Zaboravljena gora

Mit­ska­bi­ća­drev­nog­Bal­ka­na

Milisav Popović

4 5

Copyright © Milisav Popović, 2008Illustration copyright Predrag Petrović, 2009Copyright © 2009 ovog izdanja lagUna

Sa ču va no, na hvat od odra…

6 7

Na­ovim­stra­ni­ca­ma­le­ži­pri­ča­či­ja­kle­ta­ne­do­vr­še­nost­ne­će­us­pje­ti­da­pri­ka­že­sjaj­ra­se­ko­ja­je­po­no­sno­za­ko­ra­či­la­u­sve­mi­to­ve­ov­da­šnjih­ci­vi­li­za­ci­ja­–­a­opet­va­vi­je­ka­osta­la­ne­do­ku­či­va..­Kri­vi­cu­o­za­bo­ra­vu­pod­jed­na­ko­sno­si­mo­i­Mi­i­Oni.

Lju­di­što­su­do­zvo­li­li­da­ne­bi­lje­že,­a­Oni­što­su­se­po­tru­di­li­da­ih­ne­spo­zna­mo.

* * *

Ni­je­smo­ je­di­ni­ ko­ji­ će­ osta­ti­us­kra­će­ni­ za­ob­ja­šnje­nja­ i­ si­ja­set­od­go­vo­ra­na­ne­mu­šta­pi­ta­nja.­Ali,­ako­su­že­lje­li­da­osta­nu­ne­po­me­nu­ti­ i­ ne­do­ku­či­vi­ za­ sva­vre­me­na…­bi­će­ ob­ma­nu­ti…sit­ni­com.

…Ne­ki­dje­lo­vi­ipak­osta­ju­da­pr­ko­se.­

8 9

gilzvi ti – i dje lo vi pri če o Ka pel noj ka pi ji . . . . . . . . . 11Sva rog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Dre ka vac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33gar velj Ka pa ša (Šap tač) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41P so glav ci – pre vr ta či gro bo va . . . . . . . . . . . . . . . . 49vla ška ma gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53vla ški pe čat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57nav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65ale bi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Za štit nik i Dr vo zbor – jed na pri ča o dva stvo ra . . . . . 83Du si – zli i do bri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Ser pe na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97vu ko dla ci (li ka ni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105ja u di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113ja ga na i ba baro ge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121vam pi ri – po lu ša ni i neo va tre ni . . . . . . . . . . . . . 129Min đu ša ri – raz ot kri ve na mi ste ri ja . . . . . . . . . . . 137

Sadržaj

Milisav Popović10 11

Tro klo ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Uso lje nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159Zdu va či . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Mo re na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181val go re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Klet ni ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Uz sr di – pri ča o na stan ku… i po sled njem od Pu ta ra . 215Stri za vac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225ju ga ra – …i sje ća nje na So vu . . . . . . . . . . . . . . . 233Za gri vak – pri ča o na stan ku . . . . . . . . . . . . . . . 247Sed mo ruč nik (re me ti lac sud bi ne) . . . . . . . . . . . . 259

gilzviti i­djelovi­priče­o­Kapelnoj­kapiji

12 13

ako je vje ro va ti Du ša nu Smu tlji vom – koc ka ru i skit ni ci, ko jeg su sta ri pam ti li i kao La žlji vog, pa tulj ci na bal ka nu mal te ne bje hu do mo ro dač ki soj, tj . svo ji na svom . Drev na ra sa . Ne ki čak tvr de da su bi li ov dje i pri je ne go što se „sla na ba ra“ na vu kla pre ko De la rin skih do li na.*

Po nje go vim ri je či ma, sa ogrom nim uva ža va njem tre ba „usta ti i iz go vo ri ti“ ime Gil zvi ta,** jer, da njih ni je bi lo:„…ma­lo­ko­bi,­od­svi­ju­ko­li­ko­nas­ima,­umio­da­odo­ji­majči­nu­

si­su­na­va­ljan­način.­Oni­bje­hu­ti­ja­što­nas­pod­u­čiše­ka­lje­nju,­ko­va­nju­i­lo­vu.…Ko­zna­da­li­bi­nam­se­i­str­va­vi­đe­lo­da­nam­svo­je­rud­ni­ke­

ne­ustu­piše.“– ka zi va še la žlji vi Du šan po ko je ka kvim se o skim sku po­

vi ma gdje bi mu mje šta ni naj gr đom pre pe če ni com pla ti li da ču ju alepske pri če . Iz gle da da je vi še bio pred met ra zo no de i po ru ge – tzv . va šar ska bu da la – ne go istin ski hro ni čar .

* De la ri na – drev ne do li ne po ko ji ma se sa da pro sti re ja dran sko mo re .** gil zvi ti – na ziv za pa tulj ke ko ji je u Cr noj go ri ostao kao za ve šta nje ha zar skog na ro da . Po lin gvi stič ko­et no lo škom tu ma če nju Gil zvit je onaj ko ji „do zi va zvi je zde“ .

Milisav Popović14 Gilzviti – i djelovi priče o Kapelnoj kapiji 15

Me đu tim, ka ko se i o ovom na ro du ma lo zna, nji hov ne sta nak (ili bo lje re ći pro gon) uti cao je i na mi je nja nje pa tu­ljač ke svi je sti pre ma lju di ma – jaz i ne po vje re nje spram čo vje­ka na kon nji ho vog od la ska po sta do še mno go du blji . na ža­lost, na ru še ni sklad vi še ni ka da ni je us po sta vljen .

Ipak, s vre me nom su usta no vlje ni ka kvi­ta kvi od no si . Do du še, pre vi še ta na ni da bi mo gli iz dr ža ti iza zo ve vje ko va ko ji su usli je di li .

no ni kao ta kvi ni je su na sta li iz „di na stij skih po bu da“* – ka ko ne ke bu da le htje do še – već iz pu ke nu žde i pri rod ne upu će no sti ži vo ta na ži vot . na kra ju se pak, sva ta usi lje na ko mu ni ka ci ja svo di la na tr go vi nu . lju di bi od gil zvi ta tra ži li od re đe ne ru de ili po seb no ob ra đe ni ka men ka ko zbog svo jih gra đe vi na ta ko i zbog osno va mo sto va či joj iz grad nji za du go ne bje hu umje šni .

Pa tulj ci bi iz oda bra ne ljud ske za jed ni ce od re đi va­li sa mo jed nog u kog bi ima li „po vje re nja“ – ili u kog bi na pro sto od lu či li da ima ju po vje re nja. Ako bi se u pro cje ni i pre va ri li, de blji kraj bi ipak iz vla čio ne sret ni čo vje ko li ki po sred nik.

gil zvi ti su, na dru goj stra ni, če sto za vi si li od tra var skih pre pa ra ta i gor kih na pi ta ka neo p hod nih osla blje nom ili ra nje­nom or ga ni zmu . Ci je ni li su spo sob nost ljud skih mu dra ca, dru ida ili vi dar ki u vje šti ni oda bi ra nja i pri pre ma nja ma gij­skog kor je nja . Za ču do, iz gle da da gil zvi ti ne bi ja hu vič ni

* Po sto ji pa pi ru sni spis (u do mu va si ća) da je ne ki sta ro vje kov ni ple mić po nu dio svog re tar di ra nog si na (pa tu lja stog ra sta) kao mla do že nju gil zvit­skoj vi so ko rod noj kće ri – u ime „krv nog po ve zi va nja lju di i ni žih stvo ro va“. U znak od ma zde, i pre tr plje ne uvre de, gil zvit ski noć ni ci su pre kla li ca re vi ća i na nje go vo ti je lo na ka či li gla vu pse ta .

Me đu tim, ka ko dru gih svje do čan sta va ne ma sem ovih ču ve nih „na kla pa nja“,* pri nu đe ni smo da se u do broj mje ri po u zda mo upra vo u njih . Mo žda bi une ko li ko tre ba lo da tje ši „sa bla zan“ da Du šan la žlji vi bje še, do ka za no i pro vje re no, po to mak ču ve ne vi dar ke Mag de – ko ja je za do bro bit na ro da mno ge kle tve za ve za la i ve li ka zla spri je či la da se ova plo te… A opet, ne sret na, sve na kra ju pla tiv ši naj ve ćom ci je nom… Ka žu da joj se ne ka omra če na si la na pre va ru pri bli ži la i ja šu ći na pro ma ji u jed nom na le tu po je la sr ce…

Sto ga, ako je i kap ple me ni te vje štič je kr vi pre te klo u nje­go vim ve na ma, on da po sto ji i tra čak vje re da je baš pri ča o pa tulj ci ma jed na od ri jet kih isti na ko ju je Du šan za ži vo ta pro zbo rio .

Za to će mo se i u ovom slu ča ju vo di ti tzv . seg men ti ra­nim be sjed ni štvom i na ve sti dje lo ve zbo re nja ko je je ov da šnji čo vjek uspio da sa ču va:

elem, kad se de talj no is kro je osta ci mi to lo ške gra đe i po tom u nju ukom po nu ju koc ki ce iz Du ša no vih pre da nja, pr vo što gre be ka po vr ši ni jeste to da su gil zvi ti, „po no sni ali su jet ni sta ro vje kov ni ci“, ipak uva ža va li ne ko „dvo no žno“ ple me… Iako bi ne ko po mi slio da su Ili ri, go ti, vi zi go ti ili Sta ro slo ve ni bi li nji ho vi je di ni mo gu ći sa go vor ni ci, ipak je svje do če nje „plo če vol šeb ni ka“** iz ne na di lo mno ge – ne do­ku či vi Ha za ri bje hu je di ni drev no krv ni pred stav ni ci ljud ske ra se sa ko jima su gil zvi ti svje sno do la zi li u do dir .

* Zbu nju je is po lje ni ani mo zi tet ne kih auto ra iz na ro da ka da je u pi ta nju ovaj čo vjek . Sko ro sva ki do ku ment iz tog do ba sa dr ži ri je či po ku de pre ma Du ša nu Smr dlji vom… a opet, ve ći na nje go vih be sje da sa ču va na je u iz vor­nom ob li ku .** još je dan vid drev nih za pi sa ko ji se kri ju u po ro di ca ma kao naj ve će bla­go . Po zbo re nju, plo če umi ju da či ta ju sa mo sli je pi lju di (pr sti ma pre la ze ći pre ko sit no ugra vi ra nog tek sta) . Za sve osta le, ša ra je ap so lut no ne či tlji va .

Milisav Popović16 Gilzviti – i djelovi priče o Kapelnoj kapiji 17

još čud ni je je to što su na na šim pro sto ri ma obi ta va li uglav nom bra da ti* pa tulj ci – pa kad se ima u vi du broj nost te od va žne ka ste, on da sa pot pu nom za bri nu to šću tre ba upi ta ti one ko ji se ba ve hro no lo gi jom upi sa stra ha: Šta je to pre stra vi lo Gil zvi te?

ovo me tre ba do da ti je dan de talj ko ji ma lo ko zna… Ka žu da će do ći vri je me ka da će se u go li ji, u po ro di ci Ba bi ća, ro di ti di je te ko je će no si ti u se bi spo men na te do ga đa je „i ko­je­će­na­vr’­dvadeset­tri­mje­se­ca­po­ro­đe­nju“­pro zbo ri ti je zi­kom gil zvi ta – na ta ba ni ma će ima ti run ske ve de… Iako Sta ro go li ja ni pam te ovo drev no pro ro čan stvo, sa zeb njom se oče ku je di je te – jer, dru gi dio me da lje tvr di da će se ta da po ja vi ti i si la ko ja je prog na la Po no sne .

Iako bi se mo glo po mi sli ti da ov da šnji gil zvi ti ni je su bi li vič ni gra đe vi nar stvu kao nji ho vi su na rod ni ci u osta lim dje lo vi ma bal ka na, ipak su na jed nom po seb nom mje stu u Za bo ra vlje noj go ri iz u zet nom gra di telj skom vje šti nom de man to va li ta kve tvrd nje .

Sve ne i mar sko zna nje, van vre me nost u ma gij skom kro će­nju ka me na, mu ko trp ni rad i sva ka gra ška zno ja vje ko vi ma su ukle sa va ni u ču ve nu ne kro po lu – Gra d vječ no usnu lih Gil zvi ta. bje še to pr vo i po sled nje zda nje ko je su pa tulj ci ot kri li svi je tu . Sva ko je mo gao da po sje ti sve to mje sto, i dok god je po što vao mr tve ni je mu pri je ti la opa snost od sr di tih bra do nja .

Zbog mr tvih, tj . zbog du ša svo jih upo ko je nih, sa zda li su i je di nu gra đe vi nu unu tar ne kro po le ko ja će ih, u vre me ni ma

* ja ku i gu stu bra du su mo gli no si ti sa mo vo jev ni ci, starešine i ru da ri – tj . naj sna žni ji me đu pa tulj ci ma .

nijed nom ob li ku tra va re nja,* iako su i te kako bi li po ve za ni sa run skim iz vo ri ma u pri ro di .

gil zvi ti su, po put Ha za ra, ne ka ko ta jan stve no ne sta li sa svo jih vje kov nih og nji šta… Po dru id skim spi si ma, ako se iko smi je usu di ti da se na njih po zo ve, „ne sta nak“ Po no snih** se čak do go dio u jed nom da nu .

Fa mo zni „iz gon“ je ostao neo bja šnjen i od stra ne istog dru i da ko ji je sa či nio dio spi sa, ali ne dvo smi sle no se upu ću je da ni ka ko(!) ni je bi lo do bro volj nog od la ska pa tu ljač ke ra se sa ovih pro sto ra .

Sma tra se da su bal kan, a sa mim tim i gor ske šu me i pla­ni ne Cr ne go re, na pu sti li ne pu nu de ce ni ju na kon od la ska Ha za ra .

* * *

Šta se uisti nu do go di lo ni ko ni ka da ne će sa zna ti . Iako se iz gon zbio baš u vri je me ka da su Cr nom go rom vla da li su ro­vo mrač nja štvo i broj ni su ko bi iz me đu lju di (i osta log to plo­krv nog so ja) sa jed ne i de mo na s dru ge stra ne, gil zvi ti ipak bje hu mno go ot por ni ji – te se ne bi mo glo pod ve sti pod op šti za klju čak da ih je si vi lo po je lo (po put ru sal ki i ne kih ro do va vi le nja ka ko ji su is tri je blje ni pod pr vim na le ti ma oma njih tru pa i Tro klo ka) .

* vr lo ču dan po da tak ako se ima u vi du da su po po vi ja nju trav či ca na vje­tru umje li da pre po zna ju ko ja vlat ve ne, a ko ja sa dr ži zdrav sok .** Pre da nja i usme na za o stav šti na upu ću ju na ogro mno poštovanje pre ma gil zvi ti ma . bje hu to hra bri rat ni ci, sna žni ru da ri i sr čan na rod . Za to su ih i na zi va li Po no snim .

Milisav Popović18 Gilzviti – i djelovi priče o Kapelnoj kapiji 19

vr lo br zo, mno go broj ni vje šci, Uso lje ni ci, pso glav ci i zli lju di shva tiv ši bla go de ti ta kvog por ta la – pri kra da li bi se po ka kvoj oluj noj no ći Ka pi ji i mo li li je da za njih otvo ri od re­đe ne pu te ve… otud bi u naš svi jet do vo di li zlo sa ko jim su gil zvi ti te ško iz la zi li na kraj .

Po pre da nju, iz mo re ni od broj nih bi ta ka sa po vrat ni ci ma shva ti li su šta su svo jim bla go rod nim umi je ćem stvo ri li – klet no pre dvor je ko je je vo di lo u do li nu gu be i gri je ha .

od luč ni da sve mu sta nu na kraj, gil zvi ti su pri kri li tra­go ve ne kro po le naj ja čim ru na ma zna nim nji ma i svi je tu… i za sva ki slu čaj, ulaz u tu op se nu pre pri je či li i bra ni li po put ula za u voj no utvr đe nje . ni jed no bi će ni je mo glo pro ći nji­ho vu stra žu… bar ne ži vo.

je dan me štar je, čak, sro čio sti ho ve upo zo re nja ko ji su, po pre da nju, bi li ugra vi ra ni na ko ri svih Za štit ni ka po Cr noj go ri .

Iako je gil zvit ske poj mo ve ne mo gu će u pot pu no sti upo do bi­ti ljud skom go vo ru a da se pri tom ne za ki ne na auten tič no sti, naj pri bli žni ji pre vod tog tek sta gla si ova ko:

„Unu­tar­sje­ni,­na­hvat­od­odra,go­ro­sta­sna­me­dra*­vo­de­do­Ko­dra.Ču­vaj­se­pu­ta,­kud­god­da­ho­di,ako­iko­uđe,­ne­osta­ju­gor­di.Za­to…Ako­si­živ­i­ni­si­našne­za­la­zi­unu­tra,­vra­ti­se,­marš!“

na rav no, da nas su mno go ja sni ji raz lo zi zbog če ga je Ka pi­ja bi la to li ko za ni mlji va „kvar nim“ stvo ro vi ma . vojskovo đe

* Me dra – luk sa zdan od naj čvr šće sti je ne (gil zvit ski) .

što su stu pa la, ko šta ti su vog op stan ka i pre i spi ti va nja po tre be da za so bom osta ve bi lo ka kvog gra di telj skog tra ga .

* * *

Ka­pel­na­ka­pi­ja – ka ko je na zva še hro ni ča ri – bje še u stvari vi so ka struk tu ra u ob li ku lu ka sa či nje nog od naj fi ni jeg ka me­na – na lik slo no va či . na la zi la se u cen tru gra da, a nje ne sto­pe, na či nje ne od mr kog zla ta, bje hu uko pa ne u gro bo vi ma po red dva gil zvit ska rat ni ka . Naj hra bri ja ko ja su ži vje la me đu pa tu ljač kom vr stom – ka zi va lo se .

Ka pel nu ka pi ju su sa zda li me štri vič ni ka me no pi su* uz ko ri šće nje naj brit ki jih ni ti** iz vu če nih iz gru me na naj či sti jeg cr ve nog zla ta ko ji se mo gao pro na ći u pla nin skim vr le ti ma .

Prot kan ma gij skim ži la ma i is kle san iskon skom či sto tom, luk je tre ba lo da olak ša put du ša ma do Hra ma svje tlo sti, a po tom i do sa mog Ko dra .*** Me đu tim, ka pi ja se ni je otva ra la sa mo zbog mr tvih… luk je usli ša vao i za htje ve ži vih .

na svu ža lost, ka ko će se ubr zo is po sta vi ti .

* * *

Pu te vi ko ji bi se is pod nje go vog svo da otva ra li ne vo đa hu sa mo do ne be sa… već i do onih mrač nih ku ta ka svi je ta na ko ji ma ni tra čak svje tlo sti ne bi mo gao op sta ti .

* Ka men se u nji ho vim ru ka ma ob li ko vao po put gli ne . Spo sob ni da mu udah nu ma gij sku tvo reb nost, gil zvit ski me štri ni je su pri tom gu bi li do di ra sa dru gim iz vo ri ma ma gi je . Sti je ne ne mo ga hu da ih otrg nu od vo de, va tre i dr ve ta… kao što bi či ni li dru gim ma go vi ma .** oštre ni ti iz vu če ne iz gru me na zlat ne ru de pred sta vlja ju još je dan „na čin“ ne svoj stven dru gim bi ći ma . ni ko ni ka da ni je ovla dao tom spo sob no šću . osim u ka me no pi su, zlat ne ni ti su ko ri šće ne i u bor bi pr sa u pr sa . Ta kvo oruž je u ru ka ma gil zvi ta, po pre da nju, bje še ubo ji ti je od ma lja – ko ji sve mi to lo gi je, gre škom, pri pi su ju kao osnov nu sna gu kod pa tu lja ka . *** Ko dar – gil zvit sko ne bo (na lik na šoj pred sta vi ra ja) .

Milisav Popović20 Gilzviti – i djelovi priče o Kapelnoj kapiji 21

zvit ske na se o bi ne . Me đu tim, ako se čo vjek mo že usu di ti i po u zda ti u nji ho vu na rav, že lja da ži ve unu tar go le mih br da, u pred je li ma gdje ljud ska no ga ni je ka dra kro či ti – mo glo bi se za klju či ti da je grad mr tvih iz gra đen upra vo na ne kom od „ne do ku či vih mje sta“ u cen tral noj re gi ji Cr ne go re – na ne ka da le de nim pla ni na ma .

Po sto je na zna ke da je ne kro po la iz gra đe na na jed nom od tri mo gu ća lo ka li te ta: Pra ga (bli zu pla ni ne voj nik – mje­sto gdje se ne ka da uz ga ja la sto ka), Ja se no vo Po lje – su ro va ka me na oko li na is pre ple te na bla gim ze le nim rav ni ca ma (tu se ukr šta ju pu te vi za pla nin ske vi jen ce) i Bu ko va Do la – sta­ro vje kov no ka tun sko mje sto (iz vor ka me ne ma gi je po či va baš u ovom pod ruč ju) .

A ka ko se o Ka pel noj ka pi ji uop šte zna?

Ma lo je onih na Sta rom kon ti nen tu ko ji su upo zna ti sa po sled­njim do ka zi ma o po sto ja nju gor ske ne kro po le . Ipak, ni je sve pre pu šte no pra hu i mo ru za bo ra va jer ve le lep nost i je zi vo do sto jan stvo tog zda nja bje še za bi lje že no na broj nim ski ca ma ne u pam će nih auto ra, ko je su opet ne kim ne zna nim sta za ma sti gle do lon do na .* Ta mo vje ro vat no i dan­danas po či va ju – u ne koj od me mlji vih ar hi va ne kog smr dlji vog po dru ma.

Ko li ko god se sma tra la ne pro cje nji vom skri ve na za o stav­šti na ko ja svje do či o ar hi tek tu ri i kul tu ri gil zvi ta i je din stve­nom ma gij skom por ta lu u sr cu ne kro po le, ovi cr te ži su osim de skrip tiv nog pri ka za u se bi no si li da le ko va žni ju pri ču o pra vim raz lo zi ma pa da gra da usnu lih .

* vje ru je se da je ne gdje u 17 . vi je ku, po šilj ka ko ju su sa či nja va le dvi je plo če vol šeb ni ka i si ja set dra go cje nih ski ca lu ka ko ji je „po jeo sa mog se be“, sti gle do lon do na i bri tan skog et no lo škog mu ze ja .

(od ljud skog so ja) že lje li su da ugra be por tal za se be, ka ko bi hi tro upa da li na tu đe te ri to ri je i skr na vi li za te če ne pro­tiv ni ke – oti ma ju ći pri tom sva nji ho va bo gat stva, a ujed no spa lju ju ći sve ono što ni je su mo gli po ni je ti sa so bom .

De mo ni, uvi jek želj ni svo je vr ste, ima li su „lu ka vu na mje­ru“ da uz po moć gil zvit ske ma gi je do pru do iz vor nog so ja ne ča sti (ko ja se po pre da nju na la zi ne gdje da le ko na sje ve ru ze mlje) – i iste do ve du na vječ no go šće nje ljud skim i vi lin­skim me som u ov da šnje gor ske pre dje le .

Čak je i Star pa nja žu dio za pu te vi ma ko je je Ka pi ja na nje gov za htjev mo gla da otvo ri . opi ja la ga je po mi sao da po svi je tu mo gu po sto ja ti ko lo ni je i ko lo ni je ra zno rod nih po di­vlja lih vi la ko je ne bi ja hu ni pod či jom kon tro lom, pa ni pod nje go vom „upra vom“… a moć ko ju bi mu one do ni je le, ka da bi ga za kle tvom* pri hva ti le za oca, uči ni le bi ga naj moć ni jim Drev nim ko ji je ika da vla dao ze mlja nim iz vo rom .

Za vje šce, vu ko dla ke, pso glav ce i svu osta lu na ka rad su vi­šno je i po mi nja ti… nji ma bi Ka pi ja bi la no vo gni je zdo .

Za ču do, je di no vam pi ri za zi ra hu od gil zvit ske gra đe vi­ne – a vje ru je se da su upra vo oni bi li spo sob ni da ovla da ju njo me – uz svo je opa čin ske na či ne. Mo žda su se klo ni li le ši na ko je su i iz raka ču va le sjaj ni Luk.

Da nas je te ško od re di ti gdje je ne kro po la tač no sa gra­đe na . Manj ka vost re le vant nih spi sa i kon ti nu i ra nog uvi da u isto ri ju gil zvi ta uči ni la je svo je – ni ar he o lo zi po ne se ni mi to lo škim tra go vi ma ne ma ju poj ma gdje su zbi lja bi le gil­

* Iako „za kle tva“ ne od go va ra pra vom opi su ri tu a la ko jim vi le u svo je ve ne „na ta ka ju“ krv Drev nog, ovaj iz raz je odo ma ćen u svim lek si ko ni ma ko ji se ba ve Star pa njom i nje go vom svi tom .

Milisav Popović22 Gilzviti – i djelovi priče o Kapelnoj kapiji 23

* * *

na kon ovog kr vo pro li ća, gil zvit ski me štri sa zva še pre ži vje­le su na rod ni ke i za mo li še starešine da im do zvo le da uči ne po sled nji na por za ve li ku ma gi ju – jer op se nar ska skri ve nost gra da i Ka pi je vi še ni je po ma ga la .

„Kad tad, Ne kro po la će pa sti, a Luk će po sta ti pu ko ti na kroz ko ju će za va zda cur je ti opa či na“ – zbo ri li su .

ne du go po tom, mu dra od lu ka je pa la i ne kro po la bje še ra zo re na mu nja ma i upo ko je na broj nim mo li tva ma .

Mr tvi su, da ne bi po sta li zli du si, za uz vrat tra ži li po rav­na nje u vi du žr tvo va nja – me štri su bez okli je va nja pre re za li se bi gr klja ne zlat nim ni ti ma i pu sti li krv nad hum ka ma drev­nih rat ni ka… svi do jed nog .

Me đu tim, Ka pel nu ka pi ju ni je bi lo mo gu će ra zo ri ti run­skim ma gi ja ma ili ja kim ma lje vi ma… bje še sat ka na od svih vr li na ko je su kra si le gil zvi te, a ta kav ma te ri jal je ne mo gu će uni šti ti .

Zna li su to do bro me štri, i pri je ne go što su Ko dru po klo­ni li svo je ži vo te, ru nom su na re di li Ka pi ji da sa mu se be po ša­lje ne kud da le ko… i da to či ni va vi je ka.

Za sva ki slu čaj, ako bi iko ika da bio do volj no spre tan da „uhva ti“ Ka pi ju, mu dri gil zvit ski ča rob nja ci su od sto pa lu ka na pra vi li klju če ve bez ko jih bi pu to va nje kroz Ka pi ju bi lo ne mo gu će . Plo či ce su po vje ri li na ču va nje naj hra bri jem me đu gil zvi ti ma – ču ve nom Mi di ja nu Sr nom .*

* I lju di su sla vi li Mi di ja na Sr nog, jer bje še pr vi ko ji je ubio jed nog neo va­tre nog . na rod pam ti i nje gov ču ve ni meg dan sa Sva ro gom „od tri oka i pet ru ku“ – kog su pret hod no za po sje li de mo ni . Ubio ga je pre si je ca njem tru pa zlat nim ni ti ma .

na i me, sli ke ja sno go vo re da su ga raz ru ši li, ni ko dru gi do od met nu ti Ken ta u ri pod vođ stvom jed nog moć nog Uso­lje ni ka – na lik cr nom dje te tu sa iz ra zi to pla vim oči ma, kom se ro da i po ri je kla ni kad ni je do zna lo .*

* * *

na pa li su u no ći ka da se mla di mje sec kru nio i pod svo jom pre svla kom sa krio broj ne zvi je zde . Skr na vi te lji gro bo va su iz gle da do bro zna li da pod „skri ve nim zvi je zda ma“ sna ga pa tu lja ka bi va pre po lo vlje na i da „mo li tve no do zi va nje“ istih ne će bi ti usli še no .

Iako su broj no bi li da le ko nad moć ni ji od gil zvi ta, neo­bič na upor nost i hra brost bra da tih rat ni ka na kon cu je tri­jum fo va la nad hi trom pre ci zno šću i ubo ji to šću Ken ta u ra ko plja ni ka i nji ho ve sa bra će .

Po lu lju di (ili po lu ko nji) ipak su uspje li da raz ru še do bar dio ne kro po le i pri tom de set ku ju naj ja če ple me Po no snih ko je je ika da ži vje lo u Cr noj go ri… ali, uz sav trud i rat nič ku vje šti nu, ipak se ni je su mo gli do mo ći Ka pel ne ka pi je . luk je ostao ne tak nut . Do du še, nje go ve sto pe bje hu za li ve ne po to­ci ma gil zvit ske kr vi .

U ra nu zo ru sve već bi go to vo… na ža lost, i Uso lje nik i pre­o sta li Ken ta u ri ute ko še ka is to ku,** ta ko da po bje šnje li rat ni ci ni je su uspje li da sa zna ju raz lo ge kr vo loč nog na pa da .

* U tzv . ti vat skoj knji zi (na lik re gi stru mo re plo va ca) ne po sto je po da ci o ta kvom Uso lje ni ku .** ra nje ni Ken ta u ri, ko je su nji ho vi ku ka vič ki osta vi li da le že i tru nu na ka­me nim plo ča ma, bje hu mu če ni na gro zo mor ne na či ne… Me đu tim, ni je dan od njih ne pri zna de raz lo ge na pa da . na kra ju su umi ra li je zi vom smr ću, ne od ru ke gil zvi ta, već pre gri zav ši sop stve ne je zi ke .

Milisav Popović24 Gilzviti – i djelovi priče o Kapelnoj kapiji 25

Umje sto kra ja (jer nje ga i ne ma)

Tek ne gdje na kon Dru gog svjet skog ra ta do šlo se u po sjed ka me­nih plo či ca ko je su bi le ne ka vr sta klju ča Ka pel ne ka pi je .

Ma te ri jal je, po na vo di ma ta da šnjih struč nja ka, bio od ne po zna te vr ste ru de i po na či nu li je plje nja slo je va sti je ne upu ći vao na po ri je klo za na tli je – bje še to maj stor sko dje lo ne kog drev nog gil zvi ta ko ji je na či nio tvorevinu kojoj vri­je me ni je mo glo da na u di .

Plo či ce be ja hu osje tlji ve na dnev nu svje tlost i va tru . Iz lo­že ne ovim činiocima ni je su oda va le svo ju „taj nu“ – čak bi se sa ži ma le i kvr či le do tre ći ne svo je pra ve ve li či ne… ali, čim bi se na šle u ka kvoj do bro za mra če noj pro sto ri ji, i na kon što bi se na nji ho vu po vr ši nu dje lo va lo pro stim da hom iz gr la, na plo či ca ma bi se po ja vi la iskri ča va slo va . Za pis je, po svje do čan stvu, ot kri vao ba ja li cu ko jom se kon tro li šu vra ta . Tekst je is pi san ći ri lič nim pi smom, i za hva lju ju ći ne po zna­tom čo vje ku, pre pi san na dio tka ni ne ko ji je na kon du go vre me na do šao u na še ru ke .

Plo či ce su uni šte ne, kao i ve ći na onih ko ji su zna li za nji­ho vo po sto ja nje . Ka žu da to bje še dje lo bi ća ko je na li či na drev ne pa tulj ke…

* * *

U sva kom slu ča ju, bez ob zi ra na to što vje ro vat no ba ja li ca ne bi mo gla da dje lu je ako ni je pro či ta na sa gil zvit skih plo či ca, na ovoj stra ni ci pr vi put bi lje ži mo ri je či run skog za pi sa (u iz vor nom ob li ku):

Ma lo ko zna da su ga pret hod no da ri va li be smrt no šću… Ka ko bi vječ no stra ža rio nad bla gom .

* * *

Mi di jan Sr ni vje ko vi ma bje še ju nak kog su vo lje li svi ko ji ma zlo ni je bi lo mi lo.

Sve nje go ve pri če, pod vi zi i he roj ski epo vi zah ti je va ju po seb nu knji gu… Ov dje tre ba is ta ći sa mo ka ko je okon čao svo ju sa gu.

Bje še ubi jen… na pre va ru. I to, od ko ga bi dru go, ne go od iz daj nič kih lju di.

Ne ko je go le mo žu dio za klju če vi ma od Ka pel ne ka pi je.

Pro bu ra žen žen skom ru kom – bu­da­la­ bje­še­ za­lju­blje­na­u­ne­ku­ljud­sku­kur­vu – no žem umo če nim u klet nič ku su zu, umi­rao je šest ju ta ra… u zo ru sed mog da na du ša mu je ko nač no usni la Ko dar.

Me đu tim, plo či ce ko je su ot klju ča va le Ka pi ju ne bi ja hu kod nje ga. Bi je sni što i „mer tav ču va še bla go“, lju di mu ras kro ji še sna žne gru di, iš ču pa še sr ce i ba ci še u bu nar.

* * *

To kom no ći Mo re na je si šla sa vi so kih pla ni na, do šla do se la i is pi la svu vo du iz bu na ra… „Nag nu la ga je ko da pi je iz pe ha ra“.

Ka žu da je od ta da u nje nim, za va zda pro kle tim ve na ma pro stru ja la krv sna žni ja ne go ka men na kom je osta vi la du bok trag de snog dla na.

Milisav Popović26 27

Nean Gilzvit Varkouhtorda se otvo ri

Nean Gilzvit Norfinder da se Ka pi ja za tvo ri .

Svarog