V  dio            Metode istraživanja

mr Zoran Lalović

Koje opšte metode* istraživanja stoje istraživaču na raspolaganju?

Metod (u teoriji saznanja i nauci)* ‐ opšti način (put) dolaska do nedvosmislenog odgovora na postavljeni problem (hipotezu).

1. Teorijske metode2. Empirijske (iskustvene) metode

2.1. Eksperimentalna istraživanja– eksperiment sa jednom grupom– eksperiment sa paralelnim grupama. – ex-post-facto eksperiment

2.2. Neeksperimentalna (tzv. servey) istraživanja

Teorijske metode

Teorijske su one metode koje se oslanjaju na do tada raspoložive informacije i postojeća teorijska znanja (činjenice, zakone, teorije...)

Ovdje se na osnovu istraživanja literature teorijsko-logičkom analizom postavljena hipoteza potvrđuje ili odbacuje najčešće uz:

izdvajanje argumenata i nalaza za i protiv postavljene hipoteze;

ispitivanjem dokazne snage prikupljenih argumenata;

izvođenjem zaključaka koji mogu značiti djelimično ili potpuno potvrđivanje hipoteze ili njeno djelimično ili potpuno odbacivanje.

Za ovu vrstu provjere hipoteze naročito je važno uzdržavanje od tzv. „pisanja sa tezom“ (mnogi pisci svoje polazište

samo formalno navode kao hipotezu, a u stvari ga unaprijed smatraju istinitim, te svoje napore uglavnom

usmjeravaju na nalaženje agrumenata koji idu u prilog hipotezi, a zanemaruju argumente koji bi joj protivurječili).

2. Empirijske (iskustvene) metode

2.1. Eksperimentalna istraživanja

2.2. Neeksperimentalna (tzv. servey) istraživanja

Prema mogućnosti kontrole onoga što se dešava prilikom istraživanja razlikujemo:

Namjerno i sistematski menjamo uslove pod kojima se neka pojava javlja i proveravamo da li će to dovesti do promene na pojavi!

O uzrocima i uslovima javljanja neke pojave zaključujemo na osnovu posmatranja i analize proučavanih pojava, a bez namernog manipulisanja uslovima!

2.1. Eksperimentalna istraživanja

Eksperiment (lat. experimentum = proba, opit, ogled) je postupak gdje se u

strogo - kontrolisanim uslovima namjerno izaziva i mijenja jedna pojava

(nezavisna varijabla), kako bi se utvrdio i izmjerio njen uticaj na drugu

pojavu (zavisna varijabla), dok se ostali uslovi drže pod kontrolom

(kontrolna varijabla).

U EX postoje “nezavisne” , “zavisne” i „kontrolne“ varijable (promenljive)

Odnos varijabli u EX

Da li gledanje filma sa scenama nasilja može dovesti do nasilnog (agresivnog) ponašanja djece?

agresivno ponašanje djece

gledanje scena nasilnog ponašanja na filmu

inteligencija... prethodno ponašanje djece...

Varijabla koju istraživač želi da objasni jeste zavisna varijabla (kriterijska).

Varijabla kojom istraživač manipuliše jeste nezavisna varijabla (eksplanatorna).

Varijable koje nisu predmet istraživanja a mogu uticati na zavisnu varijablu nazivaju se kontrolnim varijablama.

inicijalno istraživanje

finalno istraživanje

Eksperiment sa jednom grupomeksperimentalni

faktor

agresivnoponašanje djece

agresivno ponašanje djece

scene nasilnog ponašanja na filmu

agresivnoponašanje djece prije

gledanja filma

agresivnoponašanje djece

nakon gledanja filma

Kakvu vrstu kritike bi mogli uputiti ovom istraživanju?

Da li gledanje filma sa scenama nasilja može dovesti do nasilnog (agresivnog) ponašanja djece?

eksperiment sa paralelnim grupama

inicijalno istraživanje

finalno istraživanje

inteligencija

eksperimentalni faktor

prethodno iskustvo...

prethodno ponašanje...

agresivnoponašanje djece

nakon gledanja filma

A

B

A

B

Koji su nedostaci eksperimenta?

Neke pojave ne možemo da eksperimentom istražujemo jer ne možemo njima da manipulišemo (ne možemo da menjamo npr. pol ili društveni status*). 

Pitanje je koliko su rezultati dobiveni u vještačkim, labaratoriskim uslovima reprezentativni za stvarni život. Da li su primjenivi na realne situacije iz žovota.  

Sa nekim pojavama se ne može eksperimentisati iz etičkih razloga (npr. ne možemo izlagati dijete negativnim uticajima, kako bi utvrdili posljedice takvog postupka). 

Jedno od rješenja je ex-post-facto eksperiment, ili eksperiment u prirodnim uslovima.

ex-post-facto eksperiment

Poređivanjem grupa u odnosu na kohezivnost i efikasnost možemo donjeti zaklučke o efektnosti nove organizacije rada.

finalno istraživanje

Dali „nova“ organizacija rada X doprinosi boljim međuljudskim odnosima i efikasnijem 

radu u odnosu na uobičajenu organizaciju rada Y...  

Organizacija X

Organizacija Y

?inicijalno istraživanje

Da li nizak društveni status utiče na prihvatanje radikalnih stavova i konzervativnih pogleda na svijet?

Prihvaćenost radikalnih stavova 

u vrijeme “blagostanja”

Prihvaćenost radikalnih stavova u vrijeme “krize”

ex-post-facto eksperiment

2.2. Neeksperimentalna (tzv. servey) istraživanja

Značajno mjeto u društvenim naukama imaju istraživanja koja se obavljaju na populaciji ili češće na uzorku uz primjenu anketnog upitnika (ankete).

Cilj ovih istraživanja je opis stanja neke pojave ili utvrđivanja razlikaili povezanosti između nekih pojava (frekvenciona i/ili korelaciona istraživanja).

Krajni cilj ovih istraživanja je predikcija, tj. predviđanje ponašanja ljudi u pojedinim sferama društvenog života.