ИСТОРИЈА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА

Између “турског ропства” и “Pax Ottomanica-e”

Османско царство – становништво, организација,

институције

• Турска реч балкан значи „шумовите планине“• За полуострво 1808. први овај назив употребио

немачки географ Цојне

Грб Османског царства

• Османско освајање Балкана траје од 1354, када су освојили тврђаву Галипоље, до 1526. када је у бици код Мохача османска војска однела одлучујућу победу против угарске војске

• 1529. прва опсада Беча

ОСМАНСКА ОСВАЈАЊА ДО 1480.

• Владавина Сулејмана Величанственог (1520-1566) као размеђе у историји Османског царства

• Основне карактеристике раног Царства (и узроци успона):

1. Огромни поседи са бројним народима2. Снажна војска3. Напредна култура4. Изузетне верске слободе5. Јединствен управни систем

1. Земље и народи• Царство на три континента

• У Европи: Балкан, Трансилванија, Молдавија, Влашка, највећи део Угарске, Подолија у Пољској и северна обала Црног мора

• У Азији: Мала Азија, Јерменија, највећи део Кавказа, долине Тигра и Еуфрата до Персијског залива, западну обалу Залива и све земље источног Средоземља са широким појасом дуж Арабијског полуострва

• У Африци: Египат, Триполис, Тунис и Алжир

• Народи различитог етничког порекла и вере- муслимани: Турци, Арапи, Татари, Курди...- хришћани: Грци, јужнословенски народи, Мађари, Румуни, Јермени...- Јевреји

• Око 50 милиона становника

2. Султан и робови = “Владајућа установа”

• Султан - врховни владар• Сматран деспотом, али је деспотизам био ограничен

шеријатом (свети закон ислама заснован на Курану и Мухамедовим изрекама – уређивао верски и световни живот)

• Шеријат застарео као основни политички закон (прилагођен историјском контексту настанка на Арабијском полуострву, али не и владавини великим царством), али био непромењив

• Кануни – султанови декрети који регулишу питања нерегулисана шеријатом

• Улема – тело састављено од правника и верских поглавара које одобрава кануне

• Дакле, султан има малена законодавна овлашћења

• насупрот томе, султан има неограничену управну власт• разлози: управни апарат и стајаћу војску чине робови• регрутовање

- девширма (данак у крви)- заробљени- купљени

• две предности: не коштају и потпуно су зависни• последица: султанови робови управљају царством• робови + султан = “Владајућа установа” ------ чврст

основ Царства• парадоксална ситуација – муслиманским царством

управљају бивши робови хришћанског порекла, а слободни муслимани могу само да улазе у правне, верске и образовне установе

3. Војска и управаВојска – 5 родова: коњица, пешадија, артиљерија, морнарица и специјалне јединице

СПАХИЈЕ• територијална феудална коњица• награда лено (ненаследан земљишни посед)• централизован и делотворан систем – обавезни само једном господару и под његовим су сталним надзором•130.000 у време Сулејмана Величанственог

Спахија

Јаничар

• Стајаћа војска:- јаничари (пешадија, уз мање групе оклопника, тобџија и транспортних одреда) – 10-12.000 под Сулејманом- спахије Порте (редовна коњица) – 10-12.000 под Сулејманом (са сеизима до 50.000)

•И једне и друге контролисали локални управници (бивши робови) – за време рата били војни заповедници

“Муслиманска установа”

• припадници искључиво муслимани• језгро: учитељи, судије и правници-теолози• учитељи – три школе: мектеб, медреса, виша медреса• виша медреса ----- професори права, правници, кадије• учени правници (муфтије) – истанбулски муфтија = шеих-ул-

ислам, највиши верски и правни ауторитет царства – изнад султана

• Улема – тело које чине најобразованији муслимански прваци

• скупина коју карактерише заједничко образовање и животна филозофија – били тумачи и чувари светог закона – пошто је тај крути скуп доктрина био суштински противан променама и напретку, Муслиманска установа постала оруђе спутавања развоја Царства

Диван• институција која организацији царства даје јединство• врховни судски и управни орган• чланови:

– казаскери (представници Муслиманске установе)

– беглербегови (управници – представници Владајуће установе)

– дефтердари (врховни финансијски службеници), – јаничар-ага – капудан-паша – нишанџија (први човек султанове канцеларије)

Положај немуслимана• у првим вековима Царства изузетан степен верске трпељивости• разлози: верско право и стратегија– хришћани и Јевреји као “народи књиге” имали право да

исповедају веру уз одређена ограничења• теократско царство било организовано на основама црквених

заједница, а не етничких група• организовање у заједнице са врховним црквеним поглаварима –

милети- милети: православни, јерменски монофизитски, католички, јеврејски и протестантски

• најповлашћенији православни – као најбројнији, а и из политичких разлога

• цариградски патријарх имао јурисдикцију која је прелазила у одређеним доменима власт за време Византије – разлог продубљење расцепа међу хришћанским црквама

Балканско полуострво под османском влашћу

• Извесно да је прича о пет векова непрекидне тираније и угњетавања мит

УПРАВА• Царство подељено на два дела: европски и

азијски• балкански поседи на почетку једна управна

јединица = Румелијски беглербеглук – беглербег• касније подела на мање јединице - ејалети

(вилајети) – управник валија – помажу му муфтија, реис-ефендија, дефтердар...

• мања управна јединица санџак – санџак-бег

МИГРАЦИЈЕ• Етнички састав Балкана није се коренито

изменио – није дошло до масовних сеоба• промене у етничком распореду – неки

муслимански народи доселили су се из Азије, а балкански народи померали су се услед економске нужде и политичких и војних разлога

• Турци Османлије у малом броју се населили на Балкан:

– боравили у градовима као управни службеници и војници (углавном се повлачили са постепеним губитком територија у 18. и 19. веку)

– мали број као земљорадници – околина Истанбула, Бесарабија, Добруџа, јужна и источна Бугарска, делови Македоније и Тракије

• Од осталих муслиманских народа: насељавани Татари и Черкези према потреби на стратешки значајна места

• Велики број Јевреја досељава се у 15. и 16. веку – трговци, занатлије, образовани стручњаци – сваки други град има своју јеврејску заједницу

• Доминантан положај балканских народа (етничких заједница)

- најраспршенији Грци – ратови и трговачке везе (Далмација, Венеција, јужна Италија, Корзика, Сицилија, Малта, касније, са развојем трговине у 18. и 19. веку, селе се у градска средишта северног Балкана, средње Европе и јужне Русије

- Албанци, као земљорадници и сточари, насељавају средњу Грчку и Пелопонез – постепена хеленизација– насељавају у 18. и 19. веку и Косово

- највеће миграције Срба – најинтензивније после пропасти средњевековне државе у 15. веку, услед ратова крајем 17. и у првој половини 18. века- напуштене делове насељава становништво из брдских подручја- последица: стварање снажних српских заједница на северу и западу, пре свега у јужној Угарској, које ће бити носилац националног покрета

ОДНОС ГРАД–СЕЛО• балкански хришћани живели на селу• градови нису имали етничка обележја околне

територије – углавном насељени турским занатлијама, службеницима и војницима и грчким и јеврејским трговцима

Положај сељака

• после освајања укинуто раније феудално уређење и уведен блажи и централизован феудални систем

• посед – лено• на сељака се гледа као на извор прихода и он обрађује

земљу под бољим условима него у хришћанској Европи:– плаћа мање дажбине и има наследно право на коришћење парцеле– ослобођен кулука за феудалца и његове јурисдикције – спахија према закону нема власт над сељаком

• систем опстао док је Царство било у успону

ПОЛОЖАЈ БАЛКАНСКИХ ХРИШЋАНА

1. ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА

• положај патријарха бољи него у време Византије• РАЗЛОЗИ:А) повећање расцепа међу хришћанским црквама• права патријарха:

- “неопорезив и несмењив”- са синодом решава сва питања доктрине- надзире, кажњава, наплаћује дажбине- цивилна власт- ранг везира

Б. проширење граница – са ширењем Царства шире се и границе јурисдикције

(1557–1766. и Пећка Патријаршија)

• изванредно повољан положај• ипак, постоји разлика између прокламованог и

стварног- не постоји верска равноправност- забране ношења оружја, јахања коња- посебна ношња- мања боравишта од муслиманских- ограничена могућност изградње цркава- плаћање главарине- данак у крви

2. ПОЛОЖАЈ ХРИШЋАНСКОГ СТАНОВНИШТВА

• поменута верска политика одредила историјски развој балканских народа

• положај подређен, али бољи него у Европи, јер су верске слободе веће

• разлика између османске и западноевропске верске политике важна јер објашњава због чега се балканско хришћанство одржало током векова присуства у муслиманској држави

Исламизација

• као што је колонизациона политика довела до постепене промене етничке структуре појединих области, тако је и исламизација најзаслужнија за промену верске структуре османског Балкана

• масован прелазак у ислам само у појединим деловима – стање треће деценије 16. в., када је исламизација узела маха, показује да је постојало више области захваћених исламизацијом – углавном реч о областима које су биле дуже под османском влашћу (источна Бугарска) – изузетак Босна (46%) и Херцеговина (42%)

• од треће деценије исламизација узима маха на централном Балкану – на динамику утиче организација османске управе, потрага за бољим условима у градовима уз уклапање у муслиманску градску заједницу, ратно стање...

• исламизација Албанаца интензивна у 17. в. – претпоставља се да је разлог могућност социјалне покретљивости у османском управном апарату и друштву

• разлози различити, али готов никада није реч о присилној исламизацији

• суштина: балкански народи никада нису излагани систематској исламизацији и трајном притиску

• постепено, поједине области мењале етничку и верску структуру – крајем 17. в. на истоку Балкана 1/5 етнички или језички припадала турским народима – на западу мање од 10 %

• током 18. в. примери преласка на ислам и даље присутни у градовима у којима у доминантној већини живи муслиманско становништво – у време све веће анархије, богатији хришћани осећали се много безбедније у окриљу муслиманске заједнице

• тачно да је допринос православне цркве очување вере, културе, па и етничког идентитета велики, али само зато јер су услови били повољни

“Турско ропство” или “PAX OTTOMANICA”?• у прилог ставу о томе да је прича о пет векова тираније мит

иде следеће:- балкански народи бројчано надмоћнији током целокупне историје Царства- живели у чврстим заједницама, задржали језик и веру- током већег дела владавине Османлије имале више проблема са муслиманским поданицима у Азији

• долазак Турака Османлија позитивна промена из перспективе балканског сељака

• дуго владали јер су у прихватљивој мери задовољили потребе подређених народа

• у таквој политици лежи објашњење зашто су балкански народи успели да очувају идентитет и јединство као предуслов каснијег покрета за ослобођење

• мит о пет векова тираније део фолклора балканских национализама настао у 19. в., у контексту борбе за стварање националних држава ослобођењем од Османског царства

ОПАДАЊЕ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА

• средином 16. века Османско царство на врхунцу моћи – почиње раздобље постепеног општег опадања

УЗРОЦИ:1. Дегенерација династије2. Корумпираност управе3. Дезинтеграција оружаних снага4. Владајућа олигархија5. Све снажније заостајање за Западном Европом

Дегенерација династије• Царство војна машина за чији добар рад одговорна Владајућа

установа, односно султан• У османској историји кључна улога султана• до Сулејмана 10 истакнутих владара, после њега низ

неспособних

• Узрок? - систем наслеђивања

а) декрет о убиству браће (Мехмед II Освајач 1451–1481) примењиван до краја 16. века

б) две још погубније промене:– престанак погубљења краљевских принчева праћен

кућним притвором без икаквог контакта са спољашњим светом – ментални и морални богаљи неспособни да владају

– од 1617. наследник најстарији члан куће – султани не више синови, већ најближи рођаци одрасли у кућном притвору (до 1924)

Последица:– султани појединци недорасли одговорности – постају марионете својих саветника– султан нестаје као стварна управна власт– од 16. века историја Царства историја борбе клика за задобијање поверења владара

Корумпираност управе

• робови + Дворска школа + квалитетна обука + напредовање по заслузи = добро функционисање Владајуће установе --- трајало до краја 16. века

• за одржање система неопходна два услова:– непрекидно и успешно ратовање (обезбеђује робове који ће постати део Владајуће установе и плен за одржавање раскоши)– подршка рођених муслимана систему који их искључује из управе

• крајем 16. века не постоје ови услови (разлог ратни порази и нови финансијски терети)

• преокрет:– султани и министри примају “дарове” од кандидата за службу (већ средином 16. века)– последица: муслимана који имају новац могу да постану државни службеници

• Мехмед II завео систем закупа пореза – закупци постепено све више плаћају закуп, па повећавају намете становништву – најтеже прошло сељаштво

• Од 17. века извесно да чиновници гледају на положај као на инвестицију

• крајњи резултат: уништене основне карактеристике старог државног апарата– систем заснован на подмићивању заменио систем заснован на заслугама – сваки важан положај могао да добије онај ко највише понуди

Дезинтеграција оружаних снага• ратовање почиње да доноси војне поразе, а корупција

управе се шири и на војску• поред пораза, војна снаге опада услед унутрашњих

разлогаЈАНИЧАРИ – све непокорнији са појавом слабих владара,

пустили корење у муслиманску заједницу• процес у неколико фаза:

– добили дозволу да се жене – питање издржавања породице – дозвољено да се баве трговином и занатством – 1574. дозвољено им уписивање синова (који се баве трговином, занатима...)– постали милиција сачињена од трговаца и занатлија уместо најубојитијег рода војске – процес убрзан приливом цивила који подмићивањем постали јаничари да би избегли порез– од султанових робова до 17. века постали повлашћена каста која се попуњава из муслиманских редова – војно неупотребљиви, али изузетно моћни

СПАХИЈЕ:• злоупотребе при додељивању поседа:

а) давање лажним уживаоцима – на незаконит начин долазе султановим миљеницима или провинцијским званичницима који немају обавезу да обезбеде војне јединице – (чак до 50 поседа)

б) припајање султановом поседу – када спахија умре, не додељује се посед другом – циљ: повећање државних прихода

• Последица: опао број коњаника које спахије опремају са 200.000 на 25.000 у 18. веку

ПОСЛЕДИЦЕ: слабљење османске војске – у Истанбулу принуђени да ратују ангажујући кримске Татаре, необучене регруте и добровољце

Владајућа олигархија• дворјани и високи достојанственици који

управљају слабим султанима• уколико би се појавио снажнији султан или

велики везир био би свргнут уз помоћ јаничара – снажније личности прихватане само у кризама

• такав приступ вођењу државе није могао ислужену војну машину претворити у модерну државу која може да се носи са западноевропским државама у успону

Заостајање за Западом• Спољашњи фактори од суштинског значаја за опадање Царства• Нагли развој Западне Европе водио периферизацији Царства и у

потпуности изменио његов односа са Европом

1. ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ• до средине 16. века равнотежа

– богати извори сировина: равнице Угарске, Влашке, Мале Азије и Египта дају храну и сировине; занатски центри у Истанбулу, Солуну, Дамаску, Багдаду, Каиру...; богати извори дрвене грађе; знатно рудно богатство (посебно гвожђе, бакар и олово)- добрима трговано без препреке на огромном пространству као зони слободне трговине- стратешки положај (спољашња и транзитна трговина)

• За кратко време заостала – зашто? – није дошло до трговинске револуције (15–18. век – карактерише је велика размена добара као основа настанка капиталистичке привреде модерног доба)

• насупрот динамичној капиталистичкој привреди Запада османска привреда остала статична

• европски трговци искоришћавају богатства Османског царства

• трговина са Османским царством заснована на посебним повластицама (“капитулације” – трговци не плаћају порезе и не подлежу судској јурисдикцији, само ниске царине 3–5%) – прва од 1535. Француска (1583. Енглеска и Холандија)

• постепено западноевропски трговци стичу све већи удео у трговинској размени Царства у источном Медитерану

• извоз хране и сировина, а увоз мануфактурних производа, колонијалне робе и непрерађених племенитих метала (за транзитну трговину)

• све више увежених мануфактурних производа – капитулације омогућавају јефтин увоз

• штетно по привреду Царства – прва последица инфлација (нпр. 1550-1600. порасла 5-10 пута)

• посебан проблем постепено смањење транзитне трговине:- после португалског опловљавања Африке и доласка у Индију током 16. смањује се транзитна трговина- радикално смањење тек у првој половини 17. в. када холандски трговци продиру у Индокину и Малају

• истовремено, османска привреда без револуционарних промена:– османски трговци (Јермени, Јевреји, Грци) нису удруживали капитал да би основали трговачка друштва – држали се индивидуалног пословања унутар Царства – еснафи и даље држали мануфактуре и трговину под контролом– мануфактура технолошки остала на нивоу занатске делатности, а организационо на нивоу еснафа

2. РАЗВОЈ ВОЈНЕ ТЕХНИКЕ

• војне победе османска војска раније односила захваљујући надмоћној артиљерији и јаничарској пешадији

• привредно опадање води опадању војне снаге• у ратовима у 17. веку (Хабзбуршка монархија) до

изражаја дошли њихови обученији војници, делотворније оружје (аркебузе и копља) – војна надмоћ посебно дошла до изражаја са развојем ватреног оружја

• заосталост морнарице

• опадање војне моћи резултат унутрашњих слабости (дезорганизација јаничара и спахија), као и напретка техника ратовања и наоружања на Западу

3. ПОЛИТИЧКИ РАЗВОЈ• заостајање у политичкој сфери• развој модерне државе на Западу – обележава

је настанак и развој апсолутистичке монархије, појава средње класе на којој почива привредни развој, ширење писмености

• последица: све већи степен политичке интеграције

• Османско царство није доживело такву политичку интеграцију

На крају:• неопходно напоменути да је опадање сложена

појава• Царство војна машина којој треба кратак и

успешан рат – развој Западне Европе омогућио настанак услова за заустављање продора Османлија

• излаз темељна реорганизација – пропаст последица неуспеха у прилагођавању, у суочавању са изазовима

БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВОУ ВРЕМЕ ОПАДАЊА

ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА

• долазак Османлија значио олакшање положаја становништва – обезбеђен мир на целом полуострву, нестало локално племство, у појединим крајевима положај сељака се осетно побољшао

• стање се из основа променило са опадањем Царства• најдалекосежније последице на Балкану – осетиле се

на политичком, привредном и културном пољу• резултат: стварање атмосфере која водила развоју

националне свести, настанку нација и борби за ослобођење од османске власти и стварање националних држава

ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ПРОМЕНЕ ДО 19. ВЕКА

• На врхунцу Царство обухватало цео Балкан – периферне области (Угарска, Трансилванија, Влашка и Молдавија) имале аутономан статус

• У ратовима у 17. и 18. веку постепено губи територије:– Хабзбуршка монархија: Угарска, Трансилванија, Хрватска, Славонија, Далмација, Темишварски Банат– Русија: северна обала Црног мора до реке Прут– Молдавија и Влашка – аутономан статус под руским протекторатом

• БАЛКАН ПОДЕЉЕН ИЗМЕЂУ ТРИ ЦАРСТВА – последице значајне по процес ослобођења балканских народа

• Последице:– политичке: отежавање процеса ослобођења– економске и културне: хабзбуршке области на вишем степену развоја – настаје неуједначеност са трајним последицама

РАСПАД ТИМАРСКОГ СИСТЕМА• најзначајнија последица опадања распад тимарског

система и замена неупоредиво тежим чифтлучким системом

• ранији изглед: спахија добија лено (тимар) за војну службу – није наследно – строги надзор централне власти- хришћанска раја има тачно утврђене обавезе: наследно право, десетак за спахију, порез влади и повремено кулучење – заштићена од изнуђивања

• главна карактеристика вођење рачуна о положају раје и поштовање обавеза спахије према Порти

• крајем 16. века систем почиње да се распада

Узроци:1. слабљење централне власти – води кршењу начела

наследности и законских обавеза раје2. престанак територијалног ширења, праћен смањењем3. јаничари шире делатност на село у настојању да

повећају приходе – отимају на разне начине земљу од раје и спахија

4. притисак западноевропске привреде – погодности за извоз пољопривредних производа (кукуруз, памук) подстичу жељу за успостављањем потпуне власти над земљом

Промене у положају сељака:• најзначајнија – власник чифтлука ужива земљу као

наследну• могао да протера сељаке – последица подизање

закупнине• сељаку остајала само трећина приноса• слобода кретања ограничена услед задуживања –

иако закупци, у суштини кметови

• иако никада није законски признат чифтлучки систем постао основа османског феудализма

ЈАЧАЊЕ ТРГОВИНЕ И ЗАНАТА

• Опадање обележио брз развој трговине и заната праћен јачањем слоја трговаца, занатлија, бродовласника и помораца

1. делимично последица преласка на чифтлучки систем – повећана производња нових култура (памук, кукуруз)- распоред ширења чифтлучког система подудара се са географским ширењем нових култура

• повећан обим трговине водио порасту слоја домаћих трговаца и помораца (Дубровник, Улцињ, грчке луке – грчки трговци контролишу дунавску трговину)

2. раст трговине последица повољних услова– раздобље мира после 1699.– излазак Русије на Црно море отвара могућност трговине са Украјином – везе црноморских лука са балканским– француско-британски ратови у 18. и почетком 19. века пореметили пословања западноевропских трговаца – ускочили балкански трговци и преузели посредничку трговину

• јачање трговине подстиче пораст занатске производње- ничу мануфактурна средишта – по степену развоја не могу да се мере са западноевропским

• раст размене води јачању трговачке морнарице – далматинске, албанске, епирске и грчке луке- извозе балканске производе, а увозе мануфактурну и колонијалну робу

ПОЛИТИЧКИ РАЗВОЈ• промене у пољопривреди, трговини и занатству имале

далекосежне политичке последице:1. појава одметништва (клефти, хајдуци, хајдути –

одважнији сељаци доведени у очајан положај изнуђивањем и искоришћавањем)– без политичке свести и идеологије, неписмени, без представе о културним и историјским традицијама свог народа– значај: засновали традицију отпора, будуће вође устанака

2. почетак буна сељака – створиле основу за националне покрете и устанке крајем 18. и почетком 19. века

3. нова средња класа створена развојем трговине и поморства преузеће вођство националних покрета – незадовољни стањем у Царству које им отежава пословање, упознати са идејама просветитељства

4. постепено опадање моћи и утицаја Православне цркве – одиграла своју улогу у спречавању асимилације, очувању остатака писмености и културе - у очувању идентитета– јачање средњег слоја, све присутније световно образовање подривало утицај цркве која је посматрана и као део османског система којег су нови водећи слојеви балканских народа желели да се ослободе