Potpuno nova paradigma sveta i ljudi, posebno neprijatelja.

Potpun izazov !

Vladika Nikolaj Velimirovic, “Molitve na jezeru”, pisano na Ohridskom jezeru  (1921.-1922.)

“Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode.

I ja ih blagosiljam i ne kunem.Neprijatelji su me vise gurnuli Tebi u narucje nego prijatelji.Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me dresili od zemlje, i rusili sva moja nadanja u zemlju.

Ovi su me ucinili strancem u zemaljskim carstvima i nepotrebnim stanovnikom zemlje.

Kao sto gonjena zver nadje sigurnije skloniste nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, nasao najsigurnije skloniste, sakrivsi se pod Tvoj sator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dusu moju.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.Oni su mesto mene ispovedili grehe moje pred svetom.

Oni su me sibali, kad sam se ja ustezao sibati samog sebe.Oni su me mucili onda, kad sam ja begao od muka.Oni su me ruzili onda, kad sam ja sam sebi laskao.Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja gordio sobom.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim.Kad sam se pravio mocnim, oni su mi se smejali kao kepecu.Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.Kad sam zurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom.Kad sam mislio mirno spavati, onu su me budili iza sna.Kad sam zidao dom za dug i spokojan zivot, onu su ga rusili i izgonili me van.Zaista, neprijatelji su me odresili od sveta i produzili ruke moje do Tvoga skuta.Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.Blagoslovi ih i umnozi ih;  umnozi ih i jos vise ogorci protive mene -da bi moje bekstvo k Tebi bilo bespovratno;da bi se nada u ljude iskidala sva kao paucina;da bi se smirenje potpuno zacarilo u dusi mojoj;da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: gordosti i gnjeva;da bi sve svoje blago sabrao na nebu;

ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strasnu mrezu varljiva zivota.Neprijatelji su me naucili da znam – sto malo ko zna – da covek nema neprijatelja u svetu izvan sebe.Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.Zaista, tesko mi je reci, ko mi je ucinio vise dobra i ko vise zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji.Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.

Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna.Jer zna sin, da mu se nepriajtelji ne mogu dotaci zivota.

Zato slobodno koraca izmedju njih i moli se Bogu.Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.”