Mjerenje Uzemljenja Elektrotehnickih Uredaja

I1 D E O

RTEBENJE UZEMI, JENJA

InZ. France Allaltar

Uzemljenje odgovara svojoj nameni sarno onda ako je njegov otpor i pri najnepovoljnijim uslovima, na primer, u sluraju velilce suze, manji ili bar jednak vrednosti lcoju smo odredili po uputstvima iz prvog dela ove knjige, odnosno lcoju zahtevaju propisi o bez- bednosti.

Po postavljanju uzemljenja otpore treba lcont~olisati, 1cal;o bi se uverilo o tome da li smo posligli zahtevane vrednosti. Isto talto, s vremena na vreme treba prokontrolisati i postojeke instalacije uzemljenja 'lralco bismo se uverili u njihovu ispravnost. NemaEki propisi (VDE) [2.31], na primer, zahtevaju ,mcrenje otpora uzemljiva'Ea svalrih pet godina. Francuski su, Inedutim, stroiiji jer zahtevaju periodirnu lrontrolu svake godine.

Obifno otpor uzemljivaea merimo preko leta, kada je zemlja Suva, da bismo dobili podatalc o kvalitetu uzemljivaea za vreme najnepovoljnijih uslo.va. Medutim, nelcad je od lcoristi i podatal: o otporu uzemljivaEa kada je zemlja vlaina, jer je putrebno utvr- diti railiku u otporu pri razliEitim stepenima vlainosti zemlje.

1 2.1. Uslovi za pravilno me~eaje otpora t~ze~lllj ivaEa

1 2.11. I'ojanl otpora uzemljiva6a

Pr i razmatranju. uzemljivata moralno razlilcovat~ sledece otpore:

- s p e c i f i E n i o t p o r t 1 a je specifieni elelctritni otpor .tla lcao materije. Ohieno s e izra8ava 1 1 I! m2/m = !! m , a predstavlja ga otpor kaclce zemlje sa stranicom od 1 m;

- o 1. p o r u z e tn 1 j e n j a jc zbir otpora rasprostiranja uzs - mljivaea i otpura dovoda do uzemljivaEa. I iao dovodc do uzemljiva%a odnosno uzemljivaeke irodove, poclrazumevamo samo izolo-

vane provodnilie, dolc neizolovane provodnilce srnatramo/:sastavnini delo~n uzein1jivai.a;

- o t p o r r a s p r o s t i r. a n j a predstavlja ot.por~;zeinlje iz- meilu uzem1jivai.s i tzv. idealne zemlje t j , skup dovoljnd udaljenih tai.alca Eiji je elelrt~ifni potencijal pralctiEno ravan nuli;:.

- o t p o r r a s p ~ o s t i r a n j a n a u d a r je bnaj otpor l,asprostiranja lioji sc javlja pri prolaslru udarne struje.: 0n.zavis i od vrste uzemljivaea, zemlje i vremenskog oblilea udatne struje.

Najveti clco otpora rasprostiranja skoncentrisail je u njegovoj r~eposrednoj I~lizini, gde je naponslri levalr najslrmiji (s1.i 2.01) t.j. u

SI. 1.01 - naspored ispilivanog i pomoC~loy uzc~nlJiv;~E;l !

A : ispilivmli uzernljivaE U: napon izmeclu uzernljiva6a A i B i B: pomoeni uzemij iva5 U ~ c : n a p o n izmedu uzernljiva6a A i sodde C C : sonda r : polupreEnilc povl.5ine U ~ ~ ; n a p o n izmedu uzernljivata I3 / soncie C

zalvarania

, i I 2.11. 2.12. Otpor uzemljivaCa. Rastojanje sonde I -- . . - . - - .. - 147

podruEju pov~zine zatvn?.uizja, koja je na slici omedena krugom po- lupretnika r. Stoga, bilo lroji od metoda daupotrebimo za merenje otpora rasprostiranja, merimo ustvari otpor izmedu uzemljivaEa i zemlje lcoja ga okruiuje izvan povrbine zatvaranja. PoSto otpor ::

uzemljivata,nije moguCe ineriti na isti nat in Icao, na primer, otpor metalnih predmeta koje moiemo neposreclno da prilrljufimo lia stezaljlce meruog instrumenta, to s u za merenje uzeinljivata lroga

.ispitujemo A, polrebna dva dopunslca uzemljivafa. Da bi zatvorili strujno lrolo prelro zemlje potreban je 13onzoC?zi uzemljivai; B, lroji sluii lrao strujni uzemljivaE. Njega moramo cla postavirno na talrvotn

. rastojanju ocl uzemljiv.ata A, cla se povrgine z a t v a ~ a n j a ne prelcri- vaju. JoS je bolje da izmedu naponslcih levlcova odnosno povrsina zatvaranja postoji duZi ili lrraci odselc sa gotovo lronstantninl poten- cijalon~. Medutim, za prikljuEalc voltlnetra oclnosno naponslcog liola mernog instrurnenta potreban je joH i uzemljivaE C lcoga obitno na- zivamo sondom. On mora da se postavi izmedu uzemljivaEa ltoga ispitujemo i pomoknog uzemljivafa, talio da se nalazi izvan obe povrSine zatvaranja, lrao Sto se to vidi na 'slici 2.01.

2.12. Rastojanjc izmedu uzemljivaEa Iraga ispitujemo i sondc odnosno iznled~r sonde i pomoenog uzemljivaEa

Alro raspola?emo raEunsltim podacima o veliEini naponskog levlia adnosno povrSine zatvarallja uzemljivaEa lcoga ispitujemo, onda femo sondu i pomokni uzemljiva: postaviti na najpravilnijem rastojanju. Sondd treba cla bude izvan raEunslii odredene povrgine

A: lspitivanl nzernljivat B: pomofni uzernijiva5 C: sonda I: du i ina odnosno di ia-

gonala ispitivanog uzemljiva5a

r 61. 2,02 - Rastojanje sonde i pomoinog uzemlj ivafa od i sp i t~vnnog uzcmljivaEa

118 Uzemljenje. I1 deo: Merenje i ___- - __..-____--

zatvaranja, dok pomokni uzemljivaf, ako je mallh dimenzija, po- ' stavljamo na pribliino 20 m od sonde.

Ako, rnedutim, velirina povrSine zatvaranja nije piznata, ali je zato poznat tip uzemljivara, onda moiemo pri odredivanju rastojanja a izmedu sonde C i uzemljivafa A koga ispitujemf odnosno m.stojanja b izmedu ,pomoCnog uzemljivata B i sonde C (~lilca 2.02), da se posluiinlo podacima datim u tabeli 2.01. I

Tabela 2.01. Rastojanje izmedo uzemljiva6a i sonde:,

Cevasti, Stapasl i , o b r ~ ~ t n s t i plo- 1 5 4 m 2 ' 1 0 m j> 20,n2) Easli i l i I1.ali;lsli ~lzernljivaf I - / 1 > 4 m 251111 1 ;-

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I I I

ciusoi~ilo poverunil, revi irak;~ i l d ) I 1) Kod oL)rl~fastth i velikill povrSinskih (plohastih) i slil.nih u z e ~ l j i v a f a lcao

rastojanje o tlo aonde treba uzeti rastojanje do ruba uzemljivaEa. ; 2) Naveclcno xastojanje za b vaZi samo u slufaju Itada je za p o r n o b i uz?-

~nlj ivaf 11potreb1Jena jeclna cev ili Stap. Alto je, -medutim, zn pomo~n!, uzemljivaC .~potrebljen va6i lizemljivaf. treba s e pri odredivanju rastojanja dr2a;i upiltstava za rastojanje izmedu uzemljivafa koga ispitujemo i sonde.

3) Propisi Udrufenja nema6ltih elelctrotehnifara (VDE) - dodu5; kod' veCih povrdinskih i slifnih uzem1jival.a - pi-eporufuju za razrnalc do sonde sarno 2 , j outs vece rastojanje od najveCe dimenzije uzemljivaCa. Ipak, racTu'n pokazuje 12.331 odnosno I deo, str. 36 i 30, do alto ielinro da Izbegnemo veCe greSlce Qri merenju, 1l.eba rastojanje cln bude jednako bar petostrulcoj vi'cdnosti dijagonale :iizemijivae;~ (vidi l>oglavlje 2.13). To isto preporufuju i drugi autori 12.1, 2.2, 2.151;

I I

Ako o ispitivanom uzemljiva5u nemamo nilcalcvih Ipodatalra, cmda poinoCni uzemljivaf i sondu postavljamo u 'p ravo j lipiji sa is- ~ i t i v a n i m uzemljivaEem na rasrojanjua = b = 25 m i tako merimo otpor uzemljivaca. Posle toga, pri nepromenjenom poloiaju pomob- nomg uzernljivafa, pomerirno sondu za oko 3 m 'bliie i s~ i t ivanom uzemljivaru i ponovo rnerimo otpor. Trete merenje bemo obaviti po5to sondu pomerimo za isto rastojanje u smeru pomocnog uzemljivara. Alto su sva tri merna rezultata praktifno ista,/ znaEi da se ,povrSine zatvaranja ne pokrivaju i d a je dobijeni rezultat tafan. Ako su, pali, rezultati razlititi, onda pomobni uzemJjivai: B i

2.12, 2.13. Rastojanje sonde. GreSke zbog nepravilnog rastojanja IJg ~ . . . . . . .. - . - .

sondu C treba vise razmalcnuti i pmovi t i merenje iz poEetka. To treba ponavljati sve dotle dole pr'i odredenom rastojanju ne postignemo praktiEno jednake vrednosti.

Prema drugoj metodi, tarnost izabranih rastojanja do sonde i :

pomoCnog uzemljivara moie se kontrolisati na ta j naEin Sto se pomokni uzemljivat postavi na rastojanju od oleo 40 m od ispitivanog uzemljivaea, a sonda se stavi izvan spojnice, izmedu ispitivanog i

.pomoCnog uzemljivafa, tako da uzemljivari i sonda Eine ugaonike ravnostranog trougla. Dalji menni postupak je analogan predaSnjen1. I u tom slufaju sonda se po zavrSenom prvom merenju pomera za. 3 mls l i i e ispitivanom uzemljivaEu, a zatim za 3 m bli ie pomoCnom uzemljivafu i onda se meri otpor. 'Ako su sve t r i vrednosti prak- ticno jednake, rastojanja su pravilna; u protivnom, treba ih po-

. veCati. Posebnu painju treba posvetiti izboru rastojanja kada se radi

o velilcim.povrSinskim uzeGlj iva~ima, lcao Sto je to sluraj kod ele!c- trana i velikih transformatorskih stanica, gde rastojanje do sonde mofe da iznosi 1 lrm i vise.

2.13. Greslre zbog nepravilnog rastojanja izmedr~ r~zemljivaEa lroga ispitujemo i sonde odnosno pomoEnog uzemljivaEa.

GreSke usled nepravilno izabranog rastojxnja izmedu ispiti-. vanog uzem1jivai.a i sonde odnosno pomoCnog uzem1jivaf.a mogu biti vrlo velike. Ako postavimo sondu (vidi s1,ilcu 2.03!), na pri,mer, u taEku C' tj. u unutraEnjost ,povrSioe zatvaranja ispitivanog uze- mljivaEa, voltmetar Ce po.kazati umesto napona U A naponUA-- A U,. zbog Eega bemo, kao rezultat, dobiti u'mesto otpora R = V A / I su-

. viSe mali otpor

Ako, medutim, sondu postavimo u podrurje uzemljivafa 11, voltmetar fe pol~azati suviSe velilci napon koji iznosi U A t A fJ , zbog fega, kao rezultat, dobijamo suviSe veliki otpor uzemljenja

I

150 Uzemljenje. I1 deo: Merenje I

--- f I

B: pomocni ilze~nlji?aE , C: sonda

C': soilda hlite ispitivanom i1zen11jivaEil C":sonda bliie p o n ~ o c n o m u z e m l j ~ v a f u " A napon na ispitivanom uzemljlvaCu napon on na pomotnom uzeml j iva f l~ AU;gl.e~lia izmel.enog napona

'A 'B:polup~.eEnili povrzinc zatvaranja

S1. 2.03 - GrcSBe zhog ~ lcp rav i lnog 1.astojauja sonde

Stoga je grcika u prvom sluEaju negalivna, a u drugom po:~i- rivna. Za apsolutnu greSku vai i r odnosno za relalivnu greSlcu LL procentima /

I I

. . I

P r i m e r 2.1. !

Uzlnilno da jc sonda bliia ispitivaaom uzemljivaEu A taljo da smo, na primer, izmerili AU = 032 U . Tada je relativna greSlca

;.

2.14. O b l i ~ s o n d e i pomoCnog uzernljivara 151

Ako je otpor pomotnog uzernljivalia B znatno veCi od otpora ispitivanog uzemljivaEa, kao Sto je to u vebini slueajeva, moie da dode do osetne greske ukoliko sondu postavimo bl i ie pomotnom uzemljivaEu, Sto moie lepo da se vidi iz primera 2.2

P r i m e r 2.2.

Sonda je u taEki C" tj. unutar povriine zatvaranja uzemljivara B, talc0 da smo izmerili AU= 0,2 UB. Uzmimo da jc R B = 5 R A tako da je i U B = 5 UA. Tada dobijamo za relativnu greSlcu

2.14. Oblilc sonde i pomotnog uzemljivaEa

ObiEno za pomotni uzemljivaE i sondu upotreblj'avamo EeliEne Stapove ili cevi preEnilra 10 do 20 m m i dui ine do 1 m. Preporuruje se da se Sta,povi na jednom od svojih krajeva zaBilje kako bi ih lalcge pobijali u zemlju. Z a izvlafenje iz zemlje pogodne su ruEice, na primer, lcao ua slici 2.04. Ove moraju da imaju rupu sa oStrim ivicama, lcoje po mogutnosti treba da budu kaljene, kako bi se Bto viSe usekle u Stapove i na ta j naEin omogutile sigurno hvatanje. Isto su tako pogodni i Stapovi f i j i donji deo ima oblik svrdla Sto olnogutava uvrtanje Btapa u zemlju. Neke fabrilre lsporufuju te

I : ruEka 8: pomofn i uzemljivaE ocin. sonda

I54 Uzeml]en]e I1 deo: Merenje - --...--- I

2.2. Pregled m e r n i h m e t o d a za m e r e n j e otllora i rasprosi i ran ja uzeml jivaza i

i I

2.21. Metoda m e r e ~ ~ j a struje i napona ,

Pr i primeni metode merenja s t ru je i ' napona radinld prema iemi na slici 2.01. Na strujno lrola: ispitivani uzemljivaE 4 - ze- '

mlja - pomoCni uzemljivaf 'B, prilrljuEimo naizmenieni nGpon, na primer, iz mreie i merimo ampermetrom struju I u tom skrujnon~ Icolu. Voltmetrom V mei-imo napon U A c izmedu ispitivanog uze- mljivaEa i sonde C, tj. izmedu ispitivanog uzemljivafa i ze4l je lroja ga olrruiuje izvan povrBine zatvaranja. Na taj nafin dobij$mo otpor ispitivanog uzemljivafa A I

U'kolilro nam je potreban i podatalr o otporu poino6nog hzemlji- vafa B, onda prilcljuEujemo voltmetar n a p.moCni uzemljivaE B, izmerimo napon U 5 c izmedu pomoknog uzemljivaEa B i ' zemlje lcoja ga olrruiuje izvan njegove povrBine zatvaranja.

' . Rs = Use 0

I ' . . .2.05

!I U sluEaju IcoriSCenja te metode, potreban je voltmetarls veli-

Itim unutragnjim otporom: kako bi uticaj otpora sonde na jinereni rezultat bio Sto manji. Ovde zahtevaju, na primer, propisi ifdruie- nja nemafkih elelctrotehni~ara (VDE), da otpor voltmetra mora da bude najmanje deset putn:veCi od otpora raspi-ostiranja sondei[2.311. Stoga se za tarnija merenja upotrebljavaju talrode e le l r t rons~~i volt- metri koj,i imaju ulaznu impedansu od nelioliko MO .

Otpor pomobnog uzemljivaEa htiEe, pre svega, .!la s t tu ju 11

prolazu kroz zemlju. Stoga j e .kod velikih otpor8. s t ru ja mlala, pa treba poveCati napon nalpajanja i .na taj (naEin poveCati stcuju n a odgovarajuCu vrednost lralro bi .napon U A c za merno p o d r u ~ { e upo- trebljenog ,instruments bio dovoljno veliki. U isto vreme,; s t ru ja mora da bude dovoljno~velilra da YutajuCe s t ruje ne dovedu db veCik gresalra.

I

j

2.21. Metoda merenja .struje i napona .

1 5 5 --

~ e t o d a merenja struje i napona na opisani naEin, pri merenju uzemljivaEa manjih .dimenzija, rede se upotrebljevs jer zahteva dmta priprema zb.og Eega je u neku ruku nepraktifna. Z a praktiEni

,, . ,

r ad pogodniji s u fabriflci merni instrumenti lroji s u za merenje po toj metodi izradeni kao kvocijentni merni i,nstrumenti (viid sli- Iru 2.05).

S1. 2.05 - Upotreba kvocljentnog meraEa za merenje otpora 'rasprostiranja A: ispitivani uzemljivai! Q: lcvocijentni mesa? (baZdaren u ominla) B: pomohlli uzemljiva? Gen.: ruEni generator z& naizmenienu struju C : sonda

U nekim slufajevima, medytim, irna ta metoda i u svojem osnovnom obliku odredene prednosti. P rema Semi n a slici 2.06. moiemo na jednostavan naMn da ~ n e r i m o otpor ispitivanog uzemlji- vaEa, ukoliko preko odgovarajukeg regulacionog otpora (oko 30 Q) veiemo jedm fazni provodnik s a ispitivallim uzemljlvafem. U tom sluEaju upotrebitemo pogonsko uzemljenje transformatora za po- moCni uzemljivaE i time pojednostaviti merenje. Voltmetar pri-

' kljurujemo izmedu uzemljivara i sonde ,lroju Cemo ,postaviti na rastojanju odredenom ,pomoCu tabele 2.01.

Ta metoda je narozito va ina kada s u u pitanju merenja veCih povrginskih uzemljivaEa u elektranama i velilcim transformatorskim stanicama, gde je otpor uzemljivaEa vrlo m d i , te pri direktno uze- rnljenom sistemu iznosi jedva nekolilro desetina oma ili Pak i manje, ili kada ova metoda predstavlja praktiEno jedini naEin merenja otpora rasprostiranja (vidi paglavlje 2.43).

156 Uzemljenje. I1 deo: jUerenje , t

-. - - . . . . . . . . . -. . . . . - . . . . . .. ,- .. - . .

A: ispitivani uzemljivaE B: pogonslto uzemljenje - transformatbra kao po-

moCni fuzem Iivac r C: sonda i

T: mrein l t rni~sformator R : regulacijsk! otpor

S1. 2.06 - IIIerenje otpora uzemljivaEa u mreiama pomodu mefode rnererlja s trujc L napona

I

2.22. Mostovne metode I

2.22.1. N i , p p o l d t o v a m e t o d a

Nippoldtova metoda zahteva t r i merenja. Pri prvom merenju po Semi na slici 2.07a* merimo otpore ispitivanog uzemljivaEa A i pornobnog uzemljivaEa B, pr i drugom, po Semi na slici 2.07gb, merimo otpor sonde C i pomo6nog uzemljivaEa B, a pri trei'em, po Semi na slici 2.07c, merimo otpor Bpitivanog uzemljivaEa A i sonde C. Merenja izvodimo na ta j naEin 5to pomeramo BlizaE po b e r n o j iicli sve dolclc na nultom indilratoru N. I. ne postignemo minimum. Na taj nat in , dobijamo tri rezultata u vidu tr i jednaEine

* Radi IabHeg razumevanja Seme, na svalcoj sllci je n a desno:j s t rani do- crtana Serna n a naEln lcalco uobitajeno crtamo mostovne metode.

2.22. Mostovne metode 157

R' D R'

A: ispitivani uzemljivaE B: pomoCni uzen~l jivar C, sonda

Qc 0

D: klizaE R*: otpor 8 Ni: merna tica ?.I.: nulti indiltator

S1. 2.01 a , b, c - Nippoldtova metoda.

ReSenjem te t r i jednaMne dobijamo pojedine otpore

Ova metoda je u praksi vrlo nepogodna, jer zahteva tr i merenja, a do rezultata dolazimo tek ratunom. Osim toga, tatnost merenja u osetnoj je zavisnasti od otpora sonde i pomoCnog uzemljivaEa (moraju d a imaju pribliino isti otpor lcao i uzemljiva? koga merirno)

160 Uzemljenje. 11 deo: Merenje ~ -. ..-p !.

I I I

I..

A : ispitivalli uze~nl j iva t B: pomobni ' uzemljivar C: sonda .'

D:lclizaf j E: ltlizat R,, R!: otpbri N.I.: nulti indilcator P: preklop1c:a 1: kontakt ?a ~ r v i pc>lo-

Za j 2: kontakt f a drug1 po-

loZaj :

S1. 2.09 a. h - Stosselova metoda

Pri drugom merenju (sl. 2.09 b) kl;lzaE E se ostavi na prvobit- I nom m e s h a preklapka postavi u poIoiaj 2. Zatim se lrlizaf D po-

mera sve dotle dolr se most n e dovede u ravnoteiu za novu kombi- naciju u mostu. Tada vai i

( R , + R,):(RZ t R A ) = ( R - - R 3 ) : R 6 I . . .2 .12

Iz ovih jednaCina, 2.11 i 2.12, dobijamo otpor u z e d l j i v a ~ a A

ICad su otpori RI i Rz jednaki i kad je skala merne ii,ce baida- rena u omima, moie se otpor uzemljivaEa proEitati neposredno na

L.22 2223. Mostovne metode. Kompenzacione lnetode 161

skali. Menjanjem odnosa R ~ R I moiemo da menjamo i merno po- druEje.

Za ovu metodu vaie iste napomene kao i za Wiechertovu.

2.23. Rompenzacione metode

2.23.1. P o t e n c i o m e t a r s l r a m e t o d a

Merenje potenciometarskom metodom ~ r i k a z a n o je na slici - ' 2.10. Dva strujna kola. napajamo naizinenifnom sti-ujom, od lrojih

je jedno zatvoreno prelro- ispitiva.nog uzemljivaEa A i pomofnog uzemlj.ivaEa B, a drug0 prelro merne iice EF. Prema prelro oba uzcmljivaEa i zemlje tere struja I I , ltoju merimo ampermetrom AI, a preko :merne iice struju I2, koju merimo .ampermetrom A2. Na taj narin, izmedu ispitivanog uzemljiva.Ea A i sonde C javlja se pad n a p m a U A , a na mernoj iici izmedu taElre E i D pad napona U H , U s1uEa.j~ da nulti instrument ne pokazuje nikakav otklon, va i i

UA = UR

odnosno 1, RA = lzRm

RA = Rm 1, odakIe sleduje . . . 2.14

11

A: ispitivanl uzemljivar B: ~ o m o b n i uzemljivar C : sonda D: klizaE M: merna Zlca N.I.: nulti indikator

I - - - - - - - - - b - - - - - - - - - - 1

S1. 2.10 - Potenciometarska metoda

!. i

164 Uzemljenje. I1 deo: Merenje 1 - -- --

2.24. Metoda poredenja

R o d metode poredenja (slika 2.12) potrebna su i]va merenja. , ~ ' p r v o m , lrada je preklopka u polfoiaju 0, merimo pad napona koji p~~ouzrolruje s t ru ja I na mernom otporu R , i uzemljivaEu A.

lJI = I ( R , f R A ) . . 2.16

U drugom's lufa ju , lcada je preklapka u poloiaju M, merimo samo pac? na,pona (na uzemljivaEu A.

Otpor raEunnmo iz jednaEina 2.16 i 2.17. I

I

PoSto je t a k a naEin odreaivanja otpora nepodesan ova'metoda se upotrebljava za fabriEke merne uredaje .u ne5to mojdifi~rovanom oblilru. .Najvainija dopuna u tom smislu je stavljanje btpora Rv za promenljivi otpor. P r i prvom merenju menjamo R s potle dok s e skazaljlra na iastrumentu ne zaustavi kod odredenog znalra na skali. P1.i drugom mewnju , vrednost merenog otpora probit.amo nepo.sred- no na slcali instruments lroji je izbaidaren u omiina.

A : ispitivani uzemljivaf B: pomokni uze$Ijiva5 C: sonda Rm: nlerni otpor V: voltmetar R v: pl.edotpol. voftmet1.a

1

S1. 2.12 - Metoda poredenjn !

2.24, 2:25. Metoda poredenja. Odredivanje otp0t.a bez sbnde 165 -

Za vreme m e ~ e n j a , inaEe, teEe s t ru ja kroz sondu na isti nafin kao i kod metode merenja s t ru je i napona. Ako je R , dovoljno veliki lotpor sonde ne utiEe na 'meren je .

2.25. Odredivanje otpora uzemljivaza bez sonde i pomoCnog uzemljivara

U mreiama sa uzemljenim zvezdiiBtem kontrolisanje zaititnih uzemljenja je izvodljivo samo s jednim u t u s v r h u podeSenim voltmetrom, koga vezujemo !po Semi sa sli.lce 2.13. Na trofaznu mre iu koju napaja transformatoar, Eije sekundarno zvezdiSte poseduje po- goasko uzemljenje, prCiMjuEen je pot~oSaE, n a primer, elelctromotoi-, Eije je IcuiiSte vezano za zagtitno uzemljenje.

To uzemljenje moiemo na jednostavan naEin da kontroliiemo talto Sto bemo izmedu ~provodnilca jedne faze i lcuCiSta, odnosno stezaljlre za uzemljenje potroSaEa, da prilrljuEimo voltmetar V kojim merimo napon Uf izmeClu favnog provodnika i z m l j e . Potom, za trenutalc ulcljuEimo 1pomoCu tastera T, .upo8redo s voltmetrom i otpor R (lcoji ima o;biEno 20(!, lrako bi slrala u podruEju malih vrednosti otpora bila 3to razvu'cekja), k roz koj,i sada protiEe s t ru ja I , .

Pad napona UR na tom otpo,ru R merimo voltmetrom. U tom s lu - Eaju je

UR =IzR . . . 2.19

transformatora Tr: mrefn i transformator '

hfot:motor sa zastitnlm uzemlji-

r - + - - m m d , - I a . - - - -

Rz. otpor i sp i t~vanog uzemljlvaZa Tr

HT: otpor pogonslcog uzemljlvara

vanjem T: tas ter R: otpor o ~ t e r e k e n i a V: voltmetar R,,: predotpor voltmetra

. - - 1 1:1 I

T

[I d L -

166 Uzemljenje. I1 deo: Merenje --

Struja I je zavisna od napona Uf lrao i od otpora 'celolrupnog strujnog Irola, talio da je

gde je

R,, = otpor koji o.b,uhvata sve otpore u napojnom strujnonl lrolu kao i otpor pogonskog uzem'ljenja transformatora R.r ;

. ?

R, = olpor uzemljenja zaStitnog ,uzemljenja ,motQr.a' i R = otpor optereCenja.

Aklo pre4postavimo da je o,tpor R,, u poredenju sa R .. i R osetno manji, talto dn ga moiemlo zanemariti*, onda je

odnosno

Talrav naEin merenja unekoliko je nepodesan p i t 4 za svalci rezultat treba izvesti rabun. Alto je deo predotpora R , pi-oinenljiv, merenje po troj metodi se moie dosta pojednostaviti. U toin sluEaju, podesimo ipri prvom merenju, sa promenljivim delom dtpora, otlrlon voltmetra na odredenu vrednost na slrali, na primei, na pulz otlrlon, 3 pr i d,rugom merenju merimo, isbo talro lcalo i fire; napon U na o4poru R. Tads je napon U R na otporu R merilo za otpor zaStitnog uzemljenja. U s l u ~ a j u idealnog uzemljenja, tj ; lrada j e 6': = 0, voltmetar bi poltazivao pun i napon U , poSLo b:i ceo pad nqpona bio skoncentrisan na otpioru R. Dakle, ltrajnji otblon volt- '

metra odgovara otporu uzemljenja 0 i 2 . Uk~olileo bi, medutim, veza sa uzemljeajem bila lpreltinuta voltmetar ne bi niSta poltaziva,~, Sto odgovara otporu od w G . Meduvrednosti na skali otpora od'redujemo pomocu formule 2.21 i njih ucrtamo ,u s1cal.u.

Ova metoda zbog pomenutih aproltsrimacija n e pruga taEno3t ka,o ranije o.pisa,ne. lsto talto, oscilacije nlreinog napana: utiEu na ..~.

:I; To je svakalco ~ & V O I J ~ ~ O sarno p1.1 solidno izvederlom j ~ l z e l n l j e n j ~ ~ L1.ansformatorsitit1 stanica, o femu s e p re upotrebe ove metode t reba ' uveriti .

. 2.2G. Merenje vlsokofrelcventnom s t r l ~ j o m 167

merenje. U sluEaju veCih oscilacija mreinog nqpona moie, naroEito yri merenju malih otpora, d a dode do vebih greSal~a. Ova metoda je (pogodna jer je najjevtinija i ne zahteva pomoCne uz~mljivaEe, a jako je ugodnn za brza pogonska lrontrolna merenja uzemljenih aparata i maSina.

Na kra ju treba pomenuti i to da po toj metodi merimo o t p o r u z e m 1 j e n J a tj. otpor od uzemljenog potroSaEa do uzemljivafa zakljuEno. Dalrle, pored otpora rasprostiranja merimo i otpor pro- vodnllca.

2.26 Merenje strujom visolCe ~~Eastnnost i

Neke uzemljivaEe, a naroEito uzemljivaEe gromobranslcih in- stalacija, proveravamo ,i naizme.niEnom strujom visoke uEestanosf;i (nelcoliko stotina kHz). ICod t ih uzemljivaEa treba, naime, poznavati i njihov ot.por pri strujn.om udaru sa s t rmim Eelom, kakve imamo za vreme atmosferskog prainjenja. PoSto Eelo taltvog strujnog udara irna oblilr ,sliEan naizmenitnoj strujd visolte ~Ees tanos t i (slika 2.14), Eija talasna dui ina odgovara na nelri naein talasnom pojasu od h,iljadu metara, t o za meren,je moiemo da upotrebimo i strujx visolre ~Eestanost i . U takvim sluEaje.vima obavljamo dva merenjs: jedno uobiEa.jenom strujom ntiske ~Eesttanosti, a drugo s t ru jom visoke ~Eestanas t i . Ukoliko se pokaie da izmedu oba rezultata nelna bitnili razlilia onda prililrom sledeCih per,iodiEnih kontrola moiemo da se koristimo salno ,strujom ni,ske ~Ees tanos t i tj. uobiiEajenim in-' s trumentima za merenje otpora uzemlj.ivaEa. U !protivnoin, treb'a i kod periodiznih lrontrola 'merit i s trujom visolce ~Eestanosti .

A : s l l . ~ ~ j n i udal. atmoslerslcog pra- tnjenda

B:' naizmenifna stl-uja visolce ufestanosti

S1. 2.14.- Poretlenje s t rujnog udara atmosferskog pra in jen ja sn naizlnelliilnolll strujoni visolte uEestanosti

Uzemllenje. I1 deo: Merenje _. 2.30, 2.31. 0 rnerafima. MeraPi po metodi s t ru le i napona 169

.

2.31. Merai.i po metodi merenja struje i napona

rasprostiran ja uzemljivac'a

smerne s t ~ u j e lcoju pomoCu mehanielrog pretvaraira : n i istoj osi pretvaramo u naizmeniEnu. Svi ti pretvaraEi s u nezavjsni od tudih izvora mapajanja, takjo da mogu da se upotrebe bilo gd,e n.a terenu.

tati brzinom od 2 do 3 obrtaja u selrundi. Visolrofrelcventni meraei eine posebnu grupu. ~ o t j e b n u s t ruju

visolre urestanosti daje e1elrt;ronski oscilator. Za njegovb delovanje, kao i za delovanje ,nultog indikatora sa m a g i h i m cskoim, pOtrebni napon grejanj.a i anodni napon daj,u odgovarajuCe baterije, za koje se 0bifn.o predvida u kufiBtu merara potreban prostor.

Nulti indikatoni s u .potrebani kod svih nult ih meto'da za me-

.... smerni galvanometar gnatno osetljiviji od sluSalica, a bz to i PO-

3. 2.15 - Serna meraEa ,,MeggerW - godniji zs .rad jer pomoCu poloiaja skazaljke moiemo lakSe odrediti

ravnoteiu negoli pomoCu zvuka, t o n0vij.i tipovi merafa Amaju u A: j s p i t ~ v a n ~ u z e m l j i v a ~ T: kalein oblilcu slova T, sa s t ruj- NS:polovi l rainog lnagneta

B: pomoCni uzemljivaC veCini s1utajev.a jednosmerne galvanornetre za nulte ,indilcartore; C : sonda M: mehanlflci usmeraC 1

rasmeraE Rv: predotpor P,P,: n a p o n s l ; ~ siezalilce 1nel'al.a

C,C,: s t ru jne stezaljlte m e r a t e

170 Uzeml jen~e . 11 deo: Merenje -- -- -

grupu Icsntakta za njeno .prelridanje i usmeravanje, Na taj naEin genepator proizvodi jednosmernu struju k o j a tefe ,kro< st 'rujne na- voje n ~ e ~ n o g instrume,nta, a zatim preko ,prelridaEa koli je pretvs- raju u naizmeniifnu. Ova s t ru ja , dalje, teEe preko ispi'tivanog uzemljivafa lrroz zemlju do pomo6nog uzemljivaEa, a odatle preko gornje grupe kontalcta, .Icoj:i je ,pretvaraju LI jednosme$nu, nazad L I

generator. Naponski kalem pr,iltljufen je preko donje'; gru.pe kon- talrta za usmeravanje na. uzemljivar koji merimo i na . sondu C. i\Ta red sa naponslr~im .kalemom vezan je ]predotpor R v Eiji je otpor taka izabran da se pri uobifajenim wtporima sonde .ofitav.anje vrSi !la skali sa tafnoSCu od + 2OIo. .

MeraE ftija je 8ema data na sl,ici 2.15, ima 4 stkzaljlte, dve strujne CI i C2 i dve naponske PI i Pi. Pr i uobifajen~im merenjima o\por,a, stezaljke Cl i PI kloje vezu jem,~ .na lispitivani uiemljiva? A, spojene su, dok za merenje specifiEnog otpora. tla treba bu vezu odstranili. MeraEi tog 'tipa (Series 1) imaju 4 merna podruf ja ( 0 . . . 1, 0 . . . l o , 0 . . . 100, 0 . . . 1000 _C)) i pomobu njih jje mogutno na dovoljno tafan naEin meriti i otipare reda 0 , l ( 2 . Skala ovih merafa je pradctifn,o'linaarna.

Fabrika takode izraduje i manji tip merafa (Series 2 i1.i Nleg) ltoji nema anaponske stezaljlre .posebno izvedene, podto j i jedan lrraj lcalema vet LI samom meraEu :prilcljuEen .na s t ru jnu steza1j;ku Ci (koja je na merafu ,oznafena sa CIPI). Ovi merafi sb s jednim ~ner.,nim podrufjem 0 . . . 50 I1 il.i s.a dva merna p o d r u ~ j b 0 . . . 20 !L i 0 . . . 20011. Njihova skala je logaritamska.

LultajuCe struje ne utiEu na merenje .otpora navedbnim meto- dama, po4to svaka struja mora da prode kroz mehanifki p r e h a r a f . h k o je lu ta ju ta struja jedn~smenn~a, m e h a n i ~ k i pretvarab, koga ripi donja grupa kontalcta, pretvara je u,.naizmeniEnu, koja ne m ~ i e da utife na otlclon mer.nog ,instruments jer je njena srednia vrednost ravna nu!i. Ulcolilto je lu ta ju ta s t ru j a naizn~eniEna, meqanicki pre- tvaraE moie , doduSe, da je pretvori u jed.nosmernu ($ulsirajuCu), ali sammo onda kada je broj obrtaja pretvaraEa u sekuindi jednali ~~Eestanost i naizmeniEne lu ta ju te struje i kada se trenutdli prol:,ska slruje ltrpz nul tu vrednost poklapa s trenutkom projaslra Eetki s jedne polutlce valjka ,pre,tvasaEa na drugu. Takva Fodudsrnost je vrlo r n a l , ~ verovalna, a ako s e 'i pojavi, moiemo je izbeti poveta- rijem ili sn1,anjenjem broja obrtaja pretvarsEa od,nosno i-uEnog generatora. TLI podudarnost moiemo opaziti alco se jave oscilacije skazaljke.

2.32. MeraEl po Wiecher tovoj rnetodl 171

Fostojanje lutajubih s t ru ja poznabemo po tome Sto merni instrume~nti pokazu j !~ o,tklon Eim sma ga ,pri.kljufili, iako generator jo8 nismo pofelli da vrtimo. Mrada lu ta ju te s t ru je kao Sto srno to upoznali ne utifu na ,nlerni rezultat, Eim poEnemo generator da :. . vrtimo norma1:nom brzinorn m o m m a t od lutajuCe s t ru je nestaje.

FoSto ltod ovih meraEa kroz sondu teEe s t ru ja (iako mala) naponskog kola, to suviSe veli.lri otpor sonde moie da utiEe na merni rezultat. Zbog toga njen otpor treba d a bude Sto manji. Otpor sonde odredujemo na taj naEin Sto sondu pr;lkljuEujemo .na stezaljke is~pi- tivanog uzemljivai.a, a ispitivaai uzemljivaf upotrebimo kao sondu.

Opisani meraEi se u.potrebljavaju i ltao ommetri. U tom slueaju i stezalj,lre C2 i P2 medusobno povezujemo, a zatim otpor koga ielimo da merimo pr:i.kljuEujemo izmedu oba para stezaljlci CI i PI i Cc i Pz. Talro m.oZemu, da kontroliSemo, n a primer, provodnikc koji povezuju uzemljenje potro5aE.a sa uzemljivafem.

MeraE ))Terrornet(( radi na istom principu kao i mersf ))Meg- gercc i isto talco ima ,kvocijentni instrument. I<od ovog meraEa, ispitivani uzemljiva? prikljuEujemo na stezaljku, naznafenu s a L , sondu na stezaljku 1, a pomobni uzemljivaf na stezaljku 2. MeraE ima jedno memo podruEje i to 0 . . . 100 ( 1 .

2.31.3. M e r a E f i r r n e ~ O L I Z ~ ~ ( S S S R )

Na jstom principu kao i meraE sMeggercc rade i merafi koje izraduje Otraslevaja laboratorija za merenje (OLIZ). Oni imaju t r i mernfa po;d,ruEja 0 . . . 3. 0 . . . 30 i 0 . . . 300 0.

,2.32. Merari prema Wiecherrtovoj metodi

2.33.1. M e r a f f i r m e E l e k t r o t e c h n i s c h e s L a b , o r a t o r i u m ( Z a p . N e m a L k a )

MeraEi f irme Elek,trotechnisches Laboratorisurn imaju ltao izvor naizmenikne struje vibrator koji pretvara jednosmernu struju

172 Uzemljenje I1 deo: Merenle ----.- - - - - - - - -- - - -- . -

diepne baterije 4.5 V u n a i z m e n i ~ n u struju ufestanosti (SO 400 Hz. Za .nulti indikator upot'rebljene su slu5alice.

PoSto mer.af rad.i po Wiechertovoj 'metodi (sl. 2.16') potre.bna su dva merenja. Uredaj je napravljen tak,o da prelclopga nije potrebna, jer se to postiie na t a j naEin Sto s e sluSalice p & ~ u8kljuEe LI jedan par sltezaljlri a zatim u drugi. Pr,i prv.om merenju sluSalicc su u poloiaju a. Obrtanjem dugmeta na promenljivom otporu most se dovedc u ravnoteiu. Kada zvulc u rsluSalicama nestane most je u rav:noteii i tada se na skali ofi tava vrednost a. Na lsti .naEin se do- vodi most u ravnoteiu kada s u sluSalice u polozaju b , pa se i do- bija rezultat b. Na osnovu obe oEitane vrednosti dobijamo t r a i en i otpor pomobu formule

Medutim, rezultat dobijamo jo: b r i e ako upotrebimo nomogram lcoji je priloien uz meraf .

P r i merenju otpora uzemljivara, stezaljku X veiemo sa ispiti- vanim uzemljivaEem, stezaljlru Y sa pomoEnim uzemljivaEem, a stezaljku Z sa sondom. Ako, medutim, hobemo da merimo omslci otpor, onda mereni otpor prilrljuEujemo izmedu stezaljke X i Y, a sluSalice stavlmo u poloiaj a

Merno podruEje mosta je 0 , l . . . 500 f2.

A : ispitivani uzemliivat B: pomoCni uzemljivat C: sonda X, Y, Z: stezaljke inerafa a : prvi poloZaj sluSnlica b: drugi poloZaJ slubalica Rv: predotpor 1 Rat: diepna baterlja 4.5 V Br: vibrator

SI. 2.16 - Sema nleraEn ,,Elektrotccllnisches Lnboratorium":

2.32.2. U p o t r e b a m o s t a P o n t a v i - W h e a t s t o n e f i r m e H a r t m a n n & B r a u n ( Z a p . N e m a E l r a )

z a m e r e n j e o t p o r a u z e m l j i v a E a I

PriruEni most aa merenje otpora kao Bto je, na primer, Pon- tavi-Wheatstone, moie da se upo.tre.bi za merenje otpora uzemlji- vaEa po Wiechertovoj metodi ulcoliko imamo dopunslci uredaj lroji je potreban za merenje o.tpora pri na.izmeniEnoj struji . Ta.kav do- datnt uredaj isporuEuje fabrika, po porudibi,ni, zajed,no s mostom, a u ~njemu s e po-red vibratora nalazi i ,prostor za d iepnu bateriju.

Prilikom prvog merenj.a otpora uzemlj.ivaEa most prilrljufu- jemo n a naf in ka8ko to prikazuje slika 2.17 a. Vib,rator B, poveiemo s lev.om stezaljkom X n a Boju prilrljuEimo i ispitivani uzemljiva? A. Pomofni uzemljivaE prikljuEujemo na desnu stezaljlcu X, a sondu preko sluSal.ica na levu stezaljku T. Dugme na promenljivom otporu mosta o.kreCem'o' zatim sve dotle dolc zvuk u sluSalicama ne prestane i tada oEitarno na 6kali vrednost a, za odredeni poloiaj preklopke pod.ruEja Bt.

A': lsoltlvani uzemljivat 8 : ~ o m o C n i uzemljivat R r : vibrator r. r sluSalice T: stezaljke za sluSalice

x: stezaljke mosta G: to dugme merenje za galvanoinetar se ne upotre- (za

bljava) B, : prekloplca u prvom polo-'

f a j u Bz: 1)reklopka u drugom polo-

Zaju a ,: oti tanje prvog merenja a ,: oti tanje drugof merenja

I Sl. 2.17 - PrilclJuElvanje meraEa ,,Pontavi - Wheatstone"

'uzemljenje . I1 deo: Meren je

1 S1. 2 10 - Nomogra~n za odredlvanje otpora uzemljivata pr i meren ju m o s t o ~ n ,,Pontavl - Wheatstone"

a 1 : oEltanie prvog rnerenja K,, K,: lcoeflcljenti ~z obrhsca 2.33 ,. o f l t a n ~ e drugog merenla

I

2.33. Merat i po Stosselovoj metodi 175

P r i drugom merenju (sl. 2.17 b) d~rugu stezaljku sbuSalici prikljufujemo umesto na sondu, na desnu stezaljku T. Icada most do- v e d e k o u stanje ravnoteie dobijamo n.a skali mosta za odredeni poloiaj preklopke Be vrednost ae. (Kao Bto vidimo red merenja. je' obrnut u porede.nju s razla,ga.njem priacipijelne Seme 2.22.2).

Otpor uzemljivafa odredujemo pomoku obrasca

D,a lsismo izhegli rafunanje, moiemto se -posluiiti nomogramom na slici 2.18 koji nam omogukava odredivanje otpora uzemljivaEa sa pribliino k G O / o taenosti, dok s e raEunskim putem postiie taf- nost od pribliino 2 4 O / o .

Nomogram koristimo .na sledeti naEin. Ofitane vrednosti U I i a? poveiemto pravom, posle fega moiemo odmah da odredimo vrednosti Ki i Ke. Te dve vrednosti pomnoiimo koeficijentima BI i B. i dobijena suma nam daje mereni rezultat.

prilikom 1toriSfenja mosta treba obratiti pa in ju i na to da se za vreme merenja n e pritiska dugme G u gornjem desnom uglu, Eime bi inafe ukljufili u strujno ,kolo jednosmenni galvanometar.

Icako ovaj nafin merenja ne p ru ia taEnost lsoju daju meraEi, za merenje otpora uzemljivafa upotrebljavamo ga same onda kada nemamo na raepolaganju posebni meraf otpora uzemlj.ivaEa.

2.33. MeraEi pci Stosselovoj metod'i

2.33.1. M e r a E f i r m e N , o r m a ( A u s t r i j a )

MeraE f i rme Norma radi prema ne9to modifikovanoj Stosselo- voj metodi, slika 2.19. MeraE ima ugraden ruEni generator naizme- niEne struje. Z a nulti indikator upotrebljen je galvanometar sa obrtnim kalemom. Zato se na istom vratilu s generatorom .nalazi rotirajuki mehanieki usmeraE U, koji usmerava naizmenienu struju, 11 dijagonalno~ graai mosta i na t a j naein omogukava primenu ose- tljivog galvanometra sa obrtnim kalemom. Galvanometar je prl-

176 2.34. MeraEl po kompenzacionoj metodi , 177 Uzelnljenje. I1 deo: Merenje - -- - .

. i, ! r

!I

toga, merenje obavljamo na olpisani naEin, pa u poloiaju preltlopke 1 podesimo most, a zatlm u poloiaju 2 oEitamo rezultat na skali otpora R.

Fabrilta izraduje melrafe u dve izvedbe Prva lma trl pod- ruEja 0 . . . 10, 0 . . 100 i 0 . . . 1000 (1, a druga dva podruEja 0 . . . 2 5 i 0 . . .250 ( 1 .

kljuEen preko transformatora T kako bi s e odstranio uticaj jedno- smernih IutajuCih struja. To se Eini, ltao i kod merata ))Megger/c, rotirajuCom mehanitkom usmerafom.

A: ispitivani uzelni j iva~ B: pomoCni uzeml'jivab C : sonda El, H,, H 1 : stezai jke me-

raEa ' P: prelcloplca sa p01oZajlma

1 i 2.

2.34. Merenje po kompenzaciolloj metodi

2.34.1. M e r a E f i r . m e S i e m e n s & H a l s l r e ( Z a p . N e m a E , k a )

Gen: rufni generator naiz- menlEne struje

U: mehaniEicl usmeraf na osi generatora Gen

G: nultz indllcator (galvanometar)

T: transformator R: otpor poredenja sa ska-

lom R , : Promenljivi otpor a I b : o t p o ~ l

Siemensovi meraEi otpora uzemljivaEa rade po Behrendovoj metodi. Imaju ugraden sbrujni generator koji napaja mern,o strujno kolo. Za,nul t i ugraden sbrujni generator :koji napaj.a merno strujno kolo. Za nulti instrument novije izrade upotrebljen je jeclnosmerni galvanon~etar , zbog Eega se na istoj osi s generatorom nalazi lton- taktna usme,rafa. K,od sta.rij;ih modela upotreblj.avan je ,specijalni fer0dinamifk.i nult i i n shument takp da usmeraEa nije bila potrebna.

sl. 2.19 - Selna merata- firme ,,Norma31

Prilikom merenja otpora uzemljivaea t im mostom, najpre postavimo mernu 'preltloplru P u poloiaj l - podeiavanje; 4 zatiin obrCemo generator i podeSavamo ;otpor Ri, grubom i finom fegula- cijom, sve doltle doir galvanometar a e pokaie nul t i otltloni Posle toga, preltloplcu prebacimo u polmoiaj 2 - merenje, i menjamg otpor otpora za poredenje sve dotle dok most opct ne dovedemo ~ i s t a n j e ravnoteie, Icada galvanometar .polcaie n d t i otklon, oEitamoj rezultat na slcali otposra R, uzim.ajuCi pri tom u obzi,r izabrano Imerno podrufje na prelrloplci podruEja.

Ulroliko ielimo da meraE prokontml.iSerno, ,o,nda p o m o ~ b pre- 1tidaEa ))kontrolacc prikljufimo kontrolni otpor od 10 odnosno 20 !1 (zavisno od izvedbe) i ponovimo merenje na veC opisani naEjn. P r i tome, na slcali otpora R moramo da dobijemo otpor lcont~ol.nog otpora.

I

M e ~ a t .moiemo da upotrebimo .i z a merenje drugill vrsta: olipo- ,

ra. U tom sl!ufaju, obpor .koj.i merimo treba da pri1cljuEim.o i jmedu stezaljke E ))ispitivani uzemljivafa i stezaljlci 1-12 i H I , za pomoCni uzemljivaE i sondu koje prethodno medusobn;~ poveiemo. i Posle

8: p6moi.ni uzeml j iva~ C : sonda C,, C,: stpujne stezaljke

mersf n PI, 9: naponske stezalj-

k~ ineralia T: transformator >en: ruEni generator na-

izmenifne struie

na osl generatora G: nulti indikator (gal- .-

vanometar.) P: prelcloplra za razna

podtruf ja t S1. 2.20 - Sema meraEa firme ,,Siemens & 911alsl;ev

I78 Uzemljenje. I1 deo: Merenjc ---

A

MeraE pri,kazan na slici 2.20 irna Eetiri p i k l j u ~ n e stezaljlte tako da njime moiemo d a merimo pored o\po'ra rasprostiranja uze- mljivaEa i specifiEni .otpor zemlje. P r i merenju ofpora juzeinljiva~a k,ratko spojimo stezaljke Ct i PI. P,ostoji .i model sa ir i stezaljke k,od ,koga je to spajanje izvedeno vek u samom meraEu.

ICod novijih modela meraEa merna podlruEja moie 'ho d.a pre- bacujemo (prema slici 2.20) na taj nafin. Sto .paralelno s mernim otporom priltljuEujemo paralelne -ot,pore. To se lrod staxijih mo.dela postizalo tramformatorom sa otcepima.

Kod obirnih modela merna podruEja su 0 . . . 10,; 0 . . . 100 i 0 . . . 1000 .1!. Postoje i specijalni modeli sa podrurjima 0 . /. . 1, 0 . . . 10 i 0 . . . 100 .L2 Sto omogukuje merenje s dovoljnom taEn.os!,ku i pr i otporu uzemljivaEa (ispod 0;l C!.,

Stto se tiEe uticaja lutajukih struja, treba navesti. ida ih zbog delovanja kontaktnih usmerafa odstranjujemo na sliEaq naEin kao i lrod merara . ))Meggercc (vidi poglavlje 2.31.1).

Navedene meraEe moiemo da upot,rebljavarno i za merenje pbiEnih otpora. U tom sluEaju treba povezati stezaljke Ci; i P I (uko- li'ko nisu poveza,ne vek u samom meraEu) i stezaljke CB j P2, a mereni otpor prikljcri t i na par.ove stezaljki CIPI i CzPn. :

I . ,

A : ispitivani uiemljivaE fi . pomoCni uzemljivaE C: sonda S: prelcidaf Bat: d.iepna hateriia Br: ylbl.ator

- T, : naponski transforrnatol. T,: Strujnl trankformator

sa izvodlmai P: prelclopka, za razna po-

drufja i

T: slugalice :

I

1 i

S1. 2.21 - Sema meraEa firmc ,,Siemens R: IIalslte'> ! (izvedba za slabu struju)

1 2.34. MeraEi po lcompenzacionoj metodi

Sem navedenih meraEa s ruEnim generatorom i galvanometrom lcao nultim instsument'om, f irma Siemens & Halske je izractivala i jednostavnije meraEe, lroji su pre svega namenjeni merenju otpora uzemlji.vaEa u urectajima slabe s t ru je (slklra 2.21). Ovaj meraE irna umesto ruEnog generatora vibrator lroji se napaja preko diepne baterije. Dobijena pulsirajuka s t ru ja transformige se u transforma- toru tako da na sekundarnoj s t rani dobijamo naizmeniEnu s t ru ju zahtevanog napona. ~ t r u j n i transformator T2 ima dva otcepa, a t ime

' i t r i odcosa preobraiaja 0 , l ; 1 i 5 te usled toga ovaj meraE ima tr i merna podrurja i to 0 . . . 3 , 0 . . . 30 i 0 . . . 150 I). Kao nulti indi-

. katar sluii sluialica.

1 2.34.2. M e r a E f i r m e C. P. G o e ~ r z ( A , u s t r i j a )

Ovaj meraE, koji is~to tako radi po Behrendov,oj metodi, ima ugraden ruEni generator naizmenitne s t ru je uEestanosti 300 I-Iz, a lrao nulti instrumen't, jednosmerni galvanometar. Za usmeravanle naizmeni6,ne s t ru je za nulti instrument je upotreblj&na poluprovod- niElra usmerafa vezana .na poseban naEin sa spoljnim upravljanjem (vidi sl. 2.22!) koja omogubuje zamenu uobirajene lrontalrtne sigur- nij.om pc11uprovodniEko.m usmeraEom. Specijalnim spojem i spolj- njim upravljanjem pomotu odgovarajukeg namotaja LI genemtoru, omoguCeno je ipalr da s e islroristi ~puna osetljivost koju ima galvanometar za jednosmer.nu struju. Potenciometar r je predvicten za postizanje simetrije usmeraElte veze, cpoSto zbog starenja i velikih temperaturnih promena elektriEna nula moie da se pomakne.

Merenje ovim meraEe.m obav l j a se na isti naPin kao i u sluraju opisanom u poglavlju 2.34.1. Kada 0brtanje.m dugmeta na otporu za poredenje P postignemo nulti otlrlan galvonometra, oEitamo n a skali 'vrednost i odredimo otpor s obzirom na poloiaj preklopke za merna podruEja.

MeraE ima Eetiri stezaljke tako da je omogukeno i merenje spe- cifiEnog o.tpora tla. Za lplromenu mernog podruEja s t ru jn i transformator ima na pri.marnoj strani atri otcepa talro d a s u merna podrurja meraEa 0 . . . 5 , 0 . . .So, 0.. ,500 i 0 . . .5000 U. Ovaj se meraE, kao i drugi, upotrebljava i za .merenje obiEnih otpora. Ali, on irna ug- radene i predotpore tako d a moie da se upobrebi i za merenje jednosmernog napona do 300 V, a naizmeniEnih do 600 V.

180 Uzemljenje. 11 deo: Merenle --- - -- - - - -

C: sonda I, 1 I,: struine stezaljlte

meraEa Gen: ruEni geherator nalz-

meniEne s truie T : s t rujni traiisformator s a

izvodima za razna po- druEja

U: polur?rovodniElia usme-

2 r : potenclometar ra ra za simc- trisanje usderaEe

m G: nulti i n d i ~ a t o r (galv:.nometar.) - .

P: otpor pored'enja 6

SI. 2 22 - Sema meraEa filmic ,,C. F. Goerr"

234 .3 M e r a E ) ) G e o h m a f i r m e G o s s e n ( Z a p . N e m a f k a )

Meraf nGeohmc~ ima za izvor naizmeniEne s t ru je vibrator koji se napaj~l. iz diepne baterije. Vibrator ima. duple konrtakte tako d a jedan ltontaktni Elan radi u smislu rasmeravanja, a d r u d LI smislu. usmnravanja. Stoga, za nulti instrument moie da se primeni jednosmerni galvan~ometar. Nullti instrumeat je od lutajufih Qtruja za- Stifen lrondenzatorom u galvan~ometarsltom kolu (vidi sliku 2.23!) iako vef i sama Itontalrtna usmeraEa spreEava uticaj jeddosmernih struja nfl. merenje. NaizmeniEne IutajuCe struje pralttifnojisto talro, ne mogu da utifu a a merenje zbog sinhronog rada lcontakt'ne usme- rafe, ltoja usmerava samo onu naizmenibnu sbruju koja iima istu ufestanost i fazu. Pored toga, utzstanost naizmeniene sti:uje k o j u claje vibrat0.r nalazi se izvan podrufja uobitajenih tehniElti1~ ufe- sianosti. Ultolilco hi ufestanost lutajutih s t ru ja bila samo ineznatno

I::

2.34. Merafi po , ltompenzacionoj metocli -- - - .

181 I --- I

I A : Ispitivani uzemljivaf B: ~ o r n o t n ~ uzernliivaf 1 Y 1 - C: ionda E l , HE: strujne steraljlte

meraca . EL, S: naponslce stezaljke

mcraEa St: prekidaE Bat: diepna baterija 4.5 V Br : vibrator T, : naponski transformator T,: strujni transformator

sa izvodima za razna podruf ja

P: preklopka za razna po- druEja

G: nulti inrllkalor (galvanometar)

S1.,2.23 - Sema meraEa ,,Geohm" firme ,,GossenM

u blizi,ni ufestanosti merne s t ru je , onda bi posle postiza.nja ravno- te ie sleazaljka gelvanome.tra pofela da osciluje oko nulte tafke. Ako su otkloni na obema sbranama podjednako veliki, izvrSeno merenje je .dovoljno taEno.

Meraf ima Eetiri stezaljke tako da moie da se ~ ~ p o t r e b i i za' merenje specifiEnog otpora tla. P r i normalnom merenju otpora uzemljenja stezaljke Et i E2 poveiemo medusobno, a zatim na njih prikljufujemo ispitivani uzemljivaf. Pri merenju obiEnih atpora poveiemo i stezaljlce S ,i HE, a zatinl prikljuEimo izmedu oba para stezaljlri otpor Eiju vrednost iel imo da izmerimo.

Radi proSirenja memog podruEja meraf ima na strujnom trans-. formatoru otcepe. Mema .podruEja su 0.. . 5, 0.. . 50 i 0.. .500 nC1.

2.34.4. M e r a E f i r m e C h a u v i n A r n o u x ( F r a n c u s k a )

MeraE ima ugraden rufni generator koji daje naizmenitnu struju 11Eestanos:i 150 Hz. Generator ima regulator brzi.ne talro cia njegov broj okretaja n e zavisi, za odredeno podrufje, od broja oltru-

184 Uzemljenje. n deo: ~ e r e n j e . 2.36. Ostali tipovi mera6a otpora uzernljlvafa

MeraE ima pet mernih podruEja i to: 0 . . . 2 , 0 . . . 10, 0 . . . 100, 0 . . . 1000 i 0 . . . I 0 000 9. Skala mernog instrumenta ima duiinu oko 70 cm i kod tipa sa tri stezaljke je pribliino logaritamska, a kod tipa sa Eetiri stezaljke (tip JTs).l inearna.

R: mernl otpor Maksimalno doivoljeni otpor ,pomoCnog uzemljiivaEa' zavisi od R ;: predotpor mernog podruEja. Za najniie merno podruEje ovaj ne 3me da bude

veCi od 5 0 . . .200 R, a za najviSe se dozvoljava vrednost i do .nekoliko hiljada pa Eak i deset hiljada oma. Otpor sonde nema xiicaja na mereni rezultat, pa vbog toga i on moie da bude vrlo velikl.

2.36. Ostali tipovi meraEa otpora uzemIjivaEa

2.36.1. I - n s t r w m e n t z a k o n t r o l u u z e m l j e n j a ))I s .k r aa

ILako za merenje tim meraEem sonda i po.moCni uzemljivaE nisu potrebni, to je on neobiEno pogodan, na primer, za kontrolna merenja pojedinih uzemljenih aparata i mabina u fabr ikan~a. MeraE prikljuEujemo ta<ko Sto krajnju levu stezaljku (sl. 2.25) veiemo nelru od'faza (vidi ,sl;iku 2.12!), a krajnju desnu stezaljku za kuCi5tc uzemljenog potroSaEa, na primer, motora. Merni instrument' Ce n a k dati neki otklon koji Ce biti u zavisnosti od napona prema ze-

znak na slrali (oznaEen slovom I<). Zatim u poloiaju prekloplre M ~Eitamo iznos otpora na skali mernog instrumenta koji j$ direktr~o izbaidaren u omima. Pr i odredivanju v.red,nostli oEitavanja treba svalca.ko uzeti u obzir i poloiaj prekloplre u podruEju S. I R,

186 Uzemljenje. I1 deo: Merenje

mlji. Zatim promenljivim otpornikom R, podesimo otklon slcazaljlce n a vrednost 0 , pritisnemo n a dugme T (pritisak sme $a t ra je naj- viSe tr i selcunde, poSto otpornik R nije dimenzionisan, za du ie op- terefenje) i o6itamo na skali instrumenta otpor uzemljenja.

Pored otporne skale, oznaEene u omima, data je i skala s na- zivnim vrednostima osiguraEa u faznom provodnilcu koje se dozvo- l javaju lcod pojedinih ot,pora uzemljenja kao malcsimalne. Vrednosti se odreduju pomofu obrasca.

odnosno

gde je

RZ = otpor uzomljenja, U f = fazni napon i 10 = nazivna struja osigurafa.

MeraE moie da se upotrebljava i kao voltmetar za 'naLzmeniEni napon 125 i 250 V za Sta su predvlidene sredlnje dve stedaljlce.

2.4. M e r e n j e n tpora pojedinih v r s t a uzem1jivaEa

2.41. Merenje otpora dubinskih uzemlj ivak ; Za merenje otpora dubinskih uzemljivaEa upotrebljavamo go-

tovo islcljuEivo fabriEke meraEe koji su svi talco izradeni da s u Sto pogodniji za terenslci rad i da omogufuju Sto briei merenje. 5 njihova merna podruEja su tako izabrana da obuhvataju celo po- druEje otpora dubinskih uzemljivara. U pogledu rastojanja do sonde odnosno do pomoknog uzemljivara, moramo da se dr6imo taElce 2.12.

P o 3 0 s e povrsina zatvaranja proteie manje-viSe podjednalco na sve s t rane olco uzemljivaEa, pralctiEno je svejedno u kojem femo pravcu od uzemljivata da postavimo sondu i pomofni uzemljiva?.

2.42. nlerenje atpora trakastih uzemljivaEa ,

I za merenje tralcastih uzemljivaEa upotrebljavamo gotovo is- 1cljuEivo fabriEke merafe, tako da u tom pogledu nema ,niEeg naro- Elto novog. Treba samo upozoriti n a to da kod trakastih yzemljivaEa nije svejedno u kom smeru postavljamo sondu i pomofni uzemlji-

2 .41 , 2.42. Merenje otpora dubinskih i trakastih uzemljiva5a 187 -.

vaE. Poznato je, naime (vidi [2.33]), da je naponski levalc trakastih uzemljivaEa izduien, usled Eega je i povrSina zatvaianja izduiena. S t o g a t r e b a pr i merenju otpora tralcastih uzemljivafa sondu i pomofni uzemljivai: ~ o s t a v i t i pod pravim uglom na pravac uzemlji- iraEa ili pak . u suprotnom .smeru od. uzemljivaEa.

U sluEaju da poloia,j tra.kastog uzemljivaEa nije poznat ili .da ga samo pretpostavljamo, onda treba izv~zmiti dva merenja u dva razliEita smera pomerena za 18OQ, ;I zatirri uzeti u obzir veCi rezul tat.

2.43. ~ e r e n j e ' btpora veCih povrSinslrih u z e m l j i v a ~ a

Merenje vefih povrSinslcih uzemljivaEa, lcakve sreCemo u elek- t ranama, transformatorskim i distrlhutivninl stanicama (naroEito u sluEajevin~a lcada je zvezdiSte direktn'o uzemljeno), predstavlja poseban problem. Prvo, otpori vekih povr5inskih uzemljivafa vrlo su mali i iznose jedva nelcoliiko desetnina ili Eak nekolilco s t o t n i n ~ oma, a drugo, povriine zatvaranja s u vrlo velilce. Talco, na primer, lcod srednje velilcog povrSinslcog uzemljivaEa Eije diinenzije iznose 200 X 300 m a srednji preEnilc D 275 m, sondu treba postavit na rastojanju od ba r 1,4 lc-m lralco bii bila na udaljenosti lcoja je bar p e t ,o s t r u lc o veCa od preEni1;a povrSine lcoju obuhvata uze- mljivaE.

P r i merenju ot,pora tako velilcih uzemljivafa, faibriEki nleradi ne mogu da zadovolje, jer veiina od njih i.ma na skali ispod 1 U tako mali opseg da je taEno merenje otpora reda veliEine nelcoli!co desetnina ili Eak stotnina oma neizvodljivo. Kada je reE o izuzetno veljkim uzemljivafima, nailazinlo na te5lvo:e i kcd onih meraEa koji su predvideni za merenje tako malih vrednosti otpora. Zato otpore rasprostiranja veflh uzemljivafa meri.mo najEeSfe ponlofu metode merenja struje i napona.

Za merenje 'otpora rasprostiranja vefih povrzinskih uzemlji- vaEa pomoiu metode s t ru je i napo.na koristimo, izmedu rnernog i pomofnog uzemljivafa, s t ru ju od olco 100 A, kalco bi se na uzemlji- vaEu, lcoga merimo, javio pad napona lcoji je prikladan za merenje voltmetrom. Osiin toga, _taka velilca s t ru ja je potrebna i zato d a bismo odstranilii u Sto veCoj mer i uticaj drugih s t ru ja , koje u ta- lcvim postrojenjima mogu da budu veonla intenzivne i Ealc vefe od mernih struja.

,188 Uzemljenje. I1 deo: Merenje

Radi toga, za merenja koristimo odgovarajuke ie l ik i izvor struje napajanja koga biramo s obzirom na uslove preqela. NajviSe. odgovara transformator za napone do pribliino 100 V ba otcepima kojima moie d a se podesi s t ru ja na odgovarajuku vrednost. Ta,kav transformator mora da .bude dovoljno velilci (bar 10 kVA) kak? hi mogao da d i s t ru ju d o oko 100 A. Ultoliko ta.kvim transformatorom ne . ras.polaiemo moiemo s e posluiiti oni,ma koji se u p ~ t r ~ b 1 j a v a J u za mreiu , na primer, od i0/0,4 kV. Ukoliko je napon takvog transformatora veli.ki moiemo u strujno kolo da veiemo na r']ed promenljivi otpor koja mora n a svaki nafin da bude za to odgovar.aju2e dimenzionisan. U tu svrhu m o i e da se upotrebi improvizovan vo- deni otpor.

Pos'to, lcako smo rekli, kod vekih povrSinskih uzemljivafa sondu i pomobni uzemljivaE moramo da ~postavimo vrlo dalekq, to s u potrebne i velike koliEine provodnika vekeg preselca. U ~ e s t o toga, ltao provodnici, izmedu .pomoCnog uzem.ljivaEa i sonde,! koriste se postojeki vodovi nislcog i visokog napona - Sto zavisi od situa.cije na terenu. U taltvom sluEaju je najpogodnije. iskoribti za pomokni uzemljivaE pogonsko uzemljenje susedne trans<ormatorske stanice .koja ,mora da bude dovoljno dimenzionisana da odvodi tako veliku s t ru ju d zemlju. Ukoliko je postojeke uzemljenje $lab0 treba ga do odgovarajuke vrednosti pojaEati, na primer, sa 10Jdo 20 cevi preEnilca 1 cola na medusobnom rastojanju od 3 m. Cevi treba da

A : veliki povrSinslci uzc- rnljivaf lcoga ispitujemo

B : dovod (dalelrovod) Ica pornobnom uzemljivafu

C : dlovod (dalelcovod) Ica sondi

T,, : napojni transformator TI; : strujni transformator

z a ainperinetar U : primarni napon napoJ-

nog transforn~atora R : prornenlji!,i. otl~ol. .

Si. 2.26 - n'h'ellje otpora rasprostiranja veCih povrSlnslcih uzenlljiva~a p o m o h metode merenja struje i napona

2.43. Merenje otpo'ra ve6ih povrslnskih uzemljivara 189

budu tako postavljene d a zajedno Eine viSe ili manje jednostrani mnogougao. Icada, medutim, nemamo na raspolaganju dva voda, ili pak kada dva voda idu paralelno u velikoj blizini, zbog Eega hi medusobni indulctimi uticaj bio velibi, upotrebljavamo za dovod d'o pomobnog uzemljivaEa dalekovod, a za dovod do sonde postavljamo izolovani provodnik s presekom .od olso 4 .mm2. Ako vod d o p6mok- nog uzemljivaEa ima gromobransko uie , treba ga pre .merenja prekinuti u susednoj stanici. Ako to iz bilo kojih razloga nije izvodljivo, treba ga -prekinuti bar na. 10 stubova ispred stanice Eiji uze- mljivaE merimo.

Sema za merenje otpora uzemljivaea n a opisani naEin pri- kazana je na slici 2.26. gde je A povrSinslti uzemljivaE. U sekun- d a r n o ~ n 1tol.u transformatora (memom strujnom k o l u ) nalazi se pr3- menljivi otpor R, -kojim moiemo, (PO potrebi, s t ru ju da podeSavamo na potrelvnu vrednost, alto transformator nema odgovarajukil~ otcepa.

Napon izmedu ispitivanog uzemljivafa i zemlje koja ga okru- 2uje tj. sonde izvan povr5ine zatvaranja, treba ,meriti voltmetrom s velikim unutraSnjim otporom, po moguknosti elektronskim voltmetrom, Eije .memo podruEje treba da bude dovol'jno veliko -(negde izmedu 0,5 i 250 V i vibe stu'pnjeva) mkako bi isti voltmetar mogli da .upotrebimo za merenje napoma dodlra i koraka, kao i za merenje raspodele potencijala. Za meren je je n a j p o g ~ ~ n i j e da elektronski voltm,etar radi na bateri je i d a je izraden tako da moie d a se nosi na ledima ili u torbi.

Da bismo smanjili induktivni uticaj napojnog voda ria dovod d o sonde, treba vod .koji ide do sonde d e stoji pod ,pravim ugloin n e smer voda do pomotnbg uzemljivaEa. Ako to nije izvodljivo, nelta ta j vod bude bqr dovoljno udaljen. Isto tako, taj vod mora da bude na dovoljnom rastojanju od drugih vodova koji idu paralelno.

Ukolilto za dovod do sonde upotrebimo postojebi vod, moiemo za sondu iskoristiti uzemljiva5 jednog od stubova koji nose te vodove. P r i tome, stub'Eiji uzemljivaE upotrebljavamo za sondu mora da bude izolovan od -gromabranskog uie ta .

Otpor uzemljivaEa raEunamo ,pn obrascu 2.04 uz pomok poda- 'taka koji se dobijaju iz merenja n i naEin koji smo vei: opisali. Uko- liko j e lokalna situacija na terenu takva da induktivne uticaje su- sednih vodova i druge struje na v e t opisane nafine nije moguke odstraniti, potrebne s u dopu:nska merenja, koje Cemo izneti prili- lcom obrade merenja raspodele potencijala (poglavlje 2.51).

190 , -

Uzemljenje. I1 deo: Merenje 2.44. Merenje otpora uzemljenja gron~ob~.anskol: uZeta I stubova 191 - - --

, Pr i episanom naEinu inerenja otpora u z e m l j i v a ~ i , treba obratiti paFnju i na to da zbog merenja naponima iznad100 V lnoie

\ doki u pojedinim predelima do visolrih napona dodira lod!nosno Iro- ralca, zbog Eega treba preduzeti sve potrebne mere za'obezbedenje osoblja, tj. treba p re nego Sto se poEne s merenjem izabraniti na podruEjll olco uzemlj iva~a pristup nepozvanim licima. ;

2.44. Merenje otpora uzemljenja grornob;ansltog k e t a i dalelrovodnih stubova

Otpor uzemljenja gromobranslrog uieta na daleko.v:odu merimo na stubu na lcom ieliino da odredimo. otpor u z e m l j e n j a ~ ~ e l o ~ k u ~ n o g gromobranslrog uieta. Kada bi svi stubovi dalelrovoda imali istu vrednost otpora uzemljenja, tada bismo dobili svuda - bsim na po- slednjih 20-30 stubova na kraju voda - istu vredno4t. ~ e d u t i m : otpori uzemljenja ,pojedinih stubova s u razliEiti, tako da' q o g u da se osetno razlilcuju od srednje vrednosti. I

Pri merenju ovih uzemljenja posebnu painju trhba obratiti n a v r l o velilru prostranost uredaja za uzemljenje, lcoji se prbteie od poEetka do kraja dalelrovoda. Stoga nije dovoljno i r i merenju postaviti sondu na 20 m, a pomoEni uzemljivaE na 40 mi ocl dalekovoda. Sondu i pomokni uzemljivai: treba postaviti u smeru pod pravim uglom na dalelcovod na znatno veCem rastojanju. Talco, na. primer, za Eelirno gromobransko uie presclca 95 mnl" za i otpor uzemljivara pojedinog stuba od 10 fi i pri rastojanju izmedtu stubova od 330 m, potencijal na rastojanju od jednog razmalca izmedu stubova pod pravim uglom iznosi 13O/o napona u n e m l j i v a ~ ~ , a na rastojanju od dva razmaka izmedu stuboba bar 9"". ~ k o l i k o je gromobransko uie od alurninijuma, !na pri,mer, preselra 150 h m 2 , struja .

greglce se Siri dalje d u i dalekovodnog uieta, tako d a poiencijal na rastojanju od dva razmaka 'izmedu stubova pod .pra.vimi ulglom na smer dalukovoda iznosi do 33"0 napona uzem.ljivaEa [2.1].

P r i takvim 'merenjima, bike nam, dakle, oteiano da ipostavimo so l~du n? dovoljnom rastojanju od dalekovoda. Stoga vkSimo merenje sa sondom i pomoknim uzemljivarem na manjem bastojanju, a izmerenoj vrednosti treba, s obzirom na vrstu grorriobranskog uieta, dodati jog i neki dodatak.

Ulrolilro se, mezutim, zahteva merenje ctpora uzemljivaEa za svaki stub pojedinaEno onda treba bezu sa ustalim uzemljivaEima tj. vezu sa gro&obranskim uietom na s tubu koga merimo odstra- initi. .a zatim izvrSiti merenje otpora uzemljivaEa na uobitajerii naEin; pri tome i sonda i pomobni uzemljivaE mogu se postaviti na uebiEajenom rastojanju. PreporuEuje se d a se lcod EeliEnih i beton- skih stubova sa betonskim temeljima meri, pored zajednitlrog otpora rasprostiranja stuba s a uzemljivaEem, odvojeno i otpor rasprostiranja uzemljivara, prekidajuki pri tom vezu uzemljivaEa s a slubom.

Prelridanje veze sa gromobranslcim uietom na stubu obiEno je povezano sa teskobama. Zbog toga je za merenje otljora uzemlji- vaEa daleltovodnih stubova mnogo prikladnija metoda [2.9] lroju su nedavno razvili u Italiji i lcoja omoguCava merenju otpora uze- mljivaEa za svaki stub posebno bez potrebe prelcidanja veze sa gromobranslcim uietom. Metoda se zasniva na primeni udarnih talaszi, pr i Eemu je za inclikator upotrebljena lratodna cev.

2.5. Odredivanje raspodele poiencijala olco uzelllljivaZa

Kod veCih povrSinski11 uzemljivaEa koja se primenjuju, na pri- me;,, u transformatorskim stanicama vi~olcona~ponskih mreia sa direktno uzemljenim zvezdistem, treba meriti osim otpora uzemljl- vaEa i potencijal u pojedinim taEkama oko uzemljivaEa i odrediti gde su najopasnija podruEja gde se javlja veoma veliki napor1 k'oraka, lcao i gde treba eventualno .primeniti posebne mere za po- veEanje sigurnosti. Kako se u takvim postrojenjima mogu javiti vrlo velike struje zemljospoja (nekolilco hiljada ampera), koje imajll za posledicu velike napone uzemljivara Ealr i ako su ovi sa malim. otporom, to treba prelcontrolisati ceo teren i okolinu gde su po- stavljeni pojedini delovi uzemljivaea.

' ~ a merenja vri imo uvek sa manjom strujom od struje zemljospoja, tako d a pri merenj'u dobijamo. znatno n i i e napone negoli u sluEaju zemljospoja.

192 UZemljen]e I1 deo Merenje -- ---

250, 251. Raspodela potencijala. Odredlvanle raspodele voltmetrom 193 \ - - --- -

, Zato je sondu teSko postaviti na dovoljlno velikok rastojanju . . . .od dalekovoda da. bismo pri merenju dobili i znatno jniie napone nego Sto je to slufaj pri pojavi struje zemljospoja. ~ t 4 g a treba iz- * ' ,

! merenu vrednost, s obzirom na rarunski dobijenu s t fuju zemljospoja, preraEunati na stvarne vrednosti, pomotu relaciie

I- uz=u,,, - Inr

U : = napon u proizvoljnoj taeci pri struji zernljosp&ja 1 : . Urn = napon u istoj taEc8i za sluEaj merenja strujo~n i 1 m .

! Za praksu je vainiji podatalc koliki je ,n.apon u pojedinim tat-

kama oko uzemljivara u poredenju s naponom uzemljivafa, jer nam te relativne vrednosti daju neposrednu sliku o opasnim podruEjima. Zato rezultate merenja ,naponla u pojedinim tafkama obitno .ne iz- ! r*aiavamo u voltima ve t u procentima napona uzemljivaEa U o :

gde je I

1)o:nr = napon uzemljivaEa za sluEaj struje merenja. [

Ako nam je poznat napon uzernljivaEa pri mernoj s(ruji, merna struja i struja zemljospoja, onda. napon u proizvoljndj tafci :pri s t ruj i zemljospoja odredujemo pomotu formule

2.51. Odredivanje raspodele potencijala voltmetrom

Raspodelu ,potencijala :t okolini uzemljivaEa .najfe&e merirno .voltmetrom, Boga, ukljurujemo prema slici 2.27. U tu svrhu, izmed~i ispitivanog i pomoenog uzemljivara stavimo ,naizmeniEni napon fiju visinu podesimo tako da struja kroz uzemljivar bude talcvog intenziteta da stvori na otporu rasprostiranja ispitivandg uzemljivafa dovoljno veliki pad napona, da bismo ga mogli izrneriti volt- metrorn. Ta struja iznosi obiEno oko 100 A, kao i pr i 4erenj.u otpora uzemljivara, zbog fega to merenje obavljamo mzaje'dno s merenjem otpora ras.prostiranja (poglavlje 2.43).

,

~ 1 . 2.27 - Odredivanje rasyodele potenctjala

A : uzeml~ivaf olto kojeg odredujemo raspodelu potenei jal ;~ B: pornotni l~zemlj ivaf C: sonda koju pomeramo I kojoj odredujemo potencijal UOzm: napon uzemljivata za mernu s t ru lu U , : napon prema zemlji u t a t k i u lcojoj odredujemo po- ! tencijal / . U , , : potencilal u rnerenoj tack1 (= napon izmedu lnerene

J taEl<e i neutralne okoline) 1

Kada smo struju podesili na potrebnu jafinu, onda izmedu I

1 ispitlvanog uzemljivaEa i pojedinih tafaka oko uzemljivafa izme- I

I: rimo nap011 U , , na csnovu Eega moiemo da odredimo

U/,i = Uo:rn -- Uv

odnosno

Urn Uozm - U v . um (%) = . loo= U ozrn Uozrn

Ako sondu postavimo izvan povrSine zatvaranja i merimo napon lzmedu sonde izvan povrSine zatvaranja i sonde koju pomeramo,

194 Uzemllenje. 11 deo: Merenje 2.51. Odredivanje raspodele potencl~ala voltmetrom 195 _ I

ondamoie rno da merimo napon U, i neposredno. ~ e & t i r n , takav 1 naEin merenja je manje podesan jer olbiEno tr.eba sniq!ti rsspored I potencijala samo u blizin,i uzemljivafa. . I

P r i snimanju raspodele potencijala koristimo voltinetar s vrio I

velilcim unutraSnjim otporom, poSto otpor sonde u poredenju sa otporom voltmetra mora, da bude zanemarljivo mali. ~ ( k o pr i takvim merenjima napon treba meriti u velikom broju taeaka, prak- tiEno je neizvodljivo pobiti u sva.koj taEki sondu takb dubolro u I zemlju lrao i to to Einimo pri merenju otpora uznnljivaCa, jer hi r e , posao veoma sporo odvijao.. Stoga, obiEno, samo \?I-h son.de zaba- dam0 u zemlju. Icako je ibog toga otpor sonde vrlo vfli1r.i i nloie I

I : d a dostigne nelroliko hiljada oma, elektronslri ~ l o l t n ~ e t a r postaje

j neophodan. ! Alro u merenju ufestvuju dve osobe, onda se ono lqoiie ulbrzati.

I Tada, naime, dolr se na. jednoj sondi obavlja merenje, d ruga se I pomera na sledete merno mesto. Svakako da su 11 tom l s l u ~ a j u po-

trebne dve sonde, koje s e naizmenirno ukljufuju. 1 Merne taEke treba birat i ~ p o odredenom sisternu ikako bi se

kasnije moglo obaviti ucrtavanje ekvipotencija1,nih kr'iva u plan ! HE: hidr~elelrtrana zemljii-ta, lralco to prilrazuje slimka 2.28. Veoma je poddsno se 1 S : razvodno VOS~J'O-

, pr i merenju raspodele potencijala krekemo od odrede)ne polazne N: naselje I

taEke pravolinijslci u razliEitim smerovima, beleieCi napon izmedu R: reka V : vodovodna cev

uzemljivaEa i sonde u odabranim ,me.rnim ta*ama. j S1. 2 ,28 - Elcv lBo tenc i jn i~~e kr ive vekeg povrsinslrog uzemljivnEa U slrladu s velikim dimenzijama povrGine na kojoji treba meriti raspodelu .potencijala, predvida se i oprema za ekipg koja v r i i i slilce se prema gustini e k ~ i ~ o t e n c i j a l n i h kriva lepo vidi gde su 'merenja. Treba predvideti dovoljnu IcoliEinu izolacionQg brovod-.

glbi napon,slrog levka najveki, ,dakle, gde su n a i o ~ a s n i j a podruEja. nilra, lcoji ,po moguknosti treba da bude na kalemu po.godnoln za K~~~ podruEje Ucrtanog postrojenja izvedena j? vodovodna cev noienje na ledima, tako da za vreme hodanja moie da sk odvija ili

navija. Veoma su podesni oni kalemi koji se uJpotrebljaiaju u voj- ~ i ,lcoja je vezana za uzemljivaE. Prenos potencijala s tim u vezi se

6c.i za telefoniju. U toku prvih 200 m. treba merne taElr4 gusto po- ! J~~~ vidi. ~ k ~ i ~ ~ t e n c i j a ' n e krive ucrtane su U proce'ntualnim vrecl- staviti, na primer, na svalcih 20 metara, do.lr lrasnije zagovoljava i 1 nostima napona uzemljivaEa, lroji je uzet sa 10Oo/o. rastojanje od 50 m . Prema prvoj gruboj oceni lcoju dobijamo na ta j I s l i t no kao i pri rnerenju otpora uzernljivara s velilcim n~el--

i' naEin, treba obaviti merenja i u medusmerovima, koje i ten10 iza-. brati na najopasnijem podrufju. P r i izboru smerova treba obratiti pa in ju na eventualne' metalne vodove, koji prolaze k ro t ppdruEje ,uzemljivaEa (vodovodne cevi, ka,blovi t. sl.) i koji utiEuj u 'velikoj meri na raspored poten~cijala. Za ,br ie odvijanje posla pfeporuEuje se p re poEetka merenja oznaEavanje 'smerova kofevima + taElcama gde be se vrBiti merenje.

. Na slici 2.28. ,prikazane su ekvipotencijalne linije ok-, uzemlji-

vaEa hidroelektrane s pripadajutim razyodnim postroj'ehjem. Iz

nim strujalna me'todi merenja struje i napona, javljaju se pri merenju raspodele potencijala gre ike usled uticaja stranih strujaT k a o i usled indulctivnih uticaja nlerne struje.

koje nastaju usled uticaja s t ranih s t ru ja odstranjujemo, kao s to smo to veC rekli, izborom merne s t ru je od olro 100 A. jelilno i pored toga da utvrdimo uticaj s t ranih s t ru ja , merenje Po- navljamo, a pre toga zamenimo prikljuEke na na.pojnon1 transfor-

matoru talc0 da se obrne velrtor napona za 180°. Ukolilco s" Oba

, .

196 Uzemljenje. I1 deo: Merenje 2.52. Odredlvanje napona i struje dodira i koraka 197- - - ,

U , : stvarni napon U v f : mernl napon U V f r : merni napon u sluPaju zamenjenog drikljutlra U p : napon smetnji

na napojnonl transformator11

Sl. 2.29 - Velrtorski dijagram

napona pralitiEno jednaka, onda s u uticaji stranih struja zanemarljivo mali. Ukoliko se pak naponi razlikuju (U,' + U,"] treba izmeriti joS i napon smetnj.i U,, pri iskljuEenom tra'mformatoru, .a zatim se moie .pomoCu vektorskog dijagrama prema. slici 2;29. od- ,rediti stvarni napon 3,. PoHto uticaji zbog stranih s t fu ja nisu po vremenu konstantni, merenja se moraju obavljati brzo, jedno $a drugim. i

Znatno je teie utvrdivati na,pone smetnji koje nbstaju usled indilktivnih uticaja merne s t ru je I, koji mogu d a budui vrlo veliki,

S1. 2.30 - Odredivanje napona smetnji

A : uzemljivar oko kojeg odredujemo raspored potencijala

8: dovod ka pomoCnom uzemlji- vaEu

C: sonda 11 taEki u kojoj odredil- jemo pol.encija1

U : primami p.apon napolnog tran- siormatora

~n : napojni transforma tor

R: otpor Tk: strujni transfor.~at.oj- '

P: potenciometar ! U , : t rateni napon 1 V: voltmetar koji kod minimal-

nag olltlona pol(:izuje napon . smetnji

ako je dovod sonde paralelan s dovodom do pomoknog uzemljivaca.. U tom sluEaju napon, naime, raste pribli ino u srazmeri sa rastoja- njem izmedu sonde i merenog uzemlj.ivaEa, dok s e u isto vreme. na,pon pribliiava krajnjoj vrednosti i na velikom rastojallju samo:. polako poveCava. Napon smetnji tada najjednostavnije odstranju- jenio lto'mpenzacijskom metodom (2.25), na primer, prema slici 2.30.. Metoda se zasniva na pretpostavci da je otpor rasprostiranja u2e.r rnljivaEa najveki,m delom omskog karaktera. Zbog toga je pad na-. pona na njemu u fazi sa strujom, dok je zbog merne s t ru je u do- vodu do sonde indukovani napon: zaokrenut za 90"o. Zato, za mi-. nimalni otklon voltmetra, V dobijamo na potenciometru P traBeni napon U , dok voltmetar tada polrazuje napon smetnji ,Up .

Kako kod veCih uzemIj.ivaEa treba meriti raspored po tenc i j a l~ i ,na vekim rastojanjima od uzemljivafa, valja predvideti i naEirl sporaaumevanja izmedu Elanova ekipe koja vrSi merenje. Praltsa. je polc.azala d a s u u tu svrhu najpogodniji indu.ktorski lelefonl.

2.52. Odredivanje napona i s t ruje dodira i napona i struje koraka

P o 3 0 smo u celom podruEju povrSine zatvaranja nacrtali na-- pon tla, a n a planu zernljiSta uneli pripadajuhe e k ~ i ~ o t e n c i j a l n e . .krive (sl. 2.28), imamo dovoljno preglednu sliku o tome gde mogu napon dodira i napon koraka da dostignu velilru, opasnu vrednost i gde su potrebna dopunska merenja napona dodira odnosno koraka.

Napon dodira U d i napon koraka Uk merimo ponloCu iste metode ltojom i raspodelu potencijala oko uzemljiv.aEa. Izmedu mere-- nog i pomotnog uzemljivaEa stavimo dovoljno veliki naizmenicni. napon kako bi izmedu oba uzem1jivai.a tekla ,dovoljno velilta struja (oko 100 A), a zatim voItmetrom s v ~ l i k i m unutraSnjim otporom (elektronski voltmetar).merimo napone (sl. 2.31). Napoh dodira me- simo izmedu pojedinih metalnih uredaja od.nosno njihovih kuCiSta i tla, obiEno na rsstojanju od 1 m a napon koraka merimo iz.medu- dve taEke i talrode n a rastojanju od 1m. Da ~bi pr i merenju bio omo- ,guCen Sto bolji dodir sa tIom, a da u isto vreme onaj ,koji 'meri bude. zaStiCen od napona ltoralca odnosno dodira, potrebno je koristiti gumene Eizme Eiji s u donovi prevureni bakarnom mreiom? kao i. gumene rukavice, takode prevutene bakarnom mreiom.

198 Uzemljenje. I1 deo: Merenje

4 ;̂.*:.:m.. .CC~..'.C\~.~.'

A: ispitlvani uzelnljivar : I B: dovod ka pomoCnom i!zemljl- va ru G, U: primarni nagon.napojnkg transformatora

T,: napojni ' transformator' ? , I

' I I I ) i : otpor ekvlvalentan : o t ~ o r u fovefjeg tela

U,I: napon dodira UIri napon lcoralca Id: struja dodira J k : struja koralca

Sl. 2.31 - Oclredivallje 11apolla i struje dodira kao 1, napona i s t r i ~ j e ltoralta

P r i merenju na,pon.a dodira i aapona koialta obiend pored me- , r en ja u svalroj taEki napona xna praznocc, vriimo i merenja uz postavljanje, izmectu mernih taEaka paralelno sa vol~metrom, otpora opterekenja Rr lroji zamenjuje otpor ljudskog tela. Otpbr ljudskog tela u raznim uslovima razliEite je vrednosti. Stoga s e nekad ~ ' s v a -

l toj taflti izvrSi vise merenja, stavljajuki paralelno s voltmetrom razliEite otpore opterefenja R2 = 500 a. 1000 Q, 2000 Q, 3000 0, 10 000 Q itd. U vekini sluEajeva zadovoljava samo merenje napona sa paralelnim otporom od 3000 Q koji najviGe odgovara otporu Ijudslcog tela* [2.23, 2.24, 2.251.

Rezultati merenja napona dodira odnosno napoda koralca mnogo su vainiji pri opterekenju, jer aapon na prazno, aarofito' p a zemljiStu ltoje je nasuto Sljakom ili manje viSe sliEnirn izola-

I cioni,m materijalom, ne moie da bude kriterijum na osr(ovu .lcojeg ,

% NemaElci proplsl o zaztitl zahtevaju da unutrasnjl otpor voltmetra pri 111el'enJu napona 1 s truje koraka n e sme blti manji od 3000 Q F2.311.

I

3.53. Merunje prenosnog potencijala 199- --

bi se mogao izvod'iti zakljufalr o opasnim zonama. U pomenutom sloju, naime, javlja se, pri opterekenju sa otporom ljudskog tela, pad ,napona zbag kojeg na Eoveka otpada .manji deo celoku.pnog na.pona.

Istovremeno sa merenjem napona dodira odnosno koraka pri' opterekenju sa Rr , preporuEuje .se i merenje struje dodira odnosno, struje koraka. U tom sm<slu paraletno sa Rc postavljamo miliam- permetar s ,malim unutrainjim otporom. Na osnovu podataka do- bijenih merenj em, odredujemo stvarnu struju dodira odnosno struju koraka iz odnosa merne s t ruje (100 A) i raEunski dobijene struje zernljospoja. za slufaj kvara. Ako smo, n a primer izmerili mernu

. ' struju 100 A, struju dodira 0,92 mA, a raEunski odredena struja jednofaznog ,kratkeg spoja iznosi 3500 A, onda najveka struja kroz ljvdslto telo pri dodiru iznosi

Na taj naEin moiemo odrediti da li je struja dodira odnosno struja 'koraka opasna po ljudski iivot.

Napon dodira i napon lroraka treba meriti na celom ,podruEju transformatorslte stanice, a i na podruEju svih metalnih vodova $koji prolaze ltroz podruEje uzemljivafa, a koji mogu da prenesu ]potencijal izvan njihovog podrufja.

2.53. Merenje prenosnog potencijala

Iako prenosni potencijal metalnih vodova (vodovodnih cevi, kablova itd.) kroz podruEje uzemljivaEa i povrSine zatvaranja mfoie da se odredi raEun.skim putem [2.25, 2.261, ipak treba pomofu me- ,renja izvriiti kontrolru zavrSenih objekata.

Prenosni potencijal obifno. merimo pomoku metode merenja struje i napona na nafin koji smo izneli. Izmedu uzemljivaEa koga merimo i .pom.ofnog uzemljivaEa stavimo naizmeniEni napon kako .bi izmedu- uzemljivaEa te'kla dovoljno jaka struja. Voltmetar pri- kljiEimo izrnedu uzemljivaEa i razliEitih mesta na kablovima, ce- vima i t. sl. koje u tu svrhu na odredenim mestima otltopama, a zatim merimlo od,govarajul.e napone U o . Prenosni potencijal odredujemo iz obrasca 2.28.

200 U;:emljenje. I1 deo: Merenje - - -- - -. - -.

Medutim, prenosni potencijal moie da sc meri i neppsredno dlro .ppbijemo son& u zemlju izvan povr5in.e zatvarahja. i merimo napon izmedu te taElte i pojedinih taEalta na kablovimi i t. sl. Koji kemo od ta dva n a h a d a primenimo zavisi od lokalnih: uslova.

Rezultate merenja prenosn.og potencijala prikazti.jemo obifno grafiEki.

2.6. Merenje razdvajanja struje u uzemljivaE~j I

I<alto kod direlttno uzemljenih tran.sformatorslrih istanica moraju uzemljivaEi da odvode u zemlju vrlo velike struje, t o merenjem treba kontrolisati i to 'lralto s e struja r-azdvaja h a pojedine delove uzemljivaEa. To merenje zahteva velike struje kvje sa strujnim IrljcStima merimo na aajvainij im mestima. Dobijene rczultate, preraEunate za vrednosti struje greike ili izraiene el reht ivnim vrednostima (u procentirnla struje greike), unosimo u: nacrt uzemljivata.

To merenje Cemo najlakge o.baviti onda kada merimo otporc .uzemljivaEa i raspodelu potencijala o'ko uzemljivaE,a. I

2.7. Rlerenje specifiEnog otpora tla

Pre ,nego Sto odredimo oblik i veliEinu uzemljiva~ti i pre nego Sto izaberemo ,njegovu lokaciju t reba ispitati teren i ytvrditi gde

.' je najmanji specifiEni otpor tla i 'lrolilro t a j otpor iznosi. P r i tome, ne zadovoljava samo ispitivanje povrginskih slojeva zemlje Eije su elektriEne oso,bine u osetnoj zavisnosti od vlainosti koja je pro- menljivog kara'ktera, ,veb valja dobiti i podiatke o e l e k t r i ~ n i m oso- b'inama dlubljih slojeva, kako bi na osnovu toga moglo da s e odredi do ltoje tlubine treba uzemljivaEi da dopiru.

Specilifni otpor tla treb.a rneriti za vrerne suie, k,ada je o.n n'ajveki. Moiemo ga meriti pomobu dve metode: prva zahteva Eetiri elelrtrode od kojih dve strujne moraju da budu odvojene od na- ponskih; clruga, medut'im, iziSkuje samo tri elelttrode, a inerenje ;e sliEno merenju otpora rasprostiranja uzemljivaEa.

2.6, 2.7. Merenje razdvajanJa struje. SpeclflEni otpor tla 20 1

2.71. Merenje pomoCu Cetiri elektrode

Po ovoj metodi merimo specifieni otpor t la na ta j naEin i t o pobodemo u zemlju u istom redu Eetiri elektrode koje se nalaze na pvdjednakim medusobnim lrastojanjima a.

Ta rastojanja moraju d,a budu veCa od preEnika povrSine za- lvaranja elektroda. Spoljne elektrode, koje Cemo nazvati strujnim ele'ktrodama, povezujemo preko ampermetra n a izvor jednosmerne struje, a izmedu unutraEnjih, n a ~ o n s k i h elektroda, prilcljufujemo voltmetar sa veliltim unulragnjim otporom (slilta 2.32). Na osnovu oEitavanja sa oba instrumenta odredujemo specifiEni otpor tla Po- moku obrasca:

odnosno

11 = 2 n a R

gde je

Q = specifiEni otpor tla (-'? m), a = rastojanje izmedu elelrtroda (m), U = napon izmedu naponslcih elektroda (V), I = struja kroz zemlju (A), R = otpor izmedu elektroda (0 ).

Merenje izvodimo praktifno na t a j naEin Sto za izvor jednosmerne struje upotrebimo anodnu bateri ju koj~a ima ,nekoliko iz- voda kalro bismo napon m!ogli da menjamo. Napon merimo visolco- omskim voltmetrom Eiji otpor mora da bude dovoljno velilti da ne

A, B : strujne elelctrode C , D: naponske elektrode Bat: Izvor jednosmernog napona TK7

S1. 2.3'2 - Merenje speciPiEnog otpora tla pomoCu Eetiri elektrode

202 Uzemljenje. I1 deo: Merenje - - - - - -- -

,bi utlcao na razdvajanje struje u zemlji. To praktifno znaEi da je potreban voltmetar koji omoguhva, pri unutraSnjempptporu od bar 1000 i), merenje i nekolilro milivolta.

Kalro se pri ovom merenju javljaju polarizacianl naponi, to njihov uticaj na merenje treba odstraniti. To kemo postiCi najlakie ako neposredno posle merenja sa ukljuEenom anodnom baterijom, ponovimo merenje naponla bez baterije, pri Eemu merimo samo po- larizacioni napon koji zatim oduzimamo od ranije oEitane vrednosti.

Mebutim, bolje je, ipak vrSiti merenje napona kobpenzatorom, poito njime dobijamo taEnije rezultate, jer on ne trpi smetnje usled polarizacionih napona poSto su obe naponske elektrode bez struje.

Po toj metodi moiemo s,pecifiEni otpor tla meriti i f ab r i~ l c~m merafima lcoji imaju napenske stezaljke odvojene odjstrujnih, dakle koji imaju Eetiri stezaljlte. Od meraEa opisanih u pogl~vl ju 2.3, moiemo u tu svrhu da upotrebimo aparate sledeCih firmi: Etershed & Vign.oles (Megger, Series I), Siemens & Halslce (izvedba za ispitivanje terena), Goerz i Metrawatt (tip JTs). Otpor lcod; ovih fabriE- kill meraEa merimo .neposredno izmedu naponslcih elektroda, spe- cifiEni otpor rafunamo pomeku obrasca 2.29a.

PoSto specifiEni otpor nije svuda isti treba da na zem.ljGtu, na *Icome misl'imo da postavimo uzemljivaE, izvrSimo viSe merenja. Na raspolaganju imamo dva naEina za udrediv.anje sgecifiEnog otpora tla, .fiji izbor zavi'si od toga da li treba na odredenim mestima odrediti specififni otpor p0vriinsko.g sloja ili palr slojeva na tazli- Eitim dubinama.

U prvom sluEaju, speclfiEni otpor tla merimo na razliEitim mestima, talco dn rastojanje izmedu elektroda bude uvelc isto. Na taj, naEin utvrdujemo horizontalne promene specifiEnog otpora terena lcoga ispitujemo, kako bismo mogli da odredimo gde je specifiEni otpor najmanji i gde je najpri'kladnija lokacija za uzemljiva~. Tnj naEin jc pogodan sa,mo za uzemljivafe koji ne dopiru do velikiti dubina.

U drugom sluEaju povekavamo rastojanje elektroda od neke izabrane srednje taEke lea spoljaSnosti i merimo specil~Eni otpor za razliEita rastojanja izmedu elektroda, te na t a j naEin odredulemo lfaliki je specifiEni otpor na razliEitlm dubinama. Sto je, naime, veke rastojanje izmedu elektroda, to merna struja duQlje prodire u zemlju i time je i dubina zemlje zahvafene merenjeb veka. Na ovaj nafin odredujemo vertikalne prmnene specifiznog 8 otpora. Pr i tome pazimo na sledeke: ako se povekavanjem rastojanja specifiEni

2.11, 2.72. Merenje otpora tla pomoCu 4 i 3 elektrode 203 -. .. -. . . . . - . . . . . -. . - - - - - . - - .- - - - -- . , . . . . - . . - . - - - . - - - . - . .. - -. - - . -

otpor ne menja, znafi da je materijal po celoj dubini u elektriEnom smislu podjednak; ako, medutim, primetimo da se za odredeno rastojanje izmedu elektroda specifihni otpor pore0 da rnenja, t o je ~ m a k da se pojavio u dubini sloj s manjim ili veCim specififnim' otporom. PoSto je nastojanje od povrSine zemlje do tog sloja isto kao i rastojanje izmedu elektroda, moiemo da odredimo dubinu tog sb j a . Ta Einjenica nije od koristi samo za odredivanje oblika i lo- kacije uzemljivafa, vef je od izvanrednog znafajla i za geoe!ektrikko istraiivanje tla [2.21, 2.221.

2.72. Merenje pomofu tri elektrode

Prili'kom mermja specifiEnog otpora tla pomoCu tri elektrode, u zemlju pobijamo ispitivani uzemljivaE u o,bli\ku cevi i to na mesta redvi vide no za ,postavljanje uzemljivafa, a zatim na rasbojanjima, datim u taElci 2.12, pob i j~mo sondu i pornohi uzemljivaE u zemljd i merimo otpor po bilo kojoj od opisanih metoda.

SpecifiEni otpor tla za podrufje .ispipitivanlog uzemljivaEa iz- ratunavamo zatim pomoCu sledeke formule

&J = >specififni otpor tla ((lm) R = imerena vredaost obpora ispitivanog uzernljivaEa 1 = duiina ispitivanog uzemllivafa (rn) d = spolja5nj.i pre~nik ispitivanog uzernljivara (m).

Da izbegnemo naEunanje na ierenu, primelnikemo grafiEko odredivanje specifiEnog otpora pomoCu d i k e 2.33.

Izbor 'ispitivanog uzemljiviaEa i njegovih dimenzija v r S h o prema tipu uzemljivaea lcoga predvidamo. Ako smo predvideli dubinsiki, onda ispitivani uzemljivaE treba pobiti u zemlju Eak i do dubine veCe od 2 m.

204 Uzemljenje. 11 deo: Merenje -- - -- --

2.8. Kontrola uzemljivaElcih vodova -- - -. - - . -- . - . . - -- -

205 -- - -- -

2.5. Icontrola uzemljivaElrih vodova

P r i 'instalaciji uzemljenja praks.a je pokazala d a nije dovoljnd samo vrSiti nadzor uzemljivaEa i periodiEno merenje njihovog otpora rasprostiranja, ve6 da treba redovna kon t~o l i sa t i i dovode d o uzemljivaEa, a naroEito njihava inesta spiajanja. Provodnici, Ic0j.i spaja ju elektriEne uredaje sa odgovaraju6im uzemljivaEima, izlo- ' ieni s u ltako mehaniEikim oitekeajima ta'ko i Iroroziji, a posled'lca t,oga je preliidranje uzemljivaEkih dovoda. Nije, medutim, i.skljuE.eno. n i uniitenje spojnih mesta do kojih ~ n o i e da dode usled vellikih s t ru ja u sluEaj,u velkkih pr,olazn,ih otpora. Stoga treba nu ino vrSiti periodicnu lltontrolu (bar jednoin godiSnje) svih dovoda do uzemlji- vaEa i izmerit'i njihov otpor. 'Kako veCin,a fabriEkdh meraEa moie da s e upotrehi i za merenje metalnih provodnil:a, to ltontrolu mo- i emo obaviti njima ili pak obiEntim ommetrom.

s1. 2.33 - Dijagram za grafiElto odredivanje speciflEnag etpora tla drl n i ercnj~ l pomoCu trl elektrode

1 . dueina cevi ispitivanog uzemldivada . . (1 prcfnik cevi ispitivanog uzemljivaEa R i7rnei.eni otpor ispitivanoc. uzemljivaEa u C>

I p: specifiEni otpor tla u ,(I rn.

L I T E R A T U R A

[l.lO] F. S c h u 1 t e i s s : Ozemljilne naprave elektrarn stilcalnih naprav in transformatorskih postaj, ElektrotehniSlti vestnilc 1949, br. 617, str. 142.

4 [1.19] A. L. V a j n e 1- : Zazemljenija, Moskva 103'0.

[1.20] H. W e b e r : Der Erdschluss an Hochspannungsnetzen, Miinchen-. Berlin 193G.

[1.21] R. W i 1 1 h e i m : Das El.dschlussproblem in Hochspannungsnetzen,

I Verlag Julius Springer, Berlin 1936.

za I i I1 d e o

I d e o : PRORACUN I IZVODENJE UZEMLJENJA

[1.1] Tehniflti propisi za izvodenje uredaja jake s truje za pogbnskl napon iznad 1000 .V. SlnZbenl list FNRJ br. 6/57 od 6. februara 1957.

[1.2] W. I< o c h : Erdungen in Wechselstromanlagen uber 1 kV (2. auil.) Verlag Julius Springer, Berlin-Gottingen-Heidelberg 1955.

11.31 F. M 1 a lc a r : Ozemljitve v elektrifnih napravah 11. del, Mercnje ozemljitev, ElelctrotehniSko druStvo Slovenije, 1957. , .

[1.4] L 6 b 1 : Erdung, Nullung und Schutzschaltung' nebst Erlauterungen zu den ~ r ~ u n ~ s l e i t s a t i e n , Verlag Julius Springer, Berlin 1955.

[1.5] L a u r e n t : Notes sur les rnlses A la terre dans les r tseaux II/'1950.

[1.6] Publiicacija CIGRE br. 405. i [1.7] TehniEki propisi za postavljanje i odriavanje grornobrana. Sluibeni

list FNRJ br. 3/57 od 13. februara 1957.

[1.8] A. B a j e c : ZaSfita pred napetostjo dotilca I . del. ZaS6ita v elelr- triEnih napravah jalcega tolca z nizko napetostjo, ElektrotehniSko druStvo Slo- '' venije 1957.

[1.9] A. B a j e c : ZaSfita pred napetostjo dotika 11. del, ZaZEita v elektriEnih napravah jakega toka z visoko napetostjo, ElektrotehniSlco dlruStvo ~ l o v e n i j e 1057.

[l.lo] M. E r i c h: Betriebs-und Schutzerdungen in Verteilernetzen und Stationen. ElektrizitPtswirtschaft 1953. str. 340.

[1.111 J o n s o n : Erdungen von ~ e i t u n g s s ~ s t e m e n , ~lelctrizitktswirtschaft

1953.

[1.12] W. K o c h : Erdungsmassnahrnen filr Hochstspannungsanlagen mit geerdeten SLernpunkt, Elekt~otechnische Zeitschrift 1950, Band 71, str. 89.

[1.13] W. K o c h : Die Schutzerdungsanlage des Kraftwerlces, siemens Zeit- schrift 1932.

[1.14] N i e m a n n : Umstellung von Hochstspannungs-Erdungsanlagen nuf den Betrieb mit s larr geerdetem Sternpunkt. Elektrotechnlscl~e Zeitschrit 1052, Band 73, s tr . 33.

[1.15] G. 0 b e r d o r f e r : Der Erdschluss und seine BekBrnpfung, Verlag Julius Springer, Wien 1930.

11.161 Ollendorf: Erdstrome, Verlag Julius Springer. Berlin 1928.:

[1.17] JV. S c h r a n lc : Schutz gegen Beruhrungsspannungen, (2. Aufl.). Ver- lag Julius Springer. Berlln-Gottingen-Heidelberg 1952.

[1.22] G. B o d i e r , J N a r c y, R. P r d v o s t : Realisation des circuits de terre dans les postes e t centmles, Bulletin Soc. franc. Blectr. nov. 1951, Str. 717-734.

[1.23] V. L j u b o j e v i C : Prenos poviSenog potenciala uzemljenja iz PO-

strojenja sa uzemljenom neutralnom tafkom, Elelttroprivreda 0 (1955) br. 6, 6tr. 339-342.

[1.24] G. B o d i e r : Prospection systernatique des gradients de potentiel au voisinage e t A l ' intkrieur d'un poste de transformation, Bulletin Soc: franc. electr. jul 1951, str. 403-416.

[1.25] Vorschriften f u r Erdungen in Wechselstromanlagen f u r Neilns~annun-. gen von 1 kV und darilber, VDE 014lJ7.55.

[2.1] W. K o c h : Erdungen in Wechselstrornanlagen ilber 1 kV, 2. izd., izd- J . Springer, Berlln-GBttingen-Heidelberg 1955.

[2.2] A. I. L u r j e, ElektriEeskije izmerenija v set jah silnogo toka, GO- SENERGOIZDAT, Leningrad-Moskva 1948.

[2.3] V. F r i t s c h, Die Messung von Erderwiderstsnden, izd. F. Vieweg & Sohn, Braunschweig 1942.

[2.4] J. N i e m a n n , Umstellung von Hochstspannungs-Erdungsanlagen auf den Betrieb mir s tarr geerdetem Sternpunkt , ETZ 73 (1952), br. 10, s t ran 333.. - 337.

12.51 JV. S k i r 1, Elektrische Messungen, izd. W. de Gruyter & Co., Berlln-Leipzig 1936.

[2.6] A. L i n lc e r : Elektrlsche Messkunde, 4. izd., izd. J. Springer. Berlln 1932.

[2.7] F. V r S n a k : .Enostaven merilnik ozemljitvene upornosti, Iskra 1 (1955), St. '1. str. 10. . . 13.

[2.8] F. H a v e 1 k a, Novjr spusob pro rychlou a spolehiivou kontrolu nulovAni, Energetilca 3 (1953), br. 3, str. 108.. . 110.

i [2.9] A. G a 1 e a z z i , R. M a r e n e s i , A. P a o 1 u c c i : Ohmmetre de

Lerre en ondes de choc pour la determination Bes resistances d e terre dans les lignes de transmission avec fil de garde. CIGRE 1954, izveStaj 329.

[2.10] Fubliltacije 201, 20Y2, 217 In 250 f irme Evershed & Vignoles Ltd., London.

[2.11] Erdwiderst~ndsmesser Metra ,,Terrornet". Publikacija f i rme Metra, Blansko.

[2.32] Leltsstze filr Schutzmassnahmen in Starlcstromanlagen mit Betriebs-

spannungen unter 1000 V. VDE. 014011932.

[2.33] A. B a j e c : Ozemljitve v elektrifnih napravah. I. dei: IzraEun in

Izvedba, izd. ElelctrotehniSko druStvo Slovenije, Ljubljana 1957.

[2.34] P. M. P P l i e r , B. M a r s c h : Bodenuntersuchung Llnd Erdungs-

messung. ETZ 62 (1841), br. 46,/47, str. 920. [2.35] I. I n ,j u n i : Ein E1,dungsprilfer filr geerdete oder genllllte 0bjel;tf.

n u l l c t l ~ l SEV 29 (1938). br. 2, str . 36.

[2.361 W. K e l l e.~., Neue Messmetode zur Bestlmlnung tler Beriihrungsspan-

n u n g llnd der KurzschlusstromstPrke an genullten Sekundkirnetzen. Bulletin SEV

45 (1954), br. 16, str. 658.

_________._

U lizdahju Zajednice jug~slovenske elektroprivrede izaSla je iz Stamper knjiga

Untergrunbes fu r Erdungen. ETZ 71 (1850), br. 13 str. 339. . . 340. OSNOVI ANALIZE ELEKTROENERGET§I<IH SISTEMA od prof. dr ink. Slobodana DESPOTOVICA, viSeg naufnog saradnika ElelctrotehniEkog i'nstituta ,,Nilcola Tesla" i vanrednog profesora elelctrotehniElcog fakulteta u Beogragu. Ova lcnjiga predstavlja neophodan priruEnilc onima koji se bave llrouta- vanjen] i analiziranjern problema iz oblasti prenosa elelctrifne energije u clel~lroenergetslcim slstemima.

U lcnjlzi su detaljno izlotena pitanja raspodelr snaga i naponslcih trizit3tswirtschnft 8 (1955), br. 1, str. 1 . . . 12. prilika u sistemima ustaljenog i uravnoteienog napona. prllcazana je

teorija sinhronih malina, transformatora i vodova sa aspekta problema- tilce clelclroenereetskih sistema. Obuhvacena je i analiza neuravnotetenih elelctroenergetslcih sisterna, kao i studija kratkih veza i stabilnost sistema. Obradena jc i problematika indulctivnosti i lcapacitalivnosti nadzemnih vodova. Posebno su prllcazane osnove sistema jediniCnih vrednosti.

Maleriia LI knjlzi obradena je savremeniin metodima, i s a dosta primera kdji f ine obradenu materiju pristupaEnom i razumljivom.

Icnjiga je od nesumnjive koristi kalco onima koji s e bave teorij-

electr., nov 1051, str. 711 . . . 716. skim problemima prenosa energije tako i inienjerima lcoji se bave pla- niranjem, projektovanjern i eksploatacijom elektroenergetslcih sistema, a dobro mote posluZiti.1 s tudentima lcoji proufavaju probleme iz prenosa elektriEne energije.

Knjiga ima 328 stranica, formata 15 X 23 cm, sa 219 slilca u

tekstu, i savrcmeno je t ehn ik i opremljena sa platneniln povezom

- Umspannwerlc, ETZ-A, 75 (1954), br. 4, s t r . 97 . . . 105. 1 raititnim omotom u bojii, i moie se nabaviti u:

j , UredniStvu Easopisa ,,ELEKTROPRIVREDA", Balkanska 13, Beo-

Prodavnici JUGOSLOVENSKE KNJIGE, Kneza Mihajla 2, u

I N D E K S z a I i I1 d e o

Bole uzem11ivaEJcih vodova 86 - /3 trakastog uzemljivaEa 35, 34, 35 Dubinslco uliopavanje 31 - I' obruEastog uizmljiva-

P a k t ~ r f unreiastog uzmljivaEa 7 2 Ea 42, 4.3, 44, 49

8 "

- f r uzemljivata velike du- liine 36, 37

- f u uzernljivaEa velike du- i l n e 37, 38

- K naponslcog levka ce- vastog uzemliivaEa 19

- 6 1ploEasQog , uzemljivaEa 46, 49, 68 I

- x uzeanljlva6a velike du- j ine 36, 3f7, 38

Izvadenje uredaja za uzemljenje 66

-.

fah lor iK, 1 K, mreiastog po- Korazija uzemljlvafa, 94 vrSinslcog uzernlljivaEa Na'pon dodira 7* 54 68

falctor Ks grcanobranskog uze- mljivaCa 84, 8.5

- + kt trakastog u,zemlji-vaEa 9,K

- koraka 6, 7, $2, 56, 60 - tla, 5, 7, 1% i - ~t la , relativni :,15 - ,'uzernJjivaEa 4: 5. 6, 1.1

uu Cbblikavanje potencijala 8, 95 - tnn abrufastog mernljiva- obruf, krujni 38 *

Ea 41 - 8koncentriEni 69 - mb abrufastog uzemljiva- ap te rden je uzernljivatjkih vodo- Ea 41 va 12 82

- 1 -- - mo obruEastag uzemljisva- otcepi i s~pojevi 08 Ea 42 otpor rasprostiranja 4, 16, 18, 24, r - m, abruEastog uzemljiva- 58, 48, 67 Ea 41 - - pravo~ugaone d l o ~ e 48 - q ploEastog uzemljivaEa -- trakastog ~rzernljivaEa 24 48, 47, 49, 68 - ltla, spwit i tni 10. 11

- (1 trakastog uzemljivaEa Potencijalno ,polje 4, 8 2G, 27, 28, 29 ,~;raktiEni primeri ~ ~ z e i n ~ l j e n j a 99

- ,,GeohmU 180 - kvocijentni 155 - ,;Meg,ger" 169 - ,,TerraS.ixW 183 - ,,Terrornet" 171

meraEi ~ p o Ica~~penzacionoj meto- d i 177

- po cnetadi merenja s.truje i napana 169

- ,po rnetodi ,poredenja 1838 - po Stiisselovoj metodi 175 - atpora ras,prmtiranja uze-

mljenja 168 - visokofrekvent,ni 168 - ,PO Wiechertovoj unetodi 171

merenje otpora mernljenja s tu- bava 190

- - .grornobranslcog uieta 190 - - (dubinski uzemlj.i~vaEa 186 - - btral~tut ih uzemljiva,Ea 186 - prenmnag mpcctencijala 199 - razdvajanja s t ru je u u-

zemljivaEu 200 - spec i f ihag otpora tla 200 --- rpovrSinskih uzernlji-

vaEa 187 - strujoln visoke ~Eestanost i

167 rnerna s,truja 153 metada ~ e h r e n d o v a 16Q - bez sonde. i ipornofl~og uze-

rnljiva.Ea 165 - liornpenzaciona 161 - .merenja s t ruje i napona

154 - mostovna 156 - N.i,ppoldtova 156 - potenciometasslca 161 - :poredenja 164 ' . - Stijsselova 159 - Wiechertova 1.5'8

no st Pontavi-Wlheatstone 173 Napon do.dira 197 - koraka 197

nqponski levali 117 Odredivanje napona dadira 197 -- lcorallca 197

,- r a s p d e l e potencljala 192 - s t ru je dodira 197 - - koralca 197

otpor uzernljivaea 145 - ~pomoCnog ,uzemljivaEa 152 - rasprostiranja 146 - ras.prostiranja na udar 146 - sonde 152 - uzernljenja 145

PovrSina zatvaranja 147 potenci,jal iprenosni 199 R a ~ p o d e ~ l a {potencijala 192 rastojanje ~pomofnag uzemljivaEa

od son,de 147 - sonde o,d isgitivaaog U e -

mljivhEa 147 Sonda 147 - ka.pacitivna 152 - oblik 151 - otpor 151

speci.fiEni otpor tla 145, 200 s truja dodi,ra 197 - - s~ t rana koralca 195 197

- 1u.tajuCa 153 UzemljivaE, cevasti 148 - is,piti.vani 148 - otpora rasprostiranja uze-

mljivaEa 168 - visokofrekventni 167 - ,PO Wiechertovoj unetodi 172 - ~lcombinovani 148 - obruEasti 148 - pali.Eas.ti 148 - ploEasti 148 - pornoCni 147, 151 - povrSi,nslci 148, 187 - str'njni 147 - trakasti 148, 186 - za gromabranske instalaci-

je 167 uzernljenje gogonsko 155 - gromabranslco 153

Voltmetar, elelctronslri 154, 189, 194, 197

Zecnlja, i d e a h a 146

~ r e f n i k raEunslci, u z m l j i v a t a - glotasli 13. 30, 46 D 48, 40, 67 - pmebni 8

prernilc rafunski, ,provodniba - povr~inslci (plohastl) 38 d 23 -- od paraleln!h tralra 60 prernogkenje vodornera 91 - pravolinijski i22 priltlj~ifalc uzemljivafkih vo,dova

00 - lprirufni 8 i - ,po~lroSaEa 93 - velilce d u i i n e 36

proraEun uzemljivafa 10 - ,vodoravni 00

pl.ovodnici uze.mljen.ja 3, 4, 86 - Stalpasli 13, 15 + - glavni 4, 11, 13 - .trakasti 13, $2 -- otcepni 4, 11, 13 -- uzemljenje $radevi&ke masine

prihljuEni 11 9.9 - - unutralnji 7 3

Struja zeanljos,poja 4 . - cpterekenja trajna, dozvo-

ljena 12 Uzernljnna ogra.da 97 uzernljeno avez.di6te 132 uzemljivafi 3, uzemljivaf, cevasti 15 - dubinslei 8, 9, 14 - groanobranlski 84.) 139 - a a Jcarnenoj po.cllozi 80 - mreiasti 21 -- !povrSinski 66 - u nehomogenoj .zemlji 77 - cu reEncm kori8tu 80 - obrufasiti 3,8 - LI ablilcu ,polulrugle 14 - ~ l i ' t k i 8, 9

- industrijske .instalacije lo6 - 1cuEne ,inlsta81acijc! 101 - pagoolsho 3, 86 - poljoprfvredne maSine 99 - .radniEke i,nst$lacije 103 ,-- stambene kolonije

I - ,transformator?kih stanica 113

- zaSti.tno 3, 864 115, 115 uzeanljivafki uredajl 3 - vodovi 3, 4, 11', 13, 86

Veza, deljiva 88, 8.9; - ,nedeljiva 89 j .

Zagrevanje uzeanljiv>fa 82 zalivaaje uzemljivata 93. zaBti,tno uzemljenje 3, 86, 113., 115. zvezdiSte neuzernljeqo 129 - uzetnljeno 132:

I1 d e o: MERENJE UZEMLJENJA

Greilra zbo,g neilx-avilnog radoja - - - C. P. ~ o e < z 179 n j a sonde 149 - - El. La.boratorium 171

*greSlra abog s tranih s t ruja 195 - - Islrra 105 - - IControla uzemljivaEkih vodova I

Leti 188 ;

205 - - Elektl-oni'lt4 183 MeraE f i rme Chauvin Arnoux 181 - - Noruia 1715; - - Cornpdeurs Mon trouge - - OLIZ 171

182 - - Siemens &: Haiske 17T

P R E G L E D

elektr.otehniElcih publilcacija .u i zdan ju ELEKTROTEHNISICE ZVEZE S L O V E N I J E

Cena za 1 p r i m e r a k :

A. Eleletrotehnifki priruEn,ilc

M O ~ U s e dobi t i joS sledeEe sveslce:

C i E e n j e , suSenje i n kont ro la izolacije e l e k - triEnih s t ro jev i n t rans f ,o rmator jev , ing. E d v a r d Hofler . . . ' . . . . . . . . din. 300.-

M a t e m a t i k a I de l - MatematiEne tabel.e, ,ing. Slavko' H o d i a r . . . . . . . . . , I 220.-

Navodila za uporabo InatematiEnih tabe l , ing. Slavlco H o d i a r . . . . . . . . . 80.- Mali t r a n s f o r m a t o r j i i n du i i lke , ing. F r a n c e Mlalcar, ing. Igor K l o a r . . . . . . 900.-

Elelr t r i fna o p r e m a m o t o r n i h vozila, ing. VreTek, ing. Ivanc, ing. PoStuvan, P. ICryStufek . . " 1.500.-

B.. Sl.ovenslci e lektrotehnigki s l o v a r

(SlovenaEki elektr,otehniEki reEnilc i z raden pre- m a IEC r e f n i k u s a s rpskohrva tsk im, f rancu- s k i m , engleslcim i i t a l i j ansk im t e r m t i n h a uz slovenaEke t e r m i n e i definicije)

S k u ~ p i n a 05 Osnovne definici je - E D S 1957. . din . 550.-

S k u p i n a 07 Elektroni l ra - E D S 1959. . . . 600.- S k u p i n a 11-12 S t a t i f n i p re tvorn ik i -

Magnetn i t r a n s d u k t o r j i - E Z S 1961. . . . . . . . 320.-

Skupina 15 Stiltalne ploSEe in aparati - EZS 1960. . . . . . . . . 350.-

Sltupina 16 ZaSEitni releji - EZS 1963. . . , I 580.- Skupina 20 Merilni isnstrumenti - EZS 1961. . " 400.- Skupina 35-40 Elektromahanska in elektro-

termirna uporeba elektriEne energije - EZS 1962. . . I 550.-

C . Ostale publikacije

S.pecifikacije za e lek t r ihe naprave z motorjem za gospodinjske in podabne namene (prevod publikacije CEE 10) . . . . . . , . . Specifikacije za elektriEne kuhalne :in brelne naprave za gospodinjske in podobne namene (prevod publikacije CEE 11) . . : . . Zbornik referata I11 jugoslovenske konfer&cije o elektronici; telelc~munikacijama i automatizaciji - Lju-bljana 1958. . . . . i . . Zbornik .radova I jugoslovensko~g simpoz~juma o elektriEnim ~merenjima i mernoj oprepi - Ljubljana 1961. . . . . . . . : . . I jugoslovenski simpozijum o automatizaciji u saabrataju (I i I1 knjiga) Lju,bljana 1962. ; . . Zbornik radova I1 ju,goslovenskog simpozjijum.a o elektriEnim merenjima i mernoj opremi - Lju,bljana 1963. . . . . . . . i . . I1 savetovanje o sastavnim delovima i !?late- rijalima - Ljubljana 1963. . . . . . .

din. 3.000.- .

Narudibe prima: ELEKTROTEHNI~KA 1 ZVEZA SLOVENIJE

LJUBLJANA, ~r javEeGa c. 15a

Ziro raE. br.: 600-14-603-125

Documents

Mjerenje Uzemljenja Elektrotehnickih Uredaja