DANI13. 11. 2015.58

feljton

Piše: Vjekoslav Perica

Iz vje šta va ju ći 2008. go di ne spros to ra ne ka daš nje SFRJ,re por ter ugle dnog ame ri čkoglis ta za bi lje žio je slje de će:

“Sva ka mo der na po li ti ka ov djeima svoj ka ra kte ris ti čni mu zi čkiizraz, vrstu mu zi ke po ko joj sepre po zna je. Ro ken rol je bio mu -zi ka ge ne ra ci je iz 1980-ih ko ja seoslo ba đa la ko mu ni zma… (TheChris ti an Sci en ce Mo ni tor, 5. 5.2008.). Auto hto ni ju go sla ven skiro ken rol nas tao je na kon otva ra -nja SFRJ pre ma Za pa du 1960-ih.

YU rok i pop mu zi ka ana li zi ra -ne su od za pa dnih ana li ti ča ra(Ra met 1985; Raj bek 1990.), iakosu kva li te tni je stu di je iz po vi jes -ti pop-kul tu re na ovim pros to ri -ma dje la do ma ćih auto ra (Lu ko -vić 1989; Gall 2004; Ja nja to vić2007.). Ka sni je je kon tek st is tra -ži va nja ove mu zi ke pro ši ren te -mat skim ana li za ma utje ca ja ame -ri čke po pu lar ne kul tu re na so ci -ja lis ti čku Ju go sla vi ju (Ra met iCrnko vić 2003; Vu če tić 2012.).

MAR GI TA STE FA NO VIĆ (1959.- 2002.) I MI LAN MLA DE NO VIĆ(1958. - 1994.): Lju di, tre ba da sepo no si te šta ste sta ri, pa vi ste ima -li EKV. Ko men tar na in ter netu.

Bi tno je da kult EKV-a ži vi idan-da nas i to na svim pros to ri -ma biv še YU kao i u di ja spo ri. Po -gle daj te Tri bu te To EKV u To ron -tu ove go di ne sa gos ti ma Mar komMi li vo je vi ćem i Te dom Ja ni jem!!!

EKV FO RE VER!!!!!!!!! Ko men tarna in te rne tu.

Ur ban & 4 - Sa ra je vo (EKV Tri -bu te)

Za Mar gi tu Ma gi Ste fa no vić i Mi -la na Mla de no vi ća, ali i za sko ro ci -je li nji hov bend Eka te ri na Ve li ka iliEKV, mo glo bi se ka za ti da su ju go -sla ven ski ekvi va lent mu če ni čkihkul to va iz svjet ske rok-mi to lo gi je.EKV je fe no men naj di na mi čni je inaj kre ati vni je fa ze u po vi jes ti ško leju go sla ven skog ro ken ro la, uz kul tneben do ve iz prve po lo vi ce za dnjepre dra tne de ka de, po put Azre, Ido -la i ben do va sa ra jev ske rok-sce ne.

EKV je obi lje ži la ka sne 1980-e ira ne 1990-e, di je li sa os ta lim iko na -ma te ško le gla vne ka ra kte ris ti keur ba ne, mul tie tni čke i ge ne ra cij -ske pop-kul tu re li be ral ne fa ze ju go -sla ven skog so ci ja li zma. Do pri ni je -la je i an ti ra tnom po kre tu, jer su predi po izbi ja nju ra ta Ma gi, Mi lan iEKV bi li an ga ži ra ni na broj nim mi -ro vnim sku po vi ma.

Bend je u Beo gra du po kre nuo gi -ta rist i pje vač Mi lan Mla de no vić, ina -če ro đen u Za gre bu, ali je stva ra la -čku fa zu ži vo ta pro veo u Beo gra du,gdje je i umro. Ka sni je se nje mu iben du pri dru ži la Mar gi ta Ste fa no -vić na kla vi ja tu ra ma. Os ta li čla no vigru pe su se mi je nja li, ali ovaj tan demje bio ne sa mo imidž ben da ne go inje go va kre ati vna sna ga: Mla de -no vić je autor ve ći ne pje sa ma i tek -sto va, a Ma gi, ko ja je di plo mi ra la kla -vir na gla zbe noj aka de mi ji, a ka sni -je za vrši la i ar hi te ktu ru, da la je Mi -la no vim ide ja ma ko na čnu mu zi čku

NEBESKA JUGOSLAVIJA Interakcije političkih mitologija i pop-kulture Beograd 2012. (III)

HEROJI MUČENICIYU ŠKOLEROKENROLAIz knjige koja je sastavljena od tri eseja za koje su Perica i Mitja Velikonjaocijenili da mogu funkcionisati kao cjelina, Daniu nekoliko narednihbrojeva objavljuju izbor iz trećeg dijela, naslovljenog kao GENERACIJEPROTIV NACIJA Postjugoslavenski diskursi heroizma

5913. 11. 2015.

for mu i ben du nje gov pre po zna tlji -vi zvuk. Po ri je klom je bi la iz ugle dnebeo grad ske obi te lji po zna tih umje -tni ka. Njen se lik ta ko đer ko ris tio kaogla vni vi zu al ni sim bol ben da. Fo to -gra fi je Ma gi Ste fa no vić s al bu ma ikon ce ra ta gru pe dio su iko no gra fi -je 1980-ih, pa i cje lo ku pne po vi jes -ti kul tu re u SFRJ.

Naj kre ati vni je go di ne ben da bi -le su od sre di ne 1980-ih do Mi la no -ve smrti 1994. U tom su pe ri odu nas -ta le pje sme ko je su da nas kla si ci i ge -ne ra cij ski me mo ri ja li: Par go di na zanas, Ti si sav moj bol, Kao da je bi -lo ne kad, Ze mlja, Krug, Oči bo je me -da i dru ge. Ve ći na tih pje sa ma dos -tu pna je na in ter ne tu, uz broj ne pri -lo ge i nos tal gi čne ko men ta re u ko -jima ih obo ža va te lji na zi va ju “bes -mrtni ma”.

Iako ni je ni nji ho va naj bo lja pje -sma ni ti su joj auto ri da li zna če njeko je je ka sni je do bi la, pje sma Ze mljas al bu ma Lju bav iz 1987. go di nepos ta la je hi mnom je dnog vre me -na, pa i je dne ze mlje. Sti ho vi Ovo jeze mlja za nas; ovo je ze mlja za svena še lju de, ovo je ku ća za nas; ovo jeku ća za svu našu dje cu; po gle daj me,o, po gle daj me oči ma dje te ta...pod -sje ća ju na po zna te mo ti ve u po pu -lar noj gla zbi, Na pri mjer, na ču ve -nu pje smu iz 1940. ame ri čkog kan -ta uto ra Vu di ja Ga tri ja This land is my

land, this land is your land (Ovo jemo ja i tvo ja ze mlja, ovo je ze mljastvo re na za te be i me ne, za sve nas...),ko ja je bi la al ter na ti vna u odno su nakon zer va ti vni pa tri oti zam iz pje -sme Bog ču va Ame ri ku (God BlessAme ri ca). Kad je 1991. rat u Ju go sla -vi ji pos tao ozbi ljnom pri je tnjom,EKV je da va la mi ro tvor ne kon cer te.Pje sma Ze mlja se izvo di la na mi ro -vnim sku po vi ma uoči ra ta i kad je ratveć po čeo.

Ra zbu kta va njem ra ta u ve li kimju go sla ven skim gra do vi ma do šloje do ve li kog po ras ta zlo upo tre beopa snih dro ga, što je u so ci ja li zmubi lo pod kon tro lom. Mno gi sla vni iano ni mni po dle gli su toj po šas ti,me đu nji ma i čla no vi EKV-a: IvanVdo vić, bu bnjar, umro od AIDS-a is -crpljen dro gi ra njem 1992., ba sis taBo jan Pe čar, umro 1998. od srča noguda ra kao po slje di ce pre do zi ra njadro ga ma, dru gi bu bnjar, Du šan De -ja no vić, umro 2000. ta ko đer od po -slje di ca dro gi ra nja. Smrt Mi la naMla de no vi ća 1994. od ra ka pan -kre asa vje ro ja tno ima ve ze sa zlo -upo tre bom dro ge.

Po sli je Mi la no ve smrti, Ma gi Ste -fa no vić, una toč vlas ti toj bor bi s ovi -snoš ću o opa snim dro ga ma, po ku -ša va održa ti bend, ali nas tav lja i sasa mos tal nim pro je kti ma. Ova ne vje -ro ja tno na da re na umje tni ca ba vi lase po red gla zbe i di zaj nom, sli kar -stvom i knji že vnim ra dom. Me đu -tim, u kon tek stu je zi vih de ve de se tih,lju di po put Ma gi ni su mo gli du go iz -drža ti. Nje ni bio gra fi ne uspi je va juuvjer lji vo obja sni ti ka ko se do go di -lo da umre 2002. go di ne, za bo rav lje -na u do mu za bes ku ćni ke.

Kult ben da EKV, a na po se Mi la -na i Ma gi, kao ar he tip ski he roj sko-mu če ni čki kult, ra zvi jao se u sup kul -tu ri ju go nos tal gi je i u ge ne ra cij -skim kul tu ra ma sje ća nja kroz po slje -dnje dvi je de ka de na kon pro pas tidrža ve SFRJ. Nji ho va gla zba ži vje laje u popkul tu ri u re gi onu i u broj nojpos tju go sla ven skoj di ja spo ri, pre no -si la se i na ge ne ra ci je ko je ih ni kad

ni su slu ša le uži vo. U Srbi ji je do šlodo ne ke vrste kul tur nog i ide olo škogkon fli kta izme đu omla di ne ko ja jenje go va la kult EKV-a i pro pa gi ra laan ti na ci ona li zam i onih ko ji su slu -ša li ta ko zva ni tur bo folk i bi li etni čkina ci ona lis ti.

U Srbi ji su akti vis ti ljud skih pra -va i ci vil nog druš tva us pje li u za dnjihne ko li ko go di na da ti ini ci ja ti ve za ofi -ci jel ne ko me mo ra ci je Mi la na Mla -de no vi ća i Ma gi Ste fa no vić. Grad skevlas ti u Beo gra du pro mo vi ra le su TrgMi la na Mla de no vi ća na pla tou is -pred Do ma omla di ne, gdje u po ra -tnom pe ri odu čes to nas tu pa ju izvo -đa či iz svih kra je va biv še SFRJ. U Pod -go ri ci je je dna uli ca na zva na poMla de no vi ću. Sli čna ini ci ja ti va jepo kre nu ta i u Sa ra je vu, gdje je Mi lanje dno vri je me ži vio i tom gra du po -sve tio je dnu pje smu (Sa ra je vo). I uZa gre bu su se sje ti li da je Mi lan ta -mo ro đen, pa je grad ska skup šti nakra jem 2011. po kre nu la ini ci ja ti vu dase je dna uli ca na zo ve po nje mu.“Po pu lar na kul tu ra 80-ih vo di ži va -han za gro bni ži vot ko ji pra ti ve li kime dij ski i opće ni to kul tur ni utje caj.Za to na zva ti ne ku uli cu, trg ili park poMi la nu Mla de no vi ću zna či da ti ipri zna nje je dnoj epo hi, je dnoj mla -dos ti i je dnom na či nu ra zmiš ljanjabru tal no za tu če nom ti je kom 90-ihgo di na 20. sto lje ća”, na pi sao je nasvom blo gu Ma rin Kne zo vić, pred -sje dnik za gre ba čkog grad skog odbo -ra ko ji odlu ču je o ime ni ma uli ca.

U pro ce su kon stru kci je kul taEKV-a objav lje ne su i ra zne ver zi jei obra de hi mne Ze mlja u ra znim di -je lo vi ma tzv. re gi ona, tj. pros to raSFRJ. Ta ko u Hrvat skoj dal ma tin skakla pa Is kon iz Spli ta (pro sjek go di -na čla no va ispod 30) izvo di Eka te -ri ni nu Ze mlju u tra di ci onal nom fol -klor nom a cap pel la me di te ran skomoktet skom vi še gla sju, “pre ve de nu”s Mi la no ve ur ba ne beo grad ske eka -vi ce na split sku ča kav sku ika vi cu(Ovo je ze mja za nas; ovo je ze mja zasvu na šu di cu; ovo je ze mja za nas;ovo je ze mja za sve na še ’ju de; po gle -daj me, o, po gle daj me, oči ma di te -ta. ..u sva kon po ra zu ja san vi di ja dilslo bo de... itd.). Mla di pi ja nist An to -ni je Za gra đa nin (rođ. 1996.) pos tav -lja na YouTu be nje nu kla si čnu,odno sno džez-va ri jan tu. Osim to ga,igra ni film U ze mlji krvi i me da(2011.) o uni šta va nju Sa ra je va isrpskim zlo či ni ma pre ma že na ma ura tu 1992. - 1995., ko ji je re ži ra laame ri čka glu mi ca An ge li na Jo lie,otva ra ju zvu ci pje sme Ze mlja.

Za vri je me do vrša va nja ove knji -ge za ni mlji va vi jest o ko me mo ra ci -ji kul ta EKV-a sti gla je iz Slo ve ni je. Slo -

DANI

O autorimaOva knji ga nas ta la je to kom stu dij skog bo rav ka nje nih

auto ra u Ho lan dskom in sti tu tu za na pre dne stu di je (NI -AS) u Va se na ru 2012. Vje ko slav Pe ri ca (1955.) je re do vnipro fe sor na Od sje ku za po vi jest Fi lo zof skog fa kul te ta u Ri -je ci. Do kto ri rao je is to ri ju 1998. na Uni ver sity of Min ne -so ta Twin Ci ti es.

Mi tja Ve li ko nja (1965.) je re do vni pro fe sor stu di jakul tu re i vo di telj kul tu ro lo škog is tra ži va čkog cen tra na Fa -kul te tu druš tve nih na uka u Lju blja ni. Bio je gos tu ju ći pro -fe sor na Ja gi elon skom uni ver zi te tu u Kra ko vu i na Co lum -bia Uni ver sity u Nju jor ku, te gos tu ju ći is tra ži vač na Ro -se mont Col le ge u Fi la del fi ji.

13. 11. 2015.60

ve na čki pje vač-kom po zi tor Zo ranPre din, je dan od prva ka no vo val nesce ne iz 1980-ih, ko ji je i da nas po -pu la ran i akti van u svim pos tju go sla -ven skim drža va ma, na pi sao je pje -smu Ko sa bo je sre bra, po sve će nuMar gi ti Ste fa no vić. Pje sma se u sep -tem bru 2012. po ja vi la na YouTu beu.Tom pri go dom Pre din je u in ter vjuuobja snio da je ove go di ne Te le vi zi jaSlo ve ni je pri ka za la do ku men tar nifilm o EKV-u i to me ka ko su čla no -vi ben da tra gi čno za vrši li ži vo te, štoga je na ve lo da uto ne u nos tal gi čnemi sli i in spi ri ra lo da na pi še ovu pje -smu. Kao alu zi ju na pje smu EKV-aOči bo je me daPre din je na pi sao Ko -su bo je sre bra. Pre din je, pro mo vi ra -ju ći pje smu, ta ko đer izja vio da je ne -ka daš nja ro ken rol sce na u Ju go sla -vi ji bi la me đu naj ja čim u svi je tuiako ni mu zi ča ri ko ji su to kre ira li nios ta li ko ji su pra ti li pop-kul tu ru u tovri je me ni su to ga bi li svje sni. Sve dai je su, ni ta kul tu ra ni ta ge ne ra ci ja ko -ja se s njom iden ti fi ci ra la ne bi mo -gle za us ta vi ti sna ge ko je su u to vri -je me stva ra le po vi jest.

Za utje hu im mo žda os ta je to štodva de set go di na ka sni je, kad sune ka da mla đa hni lju di po mrli, oće -la vi li ili do bi li sre brne vla si, kul to vi,sje ća nja i ge ne ra cij ski iden ti tet po -ka zu ju ne oče ki va nu vi tal nost. Napri mjer, u Pre di no voj pje smi po sve -će noj Mar gi ti Ste fa no vić vi še jeemo ci onal ne sna ge i is kre nos ti ne -go u Ti to vom kul tu ili bi lo ko jemzva ni čnom obli ku sim bo li čnogkon ti nu ite ta ju go sla ven ske na ci je.To zna či da ne što što se sma tramrtvim, pa i da lje po ku ša va umrtvi -ti i po ti snu ti, ipak ži vi. Ali ka ko to ne -što na zva ti, iden ti fi ci ra ti i pro tu ma -či ti? Ni je to ni na ci ja ni drža va ni po -li ti čka ide olo gi ja ili re li gi ja. To je po -vi je sno is kus tvo ko je tre ba sta vi ti uod go va ra ju ći kon tek st i obja sni ti.

BRA NI MIR DŽO NI ŠTU LIĆ(1953.): Džo ni, vra ti se, sa mismo, a mrak je svu da... Je dnosjaj no vri je me, je dan na čin ra -zmiš ljanja, je dna ogro mna ener -gi ja i na kra ju je dan ne po nov lji -vi čo vjek!

Ka ko mi se svi đa ta mu zi ka,iako imam sa mo 14 go di na i ži -vim u Švi car skoj. Ta ta me sve tona učio...

Džo ni, bio si fi lo zof što je mno -gi ma sme ta lo i što i dan-da naslju di ma sme ta… to su se lja či ne.

Azra je le gen da, Azra je sve ti -nja, Azra je re li gi ja!

Evo kad gle dam ovo, znam dasmo ne kad ima li kul tu ru ko je sene bih sti dio, Yu i Euro pa ne kad

smo bi li na is tom kul tur nom ni -vou, a sad smo opet što smo bi li napo čet ku sto lje ća - ru pa i pro vin ci -ja. Ma pa me tno što je Štu lić oti šao,ne kri vim ga ni naj ma nje! Dasmo ba rem i mi ta da mo gli!

E moj Džo ni… ti si ge ni je, i nevra ćaj se u je be nu drža vu ovu…

Za vi dim va ma ko ji ste bi limla di pri je ra ta, ZA VI DIM. Ko -men ta ri na in ter ne tu.

Bra ni mir Džo ni Štu lić je di ni je ži -vi član ovog he roj skog pan te ona, alikao da i ni je, jer od po čet ka ra ta 1991.ni gdje ja vno ne nas tu pa ni ti do la zi ubi lo ko ju od ze ma lja biv še Ju go sla -vi je. Ži vi u egzi lu u Ni zo zem skoj, ri -jet ko izla zi iz svog do ma u je dnomgra di ću bli zu gra da Utrec hta. Ta mose ože nio i nas ta nio još ka snih 1980-ih. Ne da je in ter vjue i iz bje ga va pu -bli ci tet iako ga no vi na ri iz pos tju go -sla ven skih ze ma lja stal no pro go ne.U ge ne ra cij skim i ju go nos tal gi čnimkul tu ra ma sje ća nja te u di je lu eks-YUnos tal gi čne sup kul tu re uži va po se -ban sta tus po put pro ro ka ili me si je.

Slo gan “Džo ni, vra ti se” ni je sa moučes ta li mo tiv me đu gra fi ti ma na zi -do vi ma di ljem ci je log eks-YU pros -to ra i na in ter ne tu u ko men ta ri maispod snim ki nje go vih pje sa ma ne -go, mo glo bi se ka za ti, i me ta fo ra svihnos tal gi čnih sup kul tu ra ko je bi htje -le da se bo lja pro šlost vra ti.

Obi telj skim po ri je klom iz po vi je -snog hrvat skog gra da Ni na kod Za -dra, Bra ni mir Štu lić je ro đen u Sko -plju, dok je nje gov otac bio ta mo naslu žbi kao ofi cir Ju go sla ven ske na -ro dne ar mi je. Kao ti nej džer se li u Za -greb, opet po si li oče ve slu žbe. U Za -gre bu pro vo di naj kre ati vni je go di -ne sve do kra ja 1980-ih. Gla zbi se po -tpu no po sve tio kad je sre di nom1970-ih na pus tio stu dij kla si čnihje zi ka na za gre ba čkom Fi lo zof skomfa kul te tu. Kra jem 1970-ih osni vabend Azra, ko ji mi je nja pos ta vedok se ni je us ta lio kao trio Štu lić-Le -iner-Hrnjak, a kra jem osam de se tihse pos ta va opet mi je nja. Go di ne1979. Azra objav lju je sin gl ko ji će jepro sla vi ti. Na nje mu su dvi je pje sme:Bal kan i A šta da ra dim.

Uzo ri su im bi li The Clash i Ra mo -nes, žanr: post-pank/no vi val. Upro mo ci ji im po ma že ta da sve utje -caj ni ja i slo bo dna omla din ska štam -pa. Pri mje ri ce, za gre ba čki Po let (uzlju bljan sku Mla di nu i dru ge) bio jeslo bo dni ji od mno gih no vi na u za -pa dnim de mo kra ci ja ma. De se ti neti su ća či ta te lja Po le ta zna le su zaAzru dok je tek bi la lo kal ni band izza gre ba čkih gla zbe nih klu bo va La -pi da rij i Ku lu šić.

Azra nas tu pa na ma lim i ve ćimsce na ma, u kul tnim klu bo vi ma iare na ma di ljem SFRJ. Sku pa s beo -grad skom, sa ra jev skom i lju bljan -skom, za gre ba čka rok-sce na su dje -lu je u stva ra nju fe no me na ju go sla -ven skog no vog va la/ta la sa, ko ji se dokra ja 1980-ih raz gra nao u niz po dva -

DANI

feljton

DANI 6113. 11. 2015.

ri ja na ta i no vih pra va ca. Bi la je to ta -da je dna od naj kre ati vni jih i na jo -ri gi nal ni jih rok-sce na na svi je tu, aliza pa dne an to lo gi je te “pe ri fer ne” fe -no me ne igno ri ra ju zbog he ge mo -ni je en gles kog je zi ka.

Ime rok-ben da Azra pre uze to jeiz Haj ne ove po eme Der Asrau pri -je vo du Ale kse Šan ti ća, a is to ime nubo san sku sev da lin ku bend izvo di nakon cer ti ma u ne ko li ko ver zi ja. Štu -li će va hi mna Bal kan je po ku šajkon stru kci je ne ka kvog no vog ko le -kti vnog iden ti te ta po no snog na ro -da izme đu Za pa da i Ori jen ta. Men -ta li tet tog Bal kan ca je kom plek snain te ra kci ja ne obuz da nih stras ti ine ka kve ide ali zi ra ne du še. Štu lićme đu tim ni je pro tu za pa dno frus -tri ran. Na pro tiv, on je mo der niEvro pe jac, za pa dnjak (Ni zo zem -sku ni je slu čaj no iza brao kao do mi -cil, tu ze mlju tre ba do bro po zna va -ti da bi se shva ti lo zbog če ga mu jeta mo ugo dni je ne go u ne koj dru gojza pa dnoe vrop skoj ze mlji), ali on za -pa dnoj Evro pi skre će po zor nost nanes hva će nu is to čnu pe ri fe ri ju i nu -di sin te zu kul tu ra.

Po sli je tog po vi je snog sin gla iz1979., Džo ni Štu lić i Azra kroz slje -de ćih de set go di na ra zvi ja ju izu ze -tno kre ati vnu, obi mnu i di na mi čnudje la tnost. Štu lić je bio po znat podvos tru kim i če tve ros tru kim al bu -mi ma na ko ji ma bi se po ja vi lo u je -dnoj edi ci ji po ne ko li ko de se ta kano vih pje sa ma. Štu lić po se bno vo -li obra de fol klor nih mo ti va iz tra di -ci ja svih ju go sla ven skih na ro da.Do du še, od ra nih 1970-ih ju go sla -ven ska ško la ro ken ro la proi zvo di -la je kva li te tne obra de ma te ri ja la izri zni ce etni čkog fol klo ra i do da nasu to me nit ko ni je na dma šio Štu li ćai ma ke don skog gla zbe ni ka Vlat kaSte fa nov skog.

Za ni mlji vo je da je on i u za dnjih

dva de set go di na - us prkos pres tan -ku akti vnog bav ljenja ro ken ro lom usmi slu ja vnih nas tu pa i pro du kci jepje sa ma za trži šte - ko ris te ći fe no menzvan YouTu be, obja vio na sto ti neobra da gla zbe nog fol klo ra, pa i pop-ever gri na ju go sla ven ske ere, a s timnas tav lja, iz bje ga va ju ći ek spli ci tneko men ta re o pro šlos ti i igno ri ra ju ćigla zbe ne kri ti ča re ko ji ne shva ća ju štosu cilj i svrha ovih obra da.

Za tim, iako mu po li ti ka ni je bi -la pri ori tet, u svo jim pje sma maDžo ni je pra tio i ko men ti rao druš -tve no-po li ti čke pro mje ne u je dnomkri ti čnom po vi je snom tre nut ku.Re agi rao bi na svoj ose bu jan na činpje smom i sti hom, alu zi ja ma, me -ta fo ra ma, ri jet ko ek spli ci tnim re fe -ren ca ma. On pri mje ću je i ko men -ti ra pro tur je čja i atro fi ju ko mu ni -zma, a na po se ero zi ju ze mlje u ko -joj se ro dio (1968, Fan tom slo bo de,Kad fa za ni le te, 3 N, An đe li, Kur vi -ni si no vi, Otac mog oca, Ne djeljni ko -men tar, itd.); de mo krat ske pro gre -si vne re vo lu ci je u is to čnoj Evro pi(Polj ska u mom srcu); kon zer va ti vnere vo lu ci je dru gdje (Iran, Pit i to jeAme ri ka) itd. Na pri je te će ten den -ci je po gor ša nja me đu na ci onal nihodno sa u SFRJ Štu lić od go va raobra da ma fol klor nih stan dar dasvih na ro da mul tie tni čke na ci je ko -je pje va s je dna kom pre po zna tlji -vom straš ću. Na po vra tak ide olo gi -ja mržnje iz Dru gog svjet skog ra ta inji ho vog or ga ni zi ra nja u no ve stran -ke i po kre te Džo ni će re agi ra ti pre -pje vi ma po zna tih an ti fa šis ti čkih hi -mni (Ko njuh pla ni nom, Par ti zan).

Kult Džo ni ja Štu li ća kao svo je -vrsnog ge ne ra cij skog pro ro ka-me si -je pos to jao je u po pu lar noj kul tu riSFRJ i pri je nje go vog odlas ka u egzil.Ka ri zmat ska i me si jan ska fi gu ra pos -tao je od ra nih 1980-ih. Egzil je nje -go voj auri do dao no vi mis te rij, pa i

ne ka kvu mu če ni ku di men zi ju. Nje -gov je kult po ve zao no vu mul tie tni -čku pos tju go sla ven sku di ja spo ru ione ko ji su os ta li ili ni su us pje li po -bje ći iz pos tju go sla ven skih drža va.Ina če, 1990-ih su u egzi lu ne ko vri -je me pro ve la mno ga zna na ime naju go sla ven ske pop kul tu re, ali sa moje Štu lić odbio po vre me ne kon cer -te i iz bje gao uo pće do la zi ti u ze mljusvog po ri je kla. Na krat ko se uka zao1996. na pro mo ci ji nje go ve ver zi jepri je vo da ne kih sta ro grčkih fi lo zo fa.

Ipak naj va žni je je za shva ća njeŠtu li će va egzi la da je to for ma pro -tes ta i de le gi ti mi ra nja pos tju go sla -ven skih re ži ma. On ne pri zna je ni -je dnu od pos tju go sla ven skih drža -va. Hrvat sku je na zvao “oku pi ra nimte ri to ri jem”, pa soš Srbi je je odbio kadsu mu ga ne ki srbi jan ski po li ti ča ri ja -vno nu di li, a onaj ro dne mu Ma ke -do ni je mu ni su skop ske vlas ti odo -bri le, pa se mo že pre tpos ta vi ti da io toj ek sju go sla ven skoj drža vi ci mi -sli is to što i o ovim dvje ma ve ćim.Štu lić je bio i os tao ju go sla ven skiumje tnik i sim bol je dne epo he.

Kad je pos ta lo ja sno da Džo ni je -va po vrat ka ne će bi ti, po pos tju go -sla ven skim drža va ma učes ta li sukon cer ti ra znih izvo đa ča, uklju ču -ju ći i ne ka daš nje čla no ve ben da Le -ine ra i Hrnja ka, na ko ji ma su se izvo -di le Džo ni je ve pje sme. Džo ni ni je ti -me bio odu šev ljen. Od go vo rio jeobja vom na YouTu beu stu dij skihsnim ki ve ćeg bro ja obra da fol klor -nih stan dar da i pop-ever gri na ju go -sla ven ske ere. I dru gi su ra di li obra -de nje go vih pje sa ma. Džo ni je vapje sma Me ni se du šo od te be ne ras -ta jepo ja vi la se u izve dbi dal ma tin -ske kla pe Li bar iz Spli ta, da ka ko upo zna toj tra di ci onal noj ver zi ji klap -ske pje sme po ne što pri la go đe nerok-i zra zu.

O Džo ni ju su sni mlje ni do ku -men tar ni fil mo vi od ko jih je po se -bno za ni mljiv onaj iz 2005. za gre -ba čke re ži ser ke Ines Ple ti kos, pre -ma Štu li će voj bio gra fi ji ko ju jena pi sao Kru no Pe tri no vić. Film jena zvan Kad Mi ki ka že da se bo ji -tko su ju na ci Štu li će vih pje sa ma.To je do ku men ta rac o stvar nim li -ko vi ma ko ji su in spi ri ra li Džo ni jaza nje go ve pje sme i ko ji svje do čeu fil mu o su sre ti ma, dru že nju i ži -vo tu s Džo ni jem. U fil mu du gomsat vre me na ne ma Džo ni ja, ali seču ju nje go ve pje sme. U me đu vre -me nu, u Sa ra je vu je otvo ren kon -cer tni pros tor i ka fe-ba ra na zvanRok-klub Džo ni. Re ci mo da bi toza po če tak mo glo bi ti ne komvrstom hra ma ovom se ku lar nomkul tu. (Nastaviće se)