Biomasa  potencijalni bioenergent Biomasa – potencijalni bioenergent

Energetski usevi – smanjenje atmosferskog CO2

Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase.

Biomasa predstavlja 63% ukupnih obnovljivih izvora energije.

Nažalost, umesto uštede imamo degradaciju zemljišta, uništavanje biljaka, rasterivanje divljači i narušavanje ekosistema.

Predstavlja najveći energetski potencijal u segmentu obnovljive energije,obnavlja se svake godine i neracionalno se koristi  obnavlja se svake godine i neracionalno se koristi. 

Kada se govori o biomasi u poljoprivredi, pre svega se misli na biljne ostatke iz biljne, voćarske i vinogradarske proizvodnje. biljne, voćarske i vinogradarske proizvodnje. 

Poslednjih pet do deset godina u Evropi, Mischantus postaje veliki potencijal kao bioenergent. 

Uzgoj Mischantus‐a započeo je u Evropi tridesetih godina prošlog veka. 

U kasnim 60–tim u Danskoj, vršena su ispitivanja mogućnosti korišćenja za dobijanje celuloznih vlakana. 

S j  b l  Mi h t   t   lj   i ij  CO   ž  biti  j   Sagorevanjem bala Mischantus‐a umesto uglja, emisija CO2 može biti smanjena 90%.

Je visoko produktivna C4 ‐ trava, poreklom iz istočne Azije, koja se ubraja u grupu tzv. „bioenergetskih useva“.

Većina sorti Miscanthus‐a koja se koristi u komercijalne svrhe u Evropi su sterilni hibridi (Miscanthus x giganteus), nastao u Japanu.

Miscanthus x giganteus predstavlja sterilni diploidni hibrid nastao ukrštanjem Miscanthus sacchariflorus (koji je tetraploidna vrsta) sa Miscanthus sinensis(k ji  d    di l id   t )(koji spada u diploidne vrste) .

Mischantus sacchariflorus karakteriše brz rast rizoma i visoka d k i     li   l ž i   d čji  produktivnost u toplim, vlažnim područjima. 

Mischantus sinensis se uglavnom razmnožava semenom i uspeva u područjima koja karakterišu hladne zime. 

Michantus x giganteus zbog sterilnog semena i ograničene mogućnosti Michantus x giganteus zbog sterilnog semena i ograničene mogućnosti širenja nije invanzivna vrsta.

List Miscanthusa

Biljka svetlozelenih, uzanih, l č   ij ih li    lučno povijenih listova, sa svetlijim centralnim nervom, dugim do 1 m .

Metlice su smeđe, ukupne dužine 1,5‐2 m .

Stabljika Miscanthusa može da se koristi kao gorivo za proizvodnju l  i  l k ič   ij  k  i   k ij    d  k i  toplotne i električne energije, kao i za konverziju u druge korisne 

proizvode (na primer etanol). 

U Švajcarskoj se koristi kao materijal za izgradnju eko‐kuća.

Miscanthus ne sluzi za prehranu, kao uljana repica ili kukuruz, koji se Miscanthus ne sluzi za prehranu, kao uljana repica ili kukuruz, koji se u nekim zemljama koristi za dobijanje biogoriva.

Najveći proizvođači Michantus‐a su Engleska, Španija, Italija, Francuska i Nemačka. Japan i Kina su ponovo započeli istraživanja i mogućnost primene Mishantusa.

Izdanci obično izbijaju iz zemlje tokom marta, kada temperatura zemljišta dostigne 10 – 12 0C. 

Tokom aprila započinje formiranje nadzemnog dela, uspravnu čvrstu stabljiku, prečnika 5 – 15 cm. 

Do kraja avgusta stabljika Do kraja avgusta stabljika dostiže visinu od 1 ‐ 2 m, sa prečnikom od 10 mm.

l d l Krajem jula niži delovi se suše Od februara, gotovo bezlisne,stabljike se mehanički žanjuj j Druge godine ,nakon sadnje,Mishantus može da dostigne i i       visinu  2,5 ‐ 3,5 m.

Ključne uslovi prinosa Mischantusa su: Osunčanost Osunčanost Temperatura vazduha Količine i raspored padavina Zemljišni uslovi i gustina sadnje

Mischantus ne može da raste naniskim  temperaturama (ispod 6 0C). 

( ) Najveći prinos se dobija na dubokim, vlažnim (vododrživim)zemljištima Tolerantan je na širok raspon pH, ali je optimum između pH 5,5 i 7,5. j p p , j p p 5,5 7,5

Mischantus se ističe brojnim kvalitetima u toku perioda intenzivnog rasta:

visok sadržaj vlage 50– 65% visok sadržaj azota dobijena biomasa kvalitetnija za sagorevanje dobijena biomasa kvalitetnija za sagorevanje velika produktivnost mali uticaj na životnu sredinu relativno visoki prinosi nizak sadržaj vlage  dobar energetski bilans i izlaz / ulaz odnosadobar energetski bilans i izlaz / ulaz odnosa relativno velika vrednost gornje toplotne moći mali sadržaj pepela  

Žetva se izvodi svake godine košenjem ibaliranjem celokupnog nadzemnogbaliranjem celokupnog nadzemnogdela.

Izvodi se tokom februara, odsecaju se celastabla.

Usevi se baliraju.Nove biljke se razvijaju iz rizoma sledećeg

proleća.

Kritični faktor za energetski usev jeKritični faktor za energetski usev jesadržaj vlage u vreme berbe.

Sve aktivnosti, od sadnje rizoma,preko mera,nege i zaštite useva, papreko mera,nege i zaštite useva, pado žetve mogu biti izvedeneklasičnom poljoprivrednommehanizacijom.j

Ciklus gajenja može trajatinajmanje 15 godina.

može se očekivati prinos od 10 do 25 t ha‐1 suve biomase.  najveći prinos biomase dobija se u septembru. 

Tokom jeseni i zime smanjenje prinosa se kreću i do četvrtine celokupne j j j p pnadzemne biomase ili 4,5 t suve biomase po hektaru. 

Posle berbe na njivi ostaje 0 7 do 3 1 t suve biomase otpalih listova  Posle berbe na njivi ostaje 0,7 do 3,1 t suve biomase otpalih listova. 

Potrebno je tri godine da se dostigne zreo prinos (do pet godina, na i l i   l ž ji )  marginalnim položajima). 

Usevi mogu biti produktivni najmanje 15 godina.g p j j g

Jedan hektar daje prosečno 15 tona suve materije. Od ove količine d bij     d   d 8  li     i  dobija se vrednost od 8.000 litara ogrevnog goriva. 

Iz 2.2 kilograma Mischantus‐a sa oko 15% vlage dobije se litar ogrevnog goriva.P i       k  j   d    / h     k ki   i l     Prinos prve sezone, ako je od 1‐2 t/ ha, se ekonomski ne isplate za sakupljanje. 

Prinos žetve druge godine može da se kreće od 4‐10 t/ha, a u trećoj i od 10 13 t/ha i više10‐13 t/ha i više.

Toplotna vrednost je visoka (17,7 MJ kg‐1)  Gajenjem se ostvaruje neto energetski prinos od 152‐326 MJ ha‐1

godišnje. 

Mischantus sagorevanjem proizvodi:

veću količinu pepela od drveta nižu količinu pepela od slame. 

Pulpa iz koje se dobija papir.  Građevinski materijal  Geotekstil

Miscanthus x giganteus vrši proces ekoremedijacije, a primenjuje se i za d bij j  bi  dobijanje biomase. 

Može uspešno da zameni energentske izvore Miscanthus x giganteus se ne koristi u ishrani, promene u potražnji 

ć  i i di k   i j     hneće imati direktan uticaj na cene hrane. Plantaže na kojima se ova biljka gaji, pokazuju visok stepen ekološkog 

poboljšanja. G j j  Mi h   š j    i k ž j  bilj ih  i il i     Gajenjem Mischantus‐a pospešuje se i kruženje biljnih asimilativa u sistemu zemljište‐biljka. 

Indirektno utiče na ublažavanje klimatskih promene.