UniverzitetuNovomSaduPrirodno‐matematičkifakultet

h b h š ž dDepartmanzahemiju,biohemijuizaštituživotnesredineUdruženjezaunapređenjezaštiteživotnesredine„NoviSad“Fondacija"DocentdrMilenaDalmacija"

MONITORING MONITORING OTPADNIHOTPADNIH VODAVODA U U CILJUCILJU PRAPRAĆĆENJAENJA SAGLASNOSTISAGLASNOSTI

SA GVE ZA VODESA GVE ZA VODESA GVE ZA VODESA GVE ZA VODE

Profesor dr Božo DalmacijaUniverzitet u Novom Sadu

PMF – Departman za hemijubiohemiju i zaštitu životne sredne

NoviSad21‐23.septembar,2016. 1

PROBLEM !PROBLEM!

• Uporedo sa urbanizacijom i razvojemUporedo sa urbanizacijom i razvojem industrije i "industrijalizacijom" poljoprivrede i stočarstva u našoj zemlji je rasla količina ii stočarstva u našoj zemlji je rasla količina i stepen zagađenosti otpadnih voda, 

• Zbog toga se povećavala štete po recipijent• Zbog toga se povećavala štete po recipijent (vodotok, jezera, akumulacije, zemljište itd.), odnosno ekosistem u celiniodnosno ekosistem u celini, 

• Kod nas više od 90% otpadnih voda se ne čšćprečšća. 

2

Prostorni raspored PPOVPPOV

3

Ša su posledice ?

4

5

6

7

Šta je problem ?

Ekološki status

j p

Ekološki status

8

Hemijski statusj

9

Koliko sve tokoštadasekvalitetvodedovode na prihvatljiv nivo?dovodenaprihvatljivnivo?

6000

5000

a

3000

4000

ona    evra

1000

2000Mlio

0

CAPEX OPEX ADMIN UKUPNO

Vrsta  troškova10

Raspodelatroškovapooblastimaaspode a t oš ova po ob ast a

3,5

2

2,5

3

EVRA

1

1,5

2

MILIONA E

0

0,5

MILIJA

RDI

Voda za piće Otpadne vode Smanjenje zagađenja od poljoprivrede

MI

11

Višegodišnjitokovitroškovapostizanjaaproksimacijeusektoruzavode(uevrimauap o s ac je u se to u a vode (u ev a unominalnimuslovima)

12

KAKO DAPRISTUPIMO REŠAVANJU PROBLEMA?Ovaj redosled, koji je određen kao izvodljiv, ipak uključuje finansijskaOvajredosled,kojijeodređenkaoizvodljiv,ipakuključujefinansijskasredstvakojasenemogupokritiizpostojećihnaknadakorisnikasvedo2024.godine,prikazujućifinansijskepraznine,ilideoaproksimativnihnaporakojisenemogupokritiiznaknadap j g p

13

PODSETNIK: Zakonovoda,Ob čišć j t d ih d Čl 98Obaveza prečišćavanja otpadnih voda,Član98

• (1) Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta ili odlaže materije koje mogu zagaditi vodu dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javnemogu zagaditi vodu dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimično ili potpuno odstrani, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima koji uređuju oblast zaštite životne sredine, odnosno propisa donetih na osnovu tih zakona. 

• (2) Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta otpadnu voduneposredno u recipijent dužno je da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoakoji odgovara graničnim vrednostima emisije, odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine recipijenta (kombinovani pristup)narušavaju standardi kvaliteta životne sredine recipijenta (kombinovani pristup), uzimajući strožiji kriterijum od ova dva. 

• (3) Radi obezbeđivanja prečišćavanja otpadnih voda, pravno lice, odnosno preduzetnik koje ispušta otpadnu vodu u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju i pogon tih uređaja, u skladu sa planom zaštite voda od zagađivanja i posebnim zakonima koji uređuju oblast zaštite životne sredine. (4) Akt i št j t d ih d j k li ij d i dl ž i• (4) Akt o ispuštanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

14

PODSETNIK:ZakonovodaG ič d ti i ij Čl 83Graničnevrednostiemisije,Član83

I. Radi sprečavanja pogoršanja kvaliteta vode i životne sredine, određuju se granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci, i to za: 1) tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju; 2) tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent; 3) vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u 

recipijent; 4) otpadne vode koje se ispuštaju u recipijent iz septičke i sabirne jame. 

II. Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine, utvrđuje: a) granične vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana, kao i rokove za njihovo

dostizanje; b) granične vrednosti zagađujućih supstanci u površinskim i podzemnim vodama i 

sedimentu uključujući i prioritetne i prioritetne hazardne supstance u površinskimsedimentu, uključujući i prioritetne i prioritetne hazardne supstance u površinskim vodama i rokove za njihovo dostizanje.

15

POSTEPENOREŠAVANJEPROBLEMA:Uredbu ograničnim vrednostimaemisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanjeemisije zagađujućih materija uvode i rokovima za njihovo dostizanje("Sl.glasnik RS",br.67/2011,48/2012i 1/2016),Član 19

• Pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i/ili koja svojed d i š i ij ili j k li ij d ž j d j i ij kl diotpadne vode ispušta u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da svoje emisije uskladi sa

graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode propisanih ovom uredbom, najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

• Izuzetno od stava 1. ovog člana, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz aglomeracija saopterećenjem većim od 2000 ekvivalent stanovnika (ES) koja svoje komunalne otpadne vodeispuštaju u recipijent uskladiće svoje emisije sa graničnim vrednostima emisije zagađujućihmaterija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2040. godine, a za komunalneotpadne vode koje se ispuštaju iz aglomeracija sa opterećenjem manjim od 2000 ekvivalentstanovnika (ES) uskladiće svoje granične vrednosti emisije zagađujućih materija u skladu saplanom upravljanja vodama. 

• Pravno lice ili preduzetnik, koje ima postrojenja iz st. 1. i 2. ovog člana koje ispušta svoje otpadnevode u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da donese Akcioni plan za dostizanje graničnihp j j j j p j gvrednosti emisije (u daljem tekstu: Akcioni plan) u roku od šest meseci od dana stupanja nasnagu ove uredbe, njime utvrdi rokove za postepeno dostizanje tih graničnih vrednosti, kao i dapostupa saglasno Akcionom planu u skladu sa ovom uredbom. 

P li ili d t ik i t 3 čl d ž j d d i št j đ j• Pravno lice ili preduzetnik iz stava 3. ovog člana dužno je da podnese izveštaj o sprovođenjuAkcionog plana ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine i vodoprivrede, svake dve godine od dana donošenja Akcionog plana. 

16

Postepenorešavanjaprobleba,tj.sistemazaprečišćavanjej p j

otpadnihvoda

17

PODESETNIK:Zakonovoda,Ob čišć j t d ih d Čl 99Obaveza prečišćavanja otpadnih voda,Član99

• Pravno lice, odnosno preduzetnik koji ispušta otpadne vode u prijemnik ijavnu kanalizaciju, dužno je da postavi uređaje za merenje, dakontinuirano meri količine otpadnih voda i ispituje biohemijske imehaničke parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim

k l d l d d d ćmerenjima kvartalno dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i Agenciji zaživotnu sredinu.

li d d ik k ji i đ j čišć j• Pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima uređaje za prečišćavanjeotpadnih voda, dužno je da meri količine i ispituje kvalitet otpadnih vodapre i posle prečišćavanja, da obezbedi redovno funkcionisanje uređaja zaprečišćavanje otpadnih voda i da vodi dnevnik njihovog radaprečišćavanje otpadnih voda i da vodi dnevnik njihovog rada.

• Merenja količina i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vrši ovlašćeno pravnolice, u skladu sa ovim zakonom.

18

PRAVILNIKONAČINUIUSLOVIMAPRAVILNIKONAČINUIUSLOVIMAZAMERENJE KOLIČINE IZA MERENJE KOLIČINE IZAMERENJEKOLIČINEIZAMERENJEKOLIČINEIISPITIVANJEKVALITETAOTPADNIHISPITIVANJEKVALITETAOTPADNIHVODAISADRŽINIIZVEŠTAJAOVODAISADRŽINIIZVEŠTAJAOJJIZVRŠENIMMERENJIMA,Član2IZVRŠENIMMERENJIMA,Član2

Monitoring otpadnih voda je merenje količine iMonitoring otpadnih voda je merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda koje ima za cilj da obezbedi informacije i neophodne podatke o 

•• količinama otpadnih voda, količinama otpadnih voda, •• koncentraciji i koncentraciji i jj•• masenom protoku zagađujućih materija u otpadnim masenom protoku zagađujućih materija u otpadnim vodama i prečišćenim otpadnim vodama;vodama i prečišćenim otpadnim vodama;

Član 219

MonitoringuovomslučajuMonitoringuovomslučajud i t t kid i t t kipodrazumevasistematskipodrazumevasistematski

nadzor:nadzor:V ij i j di ih h ij kih ili fi ičkih k kt i tik• Varijansi pojedinih hemijskih ili fizičkih karakteristika emisije u vodu, I št j t d ih d ži t di• Ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu, ekvivalentnih parametara ili tehničkih mera, itd. 

20

InformacijesemoguInformacijesemogukoristiti za više različitihkoristiti za više različitihkoristitizavišerazličitihkoristitizavišerazličitihsvrha:svrha:• Glavni cilj je da se proveri u usaglašenost sa GVE za vode, 

• Nadzor • ispravanosti rada procesa i 

j j čišć j d ih d• postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, 

• donošenja boljih odluka u upravljanju industrijskim operacijama i proizvodnjomoperacijama i proizvodnjom.

21

D š j b ljih dl k lj j i d t ij ki ij iDonošenja boljih odluka u upravljanju industrijskim operacijama i proizvodnjom

22

• Dobro razumevanje procesa nad kojim se vrši monitoring je od suštinskog značaja za dobijanje rezultata monitoringa emisije otpadnih voda koji su pouzdani i uporedivi. 

• Imaj ći id• Imajući u vidu – složenost i – troškove monitoringa, 

či j i d dl k d d k i– činjenicu da se odluke donose na osnovu podataka iz monitoringa, 

potrebno je uložiti napor da bi se obezbedi da su dobijeni p j p jpodaci na odgovarajući način pouzdani i uporedivi.

23

Potrebno je uložiti napor da bi se obezbedi da su dobijeni podaci na odgovarajući način pouzdani i uporedivi.

24

PostojetriglavnarazlogaPostojetriglavnarazlogazašto monitoring uključuje izašto monitoring uključuje izaštomonitoringuključujeizaštomonitoringuključujeizahteveizintegrisanezahteveizintegrisanedozvole:dozvole:dozvole:dozvole:• Procena usaglašenosti.

š d ž• Izveštavanje o uticaju emisije industrije na životnu sredinu.I d i t i ij i št j i bit k• Izrada inventara emisije, ispuštanja i gubitaka supstanci iz procesa i proizvodnje.

25

PremaPrema PravilnikuPravilniku Sl.glasnikSl.glasnik33/2016 s33/2016 svrha merenjavrha merenja33/2016s33/2016svrhamerenjavrhamerenjakoličineiispitivanjakvalitetakoličineiispitivanjakvalitetaotpadnih voda (Član 3)otpadnih voda (Član 3)::otpadnihvoda(Član3)otpadnihvoda(Član3)::• Provera usaglašenosti sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode (GVE) i

Član 3

emisije zagađujućih materija u vode (GVE) i efikasnosti rada postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;otpadnih voda;

• Utvrđivanje uticaja ispuštenih otpadnih voda na prijemnik;p j ;

• Prikupljanje podataka za vođenje registara u skladu sa propisima u oblasti voda i zaštite p pživotne sredine.

26

RežimmonitoringauvezisarizikomodprevazilaženjaRežimmonitoringauvezisarizikomodprevazilaženjagraničnih vrednosti emisijegraničnih vrednosti emisijegraničnihvrednostiemisijegraničnihvrednostiemisije

R l dIntenzivno

(3 d 24 d )Regularno do frekventno

(1‐3 dana ili 1 nedeljno)

(3 do 24 puta na dan)

nedeljno)

Povremeno(1 mesečno ili 1 godišnje)

regularno do frekventno

(1 dnevno ili jednom d lj )nedeljno)

27

Rizik poZahtevi Rizik po životnu sredinu

Zahteviu vezi sa emisijomj

FREKVENCIJA FREKVENCIJA MONITORINGAMONITORINGA

dlji

ZAHTEVA BALANSZAHTEVA BALANS

Izvodljivost uzorkovanjaCena

28

ProcenausaglašenostiProcenausaglašenosti

• Monitoring mora da identifikuje i– identifikuje i

– kventifikuje performanse fabrike, i 

j či ći dl ž i i d• na taj način omogući nadležnim organima da provere usaglašenost sa uslovima u dozvoli.

29

PRIMER: Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz pivarske industrije na mestuispuštanja u površinske vode(II)

Parametar Jedinica mere

Granična vrednost(I)

Temperatura 0C 30pH 6,5-9,0p , ,Suspendovane materije mg/l 35Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mg O2/l 25(V)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg O2/l 110(V)

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10(III)Amonijak (kao NH4 N) mg/l 10Ukupni fosfor mg/l 2(IV)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 18(III)

(I) Vrednosti se odnose na 2‐časovni uzorak.(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i sistema za pripremu procesne vode( ) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i sistema za pripremu procesne vode.(III)  Granična vrednost za azot (amonijačni‐azot) i granična vrednost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperaturaefluenta iz biološkog prečistača 12oC i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Dozvoljena je i veća vrednost ukupnog azota od one u dozvoli sve do 25 mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azota najmanje70%. Evefekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 časa. (IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola zaispuštanje efluenta dostiže 20 kg/dan.(V) U efuentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 časa ili više u kojima dnevna zapreminaotpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustvaalgi, HPK i BPK5  treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mg/l 

HPK i 5 /l BPK U l č j l ž ih l h i d l č j i k N b i d h iza HPK i na 5 mg/l za BPK5. U slučaju taložnih laguna, zahtevi se odnose na slučajni uzorak. Ne treba smatrati da se zahteviodnose i na slučaj kada je taložna laguna isušena pre postizanja zadatih nivoa. 

30

IzveštavanjeouticajuemisijeIzveštavanjeouticajuemisijei d t ij ži t dii d t ij ži t diindustrijenaživotnusredinu.industrijenaživotnusredinu.• Monitoring mora da generiše informacije za izveštaj o 

ekološkim performansama industrije (oblast vode), na primer, da ispune obaveze izveštavanja po Zakonu o vodama, Član 99, Zakon o zaštiti životne sredine, Član 72, Zakon o inegrisanomZakon o zaštiti životne sredine, Član 72, Zakon o inegrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. 

• U nekim slučajevima ove informacije se takođe mogu koristiti za– procenu finansijskih troškova i oporezivanja (određivanja visine naknada za ispuštene otapdne vode), odnosno trgovine emisijama (npr kod zajedničkog– odnosno trgovine emisijama (npr. kod zajedničkog prečišćavanja industriskihih i otpadnih voda iz domaćinstva na gradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda). 

31

Izradainventaraemisije,ispuštanjaIzradainventaraemisije,ispuštanjai gubitaka supstanci iz procesa ii gubitaka supstanci iz procesa iigubitakasupstanciizprocesaiigubitakasupstanciizprocesaiproizvodnjeproizvodnje(Monitoring otpadnih voda je jedan od bitnih alata za (Monitoring otpadnih voda je jedan od bitnih alata za

• Ovaj zahtev je definisan k š i i ži

( g p j j( g p j jizradu inventara)izradu inventara)

Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakon o inegrisanom sprečavanju g p ji kontroli zagađivanja životne sredine . 

32

PremaZakonaozaštitiPremaZakonaozaštitiživotne sredine članu 72životne sredine članu 72životnesredine,članu72.životnesredine,članu72.• Operater postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja

izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužan je da, u j g j j ,skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, ovlašćeneorganizacije ili samostalno, ukoliko ispunjava uslovepropisane zakonom, obavlja monitoring, odnosno da:propisane zakonom, obavlja monitoring, odnosno da: – prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih

aktivnosti na životnu sredinu, indikatore efikasnostiprimenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoaprimenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoazagađenja; 

– obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijskekomplekse ili objekte.komplekse ili objekte. 

• Zagađivač je dužan da izradi plan obavljanjamonitoringa, da vodi redovnu evidenciju o monitoringu ida dostavlja izveštaje. 

33

OOperaterperater postrojenjapostrojenja,,odnosnoodnosno kompleksakompleksa kojekoje predstavljapredstavljaizvorizvor emisijaemisija ii zagađivanjazagađivanja životneživotne sredinesredine dužandužan jeje dada,,izvorizvor emisijaemisija ii zagađivanjazagađivanja životneživotne sredinesredine dužandužan jejedada,,prekopreko nadležnognadležnog organaorgana,,ovlašćeneovlašćene organizacijeorganizacije iliilisamostalnosamostalno,,ukolikoukoliko ispunjavaispunjava usloveuslove propisanepropisane zzakonom.akonom.

• Obično bi trebalo da se nadležni organi oslanjaju u velikoj meri, na „sopstveni‐monitoring“ od strane operatera. 

• Oni nadgledaju rad operatera i proveravaju ograničenija programa O adg edaju ad ope a e a p o e a aju og a če ja p og a amonitoringa, ako postoje, da bi sebi obezbedili nezavisnu proveru gde je to potrebno: (Definisana frekfencija provere kvaliteta otpadnih voda (Prlog 2) ‐ Pravilnikom ( j p p ( g )o načinu i uslovima za merenje količine otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima, Sl.glasnik RS, 33/2016. i član 21, sadržaj izveštaja). 

• Ovi programi kontrole Operatera mogu se vršiti bez najave. p g p g j• Prema Zakon o inegrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne 

sredine, član 6., stav 5. nadležni organ obezbeđuje praćenje i razvoj monitoringa koji primenjuje operater.g j p j j p

34

• Sopstveni‐monitoring ima potencijalnih prednosti jer može da koristi znanje operatera o njihovim procesima, j p j p ,– ohrabruje operatere da preuzmu odgovornost za svoje emisije i 

može biti relativno ekonomičan. • Od ključne je važnosti za nadležni organ da potvrdi kvalitetOd ključne je važnosti za nadležni organ da potvrdi kvalitet 

podataka, u cilju povećanja poverenja javnosti, korišćenjem odgovarajuće procedure kontrole kvaliteta.  P Z k i i č j i k t li đi j• Prema Zakon o inegrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, član 6., stav 7. nadležni organ obezbeđuje pristup javnosti sadržaju zahteva za izdavanje dozvole, izdatim dozvolama i 

l i i irezultatima monitoringa.• Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine otpadnih voda i 

sadržini izveštaja o izvršenim merenjima, Sl.glasnik RS, 33/2016. obezbeđuje opis način kako se monitoring otpadnih voda radi i omogućava i Operteru, nadzoru i Akreditovanoj laboratorija da pravilno odrede kvalitet i kvantitet ispuštenih voda.p p

35

• Veoma je važno da odgovornosti za monitoringa otpadnih voda budu jasno dodeljene relevantnim stranamavoda budu jasno dodeljene relevantnim stranama – Operateri, – Vlasti (nadležni organ), – Podugovarači ‐ nazavisne akreditovane laboratorije, 

tako da su svi svesni koliko posla je podeljeno i šta su njihove dužnosti i odgovornostidužnosti i odgovornosti. 

• Detalji o takvim zadacima i metodama koje se koriste su određeni u programu p g– monitoringa, – šemama, – dozvolamadozvolama, – propisima ili drugim relevantnim dokumenatima, kao npr. važeći standardi za analizu i uzorkovanje otpadnih d (P il ik Sl l ik 33/2016)voda. (Pravilnik, Sl.glasnik 33/2016) 

36

• Bitno je da korisnici rezultata monitoringa otpadnih voda imaju poverenja u kvalitet dobijenih rezultata. j p j j– to znači da onaj ko radi monitoring mora da postigne visok nivo 

kvaliteta, – odnosno da radi posao na objektivan i rigorozan način i u skladuodnosno da radi posao na objektivan i rigorozan način i u skladu 

sa odgovarajućim standardom, – takođe treba da bude u stanju da demonstrira ove podatake 

korisnicimakorisnicima.• Odgovornost nadležnih organa je da se uspostave i 

postave odgovarajući zahtevi kvaliteta (GVE), i da se ra motri ni aštitnih merarazmotri niz zaštitnih mera. 

• Za svrhu procene usklađenosti mogu se koristiti neke od sledećih preporuka dobre prakse: – standardne metode za merenje, – sertifikovani instrumenti, – sertifikacija osoblja i– sertifikacija osoblja i – akreditovane laboratorije.

37

• Za aktivnosti sopstvenog‐monitoringa – korišćenje priznatih sistema upravljanja kvalitetom i – periodične provere od strane spoljnih akreditovanih laboratorija, umesto svoje formalne akreditacije. 

• Ovakav pristup takođe može biti odgovarajuće za b b đi j d i d bij ih d kobezbeđivanje pouzadnosti dobijenih podataka 

sopstevnog monitoringa, koji će biti uporediv sa monitoringom od strane Nadležnog organa pomonitoringom od strane Nadležnog organa po Pravilniku Sl.glasnik 33/2016.

38

• Kada je u pitanju sopstveni monitoring otpadnih voda organizovan od starne operatera potrebno je napraviti planorganizovan od starne operatera potrebno je napraviti plan upravljanja kvalitetom za kompletan monitoring, koji će uključiti – Procedure – koristiti upstva koja su data u Pravilniku, Sl.List 33/2016; – Sredstva;Sredstva; – Personal na raspolaganju; – Regulativu – Pravilnik Sl.List 33/2016; Pravilnig za GVE, 67/11, 48/12, 1/16– Potrebe za obukom kadra, ,– Programe sigurnosti i raspoložive opreme, 

• Poželjno (neophodno) je da operater da se sačini protokol o Standardnim radnim postupcima koji će biti primenjivan naStandardnim radnim postupcima koji će biti primenjivan na svaki zadatak postavljen programom monitoringa otpadnih voda. 

• Dokumentacija, kao treći element od značaja, o stvarnim preduzetim radnjama i značajnijim dodatnim propisima čine konačni dokument o stanju kvaliteta.– Dokumentaciju treba osmisliti tako da pruži preglednu sliku stanja i daDokumentaciju treba osmisliti tako da pruži preglednu sliku stanja i da 

informacija koja će usmeriti, dopuniti i razraditi naredni program za monitoring otpadnih voda, ako se utvrde nedostaci postojećeg.

39

OPERATER IzveštajNADLEŽNI

ORGAN JAVNOST

AKREDITOVANA LABORATORIJA (PODUGOVARAČ)

OPERATERSOPSTVENA

AKREDITOVANA

IzveštajNADLEŽNI

ORGAN JAVNOST

AKREDITOVANA LABORATORIJA

AKREDITOVANA LABORATORIJA (NEZAVISNA LABORATORIJA)

40

TEHNIČKIUSLOVIZASPROVOĐENJETEHNIČKIUSLOVIZASPROVOĐENJEPrilog 1

JJMONITORINGAMONITORINGA

Sprovođenje monitoringa otpadnih voda vrši se na osnovu prethodno prikupljenih informacija. Sledeće informacije su neophodni preduslovi za sprovođenje monitoringa otpadnih voda:• informacije o proizvodnji u pogonu za vreme sprovođenja monitoringa;informacije o proizvodnji u pogonu za vreme sprovođenja monitoringa;• informacije o poreklu (mestu nastanka) otpadnih voda u proizvodnom 

procesu (procesne, rashladne, recirkulacione, sanitarne);• informacije o režimu rada (ujednačen, promenljiv‐sezonski, rad u jednoj, 

dve  ili tri smene);• informacije o broju i lokaciji ispusta otpadnih voda;j j j p p ;• informacije o dinamici ispuštanja otpadnih voda;• informacije o postrojenju za prečišćavanje ili predtretman otpadnih 

vodavoda.

41

Pravnolice,odnosnopreduzetnikkojeposedujeuređajzaprečišćavanjeotpadnihvodavršimonitoringotpadnihvodap j p g ppreiposlenjihovogprečišćavanja

Pravilno Pravilno postavljena

kanalizaciona mreža u

preduzeću

Član 4, stav 242

• Ako u procesu proizvodnje u određenom pogonu ili delu pogona nastaju otpadne vode koje sadrže opasne materijepogona nastaju otpadne vode koje sadrže opasne materije, tada se vrši monitoring unutrašnjih tokova tih otpadnih voda pre njihovog spajanja sa drugim tokovima otpadnih voda.

Član 4, stav 343

POGON GDE SE KORISTE POGON GDE SE KORISTE OPASNE MATERIJE

(npr. proizvodnja hlora)POGONON GDE SE KORISTE

OPASNE MATERIJE (npr. Pogon za proizvodnju Pogon za proizvodnju

polivinilhlorida)POGONI GEDE SE KORISTE

OSTALE MATERIJE KOJE POSTROJENJE ZA NISU OPASNE MATERIJE

POSTROJENJE ZA PREDTRETMAN INDUSTRISKIH

OTPADNIH VODA

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE KOMUNALNIH OTPADNIH VODARECIPIJENT

(npr. vodotok)44

MestouzorkovanjaMestouzorkovanjad ih dd ih d

Prilog 2

otpadnihvodaotpadnihvoda• Lako dostupna (da su u neposrednoj blizini p ( p jkomunikacionih puteva) i vidljivo označena;

• Osigurana od poplava; • Ograđena i obezbeđena zbog sigurnosti i bezbednosti merne opreme koja se koristi prilikom dužeg vremenskog perioda merenja;

• Na određenoj udaljenosti od izliva u prijemnik(vodno telo) ili kanalizaciju, kako bi se sprečio mogući uticaj povratne vode iz izliva.

45

Mestozamerenjemorabitiopremljenoiuređenotako:Mestozamerenjemorabitiopremljenoiuređenotako:Prilog 2

• da obezbedi uzorkivaču pristup u dovoljno širokom šahtu, penjalice ili merdevinama i sa dovoljno prostora na dnu šahta, da omogući rad uzorkivača, ako se oprema ne može montirati sa vrha šahta;

• da omogući instalaciju odgovarajuće opreme za uzimanje uzoraka i za mogućnost terenskog• da omogući instalaciju odgovarajuće opreme za uzimanje uzoraka i za mogućnost terenskog merenja;

• da omogući merenje protoka, ako je oprema za merenje instalirana na drugom mestu, ali je povezano sa mestom uzorkovanja tako da omogući istovremeno uzorkovanje i merenje protoka U slučaju da to nije moguće na mernom mestu mora se obezbediti laminarnoprotoka. U slučaju da to nije moguće, na mernom mestu mora se obezbediti laminarno strujanje, pri čemu dužina ravnog dela dovodne cevi pred mernim mestom mora biti barem deset puta veća od prečnika cevi;

• da se na mernom mestu obezbedi dovoljna dubina otpadnih voda (najmanje 5 cm) kako bi se šć ( )dopustilo korišćenje podvodne sonde (senzora) za merenje ili postavljanje usisne cevi za 

uzorkovanje;• da se na udaljenosti ne većoj od 5 m od mernog mesta ugradi vodovodna slavina i električne 

utičnice za napajanje merne opreme i obezbeđivanja osvetljenja mernog mesta sa električnom energijom napona 220V i 15A; 

• preoporučuje se da se izvrši montaža opreme i sredstava za grubu obradu otpadnih voda (npr. mreža), pre mernog mesta (šaht) za uzimanje uzoraka kako bi se tokom prikupljanja uzoraka, izbegla kontaminacija mernih sondi i začepljenje cevi za uzimanje uzorka (platno, , g j p j j j (p ,papir, kabasti otpad, mulj, itd..).

46

PRIMER

47

48

49

50

MinimalanbrojuzorkovanjakodMinimalanbrojuzorkovanjakodi dič ih ji dič ih j

Prilog 2

periodičnihmerenjaperiodičnihmerenjaTabela 2.1.: Učestalost merenja i vreme uzorkovanja za komunalne otpadne vode i tehnološke otpadne vode sa dominantnim organskim opterećenjem

Kapacitet komunalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

izražen u ES (ekvivalent stanovnik)

Učestalost merenja osnovnih i specifičnih parametara

(broj merenja na godinu dana)(1), (2)

Period uzorkovanjareprezentativnog uzorka

(časovi) 50 1 j diš j 2

p g p j

< 50 1 merenje godišnje 250 -999 2 merenja u toku godine 21000-1999 3 merenja u toku godine 62000 -9999 prve godine 12 merenja godišnje(3) 2410000 49 999 12 j diš j 2410000 -49 999 12 merenja godišnje 24>50 000 24 merenja godišnje 24(1) Prvo merenje mora se sprovesti nakon probnog rada. (2) Prva godina rada je prva kalendarska godina po dobijanju radne dozvole(3) Ako se prve godine ispitivanja dokaže da kvalitet prečišćene vode ne prelazi granične vrednosti emisije za zagađujuće materije navedene u aktu kojim se uređuju GVE, narednih godina vrši se analiza samo 4 uzorka. Ako u toku jedne od narednih godina jedan od 4 uzorka ne ispunjava granične vrednosti emisije za zagađujuće materije navedene u ovoj uredbi, učestalost se vraća na 12 uzoraka godišnje

Član 1651

MM OO O OO O OO O ČO Č

Prilog 2

MMINIMALANINIMALAN BROJBROJ UZORKOVANJAUZORKOVANJA KODKOD PERIODIČNIHPERIODIČNIHMERENJAMERENJA

Tabela 2.2.: Godišnja učestalost merenja i ispitivanja za ostale tehnološke otpadne vode sa diskontinualnim ispuštanjem

Protok otpadnih voda na pojedinačnom izlivu

(l/s)

Otpadne vode koje sadrže opasne materije Ostale otpadne vode

Godišnji broj uzoraka

Učestalost ispitivanja Godišnji broj uzoraka

Učestalost ispitivanjauzoraka uzoraka

< 50 4 jednom u tri meseca 3 jednom u četiri meseca

50 - 99 6 jednom u dva meseca 4 jednom u tri meseca

100 - 499 12 jednom mesečno 6 jednom u dva mesecaj j

≥ 500 24 dvaput mesečno 12 jednom mesečno

Član 1652

Monitoringobuhvata:Monitoringobuhvata:• merenje protoka otpadne vode za vreme uzorkovanja na datom 

mernom mestu i merenje količine otpadnih voda;• uzorkovanje otpadnih voda za potrebe njihovog ispitivanja;• merenja koja se sprovode na terenu: temperatura vode i vazduha; pH 

otpadnih voda tokom perioda uzorkovanja; barometarski pritisak; izgled (prisustvo kapljica ulja, krpe, dlake itd.); taložive materije; elektroprovodljivost; miris; promena mutnoće i boje;

• pripremu, transport i skladištenje uzoraka otpadnih voda;• ispitivanje osnovnih i specifičnih fizičko‐hemijskih i hemijskih p j p j j

parametara koji obuhvataju i ekotoksikološke parametare i mikrobiološku analizu otpadnih voda;

• izračunavanje prosečne vrednosti emisije zagađujućih materija, emisije j p j g j j jtoplote, godišnje količine otpadnih voda

• proračun efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda za određene parametre ip

• izradu izveštaja o izvršenim merenjima.

Član 5 53

ZaštojepotrebnoraditiZaštojepotrebnoraditiit i t d ih dit i t d ih d ??monitoringotpadnihvodamonitoringotpadnihvoda??

• Ako se resursi kao što su voda i energija koriste štedljivo, njihova potrošnja će se smanjiti a to se mora meriti da bi se dobili podaci zapotrošnja će se smanjiti, a to se mora meriti da bi se dobili podaci za upravljanje vodama na nivo pogona/preduzeća i primenile mere za smanje utrošene vode i produkciju otpadnih voda. 

• Zagađenost otpadne vode se može smanjiti eliminisanjem otpadnih voda• Zagađenost otpadne vode se može smanjiti eliminisanjem otpadnih voda što je bliže moguće njenom izvoru, a to se mora dokazati podacima iz monitoringa. 

• Nus proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih a ne namerno ih• Nus‐proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih, a ne namerno ih mešati sa vodom, što se može utvrditi monitoringom otpadnih voda

54

ZaštojepotrebnoraditiZaštojepotrebnoraditii i d ih di i d ih d ??monitoringotpadnihvodamonitoringotpadnihvoda??

• Količina otpada se može smanjiti merama kao što su, p j– npr. ponovna upotreba nus‐proizvoda tamo gde je to moguće. 

• Potrošnja vode i emisije otpadnih voda se moraju meriti; – tehnike mogu biti identifikovane da se i jedno i drugo smanji; – rezultati se mogu razmenjivati a tehnike isprobavati i testirati. 

• Akcioni planovi u kojima se imenuju odgovorni pojedinci i vremenski rokovi se mogu napraviti i pratiti. 

M ti i j i klj či j blj k i b b đi j• Motivisanje i uključivanje osoblja kao i obezbeđivanje obuke i promovisanja šireg razumevanja procesa, mogu podstaći pozitivan stav prema korišćenju BAT i smanjnja količine otpadnih voda

55

UpravljanjeotpadnimvodamananivouUpravljanjeotpadnimvodamananivoukti ti/kti ti/ /k ij/k ij žžaktivnosti/aktivnosti/pogona/kompanijepogona/kompanije nemožesenemožeseuraditibezmonitoringaotpadnihvodauraditibezmonitoringaotpadnihvoda• Da bi se, npr. postiglo smanjivanje potrošnje vode i energije, 

neophodno je pratiti tu potrošnju i beležiti je kontinuirano, – Ukupno potrošnjuUkupno potrošnju, – Potrošnja za pojedinačne jedinične operacije, – Procese i – Pogone. 

• Da bi se to postiglo, treba postaviti merače na svim značajnim mestima potrošnje. p j

• Merači se moraju očitavati redovno i rezultati analizirati i koristiti kao podloge u naporima za stalnim poboljšavanjem. 

• Direktna merenja (ukupna potrpšnja) su i onako zakonska obaveza. 

56

SviprocesiimašinemorajubitiispitaniiSviprocesiimašinemorajubitiispitaniisledeća pitanja postavljenasledeća pitanja postavljenasledećapitanjapostavljenasledećapitanjapostavljena• Koliko vode je potrošeno? • Za šta je utrošeno? • Koliko je potrebno da se postigne željeni rezultat bez ugrožavanja kvaliteta proizvodnje?ugrožavanja kvaliteta proizvodnje? 

Odgovori na ova pitanja mogu pomoći da se identifikuju t k ji št d d t itimesta na kojima se uštede vode mogu ostvariti. 

• U mnogim slučajevima će se ustanoviti da ima mnogo rasipanja vode, zato što voda u stvari ne čini sastavnirasipanja vode, zato što voda u stvari ne čini sastavni deo procesa. 

• Tipičan primer je voda za pranje koja u stvari i ne dopire do proizvoda ili opreme koju treba oprati. 

• Takve rasipne situacije moraju se eliminisati. 57

AnalizaukupnekoličinevodeAnalizaukupnekoličinevodekoja ulazi u proces (input) ikoja ulazi u proces (input) ikojaulaziuproces(input)ikojaulaziuproces(input)iizlaznevode(output):izlaznevode(output):

• Na ovom nivou specificira se input i output vode u celom postrojenju. • Upotreba i produkcija vode se uzimaju u obzir, uključujući ponovnu

t b d i d đ i d ( ić ć i ć upotrebu vode i vodu ugrađenu u proizvod (pića, voće i povrće u konzervama) ili vodu koja je isparila.

• Osnovna razlika se najčešće pravi između ukupne i sveže vode koja Osnovna razlika se najčešće pravi između ukupne i sveže vode koja se koristi.

Primer pregleda ulazne i izlazne vode iz postrojenjavode iz postrojenja

58

• Podaci koji su potrebni za ovu analizu se na relativno lak način d biti j t k d k i it i mogu dobiti merenjem protoka vode u okviru monitoringa

otpadnih voda. • Informacije su zasnovane na tzv. polaznim tačkama : Informacije su zasnovane na tzv. polaznim tačkama :

– specifična potrošnja vode (m3 vode/tona sirovine ili gotovog proizvoda);

– specifična ispuštanja otpadnih voda (m3 vode/tona sirovine ili gotovog proizvoda);

• Zato je bitno prema Pravilniku (33/2016) izračunati emisione • Zato je bitno prema Pravilniku (33/2016) izračunati emisione faktore i izračunati maseni bilans. Operateru služe da uspostavi racionalnu upotrebu vode u proizvodnji, pored obaveze za

š žizveštavanje prema nadležnom organu• Korišćenjem ovih podataka i (ako je moguće) njihovim

poređenjem sa eksternim podacima može se doći do poređenjem sa eksternim podacima može se doći do informacije da li je štednja vode moguća.

59

Inventarulaznevode(input)iotpadnevodeInventarulaznevode(input)iotpadnevode(output)poprocesnojfaziiliaktivnosti:(output)poprocesnojfaziiliaktivnosti:• U zavisnosti od vrste postrojenja razlika može biti napravljena U zavisnosti od vrste postrojenja, razlika može biti napravljena

između pogona, vrste procesa i osnovnih nivoa u procesu. • Posebno iz proizvodnih procesa, pripreme vode, prečišćavanja

otpadnih voda i aktivnosti čišćenja i dezinfekcije moraju biti inkorporirani u inventar.

• Zato je potrebno vrši merenja protoka glavnih tokova • Zato je potrebno vrši merenja protoka glavnih tokova. • Kao alternativa preporučuje se određivanje potrošnje vode

različitih delova na bazi proizvodnog kapaciteta, pri čemu ovakav metod daje najnepouzdanije rezultate.

• Na osnovu podataka ove analize moguće je selektovati oblast koja će predstavljati ciljnu oblast istraživanja štednje vode i koja će predstavljati ciljnu oblast istraživanja štednje vode i nastajanja otpadnih voda.

60

Inventarulaznevode(input)i otpadne vode (output) zaiotpadnevode(output)zaselektovanideo:

• Na osnovu podataka prethodne analize može se doneti zaključak o potrebi za štednjom vode u određenim delovima procesa (uređaja).

• Selektovani delovi se dele u logične celine npr relevantni procesni • Selektovani delovi se dele u logične celine, npr. relevantni procesni delovi, jedinične operacije, oprema i instalacije.

• Ulazni i izlazni tokovi vode određuju se za svaki deo, pri čemu se definiše funkcija vode u datim delovima (npr. transportna voda, voda za pranje, rashladna voda, itd.). Često ova vrsta podataka nije dostupna.

• Pri ovakvoj vrsti analize neophodno je da određeni deo koji se istražuje bude fizički definisan i da ima logičnu, prepoznatljivu namenu. Korisno je napraviti odvojene sheme protoka za svaki nivo i • Korisno je napraviti odvojene sheme protoka za svaki nivo i procesni deo na uniforman način.

61

Primena«endofpipe»Primena«endofpipe»t h ik t t t d iht h ik t t t d ihtehnikatretmanaotpadnihtehnikatretmanaotpadnihvodavoda

J d d j ž ijih či j i j d li i ij d k ij • Jedna od najvažnijih činjenica je da se eliminacija, redukcija zagađenja vode na izvoru primenjuje umesto ili pre tretiranja produkovane otpadne vode. p p

• Tehnike minimizacije otpadnih voda se široko primenjuju na sektore i podrazumevaju sledeće relacije sa tokovima otpadnih voda: – redukcija zapremine,– redukcija dužine emitovanja,

eliminacija ili smanjenje koncentracije određenih supstanci– eliminacija ili smanjenje koncentracije određenih supstanci,– povećanje održivosti ponovne upotrebe.

• Da bi se to uradilo mora se organizovati i projektovati Da bi se to uradilo mora se organizovati i projektovati optimalni monitoring otpadnih voda

62

MnogifaktoriimajuuticajMnogifaktoriimajuuticajd ih dd ih dnatretmanotpadnihvodanatretmanotpadnihvoda::

• zapremina i sastav efluenta• zapremina i sastav efluenta,• recipijent otpadnih voda (kanalizacija, reka, jezero, more,

zemlja itd )zemlja, itd.),• lokalna situacija (učešće u tretmanu otpadnih voda, npr.

gradske zajednice),gradske zajednice),• cena tretmana, odlaganje, naknade, itd.

63

Planmonitornigaotpadnihdvoda

64

Hvala na pažnji !Hvala na pažnji !

65