MONITORI I ŠTAMPAČI

MONITORI

Monitor omogućava vizuelizaciju programa koji se trenutno izvršava.

Postoji više tehnologija koje se koriste za izradu ekrana monitora, a najzastupljenije su:

CRT (Cathode Ray Tube) – ekran sa katodnom cevi

LCD (Liquid Crystal Display) – ekran sa tečnim kristalom

Vakuumska cev na čijem je jednom kraju ekran, a na drugom konektori

Slika nastaje udarom elektronskog mlaza iz katodne cevi u fosforni premaz sa unutrašnje strane ekrana, tako da tačka koja je udarena zasvetli

Glomazni su zbog veličine katodne cevi Rezolucija (ukupan broj piksela po širini i visini

ekrana) (1024 x 768, 1280 x 1024 ...)

Veća rezolucija daje jasniju sliku i smanjuje zamor očiju

Emituju nepoželjno zračenje (vrlo niske frekvencije)

CRT (Cathode Ray Tube) monitori(monitori sa katodnom cevi)

CRT (Cathode Ray Tube )

1. Elektronski top2. Elektronski snop3. Maska za razlaganje snopa na crvene, zelene i plave delove slike4. Fosforni sloj sa crvenim, zelenim i plavim zonama ili tačkama5. Uvećan deo ekrana sa fosforom

CRT (Cathode Ray Tube )

Obzirom da slika koju formira elektronski top CRT monitora vremenom bledi, elektronski mlaz mora stalno da prelazi preko ekrana kako bi održao sliku. Ovaj postupak naziva se osvežavanjem ekrana.

Učestalost kojom se osvežavanje obavlja naziva se učestanošću osvežavanja ili vertikalnom frekvencijom.

Učestalost osvežavanja predstavlja broj formiranih slika u sekundi i izražava se u hercima (Hz). Za većinu modernih monitora ovaj parametar se kreće u rasponu od 60Hz do 150Hz.

LCD (Liquid Crystal Display)

LCD tehnologija je novijeg datuma u odnosu na CRT tehnologiju. Prvobitno je bila namenjena samo za primenu kod prenosivih računara i uređaja.

LCD (Liquid Crystal Display) je ravni, tanki monitor koji troši veoma malo električne energije pa se zbog toga dosta koriste za notebook računare. LCD radi na principu tečnih kristala.

Za razliku od CRT monitora, LCD monitori ne daju isti kvalitet slike ako se u njih gleda iz različitih uglova. Obično, ako gledamo LCD sa strane, boje gube kvalitet, prikaz je zamračen ako ne i potpuno nečitljiv. Godinama se LCD monitori unapređuju da bi se ova poteškoća smanjila.

Slika se formira osvjetljavanjem jedne linije za drugom ekrana, dok se ne iscrta cela slika.

MONITORI

TFT (Thin Film Transistor) spadaju u LCD (Liquid Crystal Display) vrstu monitora. Ne sadrže katodnu cev, već tečne kristale između dve staklene ploče.

Idealna slika kada se gleda pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ekran

MONITORI

LED (Light Emitting Diode) monitori- sastoje se od velikog broja malih LED dioda poredjanih u obliku mreže na ekranu (svaka dioda je jedan piksel)- u zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intenzitetom svetla, čime se formira slika

GPD (Gas Plasma Display) monitori- monitori sa gasnom plazmom- sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu izmedju dve staklene ploče

Veličina ekrana

Veličina ekrana monitora predstavlja dužinu dijagonale ekrana i izražava se u inčima (1”=2.54cm). Današnji ekrani monitora PC računara imaju voma širok opseg veličina, od 12” za male notebook računare, preko standardnih 17” za desktop računare, pa sve do 25” za monitore PC računara koji se koriste za grafičke primene.

Grafička kartica i monitor moraju da omoguće rezoluciju od najmanje 800x600 piksela za potrebe današnjih programa

CRT monitori emituju elektrone iz katodne cevi, koji izleću i do 80 cm izvan ekrana i ako čovek sedi blizu onda ga pogađaju. To se oseti pri dugotrajnom sedenju ispred monitora na maloj udaljenosti (idealno je 50 cm, ali tada smo još u zoni zračenja pa je preporučljivo na svakih sat uraditi pauzu od 10-ak minuta).

Veličina ekrana Osim veličine dijagonale, bitan je i odnos širine

i visine slike. Postoje dva standarda za definisanje ovog odnosa: širina:visina = 4:3; iako je stariji, ovaj standard se

još uvek češće koristi

širina:visina = 16:9 (drugi naziv za ovaj standard je Wide Screen); ovo je noviji standard koji više odgovara dimenzijama vidnog polja čoveka, tako da je slika na monitorima koji su izrađeni po ovom standardu preglednija što monitor čini pogodnijim za rad

Frekvencija osvežavanja Frekvencija osvežavanja ekrana predstavlja broj slika

koje se prikazuju na ekranu tokom jedne sekunde i izražava se u Hz.

Ako je frekvencija osvežavanja previše niska, slika na ekranu manje ili više treperi, što prilikom dužeg gledanja može da dovede do zamora očiju. Stoga minimalna preporučena frekvencija osvežavanja za dugotrajan rad na računaru iznosi 75Hz.

Na maksimalnu frekvenciju osvežavanja utiče rezolucija slike na ekranu. Povećanjem rezolucije, maksimalna frekvencija osvežavanja se smanjuje i obrnuto.

Potrošnja energije Potrošnja električne energije od strane monitora je vrlo

bitna karakteristika, jer monitor troši skoro polovinu električne energije celog PC sistema. Potrošnja monitora najviše zavisi od tipa i veličine ekrana. Monitori sa LCD ekranom troše znatno manje energije od CRT monitora (u proseku oko 2.5 puta manje za istu veličinu ekrana).

Kod novijih monitora, računar može da upravlja radom monitora. Ukoliko se tokom određenog vremena monitor ne koristi, računar može da ga delimično ili potpuno isključi i tako doprinese štednji električne energije i dužem životnom veku samog monitora.

Zračenje Zračenje monitora je vrlo bitno jer može loše da utiče na

zdravlje korisnika. Problem predstavljaju zračenja veoma niske učestalosti. Opasnost od oboljenja je relativno mala, a rizik je veći ako korisnik provodi trećinu dana za računarom.

Monitori znatno više zrače sa zadnje nego sa prednje strane, pa stoga treba obratiti pažnju na raspored monitora u prostoriji.

Intenzitet zračenja znatno opada sa povećanjem rastojanja od izvora zračenja. Minimalno rastojanje na kom korisnik treba da se nalazi, prema preporukama, jednako je dvostrukoj dužini dijagonale ekrana monitora.

Količina zračenja kod LCD monitora je samom tehnologijom izrade svedena na minimum, dok je kod CRT monitora problem zračenja izraženiji.

Osnovne karakteristike monitora

veličina i dimenzija ekrana zakrivljenost ekrana (CRT monitori) rezolucija ekrana frekvencija osvežavanja ekrana maksimalni osvetljaj i kontrast slike ugao pod kojim se slika može videti potrošnja električne energije zračenje

Karakteristike monitora

CRNO BELI MONITOR

COLOR MONITOR

Štampači U brojnim aplikacijama nije dovoljno prikazivati podatke

na ekranu ili ih sačuvati na nekom obliku trajne memorije, već ih je potrebno sačuvati i na papiru. Zapis podataka na papiru omogućavaju različite vrste štampača i plotera.

Najčešće vrste štampača su:

matrični štampač inkdžet (ink-jet ) štampač laserski štampač

Matrični štampači

Najstariji Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca

Glava za štampanje se sastoji od udarnih iglica (pin)Slova se sastoje od tačkica pa njihova čitljivost uvek teži da bude neprijatno slaba što je računarskoj obradi teksta donelo slabu reputaciju

Tačkasta struktura slova se manje primećuje ako su tačke gušće raspoređene što znači da štampači koji imaju više iglica nude kvalitetniji otisak. Zato matrične štampače obično delimo na 9-pinske i 24-pinske - kod prvih se svaka vertikala slova sastoji od 9, a kod drugih od 24 tačkice

Matrični štampači

Brzina štampanja se izražava u broju znakova po sekundi (cps - characters per second)

Glava štampa u oba smera Prednosti: jednostavnost, niska cena štampe i

potrošnog materijala Nedostaci: mala brzina štampe, bučnost Rezolucija : 75 dpi (dots per inch) Epson

Laserski štampači

Laserski štampači su najzastupljenija vrsta štampača. To duguju pre svega veoma dobrom kvalitetu otiska i velikoj brzini rada. Iako je sam štampač relativno skup, cena po otisku je vrlo niska. Sa jednim tonerom laserski štampači mogu da odštampaju od 2.500 do 7.000 papira formata A4 u zavisnosti od kapaciteta tonera.

Laserski štampači – način rada

• Prave otisak usmeravanjem laserskog zraka na valjak. Time se čestice na površini valjka naelektrišu, a dok se valjak okreće, on na sebe privlači takođe naelektrisan prah - toner. Toner se preko istog valjka prenosi na papir na papir gde daje otisak teksta ili grafike.

Laserski štampači Brzina štampanja laserskih štampača iznosi od 12 do 30 strana u

minuti za klasične laserske štampače, pa sve do 300 strana u minuti za štampače koji se koriste na velikim sistemima za opsluživanje više korisnika.

Pored brzine, laserski štampači se razlikuju i po kvalitetu štampe. Kvalitet štampe je u najvećoj meri određen brojem tačaka po inču. Danas se proizvode štampači koji imaju 1200 tačaka po inču ili više, dok su raniji standardi bili 300 i još uvek zastupljeni 600 tačaka po inču.

U poslednjih desetak godina razvijeni su i laserski štampači u boji. Mada su nekoliko puta skuplji od crno-belih laserskih štampača, sve više ulaze u upotrebu jer formiraju veoma kvalitetan kolor otisak.

Laserski štampači

Komponenta laserskog štampača je i kontroler, zapravo procesorska ploča koja komunicira sa kompjuterom i, sledeći njegove naloge, kontroliše rad mašine

Npr. HP Laserjet P2035 -16Mb memory

Ink-jet štampači

Štampači sa mlaznicama Kroz cevčice se pod pritiskom izbacuje zagrejano

mastilo. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i stvrdnjava.

Broj mlaznica odredjuje kvalitet otiska (oko 48 mlaznica) Prednosti: velika rezolucija (dpi – tačaka po inču), dobar

kontrast, tišina pri radu, brzina je veća od matričnih, a manja od laserskih, niska cena samog štampača

Nedostaci: visoka cena otiska po stranici