PowerPoint Presentation

Modeli i elementi procesa komunikacijeModeli procesa komunikacijeOsnovna namena modela je opis zato se i kako odvija odredjeni komunikacioni proces. Modeli pomau da se pojednostavljeno predstave sloene ideje o komunikaciji. Prikazuju odnose, tokove, strukturu i medjusobne odnose aktera komunikacionog procesa. Jedan od najranijih, a i danas prihvatljivih modela jeste Aristotelov model komunikacije.

U skladu sa tradicijom antike Grke, govorna komunikacija je imala centralno mesto u socijalnim odnosima i komunikaciji. U okviru filozofije sistemski se pristupalo tumaenju dijaloga i posebno je razvijena retorika kao filozofska disciplina. Ovakav pristup prikazuje komunikacioni proces koji se odvija izmeu osoba u toku razgovora, a u prvi plan su stavljeni sadrajni elementi govora i logika kategorija argumenata.Pedesetih godina XX veka su kreirani prvi opti modeli koji objanjavaju kako se odvija komunikacija, a koji su i danas najrasprostranjeniji. Ovi rani modeli su bili veoma jednostavni.

Osnovne komponente tih modela su: poiljalac osoba koja alje poruku;kanal put kojim se salje poruka;primalac osoba koja prima i koristi poruku.Ovakav model omoguava opis komunikacije odreujui ko komunicira, ta kae, kojim kanalom, kome, koji su efekti.enon-Viverov matematiki model komunikacijeJedan od ranijih linearnih transmisionih modela komunikacije je razvio ameriki matematiar i inenjer Klod enon u saradnji sa Vorenom Viverom.Ulaz (input), ili namenjenu poruku, poiljalac alje preko kanala;Kada poruka bude primljena ona postaje izlaz (output);Ulaz i izlaz se mogu razlikovati sutinski jer je poruka u kanalu obino izloena uslovima koji mogu da kvalitativno promene namenu prenosa poruke.

enon i Viver su u svom modelu komunikacije za objanjavanje procesa uveli etri pojma koja oznaavaju vane komunikacione pojave: entropija, redundansa, buka i kapacitet kanala.Entropija je nered, sluajnost ili neizvesnost. Nedostatak informacija stvara neizvesnost. Informacija kao nosei element poruke je ansa da se smanji neizvesnost. Informacija je suprotnost entropiji. Ali se moe pojaviti i viak nevaeih informacija redundansa. Redundansa su one stavke u poruci koje ne dodaju novu informaciju. Potpuna redundansa je kad se ponavlja ranija poruka i mogua je samo u prenosu u tehnikim sistemima, ali u ovekovoj komunikaciji nikada nije potpuna zbog socijalnog znaenja poruka. Buka je mera u kojoj informacija nije povezana sa porukom. To je svaki dodatni znak, signal koji ometa prenos i prijem informacije. Buka se moe prevazii veom redundansom tj. ponavljanjem relevantnih informacija, mada i redundansa moze sama stvarati buku. Premea enon-Viverovom modelu, buka moe biti: fizika (u fizikom okruenju ili u mediju prenosa poruke), fizioloka buka (fizika nelagodnost u telu poiljioca ili primaoca) ili psiholoka buka (negativna oseanja i negativni doivljaji u svesti poiljaoca ili primaoca).Kapacitet kanala je mera maksimalne koliine informacija koje kanal moe da prosledi.Dalji razvoj transmisionih modela komunikacijeKasnije se razvoju enonovog i Viverovog modela prikljuio i Lasvel (Harold Lasswell); prikaz komunikacionog procesa primenio za analizu medija masovne komunikacije. Ovaj model je jedan on najuticajnijih i najee navoen model komunikacije.Mols (Moles) je 1963.god dopunio enono model. Da bi se uspostavila komunikacija izmeupoiljaoca i primaoca potrebno je da imaju zajedniki skup kodova. Taj skup zajednikih kodova, koji moe biti veoma mali, ali i veoma sloen, predstavlja znaenje. Ovaj model je nastavio da razvija Berlo.

Ritualni modeli komunikacionog procesa

Naglaeni transmisioni pristup procesu komunikacije prvi put znaajnije menja Dzejms Keri. On 1975.god sugerie alternativni pristup komunikaciji koji je nazvao ritualna komunikacija. Po ovom modelu komunikacija je povezana sa uestvovanjem, povezivanjem, deljenjem, i zajednikim delovanjem u socijalnoj zajednici. Sve vie je naglaen znaaj signala i simbola. Izdvaja se posebna funkcija komunikacije u razvoju odredjene kulture. Integriui oba pristupa Keri odredjuje komunikaciju kao proces stvaranja, odravanja korigovanja i transformisanja sveta u kojem ivimo.Psiholoki model komunikacijeElementi procesa komuniciranja su meusobno uslovljeni i tek u celini, uvaavajui njihovo meusobno delovanje, specifine funkcije, moemo govoriti o komunikaciji. Znaajan uticaj sociopsiholokog pristupa komunikaciji oblikuje i proiruje modele komunikacionog procesa i posveuje veu panju uslovima u kojima se komunikacija odvija.

Fiziki i psihosocijalni kontekstElementi procesa komunikacijePoiljalac jeizvor poruke i pokreta komunikacije. Poiljalac odreenu informaciju enkodira u poruku. Poiljalac moe biti pojedinac, grupa, ili organizaciona celina koja raspolae informacijama. Da bi postigao veu razumljivost informacije koju alje, poiljalac treba da se pridrava odreenih principa:poruka treba biti relevantna i znaajnaporuka treba da bude saoptena na to jednostavniji naintreba biti organizovana po srodnosti u odgovarajue celinemogunost ponavljanja kljunih sadrajafokusiranje i oblikovanje poruke oko onog to je u njoj najvanije.

PorukaPoruka je sutinski element komunikacije. Poruka sadri informacije koje poiljalac namerava da prenese primaocu.Karakteristike poruke su:- istinitost-relevantnost-jednostavnost, organizovanost i fokusiranost.Komunikacioni kanaliKanali komunikacije su putevi kojima se odvijakomuniacija u okviru neke socijalne grupe. Vrste kanala prema hijerarhijskoj ureenosti socijalne grupe:vertikalni kanali su izmedju osoba na razliitim hijerarhijskim nivoima:-vertikalno silazni-vertikalno uzlazni- horizontalni kanali su kanali komunikacije koji se uspostavljaju izmedju osoba na istom hijerarhijskom nivou.Prema smeru komunikacije kanali mogu biti jednosmerni (poruka ide u jednom smeru) i dvosmerni (postoji povratna informacija).Kanali komunikacije mogu biti otvoreni (kada je obezbeen protok informacija izmeu osoba) i zatvoren (kada je predvieno kojimkanalima komunikacija treba da se odvija, ali je oteana ili onemoguena)