Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Informacione i internet tehnologije

Seminarski rad

Matrini tampai

Predmetni nastavnik: prof. dr Slavko Pokorni, dipl. in. el. Beograd 1/2012 1/19

Student: Ivan Krsti 44/11 Datum predaje 17.01.2012

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

SADRAJ1. 2. 3. 4. 5. 6. 6.1 6.2 6.3 7. UVOD .................................................................................................................... 4 ISTORIJA TAMPANJA .............................................................................................. 5 IZLAZNI UREAJI .................................................................................................... 5 KARAKTERISTIKE TAMPAA .................................................................................... 6 VRSTE TAMPAA ................................................................................................... 7 MATRINI TAMPA ................................................................................................ 8 EPSON PLQ-20 ................................................................................................... 10 LEXMARK FORMS PRINTER 2481 .......................................................................... 12 EPSON LX-300+II .............................................................................................. 14 ZAKLJUAK .......................................................................................................... 16

2/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

REZIMEU ovom radu su opisani istorija tampanja, vrste tampaa i karakteristike nekoliko matrinih tampaa, opisan je rad tri matrina tampaa, razliitih namena i funkcija, u upotrebi na razliitim mestima i uslovima, presudite sami vrede li novca i jesu li vladari ekonominosti, kao ih mnogi ocenjuju. Prilikom izrade ovog rada pratio sam upotrebu ovih tampaa, na osnovu svojih iskustava, koje sam nadam se dovoljno dobro preneo na papir, moete otkriti kako se matrini tampai snalaze u upotrebi, sa razliitim nainima upotrebe, sa i bez odravanja. Na primerima je predstavljen njihov rad, najei kvarovi, opisani su razlozi zbog kojih dolazi do kvarova i problema tokom upotrebe.

KLJUNE REITAMPAI MATRINI UPOTREBA EKONOMINOST KVAROVI

3/19

Matrini tampai 1. UVOD

Ivan Krsti 44/11

Matrini tampa iako po duini svog prisustva u svetu tehnologija se moe smatrati starom tehnologijom esto predstavljaja neodvojivi deo standardne opreme mnogih firmi i nastavlja da postoji u svetu tampanja kao primer ekonominosti meu tampaima. Jedna od jedinstvenih mogunosti matrinih tampaa je tampa na vie papira istovremeno (vie kopija), ime se olakava i ubrzava tampanje i naravno time tedi vreme i novac. Pored svih prednosti postoje mane i problemi prilikom upotrebe matrinih tampaa, jedna od najveih mana je buka prilikom tampanja a koja prizilazi iz naina rada a rezultat je iglica koje udaraju po traci sa mastilom i po papiru, mala brzina tampe, zatim ograniena mogunost tampanja modernih fontova a uz to tampa je najee ograniena na ve odreen set, obino fabriki definisanih fontova. Sve to skupa moda predstavlja znaajan set loih strana ovog tampaa ali njegove prednosti su svakako neto to ga odvaja od ostalih, pa je spravom idalje u aktivnoj upotrebi. Kako bi smo bolje upoznali i prepoznali matrine tampae, bitno je da prvo neto kaemo o istoriji tampanja i tampaa kao i o drugim vrstama tampaa u upotrebi (barem onih koji se danas najee koriste), otuda su prvi redovi teksta u delu obrade posveeni ovim temama. Naravno na glavni zadatak su matrini tampai, njih emo prvo generalno opisati pa zatim prikazati kako su se pokazali u radu, za svrhu ovog seminarskog rada pratio sam rad tri matrina tampaa u mom okruenju, pa Vam mogu preneti detaljne informacije o nainu upotrebe, obimu tampe, kvalitetu tampe, kvarovima, ali i drugim relevantnim podacima iz upotrebe ovih tampaa. Tri pomenuta modela matrinih tampaa su: 24 pinski 1Epson PLQ-20 (slika 9.) 9 pinski 2Lexmark Forms Printer 2481 (slika 12.) 9 pinski 3Epson LX-300+II (slika 15.)

Smatram da sam prikupljenim informacijama i o njihovom radu napravio jednu sliku o radu kako ova tri modela tako i radu i upotrebi matrinih tampaa.

1 2

U upotrebi na alterima Pote Srbije u filijali pote 38205 u Graanici. U upotrebi u kancelarijama Pote Srbije u filijali pote 38205 u Graanici. 3 U upotrebi u kladionicama Mozart u Graanici. 4/19

Matrini tampai 2. ISTORIJA TAMPANJA4

Ivan Krsti 44/11

U Evropi je 1445. godine poelo umnoavanje tampom sa pokretnim olovnim slovima, koje je pronaao Gutenberg, pa se ova godina oznaava kao godina izuma tamparstva, odnosno poetak savremenog tamparstva. Ovim izumom znanje i nauka nisu vie privilegija samo odreene, male grupe ljudi, ve postaju dostupni irokim narodnim masama. Nakon Gutenbergovog otkria, tampa se prvobitno odvijala na zaklopnim tamparskim mainama, u kojima se koristila forma u obliku ravne ploe, a pritisak se ostvarivao pomou druge ravne ploe. Poto je tampa na zaklopnim i cilindrinim mainama postala neefikasna, zapoela je tampa na mainama sa rotacionim - krunim kretanjem. Ovu vrstu kretanja, koje je mnogo prirodnije, odlikuje bre uravnoteavanje, pa je i sam proces tampanja brzi i efikasniji. Dalje su istoriju tamparstva obeleili sledei dogaaji: 1610. - prve tampane novine 1787. - metalna presa za tampanje (oko 150 otisaka/satu) 1796. - Pronalazak tehnike umnoavanja ravnom tampom - litografija 1812. - Prva tamparska maina sa mehanizovanim kretanjem (oko 400 otisaka/satu) 1875. - Prva novinska rotaciona maina za velike tirae 1881. - Poinje upotreba rastera (autotipije) - reprodukovanje vietonskih originala, sto predstavlja osnovu savremene reprodukcije u svim tehnikama tampe 1884. - Prva maina za slaganje slova 1904. - Pronalazak ofset tampe 1930. - Prva fotoslagaa maina

Razdoblje izmeu 1900-1950 godine se oznaava kao razdoblje automatizacije, a razdoblje nakon njega kao razdoblje elektronike i kompjutera (od 1950. godine do danas), njega karakterie uvoenje elektronike, mikroelektronike i kompjutera u sve segmente tampe. 3. IZLAZNI UREAJI Ako danas pitate prosenog korisnika kompjutera koje vrste tampaa postoje verovatno bi se odgovor sveo na dva vrste, u boji i crno beli, to donekle i opisuje opte upotrebne vrednosti tampaa, meutim podela tampaa je neto raznovrsnija od navedene klasifikacije prosenog korisnika i svodi se na est najee vrste tampaa podeljene na osnovu tehnologije tampe koju koriste i to na: matrine (engl. Dot-Matrix), mlazne (engl. Ink-jet), laserske (engl. Laser), sublimacione (engl. dye-sublimation), termike (engl. thermal) i tampae koji koriste vrsto mastilo (engl. solid ink). U izlazne ureaje pored tampaa 5 spadaju monitor, ploter, zvunici, projektor i drugi. tampa je ureaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa raunara na papir. Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se tampai koji ne koriste raunar za ispisivanje slika, ve je mogue odtampati sliku direktno iz memorije fotoaparata. Danas ne postoji kompjuterski sistem koji je dostupan sa toliko razliitih konfiguracija i opcija ili rasponom cena po kojoj se mogu kupiti.

4

Preuzeto sa http://www.link-elearning.com/lekcija-Istorija-%C5%A1tamparstva-i-grafike_2922 Autor: Msc. Olivera Petrovi 5 http://sr.wikipedia.org/sr-el/ 5/19

Matrini tampai 4. KARAKTERISTIKE TAMPAA

Ivan Krsti 44/11

Generalno, vrstu tampaa po mnogo emu odreuje tehnologija koju tampa koristi da sliku ili tekst prenese na materijal, ali ih sve povezuje nekoliko atributa pa se stim moe rei da je kod tampanja najbitnija brzina i obim tampanja, tj. koliko tampa moe da odtampa u odreenom vremenskom periodu (najea broj stranica u minuti) i koliko se u jednom ciklusu moe odtampati (od zamene do zamene mastila ili trake). Tako su tampai danas sposobni da za jedan minut odtampaju 25-45 stranica ili 2500-3000 stranica sa jednim rezervoarom mastila. Vreme korporacijske nadmonosti i gotovo nezamislivog poslovanja velikih kompanija bez upotrebe tampaa, dovelo je do toga da se u osnovne karakteristike tampaa uvedu i detaljima kao to su, koliina papira koja staje u magacin za papir, mesenog obima tampe, mrenog povezivanja tampaa, to je dovelo do unapreenja tampaa sa kojima se najee sreemo u svom radu ali i do izuzetne raznovrsnosti i velike prilagodljivosti tampaa koje danas nude proizvoai. Tako se karakteristike jednog od modernih laserskih tampaa koji je svoju primenu naao kako u kancelarijama firmi tako i u domovima korisnika, najee predstavljaju na sledei nain:6

HP Laserjet P2055dn CE459A, osnovne karakteristike

slika 1: HP Laserjet P2055dn CE459A laserski tampa. (Izvor: www.pcpractic.rs) Opis karakteristike Specifikacija Vrsta tampaa Laserski monohromatski Maksimalni veliina papira A4 Kvalitet tampe 1200 x 1200 dpi (taaka po inu) Povezivanje USB 2.0, LAN Memorija 64MB Duplex tampa DA Obim tampe 50.000 strana meseno Zapremina magacina za papir 150 listova Brzina tampe 33 ppm (strana po minuti) Teina (u kg) 10.7kg Garancija 12 meseci Tabela 1. osnovne karakteristike HP Laserjet P2055dn CE459A tampaa6

http://pcpractic.rs/proizvodi/laserski-stampaci/6377-hp-laserjet-p2055dn-ce459a 6/19

Matrini tampai 5. VRSTE TAMPAA

Ivan Krsti 44/11

Kao to sam ranije naveo na osnovu naina na koji tampaju, tampae delimo na: Matrini, (slika 2.) - tampaju pomou iglica, koje preko trake s bojom udaraju u papir. Ove tampae detaljno obraujemo.

slika 2: Epson FX-890 matrini tampa. (Izvor: www.epson.rs) Mlazni, (slika 3.) - tampaju tako to iz rezervoara mastila mlazom kapljica gaaju papir. Prilino su jednostavne konstrukcije i najee se sastoje od elektronije, rezervoara sa mastilom na kojima se najee nalaze i mlaznice, mehanike koja pomera mlaznice napred nazad tokom tampanja i mehanike za uvlaenje i pomeranje papira.

slika 3: PIXMA Pro9500 Mark II mlazni tampa. (Izvor: www.canon.rs) Laserski, (slika 1.) tampaju na papir pomou lasera, koji preko bubnja lepi fine estice mastila u prahu na papir, Iako se najee koristi laser u radu ovih tampaa zbog izuzetne preciznosti, danas se mogu nai i tampai koji koriste LED tehnologiju kao izvor svetlosti u procesu tampe, ali je kvalitet tampe ovih tampaa znatno umanjen. Prvi Laserski tampai su bili iskljuiovo monohromatski, dok se danas izbor poveao pa je sve ea upotreba laserskih tampaa u boji, iako ovo tampai mogu da tampaju kompleksne slike u boji poput fotografija, njihov pun potencijal se vidi upotrebom boja u tekstu (zaglavlje, naslov i bitni delovi teksta) ali i drugih jednostavnijih grafikih elemenata.

7/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

Pored ove tri vrste tampaa i upotrebi su jo nekoliko drugih vrsta tampaa ali je njihova upotreba znatno manja u odnosu na navedene tampae i najee su to usko vezani naini tampanja za polje rada u kome se koriste, pa se njima neemo posebno baviti, ali emo pomenuti neke od njih, a to su: sublimacioni (slika 4.), termiki, solid-ink tampai i dr.

slika 4: SELPHY CP800 Dye-Sublimation tampa. (Izvor:www.canon.rs) 6. MATRINI TAMPA Matrini tampa proizvodi otisak udarajui iglicama u mastiljavu traku postavljenu izmeu glave i papira. Slova se, dakle, sastoje od takica (slika 5.), pa je njihova itljivost primetno slabija , to je raunarskoj obradi teksta donelo lou reputaciju, verovatno je da e te danas negde pronai knjige koje su pripremane za tampu ili ak rampane na matrinom tampau to sa estetske strane ne deluje previe privlano za itanje.

slika 5: Nain tampe matrinih tampaa. (Izvor: aksmashhad.mihanblog.com) Takasta struktura slova se manje primeuje ako su take gue rasporeene to znai da tampai koji imaju vie iglica nude kvalitetniji otisak. Zato matrine tampae obino delimo na 9-pinske i 24-pinske - kod prvih se svaka vertikala slova sastoji od 9 a kod drugih od 24 takice.

8/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

9-pinski matrini tampai su, brzi, jednostavni za upotrebu, jeftini za odravanje i zbog svega toga veoma su iroko rasprostranjeni. U fabrikim prospektima proitaete da matrini tampa u svakom sekundu ispisuje 200, 300 ili ak 400 i vie znakova (cps) ali su ovi podaci veoma varljivi - kvalitetan 9-pinski matrini tampa e u sekundi proizvesti najvie stotinak slova to znai da tampanje standardne lajfne teksta (1960 znakova) potrajati otprilike pola minuta. Korisniku je ostavljena mogunost da i dodatno uspori ispis na nekih dvadesetak znakova u sekundi poboljavajui otisak - svaki se red ispisuje po dva puta uz mikroskopsko pomeranje papira pa se stie utisak da je matrica taaka koja odreuje svaki znak bitno poveana. Na ovaj nain nastaje takozvani NLQ ili Near Letter Quality (ispis priblian pisaoj maini).

slika 6 : Raspored iglica u glavi tampaa i nain tampanja. (Izvor: encyclopedia2.thefreedictionary.com) Jedna od karakteristika koje su uinile matrine tampae popularnima je grafika - i raunarska slika se sastoji od takica to znai da je moete preneti na papir! Rezultati ovakvih primena nisu, na alost, ba idealni - vee zatamnjene povrine nisu ravnomerne, traka se prebrzo troi a glava sa iglicama postepeno propada. Mnogo ea primena grafike je definisanje karaktera estom upotrebom se javlja potreba i za naim latininim slovima a ponekad i za i specijalni simboli koje proizvoai nisu uvrstili u set znakova. Zato matrini tampai uglavnom poseduju kontrolne kodove kojima se menja oblik nekih znakova prema potrebama korisnika; promena obino traje samo dok je tampa ukljuen. Prvi 24-pinski tampai su nastali mnogo godina posle 9-pinskih i 18 pinskih, kada je minijaturizacija komponenti omoguila da se 24 iglice stave na prostor koji je nekada zauzimalo njih 9. Glava 24-pinskog tampaa zaista ima 24 iglice ali su one rasporeene u dve veoma bliske kolone od po 12 iglica. Desna kolona je malo smaknuta u odnosu na levu to znai da su iglice rasporeene u cik-cak. Rastojanje izmeu pina 1 i pina 24 je jednako rastojanju izmeu prvog i devetog pina (slika 6.) na starim modelima to znai da je veliina slova jednaka; bitno su poveane rezolucija, kvalitet otiska i brzina.

9/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

Svaki korisnik koji se bavi stonim izdavatvom treba da nabavi matrini tampa - njime se ne moe proizvesti konani otisak ali je neophodan za izvlaenje teksta koji ide na korekturu. Ovakav tekst bi se, jasno, mogao tampati i na laserskom tampau ali je repromaterijal koji troi matrini tampa (praktino iskljuivo traka) znatno jeftiniji. Treba se opredeliti za neki 9pinski model pristojne brzine u koji se relativno lako ugrauju naa slova - najbolje Epson FX85 ili LX-800. Najvei proizvoai matrinih tampaa suored Epsona i Lexmarka jo i Olidata, ovo su tri svetski poznate kompanije koje se bave proizvodnjom ovih tampaa (naravno postoje i manje poznate kompanije koje neemo pominjati, ali su svakako prisutne u manjoj meri na tritu) Naalost i pored ideje i elje da predstavim po jednog predstavnika ovih proizvoaa nisam naao nijedan Olidatin matrini tampa iji bih rad mogao da pratim i opiem, pota u mom mestu je do pre neku godinu koristila Olidatine tampae ali su njima vie nego nezadovoljni jer su bili skloni kvarovima prekidima u radu i nisu bili pouzdani (naravno ovo uzimite s rezervom jer nisam mogao da potvrdim/opovrgnem ove tvrdnje). Kod matrinih tampaa mogue je postii efekat obojenosti jedino korienjem indigo traka u boji (crvena, plava, uta). 6.1 EPSON PLQ-20

Epson PLQ-20 (slika 7.) je brz i delotvoran, tampa brzinom do 480 cps (10 cpi - znaka po inu), ima veliki protok papira i sposobnost prihvatanja knjiica debljine do 2,6 mm, koristi se za tampanje na vieslojnom papiru, tednim knjiicama, pasoima, kartama i vizama. Ovaj tampa je izraen tako da traje, po fabrikim podacima sa prosenom koliinom izmeu kvarova od 7 miliona redova, prosenim vremenom izmeu kvarova od 10.000 radnih sati i radnim vekom glave za tampanje od 400 miliona znakova po ici. PLQ-20 tampa je napravljen za upotrebu u institucijama kao to je Pota, to nam govori i putanja papira tokom tampe, ulaz je spreda na otvoru predvienom za to, ali je i izlaz na istom otvoru, ima mogunost tampe materijala veliine seenog papira x D = 65 x 67mm do 245 x 297mm i viedelnih obrazaca x D = 65 x 67mm do 245 x 297mm, moe da tampa do sedam kopija (1 original + 6 kopija) na materijalu debljine: minimalno 0,12mm, maksimalno 0,53mm i teine (jedan viedelni list): minimalno 34 g/m2, maksimalno 50 g/m2, bafer za ulazne podatke je 64 kb, dok je nivo buke koji proizvodi tokom tampanja 53 dBA. U filijali Pote Srbije u Graanici na radnim stanicama se koristi Windows NT4, tampai su direktno vezani na dva radne stanice putem dvosmernog paralelnog interfejsa (podran je reim IEEE 1284 Nibble) ali je na njima mogue tampati i sa drugih radnih stanica na alterima.

slika 7: Epson PLQ-20. (Izvor: www.epson.rs)

10/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

U svakodnevnoj upotrebi pri radu Pote Srbije filijale u Graanici koriste se dva Epson PLQ20 ureaja sa prosenim obimom od 800-900 tampanja dnevno (rauni, uplatnici, isplate, izvodi sa rauna, itd), traka se menja najee izmeu 15 i 20 dana upotrebe(slika 8.), koriste se i reparirane trake koje po reima odgovornih opravdavaju svoju cenu kvalitetom koju pruaju i duinom trajanja. Za pohvalu je to da se prilikom zamene tonera odradi osnovno ienje koje obinoi kratko traje ali se njime uva i produuje radni vek tampaa.

slika 8: Epson PLQ-20 traka. (Izvor: www.epson.rs) Pored obima tampe prednost ovog tampaa je i brzina, koja je od velike vanosti prilikom tampanja veeg broja uplatnica, rauna ili drugih dokumenata, na alterima su prilino zadovoljni brzinom tampe, praktino je i neprimetna ako se izuzme buka koju tampa pravi dok tampa, s obzirom na celokupan sistem koji se koristi, tampa zavri sa tampanjem uplatnice dok operater na alteru zavri ili posao oko brojanja novca ili pak ukucavanjem podataka za drugu uplatnicu, pa je mogunost tampaa za brzom tampom na alterima pote od znaaja za obim posla koji se obavi u toku dana. Kvarovi ovih ureaja su prilino retka pojava i deavaju se jedino ako se propusti termin redovnog odravanja, to u ovoj poti rade dvaputa godinje, a ako doe do kvara onda je to najee u letnjim mesecima kada su spoljne temperature vee pa usled toga ai rada tampaa dolazi do njegovog pregrevanja, reenje kada se ovako neto desi je gaenje tampaa najmanje 15. min i njegovo ponovno pokretanje, koje najee zahteva restart i radne stanice. Pa je operater u nemogunosti da obavlje svoj posao u proseku 15-20 min. Ali kako ovo nije esta pojava ne predstavlja vei problem u radu, jo rei su kvarovi zbog prljavih ili pranjavih pokretnih delova jer se vodi dosta rauna oko ienja tampaa i kako su mi rekli, detaljna provera i ienje na est meseci je dovolja za nesmetan rad. Zaglavljivanje papira je vrlo retka pojava i po reima operatera zanemarljiva, na ovom tampau je kau mogue odtampati i na prilino izguvanom papiru, a ponekad kada je to ba potrebno i delom pocepan papir na ovom tampau nema problema sa tampanjem. Na slici 9. se vidi Epson PLQ-20 u upotrebi na stolu altera pote.

slika 9: Epson PLQ-20 u upotrebi 11/19

Matrini tampai 6.2 LEXMARK FORMS PRINTER 2481

Ivan Krsti 44/11

Ovaj Lexmarkov 9-pinska matrini tampa (slika 10.) je verovatno najvredniji radnik u celom sistemu, brzine tampanja do 510 cps sa Fast Draft podeavanjima pri 12cpi i do 76 cps sa Near Letter Quality podeavanjima pri 12 cpi, maksimalna rezolucija tampanja je 240 x 144 taaka po inu. Bafer za ulazne podatke je 96 kb, a nivo buke u toku rada 53 dBA. Sa prednje strane je postavljen traktor ulaga koji uvlai papir u tampa. Ovaj tampa dolazi sa opcionalnim dvostrukim traktor ulagaem to omouava povezivanje dve vrste papirnih formulara kada se potroi prvi, tampa sam nastavlja sa uvlaenjem drugog papira u besprekidnom tampanju, takoe ovaj opcioni dodatak daje mogunost tampanja na drugim vrstama papira bez skidanja papira za besprekidno tampanje time to ima dva ulaza koja vode papir do glave tampaa.

slika 10 : Lexmark forms printer 2481. (Izvor:www.lexmark.rs) Ko to sam u prvoj reenici pomenuo, ovo je verovatno najvredniji radnik sistema u kome se nalazi, razlog ove kontastatacije lei u podatku da gotovo neprekidno radi, naime ovaj tampa je vezan na centralni sistem pote u kojoj sam pratio njegov rad i na njemu se kao duplikati tampaju sve transakcije koje se u toku dana obavljaju, kako na alterima u poti tako i transakcije izmeu te i drugih pota u sistemu, kao i predhodni tampa povezan je na radnu stanicu, koja je u ovom sluaju posrednik izmeu servera i tampaa, radnu stanicu pokree isti operativni sistem kao u predhodnom sluaju, a i nain na koji je povezan na radnu stanicu je isti i komunikacija se obavlja preko dvosmernog paralelnog interfejsa, kako se na njemu tampaju sve transakcije koje se obave u toku dana Lexmark forms printer 2481 je zaduen da na papir stavi u proseku izmeu 1500-2000 transakcija, dnevne, nedeljne i mesene izvetaje transfera sredstava i niz drugih dokumentata u estoj upotrebi, to predstavlja prilino zahtevan posao za ovaj tampa, kako je tampa tokom radnog vremena stalno zauzet, sve ostale zadatke tampanja se obavljaju nakon zatvaranja altera, traku za tampanje takoe menjaju esto izmeu 15-20 dana(slika 11.), predhodno pomenuta praksa osnovnog odravanja pri zameni tonera primenjije se i na ovom tampau, naravno nemogue je da ovaj tampa radi neprekidno pa se u ovoj ustanovi koriste dva ova tampaa naizmenino, u nepravilnim intervalima, kvarovi su uglavnom ogranieni na zamenu trake i eventualne probleme druge vrste prilikom tampanja, pa je u radu ovog tampaa esto (jednom dnevno) potrebno resetovati vezu izmeu tampaa i radne stanice, ona se najee obavlja restartovanjem radne stanice, najverovatniji uzrok ovom problemu je u radnoj stanici a eventualno moe biti u dajverima koji su mogue nepravilno podeeni ili instalirani, ali po reima osoblja koje prati rad ovih tampaa ovaj problem i nije veliki ako se uzmu u obzir sve ostale injenice i obim posla koji se prenese na papir preko ovih tampaa. 12/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

slika 11 : traka za lexmark forms printer 2481. (Izvor:www.lexmark.rs) Pouzdanost ovog tampaa je na svakodnevnom ispitu u upotrebi, pokazuje se da se ovaj tampa i vie nego dobro dri i obavlja sve zadatke koji mu se zadaju.

slika 12 : Lexmark forms printer 2481 u upotrebi

13/19

Matrini tampai 6.3 EPSON LX-300+II

Ivan Krsti 44/11

Zahvaljujui svojim kompaktnim dimenzijama, Epson LX-300+II (slika 13.), je idealan 9pinski tampa sa uzanim valjkom i brzinom tampe do 337 znakova u sekundi (12 cpi), pravljen za radne prostorije u kojima je prostor ogranien. Epson LX-300+II se moe koristiti i kao niskobudetni tampa za merne i upravljake sisteme. Ugraeno je funkcija automatskog prebacivanja izmeu standardnog serijskog, paralelnog i USB interfejsa radi fleksibilnosti prikljuivanja. tampa obrasce koji imaju do 5 delova (1 original + 4 kopija).

slika 13 : Epson LX-300+II. (Izvor: www.epson.rs) Vie naina uvlaenja papira: odozgo, odozdo i otpozadi. Mogua ugradnja boje, pa je u odreenim situacijama i povoljan tampa u boji. Radni vek glave za tampanje: oko 400 miliona udara po ici (crna), oko 100 miliona udara po ici (boja) (slika 14.). Nivo buke je 49 dBA tokom tampanja, bafer za ulazne podatke je 64 kb.

slika 14 : Traka u boji za Epson LX 300+ tampa. (Izvor:www.epson.rs)

14/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

U prilici sam bio da tokom jednog radnog dana pratim rad ovakvog jednog tampaa (slika 15.), kako bih video kako se snalaze u upotrebi tampai ija je namena/primena neto drugaija od one u predhodna dva sluajeva, ovaj model je jedan od najeftinijih na tritu u veoma je est alat u objektima tipa kladionice, menjanice i drugi. Nekoliko bitnih razlika mi je odmah zapalo za oko iz teksta sa podacima o tampau, kao prvo brzina tampe je primetno nia ali i njen kvalitet, podeavanja su na tampau koji sam pratio bila u cilju utede, pa je tampa otisak ostavljao u draft modu. Obim tampe je sledei: u proseku se dnevno odtampa oko 500-600 listia sa podacima iz kladionice, imenima klubova, i finansijskim detaljima klaenja, sve ukupno u proseku oko 400 slovnih znakova po tiketu. Zamena trake na tampau je esta i deava otprilike nakon 10 dana (maksimalno do 15 dana) upotrebe. Papir u upotrebi je dvoslojni i nalazi se u traci, sa presecima za cepanje listia na svakih 15 cm. Do zaglavljivanja dolazi najee u sluajevima kada se prilikom postavljanja novog papira pogreno papir postavi na ulazu u tampa, este su pojave da tampa stane usred procesa tampanja ili da jednostavno ne reaguje na komande da se neto odtampa. tampa je povezan na radnu stanicu putem IEEE 1284 dvosmernog paralelnog interfejsa, radnu stanicu pokree operativni sistem Windows XP. Ono to me je iznenadilo jeste da kod ovih tampaa nema redovnog servisiranja, ienja, podmazivanja ili nekih drugih unapred planiranih odravanja, ve se odravanje (opravka) obavlja u sluaju kvara, nije praksa ni osnovno odravanje pri zameni tonera ve se zamena obavlja najee usred posla pa je i zamena zbrzana, mehaniki kvarovi su najee prouzrokovani naslagama dima i praine na pokretnim delovima tampaa, pa je zamena glave i drugih pokretnih delova redovno neophodna.

slika 15 : Epson LX 300+ u radu

15/19

Matrini tampai 7. ZAKLJUAK

Ivan Krsti 44/11

Kako su po svemu sudei tehnologija koja je dosta stara i prilino neprilagodljiva, i dalje je nemogue nai adekvatni zamenu za ove tampae, kako smo iz primera videli nali su se u upotrebi u velikim sistemima drutva i slue svojoj svrsi na vie nego primeran nain a sa druge strane imamo i predstavnike ekonominosti po svaku cenu, makar i na utrb osnovnih kvaliteta samog proizvoda. Od istog proizvoaa Epson smo videli dva proizvoda, prvi koji je praktino besprekoran i drugi koji obavlja svoj posao na manje vie polovian nain, iako moda to nije u potpunosti greka tampaa, ve dobrim delom nain upotrebe. Treu tampa (drugi kod nas na pregledu) je predstavnik kompanije Lexmark, koji je po svim parametrima primer efikasnosti. Ostaje da vidimo koliko dugo e jo ova tehnologija ostati prisutna u svetu tampaa, svakog dana se pronae neki novi nain tampanja, svakim danom je postojea tehnologija sve jeftinija. Moda e jednog dana tampa u formi u kakvoj je danas imamo prestati da postoji, ve danas imamo ekrane koji tanki kao papir u prikazuju informacije kao na tampanom mediju, samo sa jednom bitnom izmenom a to je da je te informacije mogue menjati (E Ink). Tehnologija napreduje i menja svet oko sebe, ali se i prilagoava okruenju u kome se nalazi, pa je na nama da vidimo kako e se svet menjati, kakve su to nae elje a kakve su mogunosti tehnologije. Ostaje da se vidi, jedno je sigurno a to je da se svet idalje okree i da se putu napredka teko moe videti kraj, bar ne u doglednoj budunosti.

16/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

LITERATURA

1. Meyers, M. CompTIA A+ Guide: Essentials, SAD, The McGraw-Hil, 2010. 2. Vukovi J., Seminarski rad: Informacione tehnologije I, Univerzitet Braa Kari Fakultet za preduzetni menadment, 2002.

17/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

KORIENI INTERNET SADRAJI

1. http://www.link-elearning.com/lekcija-Istorija-%C5%A1tamparstva-i-grafike_2922 (28.12.2011) 2. http://rs.epsoneurope.com/internetLive/dctm/content/RS/sr_RS/products/dot_matrix_printers/SRBProduct-Model-PLQ20-SR.inter.jsp (03.01.2012) 3. http://rs.epsoneurope.com/internetLive/dctm/content/RS/sr_RS/products/dot_matrix_printers/SRBProduct-Model-LQ300+II-SR.inter.jsp (05.01.2012) 4. http://www.lexmark.rs/lexmark/product/home/275/0,6970,592013371_653399461_67 6033811_sr,00.html?tabId=7 (20.12.2011) 5. http://pcpractic.rs/proizvodi/laserski-stampaci/6377-hp-laserjet-p2055dn-ce459a (28.12.2011) 6. http://sr.wikipedia.org/sr-el/ (20.12.2011)

18/19

Matrini tampai

Ivan Krsti 44/11

PRILOZI

1: HP LASERJET P2055DN CE459A LASERSKI TAMPA. IZVOR: WWW.PCPRACTIC.RS ..................................... 6 2: EPSON FX-890 MATRINI TAMPA. IZVOR: WWW.EPSON.RS ............................................................... 7 SLIKA 3: PIXMA PRO9500 MARK II MLAZNI TAMPA. IZVOR: WWW.CANON.RS ................................................... 7 SLIKA 4: SELPHY CP800 DYE-SUBLIMATION TAMPA. IZVOR:WWW.CANON.RS ................................................... 8 SLIKA 5: NAIN TAMPE MATRINIH TAMPAA. IZVOR: AKSMASHHAD.MIHANBLOG.COM ............................................ 8 SLIKA 6 : RASPORED IGLICA U GLAVI TAMPAA I NAIN TAMPANJA. IZVOR: ENCYCLOPEDIA2.THEFREEDICTIONARY .COM....... 9 SLIKA 7: EPSON PLQ-20. IZVOR: WWW.EPSON.RS .................................................................................... 10 SLIKA 8: EPSON PLQ-20 TRAKA. IZVOR: WWW.EPSON.RS ............................................................................ 11 SLIKA 9: EPSON PLQ-20 U UPOTREBI ................................................................................................... 11 SLIKA 10 : LEXMARK FORMS PRINTER 2481. IZVOR:WWW.LEXMARK.RS ............................................................. 12 SLIKA 11 : TRAKA ZA LEXMARK FORMS PRINTER 2481. IZVOR:WWW.LEXMARK.RS ................................................. 13 SLIKA 12 : LEXMARK FORMS PRINTER 2481 U UPOTREBI .............................................................................. 13 SLIKA 13 : EPSON LX-300+II. IZVOR: WWW.EPSON.RS ............................................................................. 14 SLIKA 14 : TRAKA U BOJI ZA EPSON LX 300+ TAMPA. IZVOR:WWW.EPSON.RS ................................................. 14 SLIKA 15 : EPSON LX 300+ U RADU.................................................................................................... 15SLIKA SLIKA

19/19