Primjer dviju pobožnih  Bagdadžanki  

U  Bagdadu  je  živio  jedan  bogat  trgovac tekstilom. Jednom mu dođe neka djevojka i zatraži da nešto kupi. U toku razgovora otkri lice, a on, zapanjen tim,  reče:  “Tako mi Allaha,  iznenađen  sam onim  što sam  vidio”.  “Ja  nisam  došla  da  nešto  kupim,  nego, evo već neko vrijeme dolazim u čaršiju ne bih li našla čovjeka koji mi  se  sviđa da  se udam  za njega. Kako vidim, ti si taj čovjek. Ja sam i bogata, pa šta misliš da se  udam  za  tebe?”,  upita  ona.  “Ja  sam  oženjen.  Sa ženom sam se dogovorio da je neću mijenjati, a uz to s njom  imam  i  dijete”,  reče  trgovac.  Ona  doda: “Zadovoljna  sam da mi u  sedmici dodeš dva puta”. On se složi s njenim prijedlogom, nakon čega sklopiše ugovor  o  vjenčanju,  a  potom  se  zaputiše  do  njenog stana  gdje  on  proboravi  neko  vrijeme.  Poslije  ode svojoj  kući  i  reče  prvoj  supruzi  kako  ga  je  jedan prijatelj pozvao sebi  i zamolio da noći kod njega. Tu noć provede kod nove supruge, a poslije joj je dolazio skoro svakog poslijepodneva. 

Tako  je  trajalo oko osam mjeseci, nakon  čega prva supruga poče sumnjati, pa reče sluškinji: “Kada izađe, prati kuda će otići”. Kada je izašao iz kuće, ode do dućana, kao i obično, a kada nastupi podne zaputi se prema kući druge supruge. Sluškinja ga  je pratila i kada je stigla u njegov novi komšiluk pitala je za kuću u koju je ušao. Rekli su joj da je to kuća te i te djevojke koja  se  udala  za  nekog  bezaza  –  trgovca  tekstilom. Brže‐bolje  vrati  se  gazdarici  i  o  svemu  je  izvijesti, nakon  čega  gazdarica  reče:  “Nemoj  da  iko  sazna  za ovo”. Ona nije davala do znanja mužu da bilo šta zna, niti da je šta primjetila. 

Tako je prošla godina, trgovac se teško razboli i  ubrzo  preseli  na  ahiret.  Iza  njega  je  ostalo  osam hiljada zlatnika.  

Prva  supruga  odluči  da  po  pravdi  podijeli njegovu zaostavštinu, te od toga odvoji sedam hiljada muškom djetetu, a preostalu hiljadu  razdijeli na dva jednaka  dijela.  Petsto  zlatnika  odvoji  i  stavi  u  kesu rekavši sluškinji: “Uzmi ovo  i nosi u kuću one druge žene”.  Reci  joj  da  je  sahibija  umro  i  da  je  iza  njega ostalo osam hiljada zlatnika. Djetetu pripada sedam, a nama  dvijema  osma  hiljada,  koju  sam  razdijelila  na dva jednaka dijela. Reci joj da je to njen hakk – pravo, i da je selamim.” 

Kada  je  sluškinja  stigla, pokucala  je na vrata kapije, ušla u kuću, izvijestila je šta se desilo s njenim mužem i prenijela sve što je poručila njena gazdarica. Ona  je  zaplakala,  otvorila  seharu,  izvadila  papir rekavši  sluškinji:  ʹVrati  se  svojoj  gazdarici,  puno  je poselami od mene i kaži  joj da me  je on već otpustio. Vrati joj ovo zlato jer ja, nakon razvoda, nemam prava u  njegovoj  ostavštini.ʹ  Sluškinja  se  vratila  i  ispričala svojoj gazdarici šta se dogodilo.  ʹʹČudan  je  primjer  vjernika!  Svaka  njegova  stvar njemu je dobra, a to nije tako nikome osim vjerniku. Ako  ga  zadesi  radost,  on  Allahu,  subhanehu  ve teʹala, zahvali i bude mu dobro. Ako ga zadesi šteta i tegoba, on se strpi i bude mu dobro.ʹʹ (Muslim) 

 Pripremila: Devla H. 

Izvor: Internet       

1

Urednik: Ummu HuzejfeŠerijatska recenzija:  Klopić N. 

Lektura: Čaušević E. 

 

   

Pripremila: Ummu Tejma

IME  

Bližilo  se  rođenje  Božijeg  poslanika. Uobičajeno putujući pustinjom prema sjeveru,  jedno od  arapskih  plemena  iz  Mekke  naišlo  je  na pustinjaka.  Bio  je  poznat  po  mudrosti  i  prolaznici nisu  izbjegavali  njegove  savjete.  Kad  su  mu  rekli odakle  su,  kazao  im  je  da  će Allah,  dželle  šanuhu, uskoro  poslati  vjerovjesnika  koji  će  se  roditi  u njihovom narodu, da će se zvati Muhammed i da će ljude uputiti na Prvi put. I majka Amina, ožalošćena smrću muža Abdullaha, bila  je u odmakloj trudnoći. Na  sami  dan  rođenja,  jedan  od  jevrejskih  učenjaka koji su  iz svetih knjiga znali o dolazećem Poslaniku zapazio je nad Kudsom blistavu zvijezdu koju do tad nije viđao. Obznanio  je narodu da to mora biti znak rođenja Božijeg poslanika.  

Drugi  je, prolazeći u Mekki pokraj mjesta na kome su se okupljali Kurejšije, upitao je li u njihovom plemenu upravo rođen dječak i kazao im da će ako je zaista  rođen  te  noći  biti  Božiji  poslanik.  Dječak  je rođen  i  majka  Amina  je  tome  izvijestila  svekra Abdul‐Muttaliba dok  je sjedio uz Kabu. Šest dana  je djed razmišljalo o unukovom imenu, a sedmog dana, dok  je drijemao u blizini Kabe, usni da djetetu treba dati  ime  Muhammed,  što  znači  hvaljeni.  Tako  i postupi, a pitan zašto je nadio u to vrijeme neobično ime,  Abdul‐Muttalib  je  odgovarao:  „Hoću  da  ga nebesima  hvali  Allah,  dželle  šanuhu,  a  ljudi  na Zemlji!“  

MLIJEKO  

Prema  starom  arapskom  običaju, novorođenčad  iz  Mekke  davana  su  dojiljama  u pustinju.  Dječak  Muhammed  zapao  je  siromašnoj Halimi iz plemena Benu Sad. Njezina porodica bila je vrlo  siromašna,  nisu  imali  dovoljno  mlijeka  ni  za 

njihovog  sinčića,  a  deva  im  je  posrtala,  tako  da  su posljednji  stigli  u Mekku.  Osim Muhammeda,  svu dojenčad su već bile preuzele ranije pristigle žene.  

 Halimin muž nasavjetovao  je  svoju ženu da 

uzmu toga dječaka: ‐Možda nas Allah, dželle šanuhu, blagoslovi  radi  njega.  I,  čim  ga  je  počela  dojiti, Halimino mlijeko je navrlo, pa ga je bilo dovoljno za obje bebe. Zemlja im je ozelenila, hurme su im počele rađati,  a  njihove  ovce,  čak  i  stara  deva,  davali  su dosta mlijeka. Prošle  su dvije  godine, koliko  je  bilo dogovoreno da Muhammed provede kod Halime...  

SRCE  

Dobra  dojilja  Halima  izmolila  je  majku Aminu  da Muhammed,  nakon  što  je  proveo  dvije godine,  još  ostane  kod  njih. Majka  pristade,  pa  je Muhammed  provodio  bezbrižno  djetinjstvo,  u zdravlju  i  rahatluku,  igrajući  se  s  djecom  i  s  njima čuvajući  ovce.  To  je  tako  bilo  određeno  jer  su  svi prethodni  Božiji  poslanici  čuvali  ovce.  Kad  je porastao,  Halima  ga  je  zaticala  da  sjedi  sam.  Tak, jednom, dok  je  bio  sam, došla  su mu dva meleka  i oprala mu srce snijegom.  

To je bila potvrda vjerovesništva ‐ kako bi od svega  bilo  očišćeno  srce  onoga  koji  će  biti  pečat Božijih poslanika. To se potvrđuje u Kur`anu, u suri El‐Inširah. Vratio se majci Amini s nepune tri godine, a kasnije se s radošću prisjećao vremena provedenog u  plemenu  Benu  Sad.  Tri  godine  poslje  povela  ga majka u posjetu svojoj braći u Kuds. Tu mu  je klima odgovarala,  a  naučio  se  i  plivati.  Ostali  su mjesec dana.  

Pri povratku u Mekku Amina se razboljela  i umrla.  Muhammed  se  kući  vratio  sa  služavkom Berekom. Imao  je tek šest godina, a nije  imao ni oca ni majku. Usvoji ga djed Abdu‐Muttalib. 

2

OBLAK  

Želeći ga podučiti raznim poslovima, amidža Ebu Talib  koji  je Muhammeda usvojio poslije  smrti svog  oca  (Abdul‐Muttaliba)  vodio  ga  sa  sobom  na putovanja. Tako je bilo i kad su krenuli s trgovačkim karavanom  za  Siriju.  Put  ih  je  vodio  nedaleko  od Bostre, gdje se nalazila isposnička ćelija u kojoj su se smjenjivali  monasi.  Kad  jedan  umre,  drugi  ga naslijedi,  skupa  sa  starinskim  spisima.  U  tim knjigama  bilo  je  zapisano  i  svjedočanstvo  da  će  se medu Arapima  pojaviti  posljedni  Božiji  poslanik.  I monah  Behira  bio  je  dobro  upoznat  sa  time, pogotovo  što  je  saznao  da  će  se  Vjerovjesnikov dolazak zbiti za njegovoga života. Behira je sa stijene posmatrao  karavan  koji  se  kretao  iz Mekke.  Još  iz daljine  zapao  mu  je  za  oči  niski  oblačić  koji  se potpuno  vedrim  nebom  kretao  sporo  iznad karavana.  Očigledno  je  bilo  da  štiti  nekoga  među putnicima. Kada bi karavan pozastao, i oblak bi stao, a  kad  su  zastala  da  se  odmore  u  hladovini,  pod krošnjom  ovelikog  drveta,  i  oblak  je  zastao  iznad drveta, nepomičan, a  i drvo  je savilo grane,  tako da se  povećala  hladovina. Monah  je  shvatio  da  bi  to moralo  biti  nadnaravno  znamenje  o  kome  je  čitao. Behira pozva karavandžije da kod njega prezalogaje. Pozvani  se  odazvaše.  Behira  je  zagledao  lica pridošlih. Ali, ni na  jednom ne prepozna nijedna od znakova o kojima  je čitao. Monah se začudi. Pomisli da  možda  nisu  svi  došli.  –Kurejšije,  sve  sam  vas pozvao....‐  kaza.  –Dječak  je  ostao  dolje,  da  pazi  na deve  ‐ odgovoriše mu. – Pozovite  i njega da nam se pridruži  za  trpezom  –  reče  Behira,  te  Kurejšije pozvaše  i  Abdullahovog  sina.  Behira  ga  je  dobro zagledao.  Njegovo  ponašanje,  lice  i  ukupni  izgled podudarali su se s opisima o kojima je čitao. Pokušao ga  je navesti da se zakune kipovima  iz Kabe, što su obavezno  činili  njegovi  rođaci,  ali  je  on  odbijao. Monah, onda, zamoli Muhammeda da  skine ogrtač. Među njegovim plećima bio  je  – baš onako kako  je nagoviješteno – pečat poslanstva. Zgranut, Behira se obrati Ebu Talibu:  

‐   Jesi li u rodu s ovim dječakom?  ‐  To  mi  je  sin...  –  odgovori  Ebu  Talib,  ne 

smatrajući  da  pred  monahom  treba  Muhammed odvajati  i  pojašnjavati  da  mu  je  bratić.  –Ne!  – zanijeka  monah.  –  On  nije  tvoj  sin!  Otac  ovoga dječaka ne može biti živ! – kazao je Behira podatak o kome je čitao. –On je sin moga brata ‐ pojasnio je Ebu 

Talib. – A šta je s dječakovim ocem? – upita monah. –Umro  je  dok  je  dječak  bio  još  u majčinom  trbuhu‐ reče amidža. – E, to  je  istina!‐ kaza Behira te pojasni Ebu Talibu da dječaka ne vode dalje na put, da  ga vrate u svoju zemlju i da ga dobro čuvaju, pogotovo od  židova.  –  Ako  se  razazna  o  njemu,  a  židovi moraju  znati  ono  što  ja  znam,  nanijeti  će mu  zlo  ‐ reče  Behira.  Na  upitanost  Ebu  Talibovu  zašto  se zanima  za  Muhammeda,  monah  doreče:  ‐  Pred tvojim bratićem prostiru se veliki putevi!  

VRELINA  

3

Kako  je  odrastao,  Muhammed  je  postajao čuven po poštenju. Rastao  je besporočno  i klonio se svega ružnog. Ostalo  je zapamćeno kako su ga neki momci poveli na svadbu, gdje se plesalo  i pijančilo, ali je on osjetio pospanost, pa im je rekao da će radije odspavati. Probudio  se  tek  sljedećeg  jutra, kad  je  to slavlje  već  bilo  završeno.  Time  ga  je  Allah,  dželle šanuhu,  sačuvao moguće  nepromišljenosti  i  očuvao bezgriješnim za ono za što ga je odabrao. S godinama se  povećavala  čistoća  njegove  naravi. Uvažavali  su ga i stariji ljudi u Mekki. Izgledao je tako kao da ima neka  svojstva koja drugi nisu posjedovali. Vjerovao je u  Jednoga Boga  i Njega obožavao srcem  i dušom. Već  je  naveliko  provodio  vrijeme  osamljujući  se  u pećinu Hira, na brdu (Džebelun‐Nur) pokraj Mekke, i  tu  razmišljao  o  Stvoritelju  svih  svjetova.  Bio  je najljubazniji,  najpouzdaniji,  najpošteniji,  pa  su  ga Kurejšije  prozvali  Eminom  (povjerljivi).  To  je  čula imućna hudovica Hatidža. Ona se bavila trgovinom i željela je da baš takav čovjek predvodi njen trgovački karavan  u  Siriju,  te  on  pristade.  Ona  mu  za pomoćnika  odredi  svog  vjernog  slugu  Mejseru. Zajedno  su  provodili  vrijeme  i Mejsera  se  uvjeri  u posebnost  vođe  karavana.  Zbila  su  se,  naime,  dva neobična događaja. Prvi, kad su se odmarali u blizini kućice  nekog  monaha.  Muhammed  je  sjeo  ispod drveta. –On je iz plemena Kurejšija koji čuvaju Kabu‐ kaza  Mejsera.  –To  Božiji  poslanik  sjedi  ispod  tog drveta. Niko drugi! –rekao  je monah. Drugi događaj zbio se u podne, prilikom povratka u Mekku. Sunce je pržilo najvrelije, a Muhammed je bio zaklonjen od vrućine.  Mejsera  je  sve  ispripovijedao  Hatidži:  o uspješnoj  trgovini  koju  je  obavio  vođa  karavana,  o njegovom  dobrom  ponašanju  i  neobičnim događajima, pa je Hatidža poželjela bolje se upoznati s njim. 

ŽENIDBA  

Hatidža  je  bila  bogata  hudovica,  veoma cijenjena  i vrlo  lijepa. Pohodili  su  je prosci,  ali  ih  je ona odbijala  jer  joj nisu odgovarali. O Muhammedu je imala posebno mišljenje, te je poslala da ga upitaju zašto  nije  oženjen.  Odgovor  je  da  nema  dovoljno novca  da  bi  mogao  izdržavati  porodicu.  Na  to  je uslijedilo  pitanje:  ‐  A  ako  bi  se  bogata,  lijepa  i otmjena hudovica pristala udati za  tebe!? Na njegov upit  ko  je  to,  bi  mu  objašnjeno  da  je  to  Hatidža. Muhammed  je  vrlo  poštovao  Hatidžu,  pa  je,  sa svojim amidžama Ebu Talibom  i Hamzom, pitao za odobrenje  njezinoga  daidžu  da  se  oženi. Daidža  je dao  odobrenje.  I,  Muhammed  i  Hatidža  su  se vjenčali. Bio  je  to uspiješan brak. Pristajali  su  jedno uz  drugo.  Dobili  su  šestero  djece.  Dječaka,  četiri djevojčice  i  još  jednog  dječaka.  Sinovi  su  kratko živjeli,  a  proživjele  su  četiri  kćerkice  –  Zejneba, Rukajja, Umm Kulsum i Fatima. 

 CRNI KAMEN  

Muhammed  je  vodio  tihi život  čestitog  trgovca  u  Mekki. Mnogo su se oslanjali na njegovu mudrost.  O  tome  posebno svjedoči događaj kad  su Kurejšije 

odlučili obnoviti Kabu. Odluka  je bila  teška. Valjalo im  je  srušiti  postojeću  građevinu,  pa  su  se  bojali srdžbe  Allaha,  dželle  šanuhu.  Njihova  bojazan pokazala se opravdanom kad su   u rušenju stigli do temelja  koje  je  izgradio  Ibrahim,  alejhis‐selam.  Čim su počeli sklanjati to kamenje, čitava Mekka počela se tresti. Zato više nisu dirali u temelj, nego su zidali po njemu.  Svako  pleme  donosilo  je  kamenje  i  tako  je Kaba isponovo građena. Ali, problem se  javio kad  je trebalo  ponovo  uzidati  crni  kamen,  koji  je  melek Džibril  donio  Ibrahimu,  alejhis‐selam.  Nastade prepirka ko  će ponijeti kamen  i ko  će ga postaviti u ćošak  u  kom  on  stoji.  Samo  što  se  nisu  potukli... Složiše  se  da  im  presudi  prva  osoba  koja  naiđe. Htjelo  se  –Allah,  dželle  šanuhu,  tako  odredio‐  da naiđe  Muhammed.  Odahnuše.  Svi  su  imali povjerenje u njeg. Muhammed zatraži da mu donesu veliki  plašt. Rasprostrije  ga  po  zemlji  i  crni  kamen postavi  na  sredinu.  Reče  da  se  izdvoji  po  jedan čovjek  iz  svakog  plemena,  pa  da  oni  zajedno podignu plašt  sa  kamenom do mjesta  gdje  se  treba 

postaviti.  I  time  su  svi  bili  zadovoljni.  Tada Muhammed  podiže  kamen  i  on  ga  položi  na određeno mjesto, čemu se niko ne usprotivi.  

 ČITAJ ! 

 Trajao je mubarek mjesec ramazan. – „Ikre!“ 

Začu  Muhammed  riječi  u  pećini  Hira,  u  blizini Mekke,  gdje  se  običavao  moliti  za  uputu  i  istinu. Pred njim se pojavi melek Džibril i naredi mu: ‐Čitaj! Muhammed,  tada  već  četrdesetogodišnjak,  kao  i većina ljudi iz njegove okoline, nije znao čitati. Zato, zbunjen,  odgovori:  ‐  Ja  ne  znam  čitati!  Melek  ga pritisnu  uza  se.  Muhammed  osjeti  da  ga  snaga 

napušta. Melek ga popusti i  ponovi  naredbu:  „Čitaj! Čitaj,  u  ime  Gospodara tvoga  Koji  stvara...“  (Al‐Alek,1.)  Muhammed  jednako odgovori:  ‐Ja  ne  znam 

čitati! Melek  ga  opet  stisnu. Muhammedova  snaga opet  klonu.  Još  jednom  začu  gromki  glas:  ‐Čitaj! Muhammed,  u  strahu,  prošapta  isto:  ‐Ja  ne  znam čitati..... Džibril  ga  pusti  i  progovori:  „Čitaj,  u  ime Gospodara  tvoga  Koji  stvara,  stvara  čovjeka  od zametka!  Čitaj,  plemenit  je  Gospodar  tvoj,  Koji peru podučava, Koji  čovjeka podučava  onome  što ne  zna.“  (Al‐Alak,1.‐4.)  Time  počinje  objavljivanje Kurʹana  koje  će  potrajati  23  godine,  sve  do Poslanikove,  sallalahu  alejhi  ve  sellem,  smrti  u Medini,  u  njegovoj  63.  godini. Knjiga  vječne  Istine, koja  jedina  daje  smisao  svemu,  otvarala  se  pred njegovim srcem  čekajući da bude shvaćena. Njegovi drugovi će zapisivati. Muhammed, sallalahu alejhi ve sellem, bit  će  rečeno da  se  čita  i uči  svijetu kako bi drugi mogli  razumjeti  ono  što  ne  znaju  i  zaista  ne mogu znati sami.  

VEREKINO PREDKAZIVANJE  

4

Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, drhtao je pri pomisli da je Allah, dželle šanuhu, njega izabrao.  Vratio  se  u Mekku  i,  tresući  se  kao  prut, rekao  ženi  Hatidži  da  ga  pokrije.  Hatidža  ga  je zamotala u pokrivač i njegovo drhtanje se postepeno smirilo. Tada ispriča šta se zbilo i kaza: ‐Zaista, bojim se! Hatidži  je bilo  jasno da  je njezinog muža obuzeo strah  i  da  se  pribojava  veličine  zadatka  koji  ga 

očekuje, pa mu odgovori: ‐Ne, Boga mi! Nikad ti On ne  bi  nametnuo  zadatak  koji  nisi  u  stanju  izvršiti  i nikad  te  On  neće  poniziti!  Jer,  vidiš,  ti  si  dobar čovjek. Ispunjavaš svoje dužnosti prema svome rodu, pomažeš  slabima,  daruješ  siromašnima,  darežljiv  si prema gostima  i pomažeš onima koji  su u nevolji...  Da bi ga utješila, Hatidža ga povede  svom učenom rođaku Vereki, koji je bio prihvatio kršćanstvo i čitao Tevrat na hebrejskom jeziku. Vereka je već bio starac. Tada i slijep. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ispriča  svoj  doživljaj,  a  Vereka  podiže  ruke  sa strahopoštovanjem:  ‐To  je  bio  melek  Objave,  onaj kojega  je Bog  slao  svojim  ranijim poslanicima... Oh, da mi je da sam mlad! I da dočekam i budem u stanju pomoći ti kad te tvoj narod bude progonio! Začudi se Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem,: ‐Zašto bi me progonili?  Mudri  starac  odgovori:  ‐Progoni  će  te. Nikad još nije svom narodu došao čovjek s porukom sličnom tvojoj a da nije bio progonjen. Tako  je i bilo. Progonili  su ga punih  trinaest godina. Sve dok nije napustio Mekku  i otišao u Medinu. Ali, uporedo  je jačao njegov uticaj i širila se moć Islama.   

NAMAZ  

Nastavljeno  je  primanje  Objave.  Prva  je Muhammeda,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  podržala njegova  žena  Hatidža.  Ali,  melek  Džibril  neko vrijeme presta dolaziti i Muhammed, sallalahu alejhi ve sellem, uplaši se i rastuži. Međutim, melek Džibril pojavi  se  s  riječima:  „U  ime  Allaha,  Milostivog, Samilosnog!  Tako  mi  jutra,  i  noći  kad  se  utiša, Gospodar tvoj nije te ni napustio ni omrznuo! Onaj svijet  je  zaista  bolji  za  tebe  od  ovoga  svijeta,  a Gospodar  tvoj  će  tebi  sigurno  dati,  pa  ćeš zadovoljan  biti!  Zar  nisi  siroče  bio,  pa  ti  je  On utočiste pružio,  i za pravu vjeru nisi znao, pa  te  je On na Pravi put uputio, i siromah si bio, pa te je On imućnim  učinio.  Zato,  siroče  ne  ucvili,  a  na prosjaka  ne  podvikni,  i  o  blagodati  svoga Gospodara kazuj!“ (Ed‐Duha 1.‐11.)  

Tih dana  je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem,  s  amidžom  Abbasom  pomogao  drugom amidži  Ebu  Talibom  tako  što  su  sebi  prihvatili  po jedno  njegovo  dijete.  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  uzeo  je Aliju.  Tih  dana mu  je  rastumačeno kako će se obavljati namaz. Pojavio se melek Džibril i pokazivao kako se treba prati da bi se uzeo abdest  i moglo pristupiti namazu. 

PRVI MUSLIMANI  

Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  je Namazu  podučio  hazreti  Hatidžu.  Ona  je  prva muslimanka.  Jednom  njih,  dok  su  klanjali,  zatekne Alija i zapita ih šta to čine. Bi mu objašnjeno. Nakon noći  koju  je  proveo  razmišljajući,  sutradan  hazreti Alija saopći da će ih slijediti.  

Ubrzo  im  se priključio  i Zejd  ibn Haris,  rob kojeg  je  Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, oslobodio  i  usvojio.  Vijest  da  je  Muhammed, sallallahu  alejhi ve  sellem, Božiji poslanik  stigla  je  i do  čestitog  trgovca  Ebu  Bekra. Dobro  je  poznavao Muhammedove, sallallahu alejhi ve sellem, vrline  te mu se uputio ‐ da se uvjeri u istinitost priča. Kad mu Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  potvrdi  da ga  je Allah,  dželle  šanuhu,  uputio  da  ljude  poduči obožavanju  Jedinog  i  Istinskog  Boga,  i  Ebu  Bekr postade musliman,  i  to bez nećkanja  i dvoumljenja. Ebu Bekr  je  imao  takav ugled da  su ga mnogi  ljudi slijedili. Među  njima  i  Saʹd  ibn  ebi Vekkas,  amidža Aminin,  majke  Muhammeda,  sallallahu  alejhi  ve sellem. Noć prije negoli  će mu Ebu Bekr doći da bi mu pričao o Islamu, ibni Vekkas je sanjao kako hoda po mraku  i  tada ugledao srpasti Mjesec  i Aliju, Ebu Bekra i Zejda kako mu mašu da im se priključi. Čim mu  je  Ebu  Bekr  ispričao  o  Islamu,  Saʹd  je  shvatio značenje  sna  i  smjesta  otišao  Božijem  poslaniku  i izgovorio  Kelime‐i  Šehadet. Hazreti  Ebu  Bekr  je  u Islam  uveo  Bilala  tako  što  je  otišao  u  kuću  vrlo uglednog  Kurejšije  Umejje  ibn  Halefa,  ali  je  tamo zatekao  samo  njegovog  roba  te  njemu  govorio  o Islamu. Nakon  toga  je  Bilal  postao musliman.  Broj muslimana je rastao. Prvo u tajnosti, zatim sve javno.    

PRVI  PROTIVNICI  

Tri  godine  nakon  početka  Objave  došao  je melek  Džibril  sa  naređenjem  Muhammedu, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  da  počne  otvoreno pozivati u vjeru. Tako Muhammed,  sallallahu alejhi ve  sellem,  poruči  žiteljima  Mekke  da  se  okupe nedaleko  od  Kabe,  oko  brežuljka  Saffa,  jer  im  ima nešto važno prenijeti.  

5

Prvo  ih  je  iskušao  kako  bi  uvidio  imaju  li povjerenja u njeg: ‐Ako bi vam rekao da će vas vojska napasti, biste  li mi povjerovali?    ‐Bismo. Nikad nam nisi  lagao!‐  odgovoriše,  a  onda  ih  Muhammed, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  pozva  da  ga  slijede  u 

Pravom putu  i upozori  ih na kaznu ako ga ne budu slijedili u obožavanju Jedinog Boga.  

Na  to  se  diže  Ebu  Leheb,  jedan  od  amidža Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i povika:  ‐ Odlazi! Zar si nas samo zato pozvao?! Tada Allah, dželle šanuhu, objavljuje suru „Plamen“:   ‐ „Propale, da  Bog  da,  ruke  Ebu  Leheba,  a  i  on  je  propao!, koristiti mu  neće  blago  njegovo,  a  ni  ono  što  je stekao,  u  vatru  će  on  usplamtjelu  ući  jamačno,  i žena njegova što drvlje nosi, o vratu njenu biće uže od ličine usukane!  (Leheb, 1.‐5.) Gomila se razišla, a Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  ostao  sam. Pokušao je i nakon nekoliko dana, na gozbi koju je u svojoj kući priredio svojim amidžama. Kazao im je: ‐ O  sinovi Abdul‐Muttalibovi! Ne poznajem nijednog Arapa  koji  je  došao  narodu  s  porukom  boljom  od moje. Donosim vam najbolju vijest za ovaj  i budući život.  Allah,  dželle  šanuhu,  naredio  mi  je  da  vas pozovem k Njemu. Pa, ko će mi od vas pomoći? Svi su šutjeli, dok se ne javi hazreti Alija: ‐ Ja ću, o Božiji poslaniče! Ostali  se digoše  uz  podsmijeh  i  raziđoše se.  

 SABLJA ISLAMA 

 Pošto  ni  većina 

njegovih  amidža  nije marila  za  naučavanje Islama,  Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nastavi  tajno  se  sastajati  s  prijateljima.  Zajedno  su klanjali,  a  on  ih  učio  Islamu.  Vraćajući  se  kući, jednom,  naiđe  ne  Ebu Džehla,  koji  ga  izvrijeđa,  ali Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ne odgovori. Čuvši  to, Hamza,  jedan od njegovih amidža, hrabar ratnik, otrčao  je do Kabe, gdje  je zasjeo Ebu Džehl  i zagalamio:  ‐Hoćeš  li  ga  vrijeđati  ako  i  ja  budem slijedio njegovu vjeru  i govorio ono što  i on govori? Udari me  ako možeš!    Neki  su  htjeli  pomoći  Ebu Džehlu, ali ih je on zaustavio priznavši da je vrijeđao Hamzinog bratića.  

Od  tada  je Hamza  slijedio bratićevo učenje, što je bila snažna potpora da mnogi pristupe Islamu. Ali, ni  to nije spriječilo bijes ostalih Kurejšija. Molili su  Ebu  Taliba,  pa  mu  prijetili,  te  je  on  pozvao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i opomenuo ga, a bratić mu odgovori:  ‐Allaha mi dragog, kad bi mi stavili Sunce u desnu, a Mjesec u  lijevu ruku, ne bih  zauzvrat  odustao  od  svoga  zadatka  sve  dok 

Allah, dželle šanuhu, ne bude dao da istina pobijedi ili dok ne umrem služeći Njemu!  Ebu Talib bi dirnut te obeća da će ga i dalje štititi.  

Ali,  protivnici  promijeniše  način  borbe  i žestoko počeše proganjati  sljedbenike Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Kako su dvije veće grupe muslimana  u  tajnosti  napustile  Mekku  i,  uz suglasnost Muhammeda,  sallallahu alejhi ve  sellem, otišli  u Abesiniju. Vijest  o  tome  i  njihovom  toplom dočeku  razbjesni dušmane. Omer  ibn Hattab,  jedan od  najviđenijih  Mekkanlija,  odluči  ubiti Muhammeda,  sallallahu  alejhi  ve  sellem. Krenu  ga tražiti sa  isukanom sabljom. Usput mu rekoše da su mu  sestra  i  zet  primili  Islam,  pa  ih,  potrčavši  sav bijesan, zatekne kako uče suru Ta‐ha. Njegova srdžba se – nakon što  je pročitao ovu suru  ‐ stiša, pa  još ne ispuštajući  sablje,  otrča Muhammedovoj,  sallallahu alejhi ve sellem, kući. Poslanik ga primi onakvog, sa sabljom,  a Omer,  još  ne  ispuštajući  sablju,  izgovori Kelime‐i šehadet.  

ISRA I MIRADŽ  

Dok  je  spavao  kraj  Kabe,  na  istom  mjestu gdje  je  to  običavao  njegov  djed  Abdul‐Muttalib, Muhammeda,  sallalahu  alejhi  ve  sellem,  probudi melek Džibril. – Ustao  sam, a on me uzeo za  ruku. Stao sam pokraj njega i on me odvede do džamijskih vrata, gdje me je čekala bijela životinja, da je uzjašem ‐ kasnije je pripovijedao Muhammed, sallallahu alejhi ve  sellem, o  jedinstvenom događaju kad  je, prvo,  iz Mekke  prebačen  u  džamiju  El  Aksa  u  dalekom Kudsu  (Isra),  a  odatle  bio  uznesen  na  nebo  kod sidtretul‐munteha (Miradž).  

U  mesdžidu  Al‐Aksa  zatekao  je,  među grupom  poslanika,  Ibrahima,  Musaa  i  Isaa, alejhumus‐selam.  Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve selem, ih je predvodio u namazu. Potom su pred njeg iznešena dva pehara, sa vinom i sa mlijekom. Odbio je  vino  i  izabrao  mlijeko.  Ispravno  si  postupio, Muhammede. Tvoj ummet  je na  fitri  i neće zalutati‐ rekao mu je melek Džibril.  

Nastavivši  putovanje,  prošli  su  kroz Nebesku  kapiju  susrećući  mnoštvo  meleka.  Među njima  je bio  i melek Malik,  čuvar Džehennema, koji se nikad ne smije.  

6

Melek  Malik  je  prišao  Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, i pokazao mu Džehennem i grozno stanje onih koji se pate.  

Potom  su meleki  proveli  gosta  kroz  sedam nebesa.  Opet  je  susreo  Isaa,  Musaa  i  Ibrahima, alejhimus‐selam.  

Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, naloži svojim sljedbenicima da krenu u Jesrib. Mnogi krenuše na put. Ali, protivnici u Mekki uvidjevši da će Islam u Jesribu ojačati, a i bojeći se osvete, odluče okončati  s  Islamom  tako  što  će  ubiti  Božijeg poslanika.  U  njihovu  spletku  umiješao  se  i  sam prokleti Šejtan. On je, prerušen u beduina iz pustinje, podržao  prijedlog  Ebu  Džehla  da  se  iz  svake porodice  izabere  po  jedan  snažan  ratnik  i  da  oni zajedno ispred kuće sačekaju Muhammeda,sallallahu alejhi ve sellem, te da, kad se pojave, skupno na njeg nasrnu sabljama. Tako se neće znati ko ga je ubio, pa niti  će  nekoga posebno peći  savjest,  niti  će  se moći tražiti osveta.  

Vidio  je  i  Jahjaa,  Jusufa,  Idrisa  i  Haruna, alejhimus‐selam.  Na  kraju  je  stigao  do  sidretul‐muntehaa, gdje niko prije njega nije doveden. Odatle je  odveden  do  Svjetla  prisutnosti  Allaha,  dželle šanuhu, gdje mu je propisano koliko puta muslimani dnevno moraju obavljati namaz.  

Sutradan  je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem,  u  Mekki  ispričao  Kurejšijama  šta  mu  se dogodilo. Mnogi  su ostali u  čudu, osim Ebu Bekra, koji mu  je  sve  povjerovao.  Kasnije  je Muhammed, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  detaljno  opisao  Kuds. Opisao je i dva karavana koje je vidio pri povratku u Mekku,  naznačivši  šta  donose  i  kad  se  može očekivati da će stići u Mekku. I, karavani su stigli kad je rekao da će stići, noseći robu koju  je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, opisao.  

O uroti je melek Džibril na vrijeme obavjestio Božijeg  poslanika.  Muhammed,sallallahu  alejhi  ve sellem, iskrao se  iz kuće i zavjerenici ga nisu vidjeli, kao  što  nisu  ni  znali  da  je  u  njegovom  krevetu zanoćio hazreti Alija. Čekajući svu noć, ujutro su se iznenadili  kad  je  iz  kuće  izišao  mladi  Alija.  Više izbora  nije  bilo  niti  se  imalo  šta  čekati:  da  bi  se sačuvao  Islam  –  Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve sellem, morao je napustiti svoj rodni grad.  

 HIDŽRA 

 Nastavljalo  se  stravično  proganjanje 

muslimana u Mekki. U to su se mogli uvjeriti i ljudi koji su  iz Arabije dolazili na hodočašće. Pogotovo  je teško  bilo Muhammedu,  sallallahu  alejhi ve  sellem, nakon  što  su  mu  umrli  hazreti  Hatidža  i  njegov amidža Ebu Talib. Ostao je bez važnih zaštitnika i ta godina,  619.  poslje  Isaa,  alejhis‐selam,  označava  se Godinom tuge. Prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve  sellem,  njegovi  rođaci  ponašali  su  se  gore  nego ikad.  Čak  su  ga  i  djeca  vrijeđala.  Ali,  on  je  trpio udarce. Allah, dželle šanuhu, naredio mu je da prašta onima  koji  ga  vrijeđaju  kako  bi  saslušali  njegovu poruku.  

 Hidžra!  Bio  je  četvrtak,  prvi  dan  mjeseca 

rabiu‐l‐evela  622.  godine  po  Isau,  alejhis‐selam. Ustvari,  to  je prva  godina muslimanskog  računanja vremena.  Jer,  Hidžra  će  učiniti  da  Islam nezaustavljivo ojača  i da se raširi svijetom, pa se od tog događaja računa vrijeme u  Islamu. Muhammed, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  odlazi  po  hazreti  Ebu Bekra  i  poziva  ga  da  krenu  za  Jesrib. Napuštajući Mekku, s bolom se osvrnu i izusti:  

‐Od  čitave Božije Zemlje,  ti si Allahu  i meni najdraže mjesto. I, da me moj narod ne tjera, nikad te ne bih napustio!  Vratit će se. Pobjedonosno..... U  međuvremenu  se,  iz  godine  u  godinu, 

povećavao broj onih koji su dolazili na hodočašće  iz Jesriba  i  prihvaćali  Islam,  tako  da  su  oni  ponudili Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem,  i njegovim sljedbenicima  zaštitu  u  svome  gradu.  Taj  tajni dogovor poznat je kao Zakletva na Akabi.  

 Nastavi će se inšaʹAllah! 

Iz knjige „Ramazanska čitanka“   

 

7

Pripremila: Ummu Huzejfe

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Merjem bint Imran je najbolja žena svoga vremena, a najbolja 

žena ovog vremena je Hatidža bint Huvejlid.” (El‐Buhari)  

Puno  ime  joj  je Hatidža  kćerka  Esedova bin Abdul Uzza bin Kusaj el‐Kurejšijje el‐Esedijje. Njena majka  je bila Fatima bint Zaida el‐Amirijje. Hatidža  potiče  iz  ugledne  i  bogate  mekkanske porodice.  Ona  je  bila  amidžišna  sljedbenika prvobitnog  kršćanskog  učenjaka,  koji  se  zvao Vereka  bin  Nevfel,1  a  koji  je  bio  jedan  od najmudrijih ljudi Mekke u to vrijeme.   

Hatidža prije Islama  

Hatidža,  radijallahu  anha,  se  rodila  68 god.  prije  Hidžre.2  Po  običajnom  pravu  Arapa veoma mlada se udala.  

Njen  prvi  muž  se  zvao  Ebu‐Haleh  en‐Nebbaš  bin Zurareh,  i  s  njim  je  imala  dva  sina: Hale  i  Hinda.  Ebu‐Haleh  je  nakon  nekoliko godina  braka  umro,  ostavljajući  Hatidžu  i  dva sina, a iza njega  je ostalo i veliko bogatstvo.   Ova dva Hatidžina sina,  radijallahu anhum, su živjeli sa  Poslanikom,  sallalahu  alejhi  ve  sellem,  i Hatidžom,  radijallahu  anha,  te  ih  je  Poslanik odgajao i oba su primili islam.  

Potom  je bila udata za Atika bin Abdida el‐Mahzumija, s njim je rodila kćerku Hindu.  

1 On  je  povjerovao  u  Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  iako ga nije  imao priliku slijediti,  jer  je preselio na Ahiret. Poslanik ga  je sanjao u Džennetu zbog  toga što  je  on  bio  na  vjeri  Isa,  alejhissellam,  i  Ibrahima, alejhissellam. 2 Ovu  godinu  navode  brojni  historičari,  ipak  treba spomenuti da ima i drugih mišljenja. 

 Nakon  ova  dva  braka,  dolazili  su  brojni 

uglednici  Kurejša  da  je  prose.  Ona  ih  je  sve  odbijala zbog toga što se željela posvetiti odgoju djece i napretku trgovine.  I  u  jednoj  i  drugoj  stvari  je  bila  veoma uspješna.  

Tako  je  ona,  nakon  što  je  čula  za Muhammedovo  poštenje  i  ugled,  odabrala  njega  da bude posrednik u  trgovini kojom  se bavila. Sa njim  je, kao  pomoćnika  –    na  putu  za  Siriju,  poslala mladića Mejseru. Odabrala  je Muhammeda,  sallallahu  alejhi ve sellem,  zbog  njegovog  čuvenja  kao  poštenog  i pravednog mladića  i  dala mu  je  naknadu  duplo  veću nego  je  ikada  dala  ikome.  Kada  su  se  vratili  sa karavanom, trgovina je bila uspješnija nego ikad do tad. 

Po  povratku  u Mekku, Mejsere  je  požurio  da uzme  muštuluk  od  Hatidže  i  da  joj  ispriča  radosne vijesti koje je doživio na njihovom putovanju za Šam. 

Kada  joj  ih  je prenio  ona mu  reče:  „Pokaži mi odakle ide!“ Vidjela  je u daljini karavanu i vidjela  je da su  iznad  nje  oblaci  koji  je  natkrivaju.  To  joj  još  više poveća  ushićenje  i  priveza  joj  srce  za  ovog  posebnog mladića...!   Kada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, došao  do  nje,  pričao  joj  je  o  trgovini,  putu,  stanju karavane,  ali Hatidža  kao  da  je  bila  odsutna... Ona  je gledala u onoga ko priča, a nije obraćala pažnju na ono šta on priča.  Udaja za Poslanika, sallallahu alejhi ve 

sellem  

Nakon  što  je Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  otišao  od  nje  ona  se  posavjetovala  sa  svojom prijateljicom po imenu Nufejsa bint Umejje et‐Temimijje, koja se ponudi da razgovara sa Muhammedom.  

8

Naime,  Hatidža  je  odlučila  da Muhammedu,  radi  njegova  poštenja,  bistrine  i pronicljivosti,  plemenitosti  i  plemenita  porijekla, prirodnoj ljepoti – ponudi brak. 

Nufejsa  se ubrzo  našla  kod Poslanika,  sallallahu alejhi ve sellem,  i upitala ga zašto se  još ne ženi. On joj odgovori da nema sredstava za ženidbu.  Potom mu ona reče: „A, kada bi dobio sredstva, i kada bi ti se nudio brak, gdje je ljepota, bogatstvo, otmjenost i obilje, zar ne bi pristao?“  „Ko je ona?“ – upitao je. „Hatidža!“ – odgovori Nufejsa.  „Kako će mene zapasti takav brak?“  ‐ upita. „Prepusti to meni“  –  odgovori  ona.    „Ja  sa  svoje  strane pristajem“ – reče Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. Nufejsa  ponovo  ode  do  Hatidže  i  ispriča  joj radosnu vijest, a ona poruči da Muhammed dođe do  nje. Kada  je došao  ona mu  reče:  „Sine moga amidže, volim  te  što  si mi  rod3  i  što  si uvijek u sredini  i ne priklanjaš  se nikome ni zbog  čega, a volim  te  i zbog  tvoje pouzdanosti,  i zbog  ljepote tvoje naravi i tvoga iskrena govora.“  

Ona mu se ponudi da je uzme za ženu, pa se  dogovoriše  da  ona  razgovara  sa  svojim amidžom  a  on  sa  svojim. Do  vjenčanja  je  ubrzo došlo i određen je mehr od 20 ženskih kamila.4  Kada  je došlo do ovog braka Hatidža, radijallahu anha, je imala 40 godina, a Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je imao 25 godina.  Brak između El‐Emina (Povjerljivog) i  

Et‐Tahire (Čiste)  

Nakon  vjenčanja  počinje  njihov  sretni bračni  život.  Hatidža,  radijallahu  anha,  je  bila vjerna,  pažljiva,  časna,  plemenita  supruga,  a Muhammed,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  je  bio uzorit  suprug  i  bračni  drug.  Živjeli  su  u Hatidžinoj kući i nastavili su se baviti trgovinom. Hatidža, radijallahu anha, je ubrzo rodila Kasima, a  poslije  je  rodila  drugu  djecu:  Zejneb,  Rukajju, Ummu Kulsum, Fatimu i Abdullaha.  

3 Njihov rodoslov se susreće kod Hatidžinog, radijallahu anha, pra‐pradjeda, Kusajja. 4 Neki navode visinu mehra u zlatnicima, ipak vjerovatno se samo radi o proračunatoj vrijednosti tih deva. 

Kasim i Abdullah su umrli veoma mali, a sve kćerke su doživile Objavu i primile Islam.  

Početak objave  

Kao  osoba, Hatidža  je  bila  jako  inteligentna  i povjerljiva. Najvažnije od svega, bila  je prva osoba koja je prihvatila islam. Od samog početka ona  je, bez imalo sumnje, vjerovala u riječi svoga muža. Znala  je da  je on čestit  i  povjerljiv,  stoga,  njena  vjera  u  njegove  riječi  je bila jaka.  Također, još na samom početku Poslanikovog, sallallahu alejhi  ve  sellem,  pozivanja  u  islam,  ona  ga  je  tješila  i podržavala.  Ovo  je  način  na  koji  je  ova  brižna  žena osvojila srce svoga muža, i zaradila džennet.  

Naredna  priča  jako  dobro  pokazuje Hatidžinu brižljivu prirodu. Kada  se Poslanik,  sallallahu alejhi ve sellem, vratio kući, nakon  što  se po prvi put  sastao  sa Džibrilom, ušao  je  i  rekao: “Pokrijte me, pokrijte me!”. Hatidža,  radijallahu  anha,  ‐  nakon  što  joj  je  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, opisao šta  je doživio, ona ga je pokrila i ostala uz njega, držeći ga blizu sebe, sve dok se  nije  počeo  oporavljati  od  prvobitnog  šoka.  Nakon toga on  je upita : “Oh Hatidža, šta  je to sa mnom? Ja se zaista bojim za sebe”. Ona mu  je na  to, ohrabrujući ga, odgovorila: „Allah  te  čuva  o Ebu Kasime! Raduj  se  o  sine moga  amidže,5  jer  tako mi Onoga  u  čijoj  ruci  je Hatidžina duša, nadam se da si ti Vjerovijesnik ovoga ummeta. Tako mi Allaha,  On  te  neće  poniziti  nikada.  Ti  vodiš  brigu  o rodbinskim  vezama,  iskrenog  si  govora,  pomažeš  onima kojima je pomoć potrebna, boriš se za istinu i pravo svih onih kojima ono pripada.“ (Muslim) Nakon  ovih  riječi  ohrabrenja,  Muhammedovo, sallallahu alejhi ve sellem, srce se smiri. Njegova žena ga vjeruje  i  podržava  u  onome  što  mu  je  došlo  od Gospodara svjetova!   

Kao  i svi muslimani, Hatidža, radijallahu anha, je mnogo toga podnijela na putu Istine. Svojim očima je gledala smrtne muke Sumejjine – prvog šehida u islamu. Gledala je sva mučenja i sama ih podnoseći. Gledala je i doživljavala  muke  njenog  supruga,  njene  djece, muslimana...  

5

9

„Sine moga amidže“ – je uobičajeni arapski naziv za blisku i dragu osobu. 

Sa  muslimanima  i  njihovim  porodicama  iz Hašima  i Benu Abdul‐Mutaliba,  je bila tri godine u  teškoj  izolaciji  za vrijeme koje  je bilo vremena da su muslimani  jeli samo bilje i lišće palmi! Ova blokada je bila zbog toga što su Kurejšije uvidjele da  se  islam  širi.  Odlučili  su  da  ubiju  Poslanika islama i da zaustave islam i muslimane.  

Muslim u posebnom poglavlju o vrijednostima Hatidže,  radijallahu  anha,  prenosi  od  Ebu  Hurejre, radijallahu  anhu:  „Došao  je  jedne  prilike  Džibril  do Poslanika, sallallahau alejhi ve sellem,  i rekao mu:  ʹEvo dolazi ti Hatidža donoseći nešto hrane ili vode, pa kada ti  dođe  prenesi  joj  selam  od  njenog  Uzvišenog Gospodara  i od mene  i obraduj  je Džennetom u kome neće biti ni buke ni galame!“ Porodice  Hašim  i  Abdul‐Mutalib  su  stale  uz 

Poslanika. Zbog  toga su se povukli na brdo Ebu‐Kubejs,  na  imetak  Ebu‐Taliba,  a mušrici  se  nisu odvažili da ih napadnu, nego su ih na svaki način izolirali  i  blokirali.  Izolacija  je  prestala  kada  je Allah poslao crve da izgrizu deklaraciju o izolaciji koja je bila u Haremu Kabe.  

 Rodila  je  šestero  djece  Poslaniku,  sallallahu 

alejhi ve sellem,  i to: Kasima  i Abdullaha, koji su umrli još  kao  djeca,  te  Rukajju,  Zejneb,  Ummu  Kulsum  i Fatimu, radijallahu anhunne.  

Hatidža,  radijallahu anha, nije žalila  imetka na Allahovom  putu...  i  svega  ga  je  posvetila  tome. Pomagala  je Poslanika,  sallallahu  alejhi ve  sellem, više nego  iko  drugi.  Ona  je  jedna  od  najvrijednijih  žena svijeta,  bila  je  izuzetno  umno  obdarena,  plemenita, ponosita, ... i njoj je obećan Džennet još za njenog života. Poslanik,  sallallahu alejhi ve  sellem,  ju  je  isticao uvijek među ostalim suprugama – majka vjernika, do te mjere da  je Majka vjernika  – Aiša,  radijallahu  anha,  rekla da nije bila ljubomornija ni na  jednu ženu kao na Hatidžu, radijallahu  anha,  zbog  toga  što  je  Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, često spominjaše.  

 Smrt 

 Nakon  ove  teške  blokade  i  izolacije 

muslimana  od  mušrika,  koja  je  trajala  pune  tri godine,  Hatidža,  radijallahu  anha,  se  razboli  u svojoj  65.  godini  života.  Muslimani  su  u  te  tri godine prošli kroz velika i brojna iskušenja. Glad, iscrpljenost,  sputanost, maltretiranje,  na Hatidžu je  veoma  djelovalo.  U  njenoj  smrtnoj  bolesti, uvijek  je uz nju bio Poslanik,  sallallahu alejhi ve sellem,  Fatima  i  Ummu  Kulsum,  radijallahu anhuma. 

Jedne  prilike  kada  je  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  govorio  o  Hatidži,  radijallahu  anha,  o  njenim odlikama  i molio Allaha za nju  toliko dugo da  je Aiša, radijallahu anha,  iz  ljubomore progovorila: „Allah  ti  je zamijenio boljom i mlađom od nje!“ Na te riječi Poslanik se mnogo naljutio, toliko da je Aiša u sebi molila Allaha: „Allahu  dragi,  ako  od  Poslanika  ukloniš  ovu  srdžbu sada, nikada je više neću spomenuti u lošem kontekstu.“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon njenih riječi joj  reče:  „Šta  si  rekla,  kada  je  ona u mene povjerovala kada su me drugi u laž ugonili, ona mi je pružala pomoć kada  su me  drugi  odbacili  i  ona mi  je  rodila  djecu!“ Zbog ovog događaja Poslanik mjesec dana nije došao do Aiše, radijallahu anha. 

Hatidža,  radijallahu  ahna,  je preselila na ahiret  prije  nego  je  propisano  pet  dnevnih namaza,  u  mjesecu  ramazanu,  tri  godine  prije Hidžre.  Ogasulile  su  je  Ummu  Ejmen  i  Ummu Fadl, radijallahu anhuma. Ukopana  je u mjestu Hudžun6 u Mekki  i nije  joj klanjana dženaza  zato  što nije bila  još propisana vjerom. U kabur  ju  je spustio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.  

Odlike i počasti  

 Ona  je prva Poslanikova supruga, nije se ženio prije, a ni za vrijeme njena života.  Poslanik,  sallallahu  alejhi ve  sellem,  jer  rekao:  „Nisam 

vidio  boljeg  druga  od Hatidže. Kada  smo  se  ja  i moj pratilac  vraćali  iz  trgovine  kod  nje  je  uvijek  bila pripremljena gozba posebno za nas.“ 

Kao  što  smo  spomenuli,  ona  je  prva  osoba  od Allahovih  stvorenja  koje  je  prihvatila  islam.  Svi historičari se slažu u tome. Kada bi ovo bila njena jedina  počast  i  to  bi  bilo  dovoljno  da  ostane  u trajnom spomenu kod muslimana.  

 Prema knjizi „Poslanikove Supruge“ 

6

Hudžun je jedan od velikih mezaristana stanovnika Mekke. 

10

U slijedećem broju, inšaAllah, Fatima b. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem 

Neslaganje spada u osobine ljudske prirode: „I neprestano će biti u neslaganju, osim onih kome se tvoj Gospodar smiluje.“ (Hud 118.‐119.) 

  

Nema sumnje da je razilaženje veće ukoliko su veće različitosti namjera, ideja, umova, shvatanja i znanja. Ophođenje sa neslaganjima zahtjeva šerijatski pristup.  Neke  daije  pozivaju  u  zbijanje  redova,  u zajedničku  riječ  i  zaboravljenje  nesuglasica,  a  nisu odredili precizni modus s kim mogu biti jedinstveni, a  koga  trebaju  odbaciti  zbog  novotarija,  zabluda  i devijacija.  S  druge  strane,  neki  postavljaju  preteške uslove  tako da  traže od  ljudi da se sa njima slažu u svakoj,  pa  i  najmanjoj,  stvari.  Kad  im  se  neko suprotstavi  oni  se  udalje  od  njega  i  zauzmu kontrapoziciju,  te  takvog  više  ne  primjećuju  niti  ga smatraju vrijednom osobom!  

 Pravednost  zahtijeva  da  na  razilaženja 

gledamo kroz ono u čemu je razilaženje i dozvoljeno; kao u davetskim metodama, pojedinim propisima o kojima  su  se  razišli  naši  prethodnici  i  sl.  Takva razilaženja  su  utemeljena  na  valjanom  idžtihadu  u shvatanju tekstova islama, a ne na ličnim afinitetima ili prohtjevima.  

Ovakva razilaženja su moguća i opravdana, i prema njima postoji izvjesna tolerancija. Tolerancija prema  zagovaračima  teških novotarija u vjerovanju  i  suštinskim  devijacija,  opravdavajući  to težnjom  za  postizanje  jedinstva  redova  je  put „improvizacije“  i nema nikakve veze  sa  razumom  i Šerijatom.   

Traženje od ljudi da u svemu budu saglasni i da  se  ni  u  čemu  ne  protive  je  nemoguće  i  veoma daleko od stvarnosti. To mogu zamisliti samo naivni.   

Pravednost u ocjeni ideja i pokreta  Od  pada  islamskog  hilafeta  u  islamskom 

svijetu nastaju različiti pravci i pokreti koji imaju cilj povratak  islamskog života  i vlasti, konstantan poziv nemuslimana  u  islam,  oživljavanje  sunneta  i  slične čestite  ciljeve. Ovi pozivi  se  razlikuju u usmjerenju, temeljima  i  ciljevima,  kao  i  u  njihovoj  bliskosti Kurʹanu i sunnetu.  

Mnogi  su  govorili  o  ovim  pozivima  i izučavali  ih sa više aspekata. Stvar koja se u  takvim studijama  izgubi  je  pravednost.  Mnogi  pisci pripadaju određenom pozivu ili pravcu i zaslijepljeni su  njihovim  metodama  i  sredstvima  i  hvala  im postane  glavna  vaga  ocjene  pokreta  tvrdeći  da  su postigli vrhunac. Drugi napadaju isti pravac videći u njemu  sve moguće  nedostatke.  Sve  su  to  krajnosti lišene istine.  

Allah  Uzvišeni  voli  pravednost  i  prezire nepravdu. Ko  je  zakazao  u  određenom  aspektu  ne mora značiti da je zakazao u svim drugim aspektima. Nekada  čuješ  kako  neki  govore  o  grupi  daʹija  koji pozivaju  Allahu  preiničavajući  ih  u  grupu  šejtana. Čak njihovo  izgovaranje šehadeta  tumače na sasvim drugi  način.  Njihove  postupke  tumače  nekada  na istinit, a više puta na neistinit način.  

 Generaliziranje  je  u  ovom  slučaju  veoma 

pogrešno. Onaj ko želi pričati o idejama ili pravcima mora  biti  veoma    precizan  i  jasnog  izraza,  i  treba spomenuti i svijetle tačke uz one negativne.  

11

Imami ehlissunneta vel‐džemata su novotare kudili  i  upozoravali  narod  na  njih. Ali  su,  i  pored toga, spominjali njihove zasluge u borbi protiv onih koji  su  još  veći  novotari,  ili  su  hvalili  njihov angažman  u  pozivanju  nevjernika  u  islam.  Iako  su nemuslimane  prevodili  u  muslimane  koji  slijede novotarije, ipak  je to, bez sumnje, bolje nego njihovo ostajanje u čistom nevjerstvu. Učenjaci su spominjali i  zasluge  ovih  novotara  u  vojnim  pohodima  protiv neprijatelja  i  drugim  humanim  poslovima  koje  su činili. 

Isto tako, pravednost zahtijeva od nas da ne previđamo  njihove  novotarije  opravdavajući  to njihovim  pozitivnostima  u  nekim  segmentima,  baš kao  što  nećemo  zaboraviti  njihova  dobra  djela obrazlažući ih kako su oni sljedbenici novotarija. Na nama je držati se sredine između dvije krajnosti.   

Pravednost u poimanju stvarnosti  

Neke daʹije žive u ovom, a ponašaju  se kao da su u petom hidžretskom stoljeću. Nemaju osjećaj za  vrijeme  u  kojem  žive!  Neznaju  šta  se  oko  njih zbiva. Bivaju  iznenađeni događajima poput običnog čovjeka! 

Jedan  hatib  u  nekom  selu  se  popeo  na mimber a u rukama imao knjigu iz koje je stalno čitao hutbe.  Na  kraju  hutbe  uputio  je  dovu  za  vođu pravovjernih,  jednog  od  osmanskih  sultana:  „Neka Allah  ovjekovječi  njegovu  carevinu  i  pomogne njegovu vladavinu!?“  

Nije  znao  da  su  crvi  u  kaburu  već  davno pojeli  tijelo  ovog  halife  i  da  je  njegovo  carstvo rasparčano od istoka do zapada. 

Možda  se  ovakav  tužni prizor  „odsutnosti“ ne  ponavlja  često,  ali  ima  blažih  prizora  koji  se veoma često ponavljaju. 

Musliman  mora  bdjeti  nad  vremenom  i prostorom  u  kojem  žive,  mora  pratiti  događaje  i saživjeti  se  sa  društvom.  Mora  shvatiti  ideološke struje  i političke  tendencije. On će nastojati ponuditi ispravna  rješenja  za  nove  događaje  i  okolnosti  u borbi  protiv  zastranjivanja  nakon  upoznavanja  i shvatanja korijena tih struja.   

Zapadnu ideologiju ne može pobiti onaj koji ne shvata njene korijene, okolnosti i polazišta. Nije  nužno  da  svaki  daʹija  to  poznaje,  ali  je neophodno da  se  od vjernika  izdvoji  grupa  koja  će izvršiti ovu vjersku (kolektivnu) dužnost.  

Općenito gledano, daʹija mora  imati otvoren prozor  prema  stvarnosti  putem  kojeg  uviđa najvažnije događaje koji ga okružuju  i putem kojeg može uputiti ljude na ispravne postupke.   

Nasuprot  tim  začahurenim  ljudima,  u pogledu  naše  svakidašnjice,  imamo  ljude  koji stvarnost  preinačavaju  u  poraz  i  stalno  nastoje pronaći opravdanja i moduse kojima žele reći da ono što ljudi rade potpuno odgovara stavu islama. Takvi  se  pokušavaju  odreći  nekih  šerijatskih propisa  kako  bi  se  dodvorili  stvarnosti  u  kojoj živimo  ili  se  pokorili  vlastitim  psihičkim pritiscima.  

Pravda  je  sadržana  u  upoznavanju  sa stvarnošću, njenom stavljanju na vagu dini‐islama, te ispravljanju devijacija shodno mogućnostima. 

Prema knjizi „Ahlak daʹije“, Selman bin Fahd El‐Avde

12

Preveo: Salih Zukić

Zahvala pripada Allahu Uzvišenom, neka je salavat i selam na našeg Poslanika, Muhameda, sallallahu alejhi ve 

sellem, njegovu porodicu i sve ashabe.  

Pamćenje  Kur‘ana  časnog  je  blago  radi kojeg  se natječu odlučni. To  je Allahov govor koji će se zauzimati za svoga sahibiju na Sudnjem danu.  Razni su načini na koje je moguće postići blagodati hifza. Ovom  vam  prilikom  želimo  prenijeti  jedan od  najlakših,  a  koji  se  u  isto  vrijeme  odlikuje brzinom pamćenja kao i čvrstinom zapamćenog.  Ovaj  način  prikazat  ćemo  na  primjeru  pamćenja odlomaka iz sure El‐Džumuʹa.  1. Prouči  prvi  ajet  napamet,  ne  gledajući  u 

Mushaf,  ponavljajući  ga  dvadeset  puta!  ز ك العزي ي األرض المل ا ف سماوات وم ي ال ا ف سبح هللا م ييم  الحك 

2. Prouči  drugi  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

3. Prouči  treći  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

4. Prouči  četvrti  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

5. Prouči sva četiri ajeta, od prvog do posljednjeg, kako bi ih povezao, dvadeset puta napamet! 

6. Prouči  peti  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

7. Prouči  šesti  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

8. Prouči  sedmi  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

9. Prouči  osmi  ajet  napamet,  ponavljajući  ga dvadeset puta! 

10. Prouči  ajete  od  petog  do  osmog,  kako  bi  ih povezao, dvadeset puta napamet! 

 11. Prouči  ajete  od  prvog  do  osmog,  kako  bi  ih 

povezao i kako bi utvrdio ovo poglavlje, dvadeset puta napamet! 

 Na  spomenuti  način  nastoj  zapamtiti  Kur‘anska 

poglavlja vodeći računa pri tome da ne pamtiš dnevno više  od  osmine  hizba,  kako  se  nebi  umnožilo zapamćeno i kako bi tvoj hifz bio čvršći i jači.  

Kada odlučiš zapamtiti novo poglavlje, narednog dana, postupi na slijedeći način: 

 Prije  nego  pokušaš  zapamtiti  novo  poglavlje, 

napamet prouči predhodno poglavlje,  od prvog  ajeta do posljednjeg, dvadeset puta. Na  taj način dobro  ćeš utvrditi  ono  što  si  zapamtio.  Nakon  toga,  na  već spomenuti način, uči novo poglavlje.   

Pamćenje novih poglavlja uz obnavljanje naučenog 

 Hifz  će  izgubiti  svoju  čvrstinu  i  svoj  smisao 

ako  se  svede  samo  na  pamćenje,  izostavljajući ponavljanje predhodno naučenog. Onaj ko nauči čitav Kur‘an bez ponavljanja, uočit će da zaboravlja ono što je ranije zapamtio.  

Pamćenje  novih  poglavlja  i  obnavljanje  naučenog, najbolje ćemo spojiti na slijedeći način:  1. Podijeli Kur‘an na tri cjeline tako da deset džuzeva 

sačinjava  jednu  cjelinu. Prva  cjelina bi  sadržavala od sure En‐Nas do sure El‐Ankebut, druga cjelina bi  sadržavala  od  sure  El‐Kasas  do  sure  Junus,  a treća  cjelina  bi  sadržavala  od  sure  Et‐Tevbe  do sure El‐Bekare. 

13

2. Ako u danu pamtiš  jedno poglavlje, ponavljaj svakog dana četiri poglavlja. Tako postupaj sve dok  ne  zapamtiš  deset  džuzeva.  Kada  si zapamtio deset džuzeva,  to  jeste, od  sure En‐Nas do sure El‐Ankebut, prekini sa pamćenjem novih  poglavlja.  Tokom  narednog  mjeseca nemoj  pamtiti  nova  poglavlja,  već  ponavljaj naučeno.  Svakog  dana,  učeći  napamet, ponavljaj osam poglavlja.  

 3. Nakon  što  si mjesec dana ponavljao naučeno, 

nastavi  pamtiti  nova  poglavlja.  Uči  jedno  ili dva  poglavlja  dnevno,  zavisno  od  tvojih mogućnosti.  Nemoj  zaboraviti  da  ponavljaš cjelinu,  odnosno,  deset  džuzeva  koje  si  već zapamtio (od sure En‐Nas do sure El‐Ankebut). Postupaj  na  ovaj  način  sve  dok  ne  zapamtiš drugu cjelinu, to jeste, od sure El‐Kasas do sure Junus. 

 4. Kada  si  zapamtio  i  drugu  cjelinu  prekini  sa 

pamćenjem  novih  poglavlja  u  naredna  dva mjeseca.  Dva mjeseca  iskoristi  za  ponavljanje naučenih dvadeset džuzeva, od sure En‐Nas do sure  Et‐Tevbe.  Svakog  dana  ponavljaj,  učeći napamet,  osam poglavlja. 

 

5. Nakon  što  si  dva  mjeseca  ponavljao  naučeno, nastavi pamtiti treću cjelinu, od sure Junus do sure El‐Bekare. Uzimaj  jedno  ili dva poglavlja dnevno, zavisno od  tvojih mogućnosti. Redovno ponavljaj, učeći  napamet,  dvije  cjeline  koje  si  zapamtio,  od sure  En‐Nas  do  sure  Et‐Tevbe.  Postupaj  na  ovaj način sve dok ne zapamtiš cijeli Kur‘an. 

 6. Kada si naučio cijeli Kur‘an, ponavljaj prvu cjelinu, 

od  sure  En‐Nas  do  sure  El‐Ankebut.  Neka ponavljanje traje mjesec dana, a učit ćeš (napamet) polovinu džuza dnevno. 

 7. Kada  završiš  s  prvom  cjelinom,  kreni  sa 

ponavljanjem  druge,  srednje,  cjeline,  od  sure  El‐Kasas do sure Junus. Neka ponavljanje traje mjesec dana.  Uči  polovinu  džuza  dnevno,  a  uz  to  uči osam poglavlja iz prve cjeline.  

 8. Nakon  toga,  ponavljaj  treću  cjelinu,  od  sure  Et‐

Tevbe do sure El‐Bekare u trajanju od mjesec dana, učeči svaki dan po  jedan džuz  i  još  jedan  iz dijela od sure En‐Nas do sure Junus. 

 Nastaviće se inšaAllah! 

 

ZAPOSTAVLJANJE HIFZA  

Često puta se može  čuti kako vjernik  (musliman) govori: „Ja ne želim da učim napamet puno ajeta! Šta ako  ih zaboravim?! To  je zaista veliki grijeh!“ Ovakav stav  i odnos prema Kurʹanu    je zauzeo, možda na osnovu  slijedećih hadisa koji govore o kaznama onoga koji zaboravi Kurʹan.  

Kaže Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Ko bude učio Kurʹan, a zatim ga zaboravi, na Sudnjem danu će se sakat susresti sa Allahom.“ (Ahmed i Ebu‐Davud) „Predočene su nagrade mog ummeta, pa čak i trun koji čovjek iznese iz džamije. Predočeni su mi i grijesi mog ummeta, i ja ne vidjeh većeg grijeha nego da čovjek zaboravi suru ili ajet koji su mu bili darovani.“ (Ebu Davud i Tirmizi)  

Ova dva hadisa spadaju u red  slabih hadisa i kao takvi ne mogu služiti kao validni šerijatski dokazi (da bi se moglo reći da je zaboravljanje ajeta veliki grijeh). (opširnije možete pročitati u Misbahu br. 7)  

Zaboravljanje ajeta nije velik grijeh, već  se  smatra pokuđenih  (mekruhom),  jer  je  rezultat neobnavljanja Kurʹana. Šejh bin Baz, u vezi sa zaboravljanjem Kurʹana kaže: „...nema u tome grijeha, jer svaki čovjek zaboravlja. I sam Poslanik, Allah mu se smilovao i spasio ga, je govorio: „Zaista sam ja čovjek poput vas, zaboravljam kao što i vi zaboravljate.“ (Buharija i Muslim)              

 Zato,  draga  sestro,  požuri  i  zaposli  svoj  jezik  izgovaranjem  Allahovih  veličanstvenih  ajeta,  mozak razmišljanjem o nenadmašivom govoru, i srce sjećanjem na Vječnog i Mudrog! 

14

                                                                                                                                                                           Skraćeno iz Misbaha br. 7

Pripremila: Ummu Tejma Kako se mi pripremamo za našu smrt? Jesmo li danas razmišljali o našoj smrti? Šta nas to čeka poslije ovog 

života? To su pitanja koja bi trebali da sebi postavljamo svaki dan, jer ne znamo kad će nam doći taj čas, smrt i šta nas čeka? Jer, svi mi griješimo, po nešto uvidimo a po nešto ne, pa se moramo priupitati svako veče: šta smo danas radili, dali smo nekom nešto skrivili, dali smo klanjali dva rekata nafile namaza, dali smo udijelili 

kakvu sadaku, itd. To su neka od pitanja s kojim bi se trebali pozabaviti svakodnevno, jer smrt je blizu i sve više nam se bliži. 

 Šta je to smrt? 

 

Kada dođe melek  smrti  i  iščupa dušu  tada naše  tijelo umire, ali duša ostaje u kaburu živa,  sve do Sudnjeg dana kada i tijelo bude vraćeno u oblik u kojem  je  bilo  kada  mu  je  duša  uzeta.  Da  li  sa završetkom  života    nestaje  naših  briga?  Kako  za koga, svi ćemo biti pitani ista pitanja, a to su, kao što nam se prenosi od Božijeg poslanika, sallallahu alejhi ve  sellem,  :“Kada  se  osoba  položi  u  kabur  i  njegovi drugovi se udalje toliko da on još čuje topot njihove obuće, dođu mu dva meleka, posade ga i kažu mu:‐Šta si ti mislio o ovom čovjeku, Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem? – Svjedočim da  je on Božiji  rob  i Njegov poslanik‐  rekne on. –Pogledaj‐  rekne mu  se‐  svoje mjesto u Džehennemu koje ti je Allah zamijenio mjestom u Džennetu. On će ih‐ kaže  Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  vidjeti istovremeno oba, a što se  tiče poricatelja  ili  licemjera, oni će odgovoriti:‐ Ne znam. Ja sam govorio ono što je govorio svijet. – Ni znao, ni učio!‐ bit će mu rečeno, a zatim će biti jako udaren željeznim čekićem u potiljak i kriknut će toliko da  će to  čuti onaj koji ga prati  izuzev  ljudi  i džina.“  (El‐Buhari)  

Iz  ovog  hadisa  vidimo  kako  ćemo  biti ispitivani  kada  nas  spuste  u  naše  kaburove,  a  to  je sami početak našeg ispitivanja,  jer ćemo tu čekati na Sudnji dan, gdje će biti ispit za svako djelo koje smo počinili, a Allah oprašta kome On hoće. 

 

Osman, radijallahu anhu, kada bi stao pored kabura, toliko bi plakao da bi natopio  bradu suzama. Neko mu reče:  

Ne  plačeš  kad  se  spomene  Džennet  i Džehennem,  a plačeš kad  si pored ovoga? On  reče: Allahov  poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  je kazao: “Kabur je prvo ahiretsko prebivalište. Ko u njemu uspije, biće mu lakše u onome što dolazi nakon njega, (kao što  je  iščekivanje  i  polaganje  računa  na  Sudnjem danu, prelazak preko Sirata, mjerenje dobrih  i  loših djela i sl.) a ko u njemu ne uspije, biće mu teže u onome što dolazi nakon njega.“ (Et‐Tirmizi)   

Zato  moramo  požuriti  sa  sticanjem  dobrih djela, s tim što ne znamo  kad nam je smrt propisana, a na to nas upozorava naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,: „Požurite sa činjenjem dobrih dijela prije nego li vas zadesi (jedno od ) sedam iskušenja! Zar odugovlačite dok vas snađe bijeda, kad ćete zaboraviti (na dobra djela), ili  kakvo  nasilje,  ili    teška  bolest,  ili  duboka  starost,  ili  iznenadna  smrt,  ili    dok  se  ne  pojavi Dedždžal  ili  smak svijeta, a smak svijeta je užasniji i gorči!“ (Et‐Tirmizi)   

Zaista  trebamo  požuriti  sa  pokajanjem  i istigfarom  jer  kad  nam  dođe melek  smrti  da  nam iščupa dušu kasno je onda kajati se, jer nam je Resul, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  kazao:  „Kada  se  dženaza postavi (položi)  i  ljudi  je ponesu na svojim ramenima, pa ako  je  dobra  ona  kaže:  Požurite! A  ako  je  loša,  ona  veli svojoj obitelji: Teško meni, kuda idete sa mnom? Njen glas čuje svako osim čovjeka, a da ga čovjek čuje, onesvijestio bi se!“ (El‐Buhari) 

15

Dali je istina, kao što bi se reklo, lahko je umro biti će mu lakše ili je to znak da je bio dobar vjernik?  

Odgovor:  Nije,  jer  je  čak  naš  Poslanik, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  imao  muke  prilikom smrti, a to se prenosi od Aiše, radijallahu anha, kada je  rekla:„Ne  zavidim nikome na  lahkoj  smrti, nakon  što sam vidjela žestinu smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“ (Et‐Tirimzi)   

Prošireno  je  shvatanje  među  ljudima  da  je smrt  osobe  odraz  njenog  stanja,  odnosno  da  dobri ljudi,  po  ovom  shvatanju,  umiru  laganom  smrću,  a loši  ljudi,  umiru  teškom  smrću.  Takvo  shvatanje demantuje  ovaj  hadis. Da  je,  prema  tom  shvatanju, iko  trebao  imati  laganu  smrt,  imao  bi  je  Allahov 

Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  jer  njemu  na ovom  svijetu  nema  ravnog.  No  on  je,  ipak,  imao velike muke  prilikom  umiranja  što,  s  druge  strane, demantuje ovakva poimanja. Pa čak nam je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to ukazao da vjernik ne umire bez ikakvih poteškoća, kada  je rekao: „Vjernik umire  sa  znojem na  čelu.“  (Et‐Tirmizi) Učenjaci  ističu dva moguća  razloga  radi  kojih  se  vjernik  znoji  na samrti.  Jedni misle  da  se  on  znoji  zbog muka  koje osjeti prilikom umiranja, dok drugi misle da se znoji od  stida. Naime, kada mu melek  smrti  saopći vijest da je došlo vrijeme da napusti ovaj svijet, on se oznoji od stida kako će pred Allaha.  

Korištena literatua: „Zbirke hadisa od El‐Buharija i Et‐Tirmizija“ 

Pripremila: Ummu Faruk Šiljić Samim tim što se razlikuje narav od osobe do osobe – razlikuje se i reakcija u stanju ljutnje i žestoke svađe među bračnim parovima. Neki ljudi mogu obuzdati svoje nerve te razgovarati sa smirenošću  i blagošću pri bilo kojem problemu ili nemaru. Međutim, postoje i oni koji upotrebljavaju ruku prije jezika, i prije nego što žena išta zausti da kaže njegova ruka se već spustila na nju. Ovakva problematika, gledajući na različitost mentaliteta u pogledu njenog prihvatanja, donijela je mnoštvo neprebrodivih  problema koji se najčešće 

završavaju puštanjem žene, raspadom i otuđenosti članova porodice. Obrada ove problematike od nas zahtjeva da pogledamo u šerijatske tekstove i pravila kako bismo postavili mjerila za supružnike, jer je Allahova knjiga 

i prizma kroz koju gledamo sve naše životne postupke između kojih je i bračni život.      

Praksa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u ophođenju sa ženama 

 Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  nikada 

nije udarao žene, kako  se prenosi u hadisu od Aiše da  je  rekla:  ʹʹAllahov  poslanik,  sallallahu  alejhi  ve sellem, nije udarao svoga slugu, niti je svojom rukom išta  udarao.ʹʹ  Ono  što  je  on,  sallallahu  alejhi  ve 

sellem,  želio  svojim  suprugama,  želio  je  i  drugim ženama sahabijkama.  

 Fatima bintu Kajs, nakon što  ju  je njen muž 

Amr  b.  Hafs  nepovratno  pustio,  odlazi  Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da ga obavijesti, na što  je on,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  savjetuje  sledećim riječima: ʹʹKada prođe tvoj priček, obavijesti me.ʹʹ  

16

Ona dalje kaže:  ʹʹKada  je  istekao moj priček, spomenula  sam mu  da  su me Muʹavija  b.  Sufjan  i Ebu  Džehm    zaprosili,  pa  je  Allahov  poslanik, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  rekao:  ʹŠto  se  tiče  Ebu Džehma,  on  ne  spušta  bič  sa  svoga  ramena,  a Muʹavija  je  puki  siromah,  nema  imetka. Udaj  se  za Usamu  b.  Zejda!ʹ  Međutim,  on  mi  se  nije  sviđao. Zatim  je  ponovio:  ʹUdaj  se  za  Usamu!ʹ  To  sam učinila, a Allah, Uzvišeni, dade mnogo dobra u tom braku te bih sretna sa Usamom.“ 

  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  nije  joj 

savjetovao  da  se  uda  za  Ebu  Džehma,  jer  je  on mnogo  tukao  žene. En‐Nevevi,  rahimehullah,  tvrdi: „Ovo  je  mišljenje  najispravnije,  a  dokaz  za  to  je predaja,  poslije  ove  gore  navedene  koju  spominje Muslim, u kojoj se kaže da je Ebu Džehm često tukao svoje bračne druge.“  

Kada  je  Habiba,  radijallahu  anha,  zatražila razvod  braka  zbog  fizičkih  napastovanja  muža, Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  nije  joj  to zabranio. Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da  je Habiba  bintu  Sehl  bila  udata  za  Sabita  b.  Kajsa  b. Šemmasa,  koji  joj,  udarajući  je,  slomi  jedan  tjelesni ud.  Ona  je  došla  Allahovom  poslaniku,  sallallahu alejhi ve sellem,  i požalila se na muža. Vjerovjesnik, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  pozvao  je  Sabita  i  rekao mu:  ʹʹUzmi  dio  od  njenog  imetka  i  rastavi  se  sa njom!ʹʹ  On  upita:  ʹʹA  zar  je  to  ispravno  Allahov poslaniče?ʹʹ Rekao  je: ʹʹDa!ʹʹ  ʹʹJa sam  joj kao mehr dao dvije  bašče,  i  one  su  sada  u  njenom  vlasništvuʹʹ  ‐ rekao  je.  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  reče: ʹʹUzmi  ih  i rastavi se od nje!ʹʹ pa  je on  to  i učinio. El Begavi  kaže:  ʹʹU  ovom  hadisu  je  dokaz  da  je  ženi dozvoljeno da  se  iskupi  imetkom  (svojim mehrom), kada je muž radi preodgoja udari.ʹʹ 

  Šerijatski razlog kažnjavanja žene 

 Kaže  uzvišeni  Allah:  ʹʹA  one  čijih  se 

neposlušnosti  pribojavate,  vi  ih  posavjetujte,  a onda se od njih u postelji rastavite, pa ih i udarite.ʹʹ (En‐Nisa, 34.) 

Riječi  nušuzehunne  znače  njihovu neposlušnost  i  neizvršenje  onoga  čime  ih  je  Allah Uzvišeni  zadužio  od  pokornosti  prema muževima, dok  riječi  en‐nušuz  znači  i  međusobnu  mržnju između  supružnika.  Komentarišući  ovaj  ajet,  Šafija kaže:  ʹʹOvdje  imamo  dokaz  da  postoje  određeni 

stepeni u kojima se žena kori i kažnjava, pa ako muž primjeti  kod  svoje  supruge  neki  loš  postupak    ili govor, on će je prvo posavjetovati. Ukoliko nastavi sa svojom  neposlušnošću    rastavit  će  se  sa  njom  u postelji, a ako opet bude ustrajna na tome, udarit će je.ʹʹ 

 Pravila kažnjavanja neposlušne žene  

1. Udarac koji neće izazvati ozljedu  Kaže Et‐Taberi:  ʹʹUdaranje neposlušne žene, koje 

je Allah dozvolio mužu, odnosi  se na udaranje koje ne nosi fizičke posljedice.ʹʹ 

Muhadisi  su  protumačili  da  fizičko kažnjavanje žene koje ne izaziva ozljedu jeste udarac koji  nije  žestok  i  neugodan,  a  takav  udarac  onda mora da bude blag i sa nekom lahkom stvari kao što je  misvak i sl. 

 Prenosi  se  od  Sulejmana  ibni  Amra  el‐

Ahvesa  a  on  od  svoga  oca  da  je  čuo  Allahovog Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  na  oprosnom hadždžu,  nakon  što  je  zahvalio Allahu Uzvišenom, spominjući  Njegove  savršene  atribute  kojih  je dostojan,  opomenuo  je  i  posavjetovao  riječima:  ʹʹI lijepo  sa  ženama  postupajte,  jer  su  one  zatočenice kod vas. Ništa drugo vi od njih nemate,  izuzev ako očit  razvrat  počine.  Pa  ako  to  urade,  onda  ih napustite  u  postelji,  i  udarite  ih  toliko  da  ih  ne ozlijedite.ʹʹ  

2. Izbjegavanje udaranja po licu  Hakim  ibni Muʹavija prenosi  od  svog  oca da  je 

neki  čovjek  upitao  Allahovog  Poslanika,  sallallahu alejhi ve sellem: ʹʹKakva prava ima žena kod muža?ʹʹ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ʹʹDa je hrani kao i sebe, da je oblači kao što se i on oblači, da je ne udara po licu, da joj ružan govor ne upućuje niti da je izbjegava osim u kući.ʹʹ 

  

Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, uputa ljudima u ovoj tematici  

 

17

Među  ashabima  je  bilo  onih  koji  su  bili žestoki,  pa  su  pribjegavali  fizičkom  kažnjavanju smatrajući  to  sredstvom  za  disciplinovanje  žene. 

Međutim,  bilo  je  i  onih  koji  su  bili  nježni,  blagi  i samilosni. Evo nekih primjera za prvu skupinu.  

 Prenosi Muhamed  b. Omer  b. Abdulah  El‐

Umer, od Nafiʹa da  je  rekao:  Čuo  sam  Safiju   da  je rekla:  ʹʹOmer  bi me  znao  udariti  da  bi mi  se  pojas isprepleo, a jednom me je udario vješalicom.ʹʹ  

 Prenosi Džafer b. Gajas od Hišama, a on od 

svog  oca  da  je  rekao:  ʹʹZubejr  je  bio  veoma  strog prema  ženama  i  znao  je  lomiti udove  za  koje  bi  ih povukao.ʹʹ  

 Prenosi  se od Gandera, a on od Šuʹbe, a on 

od Sala b.ʹAta, a on od  svoga oca da  je Abdulah b. Omer  rekao:  ʹʹNemoj  udariti  svoga  slugu,  a  udaraj svoju ženu i dijete.ʹʹ   A što se tiče druge skupine imamo primjer u jednom ensariji kada je rekao u stihovima.  

Vidim ljude kako udaraju bračne druge svoje. Desnica mi se osušila ako ja udarim Zejnebu svoju. 

 Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je prema 

prvoj kategoriji  imao stav kojega prenosi ashab  Ijjaz b. Abdullah b. Abdullah b. Ebi Zubab, koji prenosi: ʹʹNe  udarajte Allahove  robinje.ʹʹ Nakon  toga mu  je došao  Omer,  radijallahu  anhu,  i  rekao:  ʹʹAllahov poslaniče,  žene  su  zbog  ovog  postale  drske  i nepokorne  svojim  muževima!ʹʹ  Pa  je  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio da se fizički kazne i  to  je  učinjeno.  Nakon  toga  je  u  porodicu Muhammeda,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  dolazilo mnogo žena, pa kada  je  svanulo  rekao  je. „Porodici Muhamedovoj  je  ove  noći  naizmjenice  došlo sedamdeset  žena,  svaka  od  njih  se  tužila  na  svoga muža, zar to nisu najbolji ljudi među vama.“  

 Kaže El Begavi: ʹʹU ovom hadisu je dokaz da 

je  dozvoljeno  fizički  kažnjavati  ženu  ukoliko uskraćuje mužu njegova bračna prava.  

Davanjem prednosti sunnetu nad Knjigom u pogledu propisa udaranja možda  je  razlogom  što  je Vjerovjesnik,  sallallahu alejhi ve  sellem, zabranjivao njihovo udaranje prije silaska ajeta.  

Zatim su se žene uzoholile, pa je dozvolio da se  udaraju,  a  Kurʹan  je  došao  kao  potvrda  toga. Međutim,  kada  su  ljudi  pretjerali  sa  udarcima, obavijestio  ih  je  da  je  udarac  dozvoljen  u  slučaju drskog  i osornog ponašanja žene, ali  je strpljivost sa njima i izbjegavanje udaranja ljepše i bolje.  

 Od Resullullaha,  sallallahu  alejhi ve  sellem, 

se prenose i sljedeće riječi: ʹʹNeka niko od vas ne bičuje svoju ženu kao što se bičuje deva, a zatim sa njom krajem dana stupi u intimni odnos.ʹʹ 

Ibn Hadžer kaže:  ʹʹPolno općenje  i sastajanje u  postelji  poželjno  je  i  ispravno  samo  uz  sklonost duše  i  želje  za  sastajanjem,  a  onaj  ko  je  izbičevan obično  izbjegava  onoga  ko  ga  je  bičevao,  pa  je Allahov  poslanik  sugerirao  na  pogrdnost  tog postupka. Ukoliko je udarac neizbježan, onda neka to kažnjavanje  bude  blagim  udarcem  kako  nebi prouzrokovalo potpunu odbojnost. Nikako ne  treba pretjerivati  u  kažnjavanju  i  udaranju  žene  ali, također,  ne  treba  to  u  potpunosti  zanemariti.ʹʹ  (op. šer.  rec.  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  kaže: „Najbolji među vama su oni koji su najbolji prema svojim bračnim drugama, a  ja sam najbolji prema svojim bračim drugama.“  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, nikada  nije  udario  neku  od  svojih  supruga,  a, nesumnjivo, da je njegova, sallallahu alejhi ve sellem, uputa ‐ najbolja uputa)    

Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je znao za plahovitost  i razdražljivost nekih  ljudi pa im  se  zato podstičući  ih da obuzdaju  svoju  srdžbu, obratio  sljedećim  riječima:  “Nije  junaštvo  u  hrvanju (dvobojima) nego je junaštvo savladati se pri srdžbi.“          

Preuzeto iz knjige: ʹʹProblemi iz intimnog života supružnikaʹʹ 

 

18

Pripremila: Ummu Safija

Hvala neka je Allahu, salavat i selam neka je na Allahovog Poslanika 

 Uspjeh ovog ummeta vezan je za pridržavanje izvornih principa islama kao i njegovih savršenih 

propisa, zasnovanih na kurʹanu i sunnetu. To se pokazalo u praksi muslimana koji u kratkom vremenu postaše predvodnicima i uzorom cijelom čovječanstvu. Nije se tome čuditi kada znamo da je Mudri i Sveznajući Allah, subhanehu ve teʹala, objavio ovu vjeru i zagarantovao njeno očuvanje, te je obećao pomoć onima koji je se 

pridržavaju.  

Slijeđenje  Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  i  prihvatanje  njegovog  pravca  i  sistema života  je  ugrađeno  u  drugi  dio  šehadeta  ‐Muhammedun  resulullah‐.  Na  sudnjem  danu  će ljudima  biti  po  tome  suđeno  jer  je  to  uz  Kurʹan Zakon  ove  vjere,  koju  je  Uzvišeni  objavio  cijelom čovječanstvu  do  kraja  ovog  svijeta.  Suprotno sunnetu  jeste  bidʹat,  novotarija  u  vjeri  koja predstavlja  falsifikat njenih propisa  i koju Uzvišeni Allah, subhanehu ve teala, prezire i ne prima. 

Sunnet u arapskom označava put  ili pravac bio  on  dobar  ili  loš,  a  u  terminologiji  učenjaka islamskog vjerovanja označava uputu na kojoj je bio Allahov  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  i njegovi  ashabi,  znanjem,  uvjerenjem,  govorom  i djelom.  To  je  sunnet  koji  je  obavezno  slijediti,  a njegovi sljedbenici su pohvaljeni, a prekoreni su oni koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga je rečeno: ʹʹTaj i taj čovjek  je od ehlus‐sunneta,tj.,on slijedi ispravan i pohvalan pravacʹʹ. 

Hafiz  ibn  Redžeb  kaže:  ʹʹSunnet  je  pravac kojim  se  hodi,  tj.  pojam  obuhvata  pridržavanje onoga na čemu je bio Vjerovjesnik, salallahu alejhi ve sellem,  i  njegovi  ispravni  nasljednici  u  vidu uvjerenja, djela i govora. Ovo je potpuni sunnet.  

Šejhulislam ibn Tejmijje kaže: ʹʹSunnet je ono o  čemu  postoji  šerijatski  dokaz.  To  je  pokornost Allahu  i  Njegovom  Poslaniku,  salallahu  alejhi  ve sellem, ili su to drugi činili u njegovom vremenu, ili ga nije činio i drugi ga nisu činili u njegovom   

 vremenu, zato što nije postojalo ono što bi  iziskivalo rad po njemu, ili je postojala zapreka za to.ʹʹ 

U  ovom  značenju  sunnet  bi  se  mogao definisati  kao  ʹSlijeđenje  predanja  Allahovog Poslanika,  salallahu  alejhi  ve  sellem,  nutrinom  i vanjštinom.  Slijeđenje  prvih  generacija,  prethodnika iz reda muhadžira i ensarija. 

Džemat  u  arapskom  jeziku  označava okupljanje  i  sastajanje. U  suprotnom  je  značenju  od razilaženja. 

Ibn  Faris  kaže:  ʹʹTemeljni  harfovi  ove  riječi ukazuju  na  sjedinjenje  određene  stvari.  Džemat  u terminologiji  učenjaka  islamskog  vjerovanja predstavlja prethodnike ovog ummeta bili oni ashabi, tabini ili oni koji ih slijede sve do Sudnjega dana. Oni koji  su  se  ujedinili  oko  jasne  istine  iz  Kurʹana  i sunneta. 

Abdulah  ibn Mesud,  radijallahu anhu, kaže: ʹʹDžemat  je  ono  što  je  u  saglasnosti  sa  istinom,  pa makar čovjek bio samʹʹ. 

Nuajm  ibn Hammad kaže:  ʹʹTo znači, ako  se Džemat  iskvari, pridržavaj  se onoga na  čemu  je bio prije nego što se iskvario pa makar bio i sam. Tada si ti sam Džemat.“ 

Ehli  sunnet  vel‐džemaʹt  su  oni  koji  su  na onome na  čemu  su bili Vjerovjesnik,  salallahu alejhi ve  sellem,  i  njegovi  ashabi.  Oni  se  pridržavaju Vjerovjesnikovog, salallahu alejhi ve sellem, sunneta. Oni su tabiʹini i vođe upute koji ih slijde.   

19

To su oni koji su ustrajni u slijeđenju i čuvaju se od uvođenja  novotarija,  u  bilo  kojem  prostoru  i vremenu. Oni ostaju  i potpomognuti su do Sudnjeg dana.  

Od  Avfa  ibn  Malika,  radijallahu  anhu  se prenosi  da  je Allahov  Poslanik,  salallahu  alejhi  ve sellem, rekao: ʹʹŽidovi su se razišli na sedamdeset jednu skupinu.  Jedna  je  u  Džennetu  a  sedamdeset  u  vatri. Kršćani  su  se  razišli  na  sedamdeset  dvije  skupine. Sedamdeset  jedna  je u vatri a  jedna  je u Džennetu. Tako mi onoga u čijoj je ruci Muhamedova duša, moj ummet će se razići na sedamdeset tri skupine. Jedna je u Džennetu a sedamdeset  dvije  u  vatri.ʹʹ  Rečeno  je:  ʹʹAllahov Poslaniče a ko su oni?ʹʹ odgovorio je: ʹʹDžematʹʹ.  

U  Tirmizijevoj  predaji  od  Abdullaha  ibn Amra  prenosi  se  da  su  rekli:  ʹʹA  ko  je  ta  skupina, Allahov  Poslaniče?ʹʹ  Odgovorio  je:  ʹʹOna  koja  se pridržava onoga na čemu sam ja i moji ashabi.ʹʹ 

 

Spašena grupa  

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ju je izdvojio kada je spominjao skupinu rekavši: ʹʹSve su u Vatri osim jedne.ʹʹ, tj., ona nije u Vatri.  

 

Potpomognuta skupina  

Od Muavije, radijallahu anhu, prenosi se da je  čuo  Allahovog  Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem, kako govori:  ʹʹNeprestano  će  jedna grupa  iz moga  Ummeta  izvršavati  Allahovu  naredbu. Neće im naštetiti onaj ko  ih napusti  ili  im  se  suprostavi, sve  dok  ne  dođe  Allahova  odredba,  a  oni  su prepoznatljivi među ljudima.ʹʹ 

 

Oni  koji  se  pridržavaju  Allahove  knjige  i sunneta  Njegovog  Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  te  onoga na  čemu  su bile prve prethodne generacije iz reda muhadžira i ensarija. 

Zato  je  Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  o  njima  rekao:  ʹʹOna  na  čemu  sam  ja  i moji ashabi.ʹʹ,  tj., oni su na  istome na  čemu sam  ja  i moji ashabi. 

 

Oni su  lijep uzor, upućuju na  Istinu  i po njoj postupaju     

Ejjub  Es‐Sihtijani  kaže:  ʹʹU  sreću mladića  i nearapa  spada  da  ih  Allah  uputi  na  učenjaka  od sljedbenika sunneta.ʹʹ 

Fudajl ibn Ijad kaže: ʹʹAllah ima svoje robove kojima  će  oživjeti  pokrajine,  a  oni  su  sljedbenici sunneta. Ko shvati šta mu ulazi u njegov stomak od 

onoga  što  mu  je  dozvoljeno,  spada  u  Allahovu stranku.  

 

Sljedbenici  sunneta  su  odabranici  među ljudima,  koji  zabranjuju  novotarije  i  spriječavaju novotare da ih čine 

Ebu Bekr ibn Ajjaš je upitan: ʹʹKo je sunnija?ʹʹ odgovorio je: ʹʹOnaj, kada se spomenu strasti on se ni za jednu od njih fanatično ne veže.ʹʹ 

Šejhulislam  Ibn‐Tejmije  spominje: ʹʹSljedbenici sunneta su najbolji ljudi u Ummetu i oni su  umjereni  na  ispravnom  putu,  putu  istine  i sredine.ʹʹ 

 

Sljedbenici  Sunneta  su  usamljenici  (garibi) kada se ljudi iskvare 

Od Ebu‐Hurejre, radijallahu anhu, se prenosi da  je  Allahov  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, rekao:  ʹʹIslam  je  počeo  sa usamljenicima  (pojedincima)  i ponovo  će  biti  usamljen  kao  što  je  počeo,  pa  blago  li usamljenicima.ʹʹ (Muslim) 

U predaji od imama Ahmeda ibn Hanbela od Abdullaha  ibn Mesuda  se prenosi da  je  rečeno:  ʹʹKo su  usamljenici,  Allahov  Poslaniče?ʹʹ  Odgovorio  je: ʹʹLjudi tuđinci u svojim plemenima.ʹʹ 

U  drugom  predanju  koje  prenosi  imam Ahmed  stoji:  ʹʹOni  koji  su  ispravni  kada  se  ljudi pokvare.ʹʹ  

Sljedbenici  sunneta  su  usamljenici  među mnoštvom sljedbenika novotarija strasti i sekti. 

Sljedbenici  sunneta  nose  znanje  i  ljudi  su tužni zbog rastanka sa njima. 

Sljedbenici  sunneta nose znanje  i  štite ga od iskrivljavanja  ekstremista,  svojatanja  besposličara  i tumačenja neznalica. 

Zbog  toga  je  Ibn‐Sirin  rekao:  ʹʹAshabi  nisu pitali za lance prenosilaca, ali kada se desila smutnja rekli su:  ʹʹNaslovite vaše prenosioce.ʹʹ Gledalo bi se u sljedbenike  sunneta  i  njihov  hadis  bi  se  uzimao. Gledalo  se  u  sljedbenike  novotarija,  pa  se  njihov hadis ne bi uzimao. 

Sljedbenici  sunneta  su  oni  za  kojima  ljudi žale  kada  ih  napuste.  Zato  je  Ebu‐Ejjub  Es‐Sihtijani rekao:  ʹʹKad  budem  obaviješten  o  smrti  nekog  od sljedbenika  sunneta,  kao  da  sam  izgubio  jedan  od svojih tjelesnih organa.ʹʹ 

20

Takođe,  rekao  je:  ʹʹOni  koji  priželjkuju  smrt sljedbenika  sunneta  žele  da  ugase  Allahovo  svjetlo svojim  ustima.  Allah  će  upotpuniti  svoje  svjetlo makar bilo mrsko nevjernicima.ʹʹ  

Iz knjige: „Svjetlost sunneta i tama bidʹata“

Preveo: Čaušević Enes

Četvrti veliki grijeh 

Spolno općenje tokom mjesečnog ciklusa  

Allah,  dželle  šanuhu,  zabranio  je  spolno općenje  u  mjesečnom  ciklusu:  „I  pitaju  te  o mjesečnom pranju. Reci:  ʹTo  je neprijatnost.ʹ Zato ne općite sa ženama za vrijeme mjesečnog pranja, i ne prilazite im dok se ne okupaju.“ (El‐Bekara, 222.) Budući  da  se  radi  o  neprijatnosti, Allahova,  dželle šanuhu,  mudrost  iziskuje  da  zabrani  Svojim robovima neprijatnost. Termin  fil‐mehid, spomenut u ajetu  znači  mjesto  odakle  otiče  krv  prilikom mjesečnog pranja, odnosno, ženski spolni organ. Pod neprilaženjem misli  se  na  neupražnjavanje  spolnog odnosa, ne misli se na – sjedenje  ili dodirivanje.  Jer, za razliku od spolnog odnosa, to  je dopušteno, čak i naslađivanje  ženinim  tijelom,  osim  spolnog  organa, je  dopušteno.  Spolno  općenje  sa  ženom  dok  je  u mjesečnom  ciklusu  je  zabranjeno  po  konsenzusu islamskih  učenjaka  i  spada  u  velike  grijehe.  To  se zaključuje na osnovu prijetnje u hadisima  za onoga ko obljubi ženu dok je u mjesečnom ciklusu. Ahmed i četverica  autora  Sunena   sa  autentičnim  lancem prenosilaca  zabilježili  su  da  je  Ebu‐Hurejra, radijallahu  anhu,  prenio  sljedeću  Resulullahovu prijetnju : „Ko priđe ženi dok je u mjesečnom pranju ili u njen  analni  otvor  ili  ode  gataru  i  povjeruje  mu,  već  je porekao ono što je Allah objavio Muhammedu.“  Pitanje:  Da  li  za  spolni  odnos  u  mjesečnom  ciklusu postoji iskupljenje?  

Odgovor: Četverica autora Sunena zabilježili su da  je Ibn‐Abbas,  radijallahu  anhuma,  onome  ko  priđe svojoj ženi u mjesečnom ciklusu naređivao da udjeli dinar,  ili  pola  dinara.  Neki  savremeni  učenjaci procijenili su to na 4,25 grama zlata,  

tako da prestupnik nakon što se pokaje i zatraži oprost, treba  udijeliti  siromasima  u  vrijednosti  od  jednog,  ili pola dinara, po svome izboru.  

Peti veliki grijeh Spolni odnos sa ženom u analni otvor 

 Allah, dželle šanuhu, kaže: „Žene vaše su njive 

vaše,  i vi njivama vašim prilazite kako hoćete...“  (El‐Bekare,  223.)  Ibn‐Abbas  kaže:  Njiva  el‐hars  je  mjesto ploda  djeteta,  rodiljka.  Riječi  »..i  vi  njivama  vašim prilazite  kako  hoćete..«,  znače,  kako  hoćete,  sprijeda, odzada,  ali  u  jedno mjesto,  kao  što  potvrđuju  hadisi. Ibnul‐Kajjim  kaže:  »Što  se  tiče  spolnog  odnosa  u duburu  (analni  otvor),  to  nijedan  poslanik  nije dozvolio, a ono  što  se pripisuje nekim prethodnicima, tj. da su to smatrali dozvoljenim, je pogrešno.» Šejh Ibn‐Baz,  rahimehullah, kaže:  »Spolno općenje  sa  ženom u njenu duburu je veliki grijeh i najružniji vid griješenja.»  Kažem:  Za  onoga  ko  to  upražnjava,  pritvrđena  je žestoka prijetnja. Od toga je:  

1‐ Analni  odnos  sa  ženom  vid  je  praktičnog nevjerstva  (kufrun ameli)  

Bilježi  Ahmed  i  autori  «Sunena»,  sa autentičnim  lancem  prenosilaca  od  Ebu‐Hurejre, radijallahu  anhu,  da  je  rekao:  Allahov  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Ko priđe ženi dok je u mjesečnom pranju  ili u njen analni otvor  ili ode gataru  i povjeruje  mu,  već  je  porekao  ono  što  je  Allah  objavio Muhammedu.“ 

Bilježi Et‐Taberani sa  lancem prenosilaca kojeg Albani,  rahimehullah,  smatra  autentičnim,  da  je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Onaj ko ženama prilazi u njihovu duburu, je nevjernik.“ 

  

21

2‐ Allah, dželle šanuhu, ga neće pogledati Bilježe  Et‐Tirmizi  i  En‐Nesai  sa  dobrim 

lancem prenosilaca, od Ibn‐Abbasa, radijallahu anhu, da  je  Allahov  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, rekao: „Allah, dželle  šanuhu, neće pogledati  čovjeka koji sa svojom ženom spolno opći u njenu duburu.“  3‐ Onaj ko to upražnjava je proklet 

Bilježi  Ahmed,  Ebu‐Davud  i  En‐Nesai,  sa autentičnim  lancem  prenosilaca  od  Ebu‐Hurejre, radijallahu anhu, da je rekao: Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Proklet je onaj ko svojoj ženi priđe  u  duburu.“  Bilježi  Et‐Taberani  sa  lancem prenosilaca od Ukbe b. Amira, radijallahu anhu, da je Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  rekao: „Allah, dželle  šanuhu,  je prokleo one koji  svojim ženama prilaze u njihove dubure.“  4‐ Onaj ko to upražnjava čini pederastiju 

Bilježi  Ahmed  i  En‐Nesai  u  «El‐Kubra»  od Amra b. Šuajba, od njegovog oca, od njegovog djeda, da  je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „To je mala pederastija: misleći na to da čovjek priđe svojoj ženi  u  duburu.“  Šejh  Ibn‐Baz,  rahimehullah,  kaže:» Prilaženje  ženi  u  duburu  je  vid  pederastije,  koja  je zabranjena  muškarcima  i  ženama,  prema  riječima Uzvišenog: „Vi činite takav razvrat kakav prije vas niko na svijetu nije činio...ʹ(El‐Ankebut, 28.).“ 

 Pitanje: Da li postoji iskup za onoga ko svojoj ženi priđe u duburu? 

Šejh  Ibn‐Baz,  rahimehullah,  kaže:  »Prema ispravnijem mišljenju  islamskih učenjaka, ne postoji iskup za onoga ko  svojoj ženi priđe u duburu. Tim činom, njegova žena ne postaje mu zabranjena, već je ona  i dalje njegova,  i ona ne  treba da mu  se u  tom velikom grijehu pokorava. Naprotiv, obavezna  je da mu to uskrati, i ukoliko se muž ne pokaje, da zatraži raskid braka.»  

Šesti veliki grijeh Pripisivanje mužu djeteta koje mu ne pripada   

Iskvarenost  žene  i  varanje  muža  na  polju časti uistinu je jedan od najružnijih i najgorih grijeha. Najveća  moguća  posljedica  nastala  kao  rezultat ženine  izopačenosti  i  prevare  jeste  miješanje rodoslovlja, tako što žena pripiše svome mužu dijete 

koje mu ne pripada. Da  je ovo djelo  jedan od najvećih velikih grijeha i zločina, uopće nije sporno pitanje. Uvaženi  šejh  Es‐Sefarejni  kaže:  »Ovo  djelo  spada  u najveće  i  najružnije  velike  grijehe.  Iz  njega  proizilazi miješanje rodoslovlja, prilikom čega dolazi do miješanja sa  zabranjenim  osobama  kojima  je  djete  pripisano  i bespravnog  nasljeđivanja.»  Bilježi  Ebu‐Davud  i  Ibn‐Hibban u svome «Sahihu», od Ebu‐Hurejre, radijallahu anhu, da  je  čuo Allahovog Poslanika,  sallallahu  alejhi ve sellem, kako za one povodom kojih je objavljen ajet o mulaʹani (prizivanju Allahovog prokletstva) kaže: „Koja god žena pripiše narodu onoga ko im ne pripada, kod Allaha neće imati nikakvog prava i Allah je neće uvesti u džennet.“ Iako  u  lancu  prenosilaca  ovog  hadisa  postoji  slabost, ajet  koji  govori  o mulaʹani  upućuje  na  žestoku  kaznu koja slijedi za ovaj zločin. Uzvišeni – po pitanju žene – kaže: „... a peti put da je stigne Allahova srdžba, ako on govori istinu!“  (En‐Nur, 9.)  

Učenjaci kažu: Allah, dželle  šanuhu,  joj prijeti srdžbom, zbog  toga što oni na koje se On rasrdi znaju istinu  a  bježe  od  nje  i  zbog  veličine  grijeha  kojeg  je počinila.  Ono što treba znati jeste da je prijetnja srdžbom gora od prijetnje prokletstvom, na što ukazuju ajeti o mula’ani.  

Sedmi veliki grijeh Nasilno oduzimanje ženinog vjenčanog dara  

 Vjenčani dar (mehr) je pravo koje pripada ženi, 

prema  riječima  Uzvišenog:  „...  i  draga  srca  ženama vjenčane  darove  njihove  podajte...“  (En‐Nisa,  4.) Znači:  Dajte  im  drage  volje,  ne  odugovlačite  i  ne zakidajte. Aiša i Ummu‐Seleme, radijallahu anhuma, su rekle:  Nema  ništa  gore  od  ženinog  mehra  i  nadnice radnika. Ataka na ženin mehr se ubraja u velike grijehe. Prijetnje koje su došle za to su slijedeće:  1- Ko to radi čini jasan grijeh 

22

Uzvišeni  kaže:  „Ako  hoćete  da  jednu  ženu pustite, a drugom se oženite, i jednoj od njih ste dali mnogo blaga, ne oduzimajte ništa od toga. Zar da joj to  nasilno  oduzmete,  čineći  očigledan  grijeh?“  (En‐Nisa, 20.) Hafiz  Ibn‐Kesir,  rahimehullah, kaže: »Znači: kada neki od vas hoće da se razvede sa svojom ženom, i na njeno mjesto oženi drugu, neka ništa od onoga što je prvoj  dao  ne  uzima, makar  se  radilo  o  tovaru  blaga. Ako  ipak  uradi,  i  uzme  od  onoga  što  je  dao  prvoj, počinio  je  očigledan  grijeh.»  Es‐Sa’di,  rahimehullah, kaže:  »Ovo je najveći vid nepravde i nasilja.» 

2- Poslanik  je  onoga  ko  to  čini  nazvao bludnikom 

Bilježi El‐Bezzar sa lancem prenosilaca kojeg Albani  smatra  autentičnim,  od  Ebu‐Hurejre, radijallahu  anhu,  da  je  rekao:  Allahov  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „ Ko oženi ženu uz vjenčani  dar,  a  namjerava  da  joj  ga  ne  dadne,  taj  je bludnik.“  3- Srest će Allaha, dželle šanuhu, kao bludnik 

Bilježi  Et‐Taberani  od Mejmuna  El‐Kerdija, od  njegovog  oca,  da  je  rekao:  Čuo  sam Allahovog Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  kako  kaže: „Koji god čovjek oženi ženu uz vjenčani dar, bio on velik ili mal, pa ne izvrši svoju obavezu, i kao takav umre, srest će Allaha na Sudnjem danu kao bludnik.“  4- Ovo djelo je jedan od najvećih grijeha kod Allaha, dželle šanuhu 

Bilježi  El‐Bejheki  u  djelu  »El‐Kubra«,  sa lancem  prenosilaca  od  Ibn‐Omera,  radijallahu anhuma, da  je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,  rekao:  „Od  najvećih  grijeha  kod  Allaha,  dželle šanuhu:  Čovjek  oženi  ženu  i  nakon  što  zadovolji  svoju potrebu  prema  njoj,  pusti  je  i  ode  sa  njenim  vjenčanim darom.“ 

 

Osmi veliki grijeh Zahtijevanje razvoda ili iskupa od strane žene, 

bez šerijatski opravdanog razloga  

Neke žene olahko  shvaćaju pitanje  razvoda, tako da neke traže razvod braka zbog običnih sitnica. Prilikom  bilo  kakve  svađe  ili  problema  ona  traži razvod  braka.  U  slučaju  bilo  kakvog  propusta  od strane muža,  svejedno bio namjeran  ili nenamjeran, ona  traži  razvod  braka,  misleći  da  se  ovakvo ponašanje uopće ne sučeljava sa Šerijatom. Obaveza žene  muslimanke  jeste,  prije  nego  zatraži  razvod braka,  treba  da  zna  da  se  njeno  traženje  razvoda braka  bez  šerijatski  opravdanog  razloga  ubraja  u velike  grijehe,  na  što  upućuje  i  praksa  Allahovog Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve  sellem.  Od  toga  je, slijedeće:   

1‐ Takva žena neće osjetiti džennetskog mirisa Bilježe autori «Sunena» od Sevbana, radijallahu 

anhu, da je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,  je  rekao:  „Koja  god  žena  bezrazložno  zatraži  od svoga muža razvod braka, neće osjetiti džennetskog mirisa.“ Riječ  «bezrazložno»  znači:  Bez  prijeke  potrebe pribjegavanja  tome.  Neki  učenjaci  kažu:  Bit  će  joj uskraćen džennetski miris makar i ušla u džennet. 

 2‐ To je svojstvo licemjera 

Bilježi  En‐Nesai  i  Ahmed,  sa  autentičnim lancem prenosilaca, od Ebu‐Hurejre,  radijallahu anhu, od  Vjerovjesnika,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  da  je rekao:  „One  koje  se  iskupe  ili  traže  razvod  braka  su licemjerke.“  Ibn‐Kesir  kaže:  »Riječi  el‐muhteliʹat  i  el‐mutenaziʹat znače: One koje  traže da se  iskupe  ili  traže razvod braka, bez opravdanog razloga, a licemjerke su zbog toga što kao i ostali licemjeri ne zaslužuju ulazak u Džennet zajedno sa prvima koji u njega uđu. A Allah, dželle šanuhu, najbolje zna.»   

Deveti veliki grijeh Nepravednost prema ženama 

 Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  je 

praktikovao  poligamiju,  ali  je  bio  najbolji  primjer  u pravednosti  među  ženama,  u  boravku  kod  njih, njihovom  odijevanju  i  trošenju  na  njih. Nepravednost prema  ženama  je  zabranjena  stvar,  i  za  onoga  ko  je nepravedan  prema  svojim  ženama  pritvrđena  je prijetnja. Bilježe autori «Sunena» sa autentičnim lancem prenosilaca,  od  Ebu‐Hurejre,  radijallahu  anhu,  od Allahovog Poslanika,  sallallahu  alejhi ve  sellem, da  je rekao: „Ko bude imao dvije žene, pa bude privrženiji jednoj na  štetu  druge,  doći  će  na  Sudnjem  danu  a  jedna  njegova strana  bit  će  nakrivljena.“  Eš‐Ševkani,  rahimehullah, kaže:  »U  ovom  hadisu  je  dokaz  o  zabrani privilegovanja  jednih žena nad drugima, ako se radi o stvarima  koje  čovjek  kontroliše,  poput  raspodjele, hrane, odijevanja, dok to nije dužan u stvarima koje on ne kontroliše, poput ljubavi i sl..»  Šejh  El‐Fevzan  kaže:  Ako  čovjek  ima  više  od  jedne žene,  obavezan  je  da  bude  pravedan  u  raspodjeli vremena  koje  kod  njih  provodi,  prema  riječima Uzvišenog: „S njima lijepo živite!“ (En‐Nisa, 19), „...ali ne  dopustite  sebi  takvu  naklonost  pa  da  jednu ostavite u neizvjesnosti.“ (En‐Nisa, 129.).  

23

 

Razlika  između  potpunog  i  djelimičnog zapostavljanja, jeste što kod potpune zapostavljenosti zapostavljena biva u neizvjesnosti. Pod  raspodjelom vremena  podrazumijeva  se  noćivanje  jer  se  obično tada čovjek nalazi u kući i spava u postelji zajedno sa svojom suprugom. Onaj ko radi noću, poput stražara i sl., treba da među ženama pravilno raspodijeli svoj dan,  tako  da  za  njega  dan  važi  kao  noć  za  nekog drugog. Treba da odvoji vrijeme  i  za one koje  su u mjesečnom  ili  postporođajnom  ciklusu,  tako  što  će spavati  kod  njih,  iako  neće  spolno  općiti.  Nema pravo da privileguje  jedne nad drugima u primjeni raspodjele, osim izvlačenjem (kur’a) ili uz saglasnost ostalih  supruga,  jer  ona  s  kojom  odpočne,  na  neki način  uživa  prednost  nad  ostalima,  a  pravednost među suprugama je obavezna (vadžib). Nema pravo da putuje sa nekom od njih osim nakon izvlačenja ili saglasnosti  ostalih  supruga,  jer  je  i  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sa svojim ženama to činio kada  bi  kretao  na  put,  i  išla  je  ona  čije  bi  ime  bilo izvučeno.  

Deseti veliki grijeh Proklinjanje 

 Bilježi  se  u  «Sunenu»  od  Vjerovjesnika, 

sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Nije vjernik ko kleveće,  proklinje,  ko  je  nemoralan  i  ko  je  podrugljiv.“ Riječ  leʹan  znači,  onaj  ko mnogo  proklinje  ljude  na način  koji  će  ih  udaljiti  od  milosti  njihovog Gospodara, bilo da ih proklinje direktno, poput riječi Allah  prokleo  tog  i  tog,  ili  indirektno,  poput  riječi, Allah  se  rasrdio  na  njega.  Žalosno  je  što  između ostalih i riječi prokletstva kruže među supružnicima, tako da muž proklinje ženu, žena muža, i pored toga što  je to vid griješenja prema Allahu, dželle šanuhu. Upitan  je  šejh  Ibn‐Baz,  rahimehullah, o ovoj pojavi, pa je odgovorio: »Proklinjanje žene od strane muža je ružna pojava,  koja  je  zabranjena  (haram),  čak  je  od velikih grijeha.»  Put  koji  treba  da  idu  svi  muslimani,  a  pogotovo supružnici,  su  riječi  Uzvišenog:  „Reci  robovima Mojim da govore  samo  lijepe  riječi:  ‐  jer bi  šejtan mogao  posijati  neprijateljstvo među  njima,  šejtan je,  doista,  čovjekov  otvoreni  neprijatelj.“  (El‐Isra, 53.)  Hafiz  Ibn‐Kesir  kaže:  »Naređuje  Slavljeni  i Uzvišeni Svome robu i Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da naredi Njegovim robovima ‐ vjernicima da govore  samo  pozitivan  govor  i  lijepe  riječi  a  u 

protivnom šejtan bi mogao posijati neprijateljstvo među njima  i  loš govor pretvoriti u  loša djela, što dovodi do zla, prepirke i ubijanja. Uistinu je on neprijatelj Ademu i njegovom potomstvu od kada  je odbio učiniti sedždu Ademu, i njegovo neprijateljstvo je jasno i uočljivo.» Ono  što  treba  da  zna  svaki  supružnik,  jeste  da  je proklinjanje  jedan od velikih grijeha,  a dokaz  za  to  je prijetnja koja je pritvrđena za njega. Od toga je:  1‐ Proklinjanje  vjernika  ravno  je  njegovom ubistvu 

U  Buharijinom  i  Muslimovom  «Sahihu»  se bilježi hadis od Sabita b. Ed‐Dahhaka, radijallahu anhu, da  je rekao: Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem,  je rekao: „Proklinjanje vjernika jednako je njegovom ubistvu.“  2‐ Proklinjanje poništava vjerovanje onoga koji proklinje 

Bilježi  Et‐Tirmizi  od  Ibn‐Mesʹuda,  radijallahu anhu,  od  Allahovog  Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem, da  je rekao: „ Nije vjernik ko kleveće, proklinje, ko je nemoralan i ko je podrugljiv.“   3‐ Proklinjanje  je  jedan  od  uzroka  ulaska  u vatru 

Bilježi  Muslim  od  Abdullaha  b.  Omera, radijallahu anhuma, od Vjerovjesnika,  sallallahu alejhi ve  sellem,  da  je  rekao:  „O  skupino  žena,  udjeljute milostinju,  tražite  oprosta,  uistinu  sam  vidio  da  je  većina stanovnika  vatre  od  vas.“  Jedna  rječita  i  razborita  žena upita: A zašto  je, Allahov Poslaniče, većina stanovnika vatre od nas? Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Mnogo proklinjete, i poričete dobročinstvo muža.“   4‐ Onaj  ko mnogo  proklinje  neće  posredovati, niti  će  njegovo  svjedočenje  biti  primljeno  na Sudnjem danu 

Bilježi  Muslim  od  Ebu‐Derdaa,  radijallahu anhu,  da  je  Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, rekao:  „Oni  koji  mnogo  proklinju  neće  posredovati  niti svjedočiti na Sudnjem danu.“   5‐ Prokletstvo se vraća na onoga ko ga izgovori – da Allah, dželle šanuhu, sačuva 

24

Bilježi  Ebu‐Davud  u  djelu  «Sunen»  od  Ebu‐Derdaa, radijallahu anhu, da  je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Uistinu, kada rob nešto prokune, prokletstvo  se  uspinje  na  nebesa,  pa  mu  se  zatvore  vrata nebeska, zatim  se vrati na Zemlju,   pa mu  se zatvore vrata zemaljska, zatim ide lijevo‐desno, pa kad ne nađe izlaza vraća 

se na onoga kome  je upućeno, ako ga zaslužuje, a ako ne, vraća se na onoga koji je proklinjao.“   Pitanje: Da li proklinjanje žene znači raskid braka?  

Šejh  Ibn‐Baz, rahimehullah, kaže: »Proklinjanje žene ne znači raskid braka, već ona ostaje u okrilju svoga muža.»    

Jedanaesti veliki grijeh Putovanje u nevjerničke zemlje radi turizma  

Putovanje u nevjerničke zemlje po mišljenju islamskih učenjaka je zabranjeno (haram), osim kada za  to  postoji  šerijatski  opravdan  razlog,  poput putovanja radi liječenja, sticanja korisnog znanja koje je  nemoguće  steći  osim  putovanjem  u  nevjerničke zemlje i sl.. 

Pojava koja  je počela da uzima maha među muslimanima, pogotovo mladencima, je putovanje u nevjerničke  zemlje  radi  turizma  i  odmora,  i  pored toga što je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, to zabranio.  Od  prijetnji  za  putovanje  u  nevjerničke zemlje  koje  su  došle  od  Vjerovjesnika,  sallallahu alejhi ve sellem, jesu slijedeće:  1‐ Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  se odriče  svakog  muslimana  koji  živi  među nevjernicima 

Bilježi  Et‐Tirmizi  i  Ebu‐Davud  hadis  kojeg Albani smatra autentičnim, od Džerira b. Abdullaha, radijallahu anhu, da  je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve  sellem,  rekao:  „Odričem  se  svakog muslimana  koji živi među mnogobošcima.“ Rekoše: A zašto, o Allahov Poslaniče? Reče: “Zato što žive jedni pored drugih.“ Hafiz Ibnul‐Esir, o značenju hadisa kaže: »Musliman treba,  i obavezan  je da svoj dom odmakne od doma mnogobošca,  i ne  treba da  obitava u mjestu  koje  je dostupno  pogledu  mnogobožaca,  već  treba  da  se nastani među muslimanima.»  2‐ Gubi garanciju 

Bilježi El‐Bejheki hadis  kojeg Albani  smatra autentičnim,  od  Džerira,  radijallahu  anhu,  od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Ko živi među nevjernicima, izgubio je garancije.“  3‐ Čini djelo koje poništava dobra djela 

Bilježi  En‐Nesai  hadis,  kojeg Albani  smatra dobrim, od Behza b. Hakima, od njegovog oca, a ovaj 

od  svoga  oca,  da  je  Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  rekao: „Musliman  je zabranjen muslimanu. To  su dva  brata  koja  se  međusobno  potpomažu.  Allah,  dželle šanuhu, ne prima od mnogobošca, koji je primio islam, dobro djelo, dok se ne preseli kod muslimana.“ Imam  Es‐Sindi,  rahimehullah,  kaže:  »Znači,  hidžra  iz nevjerničke  u  muslimansku  zemlju  je  obavezna  za svakoga  ko  primi  islam.  Ko  to  ne  učini  griješan  je  i zaslužuje  da  mu  djelo  ne  bude  primljeno.  A  Allah, dželle šanuhu, najbolje zna.»  U  odgovoru  «Stalne  komisije  za  šerijatska  pitanja» stoji:  Putovanje  u  nevjerničke  zemlje  nije  dozvoljeno osim  uz  šerijatski  opravdan  razlog.  Putovanje  radi odmora  nije  šerijatski  opravdano,  prema  riječima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Odričem se svakog muslimana koji živi među mnogobošcima.“ Savjetujemo vas da ne putujete u nevjerničke zemlje iz pomenutih  razloga,  jer  u  tome  leži  opasnost  od izlaganja  smutnji  i  boravka  među  mnogobošcima,  a Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  u  hadisu  koji  je autentičan, kaže: „Odričem  se  svakog muslimana koji živi među  mnogobošcima.“  Postoji  još  mnogo  hadisa  koji govore u sličnom kontekstu.  

Dvanaesti veliki grijeh Bavljenje sihrom 

 Sihr  je  šejtansko djelo.  Svako  ko  želi  sreću na 

ovome i spas na onome svijetu treba da se čuva sihra i onih koji se njime bave, jer vrijednost toga je čovjekova vjera  i  njegovi  ideali.  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  je  upozorio  svoj  ummet,  na  sihr  i  one  koji  se njime  bave  i  pojasnio  da  je  sihr  mnogoboštvo  i nevjerstvo,  te da se odriče svakog sihirbaza  i onih koji rasturaju  svoju  nevjerničku  robu.  Supružnici  treba da se  čuvaju od pribjegavanja sihru  i onima koji se njime bave. Ukoliko brak zapadne u krizu, rješenje problema treba  potražiti  u  uputi  Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem, jer je u njoj svako dobro.  

Od  upozorenja  koja  su  došla  od  Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, vezano za sihr  i one koji se njime bave, je slijedeće:  1‐ Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  se odrekao sihirbaza i onoga ko traži sihr 

25

Bilježi El‐Bezzar, sa dobrim lancem prenosilaca, hadis od Umrana b. Husajna, od Poslanika,  sallallahu alejhi ve sellem:  

„Nije  od  nas  ko  predskazuje  i  ko  traži  da  mu  se predskazuje, ko vrača  i ko  traži da mu  se vrača, ko pravi sihr i ko traži da mu se pravi sihr, a onaj ko ode vračaru i povjeruje  u  ono  što  mu  on  kaže,  porekao  je  ono  što  je objavljeno Muhammedu.“   2‐ Sihr  je od onih grijeha koji upropaštavaju (mevbikat) 

Od Ebu‐Hurejre, radijallahu anhu, se prenosi da  je  Allahov  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, rekao:  „Klonite  se  sedam  grijeha  koji  upropaštavaju.“ Rekoše:  A  koji  su  to,  Allahov  Poslaniče?  Reče: „Pripisivanje  Allahu  druga,  sihr,  ubistvo  osobe  koju  je Allah  zabranio  na  pravdi  boga,  jedenje  kamate,  jedenje imetka  siročadi,  bježanje  sa  bojnog  polja  i  potvaranje čednih i plemenitih vjernica.“  

3‐ Sihr je jedan od najvećih Velikih grijeha na Sudnjem danu 

Bilježi  Ibn‐Hibban  u  svome  «Sahihu»  hadis od Amra b. Hazma,  radijallahu anhu, o dopisivanju Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  sa stanovnicima  Jemena,  u  kojem  stoji:  „...i  od  najvećih Velikih  grijeha  kod  Allaha  na  Sudnjem  danu  je pripisivanje  Allahu  druga,  ubistvo  vjernika  na  pravdi boga,  bježanje  sa  bojnog  polja  na  Allahovom  putu, neposlušnost  prema  roditeljima,  potvaranje  čednih vjernica,  učenje  sihra,  jedenje  kamate  i  jedenje  imetka siročadi.“ 

4‐ Oni koji se bave sihrom neće ući u Džennet Bilježi  Ibn‐Hibban u  svome  «Sahihu» od Ebu‐

Musaa, radijallahu anhu, da  je rekao: Rekao  je Allahov Poslanik,  sallallahu  alejhi ve  sellem:  „ U Džennet  neće ući notorni alkoholičar, ni onaj ko vjeruje u sihr, niti onaj ko kida rodbinske veze.“  Upitan  je  naš  uvaženi  učenjak  Usejmin, rahimehullah, o propisu spajanja među supružnicima putem sihra? Odgovorio je: »To je zabranjeno, i ni u kom slučaju nije dozvoljeno. To se zove spajanje, a suprotno od njega je razdvajanje,  što  je  takođe  zabranjeno,  i  može  biti nevjerstvo  i mnogoboštvo  –  da Allah,  dželle  šanuhu, sačuva.»      

Ovo je sve što sam sakupio i pojasnio, a pritvrđeno je u praksi Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem.   

Molim  Allaha  Veličanstvenog,  Gospodara  Arša veličanstvenog,  da  od  nas  otkloni  negativne  stvari  u ponašanju, djelima,  žudnji  i  lijekovima. Molim Ga da nam  vjerovanje  učini dragim  i da  ga uljepša u  našim srcima,  a da nam nevjerstvo, griješenje  i neposlušnost učini  mrskim,  i  da  nas  učini  razboritim  robovima Njegovim.  Mir  i  spas  Allahov,  neka  je  na  našeg  Vjerovjesnika, njegovu porodicu i sve ashabe.  

A Allah najbolje zna! 

RECI SEBI  

Reci sebi: Samo danas ću živjeti pa ću biti vrlo marljiv u ibadetu, klanjat ću namaz na najpotpuniji način, obaviću dosta nafile, proučiti dosta Kurʹana, čitati knjige i izvršavati druga djela kojima će Allah biti zadovoljan.  

Reci sebi: Samo danas ću moći govoriti zato ružno iz mojih usta neće izići, nema grđenja, vrijeđanja ni ogovaranja.  

Reci sebi: Samo danas ću imati priliku da stvari dovedem u red u svojoj kući i radnom mjestu, tada neće biti haosa i nereda, nego će biti blistavo, uredno i sređeno.  

Reci  sebi:  Samo danas  imam mogućnost da povedem  računa o  svojoj  čistoći  i  izgledu, da  se dotjeram budem umjeren u ponašanju, hodu, govoru i svim pokretima te ću to i učiniti.  

Reci sebi: Samo danas živim pa ću oplemeniti svoje srce, očistiti ga od bolesti i zaraze oholosti, samozadovoljstva, rijaʹa, zavisti, zlobe i sumnjičenja.  

Reci  sebi: Samo danas  živim, pa  ću drugima od koristi biti,  lijepo  se prema njima odnositi,  roditelje hizmetiti, bolesnika  obići, dženazu  klanjati  i do  kabura  ispratiti,  zalutalom  na  put  ukazati,  gladnog  nahraniti, mučeniku muku olakšati, onome kojem  je nepravda učinjena pomoći, za slabog se zauzeti, učenjaka uvažavati, mladom se smilovati i ruku pružiti.  

 Pripremila: Ummu Jusuf 

26

Izvor: Internet

Pripremila: Ummu Imran

Musliman vjeruje da je pravednost u najširem smislu riječi jedna od najstrožijih obaveza koju je vjerniku u dužnosti ostavio Uzvišeni Allah riječima: ʺAllah zahtjeva da svačije pravo poštuju, dobro čini i da se 

bližnjima udjeljuje.ʺ (En‐Nahl, 90.) Na drugom mjestu, zapovjedajući da se pravedno postupa Uzvišeni kaže da voli one koji su pravedni pa 

veli: ʺ... i budite pravedni; Allah, zaista, pravedne voli.ʺ (El‐Hudžurat, 9.)  

   Kada  je riječ o pravdi, Uzvišeni zapovijeda da se ona mora zadovoljiti kako na riječima tako i u postupcima  i  prilikom  donošenja  presude  pa  veli:  ʺ... i kada govorite, da krivo ne govorite, pa makar se ticalo i srodnika.ʺ (El‐Enʹam, 152.) ʺAllah vam zapovijeda da odgovorne službe onima koji  su  ih  dostojni  povjeravate  i  kada  ljudima sudite, da pravedno sudite.ʺ (En‐Nisa, 58.)  

 Zato musliman  u  svim  svojim  postupcima 

kada  govori,  radi  i  presuđuje,  nastoji  biti  što pravedniji,  toliko  da  je  pravednost  njegova prepoznatljiva vrlina i sastavni dio karaktera. Usljed toga,  njegove  riječi  i  djela  odlišu  pravednošću  i daleko  su  od  toga  da  bi  u  sebi  imala  bilo  kakva obilježja  nepravde,  nasilja  i  samovolje.  To muslimana čini pravednim. To mu ne dopušta da se povede za prohtjevima, da bude zaveden strastima i privrženošću  za  ovim  svijetom,  nego  znajući  da Uzvišeni  voli  pravedne  gleda  kako  će  zaslužiti Allahovu naklonost, zadovoljstvo, počasti i blagosti.  

 O  počastima  koje  će  kod  svog  Gospodara 

uživati pravedni, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve  sellem,  rekao  je:  „Pravedni  će  kod  Allaha  biti  na mimberima od svijeta. To su oni koji pravo sude, koji su podjednako pravedni prema svojoj  čeljadi  i koji pravedno vladaju.ʺ (Muslim)  ʺSedmorica koje će Allah staviti u Svoj hlad, na dan kada neće  biti drugog hlada  do njegovog  hlada  jesu: pravedni vladar,  mladić  koji  svoju  mladost  provodi  čineći  ibadet Uzvišenom Allahu, čovjek čije je srce vezano za džamiju, 

od kada se iz nje izađe dok se u nju ponovo ne vrati, dvojica ljudi  koji  se  u  ime  Allaha  vole  pa  se  u  to  ime  sastaju  i rastaju, čovjek koji se u samoći sjeti Allaha, pa mu  iz očiju poteku suze, čovjek kome se ponudi ugledna i lijepa žena, pa (joj)  kaže:  ʺJa  se  bojim Uzvišenog Allahaʺ,    i  čovjek  koji podijeli sadaku, krijući to toliko da mu lijeva ruka ne zna šta daje desna.ʺ (El‐Buhari)  Pravednost se ogleda u brojnim aspektima, od 

kojih su najvažniji  

1. Pravednost prema Uzvišenom Allahu  Ogleda se u  tome da Mu se u  ibadetu  i atributima ne pripisuje nikakav sudrug, da Mu se bude pokoran i ne usuđuje  na  neposlušnost,  da  se  stalno  spominje  i  ne zaboravlja, da Mu se bude zahvalan i da se nikada ne poriče;  

2. Pravednost u presuđivanju  sporova među ljudima tako da se svakom da njegovo pravo i ono što zaslužuje;    

3.  Pravednost  u  odnosu  prema  ženi  i  djeci, tako da se prema svakom od njih jednako postupa i da se jednim nad drugim ne daje prednost;  

4. Pravednost  u  govoru,  tako da  se  lažno  ne svjedoči i ne govori laž, neistina;  

5.  Pravednost  u  vjerovanju,  tako  da  se  ne vjeruje u ono što nije tačno i istinito i da  se u sebi ne taji ono što ne odgovara istini i stvarnosti.  

27

Evo  jednog  sjajnog  primjera  pravedne presude:  ʺDok  je  jednom  prilikom  Omer  ibn  El‐Hattab  sjedio, došao mu  je  jedan  čovjek  iz Egipta  i upitao:  Vladaru  pravovjernih,  mogu  li  na  ovom mjestu  od  tebe  zatražit  zaštitu?,  pa  mu  je  Omer rekao:  „Već si je dobio, pa reci šta si htio kazati!“ Na to mu  je čovjek  ispričao: „Utrkivao sam se na konju sa  sinom Amra  ibn Asa  i  pobjedio  ga,  pa  je  uzeo kandžiju  i počeo me njome udarati govoreći mi:  ʹJa sam sin najuglednijih (roditelja). Za to  je čuo njegov otac Amr,  pa me  je,  bojeći  se da  ti  ne dođem  i  ne požalim  se,  strpao  u  zatvor. Evo  upravo  sam  sada pravo od njega tebi.“ Na to Omer ibn el‐Hattab uzeo pisaljku  i  Amru  ibn  el‐Asu,  koji  je  u  to  doba  bio namjesnik u Egiptu, napisao: Kada dobiješ ovo moje pismo, spremi se i sa tim i tim svojim sinom dođi na ovogodišnji  hadž!‐  dok  je  Egipćaninu  naredio  da ostane  u Medini  dok  ovaj  ne  dođe.  Pošto  je  Amr došao, sa ostalima se zaputio da obavi hadž. Kada je Omer obavio hadž,  sjeo  je  sa  ljudima među kojima su bili Amr ibn El‐As i njegov sin. Tada je Egipćanin ustao,  pa  mu  je  Omer  dodao  bič  kojim  je  počeo udarat Amrovog  sina. Toliko ga  je udarao da su se prisutni  sažalili  i  počeli moliti  da  prestane,  dok  je Omer ponavljao: „Udri sina najuglednijih!;“ sve dok sam Egipćanin nije  rekao: „Vladaru dosta  je, vratio sam mu punom mjerom.“ Na  to  je Omer  rekao: „A sad  njime  udari  Amra!“  pa  je  rekao:  „Vladaru pravovjernih, već sam  izudarao onoga ko  je udarao mene.“ Na to je Omer rekao: „Tako mi Allaha, da si i to  uradio  (tj.  počeo  udarati  i Amra),  niko  se  ne  bi usudio  prekinuti  te  dok  sam  ne  prekineš  udarati.“ Zatim se okrenuo prema Amru  i upitao ga: „Amre, od kada si  to  ti  ljude koje  je majka rodila slobodne, počeo pretvarati u robove?!“  

     Lijepi plodovi pravednosti     

U plodove pravedne vlasti,  između ostalog spada  i  širenje  osjećaja  mira  i  sigurnosti  među ljudima.  Tako  se  prenosi  da  je  bizantijski  car  kod Omera El‐Hattaba poslao izaslanika sa zadatkom da izvidi kako živi i vlada, pa je izaslanik, kada je došao u Medinu, raspitujući se za Omera, upitao:  ʺGdje  je vaš  kralj?ʺ,  na  to  su  mu  odgovorili:  ʺMi  nemamo kralja, nego vladara pravovjernih. Izašao je negdje u predgrađe Medine.ʺ  Izaslanik  ga  je  počeo  tražiti  i našao ga je da leži na pijesku. Pod glavu je bio stavio kratki  štap  koji  je  imao  običaj  nositi  u  ruci  i  njime 

uklanjati ono što ne valja i šta smeta. ʺZar čovjek pred kojim strepe svi okolni vladari ovako živi i izgleda? Ali ti  si,  Omere,    zaveo  pravdu  pa  možeš  slobodno spavati, dok naš car provodi nepravdu, pa sigurno i u ovom trenutku od straha nema sna!ʺ  

S  druge  strane,  umjerenost  je  vrlina  sve obuhvatnija  od  pravednosti.  Ogleda  se  u  svakom postupku muslimana  tokom  cijelog  njegovog  života. To  je  središnji  put  između  dvije  pokuđene  krajnosti: pretjerivanje s jedne i nehaj s druge strane. 

Tako  umjerenost  u  ibadetu  znači  ne  ići  u krajnost do granice pretjerivanja i cjepidlačenja s jedne strane, ali i ne dopustiti da se bude nemarno i nehajno s druge strane. 

Isto  tako  umjerenost  u  trošenju  imetka  znači izabrati  središnji  put,  pa  se  ne  rasipati,  ali, istovremeno, i ne škrtariti, kao što veli Uzvišeni: ʺI oni koji, kada udjeljuju, ne rasipaju i ne škrtare, sve se u tome drže sredine.ʺ (El‐Furkan, 67.) 

Umjerenost  u  hodanju  znači  ne  hodati  ni nadmeno  ni  oholo  s  jedne  strane,  ali  ne  i  previše bijedno i ponizno. Dakle, u svemu treba gledati da se nađe neka sredina i ne dopusti da  se ode u krajnost, kako u pretjerivanju tako i u nehaju. 

Otuda  je umjerenost najbolji  čovjekov drug u istrajnosti na Pravom putu. Zato,  takva umjerenost    i spada  u  najodabranije  vrline  i  najljepše  osobine čovjeka  jer ga zaustavlja na granicama koje  je odredio Uzvišeni Allah,  ne  dopušta mu  da  preko  njih  pređe, daje mu poleta da svoje obaveze  izvršava redovno i u potpunosti, istovremeno, ne prolazeći u krajnost u bilo čemu. Uz sve to umjerenost čovjeka uči kako da bude dostojanstven, kako da  se zadovolji  s onim  što mu  je dopušteno (halal) i kako da ne posegne za onim što mu je zabranjeno (haram).  

Zar  čovjeku  treba veća  čast  i ponos, nego biti dosljedan i dostojan riječi Uzvišenog: ʺA da se Pravog puta  drže Mi  bismo  ih  vodom  obilnom  pojili.ʺ  (El‐Džinn, 16.) ʺOni koji govore: Naš Gospodar je Allah!‐ i istraju na Pravom putu, neka  se ničega ne boje  i ni  začim ne tuguju! Oni  će stanovnici Dženneta biti, u njemu  će vječno boraviti  i  to  će  im biti nagrada za ono što su radili.ʺ (El‐Ahkaf, 13.‐14.)  

28

Iz knjige: O pravilima lijepog ponašanja  i o naravi

 

Preveo: Nuhanović Mirza

Ez‐Zehebi spominje rijaʹu velikim grijesima i navodi dokaze iz Kurʹana, sunneta i predaje od selefa. Ibn Hadžer navodi rijaʹ kao drugi veliki grijeh odmah nakon širka i kaže: „O njegovoj zabrani svjedoči Kurʹan, 

sunnet i konsenzus islamskih učenjaka. Ovo otuda što je u njemu oblik ismijavanja sa pravom Allaha, subhanehu ve teʹala, te je zbog toga rijaʹ jedan od najvećih grijeha, a i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je 

nazvao ʹmalim širkomʹ.“ U njemu je također, obmana Allahovih, subhanehu ve teʹala, stvorenja sa iskrenošću i pozornošću,  a stvarnost 

je suprotna tome.  

Mnogo je dokaza koji govore o zabrani rijaʹa i veličini kazne za onog ko se bude okitio sa takvim svojstvom.  Dokazi koji govore da rijaʹ kvari dobro djelo:  Kaže Allah, subhanehu ve teʹala:   

فويل للمصلين الذين هم عن صالتهم ساهون الذين هم يراؤونويمنعون   (الماعون) الماعون

„A  teško  onima  koji,  kada  molitvu  obavljaju, molitvu  svoju  kako  treba  ne  izvršavaju,  koji  se samo pretvaraju i nikome ništa ni u naruč ne daju!“ 

Znači, kada  ih vide  ljudi klanjaju, a kada  ih ne vide ostavljaju namaz.  

    وال يشرك بعبادة ربه أحدا  فمن آان يرجوا لقاء ربه فليعمل عمال صالحا    ( 110:الكهف)

„Ko  žudi  da  od  Gospodara  svoga  bude  lijepo primljen, neka čini dobra djela i neka, klanjajući se Gospodaru  svome,  ne  smatra  Njemu  ravnim nikoga!“   

(   (9 :االنسان) (إنما نطعمكم لوجه الله ال نريد منكم جزاء وال شكورا

„Mi vas samo za Allahovu  ljubav hranimo, od vas ni  priznanja  ni  zahvalnosti  ne  tražimo!“  U  ovom ajetu se kaže da je cilj  Allahovo, subhanehu ve teʹala, lice i ništa drugo s njim, a to je cilj iskrenosti. 

ى الصالة قاموا آسالى إن المنافقين يخادعون الله وهو خادعهم وإذا قاموا إل  (142:النساء) (يراؤون الناس وال يذآرون الله إلا قليال

„Licemjeri misle da  će Allaha prevariti,  i On  će  ih za  pokušavanje  njihovo  kazniti.  Kada  ustaju  da molitvu obave,  lijeno se dižu,  i samo zato da bi se pokazali  pred  svijetom,  a  Allaha  gotovo  da  i  ne spomenu.“  

( )( :  وما أمروا إلا ليعبدوا الله مخلصين له الدين (5 البينة من اآلية

„... a naređeno im je da se samo Allahu klanjaju, da Mu iskreno, kao pravovjerni, vjeru ispovjedaju.“  

1.    Od Mahmuda  ibn  Lebida,  radijallahu  anhu,  se prenosi  da  je  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem, rekao:  ʺNajviše  se  za  vas  bojim malog    širka.ʺ Rekoše: „A šta je to mali širk, Allahov poslaniče?ʺ ʺEr‐Rijaʹ“, reći će  im Allah, subhanehu ve  teʹala, na Sudnjem danu kada podijeli ljude po njihovim djelima: ʺIdite onima kojima  ste  se  pretvarali  u  vašim  djelima  na dunjaluku,  pa  vidite  hoćete  li  kod  njih  naći nagradu.ʺ  

2.  Također,  se  prenosi  od  Mahmuda  ibn  Lebida, radijallahu  anhu, da  je Poslanik,  sallallahu alejhi ve sellem,  izašao  i  rekao:  ʺO  ljudi!  Klonite  se  skrivenog širka!“ Rekoše:  ʺA  šta  je  to  skriveni  širk?“ Reče:  ʺDa čovjek ustane da klanja pa namjerno ukrašava svoj namaz da  bi  ljudi  obratili  pažnju  na  njega,  to  vam  je  skriveni širk.ʺ 3.  Od  Ebu Musa  El‐Esarijj  pripovjeda  da  je  došao čovjek  Poslaniku,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  i  reče: ʺAllahov poslaniče,  čovjek se bori radi plijena,  i čovjek se bori  radi  čuvenja,  i  čovjek  radi  položaja,  koje  od njih na 

29

Allahovom  putu?“  Reče:  ʺKo  se  bori  da  Allahova  riječ bude  gornja,  taj  je  na  Allahovom,  subhanehu  ve  teʹala, putu.“  4.  Od Ebu Hurejre se prenosi da je Allahov poslanik, sallallahu  alejhi ve  sellem,  rekao:  ʺTražite  od Allaha, subhanehu  ve  teʹala,  zaštitu  od  ʺdžubilhuzniʺ‐  provalije žalosti.ʺ Rekoše:  „Allahov  poslaniče,  šta  je  to  provalija žalosti?“  Reče:  ʺTo  je  dolina  u  Džehennemu  i  sam Džehennem se utječe od nje svaki dan četiri stotine puta.ʺ „Allahov  poslaniče,  a  ko  će u nju ući?“ Reče Poslanik, sallallahu  alejhi  ve  sellem,:  „Pripremljena  je  za  učače koji  su  se  pretvarali  u  svojim  djelima,  a  najmrži  učači Allahu,  subhanehu  ve  teʹala,  su  oni  koji  posjećuju pokvarene vladare.“  5. Od Šedada  ibn Evsa se prenosi da  je rekao: „Čuo sam   Allahova poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,  kako  kaže:  ʺNajviše  se  za  svoj  ummet  bojim  širka  i skrivene požude, strasti.ʺ Rekao sam: ʺAllahov poslaniče, zar će tvoj ummet činiti širk poslije tebe?“ Reče: ʺDa. Ali neće oni obožavati sunce, niti mjesec, niti kamen, niti kipa, nego će se pretvarati u svojim djelima (čini će djela da bi bili  viđeni).ʺ  (Musned  – Ahmed,  Šuabul‐iman  –  El‐Bejheki) 

 

Predaje Selefa  

1. Došao Ebu Umamete El‐Bahili u mesdžid i našao čovjeka na sedždi,  plače i dovi. Kada je to vidio reče: ʺTi, ti, samo kad bi to činio u svojoj kućiʺ                           

2. Alija  ibn  Ebi  Talib,  radijallahu  anhu,  je  rekao: „Tri su znaka čovjeka koji se pretvara(muraije): Lijen je  kada  je  sam,  aktivan  je  kada  je u  prisustvu  ljudi, poveća  činjenje  dobrih  djela  kada  ga  ljudi  hvale,  a smanjuje ih kada ga kore.“   

3. Fudajl  ibn  Ijad kaže:  „Pretvarali  su  se u onome što  su  radili,    pa  su  danas  postali  takvi  da  se pretvaraju u onom što ne rade.“   

4. Ibrahim  ibn  Edhem  kaže:  „Nije  povjerovao  u Allaha,  subhanehu  ve  teʹala,  onaj  koji  želi  da postane poznat.“   

5. Jusuf  ibn El‐Husein  je rekao: „Najplemenitije na Dunjaluku  je  iskrenost,  ja    se  toliko  trudim  da pobijedim  rijaʹ  u  svome  srcu,  a  on  se  ponovo javlja u drugom obliku.“   

Spomenut  ćemo  nekoliko  stvari  koje  pomažu čovjeku da se kloni rijaa:  1. Čvrstoća imana u srcu, koja povećava nadu roba 

u njegova Gospodara,  jer  je  jačina  imana u  srcu najveći uzrok Allahove  zaštite Njegova  roba od šejtanskih spletki i slijeđenja svoje duše. 

2. Traženje  i  povećanje  šerijatskog  znanja,  a naročito  na  polju  islamskog  vjerovanja  (akide), koje  ćemu  biti  –  uz  Allahovu,  subhanehu  ve teʹala, dozvolu  ‐  zaštita  od  smutnje  i nejasnoća. Pomoću  toga  će  spoznati  veličinu  svoga Gospodara,  slabost  stvorenja  i  njihovo siromaštvo,  što  će mu pomoći da prezire  i mrzi rijaʹ  i da se udalji od njega. Također, spoznat  će načine djelovanja šejtana i njegovog spletkarenja, te će se lakše sačuvati od njih. 

3. Često traženje od Allaha, subhanehu ve teʹala, da ga  zaštiti  od  zla  njegove  duše,  od  zla  šejtana  i njegovih  spletki  i  da  ga  opskrbi  iskrenošću. Također učestalo  spominjanje  i veličanje Allaha biva zaštitom od zla duše i  zla šejtana. 

4. Prisjećanje  na  veliku  ahiretsku  kaznu  koja  će zadesiti onog koji je činio djela da bi bio viđen, a najveća  kazna  jeste  to  da  će  sa  njim  biti potpaljena džehennemska vatra. 

5. Razmišljanje o poniženju onoga koji se pretvara i njegovom  niskom  stepenu,  zbog  toga  što  on upropašćuje  svoja  dobra  djela  koja  su  uzrok uspjeha,  uzrok  ulaska  u  Džennet,  spasa  od kaburskih  iskušenja,  žestine  Sudnjeg  dana  i džehennemske  vatre,  a  radi    koga?  Radi  hvale ljudi  i  lijepog  mjesta  kod  stvorenja,  tražeći zadovoljstvo  ljudi  u  nezadovoljstvu  svoga Gospodara. Kada  je  upitan  Imam  Malik:ʺ  Ko  je  gubitnik, bijednik, poniženi? Kaže: „To je onaj koji zakida, uništava svoju vjeru.“ 

6. Izbjegavanje  puteva  koji  vode  u  rijaʹ,  npr.: skrivanje  dobrovoljnih  ibadeta,  udaljavanje  od društva hvalisavca itd.. 

 Štetnosti rijaa 

 1. Rijaʹ poništava dobra  djela i nagradu. 2. Rijaʹ  izaziva  Allahovu,  subhanehu  ve  teʹala, 

mržnju  prema  robu,  jer  čini  djelo  radi  nekog drugog, a ne radi Njega. 

3. Rijaʹ  spada u Velike grijehe koji  čovjeka vode u propast. 

4. Plodovi rijaʹa na Dunjaluku su strah, tuga, žalost, tjeskoba u prsima,  zatamnjenost  srca,  a plodovi na Ahiretu su zakkum i teška patnja. 

30

 

5. Rijaʹ  prouzrokuje  siromaštvo  i  izlaže  čovjeka iskušenjima. 

6. Allah, subhanehu ve teʹala, će udvostručiti kaznu učačima  koji  budu  učili  da  bi  bili  viđeni. Pripremio im je ʺDolinu tugeʺ. 

7. Rijaʹ  anulira  dobra  djela,  za  što  čovjek  dobije grijeh umjesto nagradu 

8. Rijaʹ  je  uzrok  da  čovjek  bude  ponižen  na Dunjaluku, tj. da padne u očima ljudi. 

 Važna  napomena:  Nije  dozvoljeno  muslimanu  da kaže  za  drugog  muslimana  da  se  pretvara,  da  ga optuži za rijaʹ, zato što  je rijaʹ od djela srca, koje zna 

samo Onaj koji zna gajb, Allah, subhanehu ve teʹala.  Optuživanje muslimana  za  rijaʹ  je  vid  licemjerstva, zato  što  osnova  kod  muslimana  jeste  iskrenost. Također,  u  nekim  slučajevima  lijepo  je  da  čovjek učini neko djelo pred ljudima, da ga pokaže, naravno kada je siguran da to neće dovesti do rijaa, kao i onaj koji želi da ga ljudi slijede u dobru.  prevedeno iz knjiga: 1. Nadretun‐neim, autori: Salih bin Humejd i Abdurahman ibn Meluh. 2.Teshilul‐akida, Abdullah b. Abdul‐Aziz b. Džibrin. 3.Tasfijetul‐kulub, Jahja El‐Jemani. 

ISKRENI PRIJATELJ  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj u čijem si društvu najrahatniji, onaj koga voliš i cijeniš kao samog sebe. 

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji primi tvoje izvinjenje, oprosti ti kada pogriješiš, zauzme tvoje mjesto kada si odsutan.  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji o tebi uvijek dobro misli, kada pogriješiš on nađe izgovor za tvoju grešku i kaže sebi: ʹʹSigurno time nije mislio ništa lošeʹʹ!  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji ne vjeruje drugima kad loše govore o tebi, već te odmah o tome pita da čuje tvoje mišljenje.  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji se brine za tebe, tvoju porodicu, djecu i imovinu. 

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji je dobar s tobom u dobru i u zlu, u sreći i nesreći, u bogatstvu i siromaštvu. 

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji te nasamo savjetuje kad vidi neku tvoju lošu osobinu, podrži te uvijek u dobru i pomogne ti u tome.  

ISKRENI PRIJATELJ ti uvijek želi samo dobro. 

ISKRENI PRIJATELJ  je onaj koji ti napravi mjesto da sjedneš na sijelu,  nazove ti selam kada te sretne, požuri da ti pomogne kada ti je pomoć potrebna.  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji te se uvijek sjeti u dovi, bez da to od njega tražiš. 

ISKRENI PRIJATELJ je onaj ko te voli u ime Allaha, bez ovosvjetske potrebe. 

ISKRENI PRIJATELJ je onaj od čijeg se bontona, znanja, društva možeš okoristiti. 

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji te po dobru spominje pred drugima, onaj čijim se prijateljstvom ponosiš i nikad se ne stidiš njegovog društva i prijateljstva.  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj ko se obraduje da ti može učiniti uslugu, uvijek požuri da ti pomogne ne očekujući od tebe ništa zauzvrat.  

ISKRENI PRIJATELJ je onaj koji ti želi isto što i sebi.   

Pripremila: Ummu Jusuf 

31

Izvor: Internet 

  

Pripremila: Devla H. Mila moja sestro, evo osjetih potrebu da malo s tobom porazgovaram. Poželjela sam da ovako sjednemo i koju promuhabetimo, da kafu popijemo bez trača i ogovaranja, bez klevetanja i nepotrebnog govora... Jednostavno da ti i ja malo sjednemo i jedna drugu ono sestrinski nasihatimo... Da pogledamo naše stanje danas... Voljela bih da pričamo malo o ahlaku. Ja tako volim tu temu, o njoj se ima puno šta reći, a inšaAllah obje se možemo 

dobro okoristiti...  

Draga  moja  sestro,  razmišljam, subhanAllah,  kako  žene  danas  rijetko  imaju  nježan govor, nemaju blagog obraćanja, estagfirullah, njihov glas  nije  više  onaj  nježni  glas  žene, majke,  kćerke, nego  su postale osorne, grube, nimalo blage  i  tihe... Da nam Allah oprosti... Muškarci  su postali nježniji od žena, blaži, tiši... A  mi  znamo,  mila  moja,  da  žena  koja  se  boji Uzvišenog  Allaha,  subhanehu  ve  teʹala,  mora  biti nježnog  govora,  darežljiva,  tiha,  smirena,  lijepog ahlaka...  

Znaš  li kada  je Poslanik,  sallallahu alejhi ve sellem,  rekao  Ebu  Zerru,  radijallahu  anhu: ʺO Ebu Zerre! Hoćeš li da te uputim na dvije osobine koje ....najmanje opterećuju, a koje su teže od bilo čega drugog na mizanu?ʺ  ʺHoću, Allahov  poslaniče!ʺ Rekao  je:  ʺNa tebi  je  da  se  lijepo  ponašaš  i  da  mnogo  šutiš.  Tako  mi Onoga u čijoj je ruci moja duša stvorenja se neće uljepšati ničim sličnim poput ovih osobna!ʺ (Medžmeʹuz‐zevaid, 8/22) 

Vidi, mila moja, kolika  je vrijednost  šutnje  i lijepog  ahlaka  na  mizanu.  A  baš,  kako  je  rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, najmanje čovjeka opterećuju...  SubhanAllah,  kako  nam  je  lahko Džennet zaslužiti, samo da se malo potrudimo... 

 Jesi  li  čula  šta  je  odgovorio  Poslanik, 

sallallahu  alejhi  ve  sellem,  kada  je  upitan  koje  je najbolje djelo? Allahov Poslanik,  sallallahu alejhi ve sellem,  je  odgovorio:  ʺLijepo  vladanje!ʺ,  a  kada  je upitan šta  će najviše  ljude uvoditi u Džennet,  rekao je: ʺBogobojaznost i lijepa narav!ʺ 

Mi  moramo  poraditi  na  našem  ahlaku,  jer vidi koliki  je njegov značaj u  islamu. Zar nije  lijepo vidjeti sestru muʹminku kako  je smirena, staložena... Kako je blaga prema drugim sestrama? SubhanAllah, kako  je  ta  sestra mila  svima...  Sve  sestre  se  raduju njenom dolasku. Zaista je lijepo sa takvom sestrom se družiti.  Ona  je  shvatila  riječi  Allahovog  poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ona  je svjesna šta  je  čeka ako  bude  lošeg  ahlaka.  Ona  je  razumila  da  Allah, subhanehu  ve  teʹala,  kada  kaže  za  Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ʺJer ti si, zaista, najljepše čudiʺ  (El‐Kalem,  4.),  daje  veliko  mjesto  lijepom ponašanju i lijepoj čudi u islamu. Dovi Allahu, sestro moja, kao što je dovio Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem: ʺGospodaru moj, u  lijepom  liku si me stvorio, pa uljepšaj moje ćudoređe!?“   

Kao  što  ti  na  početku  rekoh,  draga  sestro moja,  poželjela  sam  sjesti  sa  tobom,  da  kahvu popijemo, ali da svojim govorom ne rasrdimo našeg Gospodara.  Da  ne  ogovaramo  druge  i  sestre  i  ne prenosimo  njihove  riječi...Malo  se  danas  pridaje pažnja  ovom  velikom  grijehu. On  je među  ženama uzeo  toliko maha  da,  estagfirullah, malo  ko  obraća pažnju  da  je  to  grijeh.  A  sjetimo  se  riječi  Našeg Gospodara,  subhanehu  ve  teʹala:  ʺ...I  ne  ogovarajte jedni druge! Zar bi nekom od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga? A vama je to odvratno ‐ zato se bojte Allaha, Allah zaista prima pokajanje i samilostan je!ʺ (El‐Hudžurat, 12..) 

 

32

Ovaj  grijeh  Allah,  subhanehu  ve  teʹala, poredi sa jedenjem mesa od umrlog brata svoga, a to je grozno... Moramo zamrziti taj grijeh, jer zaista ono sa čim ga Uzvišeni poredi je strašno djelo... Svaki put prije nego što krenemo nekoj sestri u zijaret, hajdemo se  obavezati  da  jedna  drugu  napomenemo  na  ovaj ajet. Hajdemo se obavezati da  ćemo se sjetiti hadisa Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  gdje  kaže: ʺPravi  vjernik  je  onaj  vjernik  od  čijeg  jezika  i  ruku  su sigurni ostali muslimani.ʺ  (Muslim i Tirmizi) 

 Mila  moja,  moramo  čuvati  naša  sijela  od 

nepotrebne  priče,  ružnog  govora...  Sačuvajmo  naše zijarete  od  harama  koji  vode  ka  džehennemskoj vatri... Poštedimo naše jezike od onoga što ih u vatru baca...  

Jedne prilike  je Allahov poslanik,  sallallahu alejhi ve  sellem, prihvatio  svoj  jezik  i  rekao Muʹazu ibn Džebbelu,  radijallahu anhu: ʺČuvaj  se  ovoga!ʺ A Muʹaz,  radijallahu  anhu,  ga  upita:  ʺO  Allahov poslaniče, zar ćemo mi odgovarati za ono što govorimo?ʺ A  Vjerovjesnik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  mu odgovori: ʺJadna ti majka! Pa da li će šta drugo ljude na njihova lica u vatru bacati, osim grijesi njihovih jezika.?ʺ (sahih) 

Molim Uzvišenog Allaha da  grijeh  koji  čini jezik udalji od naših sijela! Molim Ga, subhanehu ve teʹala, da ne istražujemo tuđe mahane... Da to ružno djelo  učini  dalekim  od  nas!  Zaista  bi  Poslanika, sallallahu  alejhi  ve  sellem,  rasrdilo  kada  bi  čuo  da neko istražuje mahane brata muslimana.  

 Ibn Abbas,  radijallahu  anhu,  govori  nam  o 

žestini Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, ljutnje prema  onima  koji  to  čine:  ʺAllahov  Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, držao je hutbu tako da su ga  čule  i djevojke u svojim odajama. Govorio  je: ʺO vi,  koji  vjerujete  samo  svojim  jezikom  i u  čija  srca  iman nije  još  ušao,  ne  pratite  i  ne  istražujete  mahane muslimana,  jer  ko  bude  istraživao  mahane  svoga  brata muslimana,  Allah  će  razotkriti  njegove  mahane.  A  čiju On,  subhanehu  ve  teʹal,a mahanu  istraži,  razotkriće  ga, makar i u njegovoj kući!ʺ (Et‐Taberani) 

 

Ja  Rabb,  Ti  podari meni  i mojim  sestrama imana, otkloni od nas ovaj grijeh! 

 

Draga  sestro moja,  razmislimo o onome  što nam Uzvišeni Allah govori:  ʺOn ne  izusti ni  jednu riječ,  a  da  pored  njega  nije  prisutan  Onaj  koji bdije.ʺ (Kaf,18.) 

 Razmislimo malo... Sve što kažemo zapisaće 

se...Meleki  pisari  ništa  neće  propustiti...  Zato  prije nego  što  bilo  šta  izađe  iz  naših  usta,  dobro promislimo: >Kakve su ovo riječi? Da li će ih upisati melek sa lijeve ili sa desne strane? Da li će ove riječi na mizanu  biti  na  lijevoj  ili desnoj  strani? Gdje me one  vode,  ka  Džehennemu,  vatri  Allahovoj razbuktaloj,  ili one mogu biti uzrok da me Uzvišeni uvede u ljepote Dženneta?!!< 

 Eto mila moja,  ja  se  ispričah,  sada  je  red na 

tebe, daj mi odgovor na ove moje riječi. Ne moraš mi pisati,  ne moraš  ni  govoriti,  neka  tvoja  djela  budu odgovor...Sresti  ćemo  se na Sudnjem danu pa  ćemo vidjeti jesmo li imale koristi od ovog sijela... Vidjećeš je li ti moj govor bio od hajra... Vidjećeš ono što si mi trebala sada odgovoriti... Naći ćemo svoja djela... 

 Ovo sam ti pisala samo iz ljubavi mila moja... 

Samo zato što te volim Allaha radi... Ti i ja se volimo samo  Njega  radi,  a  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  je  rekao:  ʺZaista  će Allah,  subhanehu ve  teʹala, na Sudnjem danu reći: ʹGdje su oni koji su se voljeli zbog Moje  Uzvišenosti?  Danas  Ću  ih  smjestiti  u  Svoj  hlad, danas  kada  nema  drugog  hlada  osim  Moga  hlada!ʺ (Muslim)  Rastanimo se uz hadis.... 

 Aiša,  radijallahu  anha,  prenosi  da  je 

Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  svako  sijelo  sa ashabima  završavao  istom  dovom,  pa  ga  je  ona upitala: ʺAllahov poslaniče, još te ne vidjeh da si odsijelio sijelo, učio Kurʹan ili klanjao namaz, a da nisi završio tom dovom.ʺ Odgovorio  joj  je: ʺDa,  ko  ispravno govori  kao završni  čin, na  to djelo  stavlja  se pečat,  a ko pak, govori loše,  one  mu  dođu  kao  iskupljenje,  a  glase: “Subhanekellahume  ve  bihamdike,  la  ilahe  illa Ente, estagfiruke ve etubu ilejk.“ (Neka si slavljen i hvaljen Allahu moj. Nema boga osim Tebe, Tebe  ja molim za oprost grijeha i Tebi se iskreno kajem.) 

 Da mi Te Allah čuva, mila sestro moja... Esselamu alejkum ve rahmetullahi! 

 Preuzeto sa Interneta 

33

 

 Rekoh sebi: «Pa ako zaista želiš da budeš Merjem, imenom i djelom, budi od onih čestitih, koji u Allaha 

iskreno vjeruju i koji se čvrsto drže sunneta Resulullaha, sallallahu ʹalejhi ve sellem, njegovih ashaba i dobrih sljedbenika! Kreni zaštićena od pogleda bolesnih srca i nevjernika, i napokon osjeti istinsku sreću!»... 

  Esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berakatuhu! 

 

Molim  Allaha,  subhanehu  ve  teʹala,  da ovo moje  iskustvo bude od koristi onim  sestrama kojima je podrška za hidžab ili nikab potrebna i da bude od koristi  i braći  i sestrama,  jer  je ovo dokaz da poslije svakog iskušenja dolazi olakšanje ‐ okus tog  zadovoljstva  je  neopisiv.  Molim  Allaha, subhanehu ve teʹala, da nam se svima smiluje  i da nam oprosti, jer je On Najmilostiviji.   

Eh  da  polahko  počnem...  Moja  želja  za nikabom  je bila prisutna od onog momenta otkad sam spoznala Istinu ‐ elhamdulillah! Kada god bih ugledala  seku na ulici pod nikabom, u meni bi  se probudilo  divljenje  i  poštovanje  prema  njoj. Razmišljala  sam  o  toj  Allahovoj  blagodati  nama, ženama, koje smo kao biseri brižno čuvani u svojim školjkama...daleko  od  pogleda  bolesnih  srca  i svakog onoga ko želi da nas zloupotrijebi. Kupila sam  nikab,  i  često  se,  kada  bih  bila  sama  u  kući, divila  tom  osjećaju  kada  bih  ga  nosila  (malo smiješno zvuči: nosila sam nikab u kući, a ne vani). Međutim,  nije  mi  smjelo  pasti  na  pamet  da  ga nosim vani,  jer su se moji roditelji užasno protivili tome  (kao kod većine ovakvih «slučajeva»). Nikab je stajao složen u ladici već neko vrijeme. InšaAllah, ispričat  ću  vam  šta mi  se  sve  desilo  tog  dana  – «dana oslobođenja» i nešto poslije...   

14.09.2005  ...osvanuo  dan,  elhamdulillah, sunčan  i  lijep,  uobičajen. Otvorih  oči  i  kao  svaki dan rekoh u sebi: «Hvala Allahu koji nas oživi  

 nakon  što  nas  je  usmrtio...»  S  obzirom  da  je  srijeda, morat ću obaviti sve što imam do 9 sati da bih stigla da se  spremim  i  na  vrijeme  stignem u  školu,  koja  nešto ranije počinje srijedom.  

Obukoh  se,  izađoh  do  prodavnice  koja  se nalazi u dvorištu kuće, gdje  je mama kao i uvijek u to vrijeme,  ispijala kahvu s mojim bratom.  Izađoh vani  i osjetih  kao  da mi  nešto  nedostaje  od moje  odjeće  – subhanaAllah!  Vratih  se  u  kuću  i  provjeri  da  nisam štagod  zaboravila.  «Vidi  se  da  se  nisam  naspavala.» rekoh u sebi,  jer sam vrlo malo spavala zbog školskih obaveza i nasmijah se, jer mi se tako nešto nikada prije nije desilo. Hajr  inšaAllah  ‐  obavila  sam  sve  što  sam trebala  do  9  sati  i  spremih  se  za  školu.  S  prozora ugledah  veliku  grupu  ljudi  koja  se  gurala  na autobuskoj  stanici – autobus  je naravno kasnio. Pošla sam vani, obučena kao i uvijek i u prolazu niz hodnik pogledah se u ogledalo i zastadoh... Počele su se nizati slike jedna za drugom onoga što me, inšaAllah, čekalo tog dana: guranje na autobuskoj stanici i u autobusu ‐ ma koliko se ja trudila da to izbjegnem ‐ svakodnevna dobacivanja  zbog  mog  crnog  hidžaba,  a  naročito rukavica:  «Pobogu,  šta  će  joj  rukavice  po  ovakvoj vrućini?!»  ili  pak:  «Je  li  ona  normalna,  umrijet  će  od vrućine u onom crnom!« što je opet malo prihvatljivije u odnosu na  :  «Hej  raja,  eno betmena!»  i  sl. A da ne spominjem šta me sve čekalo u školi... zapitkivanje od strane  profesora  koji  su  željeli  pokazati  «zaostalost» islama  ili me poniziti pred cijelim razredom, govoreći mi da sam pripadnica neke zalutale sekte i tome slično.   Hvala Uzvišenom Allahu  koji  je  objavio  ajete:  «Reci: ʹZar se sa nama o Allahu raspravljate kada je On naš i vaš Gospodar? Nama ‐ naša djela, vama ‐ vaša djela! 

34

A samo Mu mi iskreno ispovijedamo vjeru!ʹ» (El‐Bekara,  139.  )  i  «Zar oni ne  znaju da onog ko  se suprotstavlja Allahu  i Njegovom Poslaniku  čeka džehennemska vatra u kojoj  će vječno boraviti  ? To je ruglo veliko!» ( Et – Tevba, 63. )  

Oni  su  bili  moje  oružje  kojim  sam mnogima  usta  zapečatila.  U  nekoliko momenata, izmijenile su se sve te slike, a sjetih se i ajeta: «I kad nastupiše  prema  Džalutu  i  vojsci  njegovoj,  oni zamoliše:  ʹGospodaru  naš,  nadahni  nas izdržljivošću  i učvrsti korake naše  i pomozi nas protiv  naroda  koji  ne  vjeruje.ʹ»  (El‐Bekara,  250.) «Ima  ljudi  koji  žrtvuju  sebe  da  bi  Allaha umilostivili.» (El‐Bekara, 207.) «Zar ti ne znaš da je samo Allahova vlast na nebesima i na zemlji i da vi  osim  Allaha  ni  zaštitnika  ni  pomagača nemate?» 

Rekoh  sebi:  «Pa  ako  zaista  želiš da  budeš Merjem,  imenom  i  djelom,  budi  od  onih  čestitih, koji u Allaha  iskreno  vjeruju  i  koji  se  čvrsto drže sunneta  Resulullaha,  sallallahu  ʹalejhi  ve  sellem, njegovih  ashaba  i  dobrih  sljedbenika!  Kreni zaštićena  od  pogleda  bolesnih  srca  i  nevjernika,  i napokon osjeti  istinsku sreću!» Tako mi Onog Koji prima molbu molitelja  kada  Ga  zamoli,  istina  je. Nikada  u  životu  nisam  bila  sretnija  niti zadovoljnija, jer sam bila skrivena od svih onih koji me  žele  poniziti  i  ukaljati  moj  obraz;  obraz muslimanke.  Pomislila  sam  još  i  na  to  da  ja  ne predstavljam sebe, već islam! Vjeru koja je došla da olakša  čovjeku, a ne da oteža  i vjera  čiji su zakoni jasni. Osjetih veliku odlučnost za taj korak.   

Tada  se  neopisivom  hrabrošću  i  snagom koju  u  svom  dosadašnjem  životu  nikada  nisam osjetila,  pojavih  na  stanici, među masom  koja me začuđeno gledala. Znali su da sam to  ja,  jer većina tih  ljudi su moje komšije  ‐  ljudi  i žene s kojima se svake  srijede  vozim  tim  autobusom...  Počela  su dobacivanja,  ali  elhamdulillah,  svakim  tim neumjesnim komentarom, moj  iman  je  rastao  i da su mi mogli vidjeti  lice, vidjeli bi da ono blista od sreće i ponosa,  jer  ja sam muslimanka! Sjetih se da je Allah, subhanehu ve teʹala, obećao da roba kojeg voli, neće ostaviti bez iskušenja sve dok bez grijeha ne bude hodio zemljom... »La havle ve  la kuvvete illa billah«  rekoh  tiho, osjećajući neopisivu  radost. U  školi  ‐  problemi,  problemi,  problemi,  ali zahvaljujući  Svemogućem,  uspjela  sam  se  izboriti za  svoje  pravo  izbora,  nalazeći  «rupu»  u  našem 

školskom  zakonu  (zahvaljujući Allahu,  subhanehu ve teʹala, dobro poznajem  taj  zakon,  jer  su moji  roditelji prosvjetni radnici) kojih ima mašaAllah, hejbet.  Izborila sam se s njima za ovo polugodište, a šta će biti dalje  Allah,  subhanehu  ve  teʹala,  zna  najbolje,  jer  će najvjerovatnije i u Bosni donijeti zakon protiv «vjerskih obilježja» u školama.  

Moji  roditelji  ‐  muka  živa.  Uveli  mi  bili sankcije za  sve  ‐ nisam  čak ni na dersove više mogla ići,  jer mi  nisu  dali  da  provirim  iz  kuće,  osim  kada idem  u  školu.  Bilo  ih  je  stid  što  se  njihova  kćerkica «zamotala»  ... subhanaAllah. Ali... heh...  tek sam sada shvatila  snagu  dove,  kao  najjačeg  oružja  vjernika! Nakon  jednog  dužeg  perioda  bacanja,  spaljivanja  i sakrivanja  nikaba,  ostavili  su me  s mojom  odlukom. Možda  zato  što  su  uvidjeli  koliko  mi  nikab  znači, koliko  sam  odlučna  i  uporna  u  tome  da  se  za  njega borim,  ili  možda  zato  što  su  uvidjeli  koliko  sam sretna...  Ali  najprije  će  biti  da  im  je  Allah  sklonio koprenu  s  očiju  –  elhamdulillah!  Sada  prihvataju apsolutno sve što se  tiče sunneta Poslanika, sallallahu ʹalejhi ve sellem.  

Zato,  draga  seko,  poštovani  brate,  sjeti  se  da nema  pokornosti  stvorenju  u  nepokornosti  njegovom Stvoritelju. Žuri oprostu svog Gospodara ispunjavajući ono  što  ti  je  naređeno  i  kloneći  se  onoga  što  je zabranjeno.  Dovi  Allahu,  jer  iskrena  dova  mijenja Allahov kader. Sjeti  se  sestro, brate  ajeta:  «A kada  te robovi Moji  za Mene  upitaju,  Ja  sam  sigurno  blizu: odazivam  se molbi molitelja  kada Me  zamoli.  Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene da bi na pravom putu bili.» (El‐Bekara,186.)  

Brate,  sestro! Niko  nam  nije  preči  od Onoga Koji  nas  je  stvorio  i  Koji  nam  je  podario  tu  veliku blagodat – razum. Učinio te posebnim i odabranim, jer ti si musliman, sljedbenik onog koji je kao milost svim svjetovima  poslan.  Zahvaljuj  Allahu,  subahenhu  ve teʹala, na toj neprocjenjivoj blagodati ‐ uputi i sjeti se da je namaz Njegova milost  tebi,  jer  je on sredstvo kojim Allah briše grijehe i kojim si u direktnoj vezi sa Živim, Vječnim... Ne raskidaj tu vezu kako ne bi bio / bila od prokletih. 

Molim Allaha, subhanehu ve  teʹala, da meni  i vama  oprosti,  da  nam  se  smiluje  i  da  nas  sastavi  u Džennetu kod Havda kao  iskrene  i dobre  sljedbenike Odabranog.   

Esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berakatuhu!  

35

Izvor: Ummet.at 

Pripremila: Ummu Hammad

Svjedoci smo mnogih slučajeva lošeg pristupa čovjeku kada ga treba upozoriti na nešto loše ili potaknuti na 

nešto dobro.   

Jedan  od  takvih  primjera  je:  pričao  nam  je prof. Dr .Tarik El Hadždžari: „Bio sam u mesdžidu ‐ priča profesor ‐  čekajući da se prouči ikamet. U tom je  ušao  jedan  mladić  i  počeo    klanjati  sunnete, međutim prilikom sjedenja u namazu nije sjedio kako treba,  pa  čim  je  završio  sa  namazom,  neki  mu  se čovjek obrati povišenim tonom:  „Šta  to radiš?! Kako  to sjediš?! Poslanik, alejhiselam, nije tako radio! Ti ne znaš klanjati!!! itd...“ 

Svi se ljudi okrenuše prema njima dvojici. Mladić na kojeg je čovjek galamio je oborio glavu i šutio. U tom zauči  ikamet.  Poslije  ikameta,  nastavlja  profesor, priđem  ja  tom  čovjeku koji  je galamio, nazovem mu selam  , pa mi on odgovori na njega,  te ga  ja upitah: „Dobro čovječe, znaš li ti ko je taj mladić?“ 

- Ne znam ‐ reče on, - Taj čovjek je završio šerijatski fakultet, sad je 

na magistratu, - Šta?! Začudi se čovjek! - Da tako je, a jesi li se ti zapitao prije nego što 

si se  izgalamio na njega da  li on  ima možda problema sa nogom? 

- Nisam, u čudu će čovjek. - Dobro,  onda  ću  ti  ja  reći  on  ima  vještačko 

koljeno i ne može sjediti kako bi trebalo. - Vidiš ‐ reče čovjek ‐ na to nisam ni pomislio. 

 Ovakih  i sličnih primjera, krajnje  lošeg pristupa, 

na žalost, ima mnogo, i takvi slučajevi nisu rijetki. To se  uglavnom  dešava  zbog  pomanjkanja  znanja  i odsustva  hikmeta u davi. 

   

 

ŠTA JE TO HIKMET?  

Hikmet  je  riječ arapskog porijekla. Prevodi  se kao „mudrost“, dok u osnovi znači: „postaviti stvar na njeno mjesto“. Tako možemo reći da je hikmet mudrost a mudrost  je da postaviš  stvar na njeno mjesto,  tj. da uradiš pravu stvar u pravo vrijeme.  

ŠTA JE DAʹVA?  

Daʹva  je  takođe  riječ  arapskog  porijekla,  u osnovi  znači  „Poziv“,  ali  se  upotrebljava  u  smislu „poziva u islam“.Mi ćemo je ovdje upotrebljavati, ne u smislu poziva drugih u  islam, već u smislu pozivanja na dobro a odvraćanja od zla, kao što Uzvišeni kaže: „I neka među vama bude onih koji će na dobro pozivati i tražiti da se čini dobro, a od zla odvraćati.“ Nećemo se zadržavati na tome kako treba činiti daʹvu, već ćemo navesti neke primjere koji će nas, ako Bog da, potaknuti na razmišljanje i istraživanje o ovoj temi, kao i o tome kako prići čovjeku i upozoriti ga na grešku, tj. odvratiti ga od nečeg  lošeg  i potaknuti ga na  činjenje dobra.  

MIRENJE MUSLIMANA  

Prvi  primjer  od  imama  Šafije,  rahimehullah, kada su mu došle dvije skupine muslimana svađajući se  oko  toga  ko  je  bolji Alija  ili  Ebu  Bekr,  radijallahu anhuma, pa reče: „Onaj čija je kćerka u njegovoj kući“, pa su obe zavađene strane otišle zadovoljne. Prvi su protumačili njegove riječi: „Onaj čija je kćerka u njegovoj kući“, ‐On je time mislio na Ebu Bekra, jer je njegova kćerka u Poslanikovoj kući, pa su otišli zadovoljni.  

36

A drugi su te riječi protumačili:  ‐ On je time mislio na Aliju jer je Poslanikova kćerka u  njegovoj  (tj.  Alijinoj  )  kući,  pa  su  i  oni  otišli zadovoljni.  

RASPRAVA  

Slijedeći  slučaj  se  prenosi  od  Ebu  Hanife, radijallahu  anhu,  da  su  mu  došle  pristalice  Ehlu kelama  želeći  voditi  sa  njim  raspravu  o  postojanju Allaha, te imam reče:  

Reci mi, prije nego počnemo govoriti o  tom pitanju, šta mislite o lađi koja plovi Tigrisom, koja se sama  natovari  stvarima  i  hranom,  sama  sobom upravlja, sama  istovari svoj  teret, a sve  to se dešava bez ičijeg upravljanja? ‐To  je nemoguće! Rekoše oni, te  im Ebu Hanife reče: „Kad  je  to nemoguće po pitanju  jedne  lađe, kako  je onda moguće po pitanju cijeloga svijeta?  

Primjeri  

Navodi se takođe jedan od slučajeva, kada je jedan od bogataša, koji je bio veliki grešnik, došao na svoje imanje i naredio slugi da mu na jednoj od njiva zasije pšenicu. Kada je bilo vrijeme žetve, došao je da obiđe  svoju  njivu,  da  vidi  kako mu  je  napredovala pšenica i koliki će pazar biti, ali... Kada  je  došao  ugledao  je  zob.  Odmah  je  pozvao slugu i izgalamio se na njega.  –Budalo  jedna,  šta  si ovo uradio!!?  Jesam  li  ti  rekao da posiješ pšenicu?!! ‐Jesi ‐ odgovori sluga. ‐Pa zašto si onda posijao zob? Osorno ga upita. ‐Zato  što  sam  se  nadao  da  će  niknuti  pšenica  – odgovori on. ‐Šta? U čudu će bogataš. ‐Vidio sam te da griješiš prema Allahu i tajno i javno, i pored svega nadaš se da ćeš ući u Džennet, pa sam pomislio, ako je tako, ja ću samljeti pšenicu i pojest ću je, a posijat ću zob da mi rodi pšenica. ‐Tada  se bogataš  zamisli  i  reče: Ti  si, u  ime Allaha, slobodan,  a  ja  se  Allahu  kajem  za  ono  što  sam uradio.“  

„...a Allah voli dobročinitelje“  

Navodi  se  slučaj da  je  jedne prilike Zejnu‐l‐abidin htio abdestiti, te je naredio svome slugi da mu donese vode.  

Međutim  kako  je  sluga  htio  da  mu  prinese vodu, sapleo se pa su i voda i posuda za vodu pale na Zejnu‐l‐abidina,  te  je on bio mokar od glave do pete. Sluga se pobojao njegove ljutnje, pa je citirao dio ajeta:  „...i oni koji ljutnju svoju svladaju.“  Pa Zejnu‐l‐abidin reče: ‐ već sam svladao ljutnju. „...i oni koji opraštaju ljudima.“ – nastavi sluga. Već sam ti oprostio, ‐ reče Zejnu‐l‐abidin.  „...a Allah voli dobročinitelje.“ – nastavi sluga.   Pa mu Zejnu‐l‐abidin reče: ‐ Idi slobodan si!   

„Od tebe su svi sigurni osim muslimani!“  Sufjan ibn Husejn kaže: Jedne  prilike  kad  sam  bio  kod  Isa  ibn  Muavije, spomenuo sam nekog čovjeka po njegovoj mani, te me on pogledao i upitao:  ‐„Jesi li se ti borio protiv Vizantijaca?“  ‐Nisam – odgovorio sam. ‐A protiv hindusa?  ‐Nisam ‐ odgovorio sam. ‐A protiv Turaka (Mongola)?  ‐Nisam ‐ opet sam negativno odgovorio, pa mi on reče: ‐„Izgleda da  su od  tebe  svi  sigurni osim   muslimani. Nakon toga nisam ogovorio nikad ni jednog čovjeka.   

Alim i dječak  

Prolazio  je neki alim ulicom Kufe, pa  je vidio djecu gdje se  igraju, a u blizini njih  je ugledao  jednog dječaka kako sjedi. Pomislio je alim da je dječak možda siroče  ili  siromašan  i  pruži mu  jedan  zlatnik,  pa mu dječak odgovori: ‐ Nemam ja potrebe za tim. ‐Pa  zašto  se  onda  ne  igraš da drugom djecom,  upita alim. ‐Zato što je dunjaluk prolazan, odgovori dječak, pa mu alim čudeći se reče:  ‐Ali ti si još malehan. ‐Znam,  ali  sam  vidio  da  kada  moja  mati  potpaljiva vatru  prvo  počne  od malih  drva,  pa  se  bojim  da  ne budem  od  malih  stanovnika  džehennemske  vatre,  ‐ odgovori mu dječak.  

37

Preuzeto iz knjige „Islam u fokusu“ 

Pripremila: Ummu Muaz Svakodnevno po našem mozgu kruže različite želje. Želja za suprotnim polom ili bračnim partnerom, želja za unosnim poslom, za socijalnim položajem u društvu, za novcem, za stanom, za raznim trenutačnim užicima i slično. Međutim, rijetki su oni koji razmišljaju o svome kraju na ovom svijetu. Kakav će on biti? Kako i u 

kakvom stanju dočekati smrt? Šta ostaviti iza sebe, a šta sebi pripremiti za dugo i neizvjesno putovanje i vječni boravak? Kad negdje hoćemo putovati, biramo najudobnije i najsigurnije prijevozno sredstvo i najudobniji i najljepši smještaj. Putovanje od tabuta do proživljenja trajaće dugo, može biti teško i užasno, a može biti 

ugodno, sigurno i bez strahota, a isto tako i procedura oko smještaja!  

Ljudi  imaju  različite  želje  i  razmišljanja. Thawban  je  tužan u uglu Poslanikova mesdžida,  jer ga muči da  li  će moći viđati Poslanika u džennetu?! Za  takvu  brigu dolazi direktno  odgovor  od Allaha: »Onaj ko je pokoran Allahu i Poslaniku, oni će biti u  društvu  onih  koje  je  Allah  obasuo  svojim blagodatima, u društvu poslanika,  iskrenih,  zatim šehida i čestitih robova.» Ove  želje  odražavaju  cilj  u  životima  ljudi  i  njihov nivo znanja o životu.  

Kad  je  došao  smrtni  čas  velikom  zahidu  i pobožnjaku  Abdullahu  b.  Idrisu  i  kad  je  osjetio smrtni hropac, kćerka mu je počela plakati, a on joj se obrati  riječima:  »Ne  plači,  kćeri  moja!  Tako  mi Allaha, tvoj  je babo u ovoj kući proučio Kurʹan četiri hiljade puta, iščekivajući ovaj prizor.»  

Amr  b.  Abdullah  b.  Ez‐Zubejr  leži  na smrtnoj  postelji,  prati  posljednje  dahe  života  i  dok mu čeljad plaču, čuje ezan, pa im se obraća riječima: »Povedite me, povedite me!»  Kuda? – upitaše ga.  „U mesdžid!“ – odgovori on.  „U mesdžid u takvom stanju?“  On im na to odgovori: »Subhanallah! Da čujem ezan, a da mu se ne odazovem, povedite me!»  Poveli su ga  između sebe u mesdžid, klanjao  je dva rekata  za  imamom,  a  zatim  je  preselio  na  sedždi! Preselio na sedždi! 

Prije  nego  što  će  ispustiti  dušu,  Abdur‐Rahman b. El‐Esved plače pa ga upitaše:  »Što plačeš, a ti si ti?» Znači toliko si ibadet činio.  On  im na  to  odgovori:  »Tako mi Allaha, plačem  iz žalosti  za  namazom  i  postom!»  Zatim  je  nastavio učiti dok mu duša nije izašla.  

Plače  i  Jezid Er‐Rekaši na  smrtnoj postelji  i govori: „Ko će iza tebe klanjati kad umreš, o Jezide? Ko će postiti iza tebe, o Jezide? Ko će ti istigfar činiti poslije smrti, o Jezide?“ Zatim  je  izgovorio šehadet  i umro.   

Harun Er‐Rešid kad mu dolazi melek  smrti naređuje da mu  se  sakupi vojska  i kad  se  iskupiše, gleda tu silu i počinje gorko plakati i kaže: »O Ti, čija je vlast vječna, smiluj se onom čija vlast evo prolazi!» I tako sve dok ne preseli.   

Abdulmelik  b.  Mervan  neposredno  pred izlazak duše naređuje da mu se otvori prozor  i kad napolju  ugleda  siromaha  koji  je  narodu  prao  veš, zaplaka gorko i zavika: »Kamo sreće da sam narodu prao veš, kamo  sreće da sam bio  stolar, kamo  sreće da  sam  bio  hamal!  Kamo  sreće  da  nisam  imao nikakvu odgovornost za muslimane!» Tako se rastao s dušom.     

38

I konačno evo primjera iz našeg savremenog doba! 

 Mladi Amerikanac  španskog  porijekla  ulazi 

u  jedan od mesdžida New Yorka u gradu Bruklinu poslije sabaha  i kaže odgovornima da želi prihvatiti islam.  Prisutni ga upitaše: »Ko si ti?»  «Ne  pitajte  me  ko  sam,  već  mi  omogućite  da postanem musliman» odgovori usplahireno. Nakon  što  se  okupao,  izgovorio  šehadet,  malo  ga naučili namazu, stao je u saff tako skrušeno da su se svi čudili. Treći dan iza toga jedan se brat osamio s njim i pitao ga šta se to događa s njim, a on započe:  »Porijeklom  sam kršćanin  i moje  je  srce bilo  snažno vezano za Isusa, međutim, kad sam posmatrao ljude u kakvom stanju žive  i šta rade, zaključio sam da  je to  tako daleko  od ponašanja  i prakse  časnog  Isusa. Ostao sam zbunjen  i počeo sam  čitati knjige  i  tražiti odgovore  na  moje  životne  dileme.  Nakon  dužeg vremena  čitanja,  razmišljanja  i  razračunavanja  sa sobom, Allah mi je grudi ispunio islamom i noć prije mog dolaska u mesdžid  sanjam da mi dođe  Isus u snu  i  kažiprstom,  kao  da  me  usmjerava,  reče  mi: »Slijedi Muhammeda»! Izašao  sam  napolje  i  počeo  se  raspitivati  o muslimanskoj  bogomolji,  pa me  je Allah  doveo  do vašeg mesdžida.»  

Poslije  ovog  kratkog  razgovora, muezzin  je zaučio ezan za  jaciju namaz, mladić ustade i stade u saff  sa klanjačima. Učinio  je prvi  rekat za  imamom, pao na sedždu i kad  je imam ustao na drugi, mladić je ostao na sedždi. Neko ga  je povukao za odjeću da ustane,  a  on  je  pao.  Duša  se  već  vratila  svome Gospodaru!   Razmisli  brate  o  svome  kraju  na dunjaluku. Nek  ti Allah omekša srce. 

Još jedan primjer  

Čovjek, Allahov  rob  je učio  ezan  40 godina ne  želeći  za  to  nikakvu  nagradu,  osim  Allahovog zadovoljstva.  

Jednog  dana  se  žestoko  razbolio  i  ta  teška bolest  ga  je  prikovala  za  postelju. Više  nije mogao odlaziti  u mesdžid  i  radovati  se  sedždi,  a  i  glas  je izgubio  pa  više  nije mogao  ni  ezan  učiti.  Bolest  se svakodnevno pogoršavala i njegova čeljad su vidjela i osjetila veliku tjeskobu u njegovoj duši. Slušali su ga kako  jedva  sastavlja  riječi:  »Allahu,  40  godina  sam pozivao  Tebi  i  nisam  želio  ništa  osim  Tvoga zadovoljstva,  pa  zar  da  u  zadnjim  trenucima mog života nisam u stanju proučiti ezan?!»  

Nakon  toga  sakupio  je  svoju  čeljad  oko postelje  i  sav  obliven  radošću,  počeo  je  teško izgovarati  riječi  ezana. Tamam  je  izgovorio  la  ilahe illallah, da bi zatim klonuo i ispustio svoju plemenitu dušu.  

Eš‐Šejh  Abdulhamid  Kišk,  slijepi  kairski hatib,  u  petak,  koji mu  je  bio  najdraži  dan,  uzima gusul,  oblači  bijelu  odjeću,  stavlja miris  na  tijelo  i započinje dva rekʹata namaza. Završava drugi rekʹat, pada na sedždu i ne ustaje više.  

Jedan  Bošnjak  u  Stocu  ležeći  u  petak  na smrtnoj postelji,  sakuplja  svoju  čeljad  15 minuta do 12  sati, drži  im ders,  koji  završava  riječima:  »Djeco moja,  ostao  sam  Ahmedu  kahvedžiji  dužan  dvije kahve,  a Allahu nijedan namaz!» Kad  je  sa munare zaučio  ezan,  podigao  je  šehadet  prst  i  preselio  na Ahiret.   Kako  je  ko  živio,  tako  će  umrijeti  i  tako  biti  proživljen! Hoće li neko jednog dana o nama pisati, šta i kako !?  

Izvor: bošnjakinja.net 

39

Pripremila: Ummu Rumejsa III. UVJETI SPREČAVANJA LOŠEG NASILNIM 

PUTEM  

Allahov  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve selleme,  rekao  je:  ʺKo  od  vas  uoči  nevaljalo  djelo neka  ga  spriječi  svojom  rukom,  a  ako  ne  može, onda  riječima, a  ako ne može, onda neka  to učini prezirom  u  svom  srcu,  a  to  je  najslabiji  iman.″          (Muslim) 

Kadija  Ijad,  radijallahu  anhu,  rekao  je: „Ovaj  hadis  je  osnov  za  način  otklanjanja  loših djela. Onaj ko spriječava loše djelo ima pravo da ga spriječi  na  svaki  način  koji  će  omogućiti  njegovo nestajanje,  riječju  ili  djelom,  kako  bi  uništio sredstva koja se koriste u  činjenju  lošeg  i potpuno iskorijenio zlo. On  sam  će, ukoliko bude u  stanju, oduzeti oteto  i vratiti ga njegovom vlasniku,  ili  će to narediti ko je u stanju da ga izvrši.  

 Sa  ne  upućenom  osobom  treba  blago 

postupati, kao i sa silnikom čijeg zla se plašimo, jer će tako lakše prihvatiti naš savjet. Iz tog razloga  je poželjno  da  ovu  vrstu  posla  upražnjava  čestita  i pobožna osoba...“ A zatim je rekao: „Ako kod njega preovladava  mišljenje  da  će  spriječavanje  lošeg djela  silom  izazvati veće od postojećeg, kao  što  je ubistvo njega  ili nekog drugog, on  će se ograničiti na riječi, upozorenje i zastrašenje, ako se plaši daće njegove  riječi  izazvati  loš  efekat,  onda  će  to djelo prezreti svojim srcem  i na  takav način  je postupio po  ovom  hadisu.“  (Nevevijev  komentar Muslima, 2/52) Ibnul‐Muflih kaže: „On  ima pravo  razbiti muzički istrument,  imaginarnu  sliku,  def,  posudu  za alkohol i bačvu ako se negiranje ne može uraditi na drugi način.“ 

  

Evo nekoliko uvjeta koji ograničavaju spriječavanje lošeg silom: 

 1. Prvi  uvjet  je  ono  što  je  spomenuo  Ibnul‐Muflih: nemogućnost otklanjanja lošeg djela na drugi način. Kao npr. kada  je sa počiniocem iscrpljen metod direktne  i  indirektne  kritike  na  blag,  nježan  i fleksibilan  način,  zatim  zastrašivanjem,  mudrošću  i lijepim  savjetom.  Uprkos  svemu  tome,  on  ostaje ustrajan u svom djelu, i kada se ustanovi da je to djelo koje  ta  osoba  čini  moguće  riješiti  jedino  rukom,  tj. silom,  onda  će  se  primjeniti  sila  u  spriječavanju  tog djela. Međutim, prije prihvatanja ovog metoda nužno je primjeniti drugi‐slijedeći uvjet.  2. drugi  uvjet  je  spomenuo  kadija  Ijad,  kada  je rekao da ‐ ako kod daije preovladava mišljenje da će spriječavanje  lošeg  djela  silom  izazvati  veće  od postojećeg, kao što je ubistvo njega ili nekog drugog ‐  on  će  se  ograničiti  na  riječi,  upozorenje  i zastrašivanje. 

Ibnul‐Kudame  ovu  pojavu  još  detaljnije objašnjava pa kaže:  „Kod koga preovladava mišljenje da  bi  ga mogla  zadesiti  kakva  nedaća  ukoliko  bude zabranjivao  zlo,  nije  obavezan  to  činiti,  a  ukoliko prevlada mišljenje da ga neće zadesiti nikakva nedaća, onda  je dužan  to učiniti. Ovdje  se  svakako ne uzima kao mjerilo postupak kukavice, niti postupak hrabrog ali brzopletog čovjeka, nego se uzima u obzir postupak čovjeka  umjerene  naravi.  A  pod  nedaćom  se  ovdje misli na udaranje, ubistvo  i pljačkanje  imovine, kao  i prenošenje neistinitih loših   vijesti o njemu s ciljem da mu  se ocrni obraz. Što  se  tiče grdnje  i psovke,  to nije opravdanje  za  prešutkivanje  zla,  zato  što  onaj  koji zabranjuje zlo u najvećem broju biva izložen tome.“ 

40

El‐Mehdi i sandale Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme: 

 Kada  je  jednog  dana  El‐Mehdi  sjedio  sa 

grupom  ljudi  i  pojavio  se  čovjek  sa  sandalama umotanim  u  mahramu  i  rekao:  „O  vladaru pravovjernih,  poklanjam  ti  sandale  Allahovog Poslanika,  sallallahu  alejhi  ve  selleme.“  El‐Mehdi mu reče: „Daj mi ih!“ potom  je poljubio unutrašnji dio sandala i njima dotakao svoje čelo, i naredio da se  tom  čovjeku  isplati  10.000  dirhema.  Pošto  je čovjek uzeo novac i napustio dvoranu, El‐Mehdi je rekao  prisutnima:  „Znate  li  vi  da  ja  smatram  da Poslanik,  sallallahu  alejhi ve  sellem, uopće nije ni vidio ove sandale, niti bilo ko od njegove porodice, a kamo li da ih je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oblačio, ali da smo mu to osporili, on bi rekao svijetu:  ‐Došao sam vladaru pravovjernih sa sandalama  Allahov  Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  pa  mi  ih  je  vratio!  Većina  ljudi  bi  mu povjerovala,  jer  svijet  je  po  svojoj  prirodi  sklon dvosmislenostima  i  pomaganju  slabog  nad  jakim. Iz tog razloga smo kupili njegove riječi i mislimo da je ono što smo učinili bolje i korisnije.“  

3. Treći uvjet je da mora postojati mogućnost spriječavanja lošeg silom, a ona se ogleda u vlasti koju ima onaj koji spriječava loše nad onim ko ga čini.  

Nema  sumnje  da  se  daije  razlikuju  u  tim mogućnostima  i  da  najveću mogućnost  ima  emir, onaj u čijoj je ruci vlast, naredba i zabrana. U  općim  državnim  pitanjima,  pravilima  i zakonima,  gospodar  je  vladar,  dok  su  roditelji gospodari  u  svojim  kućama  nad  svojom  ženom  i djecom  i  oni  su  dužni  nevaljalo  djelo  spriječiti silom, ukoliko druge metode ne koriste. Međutim, to  nisu u  stanju  sa  svojim  rođacima,  komšijama  i ostalim  ljudima. Daija  se ne može poslužiti  silom tamo  gdje  nema  vlasti.  Imamu Ahmedu  je  došao El‐Mervezi  i požalio mu  se na  svoga komšiju koji ga uznemirava svojim lošim djelima. Imam Ahmed mu je odgovorio: ʺPosavjetuj ga nasamo.ʺ On mu je na  to  rekao:  ʺJa sam  to stalno  činio, ali bez  ikakve koristi.ʺ Imam Ahmed mu  tada  reče:  ʺTi  si  svoje uradio, a on  to  radi na  svoju  štetu, prezri  to svojim  srcem  i ostavi ga.ʺ  

Negiranje nevaljalog djela rječima  

Ovo je metoda koju će daija upotrijebiti ako ne bude u sanju zabraniti zlo silom.  Ako  se  bude  bojao  da  će  njegove  riječi  nanijeti  više štete  nego  koristi,  daija  prelazi  negiranju  lošeg  djela svojim srcem.  

Negiranje nevaljalog djela srcem  

Znači imati  averziju prema takvom djelu, kao što kaže El‐Munavi: ʺ...pa onda svojim srcem.ʺ  ʺObavezno  je  to  djelo  negirati  svojim  srcem,  u  vidu prezira  i  čvrste  odluke  da  ukoliko  bude  u  stanju ukloniti  ga  silom  ili  riječima da  će  to uraditi. Ovo  je stroga  obaveza  svakog  pojedinca,  za  razliku  od predhodnih metoda, koje to nisu.ʺ (Fejdul‐Kadir 6/131) Jedna  od  metoda  borbe  protiv  lošeg  djela  je nezadržavanje  na mjestu  na  kome  se  ono  čini,  kao  i neostajanje sa onima koji to čine i neispoljavanje sreće i zadovoljstva  sa  tim  djelom  dok  se  čini.  Takvo  smo mjesto  dužni  napustiti,  odvojiti  se  od  počinilaca  i izraziti našu ljutnju i nezadovoljstvo prema njima.     

IV. KORACI KOJI SE PODUZIMAJU PRILIKOM SUZBIJANJA NEVALJALOG DJELA 

 Prema  počiniocu  nevaljalog  djela  odnosili  su 

se  kao  prema  djetetu.  Prije  nego  što  od  djeteta zatražimo da nam nešto pročita, dužni smo ga naučiti slova, na  taj način da on zavoli  čitanje  i pisanje, a ne stekne  antipatiju  prema  nauci.  Isti  je  slučaj  sa počiniocem  lošeg  djela:  prema  njemu  se  trebamo odnositi  kao  prema  bolesniku  i  neznalici,  sa  njim moramo  biti  oprezni  i  činiti  dobro  promišljene  i postepene  korake  u  spriječavanju  nevaljalog  djela kojeg  čini,  prije  nego  što  upotrijebimo  direktnu metodu spriječavanja silom ili riječima. Po  Ibnu‐Kudami  el‐Makdisiju  prvi  korak  je upoznavanje, s pretpostavkom da počinilac lošeg djela ne zna da je ono loše.   

Prvi korak: Upoznavanje   

41

Neupućena  osoba  prilazi  grijehu  ne  smatrajući  ga lošim. Kada spozna da je to loše, on ga napusti. Takvu osobu treba na blag način upoznati  i reči mu:  ʺČovjek se ne rađa učen. Svi smo mi bili neupućeni u šerijatske propise dok nas nisu učenjaci naučili.  

Možda  u  tvom mjestu  nema  onih  koji  te mogu poučiti  . „Ovako se ljubazno   treba ophoditi sa njim, kako bi se upoznao bez uvrede.“  

Drugi korak: Pouka  Zabrana  putem  pouke,  savjeta  i  zastrašivanja Uzvišenim  Allahom  je  drugi  korak.  Citirati  mu predanja koja sadrže prijetnju. Takođe mu pričati o  životopisu naših predaka  suosjećajno  i  s  ljubavlju, bez grubosti i srdžbe.  

Treći korak: oštar prijekor Oštar prijekor  grubom  i  surovom  riječju metod  je kome  se  pribjegava  kada  se  ne  može  izvršiti spriječavanje  na  lijep  način  i  kada  se  primjete simptomi ustrajnosti u grijehu i ismijavanje pouke i savjeta. Ali pod  oštrim prijekorom ne mislimo na besramnost i laž. Uzvišeni  Allah  prenoseći  riječi  Ibrahima,  alejhi selam,  kaže  u  prijevodu  značenja:  ʺTeško  vama  i onima kojima se, umjesto Allahu, klanjate! Zašto se ne opametite?ʺ (El‐Enbija 67.)  

Četvrti korak: Spriječavanje silom  

Peti korak: Zastrašivanje Zastrašivanje i prijetnja, kao kada se kaže: ʺPrestani sa tim ili ću se tobom uraditi to i to!ʺ Poželjno je da se  prijetnja  na  ovaj  način  uputi  prije  pristupanja samom udaranju, ukoliko je to moguće.  

Šesti korak: Udaranje Udaranje  direktno  rukom  ili  nogom  i  slično  bez upotrebe  oružja,  dopušteno  je  pojedincima,  ali  u nuždi i samo u granicama potrebe, pa ako se ukloni zlo treba prestati sa udaranjem. 

 Situacije u kojima spada obaveza 

spriječavanja lošeg djela  

Imam  Ibnu‐Kudame  kaže:  ʺAko  zna  da njegovo spriječavanje neće koristiti, onda će se naći u jednoj od četiri slijedeće situacije:  

 Prvo: Ako  zna da  će  loše djelo nestati ukoliko na njega  upozori  ili  ga  silom  ukloni  obavezan  je  to uraditi,  ukoliko  to  neće  prouzrokovati  negativne posljedice. 

Drugo: Ako zna da njegove riječi neće koristiti i da će, ukoliko  progovori,  biti  će  pretučen,  onda  sa  njega spada obaveza.  Treće:  Ako  je  svjestan  da  njegovo  opominjanje  neće koristiti,  ali  ne  postoji  bojazan  da  mu  se  zbog  toga nešto desi, on u  toj situaciji nije obavezan opominjati, zato što nema koristi, ali mu se preporučuje da to čini radi  upražnjavanja  jedne  od  vjerskih  obaveza  i podsticanja na vjeru.  Četvrto: Ako  je svjestan da će mu se desiti nešto  loše, ali zna da  će svojim postupkom ukloniti zlo, kao npr. Da  razbije  gitaru,  prospe  alkohol,  a  siguran  je  da  će zbog  toga biti pretučen, u  tom slučaju spada obaveza sa njega, ali ostaje da  je to poželjno,  jer u hadisu stoji: ʺNajbolji džihad  jeste  riječ  istine u  lice  nepravednom vladaru.ʺ 

Iz navedenog se vidi da sa daije spada obaveza sprečavanja  zla  ako  je  siguran  da  će  ga  zbog  toga zadesiti  nedaća.  O  tome  se  mora  voditi  računa prilikom  upražnjavanja  ove  vrste  šerijatskih imperativa, izuzev u četvrtom slučaju, kada  je siguran da  će  tim  svojim  postupkom  ukloniti  zlo,  i  pored nedaće koja će ga zadesiti, tada mu se to preporučuje, kako  se  razumije  iz  citiranog  hadisa.  Tako  nešto  se desilo  imamu  Ahmedu,  radijallahu  anhu,  koji  je  u svom  radu  nailazio  na mnoge  poteškoće,  ali  je  ostao ustrajan u negiranju nevaljalih djela i bio uvjeren da će svojim radom uspjeti eliminirati ta djela, što se zaista i dogodilo!   

PRAVILA NEGIRANJA  STAVLJANJE VAŽNIJEG ISPRED VAŽNOG  

42

Uvaženi  profesor  Muhammed  Kutub  kaže: ʺNe  obraćajući  pažnju  na  to  da  li  muslimani  imaju opravdanje u svom nepoznavanju  tih  činjenica  ili ne  i da  li  je  značenje  riječi  ʺNema  drugog  istinskog božanstva  osim  Allahaʺ  sa  svim  onim  što  one podrazumjevaju,  a  kojima  čovjek  zadobiva  status muslimana, općepoznate i ulaze u sami pojam vjere ili ne, mi moramo odrediti polaznu  tačku u  svom  radu. Mi,  danas,  nećemo  početi  svoj  rad  na  polju  daʹveta pozivajući ljude da je Allah jedan, nego ćemo početi sa činjenicom koju nije bilo potrebno objašnjavati  tokom 13  predhodnih  stoljeća,  a danas  je moramo  pojasniti, moramo pojasniti istinsko značenje riječi:  

ʺla  ilahe  illallahʺ,  ʺNema  drugog  istinskog božanstva  osim  Allahaʺ  i  njihove  čvrste povezanosti  sa  vladavinom  po  Allahovim zakonima, koja je neodvojiva.   

Problem  određivanja  početne  tačke  jeste problem u kojem mnoge daije pogriješe pa izazovu veliku  odbojnost  kod  ljudi.  Pojedini  muslimani tačno  znaju  pravi  smisao  značenja  riječi:  ʺNema drugog istinskog božanstva osim Allahaʺ i njihovu čvrstu  povezanost  sa  vladavinom    po Allahovim, džele  šanuhu,  zakonima,  ali  i  pored  toga  čine mnoge grijehe. Neki, opet, poznaju  taj smisao  i ne čine  velike  grijehe,  ali  čine  male  grijehe.  Znači  moramo poznavati svakog ponaosob da bi odredili polaznu tačku jer je ona različita kod svakog. Naša spoznaja  za  određivanje  polazne  tačke  sa  onim koga želimo spriječiti od zla ovisi o našoj spoznaji o 

samim grijesima i pokuđenim djelima koja dotični čini. Na osnovu toga će nam biti jasno da su obaveze koje je on zapostavio važne,ali da su  jedne važnije od drugih  i da su djela koja čini loša, ali da su  jedna veće zlo od drugih.  

Po  ovom  pravilu  je  nepravilno  postupio  onaj ko da primjedbu  čovjeku zbog  toga što brije bradu, a zna da taj čovjek ne klanja namaz, niti posti, niti zekat daje, ili onaj ko kritizira čovjeka zbog dužine njegovih pantalona,  a  zna  da  taj  insan  potpuno  opsjednut oponašanjem  svega  što  je  zapadno  i  da  je  ogrezao  u raznim grijesima,   ili onaj ko osporava  jedenje lijevom rukom  čovjeku koji ne  zna ni gdje  je kibla  jer  tokom svog  života  nikada  nije  ušao  u  džamiju.  Sličnih primjera je mnogo. 

 Iz  knjige  „Metode  daʹveta  u  spriječavanju  i  otklanjanju 

loših djela“ 

1. Sestre  koje  ove  godine  odlaze  iz Medine,  a  ne 

žele  ponijeti  stare  brojeve  Misbaha  sa  sobom, mogu  ih meni  vratiti,  a  zauzvrat  će  dobiti  iste brojeve  Misbaha  na  CD‐u  u  PDF‐formatu.  

2. Tekst  „Pismo  Fatime  Iračanke“  nije  objavljen  iz razloga što nije bio prilagođen bosanskom pismu (č,ć,š,đ... itd) 

 3. Šerijatski  recenzent  i  lektor  su  odlučili  da  tekst 

„Pismo  Ebu Musʹabove  hanume“  ne može  biti objavljen u Misbahu. 

 4. Još  jednom  molim  sestre  da  tekstove  koje 

preuzmu  sa  interneta navedu  izvor  (stranicu  sa koje  je  tekst  preuzet)  i  da  tekst  prilagode bosanskom  pismu,  u  suprotnom  tekst  ne može biti objavljen! 

5. Tekstove od sestre Ummu Rumejse nisam mogla objaviti iz tehničkih razloga. 

 6. Tekstove za naredni broj Misbaha možete predati 

ŠURI, do najkasnije 5. Šaʹabana 1428 po H. (18. August 2007) 

 7. Nakon  šest  uspješnih  izdanja  Misbaha, 

elhamdulillah, dajem ostavku na mjesto glavnog i  odgovornog  urednika  ovog  našeg  skromnog lista.   

 Molim Allaha da primi naša dobra djela! Amin! 

  

Urednik: Ummu Huzejfe 

43

Pripremila: Ummu Tejsir Prenosi se od Abdullaha b. Burejde koji prenosi od svog oca, radijallahu anhuma, koji je kazivao: “Vidio sam Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kako drži hutbu kad naiđoše Hasan i Husejn idući i spotičući se u crvenim košuljama. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, siđe i uze ih obojicu, stavi sebi u naručje i reče: ”Istinu je rekao Uzvišeni: „I neka znate da su bogatstva vaša I djeca vaša samo iskušenje…“ (Al‐Anfal, 28.), pogledah u ovo dvoje djece kako spotičući se idu i ne mogoh se strpiti nego prekidoh svoj govor da bih ih 

podigao.”  

Ovaj  hadis  nam  govori  kako  je  naš Poslanik,  sallallahu  alejhi  ve  sellem,  ponekad ispred  svojih  obaveza  stavljao  djecu  i  nastojao udovoljiti njihovoj   krhkoj prirodi. Bio  je pravedan prema svakome a u  tome nije  izostavljao ni djecu, naređivao je pravednost prema njima.   

El‐Buhari i Muslim prenose od Numana b. Bešira, radijallahu anhu, da ga je njegov otac doveo kod  Allahovog  poslanika,  sallallahu  alejhi  ve sellem,  i rekao: „Ovome svome sinu sam poklonio roba.“ Allahov poslanik ga  je zatim upitao: „A  jesi li  i  drugoj  svojoj  djeci  to  isto  poklonio?“ On mu odgovori  : „Nisam.“ Allahov poslanik mu  je onda rekao : „Onda ga vrati.“  

Zaista  kada  djeca  dođu  u  kuću,  trebamo shvatiti da su  to razumna bića kojim nas Uzvišeni opskrbio.  Trebamo  im  dati  ime  a  sa  imenom dobijaju  ličnost. Dok su mali ovisni su o nama, ali nije dovoljna samo materijalna opskrba, potrebno je puno više od  toga. Mnogo  toga  im  se može dati  i pružiti, samo ako smo svjesni da i oni imaju ličnost i da imaju svoja prava koja im se trebaju dati. Prošli put  smo  spomenuli  koji  su  to  nepravilni  odnosi prema  djeci  (nepostojanje  ili  ne  ispoljavanje ljubavi,  prevelika  strogost,  nedosljednost  u postupcima,  prevelika  briga  i maženje,  potpuna tolerantnost  tj. dozvoljavanje djetetu da  čini  sve što hoće.)  Svi ovi postupci su nepravilni  iz razloga što  imaju pretjerivanja  u    sebi  a  put  islama  je  srednji  put. 

  Islam nas uči da budemo umjereni u svemu, a ima  li  prečeg  posla  da  budemo  umjereni  od  odgoja djece.   

Dakle,  u    našem  odnosu  prema  djeci,  tokom njihovog  odgoja,  ne  bi  trebali    imati  ni  jedan  od predhodno navedenih postupaka.  Prevelika strogost nas ne vodi ničemu drugom, osim da nas se dijete pretjerano boji. Dakle, djeca neće činiti neispravne postupke, ne zato što su shvatili da to nije u  redu,  niti  zato  što  poštuju  roditelje  pa  da  im udovolje,  nego  samo  zato  što  se  boje  roditelja  i njihovog kažnjavanja. To daje djetetu priliku da učini sve što želi, onda kada je siguran da ga roditelji ne vide i da neće saznati za njegove loše postupke. To najčešće ostvaruju van kuće u školama ili na igralištima.   

Ukoliko  roditelji  odgajaju  svoju  djecu  s umjerenom  strogošću,  sa  razumnim  upučivanjem  na dobro  i  ono  što mu  je  suprotno. Ukoliko mu  blagim tonom,  dobrim  objašnjenjima  i  dugim  razgovorima, ukaže  na  njegove  pogreške,  zasigurno  će  shvatiti  i razumjeti da mu  roditelj  želi  samo dobro. Kada djeci posvetimo  malo  pažnje  i  razgovaramo  s  njima,  pa makar to bilo i kritikovanje za loše postupke, njima to puno znači jer osjete da su i oni važni u našem životu,  jer smo odvojili malo od svog vremena i za njih. Kada ih samo izružimo i zaprijetimo,  u strahu i ne razumiju sve što  im na brzinu  ispričamo. A ukoliko sjednemo  i porazgovaramo  s njima, pa  ih  saslušamo,  jer djeca  se uvijek pravdaju, i oni će zasigurno saslušati nas.  

44

Prevelika  briga  i  maženje  je  takođe  pogrešan postupak  i  pogrešan  način  odgoja.  Ukoliko  smo pretjerano brižni prema  svom djetetu, uveliko mu možemo  smetati  u  njegovom  pravilnom  razvoju. Ako    se  pretjerano  brinemo  da mu  se  neće  nešto dogoditi, pa mu ne dozvoljavamo da  se  slobodno igra u kući ili u društvu, naše dijete će brzo postati strašljiva  i nesigurna osoba. Dijete  se uvijek mora posmatrati, kada se igra, kada jede, kada spava itd. ali  često  bi  to  posmatranje  trebalo  biti  tajno  ili neprimjetno. To, kao prvo, ulijeva djetetu sigurnost da mu roditelj vjeruje, a drugo, djete se na taj način osamostaljuje i priprema na izlazak van kuće. Kada dijete krene u školu jako je bitno da je samostalno i sigurno u sebe.  

Djeca  koja  nisu  samostalna  i  koja  su razmažena, kada krenu u školu, plašljiva su,  često plaču i odbijaju ići u školu. Bilo šta da se desi takvoj djeci, ne bi znali naći izlaza iz date situacije.  Dakle, za djecu trebamo uvijek biti tu, kada smo im potrebni za pomoć ili razgovor, ali treba znati kada ih  treba  malo  pustiti  na  miru.  Zaista  je  i  njima ponekad potrebno da se  igraju bez stalnih prijetnji ili upozorenja (ne to, ostavi to, nemoj ovo ovako, de onako, nemoj tamo, dođi ovamo...)  

Pretjerana  tolerantnost  ili  dozvoljavanje  djetetu  da radi sve što hoće, je jako jasna pogreška i malo roditelja je  čine.  Međutim,  ima  roditelja  koji  prave  ovu pogrešku a nisu ni svjesni. To se najčešće dešava dok su  djeca  još  uvijek  mala  i  kada  mislimo  da  oni  još uvijek  ne  znaju  ništa.  Ukoliko  u  ovom  periodu pogriješimo posljedice će se osjećati dugo, možda kroz čitavo  njihovo  djetinjstvo.  Čak  i malu  djecu  ne  treba puštati  da  rade  sve  što  požele,  i  treba  ih  učiti  na razgovor i objašnjavanja ne pravilnih postupaka. Djeca često  rade nešto neispravno, ne zato što  to žele, nego da  skrenu  pažnju  na  sebe,  jer  ih dugo  vremena  niko nije  ni  pogledao,  niti  upitao:  šta  to  radiš?  Treba  li  ti pomoći? Šta si to napravio, nacrtao itd.???  

Bilo  da  se  pretjerano  brinemo,  ili  da  smo pretjerano strogi prema djetetu,  ili da mu puštamo da čini sve što hoće, svako od ovog ukazuje da neispravno postupamo  prema  djetetu  i  da  ga  odgajamo  na neispravan  način.  U  svakom  slučaju  dijete  je prepušteno samom sebi, upoznaje svijet na svoj način, onako kako ga vidi i razumije njegov razum, a obzirom da su mali i naivni vjerovatno će pogriješiti.  

Nastavit će se, inšaAllah! 

MOJE DIJETE JE NEPOSLUŠNO... ŠTA DA RADIM?

 

Roditelji se često žale na neposlušnost svoje djece. Neposlušnost  postaje  vidljiva  u  petoj  godini djetetovog  života,  a  ponekad  u  četrnaestoj. U  petoj godini dijete osjeća prisustvo drugih i strahuje da će se  izgubizi među njima. Stoga ono nastoji da  ispolji svoju ličnost i tako se javlja neposlušnost.  U  četrnaestoj  godini  dječak  je  već  prošao  rano djetinjstvo  i  nalazi  se  na  ulazu  u  svijet  odraslih. U oba slučaja ne treba se bojati od neposlušnosti,  jer  je to  kratkotrajna  pojava.  Njoj  se  treba  blago suprostaviti.  Ne  treba  pribjegavati  sili  i  tada  će neposlušnost nestati i sama od sebe se istopiti.  Kako postupiti u slučaju neposlušnosti?  

Pazite da se neposlušnost ne pretvori u odmetnutost 

Nikad ne tražite više stvari odjednom  Pokušaj da otkriješ uzroke odmetnutosti (loše društvo, zdravstvena tegoba, moralna utučenost i dr.) 

Nemoj pribjegavati maženju ili potkupljivanju  Nemoj se predavati zahtjevima odmetnutog djeteta 

 Nema slijepe poslušnosti  

Prisiljavanje  na  slijepu  poslušnost  tokom dužeg perioda gasi djetetovu dušu, ubija mu ličnost i samopouzdanje. Ako  želiš  da  kod  svoje  djece  izgradiš  naviku  da slušaju, pokušaj da naučiš slijedeće stvari:  

Ne izdaj mnogo naređenja odjedanput  Ne služi se osornošću, grubošću ni prijetnjama  Ne dozvoljavaj nešto što ćeš drugi put zabranjivati 

Nemoj pretjerano požurivati dijete da učini nešto. Izbjegavaj da mu govoriš „požuri...“ 

Imaj na umu da lijepo traženje ima jači uticaj nego kuđenje i kritikovanje. 

 

45

Iz knjige „Islamom i medicinom do zdravog života“ 

 

Pripremila: Mersiha T.

Pogrešno je mišljenje odraslih da djeca treba puno da se igraju  samo dok su mala, odnosno do pred odlazak u školu. Naime, s polaskom u školu, započinju prve prave obaveze, prvo odvajanje od roditelja, novi način i režim života. Ali, i pored toga, dijete ostaje dijete u pravom smislu riječi – sa svojim snovima, maštom, 

bezbrižnošću (mada u manjoj mjeri jer školske obaveze mnogima zadaju brigu) i jakom potrebom za igrom.  

 

U mnogim razvijenijim školskim sistemima, ta potreba se u potpunosti poštuje, pa se prve dvije‐tri godine u školi djeca uče isključivo u igri. Nažalost, kruti  komunistički  društveni  sistem  nametnuo  je strogo poštivanje pravila, uniformnost u  radu,  ideju o jedinstvu u kojoj različite potrebe djece, kreativnost i  smisao  za  samostalni  rad,  nisu  mogle  doći  do izražaja. 

    Možda  su  ta  gorka  iskustva  iz  škole  utjecala  na odrasle  koji  danas  sputavaju  svoju  djecu,  ne pružajući im dovoljno slobode u njihovom razvoju. S druge  strane,  imamo  i  one  roditelje  koji  baš  zbog toga  previše  puštaju  svoju  djecu  i  time  opet  štete njihovom pravilnom odgoju.     

Većina  roditelja,  nažalost,  ima  lošu predodžbu o školi i misle da je to ustanova u kojoj je sve zasnovano na strogosti,  iscrpnom radu  i učenju. Što  je  još  gore,  takve  stavove  prenose  i  na  djecu. Istraživanja  su  pokazala  da  većina  roditelja  smatra da djeca mrze školu. Druga istraživanja su ustanovila upravo suprotno: djeca se ne  izjašnjavaju kao da ne vole ići u školu, naprotiv. Na pitanje zbog čega vole da  idu u školu, skoro sva djeca‐ispitanici  su  odgovorili  da  je  to  zbog  igre, druženja i učenja. Dakle, u školi ipak ima igre i treba da  je  bude!  Nikako  ne  opravdavamo  stavove nastavnika koji smatraju da igra u razredu narušava disciplinu  i  autoritet  starijih,  te  je  zbog  toga  ne praktikuju u nastavi. Njima treba da bude jasno da je igra  izvrsno  odgojno  sredstvo  i  da  u  igri  djeca mnogo lakše i brže uče. 

 ZNAČAJ IGRE ZA DJECU 

 Igra  ima  značajnu  sociološku,  psihološku  i 

pedagošku ulogu u  razvoju djece.  Sociološka  uloga igre  sastoji  se u  razvijanju društvenosti kod djece u kolektivnim  igrama u kojima se djeca uče usvajanju pravila  igre,  poštivanju  normi  ponašanja  u  igri, uvažavanju  suigrača,  omogućava  upoznavanje  i  dr. Druženje  s  drugima,  dijete  komunicira  s  njima, upoznaje  ih, uči od njih, što  će mu kasnije mnogo pomoći u komunikaciji  s drugom djecom,  ali  i  sa odraslima.  

Psihološka uloga  igre sastoji se u  tome da u igri  dijete  vježba  i  izoštrava  svoju  percepciju (opažanje),  razvija  maštu,  mišljenje,  kreativnost, vježba memoriju, ali  i  ispoljava svoje emocije. U  igri djeca  najviše  doživljavaju  radost,  zadovoljstvo, ushićenje, razdraganost, ali nerijetko i ljutnju.  

 Igra pomaže djeci kao emocionalni ventil u 

pražnjenju, kako energije tako i osjećaja.     Pedagoška  uloga  igre  ogleda  se  u  razvijanju pozitivnih  osobina  ličnosti  kod  djece:  spretnosti, izdržljivosti,  strpljivosti,  snalažljivosti,  istrajnosti, a  i  u  razvijanju  takmičarskog  duha,  poštovanja drugih,  samopoštovanja,  te  moralnih  osobina ličnosti. Osim  toga, djeca u  igri razvijaju  i  jačaju  tijelo, što doprinosi njihovom boljem zdravstvenom stanju.   

46

To  se  posebno  odnosi  na  pokretne  igre  na čistom zraku, u prirodi. Fizičkim aktivnostima se jača muskulatura,  pluća  se  oslobađaju  starog  zraka, odvija  se  brža  cirkulacija  krvi,  te  se  prazni  višak energije.  U  protivnom,  djeca  su  u  većini  slučajeva hiperaktivna, nervozna i ispoljavaju bijes.  

 Ovim igrama treba, kao protutežu, pridružiti 

stvaralačke  igre  u  kojima  će  se  potaknuti  dječija mašta  i  kreativnost,  izgrađivati  osjećaj  za  lijepo,  te razvijati  inovativnost.  Igre  u  kojima  dijete  treba  da razmišlja,  također,  imaju  značajnu  ulogu  u intelektualnom razvoju djeteta.  

Manipulativne  igre  u  kojima  djeca  slažu, grade, sklapaju, ne samo da vježbaju  finu motoriku, nego  i  koordinaciju  oka  i  ruke,  reflekse,  osjećaj  za ravnotežu, za  razdaljinu  i sl. Mašta  i kreativnost se, kao i u ostalim igrama, u potpunosti razvijaju.                 

IGRA KAO TERAPEUTSKO SREDSTVO  

Većina  djece  voli  da  se  igra  lutkicama  ili figuricama  omiljenih  likova.  Igrajući  se,  oni  ili razgovaraju  sami  sa  sobom  (posuđujući  glas  toj igrački) ili mijenjajući boju glasa glume više igračaka s  kojima  se  igraju  istovremeno,  bilo  sami  ili  u društvu s drugom djecom ili odraslima. Djeca se tako u  igri  uživljavaju  u  situaciju  i  likove  i  nesvjesno mogu da kažu mnogo informacija koje će roditelju ili nekom  drugom,  stručnom  licu,  pomoći  u razumijevanju unutrašnjih psihičkih stanja kod djece.      

Psiholozi  i  pedagozi  u  školama  ponekad upotrebljavaju  igru  kao  terapeutsko  sredstvo.  Daju djetetu  nekoliko  lutkica  i  kažu mu  koja  je  od  njih dijete, majka,  otac,  drug/drugarica  i  sl.  i  započinju igru. Ako se lutke roditelja svađaju, to može biti trag i  podatak  koji  pedagog  ili  psiholog  ne  smiju zanemariti.  

 Djeca  u  igri  nesvjesno  ispoljavaju  svoje 

emocije,  tako  da,  posmatrajući  dijete  dok  se  igra, mnogo  toga možemo  da  saznamo  o  njemu:  kako prihvata  poraz,  koliko  je  strpljivo,  koliko  je ambiciozno,  odustaje  li  lahko  pred  preprekom, razljuti li se kada nije uspješno, dali grubo postupa prema igračkama ili suigračima i sl. osim toga, djeca 

u  igri  oponašaju  svoje  roditelje,  braću  i  sestre. Imitiraju njihove pokrete, riječi, govor općenito. Tako možemo saznati i o navikama ljudi koji ih okružuju, o tome kako se ophode jedni prema drugima itd.  Ako  djetetu  smeta  to  što  je  otac  neraspoložen  kad dođe  s  posla  i  što  mu  tada  sve  smeta,  ono  to  u direktnoj  komunikaciji  možda  neće  reći  (ili  neće smjeti  da  kaže  zbog  prijekora  ili  kazne),  ali  će  to, svakako, ispoljiti u igri, pa će lutkicama govoriti kako ne valja galamiti na djecu i sl.      

Sve  ovo  su  razlozi  za  igru  i  njeno maksimalno  upražnjavanje.  Naravno,  treba  voditi računa  o  tome  da  se  dijete može  igrati  u  pauzi  za učenje  ili  nakon  urađene  zadaće  i  drugih  školskih obaveza.     

Kompjuterske  igre  treba  maksimalno izbjegavati (kao i playstation) jer one djetetu brišu predstavu  o  vremenu,  pa  ono  može  da  provede četiri‐pet  sati  igrajući  je,  a  da  ne  spominjemo zračenje tih uređaja i ostale štetne efekte koje mogu da  imaju  po  zdravlje  djece  (slabljenje  vida, poremećaj  u  držanju  tijela,  hipnotiziranost videigricom i dr.).   

Dakle, kad god ste u prilici, poigrajte se sa svojim djetetom, bilo u kući ili, još bolje u prirodi.  

 Nemojte mu zabranjivati da se igra s ostalom 

djecom izvan kuće (ako za to nema nekih opravdanih razloga),  niti  da  svoje  vršnjake  pozove  u  vaš  dom. Treba da imate na umu da je druženje vašeg djeteta s  vršnjacima  važnije  od  lijepog  uređenog  stana. Ako  vas  muči  to  što  ćete  poslije  morati  da pospremate  igračke,  brišete  ostatke  boje  i  slično, onda  to prepustite djeci neka  to  sama urade poslije igre.      

Nemojte  djetetu  uskraćivati  igru  i  druženje da  biste  po  svaku  cijenu  sačuvali mir  u  kući  i  sve stvari na mjestu. Dijete ima potrebu za prostorom, za slobodom, razdraganošću...  

 Budite  djetetu  pozitivan  autoritet  i  ne 

zaboravite da je i igra dječiji rad.  

Preuzeto iz magazina „Bosanska Sumejja“

47

Pripremila: Ummu Jasin KOMPLIKACIJE KOJE OMETAJU DOJENJE, 

ŠTA UČINITI?  

Bolno  dojenje  koje  često  prate  oštećenja bradavica  su  česti  slučajevi.  To  su  znaci neispravnog  dojenja.  Oštećenja  bradavice  nastaju ako  se  pri  dojenju  bradavica  drži  ispod  tvrdog nepca bebe ili u još gorem slučaju na granici tvrdog i mehkog  nepca. Da  bi  ovo  izbjegli,  bradavica  se mora  držati  duboko  u  usnoj  šupljini. Ukoliko  su grudi  ispucale  ili  krvare nije  razlog  za prekidanje dojenja. Prva  2‐3  sisanja  bradavice  će  biti  bolna  a potom će biti dosta blaži, da bi nakon 48 sata bolovi prestali. Ukoliko  su  krvarenja  dojke  obilna  u  tim slučajevima treba se obratiti ljekaru.  

Za vrijeme dok  je bradavica oštećena, tada se  beba  treba  hraniti  flašicom.  Međutim,  kada prođu  bolovi  ne  treba  da  odustajete,  pokušajte nastaviti  dojiti.  Dakle,  budite  uporni.  A  da  brže zamladi najbolje je bradavice ostaviti nakvašene od mlijeka  da se same osuše na zraku.       

NABREKLOST  PRSA                                                  

Između  drugog  i  četvrtog  dana  u  rodilje prsa postaju naglo uvećana, bolna, tvrda i topla pri dodiru.  Koža  biva  zategnuta  a  bradavice  manje izbočene.  Tada  se  vrše  dva  procesa.  Prvi  je  brže stvaranje  mlijeka  pod  dejstvom  hormaona prolaktina    a  drugi  je  povećan  protok  krvi  kroz prsa.  To mogu  dojilje  prepoznati  po  proširenim  i nabreklim venama pod kožom dojki.  

 Ukoliko ste savladali način dojenja i budete 

često  dojili  bebu,  nećete  imati  većih  problema. Ukoliko  budete  imali  mnogo  mlijeka  iako  bebu često dojite, tada trebate mlijeko izdajati kako nebi 

zastajalo  u  kanalićima  i  tako  nastala  upala  dojke  tj. MASTITIS. Savjet: stavljati obloge.              

UPALA DOJKE (MASTITIS)                                      

Upala dojke može biti uzrokovana  infekcijom ili  zastojem‐nakupljanjem mlijeka.  U    prvom  slučaju (INFEKCIJA)  trebaju  antibiotici  a  u  drugom  ne. Ako mlijeko ne ističe brzinom kojom se proizvodi, zaostajat će u žljezdanom tkivu, koje se toliko napuni da počinje ispuštati mlijeko  u  okolno  tkivo.  Te  promjene mogu zahvatiti samo dio dojke  ili cijelu dojku. Simptomi su: otečena, crvena, bolna prsa ili samo dio njih, povišena temperatura.  Dojku  treba  izdojiti  do  kraja  uz kombinaciju  masiranja.  Pogotovo  crvenih  i  tvrdih dijelova. Dio možete namazati i kremom kako bi lakše masirali.  Dojenje  nipošto  prekidati,  na  istoj  dojci hranite bebu više puta zaredom nekoliko obroka dok simptomi  ne  prestanu.  Drugu  dojku  izdajajte pumpicom.                                           

 Infekcija  nastaje  prodorom  bakterija  u  dojku, 

obilno  kroz  oštećene  bradavice  a  upalu  uzrokuje zaostalo mlijeko. Dojka je jako bolna, crvena, a često su oštećene i limfne žlijezde prema pazuhu. Majka se loše osjeća,  ima  groznicu,  glavobolju  i  vrlo  visoku temperaturu.  Liječenje  treba  započeti  antibioticima  i snižavanje  temperature (Paracetamol, Panadol) koji će ujedno  smanjiti  i  bolove.  Dojku  treba  masirati  i izdajati.  Ako  ne  uspijemo  u  toj  ranoj  fazi  infekcije zaustaviti, doći ce do APSCESA – (skupljanja gnoja) u tom dijelu. 

Koža  je  tad  smeđe  ljubičaste  boje,  tkivo omekšano. Te se promjene liječe hirurški malim rezom kako bi se odstranio skupljeni gnoj.  

  

48

Dojenje  može  biti  nastavljeno  na  zdravoj dojci  a  i  na  bolesnoj  pa  čak  i  nakon  operacije ukoliko sam rez nije blizu bradavice. Antibiotici ne smetaju dojenju.                                                              

KAKO ČUVATI – IZDOJENO MAJČINO MLIJEKO?                     

 Majčino mlijeko  ne mijenja  sastav  i  nema 

razlike  u  kvalitetu  ako  se  njime  dijete  hrani  na flašicu.  Izdajanje mlijeka  i  tako  hranjenje  beba  je mnogo naporno za majku ali postoje situacije kada je to nužno.  

Mlijeko  treba  izdajati  i    imitirati  raspored djetetovih podoja a to bi moglo biti i do deset puta dnevno. Ako dojke ne stimulirate  u ritmu u kome bi se dijete  inače hranilo može doći do povlačenja mlijeka po (zakonu ponude i potražnje).  

 Ako mlijeko  držite  na  sobnoj  temperaturi 

15º C može stajati 24 sata. A na temperaturi 19º C ‐ 22º C deset  sati. U  frižideru  na  temperaturi  nižoj od  4º C majčino mlijeko može trajati osam dana, a u zamrzivaču kvalitet se neće promjeniti za dvije sedmice.  

Vrećice  u  koje  se  sprema  mlijeko  imaju klipu  za  zatvaranje,  lahko  se  odmrzava.  Prije upotrebe  mlijeka,  vrećicu  stavite  pod  mlaz  tople vode  a bočicu‐flašicu prije podoja protresite da bi se  ravnomjerno  rasporedila  masnoća  koja  se ponekad skupi na površini.  

Kad  sve  sagledate    pa  i  to  ustajanaje  po cijelu noć, podgrijavanje, nošenje termoskih flašica, i  drugih  potrepština,  flašica,  pranje,  mijenjanje duda  i  slično,  trebala  bi  da    se  svaka majka  bez nedoumice  odluči  na      prirodnu  ishranu  koju  je Allah,  subhanehu  ve  teʹala,  podario  a  On  zaista najbolje zna šta  je za nas dobro. Svaka majka treba da  bude  uporna  i  da  daje  sve  od  sebe  kako  bi uspjela da doji svoje dijete i da tek tako ne odustaje od  toga  i  ne  predaje  se  upotrebi  adaptiranog mlijeka. Zašto izabrati ono teže u odnosu na lahko pripremljeno, podgrijano, zdravo  i  slatko    sterilno majčino mlijeko. Dojenje koje  je naš Tvorac učinio pravom našeg djeteta.                                                                   

Pored  svega  navedenog  dojenje  je  velika olakšica  i  sa  ekonomske  strane,  danas  su  adaptirana mlijeka  jako  skupi  proizvodi  a  fabrike  tog  mlijeka imaju najveći procenat zarade u odnosu  na sve drugo što se proizvodi u svijetu.      

UMJETNA PREHRANA  

Kravlje  mlijeko  je  najlošiji  izbor  u  prehrani dojenčeta,  u  periodu  do  godinu  dana  starosti  a naročito u periodu od 6‐8 mjeseci.  

U  poređenju  sa majčinim mlijekom  velike  su razlike u  sastavu  bjelančevina, masti  i ugljikohidrata. Prevelike količine nekih minerala  i vitamina  te deficit željeza  i  vitamina  C  i  E  mogu  izazvati  alergije, oštećenja bubrega i osjetljive sluznice probavnog trakta bebe.  U  slučaju  da majka  ne može  da  doji  iz  nekih opravdanih  razloga,  u  tim  slučajevima  ne  treba  se dojilji  nametati  osjećaj  krivice  jer  neke  dojilje  mogu narušiti zdravo dojenje. Postoje adekvatne zamjene  tj. adaptirano‐sastavom prilagođeno mlijeko za dojenčad.  

 Adaptirano  mlijeko  je  proizvedeno 

modificiranjem kravljeg mlijeka, što znači da  je nizom složenih  postupaka  sastav  prilagođen  majčinom mlijeku.  Ovakve  zamjene  su  zadovoljavajuće  za pravilan rast i razvoj dojenčeta.  

Adaptirana mlijeka na naslovu sadrže brojeve 0, 1, 2 koji ukazuju na prilagođenost mliječne formule dobi dojenčete. Mlijeko  koje  ima  oznaku  sa  brojem  0 (BEBIMIL  0, HUMANA  0)  namijenjeno  je  za  bebe  sa niskom    tjelesnom  težinom  ili  prije  devet  mjeseci rođenim bebama. Broj 1 u naslovu pakovanja mlijeka predstavlja potpun mliječni obrok u prvim mjesecima novorođenčeta. Mlijeko sa brojem 2 namijenjeno  je za bebe koje su naprednije  tjelesne  težine  i veće starosne dobi od 3 mjeseca. Formula ovog mlijeka obogaćena je željezom.  Vrlo  je  važno  pridržavati  se  uputa  o pravilnoj pripremi mlijeka, što znači pravilno doziranje količine praha i prokuhane vode. Bočice treba redovno strerilisati  kao  i  sav  pribor    koji  se  koristi  u  ishrani bebe. Najbolje  je  uvijek  pripremati  svjež  obrok  da  bi izbjegli određene neugodnosti.      

Prema novinama „BEBE“ i ŠKOLSKOM GRADIVU 

49

 

     

Pripremila: Ummu Huzejfe   Prije nego što žena zatrudni, njeno zdravlje je od vitalnog značaja za konačno zdravlje bebe. Promoviranje općeg zdravlja žena, muškaraca i porodica prije začeća novog djeteta, dakle, zavrijeđuje pažnju kao važan dio 

zdravstvene zaštite žene i materinstva.  

Predkoncepcijski  period  (prije  začeća)  nije tačno  određen  vremenski  period.  Tokom reproduktivnog  perioda  svog  života,  većina  žena nikada stvarno “ne zna” kada će i da li će zatrudnjeti. Osim  toga,  rana  trudnoća,  tj.  prvih  osam  sedmica, predstavlja  kritični  period  jer  je  to  vrijeme  kad postoje najveći rizici za razvoj fetusa. Ustvari, mnoge žene tokom ovog perioda uopće nisu ni svjesne da su trudne. Prema tome, principi predkoncepcijske njege trebaju  se  imati  na  umu  tokom  cijelog  života.   

Pripremanje  za  zdravu  trudnoću  nije odgovornost  samo  majke  ili  porodice.  Pojedinačni stilovi  života,  mreže  socijalne  podrške  i  društveni uvjeti  života  bitni  su  faktori  za  začeće,  rađanje  i podizanje  zdrave  djece.  Siromaštvo,  naprimjer,  ima itekakav  uticaj  na  ishod  trudnoće  i  razvoj  djece. Prema  tome,  potrebno  je  da  zajednice  i  društvo  u cjelini  podržava  i  pomaže  ženama  i  porodicama tokom ovog značajnog zadatka.  

FIZIČKA AKTIVNOST  

Žene  koje  planiraju  trudnoću  trebaju posebnu  pažnju  obratiti  na  stepen  svoje  fizičke spremnosti i tip vježbanja.  

Predkoncepcijsko  savjetovanje  treba  se fokusirati na postojećem stepenu vježbanja koje žena praktikuje,  kao  i  utvrđivanju  promjena  koje  je potrebno  uvesti  za  uspješnu  trudnoću.  Izgleda  da redovno umjereno vježbanje prije  i  tokom  trudnoće poboljšava  (i  održava)  dobru  fizičku  formu. Međutim,  zasada nema dovoljno podataka da bi  se utvrdili  značajni  rizici  ili  koristi  bilo  za  majku  ili dijete. (Kramer, 1997) 

Naporno  i  često  vježbanje  može  ponekad stvoriti probleme  i prije začeća. Moguć  je negativan uticaj  na  menstrualni  ciklus  što  može  dovesti  do neplodnosti  (Cefalo  i  Moos,  1988).  Međutim,  ako izuzmemo oligoamenoreju i anovulaciju, trenutno ne postoji  dovoljno  dokaza  da  bi  se  tvrdilo  da  je vježbanje  jedan  od  uzroka  neplodnosti  (AGOG, 1992a). Međutim, žene koje su uključene u programe napornog  vježbanja  trebaju  biti  obaviještene  da pretjerano  zagrijavanje  organizma  može  imati teratogen uticaj na plod i da  je najveći rizik u prvim sedmicama trudnoće (AGOG, 1994). Osim toga, žena koja  pokušava  zatrudnjeti  treba  izbjegavati  saune  i kupanje u vrućoj vodi  (u napunjenoj kadi), pošto se trudnoća nekada ne utvrdi sve dok razvoj fetusa nije uveliko u toku.  

PREHRANA  

Knjiga o prehrani u trudnoći “Nutrition for a Healthy  Pregnancy:  National  Guidelines  for  the Childbearing Years (Health Canada, 1999) navodi da “održavanje  ili  usvajanje  zdravih  prehrambenih navika  prije  začeća  može  pomoći  prilikom osiguravanja  dovoljne  količine  odgovarajućih hranljivih materija za održavanje zdrave trudnoće.ʺ  Prema tome, vrijeme prije začeća je idealna prilika za buduće  majke  da  poboljšaju  svoju  ishranu  i uspostave zdrave prehrambene navike. 

Prema  tome,  prije  začeća,  zdravstveni  radnici  i žene trebaju procijeniti sljedeće: 

razvoj zdravih prehrambenih navika;   unos kalcija, vitamina D i folne kiseline;   izbjegavanje prevelikog unosa vitamina A i   tjelesnu  težinu  i  stepen  fizičke  aktivnosti, uključujući pretilost i poremećaje u ishrani. 

 

50

RAZVIJANJE NAVIKA ZDRAVE PREHRANE  

Žene  koje  planiraju  trudnoću  trebaju  jesti zdravu  hranu  koja  je  bogata  folnom  kiselinom, kalcijem,  željezom  i  sastojcima  koji  poboljšavaju apsorpciju željeza (poput C vitamina).   Savjeti: 

Uživajte  u  raznovrsnoj  prehrani.  Stavite naglasak na žitarice, hljeb, povrće i voće.  Birajte  obrane  mliječne  proizvode,  manje  masna mesa i ostalu hranu koja  je spremana bez ili sa malo masti.  

Postignite i održite zdravu tjelesnu težinu uz pomoć  redovnih  fizičkih  aktivnosti  i  zdrave prehrane.  

Ograničite  unos  soli  i  kofeina.  Zdravstveni radnici  trebaju biti  svjesni  činjenice da na  razvijanje zdravih prehrambenih navika utiče nekoliko faktora: socio‐ekonomski  status  (posebno  ako  žene  nemaju dovoljno  novca  da  kupuju  hranu  za  sebe  i  svoje porodice), kulturna raznolikost i starosna dob.  

KALCIJ I VITAMIN D  

Značaj  kalcija  i  vitamina  D  za  razvoj  i održanje  koštane  mase  ukazuje  na  potrebu promoviranja unosa odgovarajućih količina kalcija  i vitamina D prije začeća. Preporučuje se da žene koje nisu  trudne  unose  700 mg  kalcija  dnevno  i  100  IU vitamina D (samo ako se pretpostavi da se veliki dio potreba za vitaminom D, koji se procjenjuje da iznosi 500  IU,  zadovoljava  proizvodnjom  D  vitamina  u organizmu kao rezultat  izlaganja sunčevoj svjetlosti; u suprotnom je potrebno osigurati veći unos) (Health and Welfare Canada, 1990). Dostupni podaci ukazuju na to da je u mnogim zemljama, pa čak i razvijenim, prosječan  unos  kalcija  kod  žena  u  reproduktivnom periodu manji od preporučenog.  

ŽELJEZO  

Osim toga, podaci za jednu razvijenu zemlju poput  Kanade  ukazuju  na  to  da  žene  u reproduktivnim  godinama  u  prosjeku  unose manje željeza  nego  je  to  preporučeno  (Health  Canada, 1999). Prema  tome, preporučuje  se da  žene  između 19  i 49 godina starosti unose 13 mg željeza dnevno. Željezo  koje  se  unosi  putem  hrane  ima  dva  oblika, hem‐željezo i ne‐hem željezo.  

Procenat hem‐željeza koji organizam  apsorbuje veći je od procenta ne‐hem željeza. Hem‐željezo nalazi se u crvenom mesu, bijelom mesu i ribi. Ne‐hem željezo nalazi  se  u  povrću,  voću,  žitaricama,  orašastim plodovima,  sjemenkama,  jajima,  žitaricama obogaćenim željezom i tjestenini. Vitamin C i crveno, bijelo  meso  i  riba  poboljšavaju  apsorpciju  ne‐hem željeza.  

FOLNA KISELINA  

Studije  su  pokazale  da  žene  koje  uzimaju vitaminske  dodatke  s  folnom  kiselinom  u  periodu tokom  začeća,  značajno  smanjuju  rizik  od  razvoja poremećaja  mozga  i  leđne  moždine  kod  ploda. Ovakvi  poremećaji  uključuju  spina  bifidu, anencefaliju,  encefalocelu.  U  prosjeku  se  na  1.000 porođaja  rađa  jedno  dijete  s  takvim  poremećajem. Iako  se  90  do  95  ovakvih  slučajeva  javljaju  u porodicama  u  čijoj  anamnezi  ne  postoji  takav poremećaj,  u  slučaju  da  se  porodica  već  suočila  s poremećajem leđne moždine postoji mnogo veći rizik da će se suočiti ponovo (Canadian Task Force on the Periodic Health Examination, 1994). 

Kontrolisana  studija  po  slučajnom  uzorku pokazala  je  da  uzimanje  dodataka  s  folnom kiselinom  prije  začeća  može  umanjiti  rizik  od ponavljanja  ovog  poremeaćaja  za  72  procenta (Canadian Medical Association and Health Canada, 1998).  

Žene koje planiraju trudnoću trebaju unositi  0.6 mg  folne  kiseline  dnevno.  Dobar  odabir  hrane koja  je  bogata  ovim  vitaminom  obezbijediti  će otprilike 0.2 mg folne kiseline; ostalih 0.4 mg trebaju se  nadoknaditi  uz  pomoć  dodatka  prehrani.  Žene koje  prethodno  nisu  nosile  dijete  s  poremećajem leđne moždine,  trebaju  uzimati  dodatak  od  0.4 mg folne  kiseline  dnevno,  najmanje  jedan mjesec  prije nego što zatrudne, i nastaviti ga uzimati tokom prva tri mjeseca  trudnoće,  uz  kontinuiranu  konzumaciju hrane bogate ovim vitaminom. 

 

51

Žene koje su već nosile dijete s poremećajem leđne moždine,  na  većem  su  riziku  da  će  se  s  tim suočiti  i  tokom  sljedeće  trudnoće.  Žene  koje  u porodici  imaju  slučaj  takvog  poremećaja,  žene  s dijabetesom  ili  žene  koje  uzimaju  lijekove  za epilepsiju  također  su   na  većem  riziku.  Zbog  toga, ove žene trebaju unositi više od 0.4 mg folne kiseline dnevno. 

PREVELIK UNOS VITAMINA A  

Pretjerane  količine  vitamina  A  mogu  biti teratogene  (opasne  po  fetus)  tokom  ranih  sedmica trudnoće.  Međutim,  nije  poznata  tačna  minimalna teratogena  doza,  iako  se  u  literaturi  može  naći podatak  o  povećanom  riziku  od  urođenih  mana prilikom unosa 10.000 IU dnevno. (Važno  je da žene znaju  da mogu  nesvjesno  unijeti  prevelike  količine vitamina  A  putem  multivitaminskih  tableta,  ili  u sklopu propisanih lijekova za liječenje akni).  

Preporučena  doza  vitamina  A,   4.355  IU, lahko  se  može  zadovoljiti  putem  ishrane;  dodaci prehrani  se,  prema  tome,  ne  preporučuju  (SOGC, 1998).  Ako  žene  uzimaju  dodatke  u  vidu multivitamina  / multiminerala, onda trebaju uzimati samo jednu tabletu dnevno.  

TJELESNA TEŽINA I NIVOI FIZIČKE AKTIVNOSTI 

 Tjelesna  težina  u  granicama  normale 

unaprjeđuje opće zdravlje čovjeka, smanjuje  rizik od obolijevanja i predstavlja značajan pozitivan faktor u trudnoći.  Zdrava  tjelesna  težina  je  raspon   težina naspram  bilo  koje  visine,  a  koje  su  kompatibilne  s dobrim zdravljem. Problemi vezani za  težinu mogu negativno utjecati na zdravlje majke  i djeteta koje se razvija, pa  ih  je, prema tome, potrebno riješiti  i prije samog začeća. Izazov za zdravstvene radnike jeste da pomognu svim ženama da steknu zdravu percepciju i  stav  prema  težini  i  tjelesnom  izgledu,  te  usvoje zdrave  prehrambene  navike  i  aktivnosti  koje  će  im pomoći da postignu i održe normalnu tjelesnu težinu tokom života.  

Izvor: Nahla.net   

ALGE  ALGE  su  bogate  hranjivim  tvarima  (materijama)  i  imaju  ljekovito  djelovanje.  Dosta  su  zastupljene  u  hrani industrijske obrade  jer  se u njoj koriste kao emulgatori  i zgušnjavači, a  često  su  sastojci kozmetičkih preparata. Sadrže velike količine bjelančevina (od 20‐70 %, kako koja vrsta), imaju 20‐tak minerala i  jod koji  je važan za rad štitnjače. Obiluju vitaminima C  i  (B skupine). Kinezi su dokazali da osobe koje  jedu alge zaobilaze bolesti, žive duže i kvalitetnije od drugih. U tradicionalnoj medicini koriste se kao sredstvo za čišćenje organizma, impotencije, pomoć su kod probavnog sistema, pomažu peristaltiku crijeva, stimulišu rad žlijezda sa unutrašnjim  lučenjem a posebno  spolnih žlijezda, dobro djeluju na metabolizam kose, noktiju  i kože pa  se koriste za  liječenje ekcema  i psorijaze, preporučljive su za trudnice, dojilje i sportaše.   Najpoznatije alge su:  NORI: nezaobilazan sastojak japanskog jela sushi, a često su dodatni sastojak u pripremi riže.  

AGAR‐AGAR:  crvena  alga  koja  se  u  trgovinama može  naći  u  prozirnim  zrncima,  praha,  pahuljica  ili  štapiće. Važna je za izgradu želatine posebno neživotinjskog porijekla.   

WAKAME:  crne  ili  tamno  zelene,  imaju  ljekovita  svojstva  jer  za  sebe  vežu  teške metale  (olovo  i  kadmij)  koji zaraženom hranom  i vodom dospiju u organizam a alge pomažu njihovo odvođenje  iz organizma.  Imaju  i anti‐bakterijska svojstva.  

KOMBU:  sprečava  zgrušavanje  krvi,  bogata  je  ugljikohidratima,  bjelančevinama,  kalcijem, magnezijem  i  beta‐karotenom.  

SPIRULINE: sadrži više bjelančevina nego meso, riba i soja.   

Istraživanja pokazuju da nakon  4  sedmice uzimanja ovih  algi dolazi do  znatnog pada  tjelesne  težine  i u borbi protiv raka. 

Pripremila: Ummu Jasin  

52

Teks preuzet iz novina ʺDoktor u kući” 

  

    

Pripremila: Ummu Imran  Smokva je po svom sastavu, biološko‐nutritionog stajališta najkompletnije voće sa svom svojom osebujnošću mirisa i ukusa. Sadržaj celuloze i biljnih vlakana stavljaju smokvu u one namirnice koje imaju bitnu ulogu kod pročišćavanja od nakupljenih štetnih stvari. Smokva je izvrsan izvor minerala i vitamina, i ima daleko 

veću količinu vlakana od drugog voća.  

 Netopiva  vlakna  imaju  sposobnost  vezivanja vode  na  sebe,  jer  su  u  vodi  netopiva,  nabujaju  u organizmu  i  povećaju  svoj  obujam.  Time  se  olakšava pražnjenje  štetnih  tvari  te  na  svoj  način  sprječava  rak debelog  crijeva.  Topiva  vlakna  imaju  sposobnost smanjivanja kolesterola u krvi, a pomažu  i u prevenciji raka pluća. 

Svakodnevno  konzumiranje  smokve,  što liječnici  danas  sve  više  preporučuju  sprječava opstipaciju,  neugodan  problem  koji  muči  većinu trudnica,  kao  i  visoki  krvni  tlak  na  kojeg  utječu  ona dijetalna  vlakna  topiva  u  vodi.  Bolesti  moderne civilizacije kao  što  su nesanica,  srčane  smetnje  i visoki krvni tlak rezultat su sve manjeg unošenja u organizam namirnica bogatih magnezijem. U suhoj smokvi njegov sadržaj  je  daleko  veći  nego  u  ostalom  voću  ali  i  u mnogim drugim namirnicama.  

Uloga kalcija  

Smokvu  ubrajamo  u  jednu  od  namirnica  s velikim  sadržajem  kalcija  jedna  četvrtina  šoljice smokava može zamijeniti čašu mlijeka. Jeste li znali da izgradnja kostiju traje otprilike do naše 30. godine, nakon čega se taj proces okreće (ide unazad) i  uzrokuje  gubitak  koštane  mase.  Kako  je  gubitak koštane mase  nepovratan,  od  velikog  je  značaja  unos  minerala koji izgrađuju‐kalcija.   

Uloga kalcija u trudnoći        

Kalcij  je  najzastupljeniji  mineral  u  ljudskom tijelu.Osim što gradi zdrave kosti, može poslužiti  i kao zaštitni  faktor  protiv  visokog  krvnog  pritiska  te  raka debelog  crijeva. Neophodno  je  kod  izgradnje  kostiju  i zubi ploda, ali i za funkcioniranje svih stanica posebice 

za  podražljivost  živčanih  niti.  Za  normalno djelovanje  kalcija  odnos  fosfora  i  kalcija  mora  biti ispravno.  

Kosti – tkivo koje stari        

  Naše  kosti  su  vrlo  dinamična  tkiva. Kako  i muškarci  i  žene  gube  koštano  tkivo  tokom  godina, žene  su  u  ʺvećoj  opasnostiʺ.  S  obzirom  da  se mekšanje  kostiju  povećava  tokom  razdoblja  dužeg izostanka  menstruacije,  tokom  trudnoće  i menopauze.  Mekšanje  kostiju  može  uzrokovat  i grčeve  u  nogama,  zglobovima,  mišićima  i  donjem kičmenom  dijelu,  što  se  kod  trudnica  javlja  kao učestali problem.  

Umor nadoknadite vitaminom (E)  

  Vitamin  E  snabdijeva  organizam  kisikom omogućavajući  veću  izdržljivost.  Trudnicama  ili ženama koje doje potrebne su veće količine vitamina E. Ono što je za njih najvažnije je sredstvo kojim bi se mogao  ublažiti  umor  koji  je  u  tim  životnim razdobljima  izružen.  Smokva  sadrži  velike  količine vitamina E, koji osim što koži daje mladenački izgled i  usporava  starenje  stanica  usljed  oksidacije, ublažava  grčeve  u  nogama,  koji  su  često  puta posljedica  otečenosti  i  karakteristične  za  razdoblje trudnoće.  

Samo od prirode  

Danas  je,  osobito  kad  je  riječ  o  trudnicama upotreba  raznih  tableta koje mogu nadomjestit  jako raširena. Sastojci smokve daju  takav spoj koji u sebi nose  riješenje  za  mnoge  probleme  vezane  za trudnicu.                                    Preuzeto  iz  novina  „BEBE“

53

     

Pripremila: Mersiha T.   ʺI Mi ga izbacismo na jedno pusto mjesto, a on je bio bolan, i učinismo da iznad njega izraste vriježa jedne 

tikve.ʺ (Es‐Saffat,145.‐146.)     

Tikva  je  čudesna  biljka  koju  su  ljudi uključili  u  svoj  svakodnevni  život  još  prije mnogo hiljada godina. Tikva, baš kao  i bundeva, krastavac, dinja  i  lubenica, pripada porodici Cucurbitaceae, koja se sastoji od 120 rodova i 735 vrsta, rasprostranjenih po  cijelom  svijetu,  a  najviše  u  tropskom  i suptropskom pojasu. Rod Lagenaria  je dobio  ime po latinskom  nazivu  za  čuturicu,  jer  oblikom  podsjeća na bocu.   

Arheološki  dokazi  pokazuju  da  su  ljudi upotrebljavali  tikve  još  prije  12  000  godina  p.n.e. Lagenaria  siceraria,  vrsta  na  koju  se  po  mnogim tumačima  odnosi  kurʹanski  ajet,  posebno  je interesantna  jer  je  jedna  od  samo  nekoliko  biljaka koje su kultivirane i u Starom i u Novom svijetu još u prethistorijskim vremenima.  

Smatra se da tikva potiče iz Afrike, mada se u  skoro  istom  vremenskom  periodu  pojavljuje  u Južnoj Americi  i Aziji.  Stručnjaci pretpostavljaju da su  zreli  plodovi  tikve,  tvrde,  suhe  kore  otporne  na vodu, sami  ʺdoploviliʺ do obala drugih kontinenata, noseći  u  sebi  neoštećene  sjemenke.  Zaista,  tikva  je sposobna  da  pluta  u  slanoj  vodi  veoma  dug vremenski period bez ikakvih oštećenja.  

Zavisno  od  vrste,  svaki  dio  biljke  se može upotrebljavat  u  ishrani:  listovi,  izdanci,  korijen, cvjetovi, sjemenke, kao i nezreli i zreli plodovi. Neke vrste  tikve  se  uzgajaju  ne  radi  ishrane,  već  u dekorativne  i  praktične  svrhe.  Zreli  plodovi posjeduju izuzetno tvrdu i nepropusnu koru kada se osuše,  te  se  tako  upotrebljavaju  kao  posude  široke namjene, kao zdjele, kutije, spremnici za vodu, šolje.   Od  tikve  se  prave  alatke,  cijevi,  kuhinjski pribor,  plovci  za  ribarske  mreže,  kao  i  maske  i raznovrsna domorodačka ornamentika.   

U  ranoj peruanskoj  civilizaciji  tikvom  su  se koristili kao  implantatom u operacijama glave. Slomljeni dio lobanje je zamjenjivan komadom osušene tikve i koža je bila zašivana preko toga.  

Tikva  je  snažna  jednogodišnja  biljka  s lozastom  stabiljkom  koja  je  rebrasta,  zadebljana  i krhka, obrasla mehkim dlačicama, dugačka oko 5m. Listovi su  joj  jednostavni, srcolikog oblika, promjera oko  40  cm,  obrasli  kratkim  nježnim  dlačicama,  na debelim, često šupljim peteljkama, dugim oko 30 cm. Na istoj biljci rastu odvojeno muški i ženski bjeličasti cvjetovi sa 5 latica, veličine oko 5 cm, koji se otvaraju s  početkom  večeri.  Tikve  se  javljaju  u  mnoštvu različitih oblika, boja i veličina. Neke su duge samo 5 cm,  a neke  3 m. Boje  se  kreću  od  tamno  zelene do skoro bijele, a kora  je kod nekih naborana,  ispucala, prugasta, a nekad je glatka.  

Mesnata  bijela  unutrašnjost  tikve  se vremenom  suši,  sve  dok  je  potpuno  ne  nestane,  a ostane  samo  tvrda  kora  okolo  i  mnogobrojne sjemenke unutra. Kada sjeme proklija, probijajući se ka sunčevoj svjetlosti,  razvija se u veliku  lozu, koja, individualno, vrlo lahko i vrlo brzo može da prekrije prostor  prečnika  6 m.  U  roku  od  dva mjeseca,  na prvoj  lozi  se  formiraju  sićušni  pupoljci  muških cvjetova  pored  svakog  lista.  Kad  oni  probeharaju, razvijaju  se  stabiljke  koje  nose  ženske  cvjetove. ʺŽenskiʺ  behar  se  pojavi  jednu  sedmicu  kasnije, nakon što muški cvjetovi privuku insekte u područje loze. Cvjetovi  se otvaraju u  sumrak kada  ih obilaze noćni  leptiri,  vršeći  oprašivanje.  Tek  formirani plodovi  su  tako  osjetljivi  da  ih  i  najmanji  dodir, ponekad i od njihovih vlastitih listova, može uništiti. Dok  je  još mlado i nezrelo, ovo voće se upotrebljava ponekad svježe, a češće kuhano u kuhinjama raznih kultura. 

54

Posebna  vrsta  tikve  Luffa  cylindrica  vrlo  je popularna  zbog  svog  mesnatog  dijela  od  kojeg  se prave  vrlo  cijenjene  spužve,  koje  služe  u  različite svrhe. Zbog svog dobrog  izolacionog svojstva, osim što se upotrebljava kao spužva za kupanje, lufa služi za punjenje madraca,  jastuka, za pravljenje  sandala, kao izolator za razne mašine, i čak kao unutrašnji dio vojničkih  šljemova.  Listovi  ove  vrste  tikve  se upotrebljavaju  kao  oblozi  za  razne  vrste  kožnih oboljenja,  ili  se  njihov  sok  cijedi  i  upotrebljava  kao ljekoviti losion.  

Nijedna  hrana  nije  brža  u  proizvođenju svojih  koristi  od  tikve.  Tikva  je  blaga,  proizvodi vlažnost,  poboljšava  tjelesne  izlučevine  i  brzo  se vari.  Tikva  se  slaže  s  glavninom  druge  hrane. Korisna je u suzbijanju urinarnih infekcija.  

Sok  tikve  je cijenjen  lijek za prekomjernu žeđ,  kod  gubitka  tečnosti  prilikom  dijareje  ili dijabetesa.  Ovaj  sok  se  pije  tokom  ljeta  radi 

prevencije  prekomjernog  gubitka  natrija  i  radi održanja tijela u dobrom stanju. Također, sok tikve liječi  glavobolju  uzrokovanu  povišenom temperaturom i djeluje kao laksativ.  

Uzvišeni Allah spomenuo je tikvu govoreći o Junusu, alejhi selam, kojeg je progutala riba, a potom ga  izbacila  na  jedno  pusto  mjesto.  Neki  islamski učenjaci kažu da u tome što je iznad njega izrasla baš tikva  ima  dosta mudrosti.  Listovi  tikve  su  nježni  i ima  ih  puno,  prave  hlad  i  insekti  im  se  ne približavaju,  a  plod  tikve  se  može  jest  od  samog zametka pa sve dok ne uzrije.  

Tikva  pospješuje  rad mozga  i  ima mnogo drugih koristi. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je  rekao:  ʺJedite  tikvu,  jer  ona,  uistinu,  jača intelekt.ʺ  

Preuzeto iz magazina „Bosanska Sumejja“  

  

 

 

Pripremila: Devla H

Odličan izvor folne kiseline su špinat, grah, leća, šparoge, lišće repe, blitva, peršin, teleća jetrica, brokula, itd. Od svih je vitamina folna kiselina najzanimljivija, kako po svojim izvorima, tako i po načinu djelovanja u 

organizmu.  

Razdražljivost,  umor,  depresija, dekoncentracija,  nesanica  i  upala  desni  mogu  biti znakovi nedostatka  folne kiseline u prehrani. Ostali znakovi nisu tako uočljivi, ali mogu biti vrlo ozbiljni, osobito  kod  trudnica  koje  u  prehrani  ne  koriste dovoljno  hrane  bogate  folnom  kiselinom (malformacije  ploda).  Ti  se  znakovi  uočavaju  prije svega  na  krvnoj  slici  budući  da  bez  folne  kiseline nema normalne produkcije i zamjene crvenih krvnih stanica, što kao posljedicu ima ‐ anemiju.  

Folna  kiselina  zapravo  je  predstavnik  B‐kompleksa,  kojeg  najviše  ima  u  telećoj  jetri,  leći, grahu, špinatu i blitvi.  

Kako  je  zanimljiv,  tako  je  i  kemijski kompliciran,  jer mu  se  struktura  zapravo  sastoji od tri  dijela.  Zbog  svoje  komplicirane  strukture,  u crijevima se može apsorbirati samo oko 50% ukupno unesene folne kiseline. 

Kada bi se napravio popis procesa u kojima folna kiselina (folacin) ima značajnu ulogu, on bi bio zaista  opsežan,  pa  zato  za  ovu  priliku  govorimo samo o onim najvažnijim.  

55

FUNKCIJE FOLNE KISELINE  

Jedna  od  glavnih  funkcija  folne  kiseline  je produkcija crvenih krvnih stanica, koje prenose kisik u sve tjelesne stanice i tkiva. Ako nema folne kiseline, crvene  krvne  stanice  rastu  bez  diobe,  čime  prestaje njihova  funkcija  nositelja  kisika,  odnosno  javlja  se makrocistična anemija. 

 Druga  važna  funkcija  folacina  jest  blokada 

homocisteina  (proteina u krvi), koji  je odgovoran za pojavu bolesti krvnih žila. Ako u krvi  ima dovoljno folacina,  homocistein  je  na  niskoj  razini,  no  čim  se folacin  spusti,  razina  homocisteina  raste. Upravo  je zbog  toga  važno  konzumirati  što  više  zelenog lisnatog povrća, u kojem ima dovoljno folne kiseline. Niska razina folacina u krvi može biti prvi znak neke degenerativne  bolesti  živčanog  sustava (Parkinsonova bolest). 

 S tim u vezi, provedena su istraživanja čiji su 

rezultati  objavljeni  u  American  Journal  of  Clinical Nutrition  krajem  2004.  godine.  Istraživanje  je provedeno na 228 osoba, a utvrđeno je da su one koje su  imale  najnižu  razinu  folacina  u  krvi  imale  i trostruko  više  problema,  jer  se  njihova  kognitivna funkcija smanjila za najmanje tri puta. Nedvojbeno je potvrđena  veza  između  demencije,  manjka  folne kiseline  i  razine  homocisteina  u  krvi.  Nedostatak folne  kiseline  dovodi  se  u  vezu  i  s  povećanim rizikom od pojave Alzheimerove bolesti. 

 Nadalje, nizozemski stručnjaci su utvrdili da 

nedostatak  folne  kiseline  povećava  rizik  od osteoporoze,  zato  što  tada dolazi do porasta  razine homocisteina,  koji  je  odavno  doveden  u  direktnu vezu s velikim rizikom bolesti krvnih žila  i staračke demencije. 

Studija  u  Roterdamu  obuhvatila  je  2  406 osoba iznad 55 godina, pa je, uz ostalo, utvrđeno i to da visoka razina homocisteina udvostručuje rizik od lomova  kostiju  (fraktura).  Reduciranjem  razine 

homocisteina,  folna  kiselina  zapravo  prevenira bolesti  krvnih  žila,  osteoporozu  s  posljedičnim lomovima kostiju i staračku demenciju. Upravo zbog toga,  svjetske  zdravstvene  institucije  predlažu svakodnevno  konzumiranje  lisnatog  (zelenog) povrća i graha. 

 PRIRODNI IZVORI ILI SUPLEMENTI? 

 Razdražljivost,  umor,  depresija, 

dekoncentracija,  nesanica  i  upala  desni  mogu  biti znakovi nedostatka folne kiseline u prehrani.Odličan izvor folne kiseline su špinat, grah, šparoge, lišće  repe,  lišće  gorčice,  blitva, peršin,  teleća  jetrica, brokula itd. Iz toga nije teško zaključiti kako ljubitelji zelenog povrća ne mogu pasti u deficit folne kiseline.  

No ponekad, npr. kod putovanja, boravka na moru  i  sl.,  nije  uvijek  moguće  osigurati  zelene namirnice, pa se tada preporučaju tablete folacina. Pritom  pozornost  treba  obratiti  na  dva  temeljna oblika:  folnu kiselinu kao  lijek  (tabletice od  5 mg)  i folnu  kiselinu  kao  dodatak  prehrani  (sadrži  400  ili 800 mikrograma folne kiseline).  

 Folna  kiselina  kao  lijek  daje  se  samo  kod 

zaista  bolesnih  stanja,  dok  je  kod  normalnih okolnosti  sasvim  dovoljna  folna  kiselina  u  obliku dodatka  prehrani.  Naime,  kod  uzimanja  jače koncentracije  folne  kiseline  kroz  dulje  vrijeme potrebno je konzumirati i vitamin B ‐12.  

Folnu  kiselinu  svakako  trebaju  uzimati trudnice  kako  ne  bi  došlo  do  malformacija  ploda (naravno, u konsultaciji s liječnikom).  

U  zimskim  uvjetima,  kada  obično  nema  zelenog lisnatog povrća, najbolji izvor folne kiseline su grah i leća,  koji  se  uvijek  mogu  naći  u  dovoljnim količinama. 

56

Izvor: Internet

                                                                          

Pripremila: Devla H.

Sok predstavlja dobar izbor za djecu koja vrlo teško uključuju voće u prehranu ili su usmjerena na svega nekoliko vrsta. 

Voćni sokovi su, uz prilagođene čajeve, prvi obroci s kojima se dijete susreće nakon mlijeka. Svojevrsna su ʺprijelaznaʺ faza za bebe u prehrambenom smislu. Poslije višemjesečnog slatkog, ali neutralnog mliječnog 

obroka, široki svijet okusa upoznaje se preko sokova.  

U  vrijeme  privikavanja  na  sokove,  maloj djeci  se  predlažu  sokovi  od  samo  jedne  vrste  voća. Privikavanje započnite s nekoliko kašikica soka. 

Sokove  dobivamo  istiskivanjem  vodenog dijela  iz  zrelog  i  neoštećenog  ploda. Dijelimo  ih  na bistre  i  kašaste.  Pri  cijeđenju  soka  iz  zrelog  ploda možemo  odvojiti  celulozni  dio  od  tekuće  faze  uz pomoć stroja ili ručno.  

Voćni  sokovi  su  lako  probavljivi,  ugodni  i nutritivno  bogati.  Oduvijek  su  zauzimali  važno mjesto  u  prehrani  djece  i  rekonvalescenata.  Svojom energijom  savršeno  dopunjuju  dnevne  obroke.  Za optimalan rast i razvoj djece neophodni su vitamini i minerali,  a  svakodnevnim  konzumiranjem  voća  i sokova  možemo  zadovoljiti  potrebe  mladog organizma. 

Preporučuje se dvije do četiri porcije voća na dan. Upravo pijenjem  soka  od pojedinih  vrsta  voća možemo ispoštovati ovaj savjet tijekom cijele godine. Sok  je dobar izbor za djecu koja vrlo teško uključuju voće u prehranu  ili su usmjerena na svega nekoliko vrsta. 

 NUTRITIVNA VRIJEDNOST NEKIH SOKOVA 

 Među  najpopularnije  ubrajamo  sokove  od 

agruma, koji imaju veliku nutritivnu vrijednost.  

Sok  od  naranče:  ima  energetsku  vrijednost  od  120 kcal  u  250  g  ili  jednoj  čaši  soka.  Sadrži  vitamine  B skupine,  koji  su  potrebni  za  izgradnju  proteina  i 

crvenih  krvnih  stanica;  oko  500  IJ  (internacionalnih jedinica) vitamina A i 120 mg vitamina C.  Sok od naranče  izvrstan  je  izvor kalija  (170 mg u 250 g), kalcija, magnezija te fosfora, cinka i selena.  

Sok  od  mandarine:  u  250  g  ima  100  kcal,  1  030  IJ vitamina A, te vitamine B skupine i 80 mg vitamina C, što odgovara dnevnim preporukama ovog vitamina.  

Sok  od  jabuke:  energetska  vrijednost  u  250  g  je  120 kcal. Ugodnog  je  i  osvježavajućeg  okusa,  a  dobro  se slaže i s drugim voćnim sokovima.  

Sok od breskve  ‐ gusti: u  čaši od 250 g  ima 140 kcal. Vrlo je bogat A vitaminom, sadrži vitamine B skupine, vitamin C i veliki broj minerala.  

Sok od kruške ‐ gusti: ima 150 kcal u 250 g. Ugodnog je okusa i dobro prihvaćen kod djece.  

Sok od marelice  ‐ gusti: u 250 g, što odgovara  jednoj čaši,  ima 140 kcal, a pravo  je bogatstvo vitamina A  (u navedenoj  količini  gustog  soka  od marelice  ima  ga  3 300 IJ). Najkorisniji ljetni sok, koji čuva kožu od štetnih posljedica  djelovanja  sunčevih  zraka.  Kao  i  većina drugih  sokova,  izvor  je  kalcija,  bakra,  željeza,  cinka, fosfora, magnezija, mangana i kalija.  

Sok od grožđa: ima oko 150 kcal u 250 g. Od drugih se sokova  ističe  sa  100  mg  selena,  te  je  sa  sokom  od naranče  (koji  ima 140 mg  selena po  čaši) preporučljiv izvor selena.  

Sokovi,  uz  navedene  hranidbene  vrijednosti, imaju  i obilje  fitokemikalija,  čiji  je povoljan utjecaj na organizam i znanstveno potvrđen.  

57

Antioksidansi  iz  voća  čuvaju  stanice  od slobodnih radikala i degenerativnih promjena.  

KOJI SOK IZABRATI?  

Sok  je  dobar  izbor  za  djecu  koja  vrlo  teško uključuju voće u prehranu  ili su usmjerena na svega nekoliko vrsta.

Maloj djeci predlažu se sokovi od jedne vrste voća  u  vrijeme  privikavanja  na  sok.  Prilikom  prvih unosa pojedinih vrsta sokova u organizam potrebno je započeti s manjim količinama. Sve češće nutritivne alergije  potiču  na  dodatan  oprez. Upravo  stoga,  za malu djecu nisu preporučljivi miješani sokovi dok se ne  ustanovi  odnos  spram  pojedinog  voća  koje  se uvodi u dječju prehranu. 

Sokove možemo razrijediti dodavanjem vode koju smo prethodno prokuhali i ohladili. 

  

Kod  veće  djece  u  razvoju miješani  sokovi  od nekoliko vrsta voća  su dobar  odabir,  jer  se  izbjegava monotonija okusa, a moguća je prilagodba želji djeteta iz sezone u sezonu, kako se voće smjenjuje. Ukoliko u voćni  sok  (npr.  naranča  i  ananas)  umiješate  bananu, dobit ćete savršen obrok za školarca u žurbi. Možete  se  poigrati  i  s  dodacima  soka  od  selena, peršina  i sl., što se posebno predlaže djeci pri velikim naporima (sportaši, planinari...).  Važno je imati na umu da: 

Sok  mora  biti  svježe  pripremljen  ili  iz originalnog  pakiranja  netom  otvorenog  prije konzumiranja.  

Voće  i sokove od voća u prehranu male djece uvoditi isključivo uz dogovor s liječnikom.   Nikada ne sladiti sokove koje pripremate kod kuće!

 Izvor: Inernet

Pripremila: Devla H.

Vitamin C je lijek, suplement i aditiv, i u svemu podjednako dobar! Štiti i pomaže, pa se može reć da je “kralj” 

prevencije. Standardni izvori C vitamina su crvena začinska paprika, šipak (Rosa canina), brokula, limun, naranča i brojni 

drugi. 

Askorbinska  kiselina  rijetka  je  tvar  koja  se nalazi  u  svim  trima  funkcijama;  kao  lijek,  kao suplement  i  kao  aditiv.  Svugdje  je  jednako  dobra. Ako  se  doda  u  salamureno  meso,  uspješno konzervira  poželjnu  crvenu  boju;  ako  se  aplicira umornom pacijentu kao  injekcija, vraća ga  ʺu životʺ; a  ako  se  daje  kao  tableta  ili  kapsula  pred  pojavom gripe, može skratiti dužinu bolovanja. Za razliku od životinja,  čovjek  ne može  u  organizmu  sintetezirati askorbinsku kiselinu pa  je direktno ovisan o unosu izvana. 

Broj  objavljenih  radova  o  askorbinskoj kiselini i njezinu djelovanju je – ogroman. Vitamin C štiti i pomaže, pa se bez ikakve rezerve može reći: C 

vitamin je “kralj” prevencije. Tko se njime zna služiti, može imati velike koristi.  

KAKO DJELUJE  Kada se kaže ʺprva linija obraneʺ, misli se na 

njegovo  antioksidacijsko  djelovanje  i  specifičnu ulogu u mobiliziranju obrambenih snaga organizma.  

Najveći  broj  radova  (i  knjiga)  upravo  se odnosi  na  problem  preventivne  zaštite  organizma (borba  protiv  virusa  i  bakterija),  a  tu  je  vitamin  C svakako na prvome mjestu. Evo samo  jedan primjer: poznato  je  da  su  maratonci  zbog  velikih  napora iznimno osjetljivi na  infekcije gornjih dišnih putova. 

58

Ako  dobivaju  vitamin  C  prije  utrke,  njihove  se infekcije smanjuju za 25%.  

Sljedeća  i  ne  manje  važna  funkcija  jest sprječavanje  oksidacije  LDL  kolesterola,  što  je zapravo  pretpostavka  prevencije  ateroskleroze. Nadalje,  vitamin  C  neophodan  je  za  pripremu tjelesnog  ʺljepkaʺ  –  kolagena,  koji  ima  funkciju učvršćivanja  mišića  i  krvnih  žila.  Kao  prirodni antihistaminik,  C  vitamin  omogućuje  (olakšava) zarastanje rana i ublažava alergijske reakcije. Premda je učinak u prevenciji nazeba  (prehlade) malen, ako se  daju  visoke  doze  (1  –  8  g  dnevno),  skraćuje  se vrijeme bolesti za 23%.  

Vitamin  C  jedini  je  antistresni  čimbenik prirodnoga  podrijetla.  Pokusima  je  utvrđeno  da velike doze, primjerice kod štakora, gotovo potpuno blokiraju  lučenje  stresnih  hormona.  Prof.  dr.  S. Cambel sa Sveučilišta u Huntsvilleu, Alabama, takvo je  laboratorijsko  istraživanje  prenio  ʺuživoʺ  na studente  i  tako  potvrdio  prethodno  dobivene rezultate.  Po  njegovu  mišljenju,  vitamin  C  ima sposobnost  ʺpripremitiʺ  organizam  na  stres uzrokovan naglim promjenama, kao što su primjerice putovanje,  promjena  sredine,  operativni  zahvat, rastava braka, gubitak voljene osobe itd.  

Opisano  je  antimutageno  i  antitumorsko djelovanje  in vitro s povećanim dozama C vitamina, što može  imati ograničeno  značenje u prevenciji  ali ne  i  u  liječenju.  To  samo  potvrđuje  već  spomenuto pravilo da vitamin nije lijek.  

Liječnici Medicinskog  fakulteta Sveučilišta u Bostonu  ispitivali  su  39  pacijenata  s  blagom hipertenzijom.  Polovica  je  dobivala  500  mg  C vitamina dnevno, a druga polovica – placebo. Nakon mjesec dana  tlak  je  pao  kod  prve  skupine  za  9,1%. Istovremeno, razina C vitamina u njihovoj krvi bila je 2 puta veća od razine kontrolne skupine. Vitamin C u ovom  istraživanju  ʺpopravlja  biološku  aktivnost dušičnog  oksidaʺ  koji  omogućuje  opuštanje arterijskih kapilara. Ujedno je C vitamin (askorbinska kiselina) neophodan za  formiranje vezivnog  tkiva, a bez  ovoga  nijedna  tjelesna  struktura  ne  može  biti čvrsto skupa. 

Teško  je  nabrojiti  sve  druge  korisne  učinke ove  tvari. Dobro  je poznato da se starenjem količina C  vitamina  u  oku  smanjuje  i  da  se  paralelno  s  tim padom  može  pojaviti  siva  mrena  (katarakt). 

Suplementiranjem  C  vitamina  ta  se  situacija  može bitno promijeniti, a kombinacija C i E vitamina može imati  još  bolje  učinke.  Budući  da  C  vitamin potpomaže djelovanje E vitamina, dobro je da su oba nazočna u metabolizmu. 

Postoje  indicije  da  C  vitamin  sprječava formiranje  žučnih  kamenaca,  ali  to  se  još  uvijek  ne može  definitivno  potvrditi.  Primijećeno  je  da  C vitamin  bolje  djeluje  u  prirodnom  kompleksu  s bioflavonoidima,  pa  se  stoga  vrlo  često  pripremaju pakiranja s kombinacijom ovih tvari. 

 Sve  u  svemu,  lista  stanja  kod  kojih  se  C 

vitamin koristi kao pomoć ili zaštita daleko je najveća među  suplementima!  Pri  tome  valja  naglasiti  da  se ipak  najviše  koristi  u  svrhu  prevencije  bolesti (infekcije)  i  stimuliranja  obrane  organizma  kod aktivnih  sportaša,  bolesnika  i  rekonvalescenata  te starijih  osoba,  u  svrhu  spuštanja  razine  kolesterola, kod  osjetljivosti  usne  šupljine  (gingivitis),  kod povreda  radi  lakšeg  zarastanja  rana,  protiv  stresa, protiv  pojave  katarakta  itd.  Gotovo  nikakvo djelovanje  nije  evidentirano  kod  pojedinačnog uzimanja  (kao  kod  glavobolje)  jer  se  naprosto  ne može postići  stalna  razina C vitamina u krvi. Treba ga uzimati svakodnevno. Primjerice, prevencija gripe (podizanjem obrambenih snaga) ne može se postići u ožujku  kada  gripa  već  hara,  nego  u  prosincu  kada gripe još nema. 

 Spor  se  vodi  i  oko  toga  treba  li  kod 

raznovrsne prehrane uzimati dodatni C vitamin. Da, kad  god  postoji  neuobičajeno  naprezanje  ili  stresno djelovanje na organizam! Ako netko stalno živi pod stresom  (primjerice  piloti,  kirurzi,  poslovni  ljudi, aktivni  sportaši),  mogu  si  pomoći  da  stalnim uzimanjem  C  vitamina  organizmu  omoguće  lakšu adaptaciju.  

GDJE SE MOŽE NAĆI  

Sve što je svježe i zeleno nosi u sebi stanovite količine askorbinske kiseline. Svi putovi, dakle, vode na zelenu tržnicu.  

59

Oko toga gdje ga ima najviše spore se autori, ali  do  sada  je  svakako  jedan  od  najvećih  izvora acerola,  američka  višnja  (Malpighia  punicifolia),  tj.  1 700 mg/100 g. Kod nas  su  standardni  izvori  crvena začinska paprika, šipak (Rosa canina), brokula, limun, naranča i brojni drugi. 

 Naravno da se kao suplement koriste gotovi 

preparati  askorbinske  kiseline  u  čistom  stanju (tablete ili kapsule po 100, 500 ili 1 000 mg) ili pak u kombinaciji  s  bioflavonoidima.  Utvrđeno  je  da  C vitamin  u  zajednici  s  rutinom  i  hesperidinom sprječava  oslobađanje  histamina,  što  je  iznimno važno  kod  burnih  alergijskih  reakcija  kao  što  je, primjerice, peludna groznica. C vitamin se stavlja i u kombinaciji  s  lijekovima;  tako,  primjerice,  imamo kombinaciju aspirina i C vitamina.  

OBLICI I DOZIRANJE  

C vitamin  je  suplement koji  se  javlja u više oblika:  kao  čista  kristalna  askorbinska  kiselina, esterificirani oblik (Ester C), retard oblik, C vitamin u obliku  sirupa  (Twinlab  Liquid  C)  i  kao  otopina  za injekcije.  

Istovremeno C vitamin dolazi do korisnika u najvećem  spektru proizvoda,  od  žvakaćih  guma do pastila  za  žvakanje  i  kapsula.  Svaki  od  njih  ima prednosti  i nedostatke  i svaki korisnik misli kako  je upravo  njegova  ʺmetodaʺ  uzimanja  najbolja. Zapravo,  jedino  je  bitno  koliki  je  ukupni  dnevni unos,  je li on kontinuiran ili nastupaju veliki prekidi unosa. 

Nacionalni  institut  za  dijabetes  (National Institute of Diabetes) drži da je 100–200 mg C vitamina dnevno vrlo korisno.

Postojeća preporučena količina  (RDA) od 60 mg, može biti minimalna  (da  se ne dobije  skorbut), ali  nikako  i  optimalna  količina.  Najveći  broj istraživača  smatra  da  za  osobe  prosječne  tjelesne težine  i aktivnosti ne  treba više od 200 mg dodanog C  vitamina  dnevno,  s  tim  da  u  slučaju  stresnog načina  života  dozu  treba  povećati  za  50%.  To  je dovoljno  da  se  u  krvi  zdravih  osoba  održava neophodna razina. Prema nekima, više od toga se ne zadržava u tijelu, nego se izlučuje mokraćom.  

 

Nacionalni  institut  za  dijabetes  (National Institute  of  Diabetes)  drži  da  je  100  –  200  mg  C vitamina dnevno vrlo korisno.  

Institut  za  medicinu  američke  Akademije znanosti  (Food  and  Nutrition  Board  of  the  National Academy  of  Science)  objavio  je  novu  preporuku  za unos C vitamina  i po prvi put odredio maksimalnu dnevnu  dozu.  Tako  ona  za muškarce  iznosi  90 mg (povećanje  za  50%),  a  za  žene  75 mg  (povećanje  za 25%). U  slučaju pušača, na  tu  se količinu dodaje 35 mg. Maksimalna dnevna doza po toj je preporuci  2  000  mg.  Aktivni  sportaši  koji  naporno  treniraju mogu uzimati  i od  2 do 12 g dnevno,  i  to u obliku smjese kalcij askorbata, magnezij askorbata, askorbil palmitata i čiste askorbinske kiseline.   

Ukupna količina dijeli se na nekoliko obroka. Takve se doze u pravilu dobro podnose. Kristalni  je prah zgodan jer se miješa u sokove, a ljeti se od njega može pripremati ugodna limunada.  Standardni  oblik  C  vitamina  koji  je  pakiran  u kapsulama  ili  tabletama  sadrži  500 mg  askorbinske kiseline,  100  mg  miješanih  bioflavonoida,  50  mg rutina,  25  mg  hesperidinskog  kompleksa  i  1,0  mg acerole. 

 SPOREDNI UČINCI 

 Kod navedenih doza za inače zdrave osobe u 

pravilu  nema  nikakvih  sporednih  učinaka,  ali doze iznad  2  000 mg dnevno mogu kod osjetljivih osoba izazvati  proljev.  Primijećeno  je  da  veće  doze mogu nepovoljno utjecati na apsorpciju bakra. Budući da C vitamin poboljšava apsorpciju željeza, dobro je da ga uzimaju  anemične  osobe  zajedno  s  preparatima željeza. 

Preporučuje  se  da  C  vitamin  izbjegavaju osobe  sklone  stvaranju  bubrežnih  kamenaca  jer osobito  veće  doze  (iznad  1  000  mg)  pospješuju stvaranje vrlo neugodnih oksalata. 

Izvor: Internet               

60

FILOVANE PAPRIKE  Potrebno:

1 kg paprika, 500 gr krompira, 500 gr mljevenog mesa, šoljica riže (skuhane), paradajz, mrkva i peršunov list, crveni luk i bijeli luk, 

61

so, biber, vegeta, ulje, crvena paprika, sos paradajz, brašno 

Priprema: Paprike  očistiti  od  sjemenki  a  zatim  ih  filovati smjesom  od  mesa,  riže,  paradajza,  mrkve, peršunovog lista, luka, i začina (so, biber, c.paprika i vegeta). Krompir oguliti, isjeći na kriške, posoliti, pouljiti  a  zatim  u  podmazanu  tepsiju  redati krompir  i  filovane  paprike  jedno  do  drugog. Prekriti folijom i peći u rerni.  Kada  bude  skoro  pečeno  preliti  sa  sosom  kojeg ćemo napraviti na  slijedeći način: na puter  i malo masla dodati kašiku brašna i upržiti a zatim dodati c.papriku  i  sos  paradajz.  Postepeno  doljevati proključale  vode  oko  dvije  čaše.  I  na  kraju  sos začiniti  sa  malo  soli,  vegete  i  peršunovog  lista. Vratiti ponovo u rernu i peči još oko 15‐ 20 minuta.   Nakon  toga  služite  i uživajte u ovom prekrasnom jelu.

CAPPUCCINOTORTA (Najbolji kolač po ukusu sa zadnjeg sijela) 

Potrebno: 200 g petit keksa  100 g čokolade za kuhanje 5 jaja srednje veličine 80 g margarina ili putera 2 kašike brašna i ½ pakovanja praška za pecivo 5 kašika Nescafé ili druge rastvorljive kafe 4 kašike rastopljene čokolade 120 g šećera i 1 kašika mlijeka 2 šlag kreme i 1 pakovanje vanilin‐šećera  

Priprema: 100  g  petit  keksa  staviti  u  kesicu  i  sitno  izmrviti, čokoladu izrendati, jaja razdvojiti.  

Margarin umutiti mikserom  i u  to dodavati  jedno po jedno  žumance  i  1  kašiku mlijeka.  Brašno,  prašak  za pecivo,  2  kašike  Nescafé,  izmrvljeni  petit  keks  i izrendanu čokoladu izmješati u  jednoj posudi i dodati u posudu sa jajima.  

Bjelancadi dobro izmješati mikserom i u to staviti 50 g šećera. To dodati u smjesu sa jajima i polahko izmješati (ne mikserom).  Tjesto  staviti  u  podmazani  kalup  za  tortu  sa  26  cm širine  i peći u zagrijanoj rerni 40‐45 minuta na 180 ºC. Koru 20 minuta pustiti da se ohladi.  

Poslije toga koru sa kašikom tako izdūbiti da otprilike 1  cm  od  kraja  i  poda  kore  ostane.    Kraj  i  pod  kore premazati  sa  rastopljenom  čokoladom.  Izdūbljenu koru krupno izmrviti. Ostalih 100 g petit keksa takođe krupno izmrviti i izmješati sa mrvicama od kore.  

Umutiti šlag i tome dodati ostalih 70 g šećera, vanilin‐šećer  i  ostale  3  kašike  Nescafé.  Polovinu  mase  od mrvica  sjediniti  sa  šlagom  i u  obliku  kupole  izliti  na izdūbljenu  koru.  Ostatak mase  od mrvica  posuti  po površini i lagahno pritisnuti. 

62