zaSrce

Misiju

S E D M I C A M O L I T V E 2 0 1 6 .

„Veliki nalog“ je jedan od najpoznatijih tekstova u Bibliji: „I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i

Sina i Svetog Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin“ (Mat. 28,18-20).

U ovog nalogu, Hristos poziva svoje sledbenike da postanu misionari i osvoje svet za Njega. Međutim, da li je ova zapovest, data pre 2000 godina, i dalje relevantna za nas danas? Koja je naša misija i šta znači biti misionar u današnjoj kulturi?

Tokom ove posebne Sedmice molitve, usredsredićemo se na misiju. Svakog dana ćemo istaći neki novi aspekt ovog važnog područja – šta je Božja misija? Kako svako može biti misionar? Osvrnućemo se na važnost susreta sa Isusom i koračanja sa Njim tokom misionskog delovanja.

Ljubav je osnov za misiju – ljubav prema Bogu i ljubav prema drugima. Ubeđenje u ono što verujemo i integrisanje novih vernika u crkvenu zajednicu su još dve značajne teme koje ćemo obuhvatiti. Konačno, osvrnućemo se na vreme kada misija bude ostvarena! Nećete želeti da propustite nijedan jedini dan ovih nadanjujućih biblijskih čitanja koja će vas uzdići i oplemeniti.

Pozivam vas da mi se pridružite dok se s molitvom osvrćemo na ove važne teme i da se – bez obzira ko ste, gde živite ili šta radite – posvetite misionarskom delu za Njega.

Neka nas Bog blagoslovi dok se kao crkvena porodica širom sveta okupljamo na proučavanja i molitvu tokom ove naročite Sedmice molitve.

Ted N. C. Vilson, predsednik Adventističke crkve

3 P R VA S U B O TA

6 N E D E L J A

8 P O N E D E L J A K

10 U TO R A K

12 S R E D A

16 Č E T V R TA K

18 P E TA K

20 D R U G A S U B O TA

24 P O G L E D U S V E T

26 M O L I T V E N E P R O P O V E D I Z A D E C U

M O L I T V E N A S E D M I C A

„Svako je misionar“

M O L I T V E N A S E D M I C A 2 0 1 6

NA KORICI: Isus je uvek imao srce za misiju, bez obzira da li se radilo o pristupanju Samarjanki na Jakovljevom studencu, rimskim vojnicima, skupljačima poreza ili majkama s njihovom decom.

Pastor Ted N. C. Vilson

2

obuke – onu koju mu je Bog obezbe-dio u pustinji.

Elen Vajt piše: „On je još morao da nauči veliku lekciju vere koju su nau-čili Avram i Jakov – da se ne oslanja na ljudsku snagu i mudrost, već na Božju silu da ispuni svoja obećanja... U školi samoodricanja i nevolja morao je da nauči da bude strpljiv, da obuzda svoje strasti. Pre nego što bude mogao da mudro upravlja, morao je da nauči da sluša.“3 Tek tada je Mojsije bio spreman da služi kao jedan od Božjih najvećih misionara.

Tražiti i spasavati Rava, jedna žena iz Jerihona, uspela je da spase čitavu svoju porodicu tako što im je ispričala o svom susretu sa izraelskim špijunima i svoju veru u Boga podelila sa njima (Isus Navin 2,12-14; 6,17).

Danilo i trojica njegovih drugova poslati su kao misionari u moćno Vavilonsko carstvo. Oni su godinama verno ostvarivali Božju misiju na car-skom dvoru. Zahvaljujući njihovom svedočenju, Navuhodonosor je konačno predao svoje srce jedinom pravom Bogu. Njegovo svedočenje možete pročitati u knjizi proroka Danila 4,34-37.

Jedna mlada izraelska devojka slu-žila je kao veran Božji misionar u domaćinstvu svojih sirijskih gospo-dara, što je na kraju dovelo do toga da Neman, zapovednik carske vojske, izjavi: „Evo sad vidim da nema Boga nigdje na zemlji do u Izrailju“ (2. O carevima 5,15).

Čak je i prorok Jona, protiv svoje volje, doprineo spasenju svojih nepri-jatelja, propovedajući Božju Reč Ninevljanima (Jona 3,4-10).

P R VA S U B OTAM O L I T V E N A S E D M I C A

misija Ted Vilson

Ideja o misionstvu začeta je na nebu. Čak pre nego što se greh pojavio na ovom svetu, Trojstvo je

osmislilo plan za spasenje ljudi ukoli-ko sotona uspe da izazove njihov pad. Bog Otac poslaće svog Sina u misiju spasavanja izgubljenih duša.

Emanuilo – S nama Bog. Ta misi-ja će Ga skupo koštati. „Hristos (je) trebalo da preuzme krivicu i sramotu greha – greha koji je toliko mrzak sve-tom Bogu da će doći do razdvajanja Oca od Sina. Hristos je trebalo da se spusti do dubina poniženja da bi izba-vio izgubljeni rod.“1

Hristos, miljenik neba, napustio je čistotu, mir i radost Raja da bi išao u Božju misiju, na ovaj mračni, grehom ispunjeni svet. Njegova misija bila je jasna – da traži i spasi izgubljene.

Božja misija od početka je ostala nepromenjena i On je vekovima slao misionare da ostvaruju Njegove ciljeve.

Poći u Božju misiju Sto dvadeset godina Noje je molio sta-novnike prepotopnog sveta da se pri-preme za predstojeći potop (1. Mojsi-jeva 6,3; 1. Petrova 3,20; 2. Petrova 2,5). I sto dvadeset godina uporno se držao Božjih obećanja i podnosio podsmeh i porugu od strane istih onih koje je pokušavao da spase.

Bog je poslao Avrama u misiju – da ide u zemlju koju će mu On pokazati i da vrši pobožan uticaj među Hananej-cima, ne bi li ih naveo da se pokaju dok ne bude prekasno. Pre njihovog unište-

nja, Bog im je dao vreme milosti (1. Mojsijeva 12,1-3; 15,15.16).

Josif se, kao tinejdžer, našao u stra-noj zemlji protiv svoje volje. Uprkos tome, odlučio je da bude Božji misio-nar koji će uneti svetlost i čestitost u jedno pagansko domaćinstvo. Ni pod najtežim okolnostima, njegova svetlost nije utrnula – čak ni iza rešetaka egi-patske tamnice. Kasnije, tokom godina teške gladi, Bog je upotrebio ovog ver-nog misionara da bi spasao čitav Egi-pat, a i šire (1. Mojsijeva 37,25-28; 39,8.9.21-23; 41,37-41).

Obimna „misionska obuka“Mojsije je prošao obimnu „misionsku obuku“ – prvo u krilu svoje majke, koja se „trudila... da u njegov um usadi strahopoštovanje prema Bogu, ljubav prema istini i pravdi, i iskreno se molila da bude sačuvan od svakog nemoralnog uticaja. Prikazala mu je ludost i grešnost idolopoklonstva, od malih nogu ga je učila da se klanja i moli živom Bogu, koji ga jedini može čuti, koji mu jedini može pomoći u svakoj nevolji.“2

Na faraonovom dvoru, Mojsije je stekao najviše civilno i vojno obrazo-vanje, što mu je dobro došlo kada je trebalo da izvede iz Egipta ogromno mnoštvo ljudi i da ih vodi kroz pusti-nju (Dela apostolska 7,22). Ali, pre nego što je bio potpuno spreman da obavi to delo, Mojsije je trebalo da prođe i kroz treću fazu misionske

3

Božja misija u Novom zavetuBožja misija u Novom zavetu ista je kao i u Starom – tražiti i spasiti izgu-bljene.

Isus je, naravno, najveći misionar – On koji „bješe Riječ, i Riječ bješe u Boga, i Bog bješe Riječ... I Riječ postade tijelo i useli se u nas puno bla-godati i istine“ (Jovan 1,1-14). On je taj koji je Božju misiju ljubavi i milosti otkrio u punini.

Dok je bio na zemlji, Isus je apo-stolima pružao praktičnu misionsku obuku. Elen Vajt primećuje: „Dok je Isus služio nepreglednom mnoštvu koje se okupljalo oko Njega, Njegovi učenici bili su prisutni, željni da izvrše Njegov nalog i olakšaju Njegov rad. Pomagali su u raspoređivanju naroda, u dovođenju bolesnika Spasitelju, obezbeđujući udobnost za sve. Pažljivo su tražili zainteresovane slu-šaoce, objašnjavali im Pismo i na različite načine delovali u njihovu duhovnu korist. Prenosili su ono što su naučili od Isusa i svakoga dana sti-cali bogata iskustva.“4

Kada je Isus poslao apostole dvojicu po dvojicu (a kasnije i „sedamdeseto-ricu“ – videti Luka 10), naložio im je da Božju misiju ostvaruju propovedajući i govoreći „da se približilo Carstvo nebe-sko“ (Matej 10,7). Osim toga, kazao im je: „Bolesne iscjeljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite“ (8. stih), podsećajući ih da sila za sve to dolazi odozgo, a ne od njih samih.

Nakon vaskrsenjaUbrzo nakon Hristovog vaskrsenja, ženama koje su došle na grob dodeljena je vrlo specifi čna misija: „Idite kažite učenicima Njegovijem i Petru da pred vama otide u Galileju: Tamo ćete Ga vidjeti, kao što vam reče“ (Marko 16,7).

Još dvojica Isusovih sledbenika, Kleopa i njegov prijatelj, istog dana su postali misionari. Njihovo srce je

„gorelo“ u njima dok im je Isus objaš-njavao Pisma na putu za Emaus. A onda, ne mogavši da zadrže svoju radost, požurili su u svoju Bogom danu misiju da učenicima kažu da je Hristos ustao (videti Luka 24,13-35).

Neposredno pre svog uznesenja, Hristos je ponovo naložio svojim uče-nicima: „Idite po svemu svijetu i pro-povjedite Jevanđelje svakome stvore-nju... A oni iziđoše i propovijedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i riječ potvrđiva znacima koji su se potom pokazali“ (Marko 16,15.20).

Kada razmišljamo o misionarima, uvek se setimo Filipa, koji je bio poslat da jednom zvaničniku sa etiopskog dvora održi biblijski čas i da ga krsti (Dela apostolska 8,26-40). Setimo se i Stefana, koji je hrabro svedočio jevrej-skom Sinedrionu, iako ga je to koštalo života. Ali, dok je umirao mučeničkom smrću, iz njegove krvi ponikao je jedan od najvećih misionara – Savle, koji je kasnije postao poznat kao Pavle (Dela apostolska 7,58; 9,1-22). Moramo se setiti i Varnave, Sile, Jovana Marka i Timotija, koji su odigrali važnu ulogu u ostvarivanju Božje misije.

P R VA S U B OTAM O L I T V E N A S E D M I C A

4

Drugi misionariU moćnoj knjizi Velika borba vidimo kako je Bog tokom čitave istorije uvek imao ljude spremne da ostvaruju Nje-govu misiju, čak i po cenu sopstvenog života.

Godine 1874. Crkva adventista sedmog dana je svoje prve zvanične misionare poslala u Bazel u Švajcar-skoj – Džona N. Endrjusa, sa njegovo dvoje dece u tinejdžerskim godinama, Meri i Čarlsom. Endrjusova žena, Anđelina, umrla je dve godine pre toga. Nažalost, 1878. godine, Meri je dobila tuberkulozu i umrla. Pet godina kasnije, dok se još nalazio u Evropi, Džon Endrjus takođe je umro od tuberkuloze i sahranjen je u Bazelu.

Od tog vremena hiljade adventista sedmog dana odlazili su u svet kao misionari. Kao Džon i Meri Endrjus, mnogi mladi i oni stariji dali su svoj život radeći verno u Božjoj misiji.

I pored svih poteškoća, Božja misija se nastavljala, tako da je do danas – zahvaljujući, između ostalog, žrtvi mnogih koji su odgovorili na Božji poziv da pođu u strane zemlje

– više od 19 miliona ljudi, u više od 200 zemalja sveta, prihvatilo

istinu kakva je u Isusu i pridru-žilo se ovom Bogom vođenom

pokretu.

Božja misija danasDanas, u ovom svetu sa preko 7 milijardi ljudi, još uvek ima mnogo posla koji treba obaviti da bi se Božja misija uspešno sprovela. Bog

poziva svakog od nas da odi-gra svoju ulogu. Bez obzira na

vaše godine, nacionalnost ili pol, Bog vas poziva da budete

deo Njegove misije. On vas možda poziva da budete Njegov misionar u svom susedstvu, u školi, na radnom mestu, bilo gde unutar vaše sfere uti-caja. Gde god da se nalazite, potrebni ste Mu u Njegovoj misiji traženja i spasavanja izgubljenih.

Svakodnevni kontakti sa drugima predstavljaju najlakši put za svedoče-nje. Dopustite Svetom Duhu da vas vodi ka pravim ljudima, a zatim smi-reno i prirodno iznesite svoje svedo-čanstvo i ohrabrite ih na prikladan način, pod vođstvom Svetog Duha. Svedočenje treba da predstavlja radost i prirodni ishod vašeg odnosa sa Gos-podom. Bog će pripremiti put.

Svako treba da bude deo Božje misije! Važno je da u ostvarivanju te misije ostanemo u bliskom odnosu sa Gospodom, kroz stalnu molitvu, pro-učavanje Biblije i Duha proroštva.

Svako je misionarNadahnuta reč kaže: „Kada bi

svaki član crkve bio živi misionar, evanđelje bi brzo bilo objavljeno u svakoj zemlji, svakom narodu, ple-menu i jeziku.“5

Isus uskoro dolazi! Uzdignite visoko tu parolu i objavljujte je na praktičan način, ukazujući ljudima iz svog okruženja na Onoga koji nam

daje spasenje i koji je obećao da će nas uskoro povesti kući. Zajedno radeći, dovršimo svoju Bogom danu misiju u Njegovoj mudrosti i snazi. Božjom blagodaću, kada svako postane misio-nar, ostvarimo „Totalnu uključenost vernika“ da bismo Hristov skori dola-zak još više ubrzali!

1 Elen G. Vajt, Stvaranje, patrijari i proroci, str. 63 orig.2 Isto, str. 243, 244 orig.3 Isto, str. 247 orig.4 Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 349 orig.5 Ellen G. White, Testimonies for the Church, vol. 9, pp. 32, 33.

Pastor Ted Vilson je predsednik Crkve adventista sedmog dana.

Šta članovi vaše lokalne crkve preduzimaju da bi služili kao misionari u okviru svoje društvene zajednice? Ili na nivou celog sveta?

Čak i ako ste imali priliku da služite kao misionar u nekoj drugoj zemlji, da li još uvek vidite sebe kao misionara u svom susedstvu i neposrednom društvenom okruženju? Ako vidite sebe u tome, na koji način to ostvarujete?

Da li vam je teško da sa drugima govorite o Isusu? Ako jeste, zašto? Možete li nešto preduzeti da bi se to promenilo?

razmišljanjeP I T A N J A Z A

1

3

2

Bez obzira na vaše godine, nacionalnost ili pol, Bog vas poziva da budete deo Njegove misije.

5

O va priča se pojavila u ve-stima pre nekoliko godina. Nažalost, takvi slučajevi su

danas postali sasvim uobičajeni. Priča počinje njenim izlaskom iz kuće u 2 sata ujutru da bi kupila cigarete. Nisu zdrava žudnja niti plemenita nabavka Ešli Smit gurnule u ruke osuđivanog silovatelja i ubice Brajana Nikolsa. On je silom odvukao natrag u njen stan, vezao je, stavio u kadu i rekao: „Neću te povrediti ako budeš radila ono što ti kažem.“1

Šta biste vi učinili u takvoj situaciji? Da li biste preklinjali, vrištali, molili se? Ešli Smit je, u tom strašnom tre-nutku, blagoslovena blagodaću kojoj svi imamo pristup, videla priliku da služi. Prema njenim rečima, ona je razgovarala sa Nikolsom, napravila mu doručak, govorila mu o sebi, saslu-šala ga. Otkrila mu je sopstvenu potre-bu za blagodaću, sopstvenu ranjivost koju je Bog isceljivao – i situacija se potpuno promenila.

Tu je bila žena koja je jedva uspe-vala da vlada svojom životnom situa-cijom. Nije bila u stanju da se brine o sopstvenom detetu, i dešavalo joj se da u 2 sata ujutru mora da izađe da kupi cigarete. Tu je bio muškarac koji je želeo da je siluje i ubije. Ali, u tom tre-nutku, dogodilo se nešto čudesno. Ešli Smit se pridružila Bogu u Njegovom radu, i Nikols se sreo sa Bogom. Uvi-deo je da i njegov život, iako ispunjen krvlju i patnjom drugih, može da se promeni. Oslobodio je Ešli i nastavio da služi Bogu u zatvoru. To iskustvo preobrazilo je i Ešlin život. Uspela je da odbaci droge koje su upravljale nje-nim ponašanjem. Shvatila je, u razgo-voru sa Nikolsom, da je Bog i nju pro-menio i dao smisao njenom životu2

Razgovor koji preobražavaJednog drugog dana, druga žena, isto tako slomljena, osramoćena, koja je živela u grehu, izašla je iz kuće zbog neodložne potrebe. Otišavši u podne na Jakovljev bunar po vodu, nije

N E D E L J A

mogla ni da pretpostavi da će upravo ona, pre nego što se taj dan okonča, postati Božji misionar za ceo svoj grad. Isus, koji je iz Judeje putovao u Galileju preko Samarije, zaustavio se da pre-dahne kod Jakovljevog bunara.

„Dođe žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus: Daj Mi da pijem“ (Jovan 4,7). Tim jednostavnim zahtevom otpočeo je razgovor koji će preobraziti njen život.

U tom razgovoru Isus je pobudio ženino interesovanje, strpljivo odgo-varao na njena pitanja, i ljubazno je suočio sa njenim životnim odlukama. A kada je njeno srce bilo spremno, Mesija joj se otkrio. „Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim... A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima: Hodite da vidite Čovjeka koji mi kaza sve što sam uči-nila, da nije to Hristos? Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše k Njemu“ (Jovan 4,26.28-30).

Čim je pronašla Mesiju, ova Samarjanka je podelila svoje iskustvo sa drugima, potpuno zaboravljajući na svoju neodložnu potrebu. Ljudi su znali za njen grešni život. Mora da su videli promenu u njenom ponašanju, jer je njenog stida i straha nestalo pri-likom susreta sa Spasiteljem. I došli su Isusu zahvaljujući njenom svedo-

čenju (Jovan 4,39). Elen Vajt prime-ćuje: „Ova žena predstavlja delovanje prave vere u Hrista. Svaki pravi uče-nik rađa se za Božje carstvo kao misi-onar. Onaj koji pije od vode postaje izvor života. Primalac postaje davalac. Hristova milost u duši je kao vrelo u pustinji, koje izvire da osveži sve i učini one koji su blizu smrti željnim da piju vode života.“3

Isus je rekao: „Kao što si Ti Mene poslao u svijet, i Ja njih poslah u svi-jet“ (Jovan 17,18). Bog nas poziva da delimo Njegovu dobru vest sa svima koje srećemo. Pavle je to ovako izra-zio: „Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvje-dočim Jevanđelje blagodati Božije“ (Dela apostolska 20,24). Na kraju kra-jeva, kaže Pavle, svi smo mi ambasa-dori – misionari – koji su poslani u misiju da govore o blagodati koju su primili kroz službu pomirenja (2. Korinćanima 5,19).

Poruka pomirenjaOd samog početka, kada je naš veliki Bog – misionar došao da potraži izgu-

Prepoznajte Božje delovanje u svetu i pridružite Mu se u

Njegovom radu.

vernici Svi Čeril Dos

u misiji

M O L I T V E N A S E D M I C A

6

bljeno čovečanstvo u Edemskom vrtu, On je doneo poruku pomirenja za ovaj svet. Kroz čitavu istoriju Bog je neprekidno tražio od svog naroda da svaku barijeru – kulturnu, religioznu, društvenu – prevaziđe tom porukom o blagodati. On je za svoje svedoke birao ljude od kojih se najmanje oče-kivalo – Avrama sklonog laganju, malovernu Saru, Josifa koji je sanjao snove, plašljivu Jestiru, Davida koji je napravio zaveru sa ubistvenom name-rom, ljutitog Jakova i Jovana, never-nog Tomu, Petra koji Ga se odrekao, uplakanu Mariju, progonitelja Pavla. Preobraženi porukom o blagodati i pomirenju, oni su preokrenuli ovaj svet radeći za Boga, a priče o njiho-vom životu nastavljaju da nas nadah-njuju do današnjeg dana.

Bog je sve nas, kao članove svog Tela, pozvao da se pridružimo Njego-voj misiji za ovaj svet. Kakva je privi-legija raditi za Boga, činiti nešto od večnog značaja, donositi pomirenje, pripremati ljude za Isusov skori

povratak! Takav posao zahteva posve-ćenje i svesno zalaganje uprkos svemu onome što nam odvraća pažnju, upr-kos našoj prezaposlenosti i usredsre-đenosti na sebe. Ipak, Bogu je potrebno da svi radimo zajedno, jer je svako od nas posebno osposobljen da dosegne upravo one ljude sa kojima se susreće.

Bog je u život Brajana Nikolsa doveo nekog čije je svedočenje bilo naročito podesno da dotakne njegov život. On želi to isto da učini i sa nama, samo ako smo spremni da Mu se stavimo na raspolaganje. Svi možemo da govorimo o poukama koje smo primili iz Isusovog života. Da li ste doživeli neuspeh, bili ranjeni i nakon toga pronašli utehu i isceljenje u Isusu? Da li Bog deluje u vašem životu? To je poruka koju On želi da vi prenesete drugima. Kakva su vaša interesovanja, koji je vaš poziv, šta je to što posebno volite? U svojoj misiji svetu, Bog želi da upotrebi sve ono što vi predstavljate.

On je svakome od nas dao jedin-stveno svedočanstvo, jedinstveno životno iskustvo i jedinstven poziv. Iako možda ne mislimo da imamo bilo šta da podelimo sa drugima, iako nam možda nedostaje obrazovanje, ili nemamo neki istaknut položaj u druš-tvu, svi možemo govoriti drugima šta je Bog učinio za nas. Meni se dopada komentar Elen Vajt u vezi sa pričom o dva opsednuta čoveka (Matej 8,28-34; videti i Marko 5,1-20): „Dva isceljena čoveka koja su bila opsednuta zlim duhovima, bili su prvi misionari koje je Isus poslao da propovedaju jevan-đelje u oblasti Dekapolisa. Ovi ljudi slušali su Njegovu reč malo vremena. Do njihovih ušiju nikada nije doprla nijedna propoved sa Njegovih usana. Nisu mogli da poučavaju narod kao što su to mogli učenici, koji su svakog dana bili sa Hristom. Međutim, oni su mogli da kažu ono što su znali; ono što su sami videli, i čuli, i osetili delo-vanjem Spasiteljeve sile. To je ono što svako, čije je srce taknuto Božjom bla-godaću, može da učini. To je svedoče-nje koje naš Gospod očekuje i zbog čijeg nedostatka ovaj svet gine.“4

Bog će u naš život dovesti ljude kojima možemo na najbolji način da služimo. Čak i kada je reč o onima od kojih se ništa dobro ne može očeki-vati, kao što je Ešli Smit shvatila, Bog nam pruža priliku da im prenesemo Njegovu poruku o blagodati i pomire-nju, koju možemo da zanemarimo samo na sopstveni rizik. Na kraju kra-jeva, Veliki nalog (Matej 28,19.20) nije samo Veliki predlog. Dužnost je i pri-vilegija svakog hrišćanina da se pri-druži Bogu u Njegovom radu za ovaj svet. A najbolji način da počnemo s tim jeste da – gde god da se nalazimo, s kim god da se sretnemo – ispričamo kako je Bog delovao u našem životu. Bog aktivno radi u ovom svetu. Hoćete li Mu se pridružiti u Njego-vom poslu?“

1 Time, Mar. 20, 2005.2 Interview with Katie Couric, Yahoo News, Sept. 15, 2015.3 Elen G. Vajt, Čežnja vekova, str. 195 orig.4 Elen G. Vajt, U potrazi za boljim životom, str. 99 orig.

Dr Čeril Dos je direktorka Instituta za svetsku misiju pri Generalnoj konferenciji adventista sedmog dana.

U svojoj misiji

da upotrebi sve ono što vi predstavljate.

Zbog čega često osećamo da nemamo šta da kažemo ljudima koji su oko nas?

Možete li se setiti i nekih drugih biblijskih priča u kojima je Bog upotrebio neobične glasnike?

Kako možemo da se sretnemo sa ljudima kojima je potrebno da čuju naše svedočenje?

razmišljanjeP I T A N J A Z A

i razgovor1

3

2

7

Isusov poziv je poziv u misiju. „Hajdete za Mnom“, kaže On, „i učiniću vas lovcima

ljudskijem“ (Matej 4,19). Kada je pozivao učenike, Njegov cilj bio je da ih obuči da postanu misio-nari. Ali, na koji način su ti obič-ni ribari preobražavani u Bogom naimenovane svedoke?

Otkad znam za sebe, svim sr-cem sam čeznuo da služim Bogu. Ali, dok sam se trudio da provodim vreme s Njim, Bog bi me poveo na neočekivano i često izazovno putova-nje, tokom kojeg sam sve više postajao svestan svojih mnogobrojnih slabosti i velike sklonosti ka grehu. Zašto bi Bog iskoristio moju želju za preo-bražajem karaktera i svedočenjem i dopustio da doživim nešto naizgled sasvim suprotno?

To se dešava zbog sledećeg: Kada nas Isus pozove da Mu se pridružimo u Njegovoj misiji, On nas vodi putem preobraženja. A to putovanje počinje tako što nas On navodi da osetimo koliko nam je zaista potreban.

Tri koraka do preobraženjaIsusovo krštenje ilustruje proces koji se odvija u srži svakog duhovnog pre-obražaja koji pruža osnovu za naš odgovor na nalog: „Idite... i naučite sve narode“ (Matej 28,19). On je krštenjem uveden u službu koja je ovaj svet okrenula naglavačke. Luka beleži šta se dogodilo dok se Isus, nakon svog krštenja, molio: „Otvori se nebo, i siđe na Nj Duh Sveti u tjele-snome obliku kao golub“ (Luka 3,21.22). Treba da zapazimo kako tri uzastopna koraka u ovom stihu – smrt, molitva i silazak Svetog Duha – dovode do natprirodnog odobrava-nja Njegove misije. Analizirajmo ih.

Prvo, smrt grešnog „ja“, ilustro-vana Isusovim uranjanjem u vodeni grob. Smrt je uvek početak preobra-žaja, jer smrt stvara neophodan pro-

život nakon toga postaje „živa žrtva“ (videti Rimljanima 12,1). Međutim, ja to ne činim ni prirodno ni rado. Zbog toga Isus može da me povede nekim neočekivanim i, ljudski gledano, neprijatnim stazama na kojima stičem dublji osećaj svoje slabosti i grešnosti, što me podstiče da sve što imam i što jesam podredim Njemu.

Drugo, molitva za pripremu: Uvi-đanje da u meni nema ničeg prirodno dobrog navodi me da padnem na kolena i upućujem goruće molitve da se Bog otkrije kroz mene. Potrebna mi je ta priprema za koju se Isus molio na obali Jordana: „Spasiteljev pogled kao da je prodirao u nebo dok je izlivao svoju dušu u molitvi. Dobro je znao kako je greh otvrdnuo ljudska srca, i kako će im biti teško da raspoz-naju Njegovu misiju i prihvate dar spasenja. On je molio Oca za silu da pobedi njihovo neverovanje, da slomi okove kojima ih je sotona zarobio i za njihovo dobro pobedi rušitelja.“3

stor da bi Bog mogao da se otkrije.

Ipak, treba da imamo na umu da „Isus nije primio krštenje kao priznanje svoje sopstvene krivice. On se poistovetio sa grešnicima, učinivši korak koji mi treba da preduzmemo i izvršivši posao koji mi moramo da uradimo. Njegov život patnji i str-pljive istrajnosti posle krštenja takođe je primer za nas.“1

Isus je opisao smrt kao preduslov za učeništvo kada je izjavio: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka svakog dana uzme svoj krst i ide za mnom“ (Luka 9,23, Savremeni srpski prevod). Isusov poziv da Ga sledimo noseći svoj krst nije poziv da nosimo neki težak pred-met, što bi nam samo zagorčalo život. To je poziv da umremo, da zajedno s Pavlom kažemo: „S Hristom se raza-peh“(Galatima 2,19). Kao što je i Elen Vajt istakla: „Za svoju snagu moramo se u potpunosti pouzdati u Hrista. Naše ’ja’ mora da umre.“2

Mi ne možemo slediti Isusa u životu ukoliko Ga ne sledimo do mesta svakodnevnog umiranja. Naš

Gavin Entoni

u misiji

P O N E D E L J A KM O L I T V E N A S E D M I C A

8

Gavin Entoni radi kao pastor u Dablinu, u Irskoj.

Jedino natprirodna sila sa neba može palo ljudsko biće da učini kori-snim za Božje kosmičke ciljeve. Ta sila dolazi kao odgovor na usrdnu moli-tvu. „Svaki radnik u Božjem delu treba da upućuje svoje molitve Bogu za svakodnevno krštavanje Svetim Duhom.“4 A to je upravo ono sledeće što se pojavljuje u našoj ilustraciji, kada je Isus primio Svetog Duha.

Treće, silazak Svetog Duha, ili krštenje Svetim Duhom za misiju: Šta je bio ishod silaska Svetog Duha na Isusa? Zapazite dve misli koje Luka iznosi. Prvo, on piše da Isus, „pun Duha Svetoga vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju, i četrdeset dana kuša Ga đavo“ (Luka 4,1.2). Isus je pobedio sotonu zato što je bio „pun Duha Svetoga“. Druga misao nalazi se

duhovnom. Ne možemo postati preo-braženi učenici, pa prema tome, ne možemo u pravom smislu biti svedoci Božjeg karaktera niti Njegovih namera bez božanske sile koja dolazi izvan nas.

Ali, kao što nas Bog vodi na puto-vanje i pri tom pokazuje da bez Njega ne možemo činiti ništa (Jovan 15,5), učeći nas da svakodnevno umiremo svojim sopstvenim planovima i pro-dubljujući našu želju za Njim da bi nas osposobio za misiju, tako će nas Isus svakog dana krstiti Svetim Duhom. Tada ćemo biti u stanju da pođemo u svoje susedstvo sa silom koja će zbuniti sotonu i preobraziti život nebrojenog mnoštva.

1. Elen Vajt, Čežnja vekova, str. 111 orig.2. Ellen G. White, Testimonies for the Church, vol. 5, p. 219.3. Elen Vajt, Čežnja vekova, str. 111, 112 orig.4. Elen G. Vajt, Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 50 orig.

u sledećoj priči. Luka objašnjava: „Vrati se Isus u sili duhovnoj u Gali-leju... I On učaše po zbornicama nji-hovijem, i svi Ga hvaljahu“ (Luka 4,14.15).

Zatim Isus u sinagogi objašnjava svoje krštenje Duhom: „Duh je Gos-

podnji na Meni: zato Me pomaza da javim Jevanđelje siromasima;

posla Me da iscijelim skru-šene u srcu; da propovjedim

zarobljenima da će se otpustiti, i slijepima da će progledati; da otpustim sužnje; i da propovije-dam prijatnu godinu Gospodnju“ (Luka 4,18.19). Krštenje Sve-tim Duhom osposobilo je Isusa da pobedi

sotonu i objavi evanđelje sa božanskom silom.

Tako i mi treba da budemo kršteni Svetim

Duhom. Matej, Marko i Luka izveštavaju o tome da je Jovan

Krstitelj kazao za Isusa: „On će vas krstiti Duhom Svetijem“ (Luka 3,16; Matej 3,11; Marko 1,8). I o tome kako Ga je Jovan Krstitelj predstavio: „Na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetijem“ (Jovan 1,33).

Jedino božanskom silomKao učenik koji je pozvan da bude

misionar, ja u potpunosti zavisim od krštenja Svetim Duhom. Istina, Bog mi je davao dodatnu snagu tokom čitavog života. Već 20 godina moje srce doslovno zavisi od spoljašnjeg izvora sile – od pejsmejkera – jer samo po sebi nema dovoljno snage. Nažalost, čak i kao pastor, primeću-jem da značajno vreme obavljam Božji posao u sopstvenoj sili pre nego što primetim da nešto nije u redu. Ono što je za mene istinito u fi zič-kom pogledu, istinito je za sve nas u

1

3

2

U čemu je razlika između poziva koji je bio upućen apostolima i onog koji je upućen nama danas?

Šta je „krštenje ognjem“?

Da li je Bog i vas vodio kroz ova tri koraka o kojima smo danas čitali? Na koji način?

Kada nas Isus pozove da Mu se

Njegovoj misiji, On nas vodi putem

razmišljanjeP I T A N J A Z A

9

„Oprostite, gospodine, da li ste spaseni?“ – začuo sam pitanje dok sam žurio do

prodavnice. Osvrnuvši se, suočio sam se sa ozbiljnim licem jednog mladića u ranim 20-im godinama.

„Molim?“ – pitao sam još uvek ne-siguran da sam ga dobro čuo.

„Da li ste oprani u Jagnjetovoj krvi?“ – glasilo je sledeće pitanje. Pre nego što sam uspeo potvrdno da od-govorim, ovaj nadobudni evanđelista izneo mi je svoj dvominutni siže evan-đelja, pun teološkog žargona. Konač-no sam nekako uspeo da ga ubedim da ja već jesam hrišćanin.

Dok sam obavljao svoju kupovinu, razmišljao sam o tom susretu. Divio sam se odvažnosti i hrabrosti tog mla-dića koji kao da se nimalo nije plašio odbijanja ili neodobravanja, ali sam se i pored toga osetio pomalo uznemire-no, čak i tužno. Zapitao sam se koliko ljudi će osetiti odbojnost prema poru-ci upravo zbog njegovog pristupa. Ko bi, osim novorođenih hrišćana, uopšte mogao da zna šta znači biti „opran u Jagnjetovoj krvi“?

Nažalost, koliko god revnosti da je ovaj mladić posedovao, u istoj meri mu je nedostajala sposobnost da ra-zume one koji su ga slušali. Bojim se da bi način komunikacije koji je on odabrao, iako možda uspeva da dopre do izvesnog broja ljudi, ipak mogao da zbuni, pa čak i da odvrati veliku veći-nu potencijalnih obraćenika.

Govoriti istim jezikomDok se trudimo da ispunimo svoju misiju i objavimo Božju poslednju poruku milosti ovom svetu, za nas je najprirodnije da to pokušamo da činimo iz sopstvene perspektive – iz perspektive naših ličnih iskustava, naših ličnih potreba i onoga što se nama dopada ili ne dopada. Međutim, ako nismo u stanju da razumemo one koje pokušavamo da dosegnemo i da iz te perspektive komuniciramo sa

njima, naša poruka će im biti potpuno strana. Moramo nastojati da razu-memo njihova lična iskustva, nji-hove lične potrebe, šta oni vole, a šta ne vole. Dakle, moramo se truditi da im prenesemo poruku na način koji oni mogu da shvate.

Takav pristup najbolje se može sažeti rečima apostola Pavla: „Jevre-jima sam bio kao Jevrejin... Onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom... Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona... Svima sam bio sve, da kakogod spasem koga“ (1. Korinćanima 9,20-22).

Pavle se najpre trudio da razume one kojima je nameravao da govori – Jevreje, one koji su „pod zakonom“, one koji ne poznaju zakon, i „sve ljude“. Zatim se trudio da komunicira iz perspektive tih grupa. Isusov pri-mer nas vodi čak i korak dalje. Za razliku od Pavla koji u ovom tekstu prepoznaje različite grupe ljudi, Isus je isti metod primenjivao na poje-dince.

Gospod želi da Njegova reč o bla-godati bude razjašnjena svakoj duši. To se, u velikoj meri, mora ostvariti ličnim radom. To je bio Hristov metod. Nje-gov rad se sastojao uglavnom od ličnih razgovora. On je pokazivao veliko uva-žavanje čak i prema publici koja se sastojala od samo jedne duše.

Daleko od mnoštva, Isus se trudio da razume jednu Sirofeničanku (Marko 7,24-30), jednog fariseja (Luka 11,37-44), jednog ubirača poreza (Luka 19,1-10), jednog paralizovanog čoveka (Jovan 5,1-15), i jednu preljub-nicu (Jovan 8,1-11), između ostalih. A onda, pošto ih je razumeo, razgovarao je sa njima uzimajući u obzir njihovu ličnu perspektivu.

Ako hoćemo da imamo uspeha u svojoj misiji, moramo slediti taj metod. Moramo se prvo potruditi da razumemo nekog člana svoje poro-dice, suseda, kolegu, prijatelja, nepri-jatelja, i „sve ljude“ pojedinačno. A onda se moramo potruditi da im pre-nesemo poruku poštujući njihovu ličnu perspektivu.

Iako ne možemo nikad u pot-punosti razumeti tuđu perspektivu, ipak možemo ostvariti značajan napredak ka tom cilju koristeći slede-ćih nekoliko pitanja: Šta je to što oni najviše vole ili mrze? Koja su životna iskustva iz prošlosti ili sadašnjosti izvršila najjači uticaj na njih? Koje su njihove najznačajnije potrebe? Nakon što se strpljivo potrudimo da dobi-jemo odgovore na ta pitanja, moramo

U TO R A K

razumevanjem saosećanjem

sa

i

Misioniranje

Ejn Njudžent

M O L I T V E N A S E D M I C A

10

strpljivo raditi na tome da uočimo dodirne tačke između tih odgovora i naše poruke. Ulaganjem takvih napora bićemo bolje osposobljeni da ispunimo svoju misiju sa razu-

mevanjem i saosećanjem kakve je Isus pokazivao.

Uspeh na Isusov načinBiblija pruža mnoge primere takvog

pristupa. U 2. Samuilovoj 12, Natan je poslat kod Davida sa jednom poru-kom. Kako je on uspeo da tom moć-nom caru dočara koliko je zaista stra-šan njegov greh? Natan je iskoristio to što je znao odgovor na naše prvo pita-nje. Bilo mu je poznato da je David, nekadašnji pastir, voleo svoje ovce. Znao je isto tako i da Davida, autora 12. Psalma, veoma pogađa „stradanje nevoljnih“ (5. stih). Uviđajući poveza-nost između tih osobina i svoje poruke, Natan je bio u stanju da je uspešno prenese.

Još jedan primer takvog pristupa je Isusov susret sa ženom Samarjankom (Jovan 4). Ona Ga je kasnije opisala kao čoveka „koji mi kaza sve što sam učinila“ (Jovan 4,29). Tvrdila je, na osnovu toga, da je On Mesija (videti i 39. stih). Naravno, Isus joj nije doslovno rekao sve što je ikada ura-dila, već je prepoznao njena najzna-čajnija životna iskustva – njene pret-hodne neuspele brakove i sadašnju nezakonitu vezu. Zatim je to povezao sa porukom o svom mesijanstvu time što se ljubazno i s poštovanjem odno-sio prema njoj iako su Mu bila poznata ta njena iskustva.

Isus joj je dokazao da čita njene životne tajne, pa ipak, ona Ga je doživljavala kao prijatelja koji saoseća sa njom i koji je voli. Iako je i sama Njegova čistota osuđivala njen greh, On nije izgovarao reči osude, već joj je govorio o svojoj blagodati koja je mogla da obnovi njenu dušu. Počela je da dobija osvedočenje o Njegovom

karakteru, tako da se u njenom umu javilo pitanje: Nije li to taj dugo očeki-vani Mesija?

Konačno, još jedan primer ova-kvog pristupa pronalazimo u Isuso-vom razgovoru sa Nikodimom (Jovan 3). Isus je uvideo da Nikodimova naj-značajnija potreba nije bila da dobije odgovor na popularne prigovore o Isusovom mesijanstvu (videti Jovan 7,50-52). Niti je to bio neki novi pri-kaz evanđelja, koji bi više godio nje-govom visokoobrazovanom, religio-znom umu. Iako je Nikodim možda upravo to želeo, njegova najvažnija potreba bila je ista ona koju su imali i neobrazovani ribari i prostitutke nezainteresovane za religiju. On je trebalo da prepozna svoju potrebu za kompletnom reformom uma, ciljeva i motiva – svoju potrebu da bude nanovo rođen (Jovan 3,7).

Ljubav nas „nagoni“To nam pruža uvid u lekciju od

neprocenjivog značaja. Angažovanje u misiji sa razumevanjem i saosećanjem ne znači da ljudima govorimo ono što im prija da čuju i na način na koji bi želeli da čuju. Umesto toga treba da nastojimo, kao Isus, da im kažemo ono što je njihovoj duši potrebno da čuje, na način na koji oni to mogu najbolje da razumeju.

Šta je ono što ih najsnažnije pri-vlači ili odbija? Koja životna iskustva iz prošlosti i sadašnjosti imaju najveći uticaj na njih? Koje su njihove najbit-nije potrebe? Komunikacija u kontek-stu ovih pitanja osposobljava nas da se angažujemo u misiji sa razumevanjem i saosećanjem. Ali šta je ono što nas motiviše da to činimo? Prema Pavlo-vim rečima: „Ljubav Božja nagoni nas“ (2. Korinćanima 5,14).

Dok razmišljamo o nežnoj lju-bavi koju Isus strpljivo pruža svakome od nas pojedinačno, naša želja da istu takvu ljubav pružimo drugima pri-rodno će rasti. Dok razmišljamo o

mnogim načinima na koje se Isus trudi da komunicira sa nama preko onoga što nas najviše privlači ili odbija, preko naših najuticajnijih životnih iskustava i naših najznačajni-jih potreba, naša želja da komunici-ramo sa drugima iz njihove lične per-spektive prirodno će rasti. Dok se žarko molimo Bogu za obećano izliva-nje Njegove ljubavi u naše srce delova-njem Duha Svetog (Rimljanima 5,5), primaćemo sve više i više te ljubavi koja nas motiviše da delujemo u tom pravcu. Neka Bog učini da Njegovom blagodaću možemo da objavljujemo večnu istinu na način koji je relevan-tan za naše prijatelje i susede.

Ejn Njudžent radi kao programer pri Generalnoj konferenciji adventista sedmog dana.

1

3

2

Šta vas najviše plaši kada je reč o svedočenju onima sa kojima imate malo toga zajedničkog?

Da li ste u prijateljskim odnosima sa nekim s kim imate malo religijskih ili kulturnih sličnosti? Opišite ukratko to prijateljstvo.

Kako ćete znati kada je prikladno „preći na viši nivo“ u vašim pokušajima da drugima govorite o Hristu?

razmišljanjeP I T A N J A Z A

i razgovor

11

Godine 1901. u Njujorku je donet zakon o izgradnji stam-benih objekata u siromašnim

gradskim četvrtima, koji je trebalo da obezbedi da te građevine budu sigur-nije i zdravije za život. Njujorška berza je doživela svoj prvi krah. Grad se sko-ro istopio pod najstrašnijim talasom vrućina u istoriji. I upravo te godine, adventistički pionir Stefan Haskel, 68 godina star, i njegova žena Heti, došli su u Njujork kao misionari.

Haskelovi koji su čitav život pro-veli u pretežno ruralnim sredinama, odjednom su se obreli u srcu gusto naseljenog grada Njujorka, u trošnoj zgradi samo nekoliko blokova uda-ljenoj od Central parka. Haskel je delovao prosto uplašeno da će se oni izgubiti u toj gomili. „Ne dozvolite da naša braća zaborave da se mole za nas“, pisao je. „Ne zaboravite adresu. To je Zapadna 57. ulica, broj 400, Nju-jork Siti.“1

Haskel se čudio urbanoj

džungli koju su njegova supruga i on

sada nazivali svojim domom. „U našoj zgradi žive pedeset tri po-rodice“, pisao je. „Zgrada ima sedam spratova, a dva lifta rade danonoć-no.“2 Haskelovi bi se verovatno osećali mnogo prijatnije na nekom imanju od jednog ili dva jutra u Novoj Engle-skoj, ali su poslušali savet Elen Vajt o tome da Hristovi sledbenici, umesto da samo propovedaju izdaleka, treba da Ga slede u Njegovoj službi davanja ličnog primera – živeći i propoveda-jući unutar zajednice. „Upravo preko društvenih veza, hrišćanstvo dolazi u dodir sa svetom“3, pisala je ona. „Naši iskusni radnici trebalo bi da se trude da budu tamo gde će doći u neposre-dan dodir sa onima kojima je potreb-na pomoć.“4

To je, naravno, bio metod koji je i sam Isus koristio kako bi došao do ljudi. A strateški plan Crkve adven-tista sedmog dana pod nazivom „Do-segnimo svet“ jasno prepoznaje Hri-stov metod službe kao uzor za misiju crkve. U svom klasičnom sižeu tog

metoda, Elen Vajt govori o mešanju sa ljudima kao prvoj od pet vitalnih mera. Ona kaže:

1. „Spasitelj se pridružio ljudima kao Onaj koji im želi dobro.“2. „On je pokazivao saosećanje pre-ma ljudima...“3. „...Služio u njihovim potrebama...“4. „...I pridobio njihovo poverenje.“5. „Tada ih je pozvao: ’Hajdete za mnom’.“5

Spasitelj se mešao sa ljudimaIsus se nije zadovoljio time da ostane na nebu, odvojen od čovečanstva, šaljući spasenje pomoću daljinskog upravljača. Kao što Jovan kaže: „Riječ (Logos) postade tijelo i useli se u nas“ (Jovan 1,14). Reč logos ima bogatu istoriju u grčkoj i jevrejskoj tradiciji. Za Grke, to je bio filozofski pojam, objedinjujući princip u svemiru koji sve drži u ravnoteži, u određenom redu i simetriji. U jevrejskoj misli, Logos (na jevrejskom davar) odnosi se na izraz Boga, Njegovo delovanje i govor.

Dakle, Jovan ovde poseže za jed-nom izuzetno bogatom, višeznačnom reči da bi opisao Isusa. Čitalac koji potiče iz grčke kulture zamislio bi jedan apstraktan kosmički princip koji se transformisao u osobu. Jevrejin bi zamislio Boga koji se na neki način otkrio u vidljivom ljudskom obliku. Na istinu o Bogu, utelovljenje je doslovno navuklo kosti i meso.

Kada je došao na zemlju, Isus nije uspostavio zvanično sedište u nekom istaknutom delu grada i očekivao da Mu ljudi priđu, već je On prilazio lju-dima. Jovan kaže da se Isus „uselio“ među nas. Grčka reč skenoo znači „podići šator“ ili „živeti u šatoru“ (videti Jovan 1,14). Logos je „podigao svoj šator“ među nama. On je pio istu vodu, jeo istu hranu, prolivao ljudske suze.

Hristov metod uči nas da istina mora da postane telo, da mora sa ljubavlju da dotakne život onih

kojima je potrebno spasenje.

ljubavlju – sa Gari Kraus

Misioniranje

Hristov metod

S R E D AM O L I T V E N A S E D M I C A

13

Isus je govorio u sinagogama, ali se češće susretao sa grešnim ženama kod seoskog bunara, zapažao ubirače poreza na drvetu, lečio slepe kraj praš-njavih puteva. Isus nam se približio u svojoj holističkoj službi poučavanja, propovedanja i isceljivanja (Matej 9,35). U 8. i 9. poglavlju Evanđelja po Mateju, vidimo da se Isus kreće među Jevrejima i paganima, muškarcima i ženama, starima i mladima. Vidimo kako ljudi fi zički dodiruju Isusa (Matej 9,20), i kako Isus dodiruje njih (Matej 8,3.15; 9,25.29). On se, u stvari, toliko mešao sa „grešnicima“ da su Ga religiozni poglavari zbog toga kritiko-vali (Matej 8,10-13).

Hrišćanstvo se suviše često poti-skuje u katedrale i teološke škole, i svodi na kreda i izjave. Ali njegovo pravo mesto je na ulicama, na radnim mestima, u domovima i u našem životu. Hristov metod nas poučava da naša misija mora biti više od nastoja-nja da, kao duhovni magnet, privu-čemo ljude u crkvene zgrade. Naravno da naše crkve treba da budu privlačne i otvorene za ljude, sa propovedima i programima koji zaokupljaju pažnju. Ali glavna uloga crkve je da nadah-njuje, obučava i šalje članove iz njiho-vih crkvenih klupa natrag u društvenu zajednicu. Istina oživljava kada postane telo koje dotiče život muška-raca i žena, dečaka i devojčica. Dok-trine jesu od presudnog značaja, ali mi moramo pokazati kako se one ispolja-vaju u našem životu.

On je saosećao i zadovoljavao potrebeKada sledimo Isusov primer u druže-nju i susretima sa ljudima, pokazu-jemo zanimanje za njihove potrebe, njihove interese i porodice. Kao što Elen Vajt kaže, mi „pokazujemo sao-sećanje“. To opisuje Isusov stav, per-spektivu iz koje je On upravljao svo-jom misijom: „A gledajući ljude sažali Mu se“ (Matej 9,36). Ako hoćemo da

naša misija danas bude uspešna, ona se mora zasnivati na istoj plat-formi ljubavi i saosećanja.

Isus se nije kretao među ljudima kao neki trgovac koji pokušava da unovči svoje ideje, niti kao neko ko vrbuje ljude za svoju političku stranku. On je došao kao živi Logos da bi pokazao saosećanje i ljubav, da bi služio potrebama svoje dece, da bi otkrio istinu o Bogu. Motivacija za misiju je zaista toliko važna. Kao što to apostol Pavle kaže, Hristova ljubav je to što „nagoni nas“ (2. Korinća-nima 5,14). Bilo da služimo potre-bama ljudi kroz zdravstvenu negu, obrazovanje, humanitarni rad – ili jednostavno pravimo društvo nekome ko je usamljen – Hristova ljubav je ta koja nas motiviše.

On je zadobijao poverenjeKada sledimo Hristov primer službe – druženje, pokazivanje saosećanja i služenje potrebama – mi prirodno zadobijamo poverenje ljudi. Naše prijateljstvo, staranje i zainteresova-nost vode ka poverenju. A upravo u kontekstu poverenja ljudi se otvaraju i postaju spremni da nam se pri-druže na duhovnom nivou. To nije neka vrsta veštačke strukture koju stavljamo povrh svega. To prirodno proističe iz ostalih dimenzija Hristo-vog metoda. Ipak, to se ne odvija baš

sasvim samo po sebi. Potrebno je da se molimo za vođstvo Svetog Duha u onom završnom i presudnom koraku – vođenju ljudi ka Isusu. Moramo tražiti da se vrata otvore i za taj korak i biti spremni da primetimo kada se to dogodi.

Crkva adventista sedmog dana nije pozvana da postane samo još jedna društvena dobrotvorna agen-cija, koliko god da su takve agencije važne. Duhovni okvir i motivacija za našu službu mora da se nalazi u osnovi i da predstavlja poruku svega što radimo – svake činije supe koju delimo, svakog seminara o savlada-vanju stresa koji održavamo, svakog obroka u vegetarijanskom restoranu koji služimo. Naravno da je pogrešno i pomisliti da neko mora da prihvati našu poruku pre nego što mu pru-žimo fi zičku pomoć. U svom druš-tveno korisnom radu treba da poka-zujemo bezuslovno saosećanje. Ali to ne znači da humanitarni rad treba da odvojimo od hrišćanskog svedoče-nja.

On je pozivao ljude da Ga sledeAdventisti sedmog dana godinama su snažno naglašavali poslednji korak u

S R E D AM O L I T V E N A S E D M I C A

14

vreme u druženju, slušanju, posmatra-nju i učenju.

Elen Vajt nas savetuje da je Hristov metod jedini metod koji će doneti „pravi uspeh“. Zapravo: „Kada bi manje vremena bilo posvećeno propo-vedanju, a više ličnoj službi, ostvaren bi bio veći uspeh... Praćen silom vere, silom molitve, silom Božje ljubavi, ovaj posao neće biti i ne može biti bez ploda.“7 Stefan i Heti Haskel su to znali i primenili u praksi. Crkva „koš-nica“ iz San Franciska je to znala i pri-menila u praksi.

Hoćemo li i mi to spoznati i pri-meniti u praksi?

1 Stephen Haskell, in Advent Review and Sabbath Herald, July 9, 1901, p. 14.2 Stephen Haskell, „Th e Bible Training School in New York City,“ Advent Review and Sabbath Herald, Nov. 12, 1901, p. 11.3 Elen G. Vajt, Evanđeoski radnici, str. 480 orig.4 Ellen G. White, Testimonies for the Church, vol. 8, p. 76.5 Elen G. Vajt, U potrazi za boljim životom, str. 143 orig.6 Ellen G. White, „Notes of Travel—No. 3: Th e Judgments of God on Our Cities,“ Advent Review and Sabbath Herald, July 5, 1906, p. 8.7 Elen G. Vajt, U potrazi za boljim životom, str. 143, 144 orig.

Gari Kraus služi kao sekretar sa-radnik i direktor Adventističke misije Crkve adventista sedmog dana.

pozivanju ljudi da slede Isusa. Mi smo održali milione seminara i javnih evanđeoskih sastanaka, objavili mili-jarde stranica „literature koja sadrži istinu“. Ali koliko vremena posveću-jemo ostalim koracima? Preskočiti bilo koji korak u Hristovom metodu znači napraviti kratak spoj u Njegovoj holističkoj službi. A kratak spoj dovodi do gubitka energije.

Početkom dvadesetog veka Elen Vajt je pohvalila rad jedne mlade adventističke crkve iz San Franciska zato što je sledila Hristov metod službe. Ona ju je nazvala „košnicom“. Članovi crkve su posećivali „bolesne i siromašne“, pronalazili domove za siročad i posao za nezaposlene. Pose-ćivali su ljude od kuće do kuće, održa-vali predavanja o zdravom načinu života i delili literaturu. Osnovali su školu za decu iz jedne ulice u centru grada, vodili zdravstvenu misiju i „dom za radnike“.

Na trgu, odmah pored gradske većnice, imali su ambulantu za pruža-nje zdravstvenih usluga i prodavnicu zdrave hrane. Takođe u samom centru grada jedan vegetarijanski kafe služio

je zdravu hranu šest dana sedmično. U luci San Franciska, adventisti su propovedali mornarima. A u slučaju da to nije bilo dovoljno, održavali su javna okupljanja u gradskim dvora-nama.6 I za nas danas, posle više od 100 godina, njihov rad predstavlja sjajan primer crkve koja je, motivi-sana ljubavlju, radila kao što je Hri-stos radio.

Primeniti Hristov metod u praksiNije uvek lako primeniti Hristov metod. Danas, klikom na dugme daljinskog upravljača, automobili nestaju u garažama u predgrađu. Sta-novnici urbanih sredina zaključavaju se u svojim stanovima i jedva viđaju svoje susede. Dugačak radni dan ostavlja malo vremena za druženje. Ali, Hristov metod nije neki pojedina-čan događaj za koji moramo odvojiti vreme, već pravac u kome moramo okrenuti čitav svoj život. To znači upotrebiti ono što već radimo i to pre-oblikovati dajući mu pravu svrhu.

Važno je provoditi vreme sa lju-dima koji nisu adventisti. Da li idete u šetnju svake večeri? Odlično. Sada pozovite nekog nehrišćanina da pođe sa vama, ili što je još bolje, učlanite se u klub šetača u svojoj zajednici. Ima mnoštvo grupa kojima se možemo pridružiti: baštovana, skupljača mar-kica, klubova čitalaca, itd. Možemo se isto tako pridružiti drugima u druš-tveno korisnom radu.

Da li ručate svakog dana? Sjajno! Nađite priliku da ručate sa prijateljima i poznanicima koji nisu adventisti. U kulturama u kojima je to prihvatljivo, najbolje mesto za to je naš dom. Ali, i picerija ili restoran su u redu. Ono što je važno jeste da se najbolje društvene veze uspostavljaju upravo dok delimo hranu.

Ne možemo služiti tuđim potre-bama ako ne znamo koje su to potrebe. To znači da treba da se upo-znamo sa svojim susedima i društve-nom zajednicom. To znači provoditi

Zašto bi iko poželeo da postane misionar sa svojih 68 godina?

Kako stidljive osobe mogu da zadobiju poverenje nepoznatih ljudi?

Koji od pet koraka navedenih u ovom članku smatrate najvažnijim?

1

3

2

Doktrine jesu od presudnog značaja, ali mi moramo pokazati kako se one ispoljavaju u našem životu.

razmišljanjeP I T A N J A Z A

15

Usvojoj klasičnoj knjizi o lič-nom evangelizmu Kako govo-riti o svojoj veri (How to Give

Away Your Faith), Pol Litl defi niše svedočenje kao „duboko usađeno uve-renje da je najveća usluga koju mogu učiniti drugima da ih upoznam sa Isu-som Hristom“.1 Rani hrišćani bi rekli veliko „amin“ na takvu defi niciju. Gde god da su išli, prvi hrišćani su govorili o svojoj veri sa takvim dinamizmom i odvažnošću da je to ili fasciniralo one sa kojima su dolazili u dodir, ili im je smetalo, ali nikoga nije ostavljalo ravnodušnim. Nije čudo što se njihova vera za kratko vreme proširila kao po-žar, zadobijajući hiljade na dan.

Šta je rane hrišćane učinilo tako uspešnim u zadobijanju drugih ljudi? Šta možemo naučiti od njih? Ključ koji objašnjava njihov uticaj jeste duboka uverenost u istinitost i značaj evanđe-oske poruke. A zašto? Zato što je ona iz korena promenila njihov sopstveni život!

Niko to ne ilustruje bolje od apo-stola Pavla, čije čudesno iskustvo obraćenja i kasnija služba svedoče o preobražavajućoj sili Hristovoj. Nakon izveštaja o njegovom iskustvu obraće-nja, Biblija navodi: „I odmah po zbor-nicama propovijedaše Isusa da je On Sin Božij. A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ondje zato dođe da ih povezane vodi glavarima svešteničkijem. A Savle se većma siljaše i zbunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos“ (Dela apostolska 9,20-22).

Uverenje odozgoPojedinost koja se posebno ističe u priči o Pavlovom obraćenju jeste da ga je njegovo iskustvo na putu za Damask uverilo da je Hristos Božji Sin, obećani Mesija. To je ono što je oblikovalo nje-gov novi identitet kao hrišćanina i

podupiralo nje-gov rad kao misi-onara. Prema njego-vim sopstvenim rečima, njega je „Hristos Isus dohvatio“ (Fili-bljanima 3,12, Savremeni srpski pre-vod) da bi bio odabrano oruđe da Gospodnje ime odnese narodima (Dela apostolska 9,15; 26,15-19; Gala-tima 1,15.16).

Pre toga, Pavle je čvrsto verovao da su hrišćani obmanuti, bogohulni fana-tici koji ne zaslužuju ništa manje od najstrože kazne. Stoga se zavetovao da će sprečiti njihov uticaj tako što će ih progoniti do uništenja (Dela apostol-ska 8,3). Ali uprkos Pavlovoj pogrešno usmerenoj revnosti i progoniteljskom duhu, Hristos se pojavio pred njim (1. Korinćanima 15,8) i potpuno preokre-nuo njegov život. Kao rezultat toga, on je odmah počeo hrabro da govori o Isusu, koji je svojim životom, smrću i vaskrsenjem premostio jaz između neba i zemlje.

Uverenje utemeljeno u HristuPavlovo iskustvo uči nas da se iskrena vera i svedočenje javljaju jedino kada se sretnemo licem u lice sa vaskrslim Hristom. Zbog toga je neophodno da svi mi imamo svoje sopstveno isku-stvo na putu za Damask. Ono ne mora biti tako dramatično kao

Pavlovo, ali spasonosni susret sa Hri-stom je osnovni preduslov i najvažnija kvalifi kacija za objavljivanje evanđelja drugima. Ne možemo da govorimo sa drugima o nečemu što sami ne znamo. Možemo svedočiti jedino o onome što smo lično doživeli. Bez tog iskustva, našoj hrišćanskoj veri nedo-staje sila i naše svedočenje ima slab uticaj.

Mi nismo pozvani da sa onima koji još uvek nisu prihvatili veru govorimo samo o određenom nizu učenja. Umesto toga, pozvani smo da govorimo o Hristu. Elen Vajt je o tome jasno pisala: „Od svih koji sebe smatraju hrišćanima, adventisti sed-mog dana trebalo bi da budu među prvima koji će uzdizati Hrista pred svetom... Veliko privlačno središte poruke, Isus Hristos, ne sme se izosta-viti.“2

To je ono što je Pavle činio. Odmah nakon svog obraćenja on je „propovedao da je Isus Sin Božiji... Zbunjivao je Judeje koji su živeli u Damasku, dokazujući da Isus jeste Hristos“ (Dela apostolska 9,20.22, Savremeni srpski prevod). Kasnije u

Č E T V R TA K

uverenjemsa

Alen Korali

Misioniranje

M O L I T V E N A S E D M I C A

16

Alen Koreli je sekretar za Istočno-centralnu afričku diviziju.

njegovoj službi, zatičemo Pavla u Atini kako propoveda „o Isusu i o vaskrseniju“ (Dela apostolska 17,18).

Interesantno je da u 9. i 17. poglavlju biblijske knjige Dela apo-stolska pronalazimo jedan obrazac u načinu na koji je Pavle objavljivao evanđelje. Iz tih tekstova možemo naučiti najmanje 3 pojedinosti o tome kako da misioniramo sa dubokim uverenjem:

1. Pavle je koristio svaku priliku kako bi govorio o Hristu. Za Pavla, evangelizam nije bio samo povremeni crkveni program – bila je to njegova strast! On je tražio svaku zgodnu pri-liku kako bi govorio o svojoj veri. Isto tako, svedočenje o Hristu za adventiste nije samo jedna od mogućnosti – to je imperativ! Kada se sretnemo sa vaskr-slim Hristom, mi više ne možemo da ćutimo. Prema tome, naša svakod-nevna hrišćanska dužnost je da budemo uključeni u neki vid evange-lizma, bilo da svedočimo svojim suse-dima i kolegama, delimo literaturu, pomažemo onima koji su u potrebi, ili držimo biblijske časove. Ima tako mnogo načina da govorimo o Hristu. Zašto ne bismo odabrali one koji naj-više odgovaraju našem temperamentu i talentima?

2. Kada bi našao zainteresovane slušaoce, Pavle je svoju poruku obli-kovao prema njima. Bez obzira da li se radilo o revnosnim Jevrejima u sinagogi, prolaznicima na trgu ili paganskim fi lozofi ma na Areopagu, Pavle se sa ljudima sretao na njihovom terenu. Šta to znači za nas? Ne možemo dosegnuti svet za Hrista uko-liko nismo aktivno uključeni u druš-tvo. To znači da treba slobodno da se mešamo sa ljudima, da ih susrećemo tamo gde se nalaze i dajemo sve od sebe kako bismo ih razumeli i doprli do njih.

Elen Vajt je to ovako izrazila: „Vaš uspeh neće toliko zavisiti od vašeg znanja i dostignuća, koliko od vaše sposobnosti da nađete put do njihovog

srca.“3 To je bila Pavlova strategija. Gde god da je išao, ulagao je svestan napor da razume ljude, njihovu reli-giju i kulturu, u toj meri da je mogao čak i da citira njihove pesnike (Dela apostolska 17,28). Ono što je važilo za Pavla, moglo bi da važi i za nas, uko-liko svoju misiju shvatimo ozbiljno.

3. Pavle je ljude navodio na raz-mišljanje kako bi dokazao vrednost i značaj evanđelja. Ovo pravilo je posebno primenljivo na nas danas. Prvo, ne treba da isključimo proces razmišljanja kada govorimo o svojoj veri. Baš naprotiv! Hrišćanska vera je razložna. Ona je otvorena i za najde-taljnije ispitivanje. Drugo, od pre-sudne je važnosti da dobro razumemo svoja verovanja da bismo ih uspešno prenosili drugima. To od nas zahteva da razmišljamo o onome u šta veru-jemo.

Moramo poznavati principe svoje vere da bismo bili u stanju da ih izra-zimo i odbranimo. Međutim, objavlji-vanje naše vere ipak ne može biti samo intelektualna aktivnost. Svedo-čenje ne može da se svede na pobeđi-vanje u raspravi. Umesto toga, naš krajnji cilj mora biti zadobijanje ljudi za Hrista.

Otuda, biblijski savet za nas glasi: „Neka Gospod Hristos bude svet u vašim srcima i uvek budite spremni da odgovorite svakom ko od vas zatraži obrazloženje nade koja je u vama. Ali činite to blago i s poštovanjem (1. Petrova 3,15, Savremeni srpski pre-vod). Kao što je neko jednom prilikom rekao: „Ljudima nije stalo do toga koliko znate sve dok ne saznaju koliko vam je stalo do njih.“ Bavljenje misi-onstvom obuhvata i odvažne tvrdnje i nežno saosećanje.

Zauzmite stavZbog svoje nepokolebljive vere u Hri-sta Pavle je bio spreman da pretrpi ruganje, batine, utamničenje, brodo-lom i, konačno, mučeničku smrt. Hiljadu petsto godina kasnije, Martin

Luter, nemački reformator, sreo se sa istim Hristom. I on je bio toliko uve-ren u Hristovo božanstvo da je svojim progoniteljima, kada se suočio sa njima na Saboru u Vormsu, nedvo-smisleno rekao: „Ovde stojim i ne mogu drugačije. Neka mi Bog pomo-gne.“ Kao i Pavle, Luter nije bio spre-man samo da živi za svoju veru, već, ako je potrebno, i da umre za nju. Misioniranje sa uverenjem podrazu-meva taj nivo posvećenosti!

1 Paul Little, How to Give Away Your Faith (Downers Grove, Ill.: InterVarsity Press, 2008), p. 41.2 Elen G. Vajt, Evanđeoski radnici, str. 156 orig.3 Isto, str. 193 orig.

Ako bi trebalo da navedete ono najznačajnije što je Hristos učinio u vašem životu, šta bi to bilo? Na koji način biste to mogli da obja-vite drugima?

Gde bi, u vašem okruženju, treba-lo da odete da biste sa drugima mogli da razmenjujete mišljenja o religiji i fi lozofi ji?

Da li se slažete sa izjavom da objavljivanje naše vere ne može biti samo intelektualna aktivnost? Zašto se slažete ili ne slažete s tim?

1

3

2

razmišljanjeP I T A N J A Z A

i razgovor

17

Kakav je izvanredan primer zajednice u misiji opisan u De-lima apostolska 2,42-47: oni su

sledili učenja apostola, delili hranu i imanje, bili zajedno, hvalili Boga i pri-mali nove sledbenike svakog dana.

To je uzbudljiva slika. Dan Pede-setnice je došao i prošao, ali Duh je nastavio da živi. On se nije zaustavio na 3000 novih vernika. Bog je stvarao nešto novo. Hrišćanska crkva je rođe-na. Prvi put u istoriji svet je video šta se dešava kada Bog pozove ljude ra-zličitih profi la i kultura, i stvori svoju crkvu – Hristovo telo.

Upravo je to Bog stvorio u Jerusali-mu, jer je jedino On to mogao. Božja crkva nije samo skup pojedinaca koji se sastaju. Ona je nešto više od obične grupe ljudi ili nekog kluba. Ona je ne-što što prevazilazi dinamiku ljudskih organizacija. To je živi organizam, sa Isusom Hristom kao glavom. To je zajednica nastala kao rezultat žive povezanosti sa Isusom Hristom. Ta povezanost stvara zajednicu koja svoj identitet pronalazi u Njemu. Novi ver-nici postaju deo te zajednice i nalaze novi smisao života. To je mesto koje vernicima pruža osećaj pripadnosti i prostor za rast.

Jedno savremeno svedočanstvoSlužbe orijentisane na pomaganje

drugima privlače. Iskustvo Peni Stra-ton sa Crkvom adventista sedmog dana u Paradizu, u Kaliforniji, ilustruje šta se dešava kada se crkvena zajednica uključi u misiju.

Peni se prvi put upoznala sa adventističkom crkvom u Paradizu tako što je koristila vodu iz bunara na crkvenom imanju. Nakon što je četiri godine pila našu vodu, zainteresovala se za crkvu i otišla na internet da bi potražila više informacija. Razgova-rala je o crkvi sa svojim kolegama u Paradizu. Počela je da posećuje

crkvene službe, a svog sina Ilajdžu povela je u subotnu školu za predškolski uzrast. Ponudila se da pomaže i donosi hranu.

Lično svedočenje ojačava ubeđenje. Doti Kinok*, vođa u subotnoškol-skom razredu za decu, sprijateljila se sa Peni. Pozvala je Peni na ručak zajedno sa nekim drugim članovima crkve. Oni su zavoleli njenog sina Ilaj-džu, i iskreno pokazali svoju ljubav na delu. Peni je svakog od prisutnih na tom ručku pitala zbog čega je on ili ona adventista, i oni su izneli svoje lično iskustvo i svedočanstvo o tome šta je Isus učinio za njih. Kroz njihove priče Peni je videla kako se plod Duha ispoljava na delu.

Jedna adventistkinja koja je radila u lokalnoj prodavnici ali dugo nije dolazila u crkvu, počela je ponovo da dolazi i da govori o radosti koju je zahvaljujući tome doživela. Peni je posmatrala tu ženu i njene teškoće više od 10 godina, a sada je počela da zapaža promenu na njoj. Primetila je pozitivan stav ove žene i promenu koju je Bog uneo u njen život. A onda je ova žena počela da govori o subot-noj školi za decu i o tome koliko su časovi razumljivi, čak i za sasvim

malu decu. To je takođe ohrabrilo Peni dok je razmišljala da počne da posećuje crkvu.

Proučavanje Biblije preobražava.Biblijska istina koja se iznosila prili-kom svake službe ostavila je jak utisak na Peni. Doti je uskoro pozvala Peni da se pridruži grupi žena koje su se u 7 sati ujutru okupljale radi proučava-nja Biblije. Tako je ona počela da sklapa prijateljstva sa ostalim ženama. Posmatrala je ljude koji su živeli u skladu sa Reči i bili uvek „u Reči“. Pošto se njihovo prijateljstvo nastavilo, Doti je pozvala Peni da se pridruži grupi koja je radila u službi „Hrana sa prijateljima“. Tako je Peni počela da služi u okviru društvene zajednice, ali i crkve.

Ona je počela da odgovara na Božja osvedočenja. Sada je uključena u službu za pozdravljanje na ulazu u crkvu. U svom hodanju sa Bogom, ona sad proučava Bibliju sa pastorom, a o svom odnosu sa Bogom kaže: „Bog mi je dokazao svoje prisustvo. Uzgajao me je u veri i još uvek mi pomaže da rastem. Promenio je moj način raz-

P E TA K

MisijaBen i Meri Makson

M O L I T V E N A S E D M I C A

koja

Božja crkva je zajednica koja vernicima pruža osećaj

pripadnosti i prostor za rast.

18

Ben i Meri Makson služe u Adventističkoj crkvi Paradizo, u Kali-forniji, u kojoj je on stariji pastor.

mišljanja tako da sada sve posmatram iz perspektive blagodati, i još mnogo toga.“ Pomenula je da ova crkva pred-stavlja značajan činilac u povezivanju sa drugim ljudima i omogućava im da Boga posmatraju kroz ljude u crkvi. Tako izgleda pravo Hristovo telo.

Peni uviđa kako Bog svakodnevno deluje u njenom životu i preko nje. Sveti Duh nastavlja da radi na njenom srcu. Ona nikad nije ni pomišljala da će joj malo vode pružiti mogućnost da iznosi svoju priču ljudima iz okruže-nja dok napreduje na svom putu sa Bogom, niti da će njeno svedočenje moći da utiče na ljude i da ih ohrabri. Ovo je Hristovo telo: svi se okupe oko nje sa ljubavlju i pokažu joj Boga svo-jim postupcima.

ZaključakRecept za misiju koja preobražava.

Kako jedna lokalna crkva može da postane zajednica koja pruža sigur-nost i pažnju, u kojoj novi vernici mogu da rastu i otkrivaju svoju sop-

stvenu službu? Sve to počinje usmera-vanjem naše pažnje na Isusa.

„Za hrišćane postoji jedan pleme-nitiji život od onog kojim mnogi od njih žive. To je novi život u Hristu. Jedino oni koji neprestano posmatraju Njega – Onoga koji je pun blagodati i istine – mogu da žive tim životom. Posmatrajući Njega, oni se preobraža-vaju u to isto obličje, iz slave u slavu.“**

Jedino Bog može da stvori ono što želi u svojoj crkvi. On ima viziju crkve kakvu želi – crkve koja zajedno radi, koja „raste i izgrađuje se u ljubavi“ (Efescima 4,16, Savremeni srpski pre-vod).

A kako mi to da ostvarimo? Kako da budemo Božja crkva u kojoj novi članovi rastu i postaju aktivni učesnici u životu, službi i misiji crkve? Na osnovu Biblije, mi preporučujemo sledećih pet smernica:

Ojačajte nove vernike u njihovom odnosu sa Hristom. Pomozite im da sa razumevanja istine pređu na negova-nje svog odnosa sa Hristom. Njima je potreban neko ko će ih naučiti kako da se mole i kako da čitaju Bibliju na način koji će im pomoći da rastu u Isusu (1. Solunjanima 2,7).

Učinite svoju crkvenu porodicu brižnom zajednicom u kojoj se novi članovi osećaju sigurnim – sigurnim da rastu, sigurnim da se bore, pa čak sigurnim i kad dožive neuspeh. Onima koji pate ili se bore mogu da pomognu drugi delovi Hristovog tela, dok svi zajedno napredujemo na svom putu i podižemo one koji su pali (1. Solunjanima 5,11).

Pomozite novim (kao i dugogodiš-njim) vernicima da povežu doktri-narne istine sa Isusom. Doktrina postaje najznačajnija onda kada nam pomaže da upoznamo Isusa i rastemo sa Njim (Jovan 14,6).

Ohrabrite nove vernike da podele svoju priču, priču o onome što Isus čini u njihovom životu. Naša misija je da pomognemo drugima da se upo-znaju sa Isusom i da hodaju sa Njim.

Najbolji način za to jeste da govorimo šta je Isus učinio za nas (Luka 8,39).

Pozovite nove i postojeće vernike da se uključe u službu. Predložite im da ispitaju za koje oblasti pokazuju interesovanje i želju, a koje oblasti ih brinu ili im pričinjavaju posebne teš-koće. Pomozite im zatim da istraže moguće duhovne darove za službu. Povežite ih sa ostalim članovima koji su već uključeni u službu. Ohrabrite ih da razviju i upotrebe svoje darove u službi. Zatim se povucite i posmatrajte kako Bog radi (Efescima 4,11).

Bog ima san za svoju crkvu. Vi i ja smo deo tog sna. Bog želi da nas upo-trebi kao one koji će drugima pomoći da i sami postanu živi deo Njegovog sna.

Neka Božja crkva zaista bude crkva.* Imena su navedena uz dopuštenje.** Ellen G. White, Signs of the Times, Mar. 11, 1903..

Biblijska istina koja se iznosila prilikom svake

je jak utisak na Peni.

Kako jedna lokalna crkvena porodica može da postane bezbedna, brižna zajednica u kojoj novi članovi mogu da rastu i otkriju svoju sopstvenu službu?

Šta podrazumeva učenje ljudi da se mole? Navedite korake.

Koja je osoba bila Bogom izabrano sredstvo da vam pomogne da se povežete sa Hristom i Njegovom crkvom? Opišite je u jednoj ili dve rečenice.

1

3

2

razmišljanjeP I T A N J A Z A

19

Stoleća su prošla otkako su apo-stoli počinuli od svog truda, ali istorija njihovog rada i žrtava

za Hrista i dalje je čuvana kao naj-dragocenije blago u crkvenoj riznici. Ta istorija, zapisivana pod nadzorom Svetoga Duha, bila je zabeležena s ciljem da Hristovi sledbenici svih vre-mena budu pokrenuti na veću rev-nost i savesnost u Božjem delu.

Svedoci prve generacijeZadatak koji je Hristos dao svo-jim učenicima, oni su ispunili. Kada su ti vesnici krsta pošli da objavljuju Jevanđelje, nastupilo je takvo otkrivanje Božje slave kakvo smrtni ljudi još nikada nisu doživeli. Uz pomoć božanskoga Duha, apostoli su obavili delo koje je potreslo svet. U samo jednom naraštaju Jevanđelje je bilo objavljeno svim narodima.

Veličanstveni rezultati pratili su službu Hristovih izabranih apostola. U početku svoje službe, neki među njima su još bili neiskusni i nenau-čeni, ali je njihova odanost delu svoga Učitelja bila bezgranična, tako da su pod Njegovim nadzorom uspeli da se pripreme za delo koje im je bilo pove-reno... Njihov život bio je sakriven sa Hristom u Bogu, sebe su potpuno izgubili iz vida, jer su zaronili u dubine beskrajne ljubavi.

Učenici su bili ljudi koji su znali kako da govore i kako da se usrdno mole, ljudi koji su mogli da se oslone na moć Snage Izrailjeve. Kako su se samo čvrsto povezali sa svojim Bogom, kako su svoju ličnu čast usko povezali sa Njegovim prestolom! Gos-pod je bio njihov Bog. Njegova čast

Raditi da bi se ubrzao dolazak tog slavnog dana.

Pobedonosna crkva

Elen G. VajtD R U G A S U B OTA

M O L I T V E N A S E D M I C A

20

bila je njihova čast. Njegova istina je bila njihova istina. Svaki napad usme-ren protiv Jevanđelja duboko je ranja-vao njihovu dušu, pa su se svim silama svoga bića borili za delo Isusa Hrista. Oni su zaista mogli da uzdižu reči života, jer su dobili božansko, nebesko pomazanje.

Očekivali su mnogo, pa su zato i pokušavali mnogo. Hristos im se lično pokazao i zato su od Njega očekivali da ih vodi. Njihovo shvatanje istine i njihova snaga da savladaju protivljenje bili su usklađeni sa njihovom željom da budu u skladu sa Božjom voljom. Isus Hristos, Božja mudrost i sila, bile su teme svakog njihovog izlaganja. Njegovo ime – jedino ime pod Nebom dano ljudima kojim bismo se mogli spasiti – uzdizali su svaki put. Kada su objavljivali savršenstvo Isusa Hrista, vaskrslog Spasitelja, njihove reči pokretale su srca, i ljudi i žene bili su zadobijani za Jevanđelje...

Apostoli nisu obavljali svoju misiju u svojoj snazi, već u sili živoga Boga. Njihovo delo nije bilo lako. Početno delovanje Hrišćanske crkve bilo je praćeno teškoćama i gorkim mukama. U toku svoga rada apostoli su se neprestano suočavali sa odricanjima, lažnim optužbama i progonstvima; ali, nisu marili za svoj život i radovali su se kada bi bili pozvani da stradaju za Hrista...

Siguran temeljNa temeljima koje je postavio lično Isus Hristos, apostoli su gradili Božju Crkvu. Slika podizanja Hrama u Bibliji je često upotrebljavana u opisi-vanju razvoja Crkve... Pišući o građe-nju ovoga Svetilišta, Petar kaže: „Kad dođete k Njemu, kao Kamenu živu, koji je, istina, od ljudi odbačen, ali od Boga izabran i pribran: I vi kao živo kamenje zidajte se u kuću duhovnu i sveštenstvo sveto, da se prinose pri-nosi duhovni, koji su Bogu povoljni, kroz Isusa Hrista“ (1. Petrova 2,4.5).

U kamenolomu jevrejskog i nezna-božačkog sveta radili su apostoli, vadeći kamenje koje će biti uzidano u temelje. Pavle u svom pismu verni-cima u Efesu piše: „Tako, dakle, više nijeste tuđi i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu, nazidani

na temelju apostola i proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus Hristos, na kome sva građevina sastavljena raste za Crkvu svetu Gospodu; na kome ćete se i vi sazidati za stan Božij u Duhu“ (Efescima 2,19-22)...

Apostoli su gradili na sigurnom temelju, na Steni vekova. Na taj temelj stavljali su kamenje koje su vadili iz sveta. Graditelji nisu radili bez smet-nji. Njihovo delo bilo je izrazito ote-žano protivljenjem Hristovih neprija-telja...

Surovo progonstvoJedan za drugim najistaknutiji među graditeljima padali su od ruke neprija-telja. Stefan je bio kamenovan; Jakov ubijen mačem; Pavlu je odrubljena glava, Petar je razapet, Jovan poslan u progonstvo. Crkva je, ipak, rasla. Novi radnici popunjavali su mesta onih koji su pali, a kamen za kamenom je uziđi-van u građevinu. Tako je polako napredovalo građenje hrama Božje Crkve.

Stoleća surovih progonstava pratila su osnivanje Hrišćanske crkve, ali nikad nije nedostajalo ljudi koji su delo građenja Božje Crkve smatrali važnijim i od samog života...

Neprijatelj svake pravednosti nije ostavljao nijednu mogućnost neiskori-

Svetu je zaista najpotrebnije da se Spasiteljeva ljubav pokaže preko ljudskih

oruđa.

21

šćenom u svojim naporima da zau-stavi delo povereno Božjim gradite-ljima. Ali, Bog „ne ostavi sebe nepo-svjedočena“ (Dela apostolska 14,17)... Radnici su bili ubijani, ali je delo napredovalo. Valdenžani, Džon Viklif, Hus i Jeronim, Martin Luter, Cvingli, Kranmer, Latimer, Noks, hugenoti, Džon i Čarls Vesli i mnoštvo drugih ugrađivali su u temelje materijal koji će izdržati probu vekova. Oni koji su se tako plemenito trudili da unaprede širenje Božje reči, i oni koji su svojom službom u neznabožačkim zemljama pripremili put za objavljivanje posled-nje velike vesti – i oni su u kasnijim godinama pomogli podizanje građe-vine...

Pavle i ostali apostoli, i svi praved-nici koji su živeli posle njih, odigrali su svoju ulogu u građenju Hrama... Onima koji tako grade za Gospoda, Pavle ovako poručuje: „Ako ostane čije djelo što je nazidao, primiće platu. A čije djelo izgori, otići će u štetu: A sam će se spasti tako kao kroz oganj“ (1. Korinćanima 3,14.15). Hrišćanin koji savesno objavljuje reči života, vodeći ljude i žene putem svetosti i mira, donosi na temelj materijal koji će izdržati probu, a u carstvu Božjemu biće slavljen kao mudri graditelj...

Kao što je nekada slao svoje apo-stole, Hristos tako i danas šalje vernike svoje Crkve. Ista sila koja je pratila apostole, osigurana je i njima. Ako Boga učine svojom snagom, On će raditi zajedno sa njima, i oni se neće truditi uzalud. Neka shvate da je delo u koje su se uključili, delo na koje je Gospod stavio svoj pečat...

Hristos je svojoj Crkvi dodelio sveti zadatak. Svaki vernik mora da bude kanal preko koga će Bog izlivati na svet bogatstva svoje blagodati, neis-pitljivo bogatstvo Hristovo. Spasitelj više od svega želi da stekne oruđa kojima će svetu predstaviti svoj Duh i

D R U G A S U B OTA

Hristos je svojoj Crkvi dodelio sveti zadatak. Svaki vernik mora da

bude kanal preko koga će Bog izlivati na svet

bogatstva svoje blagodati, neispitljivo bogatstvo

Hristovo.

M O L I T V E N A S E D M I C A

22

svoj karakter. Svetu je zaista najpo-trebnije da se Spasiteljeva ljubav pokaže preko ljudskih oruđa. Celo Nebo čeka ljude i žene preko kojih će Bog silu hrišćanstva moći da otkrije ljudima.

Božje sredstvoCrkva je Božje sredstvo za objavljiva-nje istine; ona je od Njega dobila nalog da obavi posebno delo; ako bude odana Njemu, poslušna svim Njegovim zapovestima, tada će se u njoj pokazati savršenstvo božanske blagodati. Ukoliko bude verna svojoj zakletvi, ukoliko bude odala čast Gos-podu Bogu Izrailjevu, neće biti sile koja bi joj se mogla suprotstaviti.

Revnost za Boga i Njegovo delo pokretala je učenike da nezadrživom snagom svedoče za Jevanđelje. Zar slična revnost ne bi trebalo da se rasplamti i u našim srcima, tako da odlučno objavljujemo istinu o Otkupi-teljevoj ljubavi, o Hristu i to razape-tome? Prednost je svakog hrišćanina,

ne samo da očekuje dolazak svoga Spasitelja, već i da ga ubrza.

Ako se Crkva bude odenula u ruho Hristove pravednosti, ako se bude oslobodila svih obaveza prema svetu, pred njom će granuti zora blistavog i slavnog dana. Božje obećanje, koje joj je dao, ostaće čvrsto doveka... Istina... će slavno pobediti. Iako će ponekad izgledati kao da je njeno napredovanje usporeno, ono nikada neće biti zau-stavljeno. Kada se Božja poruka bude suočavala sa protivljenjem, On će joj dati novu snagu, tako da će moći da širi još snažniji uticaj. Snabdevena božanskom energijom, ona će i kroz najčvršće prepreke probiti svoj put i savladati svaku smetnju.

Šta je održavalo Božjega Sina u toku Njegovog života punog napora i žrtve? On je sagledao rezultate truda svoje duše i bio je potpuno zadovoljan. Upućujući pogled prema večnosti, video je sreću onih koji su Njegovim poniženjem primili oproštenje i večni život. Svojim ušima slušao je uzvike otkupljenih. Čuo je spasene kako pevaju Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu.

Mi možemo pogledati u buduć-nost, videti sjaj Neba. U Bibliji su nam otkrivene lepote buduće slave, prizori slikani Božjom rukom, tako dragi Njegovoj Crkvi. I mi možemo verom stati na prag večnog grada i čuti nežnu dobrodošlicu upućenu onima koji su u ovom životu sarađivali sa Hristom, smatrajući čašću da stradaju Njega radi. Kada budu izgovorene reči: „Hodite blagosloveni Oca Mojega“, oni će položiti svoje krune pred noge svome Spasitelju i uzviknuti: „Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov... Onome što sjedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vijek vijeka“ (Matej 25,34; Otkrivenje 5,12.13).

Tamo će otkupljeni pozdraviti one koji su ih doveli Spasitelju i svi će se sjediniti u slavljenju Onoga koji je umro da bi ljudska bića mogla dobiti život koji se može uporediti sa Božjim životom. Sukob će biti završen. Nevo-ljama i stradanjima doći će kraj. Pesme pobede ispunjavaće celo Nebo kada se svi otkupljeni budu pridružili radosnoj melodiji: „Dostojno je, dostojno je Jagnje zaklano, koje je živo, slavni Pobednik!“

Оvaj članak je preuzet iz knjige Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 593-602 orig. Adventisti sedmog dana veruju da je Elen G. Vajt (1827-1915) ispoljavala biblijski dar proroštva tokom više od 70 godina svoje javne službe.

Da li se „svim silama svoga bića“ borite za Hristovo delo, kao što su to učenici činili? Ako ne, zbog čega?

Hristovi apostoli „očekivali su mno-go, pa su zato i pokušavali mnogo“. Navedite dve ili tri pojedinosti koje možete preduzeti kako biste proširi-li svoje viđenje Božjeg dela?

Da li ikada zamišljate nebo? Šta tamo vidite?

1

3

2

razmišljanjeP I T A N J A Z A

i razgovor

23

Solomon Mafosa, novi predsed-nik Južne afričko-indijske oke-anske divizije (JAIOD), kaže da

je njegov glavni prioritet da, u okviru aktuelnog programa ove divizije pod nazivom „Jedan član – jedna duša“, podrži svakog člana crkve da svake godine makar jednu osobu dovede Hristu.

Mafosa, poreklom iz Zimbabvea, koji je donedavno služio kao izvršni sekretar Divizije, zamenio je krajem juna Pola Ratsara na mestu predsedni-ka. Ratsara je podneo ostavku na me-sto predsednika 31. maja 2016.

„Vizija koju imam za JAIOD je ’Je-dan član – jedna duša’“, izjavio je Ma-fosa za Adventistički svet. „To je poziv svim članovima da se aktivno uključe u misiju crkve. To znači vratiti misiju vernicima.“

On kaže da osnov za tu viziju predstavljaju dva biblijska teksta – 1. Petrova 2,9 i Efescima 4,11.12, kao i savet suosnivača Adventističke crkve Elen Vajt, koja je pisala: „Oni koji vode duhovni nadzor nad crkvom treba da pronađu puteve i načine da se svakom verniku crkve pruži prilika da učestvu-je u nekom delu rada za Boga.“*

I Z V E Š T A J I Z S V E T A

Solomon Mafosa daje prioritet

Novi predsed otkriva svoju

Endrju MekčesniSve je počelo 150 godina pre otkrića radija, 200 godina pre televizije i 250 godina pre interneta.

Već 1740-ih, probuđeni hrišćani u zapadnoj Evropi i tadašnjim britanskim kolonijama Severne Amerike počeli su da koordiniraju ne-što što su nazivali „Koncertima molitve“ – i to putem transatlantskih pisama koja su putovala brodom i po nekoliko sedmica pre nego što bi bila isporučena. Podstaknuti izveštajima o probuđenju koje je Sveti Duh izazivao u mnogim mestima, vođe su radile na planiranju zajedničkog vremena za molitvu sa obe strane Atlantika. Verovali su da će udruženo posredovanje Božjeg naroda doneti obećane pljuskove blagoslova toliko potrebne njihovim zajednicama.

Ti napori, koje istoričari nazivaju „Prvim velikim probuđenjem“, izne-drili su mnoge molitvene inicijative, koje su sada, putem globalne mreže, dostupne širom sveta. Pod uticajem nadahnutih izveštaja o molitvenim sastancima iz knjige Dela apostolska – naročito iz 4. poglavlja – vernici su žudeli za saznanjem da se njihove molitve sjedinjuju sa stotinama hi-ljada, čak milionima drugih, dok svi oni u istom trenutku vape ka nebu za novim životom u Hristu.

I upravo se taj suštinski cilj povezivanja sa drugim vernicima u mo-litvi, nalazi u osnovi istorijskog određenja godišnje Sedmice molitve Crkve adventista sedmog dana. Crkva već decenijama priprema posebne materijale kako bi potkrepila to posvećeno vreme razmišljanja, zajed-ničkog proučavanja i udruženog posredovanja. Po prvi put ove godine taj materijal je štampan u posebnom izdanju internacionalnog crkvenog časopisa Adventistički svet. U skladu sa regionalnim potrebama, vreme održavanja Sedmice molitve može se donekle razlikovati u pojedinim oblastima, ali cilj ostaje isti: sastati se sa drugim vernicima radi zajednič-kog proučavanja i molitve.

Dok žudimo za utešnim saznanjem da se molimo u istom trenutku sa milionima drugih adventista iz više od 200 nacija širom planete, najvaž-nija grupa sa kojom svako od nas treba da se moli je ona u koju nas Duh dovede – zajednica braće i sestara u Hristu koji nas najbolje poznaju, koji nas najviše vole i koji nas najviše podržavaju. Dok čitate, razgovarate i molite se sa drugima i za druge, imajte na umu da to odzvanja kao pre-lepi koncert molitava u prestonoj dvorani neba. To dira Isusovo srce i pruža Mu još veće mogućnosti da blagosilja svoj narod.

Nebeska simfonija

U V O D N A R E Č

Bil Not, glavni urednik i izvršni direktor časopisa Adventistički pregled

M O L I T V E N A S E D M I C A

24

Južna afričko-indijska okeanska di-vizija ima oko 3 miliona članova crkve i pokriva više od 15 država, uključujući Južnu Afriku, Zimbabve i Zambiju.

Izvršni odbor Generalne konferen-cije, vodeće telo Adventističke crkve na globalnom nivou, izabralo je Mafosu 22. juna. Dan pre njegovog izglasa-vanja izvršni odbor Južne afričko-in-dijske okeanske divizije predložio je njegovu kandidaturu izvršnom odboru Generalne konferencije.

„Sveti Duh je bio u velikoj meri prisutan na zasedanju izvršnog odbora Južne afričko-indijske okeanske divizi-je u utorak 21. juna, povodom odluke o predlozima za mesto predsednika i sekretara Divizije“, izjavio je predsed-nik Generalne konferencije Ted Vilson koji je prisustvovao tom sastanku u Južnoj Africi. „Zahvalni smo Bogu na Njegovom vođstvu i pozitivnom duhu koji je ispoljen na odboru. Mnogo smo se molili tokom tog zasedanja. Dosta vremena smo posvetili kvalifikacija-ma koje su potrebne za predsednika. Vodili smo otvorenu diskusiju, a zatim smo pristupili tajnom glasanju putem glasačkih listića. Na završetku zaseda-nja, divizijski odbor je izabrao pastora

Mafosu kao predloženog kandidata za mesto predsednika.

Izvršni odbor Generalne konferen-cije 22. juna izabrao je i Gideona P. Rejnekea za izvršnog sekretara Južne afričko-okeanske divizije. Rejneke je prethodno radio kao sekretar divizij-skog polja i direktor Subotne škole i Odeljenja lične službe pri Diviziji.

Vilson je pozvao članove crkve da se mole za vođe Divizije „dok oni nose duhovnu odgovornost da viziju Božjeg naroda u JAIOD usmere ka totalnoj uključenosti vernika i skorom Gos-podnjem dolasku“.

„Pastor Mafosa pokazuje veliku lju-bav prema Božjoj crkvi i evanđeoskom radu i misiji“, kaže Vilson. „Poznajem pastora Mafosu već godinama i biće mi zadovoljstvo da blisko sarađujem s njim, s obzirom da će on, kao i svi predsednici divizija, biti istovremeno i potpredsednik Generalne konferen-cije.“

Mafosa, poreklom iz mesta Bula-vajo u Zimbabveu, stekao je diplomu osnovnih studija iz teologije na kam-pusu Solusi univerziteta u Zimbabveu, a kasnije i zvanje mastera religije, kao i doktorat na univerzitetu Endrus. U

crkvi je služio na različitim položaji-ma, kao evanđelista, oblasni pastor, direktor pristavske službe u Zapadnom Zimbabveu (1986-1988), direktor službe za mlade Zapadnog Zimbabvea (1989-1993), sekretar oblasti Zapad-nog Zimbabvea (1995), sekretar Za-mbezi unije (1995-2000) i predsednik Unije u Zimbabveu (2001-2005). Od 2005. služio je kao izvršni sekretar Divizije.

Oženjen je Savi Mafosom (rođenom Zikali); imaju sina, dve ćerke i četvoro unučadi.

Mafosa je u međuvremenu nagove-stio da će se, dok bude predvodio Di-viziju, držati svog omiljenog biblijskog teksta – Efescima 3,20.21: „A Onome koji može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama, Onome slava u Crkvi po Hristu Isusu u sve naraštaje va vijek vijeka. Amin.“

„Volim taj tekst jer mi govori da nema te situacije, koliko god nemo-guće izgledala, koja prevazilazi Božje sposobnosti“, kaže Mafosa.

* Elen G. Vajt, Evanđeoski radnici, str. 351 orig.

inicijativi „Jedan član – jedna duša“

nik JAIOD

vizijuGore: Solomon Mafosa i njegova žena Savi proslavljaju 32. godišnjicu braka 2010. Umetak: Solomon Mafosa, novi predsednik Južne afričko-indijske okeanske divizije.

25

Biblijski tekst:„Zato idite i sve narode učinite mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Matej 28,19, Savremeni srpski prevod).

Priča:

Osmogodišnji Mateo je bio uzbu-đen što će mami i tati izneti svoj

veliki plan! Čim se vratio iz škole, oti-šao je da potraži tatu.

„Tata, tata, želim da učinim nešto za Isusa“, rekao je uzbuđeno, „želim da osnujem malu grupu za moje prijatelje i naše susede!“

„To je sjajna ideja, Mateo!“ – obra-dovao se tata. „Naučiću te kako da to učiniš.“

„Dobro, tata, pokaži mi kako da držim biblijske časove. Mogu da ih na-učim nekim pesmama i da im pričam biblijske priče za decu“, rekao je Mateo sa puno entuzijazma.

Mateo je posetio sve svoje susede da bi ih pozvao u svoju malu grupu. Pozvao je i svoje drugove iz razreda. Na prvom okupljanju njegove male grupe bilo je samo osmoro dece i odraslih. Mateo ih je naučio mnogim pesmama o Isusu i iznosio im biblijske priče.

Ljudi su slušali sa velikim inte-resovanjem. Podeljene su im Biblije

koje su mogli da koriste tokom tih sastanaka. Uskoro su se i drugi ljudi pridružili i Mateova mala grupa pora-sla je na petnaestoro prisutnih. Svoju prvu biblijsku pouku Mateo je održao na temu teksta Jovan 3,16. Njemu se baš sviđa ta priča o Bogu koji je toliko zavoleo svet da je dao svog jedinorod-nog Sina da bi svi mogli da se spasu.

„Tata, mislim da bih voleo da bu-dem pastor kada odrastem“, rekao je Mateo oduševljeno. „Želim da budem misionar i da svuda govorim ljudima da ih Isus voli i da želi da oni budu sa Njim na nebu!“

„Odlično, sine! Počni da misioniraš upravo ovde u svom susedstvu“, rekao je otac smešeći se i provlačeći prste kroz Mateovu kosu. „Znam da će Isu-su biti veoma drago zbog toga.“

Isprobaj!Napravi nekoliko pozivnica, ukrasi ih

i napiši poruku kojom pozivaš dvoje

prijatelja ili školskih drugova u svoju

subotnu školu.

SUNDAY

Linda Mei Lin Koh

MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU

Biblijski tekst:„Isus mu ne dopusti, nego mu reče: ’Vrati se kući, svojima, i ispričaj koliko je Gospod za tebe učinio i kako ti se smilovao’“ (Marko 5,19, Savremeni srpski prevod).

Priča:

„Mama, priče o Albertu Švajce-ru i Dejvidu Livingstonu su

tako fascinantne!“ – izjavila je Gabri-jela.

„Da, ti ljudi su mnogo toga žrtvo-vali da bi mogli da pomognu bole-snima i siromašnima u Africi“, obja-snila joj je majka. „Rizikovali su da se razbole i umru.“

„Mislim da bih volela da budem misionar kad odrastem. Da li prvo moram da se krstim?“ – pitala je Gabrijela ozbiljno.

„Ne moraš prvo da se krstiš da bi počela da radiš za Isusa. Zapravo, svako ko voli Isusa je Njegov misio-nar!“ – odgovorio je Gabrijelin otac.

„Sećaš li se čoveka opsednutog demonima iz gerasinskog kraja? Kada ga je Isus izlečio, čovek je hteo da pođe za Njim. Ali šta mu je Isus rekao?“ – pitala je majka. „Rekao mu je da ide kući i ispriča svojoj porodici o svom čudesnom izlečenju“, odgovo-rila je Gabrijela.

„Tako je. Isus želi da mi podelimo dobru vest sa svojom porodicom, pri-

Uzmi olovku i papir da bi zapisivao odgovore na ova

molitvena čitanja svakog dana.

ISUSA

M O L I T V E N A S E D M I C A

P R VA S U B OTA

N E D E L J A

26

jateljima i susedima. Oni su tu oko nas i mogu da vide promenu u nama!“ – naglasila je majka.

„Možeš odmah da počneš, Gabri-jela. Osvrni se oko sebe i razmisli kako možeš da služiš drugima i govoriš im o Božjoj ljubavi“, predložio je otac.

„U redu. Mislim da znam nekoga kome bih mogla da pomognem“ – rekla je Gabrijela zamišljeno.

konačno su stigli. Odmah su prebačeni u minibus kojih ih je vozio još tri sata pre nego što su došli do svog misionar-skog odredišta. Kakvo olakšanje!

Kristofer i Alen su pozvani da pevaju na jutarnjem bogosluženju za decu iz neposrednog okruženja. Ra-dovali su se mogućnosti da govore o Isusu deci koja nikad nisu čula za Nje-ga. Popodne su se pridružili odraslima u polaganju cigala za izgradnju kapele u džungli. Bio je to posao od koga pu-caju leđa!

„Izgleda da biti misionar i nije baš tako lako“, rekao je Kristofer Alenu uzdišući.

„U pravu si! Nadam se da ćemo izdržati još 13 dana, Kris“, odgovorio je Alen sa puno razumevanja.

Ali, već četvrtog dana Kristofer je zaista uživao u svom poslu. Dopalo mu se da podučava decu. Ipak, najveće zadovoljstvo pričinilo mu je to što je, nakon 10 dana napornog rada, video dovršenu kapelu. Povodom njenog posvećenja, napravljena je velika pro-slava u znak zahvalnosti Bogu.

Uskoro se to misionsko putovanje završilo, a umorni đaci su krenuli natrag kući. Kristofer je osetio radost

i zadovoljstvo kao nikad pre toga. Uključivanje u misionski rad ga je zaista preobrazilo. Odmah je počeo da radi na prikupljanju sredstava za opremanje škole za siromašnu decu u Gvatemali. Svojim drugovima iz škole i crkve nije mogao da prestane da go-vori o radostima misionarske službe!

„Primili smo tako mnogo blagoslo-va od Boga i potrebno je da ih delimo sa siromašnima“, kaže Kristofer.

Sećate li se apostola Pavla koji je išao na mnoga misionska putovanja? On je baš voleo da deli svoje blagoslove!

Proučavanje Biblije:Možeš li u sledećim biblijskim

tekstovima otkriti tajnu kako se

postaje nova i promenjena osoba?

• Jovan 15,4-8

• Jovan 4,1-42

Isprobaj!Zajedno sa svojim roditeljima ili

prijateljima isplaniraj jedan naročit

misionski projekat, kako bi pomogao

onima koji su siromašni i nemoćni u

vašoj društvenoj zajednici.

„Sjajno, kćeri“, uzvratila je majka. „Sećaš li se pesme: ’Isus želi da budem sunčev zrak’? Biti misionar je kao da si sunčev zrak koji svetli za Isusa.“

„Jednog dana ću možda biti misio-nar u Rusiji, ali za sada svi možemo biti misionari upravo ovde!“ – rekla je Gabrijela odlučno.

Proučavanje Biblije:Navedi tri ličnosti iz Biblije koje su bile

veliki misionari. Na koji način su oni

objavljivali dobru vest o spasenju?

MONDAY

Biblijski tekst:„Ti ćeš mu pred svim ljudima biti svedok za ono što si video i čuo“ (Dela apostolska 22,15, Savremeni srpski prevod).

Priča:

Letnji raspust se približavao i svi iz Kristoferovog razreda već su pričali

o uzbudljivim letnjim avanturama koje će doživeti sa svojom porodicom. Ali za Kristofera, ovo leto bilo je dru-gačije. On je osetio duboku čežnju da pođe na drugačije putovanje i upusti se u drugačiju avanturu! Nakon proš-lonedeljne prezentacije i poziva koji je uputio jedan misionar povratnik iz Centralne Amerike, Kristofer i njegov drug Alen osetili su se pozvanim da se pridruže misionskom putovanju koje je organizovala njihova škola.

„Mogu li ovog leta da pođem na misionsko putovanje u Gvatemalu?“ – pitao je Kristofer uzbuđeno svoje roditelje. „Želim da učinim nešto kako bih pomogao drugima.“

„To je sjajna ideja! U redu, treba da nabaviš nešto novca za kartu, a mi ćemo ti platiti pola iznosa“, odgovorio je njegov otac bez oklevanja.

Stigao je i taj 20. jun kada su se Kri-stofer, Alen i još desetoro njih oprostili od svojih porodica i uputili u Gvatema-la Siti. Nakon skoro sedam časova leta,

P O N E D E L J A K

27

Biblijski tekst:„Sin čovečiji je došao da potraži i spase izgubljeno“ (Luka 19,10, Savremeni srpski prevod).

Priča:

Kiša je lila kao iz kabla kada je pa-stor Čong seo u auto da bi posetio

jedan novokršteni par koji je imao problema sa svojom dvomesečnom bebom. Neki od puteva bili su poto-pljeni, ali pastor je konačno stigao do njihove kuće.

„Došao sam čim ste me pozvali“, rekao je pastor ulazeći u njihov stan. „Kako je beba?“ – pitao je i pomilovao dete po licu.

„Pa on sav gori! Moramo odmah da ga odvezemo u bolnicu“, rekao je pastor i požurio sa bebom do kola dok su ga detetovi roditelji pratili grabeći usput ćebence i ostale potrepštine.

Pastor Čong se usrdno molio da Bog spase bebu. Ostao je u bolnici sa njenim roditeljima čitavu noć. Sre-ćom, bebino stanje se stabilizovalo i groznica je popustila. Kakva noć! Pre nego što je otišao, pastor Čong je ostavio nešto novca ovom paru da im se nađe.

Pošto je ugrabio malo sna, pastor je opet bio na nogama, spreman za save-tovanje sa dvojicom mladića koji su se borili da ostave pušenje. Njihovi rodi-telji su članovi crkve pastora Čonga i zamolili su ga da radi sa tom dvojicom mladića. Niko ih nije voleo i niko im više nije verovao.

Pastor Čong je poznavao Elmoa i Džefrija od njihovog rođenja. Posma-trao ih je kako odrastaju i pohađaju školu. Međutim, obojica su napustila školu pre završne godine. Razumeo je borbe i iskušenja sa kojima su se suočavali i želeo je da im pomogne.

Ali pitao se i da li su njihovi roditelji možda bili prezauzeti da bi se bavili svojim sinovima. Da li je problem bio u tome?

„Momci, napredovali ste, ponosan sam na vas“, rekao je pastor Čong sa osmehom. „Da li ste pratili te korake svakog dana?“

Bitka još uvek nije bila zavšena, ali pastor je uvek bio tu da ih ohrabri, obodri i moli se sa njima. Neki vernici su smatrali da pastor samo gubi vreme sa tom dvojicom. Oni su dobro pazili da njihova deca ne dođu u dodir sa Elmom i Džefrijem. Ali pastor je vero-vao da Isus Hristos može da promeni svakoga, samo ako Mu se to dopusti. Smatrao je da crkva mora da pokaže ljubav prema tim dečacima, da ih ra-zume i prihvati.

Kada je te noći legao u krevet, pa-stor Čong je bio zahvalan na onome što je Bog učinio za Elmoa i Džefrija.

Lice mu se ozarilo kada mu je jedna nova ideja pala na pamet. Povešće tu dvojicu mladića sa sobom sutra kad bude obilazio bolesne. Uključiti ih u službu za one koji imaju manje sreće od njih biće iskustvo koje će im pro-meniti život!

Proučavanje Biblije:Navedi imena tri ličnosti iz biblijskih

tekstova koji slede, i opiši kako se Isus

odnosio prema svakoj od njih.

a. Luka 7,1-10.

b. Jovan 8,1-11.

v. Luka 19,1-10.

Isprobaj!Navedi dve stvari koje ti možeš učiniti

za nekoga ko je u oskudici. Napiši

pesmu o služenju u tvojoj društvenoj

zajednici.

WEDNESDAY

MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU

M O L I T V E N A S E D M I C A

U TO R A K

28

Biblijski tekst:„Gostoljubivo primajte jedan dru-goga, bez gunđanja“ (1. Petrova 4,9, Savremeni srpski prevod).

Priča:

„P ogledaj tu jadnu decu tamo“, rekla je Dona tužno. „Traže

hranu u kontejneru za đubre.“ „Treba da im pomognemo“, pred-

ložio je njen muž Den. „Imam ideju!“Uskoro je ovaj par počeo da hrani

decu sa ulice domaćim kuvanim jeli-ma. U početku je dolazilo oko deseto-ro dece koja bi sa apetitom pojela sve što se nalazilo na njihovim tanjirima. Po prvi put je njihov stomak bio pun, tako da su noću mogli bolje da spava-ju. S vremenom je počelo da dolazi sve više i više dece, tako da se ponedelj-kom, sredom i petkom iza garaže po-rodice Vargas obrazovao dugačak red.

Nedugo potom se Doni i Denu pri-družilo nekoliko prijatelja koji su ima-

li velike snove! Počeli su da grade sklonište na obližnjem zemljištu koje je donirao jedan član crkve. Planirali su da tu hra-ne decu beskućnike, ali i da ih obrazuju i nauče nekim praktič-nim veštinama.

„Nazovimo naš centar ’Dečije nebo’“, rekla je Dona. „Volim ta na-smejana lica! Ona mi donose radost!“

„Dona, ti si zaista pravi Isusov učenik“, rekao je njen muž dok su mu oči sijale. „Tako saosećaš sa tom de-com. Divno je to što radiš za njih.“

„Samo sledim ono što Bog želi od nas. Sećaš se teksta iz knjige proroka Isaije 58. poglavlja? Pravo posvećenje i post je briga za siromašne i nevoljne“, podsetila je Dona svog supruga.

„Volim biblijske priče koje govore o tome kako je Isus pomagao siromaš-nima“, dodala je. „One me nadahnjuju da i ja pomažem drugima.“

Zajedno sa svojim timom volontera Dona i Den nastavljaju da hrane decu

beskućnike, govoreći im o Isusovoj ljubavi, dok ih istovremeno uče ve-štinama koje će im pomoći da zarade za život. ’Dečje nebo’ je zaista postalo malo nebo na zemlji za stotine dece.

Proučavanje Biblije:Čitaj 8. i 9. poglavlje Evanđelja

po Mateju i prepoznaj gde je tu

prikazana misija ljubavi. Navedi pet

osoba koje je Isus izlečio i kojima je

služio.

Kojoj vrsti ljudi je Isus pomagao? Po

čemu se On razlikovao od fariseja,

sadukeja i drugih religioznih vođa

svog vremena?

Biblijski tekst:„Uvek budite spremni da odgovorite svakom ko od vas zatraži obrazlože-nje nade koja je u vama“ (1. Petrova 3,15, Savremeni srpski prevod).

Priča:

Oli se udobno smestio u svom se-dištu i privezao sigurnosni pojas.

Bio je spreman za mirnu vožnju do Kalimantana u Indoneziji, na početku uzbudljivog misionskog putovanja. Radovao se tome nekoliko prethodnih meseci, a sada se to napokon događa-lo! Osvrnuo se i video da se nekoliko njegovih drugova isto tako udobno smestilo na sedištima iza njega.

Baš kada se spremao da zatvori oči, gospodin koji je sedeo pored Olija nagnuo se prema njemu.

„Kuda ti ideš, mladiću? Izgledaš uzbuđeno!“ – rekao je nepoznati čo-vek klimajući glavom.

„Idem na misionsko putovanje da bih pomagao u kopanju bunara i izgradnji poljskih WC-a za ljude u jednom selu u Kalimantanu“, rekao je Oli uz širok osmeh.

„Zašto bi to radio?“ – pitao je gos-podin. „Zar ne bi bilo zabavnije otići negde na odmor umesto toga?“

„Biblija nas uči da pomažemo i služimo drugima, i ja želim to da ra-dim“, odgovorio je Oli samouvereno.

„O, vidim da ti imaš neka jaka uverenja!” – odgovorio je gospodin podižući palčeve. „Reci mi nešto više o tome. Čudi me što sam naišao na tako jaku veru kod nekog tako mladog kao što si ti.“

Narednih 30 minuta Oli je govorio o tome kako je upoznao Isusa Hrista. Zamislite samo – pošao je u adven-tističku školu kao budista, ali je postao novorođeni hrišćanin! Govorio je o teškoćama sa kojima se suočio u svo-joj porodici kada je odlučio da sledi Isusa.

„Izvinite, previše sam se raspričao. Izvolite, imam jednu knjigu za vas“, rekao je na kraju i pružio knjižicu gospodinu.

„Hvala ti, mladiću. Pokušaću da je pročitam. Ostavio si utisak na mene svojim uverenjem“, rekao je čovek osmehujući se. „Želim ti sve najbolje. Neka je Bog sa tobom!“

Proučavanje Biblije:Čitaj Dela apostolska 9,20-22. Šta je

Pavle radio i šta mu je davalo takvu

silu?

S R E D A

Č E T V R TA K

29

Biblijski tekst:„Ljudima darove dade... On je dao jedne za apostole, a druge za pro-roke, jedne za evanđeliste, a druge za pastire i učitelje“ (Efescima 4,8.11, Savremeni srpski prevod).

Priča:

Onma se upravo krstila na nedavno održanoj evangelizaciji zato što je

zavolela Isusa. Prve subote u crkvi na ulazu ju je pozdravila pastorova su-pruga, gospođa Livin.

„Onma, da li bi mogla da budeš sa-vetnik u grupi za mlađu decu u našem Klubu izviđača?“ – pitala je gospođa Livin ljubazno.

„Uh, nisam sigurna da bih to mo-gla. Mislim da nemam talenta za to“, rekla je Onma sa oklevanjem.

„O, ne potcenjuj svoje sposobnosti. Vidim da već imaš najmanje dva dara od Boga“, kazala je gospođa Livin.

„Zaista? Ja jednostavno volim da govorim i svedočim“, izjavila je Onma samouvereno.

„To je upravo ono što nam treba! Da li znaš da je Bog svakome od nas dao različite duhovne darove i talente za Njegovo delo? Čitaj Rimljanima 12 i 1. Korinćanima 12. Možda ćeš otkriti da bi mogla da budeš sjajan učitelj“, smešila se gospođa Livin.

„Svaki Isusov sledbenik je misio-nar“, nastavila je gospođa Livin. „Sto-ga, upotrebi svoje darove da poučavaš, pomažeš i govoriš o Isusovoj ljubavi ljudima iz svog okruženja. Ne moraš da ideš u Afriku da bi bila misionar!“

Nije dugo prošlo i Onma se zaista pridružila izviđačima kao savetnik u grupi mlađe dece. Uskoro je zajedno sa drugima vodila biblijsku letnju na-

PITAJME

stavu. Kakva je to radost bila govoriti o Isusu deci koja nisu znala ništa o Njemu! Kako je uzbudljivo bilo raditi sa izviđačima!

Proučavanje Biblije:Čitaj tekst u Jovanu 4,4-30 o ženi Sa-

marjanki. Kako je ona postala misio-

nar onog dana kad je upoznala Isusa?

Isprobaj!Od bilo kakavog obojenog kartona na-

pravi okruglo dugme prečnika 7,5 cen-

timetara. Markerom napiši „PITAJ ME“.

Prikači ga za svoju bluzu ili košulju.

Pokucaj na vrata nekog suseda. Kada

otvore vrata, jednostavno pokažite na

dugme. Ako kaže: „Šta da te pitam?“,

možeš početi da mu govoriš o Isusu.

SECOND SABBATH

MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU

M O L I T V E N A S E D M I C A

P E TA K

30

Biblijski tekst:„On će im obrisati svaku suzu iz očiju i više nikad neće biti smrti, ni jada, ni jauka, ni bola više neće biti“ (Otkrivenje 21,4, Savremeni srpski prevod).

Priča:

Svi su bili uzbuđeni! Keli je brojala dane! Spremali su se da naprave

zabavu u dedinoj ogromnoj kući. Svi dedini rođaci okupljali su se jedanput godišnje da bi se zajedno zabavili. Deca su jedva čekala taj dan! Mogli su da se igraju sa rođacima, uživaju u

obilju hrane i istraže svaku tajanstve-nu sobu.

Kada se auto približio dedinoj kući, Keli je bila toliko uzbuđena da više nije mogla da čeka ni minut!

„Koliko još ima, tata? Danas baš sporo voziš“, rekla je nestrpljivo.

„Bolje je voziti bezbedno“, upozo-rio je otac nestrpljivu devojčicu.

„Jedva čekam da vidim šta je novo deda pripremio ove godine!“ – uzviknula je Keli oduševljeno. „Želim da osvojim nagradu!“

„Moći ćeš da je dobiješ ako uradiš sve što je na dedinoj listi“, ohrabrivao je otac Keli.

Da, bilo je to zaista divno okuplja-nje! Bilo je mnogo smeha i zabave,

Poreklom iz Singapura, Linda Mei Lin Koh je direktor Službe za decu pri Generalnoj konferenciji.

D R U G A S U B OTA

dok je porodica zajedno jela, igrala se i radila. Zamislite kako je izgledalo dok su svi pomagali da se ispeče ku-kuruz! Bilo je najmanje 100 klipova kukuruza!

Pospana Keli ćuteći je sedela na zadnjem sedištu dok se te večeri vozi-la kući sa tatom. Iznenada, oči su joj sinule i ona je stavila ruku na tatino rame.

„Tata, da li će na nebu biti tako zabavno kao što je bilo danas?“ – pi-tala je. „Ako hoće, želim da budem tamo zauvek!“

„Na nebu će biti još bolje, jer će Isus uvek biti sa nama!“ – veselo je odgovorio otac.

Proučavanje Biblije:Pažljivo pročitaj Otkrivenje 21, a

zatim navedi nekoliko razloga zašto

želimo da živimo na nebu.

Ovo je knjiga koju ćeš koristiti iznova i iznova dok budeš

proučavao Božju reč. Pomoći će ti da razumeš ne

samo šta se dogodilo u biblijskim vremenima,

već i kako to da primeniš u

svom životu.

Džordž R. Najt

Džordž R. Najt

Apokaliptička vizija i kastracija

adventizma

Da li mi sami ukidamo svoju relevantnost?

APOKALIPTIČKA VIZIJA IKASTRACIJA ADVENTIZMA

KASTRACIJAOdvratna reč!

• Ali ima smisaono značenje: reč označava gubljenje moći razmnožavanja.

• Saznajte kako je liberalni protestantizam obavio ovu operaciju na samome sebi.

• Otkrijte kako je adventizam doveden u iskušenje da uradi sebi to isto.

• Džordž Najt smatra ovu malu knjigu najvažnijom u njegovoj karijeri.

U njoj on ne samo što daje dijagnozu trenutnih slabosti adventizma, već ide dalje i ukazuje na načine

na koje je oživljavanje apokaliptičke vizije ključ obnovljenog delovanja crkve u vremenu, dok se svet i crkva približavaju eshatonu.

Apokaliptička vizija i kastracija ad

ventizm

a Džo

rd

ž R. N

ajt

APOKALIPTIČKA VIZIJA I KASTRACIJA ADVENTIZMA

POTRAGA ZA IDENTITETOM

Da li mi sami ukidamo svoju relevantnost?

Kako su adventisti formulisali svoja verovanja? Kako su se ta verovanja

menjala tokom godina? Sa otvorenošću, koja uliva poverenje, Džordž R. Najt

opisuje zastoje i proticanje doktrinarnih struja u adventizmu...

DŽORDŽ R. NAJT

DŽORDŽ R. NAJT

AKCIJA

PUT HRISTU3 za 100

Na srpskom jeziku ovo jeTRIDESET I PETO IZDANJE

Format: 110x160mm Broj strana: 128

Оve knjige mоžеtе dа nаručitе putеm imејlа prodaja@preporod.rs ili putеm tеlеfоnа 011/2458 -054.www.preporod.rs