52

Marketin{ka poruka ~ija je formula he-donizam-elita-znanje izazvala je ci-

gar-bum koji, izra`en u brojevima, ka`e daje od 1992. do 1997. godine samo jednomod nekoliko vode}ih ameri~kih distribute-ra D`eneral sigaru prodaja porasla za400.000 komada, a ove godine o~ekuje da}e prodati 750.000, dakle 50 odsto vi{e.Kada se zna da je prose~na cena okosedam dolara, o~ekuje se da }e fi-rma ove godine zaraditi preko petmiliona dolara, naspram 700.000pre {est godina. Cigare su i dalje privi-legija mu{karaca, jer ih, valjda, u ma~osvetu formula uspeha vi{e privla~i, ali jesve vi{e `ena koje znaju da cene u`itakkoji im pru`a pu{enje. Klaudija [ifer, DemiMur, Linda Evan|elista, samo su neke odlepotica koje ne kriju strast prema cigari.Po proceni predsednika D`eneral sigaraOstina Maknamare, od pet do deset odstou`ivalaca cigare lep{eg je pola. To zna~i

da prose~no desetak mu{kih ljubitelja ma-{ta o idealnoj `eni koja u napu}enim usna-ma dr`i kakvu robustu i, uz to, ne nagva`-da zbog toga {to i on sa zadovoljstvom up-ra`njava isti porok, pa je �zadimio�. Zbogonih koji imaju opscene asocijacije, vredinavesti da je li~no Sigmund Frojd, otac

psihoanalize, koji je sve svodio na sek-sualno, povodom falusoidnog oblika

cigara � budu}i i sam strastveniu`ivalac � rekao: �Ponekad je ci-

gara samo cigara�. Ono �ponekad�,tuma~e njegovi sledbenici, podsvesno

je ubacio ne bi li spasao svoju teoriju, a is-tovremeno se pred samim sobom oprav-dao zato {to smatra da je taj u`itak dovo-ljan razlog sam za sebe i da njegove skri-vene uzroke ne treba tra`iti u dubinamanesvesnog.

Cigara, da bi bila prava, donedavnoje morala biti kubanska. Pre desetak godi-na, me|utim, bitno su se pobolj{ale kara-

U@IVANJE

Miris enskihbutina

Cigara bi morala da se ~uva u uslovimasli~nim onima u kojima je proizvedena: re-lativna vla`nost vazduha treba da bude 70procenata, a temperatura 20 stepeni Celzi-jusa. Za to je neophodan hjumidor, ovla`i-va~, odnosno prostor za ~uvanje cigara stakvim uslovima. Najbolji je od kedra. Do-bar hjumidor nije tek lepa kutija � konstrui-san je tako da vazduh mo`e da struji u od-re|enom pravcu, ima deo za vla`enje, ter-mometar i barometar. Hjumidori se razliku-ju: od onih za put, u koje staje svega neko-liko cigara, do pravih trezora i soba hjumi-dora, u koje pored najboljih cigara, mo`eda se smesti udobna ko`na fotelja, mini-bar, muzi~ki stub i polica za desetak knjiga.Na Zapadu su postali popularni i cigar-ba-rovi - hjumidori s poslugom, nekoliko sepa-rea, izborom dobrog pi}a i, naravno, ciga-ra, kao i sefovi za cigare stalnih ~lanovakluba.

Cigare ^UVANJE

MODERNI @IVOT

Ukus, snaga,toplina, boja,oblik, miris,

samo su nekielementi

kompleksnogu ivanja u cigarama �

legenda ka`eda one

najbolje, kubanske,umotavaju

`ene trljaju}i ih ounutra{nju

stranu butina

�Ponekad je cigara samo cigara�

�SIGMUND FROJD ¹

trgovinskog embarga, Amerikanci su se, aza njima i ostali svet, preorijentisali i nadruge proizvo|a~e, koji, istini za volju,pru`aju podjednak u`itak. Pre svega, tosu marke iz susedne Dominikanske Repu-blike u koju su proizvo|a~i iz vremenaBatiste, be`e}i od Kastra ~im je do{ao navlast, preneli seme duvana i znanje da na-prave cigaru. Odatle su krenuli u osvaja-nje SAD i ostatka sveta.

Svaka cigara ima svoju pri~u, a pri-~a je bezbroj. Cigare se dele po zemlji po-rekla, i to: porekla punjenja, to jest unutra-{njeg dela, od kojeg zavise ukus i ja~ina;zavoja, srednjeg dela koji spre~ava da sepunjenje rasipa i omota~a, spoljnjeg listakoji se jedini vidi. On je du{a cigare jer joj,osim boje, daje i miris. List za omota~ birase najpa`ljivije, isklju~ivo od donjih listovastabljike, sortira i, kada se cigara umota,pa`ljivo ocenjuje po boji da bi u svakompakovanju bile cigare identi~ne nijanse.Zabluda je, dakle, da je tamnija cigara ja-

Slobodan Milo{evi} je nekoliko puta fotog-rafisan s cigarom u jednoj i viskijem u drugojruci. Ne zna se koje cigare preferira. Sude}ipo zelenoj markici na kutiji koja se u posled-nje vreme redovno nalazi na sto~i}u za kojimu Belom dvoru prima me|unarodne pregova-ra~e, mo`e se zaklju~iti da je re~ o kubanka-ma, jer je jedino Kuba ovla{}ena da je stav-lja na svoje kutije. Onako s televizije, reklo bise da su u pitanju korone romeo i julija, dob-re klasi~ne cigare za svaki dan. Ukoliko neide dalje od toga, verovatno su ta~ne pri~eda predsednik Jugoslavije pije ~ivas rigal, 12godina. To jeste dobar viski, ali je ipak me{a-vina i ne mo`e se meriti s dobrim maltom.Sumnjiva je i fotografija, istina iz mla|ih da-na, na kojoj predsednik SRJ potpuno pogre-{no pali cigaru.

Cigare MILO[EVI]

Standardi veli~ine cigara, valjkastog oblika, zatvorenih, zatupaste glave i otvorenog stopala, variraju, ali se kao osnovna mo`e uzeti slede}a podela:

DU@INA U IN^IMA PRE^NIK PRSTENA U IN^IMAKorona 6 42/64 ^er~il 7 47/64Dupla korona 7 ½ 49/64Robusto 5 50/64Panetela 7 38/64Lonsdejl 6 ¾ 42/64(In~ iznosi 2,54 cm, pretvaranje u centimetre je besmisleno, jer su oznake u in~ima i takve ih treba usvojiti)

Figuradosi (nestandardni oblik i veli~ina):Piramida � za{iljena, zatvorena glava, otvoreno stopaloBeli}ozo � mala cigara u obliku piramide, ~e{}e sa zaokrugljenom nego za{iljenom glavomTorpedo � zatvorena glava, zatvoreno stopalo, zadebljana u srediniPerfekto � oba kraja zatvorena, sa zadebljanjem u srediniKulebra � tri zajedno zavijene paneteleDijadema � d`inovska cigara od osam i vi{e in~a, naj~e{}e ima otvoreno stopalo

Cigare VELI^INA ~a � ja~inu daje punjenje, ne omota~. Odboje omota~a zavisi, me|utim, intenzitetmirisa. Ima cigara koje su smotane tako davrh omota~a prelazi preko punjenja, pa seprvih nekoliko minuta u`iva u aromi dima,a u ukusu kasnije - kao {to se i konjak, ka-da se pije iz prikladne ~a{e, prvo dobro in-halira, a tek onda okusi. Poznavaoci ovak-ve cigare pu{e ba{ uz konjak, gustiraju pr-vih nekoliko minuta isklju~ivo mirise, aonda istovremeno okuse i jedno i drugo.

Cigare se, dalje, dele po du`ini, de-bljini, obliku, i to obliku tela cigare; glave,dela na koji se pu{i i stopala, vrha, delakoji se pali. Naravno, razlikuju se i premaproizvo|a~u, distributeru i marki, tako dasvaka ozbiljna cigara osim imena i prezi-mena, ima i poreklo, rodoslov, rod i vrstu.To je ~itav svet koji vredi istra`iti i upozna-ti da bi se u`ivalo u njegovoj podatnosti.

Ono {to je tolikim individualnim cigara-ma, da bi se uop{te smele tako nazivati,nu`no zajedni~ko, svakako je ru~na proiz-vodnja. Industrija nema tu {ta da tra`i. Le-genda govori da prave hand made cigareumotavaju `ene trljaju}i ih o unutra{nju st-ranu butine, daju}i im tako neponovljivmiris i individualni pe~at. Cigare se, ipak,motaju za stolom naro~itom tehnikom dase ne bi odmotavale tokom pu{enja: list �

POREKLO: Najbolje cigare prave se odduvana uzgajanog na karipskim ostrvima

MAR[AL: U radnji De Graf i sinovi u Hagu~uvaju dokaz da je Tito pu{io njihove cigare

kteristike cigara iz drugih karipskih i lati-noameri~kih zemalja, pa ~ak i onih iz Azi-je, sa [ri Lanke ili iz Indonezije, gde suklimatski uslovi poput onih na Kubi. No,habana ostaje habana, i tako se sme naz-vati samo cigara napravljena od duvanauzgajenog, pripremljenog i zamotanog naKubi, uz ~udan obi~aj da u fabrikama po-stoji ~ovek zadu`en da mota~ima cigarapreko razglasa ~ita rusku literaturu ili kla-sike marksizma-lenjinizma. Zbog te{kog,pa i opasnog nabavljanja kubanki tokom

53

MODERNI @IVOT

re na `enskoj butini poru~uju da se njiho-ve cigare motaju na najlep{oj povr{ini po-znatoj ~oveku), ipak je u osnovi ta~na. Na-ime, u`ivanje u dobroj cigari potpuno jeputeno, kao da je zaista zamotana tamogde to ka`e legenda.

U`ivanje u cigari zna~i u`ivanje u nje-noj kompleksnosti: u`iva se u ukusu, snazi,toplini, boji cigare, dima i pepela, {to ma-njoj promeni ukusa od vrha do usta, mirisu,~vrstini, kompaktnosti, izgledu i, re~eno jeve}, u sopstvenoj sposobnosti da se u sve-mu tome u`iva. U`iva se i u pri~i o svakojod njih. Jedna od najle-p{ih je pri~a o kohibi.

Kohiba je izmi{ljenada bi Kastrova Kubaimala bar jednu boljustvar od Batistine. Na-ravno, i da bi Kastropu{io bolju cigaru odonih koje je pu{io Bati-sta. Prva kohiba, kojusu osim Kastra moglida pu{e jo{ samo diplo-mati koji bi je od njegadobili na poklon, nap-ravljena je 1966. Samoime, me|utim, poti~e iz1496 � tako su stanov-nici ostrva koje danasdele Haiti i Dominikan-ska Republika nazivalismotuljke duvana u ko-jima su u`ivali. Kastroje svoju kohibu izneona tr`i{te tek osamde-setih kada su ameri~kekompanije ve} kupileistoimenu marku cigarakoje se motaju u Domi-nikanskoj Republici.Kohiba � i kubanska idominikanska � danas spada u najboljesvetske cigare, rame uz rame s partagom,makanudom, licencijadosom, monte kris-tom, romeom i julijom... Redovno je na ne-kom od prvih pet mesta na rang-listamaklubova u`ivalaca i specijalizovanih luksu-znih magazina. Toliko je dobra da je u vre-me kada se mogla dobiti samo kao diplo-matski dar jedan visoki funkcioner Unes-ka, kako sam priznaje, prilikom poseteKubi odlu~io da tamo otvori kancelarijusvoje organizacije � da bi imao stalni kanalza nabavku kohibe. Ko god je bar jednom

probao kubansku kohibu, po mogu}nostiveli~ine korone, duple korone ili ~er~ila,uradio bi isto samo da mo`e.

Veli~ina i oblik va`na su odlika sva-ke cigare. Ne pu{i se jednako kakav ciga-rilos i neka dupla korona � ~ak i ako je istiduvan unutra: uvla~i se razli~ita koli~inadima, razli~it je odnos punjenja, zavoja iomota~a, razli~it je ose}aj u ruci, razli~itadu`ina pu{enja. Dele se, pri tom, i na juta-rnje, popodnevne i ve~ernje. Neodlu~nikupac koji u|e u radnju De Graf i sinovi uHagu, jednu od najpoznatijih u Evropi,

Najve}e je u`ivanje posle dobrog obeda,uz desert, kafu, vino ili digestiv � konjak, po-rto, pa ~ak i viski, ali isklju~ivo malt (me{avi-ne bi svojim prosta~kim ukusom samo upro-pastile slo`enu harmoniju cigare) popu{iticigaru. Za perfekcioniste, evo preporukeRoberta Rotberga, direktora Udru`enja {ko-tskog malt viskija: cigara makanudo vinta`kabinet broj II, 6 ½� x 42 (Macanudo Vinta-ge Cabinet Selection Number II 6 1/2� x 42Ring) ide s maltom edradur (Edradour), pa-rtagu ograni~ene kraljevske rezerve 6 ¾� x43 (Partagas Limited Reserve Royale 6 3/4�x 43 Ring) najbolje je zapaliti uz neki te`imalt, kakav je deset godina star abelrur(Aberlour), glenlivet (The Glenlivet), maka-lan (The Macallan) i glenfidi~ (Glenfiddich),dok uz kanario zlatni lonsdejl 6 ½� x 43 (Ca-nario d�Oro Lonsdale 6 1/2� x 43 Ring) idelafroig (Laphroag) ili lagorulin (Lagorulin) u{irokoj kristalnoj ~a{i.

Cigare KOMBINACIJA

omota prepolovi se du` glavne `ile i omo-ta oko unutra{njih slojeva u smeru donjih`ilica, tako da svaka cigara ostaje ~vrsto itrajno umotana. Za motanje postoje i naro-~iti kalupi. Legenda o motanju cigara na`enskim butinama, kojom se slu`e rekla-meri jedne marke (uz izazovnu sliku ciga-

PRAVILO:Nikada ne treba

odse}i vi{e od dva milimetra od vrha cigare, a

za taj delikatan posao izmi{ljeni

su i specijalni seka~i i makaze

HEDONIZAM: Pravi ljubiteljiu`ivaju u kompleksnosti cigare - unjenom ukusu, snazi, toplini, bojidima i pepela, ~vrstini, izgledu i u

sopstvenoj sposobnosti da se u tome u`iva

54

Grafovoj sposobnosti da u`iva svedo~i to{to, osim cigara, prodaje i crnu ~okoladukoju sam pravi, s 80 odsto kakaoa i beztrunke {e}era, kao i izabrane vrste ~aja.Iza tezge se nalazi hjumidor soba s kuba-nskim cigarama. �Holandske ne tra`e na-ro~ite klimatske uslove � cigare valja dr-`ati u uslovima u kojima su napravljene�,obja{njava pedesetogodi{nji De Graf sin,nazivaju}i holandskim i cigare koje seprave u Francuskoj i drugim evropskimzemljama. Smatra da na to ima pravo, jerje proizvodnja cigara u Evropi za~eta up-ravo u Holandiji zahvaljuju}i ~injenici daje Indonezija bila njena kolonija, a da me-|u karipskim ostrvima samo Java, Suma-tra i Borneo mogu konkurisati po kvalite-tu duvana.

U Amsterdamu se nalazi i druga~ija ra-dnja za cigare koja uz nekoliko londons-kih i pariskih spada u najpoznatije radnjeu Evropi. Za razliku od nevelike neprete-nciozne klasicisti~ke De Grafove radnje,kod P. G. C. Hajenijusa, u centru Amster-dama, posetilac se ose}a kao u muzeju.Ne samo zbog dekora nego i ~injenice dapored cigara koje pravi sam Hajenijus po-stoji i izlo`beni deo sa stotinama primera-ka vrsta, du`ina, oblika i proizvo|a~a; po-seban cigar-klub opremljen ko`nim garni-turama u kome se uz cigaru mo`e popitivrhunsko pi}e; biblioteka i ~itaonica sasvim relevantnim tekstovima ikada napi-sanim o cigarama.

Ovde se ujedno odr`avaju i redovnikursevi o nauci u`ivanja u cigarama. Haje-nijusova hjumidor soba velika je kao osre-dnji beogradski stan i ima natpis �Ukoliko

`elite da budete uslu`eni u na{em hjumi-doru, obratite se za pult�. Pogled kroz sta-klena vrata hjumidora izaziva blagu vrtog-lavicu: pored svih mogu}ih kubanki, domi-nikanki i ostalih, izlo`ene su i ostarele ciga-re, pravi pu{a~ki eksponati stari od 30 do60 godina, od kojih za neke va`i da je pu{i-ti ih sam vrhunac u`itka utoliko ve}i {tosvako ne ume da na pravi na~in o`ivi osta-relu cigaru, da bude onakva kakva je bilakada je napravljena tamo gde je napravlje-na. Kod Hajenijusa se nalaze i li~ni hjumi-dori, boksovi koji se mogu iznajmiti da bise u njima ~uvale cigare, koje ljubazna ra-dnja dostavlja na adresu pretplatnika i ure-dno brine o obnavljanju zaliha.

Hajenijus, radnja ista kakva je bila1915. kada je otvorena, po mnogo ~emupodse}a na novokomponovane cigar-baro-ve {irom Amerike. Komercijalni deo je uSAD razvijen do krajnjih granica � tolikoda ostaje pitanje {ta je s kompleksnim u`i-

tkom koje pru`a cigara. Ipak, po{to se ku-puje po formuli hedonizam-elita-znanje,sve je tome podre|eno � od enterijera doizgleda prodava~ica. Amerikanci organi-zuju cigar-kongrese na kojima se okupi ponekoliko hiljada pu{a~a � da stvar budegora, naj~e{}e u Las Vegasu, prestonici �

dok razgleda rafove prepune duvanskogblaga svih vrsta, oblika i boja, svakako }eljubazno biti upitan za koji deo dana `elicigaru.

�Za{to�, obavezno pita ljubazni DeGraf sin, �nikoga ne ~udi to {to ljudi delepi}e na jutarnje, popodnevno i ve~ernje, a~ude se {to isto va`i za cigare? Ne moguistu cigaru da pu{im ujutro uz kafu, kad sespremam za izlazak, i uve~e dok ~itamknjigu. Kad imam knjigu, ne}u valjda pa-liti cigaru svakih desetak minuta � u`iva-nje je pu{iti jednu cigaru celo ve~e, doklegod se ~ita.� Podela cigara prema dobudana nije nikakva De Grafova specijalno-st, mada je njen strastveni zagovornik -pojedine vrste, zovu se, na primer, velikofinale, jer su predvi|ene za kraj dana. DeGraf u radnji dr`i uramljenu fotografiju nakojoj �Marshall Tito of Yugoslavia� pu{injegove cigare grafi. Pravi zaljubljenik usvoj posao, doma}in obja{njava i da proiz-vodnja i prodaja cigara podrazumeva dase svakoj mu{teriji uka`e pa`nja, bar dese-tak minuta, jer su i mu{terija i cigara indi-vidue koje treba harmoni~no spojiti. O De

Cigara naj~e{}e ima zatvorenu glavu (krajkoji se stavlja u usta). On se, naravno, mo`eodse}i no`em, ali to nije samo neprakti~no iru`no nego mo`e da upropasti u`itak akono` okrnji kraj. Zato su izmi{ljeni seka~i, s je-dnim ili dva no`a, kao i specijalne makaze.Cigara se se~e koliko se manje mo`e a dadim iz nje slobodno prelazi u usta, obla`e ne-pce ili puni plu}a. Po pravilu, nikada ne trebaodse}i vi{e od dva milimetra. Da bi se seka~pravilno upotrebio, vrh cigare treba prislonitina se~ivo, ~vrsto je dr`ati, ali tako da se neslomi, pa onda jednim potezom sna`no i pre-cizno odse}i.

Cigare SE^ENJE

55

56

MODERNI @IVOT

ki~a. Naravno da je me|u hiljadama u~es-nika cigar-partija najmanje pravih u`ivala-ca. Oni, ako i do|u, dolaze zarad eventua-lnih novih informacija o prodavnicama,mogu}nostima da se do|e do ilegalnih ku-banki ili u potrazi za kakvim dobrim seka-~em, hjumidorom, pepeljarom... Razlika iz-me|u evropskog i ameri~kog odnosa pre-ma cigarama mo`e se najbolje shvatiti izodnosa prema papirnoj markici omotanojoko svake ozbiljne cigare (i mnogih koje tonisu). Ve}ina Amerikanaca je ne skida, sobrazlo`enjem da je glupo dati 15 dolara ada niko ne vidi koliko je dato, dok u Evro-pi skidaju markicu da bi u cigari mogli dau`ivaju do kraja.

Iz doma}e perspektive, skorojevi}s-tvo Amerike izgleda kao vrhunac istan-~anosti. Kod nas ne postoji niti jedna je-dina radnja cigara. Pretenzi-ju da ga takvim smatraju,ima du}an u pasa`u izme|uKnez-Mihajlove i ^ika-Lju-bine. No, ve} ime radnje sveo njoj govori: STR Risti}Dragan komision. U STR se,istini za volju, mogu na}i pa-rtaga, monte kristo, romeo ijulija, danhil, daneman, ali ujadnom okru`enju. Na stra-nu {to ko{taju triput vi{e ne-go u Hajenijusovom hjumi-doru, cigare su u STR izlo`e-ne najgorem teroru. Ne sa-mo {to stoje otvorene negose na policu na kojoj su izlo-`ene naslanja za`arena kva-rcna grejalica, pa je vazduhsuv i za udisanje, a kamoliza tananu prirodu cigare. Ig-norancija prodava~ica ne iz-nena|uje, ali ipak pora`ava� vrhunac njihove stru~nostije da ova ili ona cigara �bo-lje ide� ili da �ljudi kupujute svetlije jer su slabije�. Po-ni`enje upotpunjava izborplasti~nih futrola za mobilne

Cigare ne bi trebalo paliti poput cigareta.U`iva se i u pripaljivanju. Pre svega, va`noje da plamen mirisom ne upropasti prvi dimkoji se povu~e. Parafinske {ibice, sve}e ibenzinski upalja~i koji zaudaraju su zabra-njeni. Najbolja je dobra {ibica ili upalja~ nagas, a u dobrim radnjama mo`e se dobitilajsnica od kedrovog furnira koji se zapali{ibicom, a onda njome cigara. Prilikom pa-ljenja, cigara se dr`i milimetar-dva iznad vi-dljivog dela plamena i ravnomerno okre}edok se krug ne za`ari, pa se tek onda po-vu~e dim. Po drugoj {koli, cigaru treba sta-viti u usta pre nego {to se nad plamenomza`ari, dakle ~im se zagreje, i tada laganovu}i dimove, i dalje ravnomerno okre}u}icigaru. Oba na~ina pripaljivanja imaju za ciljda cigara gori ravnomerno, da spoljni deo`ara tamo gde je cigara deblja za nijansubude bli`i otvoru na koji se uvla~i od sred-njeg dela, pa da dim ima isti put da pre|edo usta.

Jedna od najozbiljnijih polemika me|uu`ivaocima jeste treba li prvi dim uvu}i (uusta, naravno, jer njemu nije mesto u plu}i-ma) ili izduvati. Naravno, to va`i samo zaprvi na~in paljenja � drugi podrazumevablago uvla~enje. Odgovor zavisi od oprede-ljenja � da li uvu}i blagodatni dim, ili se str-piti jo{ sekund, pa prvi dim pu}nuti da bi seizbegao eventualni neprijatan miris vatre.Sva je prilika da je re{enje u kompromisu �sve zavisi od cigare, plamena, okolnosti i,naravno � ukusa.

Po nekim iskustvima, najve}e cigare dob-ro je pre paljenja zagrejati celom du`inomtako {to se cigara ravnomerno prenosi pre-ko plamena (desetak milimetara iznad vrhaplamena), ali to nije nu`no.

Ukoliko se cigara ugasi tokom pu{enja,mo`e se zapaliti sat kasnije � ako du`e os-tane uga{ena, posta}e ljuta i smrdljiva.

Cigare PALJENJE

HAND MADE: Industrijanema {ta da tra`i u

proizvodnji cigara, sve seradi ru~no, za stolom,

naro~itom tehnikom dase ne bi odmotavale

tokom pu{enja

HJUMIDOR: Cigara se ~uvau uslovima sli~nim onim u kojima je proizvedena. Za to je neophodan hjumidor, ovla`iva~ - kutija ili ~ak cela soba od kedrovog drveta

IZLO@BA: U boljim evropskim prodavnicama cigara izlo`ene su stotine vrsta cigara, a postoje i biblioteke sa svim relevantnim tekstovima ikad napisanim o cigarama

telefone. Poku{aj da se ovde bude valjanljubitelj cigara, osu|en je, dakle, na pro-past, osim ako vam ih prijatelji koji ~estoputuju i poznaju njihove osnovne odlikeredovno ne donose. Kao i svemu dru-gom, i ritualu pu{enja cigara, kod nas sene mo`e pristupiti u skladu s civilizacijs-kim dostignu}ima i minimalnim standar-dima. No, i to ima svojih prednosti: ovda-{njeg u`ivaoca stavlja u izolovan samo-dovoljan polo`aj, u kome su bili ljubiteljicigara pre cigar-buma, uz Kubu pod em-bargom. Malo je pravih posve}enika, pase mo`e imati potpun intiman do`ivljaj,uz te{ko}e da se do objekta strasti dospe.Problem je samo u tome {to to tako mo`ei da dosadi. �

NEBOJ{A SPAI}