Kor nel ijeKvas*Fi l olokif akultet, Beograd82 .09MODEL IKNJI
EVNE I STI NEU ovom radu razlikujemo pet modela istine u
knjievnosti :mimetiki, epi-stemoloki, etiki, modelautentinostii
figurativni model .Prva trimodelaistineuknjievnosti - mimetiki,
epistemolokiietikimodel - suti nskiodgovarajuteoriji
korespondencije, i svoje osnovne teorijske postavke zasnivaju na
antikomrazumevanju odnosa knjievnostiiistine.Ostala dva modela -
modelautentino-stii figurativni model - predstavljaju
pokuajsavremenijih odgovora na problemistineknjievnosti .Figurati
vnimodelknjievneistinemoramorazl ikovatiodshvatanjaknjievnosti kao
figure, koje vodido savremene neutral izacije knjiev-ne istine.
Zastupnici strukturalizma i poststrukturalizma tvrde da od trenutka
kadapostojiznaenjepostoje
jedinoznaci,pokuavajuidaizjednaeknjievnostsaznakom.Meutim,
figurativni model polaziod pretpostavke kako knjievna delamogu da
sadre figurativnu istinu na isti nain na koji je istina sadrana u
metafo-rama.Moemo zakljuiti kako se istina knjievnosti razl ikuje
oddirektne inepo-sredne naune istine, koja tei otkrivanju injenica.
Knjievna isti na je figurativnaizaobi
laznaimoevoditidoposebnihvrstasaznanja.Prematome, figurativnimodel
lcnjievne i stine sadri elemente epistemolokog modela knjievne i
stine.Kljuner ei :istina, mimeza, Platon, Aristotel, romantizam, Ri
ards,figura, metafora, Derida, De Man, Igo.Posmatrano iskljuivo iz
ugla neke dmge duhovne di scipl ine, nauke i lisistema znanja,
recimo perspektive prirodnih nauka iliistorije, ini se da
jepesnitvo prepuno netanosti i neistina u odnosu na sistem znanja i
injenicakoji postoji u okviru ovih nauka. Na optube da pesnitvo
iznosi neistinu i daje samim tim pesniko delo manje vredno u odnosu
na neke druge tvorevineljudskog duha, javi le su se dve grupe
odgovora. U prvoj grupi su teoretiarikoji smatraju da su pojmovi i
stine i lai nebitni za razumevanje knji evnostii zato, umesto
kategorija istine i lai, uvode kategoriju fikcije.U drugojgru-pi su
svi oni za koje pesnitvo dolazi do neke istine, i to, u veini
sluajeva,na razl iit nai n od postupaka drugih duhovnih discipl ina
il i nauka.Filoloki fakultet, Studentski trg 3, 11000 Beograd;
e-mai l : kvas@absol utok.net.2 5Kornel ije
KvasPrematome,poredrasprostranjenog savremenog
uverenjadajeknjievnost neka vrsta fi kcije, postoje i oni koji
tvrde da pesnitvo donosiiusebinosii
stinu.Uokviruirokopostavljenegrupacijesvihonihkojizastupajuibranei
stinuknjievnosti, razl ikujemopetgl avnihmodelai s-tine u
knjievnosti :1) mimetiki model, 2) epi stemoloki model, 3)
etikimodel, 4) model autentinosti i 5) figurativni model . Prva tri
modela istineuknjievnosti - mimeti ki, epi stemolokiieti ki
-sutinskiodgovarajuteorijikorespondencije,
isvojeosnovneteorijskepostavkezasnivajunaantikomrazumevanjuodnosaknjievnostiii
stine.Ostal advamodela -model autentinostii figurativni model -
jesu pokuaj noviji h isavremeni-jih odgovora na problem istine
knjievnosti .1) Mimetiki model polazi od pretpostavke da knji evno
delo podra-ava, imi tirail ikopiraulnustvarnost, dogaajeikaraktere,
univerzalnei sti ne.Samimtim, razl i itesuvarijantemimetikog
modelai stineuknji-evnosti . Antike poeti ke razumeju pojam mimeze
(mimesis, ] ) kaonainuspostavljanjaodnosaizmeureenicaimisl i(i
skaza) iobjekata.Pl atonpresvih, kaoinjegovuenikAristotel,
razumemimesisuonto-lokoj perspektivi, na tajnainsmetajui pitanje
umetnostiipesnitva uokvire osnovnih fi lozof skih razmiljanja o
bitku i i stini .Ukol iko ostanemo u okvi rima teorije
korespondencije, moemo reidasui skazipesnikog
delaistinitiukoliko:a) korespondirajuobjektimajednostavne,
ulnestvarnosti, i liakob)
korespondirajusloenoj,paradi-gmatskojstvarnosti . U prvom sluaju
moemo govoriti o realisti kom
tipumimeze,gdeseonarazumekaoimitacijail ikopiranjestvarnosti,
kaouogledalu.Re je o domi nantnoplatonovskom poimanju
umetnikemime-ze.Udrugomsluajure jeonjenomformalizovanomrazumevanju,
do-mi nantnopri sutnomu Aristotel ovojPoeti ci, jer umetnost
kaomimeti kakategorija omoguava pri stup f ormalni m principima
stvarii bi a.Lamark(Lamarque) iOlsen(Olsen)
smatrajudamimetikimodelisti ne u knjievnosti ne treba zatvoriti u
okvire teorije korespondencije, jermimeti ki model ne iskljuuje i
deju unutranje koherentnosti" (LamarqueiOlsen, 1994:12).Oniproiruju
mimeti kimodeli sti neu knjievnostiina prostor koji zauzima teorija
koherentnosti . Njihovo zapaanje odgovaraveziizmeuAri stotelovog
hol istikogprincipa, kojionrazvijauokvirueste knjige Metafizike, i
njegovog razumevanja istine pesni kog dela.UMetafizici
Aristoteltvrdidasei stinauveknalaziucel ini, aneu2
6MODELIKNJIEVNEISTIN Edelovima, to je u skl adu i sa njegovom
poetikom, jer isti na pesnikog delaproizlaziizlogikog
ifunkcionalnog sklopaceli nenjenihdelova, atousutini predstavlja f
abula. Aristotel nikada ne dovodi u pitanje prednost ce-line u
odnosu na delove, u smisl u znanja i istinitosti . Lamark i Olsen
tanouviajudatradici onalni(antiki) mimeti kimodeli sti nepesnitva,
kaoodnosizmeumi sl iiobjekta,
ostajeuokvirimateorijekorespondencije.Njihov stav da mimetiki
model, pored neizbene teorije korespondencije,moe usebe
ukljuitiielemente teorije koherentnosti, u osnovi
odgovaraAristotelovommodel u mimetikeistine pesni tva.Fabula
pesnikog
delakorespondiraformalnimprincipimaorganizacijedogaajajedneradnje,priemutipri
ncipi, izmeuostal og,podrazumevajui deju unutranjeko-herentnosti
radnje pesnikog dela.2) Epi
stemolokimodelzasnivasenauverenjudaknjievnodelovodi do znanja.
itanjem knjievnih dela stiemo znanja o pojedinim oso-beni m
vetinama, al iiznanjaonekiminjenicamaipojmovima.Znanjakoja se
odnose na pojedine vetine ne moraju biti u vezi sa i stinom.Sdru-ge
strane, znanja o injeni cama i li o pojmovima u sebi nose nekui
stinu oulnojil i paradigmatskojstvarnosti .Samim tim, knjievno del
o poovom,epistemolokommodelu, uspostavljanekurel acijupremai sti ni
.Prematome, ukol iko knjievnodelonosinekoosobenoznanjeoinjenicamai
l ipojmovima, ono e, u skladu sa epistemolokim modelom, vodi ti do
i stine.Epistemol oki model obuhvata i subjekti vnu teoriju
saznanja, po ko-jojse neka saznanja mogu stei jedino putem l inog
iskustva. Kako to nijeuvek mogue, jedina prava zamenajeste i tanjei
skustava drugih.Subjek-tivnateorijasaznanjafi lozof ska jediscipl
inakojasagl edavaknjievnostkao rizni cu primera kojima i lustruje
svoje argumente.Knji evno delo -a takvo vi rtuelno i skustvo",
omoguavajui itaocu da proivi" ivotnesituacijekakvenijeiskusi
oustvarnomivotu(LamarqueiOl sen, 1994:372). Virtuelna iskustva
snanih emocija, posebnog i istananog doivljajastvarnostiiuni
verzalnihkategorijakaotosuvremeiprostor, iskustvavel ikihljubavi,
ratovaisukobaepskihrazmera, tragi nihsmrtiuporodi-cii l
igubitkaprijatelja,
umetnikomobradomdodatnosuproienaodkontingentnostidogaajasvakodnevnog
ivota.Mogunost sagledavanjaistineknjievnostikaoi
stineiskustavadrugihuoavaiPl aton, videviutomeopasnostzasi
stemdrutvenihodnosaifi lozofijupravednostikojurazvijausvojojDravi
.Zatoonuepi stemolokomargumentuizdesete27Kornelije Kvasknjige
Draveiodbacuje svaku mogunost da pesni ko del o donosinekoznanje,
pa ionosubjektivno.Za razliku od njega, Aristotel, zalaui se
zaautonomiju umetnostiu odnosu na fi lozofiju, tvrdi da je pesni
kodelo za-snovano na osobenomznanju ida, kao takvo,
vodidoparadigmatskei sti-ne.Pesnitvo, za
Aristotela,predstavljadogaaje na nainnakojitoiniineka matemati ka f
ormula, pa je zato, izmeu ostalog, pesnitvooptijeod verne
reprodukcije nekog pojedinanog dogaaja i li projekcije neijegsubl i
miniranog i skustva.Za Platona jenajmanje vredna pesnika vrsta
tragedija, jer jeu pot-punostimimetika,
moesenapravitiibezpoznavanjaistine, nedoseedoi stineiuvek
jeparadigmatskilana.NasuprotPl atonu, za Aristotel ajetragedija,
akoisamoakoimadobrosklopljenuf abulu, najvrednijapesnikavrstai,
kaotakva, ona jeiparadigmatskii stinita.Za Aristotela,tragedija
jevrednijaiboljaodepa, kaoto jezaPlatonaep uvekboljiivredniji od
tragedije.Svakopesnikodeloza Aristotel a jeparadigmatskiistinito,
samimtimtoposedujef
abulu.Stepenorganizovanostifabuleodreujeivred-nost pesnikog dela.
Za Pl atona je forma (ideja) uvek izvan i l i iznad ulnestvarnosti,
i zato pesniko delo, koje kao u ogledalu odraava jedino
ulnustvarnost, nemoebitiparadigmatskiistinitoi, sami mtim,
nevodizna-njuivrl ini .Nasuprot ui telju, Aristotelrazumeideju
(formu) ka.o principkojipotencijalnopostojiumateriji, ausluajupesni
tvaideja jefabulapesni kog del a.Po Aristotelu, do paradigmatske i
stine najuspenije dol azifabula tragedije, osloboena sluajnostii
storije(i stineaktualnih injeni-ca), pievih komentara (naracije) i
zahteva publike za melodramskom i l ipoetskom pravdom" (Seamon,
2006:254).'Zato je Pl atonova paradigmauosnovimoral na paradigma,
dok je Ari stotel ova paradigma for mal na,iusl uajuknji
evnostipodrazumevaf ormal nepri ncipeorganizacijepesni kog del a.1
Aristotelse, moramo to i stai, ne odrie zahteva za poetskom
pravdom, izato Si-monovereizahtevaju nae dodatno objanjenje.Za
Platona sunajvanijikarak-teripesnikog dela, ion
pristupadeluanalizirajuinjihov moralitraeida
sviravikarakteribudukanjeni,
adobrinagraeni.Aristoteljesvestandaovakavpristup njegovog uitelja
naruava autonomiju pesnikog umea i zato istie
fabulukaokonstruktivniprincip organizacijepesnikog
dela.Poetskapravdabiezado-voljenasamoako jefabuladobrokonstruisana,
anezatoto jetoeljapublike,jednog njenog dela, il i zahtev uticajnog
pojedinca, makar to bio vel iki fi lozofkaoto je Platon.28MODELI
KNJIEVNE ISTINEAristotel anezanimainjeni nai stinaizatopesni
kisastavmoebiti i injenino istini t i injeni no l aan, ali je uvek
paradigmatskii stinit.Pesnikodel oparadigmatski
jeistinitoakoisamoakokorespondirafor-malnim principima pesnitva i
formalnim principi ma odreenog pesnikoganra. Aristotelova promena
sadraja mimeze u odnosu na Platona dovelajedonjegovog shvatanja
pokojemdelomimezeimasaznajnuvrednost.Pesnitvosaznaje i ulnu i
paradigmatsku stvarnost, ukoli ko je, naravno,i spunjen osnovni usl
ov adekvatnosti formal ni m principi ma. Ari stotelovorazumevanjei
sti nepesnikog delamoesezatouvrsti tiuokviremi me-ti kog i epi
stemolokog model a i stine knjievnosti .3) Eti ki model
pretpostavlja da knjievno del o donosi moralne i sti-ne il i
moralno znanje" (Lamarque i Olsen, 1994:13).Svako razmiljanjeo
knjievnom delu koje u sebi nosi neku moralnu pouku ili moralnu
istinuodgovara etikom modelu istine u knjievnosti . Lamark i Olsen
primeujudasredinjepitanjeetikog modelaistine
nijedaliknjievnodelopose-duje ,,'moralnu sadrinu' iz koje itaoci
mogu neto nauiti" (Lamarque iOl sen, 1994:13), ve dali f orma te
sadrine korespondi rai stiniil ine, naovaj nain pokuavajui da ovaj
modelosavremenei uklopeu okvire po-tovanja formalnih principa
organizacije pesnikog del a.Etiki model i stine knjievnosti naroito
je karakteristian za antiku,jer se u to vreme knjievnost sagledava
u okviru metafi zikog niza dobrog,istinitog ilepog,pa
jesvepravinoistovremenoiistinitoilepo.Samimti m, ukol iko pesniko
delo ne korespondira moralnim normama ietiki mnael ima, ono gubi
pravo da bude proglaenoistinitim.Pl atonovo shvata-nje mimezedovodi
pesnitvo uinferioran poloaju odnosu nasvaku, pai eti ku formu. U
drugojknjizi Drave Platon tvrdida pesni tvo naruavaeti ki model
istine, jer u pesnikim del ima ljudi koji ine dobro mogu
bitinesreni, a oni koji ine nepravdu mogu ostati nekanjeni . U
osnovi Plato-nove moralne fi lozofije jeste uverenje da se dobrom
oveku ne bitrebalodesiti ni ta ravo, izatoon trai da
dobrikarakteril ikova pesni kihdelaizstanjanesreepreuustanjesree,
adazlibudupravednokanjeni .Kako se etiki model i sti ne naruava u
epovima i tragedijama, Pl aton
otroosuujepesnitvoicenzuriesadrajpesnikihdela.Platonnepristupapesnitvu
kao autonomnoj oblasti stvaralatva, koja je defi nisana sopstve-nom
logikom iformalnim naelima, ve kao pomonom sredstvu razvija-nja
moralne fi lozofije.29'Kornelije KvasPl
atonudesetojknjiziDravetvrdikakosepesni tvoisti
neinedotieidasepesnika dela mogunapravitiibezpoznavanjaistine,
jerpesni tvonema
pravonaparadigmatskuistinu.MoemozakljuitikakoPlatonsmatra da knji
evno delo nikada u potpunostine korespondira mo-ralnojistini il i
moralnojparadigmi . Paradigmatska istina za njega je moral-na i sti
na i ukl apa se u etiki model i stine, ali je istina pesni tva i
skljuenaiz paradigmeDobra.Pesnicima je ostavljena injeninaistina
koja ostajeuokvirimamimeti kog modelai stinekaoogledalastvarnosti
.Pl atonovorazumevanjeistine pesni tva ostaje u okvirima mimeti kog
model a istine.Pesnicioponaajuulnustvarnost, itosamo jedannjendeo,
adaPlatonneodreujekojisetodeostvarnostioponaaupesni kimdeli ma.I
sklju-ivi poeziju iz istine opteg i ne precizirajui njenu poziciju
na ontolokojverti kali, Platonrelativizujepesni kuistinu.Fi lozofi
sutikojiumomirazumomupoznajusvetformiizatosu
jedinoonipozvaninesamodavladaju, veidastvarajudel
akojaujednoimajuilep obl ikimoralnuvrednost,
nekuvrstumoralnepoezije, jer je jedinosadrinatakvi
hdelaparadigmatskii stinita.Aristotelovoi sti canjef abul
ekaosutinskeformepesni ke umetnosti,posledica je njegove namereda
pesnitvo odbrani odPlatonove moral ne fi l ozofije i osude pesnitva
sa moralnog stanovita.Etikimodelknjievneistinedominantno
jezastupljenuperi oduklasi cizma, da bi poev od prosvetiteljstva, a
naroitosa pojavom roman-tizma,postaoravnopravansadrugi mmodel
ima.Naruavanjei likrenjemoralnih nael a u knjievnim deli ma vodi lo
je do suenja pi scima, kao, naprimer, Floberu i Bodleru, kao i do
cenzure pesnikog dela. Drastian obl ikprimeneetikog model aprisutan
jeutotal itarnimdrutveni msi stemima,gdesuknjigezabranjivane, api
sciosuivaninadugogodi njezatvorskekazne, jer se u ovako
organizovanim drutvima ideoloke i pol itike
normeuzimajukaoosnovaetikog modelaistineknji evnosti .El
ementiotreosudepesnikaimetodcenzuri sanja knji evog
deladatisuumoral nomargumentu Pl atonove kritike pesni tva, udrugoj
knji zi dijaloga Drava.4) Modelautentinostizasnivasenai dejida jei
skrenostautoraoznaka 'istinitosti' il i autenti nosti umetni kog
predstavljanja" (LamarqueiOlsen, 1994:13).Uovomsluajutermini
stina"znaenjskiodgovaraterminui skr enost".Autordela jei skrenukol
ikoteitomedagovoriistinu. U mani festu engleskog romantizma,
predgovoru Lirskim baladamaiz1800,
Vordsvortrazumepoezijukaospontaniizl
ivsnanihoseanja.30MODELIKNJIEVNEI STI NEVordsvortovoshvatanje
pesnikeistine lcaoprenoenja emocije pesnika uemotivnusutinui
taocanaelnoodgovarateorijskimokvirimamodel aautentinosti .I sti na
se, u ovomsluaju, razume kaoekvival ent i skrenostipesni kovi h
emocija.Lamark i Ol sen upuuju na Riardsovu (Richards) studiju Pr
inciplesofLiter ary Cr iticism, proizvoljno pokuavajui da poveu
njegovu ideju oprihvatljivosti"(acceptabil ity) nekog knjievnog
delasapojmomiskre-nosti"{sincer ity) autoradela.Naovajnainpojami
skrenostiodgovarapojmuistine,paukoliko jedeloi skreno", ono
jeiistinito(LamarqueiOlsen, 1994:5).2 Riards (1926:212), zapravo,
kae sl edee:Postoji op-temiljenje,ponekadvrstoukorenjeno, da
jedelokojeseobraasvimvrstama i svi m del ovi ma oveanstva samim ti
m dokazano vee i vrednijeod onog dela koje se obraa nekolicini".On
ne pominje termineiskreno-sti" (sinceri ty) ii stine"(truth),
vegovoriooptemuverenjuda jedelovrednije ukoliko se obraa iroji
raznovrsnijojpubl ici i zato je konstrukci-ja Lamarka i Ol sena,
blago reeno, proizvoljna.Teorijska konstrukcija Lamarka i Ol sena
postul ira kako je knjievnodeloistinitoukol iko jei skreno.Zatim,
nel egitimnosepozivajuinaRi-ardsa, onitvrdeda jeknjievnodel
oiskrenoukol iko jeupuenorazno-vrsnijojknjievnoj publici;
samimtimono jeprihvaenoodveeg brojaitalaca.Delo jei stinitoukol
ikoimabrojnijuitalakupubl iku, alanoukol iko je ital aca
manje.Ipak, LamarkiOl sen uoavajulabavost inepo-uzdanost veze izmeu
iskr enosti i istine i zato s pravom tvrde da ne mogu,,,u
paradigmatskom smislu", prihvatiti istinu kao ekvivalent i
skrenosti, jeriskrenisudoviponekadmogubitilani"(LamarqueiOl sen,
1994:10).Model autenti nosti tako relativizuje i, u krajnjojl
iniji, neutral izuje pri su-stvoistineuknjievnostiiposledica
jetenjedaserazumevanjeknjiev-nostiinjenodnospremai
stiniodrediodnosomrecipijentaprematekstu,al iii
stovremenimrazdvajanjemknjievnog tekstaodreferentne(ulne,dmtvene,
pol itike, ideoloke i svake druge) stvarnosti .5) Figurativnimodel
knji evne istine moramo razlikovatiod shvata-nja
knjievnostikaofigure, koje jeusutinistruktural
istikog,poststruk-tural istikog idekonstrukcioni sti kog
razdvajanjaknjievnostiistvarno-stiiodricanjaznaajaistineknjievnog
del a.Zastupni ciovihteorijskih2LamarkiOl
senupuujuna:Richards(1926:212-13).OvaRi ardsovaknjigadostupna je i
na naem jeziku, u prevodu Nikole Koljevia (v. Riards, 1964).3
1Kornel ije Kvaspravacatvrdedaodtrenutkakadapostojiznaenjepostoje
jedinoznaci,pokuavajuidai zjednae
jeziksaznakom.PoldeMan(PaulDeMan)zato eli da skrene panju na fi
loloka i l iretori ka jezika sredstva" (DeMan, 1986:24)3uci
ljurazumevanja knjievnog teksta kaoneke vrste fi-gure. Zato on,
uzmimo samo jedan primer, Igoovu pesmu Ecr it surla vitred' une
fenetre flamandetumaikaorazvijanjefigurekatahrezeil iprozo-popeje
(De Man, 1981:30).Igoovapesma, tvrdi De Man (1981:33),
jestemimezaosobenefigure,prozopopeje".Kako je,poDeManu,
mimezasamafigura,
figurafigure(prozopopejaprozopopeje)podesannaslovIgoove pesme mogao
bi pre da bude 'Prozopopeja' ", jer ova figura izazivaepi stemoloku
tenziju kao glavni trop poetskog di skursa" (De Man,
1981:33).Polustih stihIgoove pesme Ja vol im zvonjenje (,J'aime l e
car il lon, 1)poDeManu(1981 :34) delujeuerotskommodu 'i
ste'ulnepercep-cije", da bi kulminirao u sceni zavoenja" esnaestog
stiha, prozopopejiprozopopeje".Tumaenjepoezije, kaoipoezijasama,
jestefiguraprozo-popejeil idavanjeli cabezlinom, jerkritikapripi
sujei l iupisujesmisaopesmi koja je sama po sebi prazna od svakog
smisl a.4Poststrukturali stiidekonstrukcioni stividepesni ki
jezikkaoigruznakova,priemu jeznaenjetekstasamoposledicatakve
jezikeigre.ZatoDeri da(Derrida) itvrdidatumaenjeknji
evnostinesmeda-korai granice teksta ka neem drugom, ka referentu
(metafi zi koj, istorij-skoj, psiho-biograf skoji l i
nekojdrugojstvarnosti) i l i ka oznaenom izvanteksta ijisadrajmoe i
l i je mogao zauzeti mestoizvanjezika" (Derrida,1967:227).Istuideju
iskazao je Lakan (Lacan) reima da je svet reitajkojistvara svet
stvari" (Lacan, 1966: 276).Knjievnodeloizjednaenojesafi
kcijomkojastvarajezikustvarnost odeljenuodsvakedrugestvarnosti
.Stvarnost jeredukovana najezi kiusl ovljenuigru oznaitelja, a
knjievnost proglaena, zahvaljujuiromanti arskomnasleu, fi
kcijom.Imaginarnoizvoritefi kcije", kaePol de Man (1975: 54), mesto
je gde... je ovekovoja doivelo tu prazninuusebipaizmi
ljenaimaginativnaprozanesamodaneispunjavatuprazninu, nego
potvrujesebekaopuku ni tavnost, naunitavnost koju3Re
jeotekstuReturntoPhi loIogy", koji jeprviputobjavljenuTheTimesLi
terary Suppl ement (De Man,
1982).4VieoDeManovomtumaenjuIgoovepesmeinjegovompri
stupupoezijiv.uKvas (2006:137 -151).32MODELIKNJIEVNEISTINEi
skazujeiponovosaoptavasubjekt, zastupnik
sopstvenenestabilnosti".5Zatvorenaubarijerejezika,
knjievnostpostajesredstvouosnovinihi li stike ideologije, sredstvo
negacije humani stikog nasleda, i storijskogkonteksta i ukupne
duhovne i knjievne tradicije. Zato poststruktural isti
itvrdedamineotkrivamoi stinu, veda je uz pomo jezika,
uvekiznovastvaramo. Nijedan jezik nije u prednosti nad drugim, niti
jeziciotkrivajustvarnostiistinu.Intelektualniimoralninapredakoveanstvashvatasekao
istorija upotrebe kori snih metafora, a ne kao produbljivanje
razumevanjaoveka i sveta.Istina nije nita drugo do legija metafora
koja se neprestanoum n o av a.Zarazl i kuodpostmodernog
razumevanjaknjievnostikaofigure,figurativni model knjievne istine
razumemo kao pokuajpomirenja shva-tanjaknjievnostikaofi
kcijesastavovi masvihonihkojitvrdedai stinaknjievnostipostoji
.Figurativnimodelistineu vezi jesasavremenimra-zumevanjem metafore,
koje nije uokvireno granicama reii reenice, veje odreeno diskursom
knjievnog del a. U ii interesovanja nije metaf orakao figura
usmerena na re, niti samo smi sao metafore kao nain
uspostav-ljanjanovi hsemanti ki hodnosauokvi rureeni ce, veref
erentnostmetaf ori nog di
skursakojiposedujesposobnostponovnogpredstav-ljanjastvarnost i
.TakoRi ker(Ricoeur) neprobl emat i zujepostojanjevanjezi
kestvarnosti, veanal i zirametaf ori nost knji evnog di skursa,razl
i kujuidenotacijuprvog idenotacijudrugog reda.PoRikeru,
uknji-evnomdeludi skursrazvijasvojudenotacijudrugog reda,
zahvaljujuiobustavljanju denotacije prvog reda" (1981: 250).
Rikerove rei mogu namposluitikaoosnovarazumevanjafigurativnog model
aknjievneistine.Denotacijaprvog redaomoguava i skazivanjeref
erencijalne(injeni ne)i stine, adenotacijadrugog reda jefi
ktivnaref erencijalnost, kojaomogu-ava oslobaanje di skursa u ci
ljusaznavanja (paradigmatske) stvarnostiinjene istine. Posebna
organizovanost pesnikog jezika omoguava itaocuposredno saznavanje
stvarnosti i njenih osnovnih kategorija, kao to je, naprimer,
vreme.Uzmimo, kao primer, ve pomenutu Igoovu pesmu Ecr it sur la
vitred'unefenetreflamande, i nae tumaenje ove pesme:5Re je o
tekstuKritikaikriza" (Criticismand Crisis", za prvo objavljivanje
v.De Man, 1971).33Komel ije KvasJ'aime le cari ll on de tes cites
antiques,O vieux pays gardi en de tes moeurs domestiques,Nobl e Fl
andre, ou l e Nord se rechauff e engourdiAu solei l de Casti l le
et s'accouple au Midi !5Le cari l l on, c'est l'heure i nattendue
et f ol l e,Que l'oeil croit voir, vetue en danseuse
espagnole,Apparai tre soudain par le trou vi fet clairQue f erait
en s'ouvrant une porte de l'air.El l e vi ent, secouant sur l es
toi ts l ethargiques10Son tabl i er d'argent plein de notes
magiques,Revei l l ant sans piti e l es dormeurs ,Sautant a petits
pas comme un oi seau ,Vibrant, ainsi qu'un dard qui tremble dans la
cible;Par un f rel e escal i er de cri stalinvi si bl e,15Ef faree
et dansante, el l e descend des ci eux;Et l'esprit, ce vei l leur
fait d'oreil les et d'yeux,Tandi s qu'el l e va, vient, monte et
descende encore,Entend de marche en marche errer son pied
sonore!Volimzvonjavu tvojihdavnanjihgradova, ostara zemljo,
uvarkonarodnih obiaja, plemenita Flandrijo, gde Sever se greje
oteao odsuncaKastijeispajasesaJugom!Zvonjava, taj asneoekivanilud,
koji se oku ini kao panska igraica, najednom ulazi kroz vratakojaje
odkrinulapromaja. Dolazi, istresajui na letargine
krovovesrebrnukeceljuprepunumaginihnota, budeibezmi
lostiupornespaval ice, skauisitnimkoracimapoputveseleptice,
vibrirajuikaokopljekadpogodimetu;
krhkimstepenicamaodnevidljivogkristala, uznemirena i razigrana, si
lazisneba; idok dol azi, i odlazi,dok se penje i ponovo silazi,
duh, taj uvar sav od uiju i oiju, slualutajue korake njenog zvunog
stopala!66Prozni prevod Igoovih stihovaje rnoj. Tumaenje koje sledi
u funkciji je ilustra-cije figurativnog moela istine knjievnosti.
Celovito tumaenje, pored
uoavanjaprocesarefiguracijepredstavljanjareferentnestvarnosti,
sadravalobiiscrpnuanalizuritmiko-melodijske strukture pesme, uoil o
binjen knjievnikontekst imogue intertekstualne veze, kako bi se dol
o do punog smisla Igoove pesme.34MODELIKNJIEVNE ISTINEPrva etiri
stiha (1-4) grade uvodnu celi nu pesme, i u njima pesnikisubjekt
opi suje Fl andriju.Ona je za njega pl emenita"(Nobl e,
3),starazemlja" (vieuxpays, 2), uvarka narodnih obiaja" (gardien de
tes moeursdomestiques, 2). Pesnik i skazuje poseban emotivan odnos
prema Fl andriji,posebno prema zvonjavi koja se uje u njenim
gradovima:Vol im zvonja-vu tvojih davnanjih gradova" (J'aime le
cari l lon de tes cites antiques, 1).U drugoj, sredi njoj cel i ni
pesme, u sl edeih jedanaest sti hova (5-15), Igo prikazuje zvonjavu
koja se uje u gradovima Fl andrije, zvonjavukojuontol ikovol i
.Posebanemotivanodnospremazvukufl andrijskihzvonapesniki
skazujeuoavanjemsl inostiizmeuzvukaiplesaice,jer sezvonjavaoku
inikaopanska 'igraica (6).Zvonjava jedata
krozmetaforupanskeigraice, kojajei
stovremenoalegorijaodreenog,tanog vremena, asai l
isatakadaseoglaavajuzvona(Zvonjava, tajas", Le car il lon, c'est
l'heure, 5).Jutarnje jei l iprepodnevno vreme, jerzvonjava bez mi l
osti jo budi uporne spaval ice" (les dormeurs ,11).Vremesekonvenci
onalnopredstavljakretanjempredmetakrozprostor, a u ovoj pesmi
prostiranje zvuka kroz prostor (zvonjava)
izvedenojemetaforinimkretnjamaplesaicekojaje, istovremeno,
alegorijavremena.Alegorijavremenaipersonifi
kovanametaforazvonjave,panskaigrai ca"(endanseuseespagnol e, 6), i
stresaizsvojekeceljenakrovovezgradamelodijuzvona(9-10).Zati msl
ededvaporeenja:igraica i njen ples poredi se prvo sa sitnim
koracima...vesele ptice" (apeti ts pas...unoiseau , 12), a zatimsa
vibriranjem koplja koje jepogodilo metu (13). Na ovaj nain
prikazana je posebna, izuzetno uestalamelodija zvonjave zvona, kao
i poveanje uestalosti zvonjave, od
visoke,kojaodgovarasitnimkoracimaptice,'
donajvie,predstavomvibriranjakopljazaustavljenog nakonsnanog
izbaajaibrzog leta.Igrai ca, kaometafora zvonjave, kree se
nevidljivim stepenicama vazdunog
prostora,ponavljajuiuzastopniritamzvonjave,
aliikrunokretanjekojimsenajee predstavlja proti canje vremena
(14-15).Sl editrei, zavrnideopesme(16-18).Pesnikisubjekt,
njegov,,duh" (l'esprit, 16), opinjen je zvonjavom i snanim zvunim i
vizuelnimsenzacijama i zato jedat kroz grotesknu figuru uvara koji
jenapravljenod uiju i oiju (fait d'oreil les et d'yeux, 16), jer el
i da sauva sve uti skekoji preplavljuju njegova ula i sve
asocijacije koje obuzimaju njegov duh.Naslov pesme otkriva nam i
poloaj pesnikog subjekta: pesma je zapisana35Kornel ije Kvasna oknu
fl amanskog prozora, pesnik je iza prozora, iza kojeg njegov
duhprobuen zvonjavom tka stihove koji refiguriu utiske ulne
stvarnosti .Prematome,
knjievnodelorefigurieistinustvarnosti.Zastupniciovog model a najee
ukazuju i na psiholoke efekte recepcije knjievnogdel a, kao to
supovi eno stanje svesti", osetljivost", il i razl iite
naglaenereakcije itaoca kao posledice uoavanja saznajne sadrine
dela. Re je, za-pravo, o rasprostranjenom verovanju kako ukus
itaoca vremenom postajeistananiji . italac vremenom bolje i
uspenije reaguje na razliite aspekteknjievnog dela,
usavravajuisposobnostodgovarajueg reagovanjanaosobeni svet
umetnikog dela. On otkriva naine nastanka i strukturiranjaknjievnog
dela, u meri u kojoj mu delo, kao osobena jezika struktura,
todozvoljava. Na ovaj nain dolazi se do subjektivnog znanja koje
posrednomoe voditidoistine, na nain drugaijiodprirodnihnauka, fi l
ozofijeil irazl i i tih fi l ozofski h di scipl ina.Usutini,
figurativnimodel polaziodpretpostavkekakoknjievnadel a mogu sadrati
figurativnu i stinu na isti nain na koji je istina
sadranaumetaforama.Uravnijednostavnihiskazarel
ativnolakojepokazatinainfunkcioni sanjametafori keistine, al
ikakosei skazipovezujuusloen sistem kakav potencijalno moe biti
knjievno del o, izjednaavanjemetaforikeiknji evnei stine
viestrukose uslonjava.Toga su, naravno,svesniizastupni
cifigurativnog modela, ipravirazlog izjednaavanjadvei
stinenenalazeutometo jepesniki jezikestometaf orian, veu uverenju
da iknjievniimetafori ki(figurativni) jezik
imajusaznajnufunkciju.Jezikafiguracijairefiguracija,prisutnaiuknjievnomiumetafori
kom jeziku, indirektno vode do znanja i i stine, u kontrastu
premadirektnom pristupu nauke.Prema tome, moemo zakljuitikako
jeistinaknjievnosti zaobilazna ilifi gurativna, za razliku od
direktne i neposrednenauneistine,
kojateiotkrivanjuinjenica.Uspostavljajuiposrednuizaobilaznu(figurativnu)
relacijupremaistini, knjievnostnasvodidoosobene vrste znanja, i
zato figurativni model knjievne istine ukljuuje usvoje okvire i el
emente epi stemolokog modela.Knjievnost, na jedanosoben nain,
dolazidoistine, aistina kojojknjievnost stremi nije, u prvom redu,
istina injenica, ve pojmovna il iparadigmatska istina. Na ovaj
nain, knjievnost istie pravo na saznavanjeoptih principa i
zakonitosti pojava, stvari i bia, i to zahvaljujui
posebnojorganizovanosti svog jezikog medija. Pri tome, visok stepen
formalne or-36MODELIKNJIEVNE I STINEganizovanosti jezika u
knjievnom deluil ikoherentnost pesnikog
jezikaneznaiapsolutnuodeljenost knjievnostiodrazl ii tihobl
ikastvarnosti,pa se tako knjievna i stina uklapa i u modifi kovani
mimeti ki model koji usebiobuhvata i deju unutranje koherentnosti
.Prema tome, neprestana re-figuracija jezika u knjievnosti, u skl
adu sa formalnim principima organi-zovanja jezika pesni kog dela,
osoben je nainsaznavanja i razumevanjastvarnosti i, samim tim,
dolaenja do uzorne istine o svetu i oveku.L i t er at u r aDeMan,
P.(1971).CriticismandCrisis".InBl i ndnessand I nsight:Es-says
inthe Rheroric ofContemporary Cri ticism, New York:OxfordUni versi
ty Press, 3-19.De Man, P.(1975). Problemi moderne kr itike.Beograd:
Nolit .De Man, P.(1981).Hypogram and Inscription:Michael Ri
ffaterre's Poeti-cs of Reading. Diacr itics, 11:4, Winter,
17-35.DeMan, P.(1982, 10.decembar).Returnto Phi lol ogy".TheTimes
Li te- Suppl ement, 4158, 1355-56.De Man, P.(1986).The Resistance
toTheory.Minneapol i s:University ofM i nnesot a Pr ess.Derrida,
J.(1967). De la grammatologie. Pari s:Les Editi on de Minuit.Kvas,
K. (2006). I nter tekstualnost upoeziji, Beograd: Zavod za udbeni
kei nast av nasredst v a.Lacan, J.(1966). Ecri ts, Paris:Seui l
.Lamarque, P., Ol sen, S.H.(1994).Truth, Fiction, and
Literature.Oxf ord:C l ar en donPr ess.Richards, I . A.(1926). Pr
incipl es ofLiterary Cr iticism, London, 2nd edn.Riards, A. A.
(1964). Naela knjievne kr i tike, Sarajevo: Veselin Maslea.Ricoeur,
P. (1981). iva metafora, Zagreb: Grafi ki zavod Hrvatske.Seamon,
R.(2006).ThePri ceof thePl oti nAri stotl e'sPoeti
cs".TheJournalofAesthetics and Ar t Cr iticism, 64 (2),
251-258.37Kornel ije KvasI z v or iAri stotel, (2007). Metafizika.
Beograd: Paideia.Ari stotel, (1983).O pjesnikom umijeu. Zagreb:
August Cesarec.Hugo, V. (1961).Oeuvres poetiques completes.
Paris:J. J. Pauvert.Pl aton, (2005). Drava.Beograd:Dereta.Kornelije
KvasSummaryM O D E L SO FL I T E RA RYT R UT HInthispaper,
wedistinguishfi vemodelsoftruthinliterature:mimeticmodel,
epistemological model, ethical model, a model ofauthenticity and
figura-tivemodel .Thefi rstthreemodelsoftruthinl iterature:mimetic,
epistemologi-cal and ethical model, essentially belong to the
theory ofcorrespondence, and itsfundamental theoretical assumpti
ons are based on an antique understanding oftherel ati ons between
l i terature and truth. The other two model s, a model ofauthenti
c-ity and figurative model, present the modern answers to the
problem ofthe truthofliterature. Figurative model ofliterary truth
is dif ferent from the understandingofli teratureasafigure,
whichleadstocontemporary neutral izationofl iterarytruth.
Representatives ofStructuralism and Post-structuralism state that
from themoment thereismeaning thereareonly signs, trying toequatel
iteraturewithasign.However, figurative modelassumes that literary
works may include figura-tive truth in the same way that the truth
is contained in the metaphors. Therefore,w econcl ude that the tr
uthofl i teratur ei sdi f ferent f romthedi rect andi mmedi
atescientifi ctruth, whichtry
todiscoverfacts.Truthofliteratureisfigurativeandindi rect and coul
d l ead to some types ofknowledge. Therefore, figurative modelofl
iterary truth includes el ements ofthe epistemological model
ofliterary truth.38
