IZ UVODA

1961. Dord Kenan dolazi za ambasadora u Beogradu. Iste godine deava se invazija na Kubu u Zalivu svinja, lansiranje sovjetskog svemirskog broda u kosmos i podizanje Berlinskog zida. Nakon toga, na dan Konferencije, prva sovjetska nuklearna proba.Kenan je dozvolio Titu da ostane komunista i da dobija pomo od Amerike. Tvrdio je da je bolje ostaviti Tita kao ortodoksnog komunistu, kako ga Sovjeti ne bi preokrenuli. Cela pria sa Jugoslavijom je bila strategija klina (wedge strategy) sa Jugoslavijom u centru Evrope.Tito odrava govor na prvoj zvaninoj konferenciji Pokreta nesvrstanih, odranoj u Beogradu od 01. do 06. septembra 1961. godine, pominje Berlinsku krizu i odnos snaga Istone i Zapadne Nemake. Kenan nakon toga izvetava vladu SAD da je razoaran Titovim stavom na Konferenciji i da su svi njegovi napori da sarauje s Titom bili uzaludni. Uprkos ovom komentaru, ambasada SAD je u novembru 1961. pohvalila Jugoslaviju za organizaciju dogaaja. Narednih nekoliko meseci Kenan je bio ljut na Tita, ali su se pomirili kada su prisustvovali projekciji filma o letu kosmonauta Dona Glena u vasionu. Ve tada je zapreeno da Jugoslaviji nee biti data pomo u penici i da e im biti ukinut status najpovlaenije nacije. Kenan se vratio u Beogradu u julu 1962. ali ga je saekala odluka Kongresa i Senata da se status najpovlaenije nacije ukida Jugoslaviji. Tim povodom se Kenan obratio lino predsedniku Kenediju, a on ga je uputio na senatora Vilbura Milsa. Mils se nije sloio sa Kenanom i u oktobru je ukinut status Jugoslaviji. Videvi da Mils, koji nikada nije napustio SAD, ima vei uticaj od njega, dugogodinjeg diplomate, Kenan naputa poloaj ambasadora SAD u Jugoslaviji i vraa se profesuri na Prinstonu.

Kenanovi uenici: Lorens Iglberger dravni sekretar za vreme Dorda H.V. BuaBrent Skoukroft savetnik za nacionalnu bezbednost za vreme Forda i BuaValter Roberts ameriki diplomata

Konstantin Koa Popovi ministar inostranih poslova JugoslavijeLeo Mates pomonik ministra inostranih poslova JugoslavijeAle Bebler ambasador u Indoneziji

GORINA OBMANE

Govor koji je Tito odrao na Konferenciji nesvrstanih u Beogradu 1961. je izneverio oekivanja Amerikanaca. To je bio dokaz njegove nezahvalnosti i verolomstva. Vlada SAD je zvanian stav povodom tog govora iskazala u aid-memoire koji je uputila jugoslovenskoj vladi. Kenan je o tom govoru i svom razoaranju priao s ministrom inostranih poslova Jugoslavije, Koom Popoviem, koji je i sam zamerio Titu zbog govora. Koa je rekao da Amerika obraanje ne treba da shvata olako, jer je Jugoslavija odolela ruskom pritisku da potpie mirovni sporazum sa Istonom Nemakom. Ale Bebler, ambasador u Indoneziji, delimino je razuverio Kenana da se Tito obraao celom radnikom pokretu, ne razmiljajui o posledicama na Zapadu i da je sve bilo usmereno Hruovu zbog nuklearnih proba. Kenan je izjavio da su Titova klevetanja bestidna i da su oigledne razliku u vienju sveta izmeu dve zemlje.Kenan je aid-memoire uruio Leo Matesu, pomoniku ministra inostranih poslova Jugoslavije. U poruci koja je predata Kenanu, dravni sekretar, Din Rask, kritikuje Titov govor. Izraava zabrinutost amerike vlade ulogom Jugoslavije na Konferenciji, posebno zbog Titovih primedbi po pitanju Nemake, razoruavanja i obnove nuklearnih proba. Takoe smatra da takav govor predstavlja podrku SSSR i da Jugoslavija nikako nije nesvrstana. SAD ne dovode u pitanje pravo jugoslovenske vlade da slobodno definie svoju poziciju, politiku i prezentuje svoje stavove, ali navode da su razoarani jer premda Jugoslavija tvrdi da ima nesvrstan status, oigledno je da je sovjetski orijentisana i pokuava da ubedi ostale uesnike Konferencije da se prikljue ovakvom miljenju. Ton ovog dopisa je bio veoma otar.

Sumiranje neprihvatljivosti

Tito je negativno reagovao na ameriko obraanje pa je ve 18. septembra Leo Mates Kenanu uruio odgovor zvaninog Beograda na ameriki aid-memoire. Izraavaju zabrinutost i iznenaenje tonom iz dopisa. Iako SAD ne dovodi u pitanje opredeljenje vlade Jugoslavije, Beograd ipak ima utisak da aid-memoire zapravo ima karakter pritiska. Takoe smatraju da je neprihvatljivo takvo obraanje u zvaninom dokumentu i preispitivanje uloge Jugoslavije na Konferenciji nesvrstanih.Jugoslavija je nepristrasna i nezavisna, ne pripada nijednom bloku i ne bira izmeu jedne ili druge strane. U odgovoru se navodi da e ubudue Jugoslavija izraavati svoj stav, bez obzira na to da li e je drugi blokovi posmatrati kao nesvrstanu. Imali su dobre odnose za politiarima iz Amerike i ele da i dalje ostane tako. Ovaj odgovor je jo vie zaotrio napete odnose.

Ambasador Jugoslavije u Vaingtonu, Marko Nikezi, je telegramom javio da je poremeena ravnotea u odnosima izmeu dve zemlje i da ne razume ta je navelo Jugoslaviju da poremeti tu ravnoteu.Zatim narednih meseci Kenan pokuava da ublai sukob i tvrdio je da Amerika nije elela da koristi otar ton, niti da pritiska Jugoslaviju. Jugoslavija je nezavisnost i nesvrstanost videla kao jednake pojmove, dok je Amerika videla nezavisan narod koji se spoljnom politikom priklanja jednoj strani i gubi status nesvrstanosti. Kenan je izmeu 2 vatre Jugoslavija ton Amerike doivljava kao pretei, dok SAD doivljavaju Titove rei kao prosovjetske i antiamerike. Sumnje jugoslovenske vlade se zatim prebacuju na to da: 1. ili je ambasada pogreno shvatila jugoslovensku ulogu na konferenciji i o tome obavestila Stejt Department 2. ili da je ambasador Kenan odgovoran za nesporazum. Kenan je kasnije izvetavao o svemu, mnogo posle izvetaja koje je tampa poslala o Titovom govoru.

Buenje osvetnika

Kenan je formulisao strategiju obuzdavanja SSSR (containment), to je smetalo mnogima u Americi. Titov nastup je video kao izdaju jer je uticao na njegov kredibilitet u Vaingtonu. Kae da zakljuuje da su njegovi napori bili uzaludni i da sve to je Kenedi uinio da pobolja odnose sa Jugoslavijom nema nikakvog efekta. Tito je verolomni prijatelj i u Kenanu se budi osveta. Koa Popovi je uvideo da je Kenan lino i profesionalno razoaran. Titov govor na samitu vanblokovskih zemalja u njemu je izazvao razoaranje, alost i zabrinutost. Najavio je i mogue obustavljanje ekonomske pomoi Amerike Jugoslaviji. Kenan je bio pogoen jer je uinio dobro delo tj. podrao je Tita, njegov komunizam i nezavisnost. Zato je uputio Stejt Departmentu zahtev da se preispita kakva je svrha pruanja pomoi Titovom reimu. Da Jugoslavija mora videti da promena spoljnopolitikog stava nee proi bez posledica i da im pomo Amerike nije bogom dana i zagarantovana. Hamilton Fi Armstrong, urednik asopisa Foreign Affairs, kao i mnogi drugi smatrao je da ne treba ukidati pomo Jugoslaviji dok ne ojaa dovoljno da sama bira svoj politiki sistem i da se pomo treba ukinuti ako postoji dokaz da se Jugoslavija okree sovjetskom bloku, ali da govora o tome jo uvek nema. Mekdord Bandi, savetnik za nacionalnu bezbednost, je prihvatio komentare Armstronga.Zatim se smirio i Stejt Department, smatrajui da konferencija nije nanela toliko tete kako su prvobitno mislili. Kenedi je ak uvek insistirao da se sretne sa Titom.Iako su Kenan i Stejt Department upuivali proteste vladi Jugoslavije, Stejt Department je u linoj prepisci upozorio Kenana da se ne slae sa njegovim procenama i da se uloga Amerike prema Jugoslaviji nee promeniti. Kenan je smatrao da amerika pomo Jugoslaviji vie nije potrebna za: 1. nezavisnost jer su ve nezavisni, posebno od Sovjeta 2. socijalistiki reim su izgradili i odvojili se od Sovjeta 3. podsticanje drugih zemalja da se oslobode dominacije Sovjetskog Saveza. Kenan je smatrao da Jugoslavija koristi pomo da bi davao pomo afrikim dravama. Kako e reagovati javnost kad shvati da se zemlji koja je prosovjetska daje pomo u hrani? Pomo koju oni gledaju sa gnuanjem, ali im je neophodna dok se ekonomski ne oporave i da ni tada nee verovati Americi.

Tito kritikuje kapitaliste u Americi

Da je Kenan donekle bio u pravu, govori i Titov govor iz novembra 1961. u Skoplju, povodom otvaranja deonice autoputa Bratstvo jedinstvo. Tito je kritikovao kapitaliste koji su govorili da Jugoslaviji ne treba dati hranu, ekonomsku pomo, avione... u vreme kad je zemlja pogoena suama. Rekao je da Jugosloveni nisu protiv Amerike, ali da imaju svoje principe od kojih nee odstupiti, a da e graani biti ogoreni ako im se pomo ukine. Ovaj govor je Kenan, uz komentare, prosledio Stejt Departmentu. Rekao je da Tito jo jedanput izaziva Ameriku. Istovremeno je rekao i zameniku ministra inostranih poslova, Veljku Miunoviu, da e takvi Titovi nastupi oteati Kenedijev trud da sarauje sa Jugoslavijom.

Major Knikerboker pravi probleme

Vazduhoplovni major Nacionalne garde Teksasa, Hari Knikerboker, oktobra 1961. je hteo da veba na aerodromu na Dalasu, ali mu je reeno da tamo vebaju jugoslovenski piloti. Odmah je to saoptio senatoru Donu Taueru i stvoreno je Udruenje nacionalno ozlojeenih/zgroenih jer se 4 pilota i 4 mehaniara obuavaju na amerikim avionima. Tajms je objavio da su za vreme Trumana i Ajzenhauera prodati borbeni i kolski avioni, tenkovi i oruje Jugoslaviji po najpovoljnijim cenama. Kenedi je nastavio ono to je Ajzenhauer obeao Jugoslaviji, isporuku polovnih aviona po ceni od 10.000 dolara po komadu. Avioni nekorieni od Korejskog rata su prodati da ne bi bili uniteni, a piloti su pozvani da naue da ih koriste. Kenedi i Ajk su se pravdali da je ovakva pomo u avionima pomogla da Jugoslavija ne padne u ruke Sovjeta. Elektronska oprema nije bila poslata uz avione. Kenedi besan zbog Titovog nastupa mesec dana ranije i pisanja tampe, saoptava vladi Jugoslavije da jo uvek nee dobiti traenih 500.000 tona penice. Tito se mora razumno ponaati.Kenan je izbegavao Tita 3 meseca nakon Konferencije, a onda je pozvan na veeru i lov u novembru nakon prodaje aviona. Bio je poasni gost i dogovarali su isporuku penice.

NOVA BORBA U STAROM RINGU

Kenan je zapazio da je neprijateljstvo prema Jugoslaviji vee nego prema zemljama koje je ranije kontrolisao SSSR. Smatrao je da u Americi postoji dosta Hrvata amerikog porekla koji su mrnju prema Srbima uneli i u Kongres. Nametali su da Jugoslavija nije nezavisna od sovjetskog komunizma, da nije socijalistika. Protivili su se svakom moguem poboljanju srpsko-amerikih odnosa. Uzeo je primer Andrije Artukovia, zloinca iz rata i ministra unutranjih poslova Hrvatske. Stejt Department nikad nije demantovao srpske tvrdnje o njegovim zloinima. Prebegao je u SAD i nikad nije deportovan. Kongres je takoe bio antikomnistiki nastrojen jo od senatora Makartija. Jugoslavija je bila slaba pa je bila meta na kojoj se demonstrirao antikomunizam. Amerikanci su sve komuniste videli isto i nisu prihvatali da je Jugoslavija drugaija.

Jugoslavija meu porobljenim narodima

Brent Skoukroft je opisivao procedure Kongresa koja je usvojena i podrazumevala da sve to se proda zemljama koje su na listi porobljenih nacija, mora da proe procedure u Kongresu kao da je pomo. Kenan se sloio: Prodam vam sat, stavim novac u dep i onda vam kaem da je poklon. To mi daje za pravo da nikad ne zaboravite moju velikodunost. Kenan je bio zgroen jer ni sami kongresmeni nisu razlikovali poklon od trgovine. 1959. je Kongres usvojio Rezoluciju o porobljenim nacijama meu kojima je bila i Jugoslavija. to je znailo da se te zemlje moraju osloboditi i da ambasadori u Jugoslaviji moraju raditi na zbacivanju vlade. To je reeno Kenanu u julu 1961. Kenedi je prvo rekao da nee primenjivati Rezoluciju, a zatim se predomislio. Kenan je bio u oku da treba da podriva vladu zemlje u koju je doao da popravlja odnose.1962. sledi novi ok. Odluka Kongresa da Jugoslaviji treba uskratiti pomo i ukidanje statusa najpovlaenije nacije. Najpovlaenija ne znai da je povlaenija od drugih, ve da u trgovini nee imati drugaiji status od onoga koji ima najpovlaenija nacija u trgovini sa SAD. Kreu protesti protiv svega to stie iz Jugoslavije i pogoravaju se odnosi dve zemlje.

Ambasador ubeuje senator

Ovim su bili iznenaeni i Stejt Department i Kenedi pa je Kenan odmah posetio predsednika. Susretao se i sa kongresmenima, ubeivao ih da su avioni bili zapravo prodati Jugoslaviji. Sve je stiglo do tampe pa i odreeni Kenanovi telegrami. Senator Proksmajer kae kako Tito zavodi afrike i azijske zemlje, elei da ih ujedini sa Sovjetima protiv SAD. Kenan je odgovorio da e se i Sovjeti zauditi kad uju da je Tito radio u njihovu korist.Izdejstvovao je pomenu zakona i nastavak pomoi, ali ne previe dugo. Kongres je usvojio otre mere da e ukinuti pomo ako zemlje ne budu saraivale. Kenediju se to nije dopalo jer je obeao pomo svima koji se udalje od Moskve. Kenedi je lino razgovarao sa kongresmenima. Milan Josi, atae za kulturu u ambasadi, kae kako je Jugoslavija nacija izmeu 2 bloka, Tito je komunistiki diktator ali je ameriki jer se odvojio od Staljina, Kenan je arhitekta politike obuzdavanja. Dok je Kenan bio u Vaingtonu, kongresmeni i senatori, meu kojima i Ted Kenedi i Derald Ford, su doli u Beograd na sednicu Interparlamentarne Unije (meun.mirovna org.koja povezuje parlamente razliitih drava). Ford se udio zato ene ne depiliraju noge.

ilasovo hapenje i amerika pomo

Zapad je bio naklonjen Milovanu ilasu, a vest da je uhapen je doekana sa odbojnou. Njegovo hapenje se koristilo kao razlog za razmatranje stave o ukidanju pomoi i statusa najpovlaenije nacije. Kongres Saveza komunista Jugoslavije je bio bojkotovan od strane svih socijaldemokratskih partija, najvie zbog hapenja politiara Bogdana Krekia i Aleksandra Pavlovia. Britanci su branili ilasa, da ne treba da bude uhapen ako je politiki nepodoban, ve samo treba da ga udalje s vlasti. CIA i amerike vlasti su bili u kontaktu s ilasom. Njegove prie su tampane u milionima primeraka. ilas je rekao da je Tito pogreio zbog nastupa na Konferenciji ist bankrot Tita i da e u sluaju rata, Sovjeti zauzeti Jugoslaviji i nastaviti dalje. ilas je bodrio Amerikance da se ne prepuste Sovjetima. 1962. je obljavljena njegova knjiga u Americi Razgovori sa Staljinom. Zbog toga je ponovo osuen. Vilijem Jovanovi, ilasov izdava u Americi, doao je u Beograd 1961. iako je razmiljano da mu se to zabrani. Opise iz knjiga je prvo objavio u Londonu, a zatim i u Njujork Tajmsu. ilas je pred objavljivanje knjige ponovo uhapen, a tampanje knjige je odloio jugoslovenski konzul iz Njujorka, Drago Vujica. Jovanovi opisuje kako Amerika kada daje pomo, ne sme da vri nikakav pritisak na zemlje kojima prua pomo i da oni itekako mogu kritikovati postupke Jugoslovena po pitanju ilasa.

Prislukivani telefon

Kenan se nadao da e pitanje najpovlaenije nacije biti reeno u korist Jugoslavije i vratio se u Beograd, ali to se nije desilo. Status najpovlaenije nacije je ukinut Jugoslaviji. eleo je lino da kontaktira predsednika. Znao je da se veze ambasada prislukuju i da je jugoslovenskoj vladi sve jasno. Ako ne uini neto, znae da se nije potrudio. uo se s Kenedijem, a ovaj ga je uputio na senator Vilbura Milsa. Rekao mu je da takav amandman nije u interesu Amerike. Mils je negativno odgovorio i samo nekoliko dana kasnije, 4. oktobra 1962. odluka je usvojena. Poverenje je poklonjeno Milsu koji se nije makao iz SAD, a ne njemu koji ima 35 godina iskustva i 58 godina ivota.

Misterija mrava i Ezopa

Kenan je bio svestan da su prislukivali njegove razgovore sa Stejt Departmentom i Kenedijem i da su nakon njegovih urgencija u SAD, Jugosloveni postajali prijateljski nastrojeni. Operacija prislukivanja ambasade je nosila ifru mrav, a sam Kenan je voen pod ifrom Ezop.1961. zapazili su da je uljudan, da imena pravilno izgovara, pazi ta govori i hvali Tita. ak su rekli i da je Kenan zapravo rusofil. Gledao je sve predstve Boljoj teatra nakon rata, itao je ruske pisce i oduevljavao se njima, branio odreene stavove Rusa koji su se kosili sa amerikim, a Amerikanci ga esto kritikuju u svojim novinama. 1962. opet se sumnja da je sovjetski ovek. Da je uio ruski pred rat, da se sastajao sa sovjetskim ambasadorom Jepievim, iako je to bilo povodom meunarodnih problema. Kenan je produena ruka Kremlja. Ovo je reeno Titu. Tito nije tako smatrao i nije verovao obavetajcima. Mnogi su smatrali da Stejt Department vidi Kenana kao rivala jer je iskusniji i da mu se namerno bacaju cepanice pod noge kako ne bi ispao uspean diplomata u Jugoslaviji.

Zagonetka razgovora Kenan-Jepiev

Kenan je esto pominjao top secret u razgovoru sa svojim politikim savetnikom, a Dravnoj bezbednosti nije bilo jasno ta spada u skrivene teme. To su najee bile teme u vezi otkrivenih stranih agenata ili ratna pitanja. Postojale su naznake da se Amerikanci i Sovjeti dogovaraju o podeli Jugoslavije i to je Aleksandar Rankovi saoptio Titu. Poela je panika i detaljno presluavanje razgovora. Top secret se odnosilo na razgovore amerikog i sovjetskog ambasadora, Kenana i Jepieva tokom 1962. Priali su najvie o Berlinskoj krizi, Kubi, nuklearnim probama. Kenan je to pisao i Stejt Departmentu u telegramima o susretu sa Jepievim. Naredni razgovori su pokazali da se miljenje Jepieva polako menja i razgovarali su o moguem poboljanju odnosa izmeu dve zemlje. Dravni sekretar, Din Rask, je na osnovu Kenanovih telegrama shvatio da Hruov i dalje sve kontrolie i da ne moe tako lako doi do poboljanja, ali je dozvolio Kenanu da nastavi pregovore.

Kongresmeni pod Artukovievim uticajem

Kenan je tokom priprema da napusti Beograd u leto 1963. razgovarao o svojim uspesima i neuspesima tokom svog mandata na mestu ambasadora. Rekao je da mu je boravak u Jugoslaviji, u poreenju sa Sovjetskim Savezom, bio pravo osveenje. Dozvoljena je prodaja amerike tampe, otvorene su granice, tee ekonomskom napretku, ambasador je ljubazno doekan svuda, Glas Amerike nije zabranjen. Osetio je da nema podrku Vaingtona i zato je odluio da napusti poloaj nakon 3 godine. Bio je razoaran stavovima Kongresa i donekle predsednika Kenedija. Kongresmene je kritikovao da su popustili pod uticajem Amerikanaca hrvatskog porekla, na elu sa Andrijom Artukoviem, lanom vlade NDH koja je podravala naciste. Hrvatski emigranti su pokrenuli antikomunistiku kampanju. Rekao je i da nije ubedio kongresmene da se odobri prodaja aviona F-86-E koji bi inae bili uniteni. 1962. je predsedniku oduzeto pravo da alje vojnu opremu i oruje Jugoslaviji kako bi zadrala nezavisnost od SSSR. Kenanu nakon toga nije ponuena ambasadorska funkcija u drugoj dravi. Direktor CIA, Alen Dals, mu je ponudio poziciju u CIA, ali je Kenan kategorino odbio.