku- p{tina. Inicijativu za pokretawe postupka za raz-re{ewe moè da podnese Ustavni sud.

Na~in odlu~ivawa u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu

^lan 175.

Ustavni sud odluke donosi ve}inom glasova svih sudija Ustavnog suda.

Odluku da samostalno pokrene postupak za oce-nu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotre}inskom ve}inom glasova svih sudija.

Ure|ewe Ustavnog suda i postupak pred Ustav-nim sudom i pravno dejstvo wegovih odluka, ure|uju se zakonom.

SEDMI DEO

TERITORIJALNO URE\EWE

1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

Pojam

^lan 176.

Gra|ani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samou-prave imaju status pravnih lica.

Razgrani~ewe nadle`nosti

^lan 177.

Jedinice lokalne samouprave nadle`ne su u pi-tawima koja se, na svrsishodan na~in, mogu ostvariva-ti unutar jedinice lokalne samouprave, a autonom-ne pokrajine u pitawima koja se, na svrsishodan na-~in, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadle`na Republika Srbija.

Koja su pitawa od republi~kog, pokrajinskog i lokalnog zna~aja odre|uje se zakonom.

Poveravawe nadle`nosti

^lan 178.

Republika Srbija moè zakonom poveriti auto-nomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samou-prave pojedina pitawa iz svoje nadle`nosti.

Autonomna pokrajina moè odlukom poveriti je-dinicama lokalne samouprave pojedina pitawa iz svo-je nadle`nosti.

Sredstva za vr{ewe poverenih nadle`nosti obez-be|uje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadle`nosti.

Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedini-ca lokalne samouprave i ovla{}ewa Republike Sr-bije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vr{ewem poverenih nadle`nosti ure|uju se zakonom.

Pravo na samostalno ure|ivawe organa

^lan 179.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i sta-tutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne sa-mouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostal-


no propisuju ure|ewe i nadle`nost svojih organa i javnih slu`bi.

Skup{tina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

^lan 180.

Skup{tina je najvi{i organ autonomne pokra-jine i jedinice lokalne samouprave.

Skup{tinu autonomne pokrajine ~ine poslanici, a skup{tinu jedinice lokalne samouprave odbornici.

Poslanici i odbornici biraju se na period od ~e-tiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasa-wem, i to poslanici u skladu sa odlukom skup{tine autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zako-nom.

U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima ìvi stanovni{tvo me{ovitog nacionalnog sastava, omogu}uje se srazmerna zastu-pqenost nacionalnih mawina u skup{tinama, u skla-du sa zakonom.

Saradwa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave

^lan 181.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samou-prave sara|uju sa odgovaraju}im teritorijalnim za-jednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih dràva, u okviru spoqne politike Republike Srbije, uz po{tovawe teritorijalnog jedinstva i pravnog po-retka Republike Srbije.

2. Autonomne pokrajine

Pojam, osnivawe i teritorija autonomne pokrajine

^lan 182.

Autonomne pokrajine su autonomne teritorijal-ne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gra|ani os-tvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.

Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Voj-vodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Su{tinska autonomija Autonomne pokrajine Koso-vo i Metohija uredi}e se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvi|enom za promenu Ustava.

Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve} osnovane ukidati ili spajati po postupku pred-vi|enom za promenu Ustava. Predlog za osnivawe no-vih ili ukidawe, odnosno spajawe postoje}ih auto-nomnih pokrajina utvr|uju gra|ani na referendumu, u skladu sa zakonom.

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moè promeniti granica izme|u autonom-nih pokrajina odre|uje se zakonom. Teritorija auto-nomnih pokrajina ne moè se mewati bez saglasnosti wenih gra|ana izraène na referendumu, u skladu sa zakonom.

Nadle`nost autonomnih pokrajina

^lan 183.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ure|uju nadle`nost, izbor, organi-zaciju i rad organa i slu`bi koje osnivaju.

Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ure-|uju pitawa od pokrajinskog zna~aja u oblasti:

1. prostornog planirawa i razvoja, 2. poqoprivrede, vodoprivrede, {umarstva, lo-

va, ribolova, turizma, ugostiteqstva, bawa i le~i-li{ta, za{tite ìvotne sredine, industrije i za-natstva, drumskog, re~nog i èlezni~kog saobra}aja i ure|ivawa puteva, prire|ivawa sajmova i drugih privrednih manifestacija,

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i soci-jalne za{tite i javnog informisawa na pokrajin-skom nivou.

Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivawu qudskih i mawinskih prava, u skladu sa zakonom.

Autonomne pokrajine utvr|uju simbole pokrajine i na~in wihovog kori{}ewa.

Autonomne pokrajine upravqaju pokrajinskom imovinom na na~in predvi|en zakonom.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i za-konom, imaju izvorne prihode, obezbe|uju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavqawe pove-renih poslova, donose svoj buxet i zavr{ni ra~un.

Finansijska autonomija autonomnih pokrajina

^lan 184.

Autonomna pokrajina ima izvorne prihode ko-jima finansira svoje nadle`nosti.

Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih po-krajina odre|uju se zakonom.

Zakonom se odre|uje u~e{}e autonomnih pokra-jina u delu prihoda Republike Srbije.

Buxet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmawe 7% u odnosu na buxet Republike Srbije, s tim {to se tri sedmine od buxeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansirawe kapitalnih ras-hoda.

Pravni akti autonomne pokrajine

^lan 185.

Najvi{i pravni akt autonomne pokrajine je statut. Statut autonomne pokrajine donosi wena skup-

{tina, uz prethodnu saglasnost Narodne skup{tine. O pitawima iz svoje nadle`nosti autonomna po-

krajina donosi odluke i druga op{ta akta.

Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine

^lan 186.

Vlada moè pred Ustavnim sudom pokrenuti po-stupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre wenog stupawa na snagu. U tom slu~aju, Ustavni sud moè, do dono{ewa svoje odluke, odloìti stupawe na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.

Za{tita pokrajinske autonomije

^lan 187.

Organ odre|en statutom autonomne pokrajine ima pravo àlbe Ustavnom sudu ako se pojedina~nim ak-tom ili radwom dràvnog organa ili organa jedini-ce lokalne samouprave onemogu}ava vr{ewe nadle-`nosti autonomne pokrajine.


Organ odre|en statutom autonomne pokrajine moè pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog op{teg akta Republike Srbije ili op{teg akta jedinice lokalne samoupra-ve kojim se povre|uje pravo na pokrajinsku autono-miju.

3. Lokalna samouprava

Osnovne odredbe

^lan 188.

Jedinice lokalne samouprave su op{tine, gra-dovi i grad Beograd.

Teritorija i sedi{te jedinice lokalne samou-prave odre|uje se zakonom.

Osnivawu, ukidawu i promeni teritorije jedi-nice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.

Poslovi jedinice lokalne samouprave finansi-raju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samou-prave, buxeta Republike Srbije, u skladu sa zako-nom, i buxeta autonomne pokrajine, kada je autonom-na pokrajina poverila jedinicama lokalne samou-prave obavqawe poslova iz svoje nadle`nosti, u skla-du sa odlukom skup{tine autonomne pokrajine.

Poloàj jedinica lokalne samouprave

^lan 189.

Op{tine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriteriju-

mima predvi|enim zakonom kojim se ure|uje lokal-na samouprava.

Grad ima nadle`nosti koje su Ustavom poverene op{tini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadle`nosti.

Statutom grada moè se predvideti da se na te-ritoriji grada obrazuju dve ili vi{e gradskih op-{tina. Statutom grada se ure|uju poslovi iz nadle-`nosti grada koje vr{e gradske op{tine.

Poloàj grada Beograda, glavnog grada Republi-ke Srbije, ure|uje se zakonom o glavnom gradu i sta-tutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadle`no-sti koje su Ustavom i zakonom poverene op{tini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveri-ti i druge nadle`nosti.

Nadle`nost op{tine

^lan 190.

Op{tina, preko svojih organa, u skladu sa zako-nom:

1. ure|uje i obezbe|uje obavqawe i razvoj komu-nalnih delatnosti;

2. ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta i poslovnog prostora;

3. stara se o izgradwi, rekonstrukciji, odràva-wu i kori{}ewu lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od op{tinskog zna~aja; ure|uje i obe-zbe|uje lokalni prevoz;

4. stara se o zadovoqavawu potreba gra|ana u obla-sti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne za-{tite, de~ije za{tite, sporta i fizi~ke kulture;

5. stara se o razvoju i unapre|ewu turizma, zanat-stva, ugostiteqstva i trgovine;

6. stara se o za{titi ìvotne sredine, za{titi od elementarnih i drugih nepogoda; za{titi kultur-nih dobara od zna~aja za op{tinu;

7. za{titi, unapre|ewu i kori{}ewu poqopri-vrednog zemqi{ta;

8. obavqa i druge poslove odre|ene zakonom. Op{tina samostalno, u skladu sa zakonom, dono-

si svoj buxet i zavr{ni ra~un, urbanisti~ki plan i program razvoja op{tine, utvr|uje simbole op{ti-ne i wihovu upotrebu.

Op{tina se stara o ostvarivawu, za{titi i una-pre|ewu qudskih i mawinskih prava, kao i o javnom informisawu u op{tini.

Op{tina samostalno upravqa op{tinskom imo-vinom, u skladu sa zakonom.

Op{tina, u skladu sa zakonom, propisuje prekr-{aje za povrede op{tinskih propisa.

Pravni akti i organi op{tine

^lan 191.

Najvi{i pravni akt op{tine je statut. Statut do-nosi skup{tina op{tine.

Skup{tina op{tine donosi op{te akte iz svoje nadle`nosti, usvaja buxet i zavr{ni ra~un op{ti-ne, donosi plan razvoja i prostorni plan op{tine, raspisuje op{tinski referendum i vr{i druge po-slove odre|ene zakonom i statutom.

Organi op{tine su skup{tina op{tine i drugi organi odre|eni statutom, u skladu sa zakonom.

Skup{tina op{tine odlu~uje o izboru izvr{nih organa op{tine, u skladu sa zakonom i statutom.

Izbor izvr{nih organa grada i grada Beograda ure|uje se zakonom.

Nadzor nad radom op{tine

^lan 192.

Vlada je du`na da obustavi od izvr{ewa op{ti akt op{tine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocewivawe wegove ustavnosti ili zakonitosti.

Vlada moè, pod uslovima odre|enim zakonom, raspustiti skup{tinu op{tine.

Istovremeno sa raspu{tawem skup{tine op{ti-ne, Vlada imenuje privremeni organ koji obavqa poslove iz nadle`nosti skup{tine, vode}i ra~una o politi~kom i nacionalnom sastavu raspu{tene skup{tine op{tine.

Za{tita lokalne samouprave

^lan 193.

Organ odre|en statutom op{tine ima pravo àl-be Ustavnom sudu ako se pojedina~nim aktom ili radwom dràvnog organa ili organa jedinice lokal-ne samouprave onemogu}ava vr{ewe nadle`nosti op-{tine.

Organ odre|en statutom op{tine moè da po-krene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonito-


sti zakona i drugog op{teg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povre|uje pravo na lokalnu samoupravu.

OSMI DEO

USTAVNOST I ZAKONITOST

Hijerarhija doma}ih i me|unarodnih op{tih pravnih akata

^lan 194.

Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najvi{i pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi op{ti akti doneti u Repu-

blici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvr|eni me|unarodni ugovori i op{teprihva-

}ena pravila me|unarodnog prava deo su pravnog po-retka Republike Srbije. Potvr|eni me|unarodni ugo-vori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.

Zakoni i drugi op{ti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvr|enim me|unarodnim ugovorima i op{teprihva}enim pra-vilima me|unarodnog prava.

Hijerarhija doma}ih op{tih pravnih akata

^lan 195.

Svi podzakonski op{ti akti Republike Srbije, op{ti akti organizacija kojima su poverena javna ovla{}ewa, politi~kih stranaka, sindikata i udru-èwa gra|ana i kolektivni ugovori moraju biti sa-glasni zakonu.

Statuti, odluke i svi drugi op{ti akti auto-nomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave mo-raju biti saglasni sa zakonom.

Svi op{ti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni wihovim statutima.

Objavqivawe zakona i drugih op{tih akata

^lan 196.

Zakoni i svi drugi op{ti akti, objavquju se pre stupawa na snagu.

Ustav, zakoni i podzakonski op{ti akti Repu-blike Srbije objavquju se u republi~kom slu`be-nom glasilu, a statuti, odluke i drugi op{ti akti autonomnih pokrajina, objavquju se u pokrajinskom slu`benom glasilu.

Statuti i op{ti akti jedinica lokalne samoupra-ve, objavquju se u lokalnim slu`benim glasilima.

Zakoni i drugi op{ti akti stupaju na snagu naj-ranije osmog dana od dana objavqivawa i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naro~i-to opravdani razlozi, utvr|eni prilikom wihovog dono{ewa.

Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op{tih akata

^lan 197.

Zakoni i svi drugi op{ti akti ne mogu imati povratno dejstvo.

Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaè op{ti inte-res utvr|en pri dono{ewu zakona.

Odredba krivi~nog zakona moè imati povrat-no dejstvo samo ako je blaà za u~inioca krivi~nog dela.

Zakonitost uprave

^lan 198.

Pojedina~ni akti i radwe dràvnih organa, or-ganizacija kojima su poverena javna ovla{}ewa, or-gana autonomnih pokrajina i jedinica lokalne sa-mouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.

Zakonitost kona~nih pojedina~nih akata koji-ma se odlu~uje o pravu, obavezi ili na zakonu zasno-vanom interesu podleè preispitivawu pred sudom u upravnom sporu, ako u odre|enom slu~aju zakonom nije predvi|ena druga~ija sudska za{tita.

Jezik postupka

^lan 199.

Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postup-ku pred sudom, drugim dràvnim organom ili orga-nizacijom koja vr{i javna ovla{}ewa, kada se re{a-va o wegovom pravu ili obavezi.

Neznawe jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetwa za ostvarivawe i za{titu qudskih i ma-winskih prava.

Vanredno stawe

^lan 200.

Kada javna opasnost ugroàva opstanak dràve ili gra|ana, Narodna skup{tina progla{ava van-redno stawe.

Odluka o vanrednom stawu vaì najduè 90 da-na. Po isteku ovog roka, Narodna skup{tina odluku o vanrednom stawu moè produìti za jo{ 90 dana, ve}inom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Za vreme vanrednog stawa, Narodna skup{tina se sastaje bez posebnog poziva i ne moè biti ras-pu{tena.

Progla{avaju}i vanredno stawe Narodna skup-{tina moè propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajem~enih qudskih i mawinskih prava.

Kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane, odluku o progla{ewu vanrednog stawa do-nose zajedno predsednik Republike, predsednik Na-rodne skup{tine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skup{tina.

Kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane, mere kojima se odstupa od qudskih i ma-winskih prava moè propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Mere odstupawa od qudskih i mawinskih prava koje propi{u Narodna skup{tina ili Vlada vaè najduè 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obno-viti pod istim uslovima.

Kad odluku o vanrednom stawu nije donela Na-rodna skup{tina, Narodna skup{tina je potvr|uje u roku od 48 sati od wenog dono{ewa, odnosno ~im


bude u mogu}nosti da se sastane. Ako Narodna skup-{tina ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da va-ì zavr{etkom prve sednice Narodne skup{tine odràne po progla{ewu vanrednog stawa.

Kad mere kojima se odstupa od qudskih i mawin-skih prava nije propisala Narodna skup{tina, Vla-da je du`na da uredbu o merama odstupawa od qud-skih i mawinskih prava podnese na potvrdu Narod-noj skup{tini u roku od 48 sati od wenog dono{e-wa, odnosno ~im Narodna skup{tina bude u mogu}-nosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupawa prestaju da vaè 24 sata od po~etka prve sednice Na-rodne skup{tine odràne po progla{ewu vanrednog stawa.

Ratno stawe

^lan 201.

Ratno stawe progla{ava Narodna skup{tina. Kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da se

sastane, odluku o progla{ewu ratnog stawa donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skup{tine i predsednik Vlade.

Progla{avaju}i ratno stawe Narodna skup{ti-na moè propisati mere kojima se odstupa od Usta-vom zajem~enih qudskih i mawinskih prava.

Kad Narodna skup{tina ne moè da se sastane, mere odstupawa od Ustavom zajem~enih qudskih i mawinskih prava zajedno utvr|uju predsednik Repu-blike, predsednik Narodne skup{tine i predsednik Vlade.

Sve mere propisane u periodu ratnog stawa po-tvr|uje Narodna skup{tina kad bude u mogu}nosti da se sastane.

Odstupawa od qudskih i mawinskih prava u vanrednom i ratnom stawu

^lan 202.

Po progla{ewu vanrednog ili ratnog stawa, do-zvoqena su odstupawa od qudskih i mawinskih pra-va zajem~enih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

Mere odstupawa ne smeju da dovedu do razliko-vawa na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, na-cionalne pripadnosti ili dru{tvenog porekla.

Mere odstupawa od qudskih i mawinskih prava prestaju da vaè prestankom vanrednog ili ratnog stawa.

Mere odstupawa ni u kom slu~aju nisu dozvoqe-ne u pogledu prava zajem~enih ~l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava.

DEVETI DEO

PROMENA USTAVA

Predlog za promenu Ustava i usvajawe promene Ustava

^lan 203.

Predlog za promenu Ustava moè podneti naj-mawe jedna tre}ina od ukupnog broja narodnih po-

slanika, predsednik Republike, Vlada i najmawe 150.000 bira~a.

O promeni Ustava odlu~uje Narodna skup{tina. Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotre}in-

skom ve}inom od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako ne bude postignuta potrebna ve}ina, pro-

meni Ustava po pitawima sadrànim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne moè se pristupiti u narednih godinu dana.

Ako Narodna skup{tina usvoji predlog za pro-menu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatra-wu akta o promeni Ustava.

Narodna skup{tina usvaja akt o promeni Usta-va dvotre}inskom ve}inom od ukupnog broja narod-nih poslanika i moè odlu~iti da ga i gra|ani po-tvrde na republi~kom referendumu.

Narodna skup{tina je du`na da akt o promeni Ustava stavi na republi~ki referendum radi po-tvr|ivawa, ako se promena Ustava odnosi na pream-bulu Ustava, na~ela Ustava, qudska i mawinska pra-va i slobode, ure|ewe vlasti, progla{avawe ratnog i vanrednog stawa, odstupawe od qudskih i mawin-skih prava u vanrednom i ratnom stawu ili postu-pak za promenu Ustava.

Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvr|i-vawe, gra|ani se na referendumu izja{wavaju najka-snije u roku od 60 dana od dana usvajawa akta o pro-meni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala ve}ina iza{lih bi-ra~a.

Akt o promeni Ustava koji je potvr|en na repu-bli~kom referendumu stupa na snagu kada ga pro-glasi Narodna skup{tina.

Ako Narodna skup{tina ne odlu~i da akt o pro-meni Ustava stavi na potvr|ivawe, promena Ustava je usvojena izglasavawem u Narodnoj skup{tini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga progla-si Narodna skup{tina.

Zabrana promene Ustava

^lan 204.

Ustav ne moè biti promewen za vreme ratnog ili vanrednog stawa.

Ustavni zakon

^lan 205.

Za sprovo|ewe promene Ustava donosi se ustav-ni zakon.

Ustavni zakon se donosi dvotre}inskom ve}i-nom od ukupnog broja narodnih poslanika.

DESETI DEO

ZAVR[NA ODREDBA

^lan 206.

Ovaj ustav stupa na snagu danom progla{ewa u Narodnoj skup{tini.


1807. Na osnovu ~lana 134. stav 3. Ustava Republike Sr-

bije, Narodna skup{tina Republike Srbije, na Dru-

goj posebnoj sednici Narodne skup{tine Republike Srbije u 2006. godini, odrànoj 10. novembra 2006. godine, donela je

O D L U K U3 o progla{ewu Ustavnog zakona za sprovo|ewe

Ustava Republike Srbije

Progla{ava se Ustavni zakon za sprovo|ewe Usta-va Republike Srbije, koji je donela Narodna skup-{tina Republike Srbije na Drugoj posebnoj sedni-ci Narodne skup{tine Republike Srbije u 2006. go-dini, odrànoj 10. novembra 2006. godine.

RS broj 38 U Beogradu, 10. novembra 2006. godine

Narodna skup{tina Republike Srbije

Predsednik, Predrag Markovi}, s. r.

1808.

USTAVNI ZAKON4 za sprovo|ewe Ustava Republike Srbije

Primena Ustava Republike Srbije

^lan 1.

Ustav Republike Srbije (u daqem tekstu: Ustav) primewuje se danom kada ga proglasi Narodna skup-{tina, ako u pogledu primene pojedinih wegovih odredaba ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

Primena odredaba Ustava o republi~kim organima

^lan 2.

Republi~ki organi, organizacije i slu`be nas-tavqaju sa radom do wihovog obrazovawa, odnosno izbora, u skladu sa Ustavom, osim ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

Izbori za narodne poslanike, predsednika Republike, poslanike i odbornike

^lan 3.

Izbore za narodne poslanike u Narodnoj skup-{tini raspisa}e predsednik Republike, tako da se odrè najranije u roku od 60, a najkasnije u roku od 120 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.

Izbore za predsednika Republike raspisa}e pred-sednik Narodne skup{tine, do 31. decembra 2007. go-dine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu posledweg od zakona kojima se ure-__________

3 Objavqena u „Slu`benom glasniku RS“, broj 98 od 10. novembra 2006. godine.

4 Objavqen u „Slu`benom glasniku RS“, broj 98 od 10. novembra 2006. godine.

|uju poloàj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoqni poslovi i slu`be bezbednosti.

Izbore za poslanike u Skup{tini Autonomne pokrajine Vojvodina raspisa}e predsednik Narodne skup{tine, do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupawa na sna-gu zakona kojim se ure|uje teritorijalna organiza-cija Republike Srbije.

Izbore za odbornike u skup{tinama jedinica lo-kalne samouprave raspisa}e predsednik Narodne skup-{tine do 31. decembra 2007. godine, odnosno najka-snije u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu po-sledweg od zakona kojima se ure|uju teritorijalna organizacija Republike Srbije, lokalna samoupra-va, lokalni izbori i poloàj glavnog grada.

Prva sednica novoizabranog sastava Narodne skup{tine

^lan 4.

Prva sednica novoizabranog sastava Narodne skup{tine traje dok Narodna skup{tina ne donese zakon o ministarstvima i dok ne izabere Vladu.

Rad Narodne skup{tine nakon izbora Vlade

^lan 5.

Novoizabrani sastav Narodne skup{tine }e u toku prvog zasedawa nakon izbora Vlade, uskladiti sa Ustavom zakone kojima se ure|uju Za{titnik gra-|ana i ostvarivawe prava gra|ana na obave{tenost, i izabrati Za{titnika gra|ana, organ nadleàn za pra}ewe ostvarivawa prava gra|ana na obave{te-nost, guvernera Narodne banke Srbije i organe Dr-àvne revizorske institucije.

U toku drugog zasedawa nakon izbora Vlade, Na-rodna skup{tina }e uskladiti sa Ustavom zakone ko-ji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tuìla{tva, i to: zakone kojima se ure|uju or-ganizacija i nadle`nost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacija i nadle`nost javnih tuìla-{tava, izbor i prestanak funkcije javnih tuìlaca i zamenika javnih tuìlaca i Dràvno ve}e tuì-laca.

Primena odredaba Ustava na sudove i javna tuìla{tva

^lan 6.

Sudovi i javna tuìla{tva nastavqaju sa radom do uskla|ivawa sa Ustavom propisa kojima su ure-|eni wihovi organizacija i nadle`nost, kao i po-loàj sudija, javnih tuìlaca i zamenika javnih tu-ìlaca, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

Sudovi koji nisu po~eli sa radom do dana stupa-wa na snagu ovog zakona, po~e}e sa radom u rokovi-ma odre|enim zakonima kojima se wihova organiza-cija i nadle`nost uskla|uju sa Ustavom.

U roku od 90 dana od dana stupawa na snagu zako-na iz ~lana 5. stav 2. ovog zakona, Narodna skup{ti-na }e izabrati izborne ~lanove Visokog saveta sud-


stva i Dràvnog ve}a tuìlaca, s tim {to }e ~lanove iz reda sudija, odnosno javnih tuìlaca i zamenika javnih tuìlaca za prvi sastav Visokog saveta sud-stva, odnosno Dràvnog ve}a tuìlaca birati iz re-da sudija, odnosno javnih tuìlaca i zamenika jav-nih tuìlaca koji se u vreme izbora nalaze na su-dijskoj, odnosno funkciji javnog tuìoca ili zame-nika javnog tuìoca.

Do izbora predsednika Vrhovnog kasacionog su-da, ~lan Visokog saveta sudstva po poloàju je pred-sednik Vrhovnog suda Srbije.

Konstitutivna sednica Visokog saveta sudstva, odnosno Dràvnog ve}a tuìlaca odrà}e se u roku od sedam dana od dana izbora izbornih ~lanova.

Izbor sudija i predsednika sudova

^lan 7.

Izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvr-{i}e se najkasnije u roku od 90 dana od dana konsti-tuisawa Visokog saveta sudstva.

Izbor sudija i predsednika ostalih sudova izvr-{i}e se najkasnije u roku od jedne godine od dana kon-stituisawa Visokog saveta sudstva.

Izbor javnih tuìlaca i zamenika javnih tuìlaca

^lan 8.

Izbor Republi~kog javnog tuìoca izvr{i}e se u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu zakona kojim se ure|uju organizacija i nadle`nost javnog tuìla{tva i izbor i prestanak funkcije javnih tu-ìlaca i zamenika javnih tuìlaca.

Izbor ostalih javnih tuìlaca izvr{i}e se naj-kasnije u roku od 6 meseci od dana stupawa na snagu zakona kojim se ure|uju organizacija i nadle`nost javnog tuìla{tva i izbor i prestanak funkcije jav-nih tuìlaca i zamenika javnih tuìlaca.

Izbor zamenika javnih tuìlaca izvr{i}e se naj-kasnije u roku od jedne godine od dana konstituisa-wa Dràvnog ve}a tuìlaca.

Primena odredaba Ustava na Ustavni sud

^lan 9.

Izbor, odnosno imenovawe sudija Ustavnog suda izvr{i}e se najkasnije do kraja prvog redovnog zase-dawa Narodne skup{tine.

Ako do isteka roka za izbor, odnosno imenova-we sudija Ustavnog suda ne budu konstituisani Vi-soki savet sudstva i Dràvno ve}e tuìlaca, odno-sno ne bude izvr{en prvi izbor sudija Vrhovnog ka-sacionog suda, izvr{i}e se izbor, odnosno imenova-we sudija Ustavnog suda sa liste kandidata predsed-nika Republike i liste kandidata Narodne skup{ti-ne, a imenovawe sa zajedni~ke liste Visokog saveta sudstva i Dràvnog ve}a tuìlaca izvr{i}e se u ro-ku od 30 dana od dana prvog izbora sudija Vrhovnog ka-sacionog suda.

Izborom, odnosno imenovawem dve tre}ine od ukupnog broja sudija Ustavnog suda smatra se da je

Ustavni sud konstituisan, u kom trenutku prestaje mandat predsedniku i sudijama Ustavnog suda iza-branim u skladu sa ranije vaè}im Ustavom.

Zakon o ure|ewu ustavnog suda, postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu wegovih odluka, Narodna skup{tina }e doneti na sednici na kojoj vr{i izbor sudija Ustavnog suda.

Primena odredaba Ustava na pokrajinsku autonomiju

^lan 10.

Do dana stupawa na snagu novog statuta autonom-ne pokrajine, pokrajinski organi i slu`be nastavqa-ju sa radom u skladu sa odredbama vaè}eg statuta i odluka skup{tine autonomne pokrajine, a finansira-we }e se vr{iti u skladu sa ~lanom 184. stav 4. Ustava.

Novoizabrana skup{tina Autonomne pokrajine Vojvodina du`na je da pre usvajawa dostavi predlog novog statuta Autonomne pokrajine Vojvodina na sa-glasnost Narodnoj skup{tini najkasnije u roku od 90 dana od dana svog konstituisawa.

Organi i slu`be Autonomne pokrajine Vojvodi-na preuzimaju nadle`nosti predvi|ene Ustavom stu-pawem na snagu novog statuta i zakona kojima se ure-|uju pitawa od pokrajinskog zna~aja.

Primena odredaba Ustava na lokalnu samoupravu

^lan 11.

Do uskla|ivawa statuta jedinice lokalne samo-uprave sa Ustavom i zakonima kojima se ure|uje te-ritorijalna organizacija Republike, lokalna samo-uprava i lokalni izbori, organi i slu`be jedinice lokalne samouprave nastavqaju sa radom u skladu sa odredbama vaè}eg statuta i odluka skup{tine je-dinice lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.

Mandat izvr{nim organima op{tine prestaje da-nom konstituisawa novoizabrane skup{tine op{ti-ne, a prestanak mandata izvr{nih organa grada i gra-da Beograda ure|uje se zakonom.

Izbor izvr{nih organa jedinice lokalne samo-uprave uredi}e se zakonom, u skladu sa Ustavom.

Novoizabrana skup{tina jedinice lokalne samo-uprave uskladi}e statut najkasnije u roku od 90 dana od dana svog konstituisawa.

Vaèwe republi~kih propisa

^lan 12.

Zakoni i drugi republi~ki propisi ostaju na snazi do wihovog uskla|ivawa sa Ustavom, u rokovi-ma predvi|enim ovim zakonom, ako ovim zakonom nije odre|eno da prestaju da vaè.

Vaèwe pokrajinskih propisa i propisa organa jedinica lokalne samouprave

^lan 13.

Pokrajinski propisi i propisi jedinica lokal-ne samouprave ostaju na snazi do uskla|ivawa, odno-sno dono{ewa odgovaraju}ih zakona i drugih repu-


[tampa: Vojna {tamparija, Beograd, Resavska 40b

bli~kih propisa, u skladu sa Ustavom i prestaju da vaè u roku utvr|enim tim zakonom, odnosno dru-gim republi~kim propisom.

Prestanak vaèwa zakona

^lan 14.

Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da vaì Ustavni zakon za sprovo|ewe Ustava Republi-ke Srbije („Slu`beni glasnik RS“, br. 1/90, 18/91, 41/91, 59/91, 63/91, 9/92, 50/92, 70/92, 77/92 i 20/93).

Op{ti rok za uskla|ivawe zakona sa Ustavom

^lan 15.

Do 31. decembra 2008. godine uskladi}e se svi ostali zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom.

Uskla|ivawe ostalih republi~kih propisa

^lan 16.

Republi~ki propisi doneti za izvr{avawe zako-na koji }e se uskladiti sa odredbama Ustava, uskla-di}e se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu zakona.

Uskla|ivawe poloàja nosilaca javnih funkcija

^lan 17.

Lica koja u skladu sa propisima koji su na snazi u vreme stupawa na snagu ovog zakona obavqaju javnu funkciju u organu, organizaciji ili slu`bi Repu-blike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, du`na su da u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona usklade svoj poloàj sa odredbama Ustava kojima se ure|uje nespojivost funkcija.

Mandat predsednika Republike

^lan 18.

Izbor predsednika Republike iz ~lana 3. stav 2. ovog zakona smatra}e se prvim izborom u smislu ~lana 116. stav 3. Ustava.

Zavr{na odredba

^lan 19.

Ovaj zakon stupa na snagu danom progla{ewa na sednici Narodne skup{tine.

S A D R @ A J

Strana

1805. Odluka o progla{ewu Ustava Republike Srbije ................ 485 1806. Ustav Republike Srbije ........................................................... 485 1807. Odluka o progla{ewu Ustavnog zakona za sprovo|ewe

Ustava Republike Srbije ......................................................... 510 1808. Ustavni zakon za sprovo|ewe Ustava Republike Srbije ...... 510

Documents

Ministarstvo odbrane · Svrha ustavnih jemstava ^lan 19. Jemstva neotu|ivih qudskih i mawinskih prava u Ustavu slu`e o~uvawu qudskog dostojanstva i ostva-rewu pune slobode i jednakosti