Monografija ROTARI KLUBA BEOGRAD

rotari monografija | 1


4 | rotari monografija

06. Važni datumi od 1905. do 1994.

09. Podsticaj da činimo dobro veselin kovačević

10. rotari klub beograd -osnovni podaci -osnivači -upravni odbor -članovi

19. točak koji je zaVrteo sVet istorijat rotarija

37. rotari klub beograd istorijat 1928-1941.

57. rotari klub beograd reosnivanje 1982-1995.

89. rotari klub beograd predsednici 1992-2012.

127. rotari klub beograd distrikti

142. mladi u rotariju -rotarakt -interakt

156. kako su žene ušle u rotari kluboVe

159. inner Wheel

164. slaVa rotari kluba beograd

166. srPski rotar

168. rotarijanci u akciji

192. druženja

198. distrikt 2483 klubovi

243. rotari rodosloV

SadržajimPresum

Naslovmonografija rotari kluba beograd

Izdavačrotari klub beogradkursulina 14, 11000 beograd

za IzdavačaVeselin koVačeVić, Predsednik 2011/2012.

RedakcIja moNogRafIje:hadži dušan glušac,triVko saVić tića,čeda Patrnjac

NovINaRmiloš obradoVić

autoR pRIloga Iz IstoRIje Prof. dr dejan čikara

fotogRafIjearhiVa kluba rk beogradhadži dušan glušacdragan milošeVić

lektuRa I koRektuRajadranka radujko

autoR amblema 20 godINa ReosNIvaNja Rk beogRadPredrag PetroVić

oRgaNIzacIja I saRadNja Na IzdaNjubiznis info grouPWWW.bigeVents.rs

beograd, maj 2012.


Od Osnivanja četvOrica aktivnih: Ljubomir Hadži Đorđević, Dragan Brajer i Nikola Mandić. Miodrag Zagorac na ovoj fotografiji opravdano odsutan


Važni datumi od 1905. do 2012.

1905. Prvo okupljanje se dogodilo u četvrtak uveče, 23. februara 1905 u Čikagu, država Ilinois, U.S.A u organizaciji advokata Pola P. Harisa. Nekoliko nedelja kasnije Polov prijatelj Silvester Sil je izabran za prvog Rotary predsednika i sastanci su se održavali u njegovoj kancelariji. Haris je za organizaciju predložio nekoliko imena. Jedan od predloga je bio "Rotary".

1906. Prihvatajući predlog koji je dao Hari L. Rugles, obeležje Rotarija postaje TOČAK, koji se u različitim varijantama upotrebljavao u klubovima, do 1912. kada je zupčanik postao zvanični amblem, a 1924. zupčanik je definisan kao točak sa 6 paoka, 24 zupca i jednim žlebom za osovinu.

1915. Ustanovljava se naziv Guverner za rukovođenje distriktom. USA čarteruje dvestoti klub.

1921. Internacionalna asocijacija Rotari klubova dobija novo ime - ROTARY INTERNATIONAL.

1928. Osniva se Rotari klub Beograd, prvi u Kraljevini Jugoslaviji na čelu sa prvim predsednikom doktorom pravnih nauka Ferdinandom Granbergom.

1932. Formuliše se Test četiri pitanja. Rotarijanac iz Čikaga Herbert Tajlor je u leto imao ozbiljan poslovni problem. Način na koji ga je rešio postao je Rotari legenda. 1968. Tejlor je napisao: "Sedeo sam za svojim stolom, držao glavu obema rukama i gledao sam praznu poštansku kartu. Uzeo sam je i na njoj sam napisao dvadeset četiri reči koje su mi odnekud došle: Da li je istina? Da li je pošteno prema svima? Da li će dovesti do dobre volje i prijateljstava? Da li će biti korisno za sve?”

1945. Grupa od 49 rotarijanaca pomaže u pisanju Povelje Ujedinjenih nacija. Rotari Internacional dobija status savetnika na Osnivačkoj konferenciji Ujedinjenih nacija

1947. 27. januara umire Pol Haris.

1955. Rotari proslavlja 50 godina postojanja sa 8.500 klubova


1962. Formira se prvi Interakt klub u Melburnu, Florida, U.S.A.

1985. Rotari pokreće Polio Plus kako bi finansirao rad na terenu, društvenu mobilizaciju i trening osoblja za iskorenjivanje polija

1988. Rotarijanci sakupljaju 247 miliona dolara u Polio Plus kampanji. Ovo je inspirisalo Svetski zdravstveni savet, u okviru Svetske zdravstvene organizacije da usvoji rezoluciju o iskorenjivanju polija

1989. Menjaju se akti Rotari Internacionala, da bi se prilagodili odluci suda o pristupanju žena u ravnopravno članstvo.

1991. Klub počinje redovno da se sastaje, četvrtkom u 20 časova u hotelu "Hajat", a guverner Hubert Papoušek, 20. juna 1991. godine dodeljuje Klubu status PROVISIONAL ROTARY CLUB OF BELGRADE.

1992. 7. maja Rotari klub Beograd registrovan je kao udruženje građana rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a prihvaćen od Rotari Internacionala odlukom Borda direktora od 8. maja iste godine.

1994. Rotari klub Beograd osniva Rotarakt klub Beograd.

1995. 25. februar ceremonija uručivanja čarter povelje Rotari klubu Beograd, Rotari klubu Novi Sad i Rotari klubu Zemun u hotelu "Hajat"

2002. 8. maja desetogodišnjica reosnivanja Rotari kluba Beograd

2002. U Evropi iskorenjen polio. Do kraja te godine samo sedam zemalja ostaje ugroženo poliom. Rotari pokreće kampanju prikupljanja 80 miliona dolara, ali rotarijanci doniraju preko 129 miliona dolara

2005. Stogodišnjica osnivanja prvog Rotari kluba u Čikagu

2007. Rotari Fondacija obeležila je milionitog dobitnika priznanja Paul Harris Fellow

8 | rotari monografija8 | rotari monografija


Koliko juče znali smo što je i kakav nam

je društveni i pojedinačni vrednosni si-

stem koji smo poštovali i primenjivali.

Preobražaji koji su nastali u poslednjim, pre-

laznim vremenima doneli su velike protivureč-

nosti koje su ugrozile, a u velikoj meri i uruši-

le taj vrednosni sistem. Mi rotarijanci nismo

mimo tih procesa, mada smo uspeli da saču-

vamo naše postulate. Valja, međutim, uložiti

dodatni napor kako bismo negovali, razvijali i

širili naše vrednosti, zahvaljujući kojima smo

stekli afirmaciju i ugled, pre svega kao dobri

ljudi i dobročinitelji.

Težnja da se služi dobru mora da postane

društvena potreba i uslov za ličnu sreću – reči

su velikog ruskog pisca Antona Pavloviča Če-

hova, koje su i danas važeće. Ta potreba je tim

veća što je odnos između bogatih i siromaš-

nih, između dobrostojećih i slabih, u srazmeri

koja utiče na povećanje onih koji ne mogu da

reše svoje probleme. Obaveza nas rotarijana-

ca uz ostalo je da podstičemo i druge da čine

dobro, što je počesto veće dobro nego kada

bismo ga mi sami činili. Činiti dobro ravno je

čvrstoj odluci da se sprečavaju nevolje, suz-

bije zlo. Na taj način ćemo ujedno obradovati

nekog, što i naše živote kao dobročinitelja čini

smislenijim. Španski pisac Garsija Lorka sma-

trao je dobrotu najvećom mudrošću, nagla-

šavajući: „Ljudi nisu dobri zato što su mudri,

nego su i mudri zato što su dobri; ta je mu-

drost vrh čovekove potrebe za savršenstvom,

onda je za to dovoljna dobrota.“

Bez obzira na to što mi rotarijanci postoji-

mo dovoljno dugo i uspešno javno delujemo, o

nama se nedoviljno zna. Skromnost jeste vrlina,

ali valja da se primeni u meri koja ne obezvre-

đuje naš doprinos društvu i pojedincu. SAMO

ONO ŠTO JE ZAPISANO, DOGODILO SE - stari

je aksiom. Uostalom, i istorija čovečanstva za-

sniva se pretežno na pisanim dokumentima.

Analogno tome i mi, o svemu što učinimo

ili bar iza jednog dela naših radnji i akcija, va-

lja da iza sebe ostavimo pisani trag. Ne samo

radi dokumentacije, nego i kao inspiraciju

našem podmlatku po onoj narodnoj GDE JA

STADOH, TI PRODUŽI. Ova monografija je je-

dan od tih zaveta, kao dokaz da imamo razlo-

ga da se ponosimo urađenim.

Veselin Kovačević

Podsticaj da činimo dobro



Osnovan je 1928. godine u Distriktu 77.

Reosnovan 8. maja 1992. godine u Distriktu 1910.

Od 2000. godine bio je u Distriktu 2480.

Od godine 2007. naš Rotari distrikt je 2481.

Od rotarijanske 2011 – 2012. Distrikt 2483 čine Srbija i Crna Gora.

Adresa RK Beograd:

11000 Beograd, ul. Kursulina br. 14

Tel. + 381 11 2440 440

E – mail: [email protected]

Sastanci:

Hotel Hyatt Regency četvrtak 20 časova

Inicijativni odbor za osnivanje Kluba osnovan

je 25. novembra 1989. godine, a činili su ga:

1. Dragan BRAJER, predsednik

2. Branko DANILOVIĆ

3. Sava ANĐELKOVIĆ

4. Petro POP – STEFANIJA

5. Jovan ZDRAVKOVIĆ

6. Dimitrije DŽAMBAZOVIĆ

Rotari klubovi s kojima imamo prijateljske

odnose:

ROTARY CLUB ALEKSANDRIJA, Egipat / Afrika

ROTARY CLUB TEMIŠVAR, Rumunija / Evropa

ROTARY CLUB COLOMBO, Srilanka / Azija

ROTARY CLUB MORRISTOWN, / SAD

Rotari klubovi kojima smo kumovali:

Zemun 1995,

Novi Sad 1995,

Singidunum 1996,

Kragujevac 1997,

Kraljevo 2002,

Kruševac 2002,

Pančevo 2004,

Beograd - Internacional 2004,

Beograd - Dedinje 2009.

ROTARI KLUB BEOGRAD je osnivač ROTARAKT

kluba Beograd 1994. godine

roTAri KLUb bEoGrAdOsnovni podaci

Nosioci PAUL

HARRIS

FELLOWSHIP

AWARD u Klubu su:

Dragan Brajer

(dva puta),

Ljubomir Hadži-

Đorđević,

Dr Miroljub

Stanojković,

Duka Samardžić,

Čedomir Petrinjac,

Hadži Dušan Glušac


roTAri KLUb bEoGrAdOsnivači

hOtel "hajat" nOvi beOgrad: Deset godina Rotari kluba Beograd 1992. - 2002.


kOvačeviĆ veselin, predsednik / President

MirkUlOvski stojadin, potpredsednik / Vicepresident

ZdravkOviĆ Zoran, budući predsednik i predsednik Fondacije /

President Elect

MilinkOviĆ srđan, neposredno prošli predsednik / Immediate Past President

Petrinjac čedomir, sekretar / Secretary

radivOjeviĆ Miloš, rizničar / Treasurer

iliĆ vladimir, ceremonijar / Sergent at Arms

glUŠac hadži dušan, direktor Komisije za klupske odnose /Chair Club Service

nikOliĆ Miroslav, direktor Komisije za delatnosti u zajednici /

Chair Community Service

radOičiĆ Zoran, direktor Komisije za međunarodne delatnosti /

Chair International Service

sakOviĆ nenad, direktor Komisije za profesionalne delatnosti /

Chair Vocational Service

saviĆ trivko – tiĆa, član Upravnog odbora

roTAri KLUb bEoGrAdUpravni odbor

ZA 2011/2012.

roTAri KLUb bEoGrAdAktivni članovi

Blagojević Nebojša

Brajer I. Dragan Gligorijević Milomir

Glušac Hadži Dušan

Danilović Branko

Hadži Đorđević Ljubomir

Ilić Vladimir

Jovanović Branko

Joksimović Dušan

Kovačević Veselin

Mandić Nikola Milinković Srđan

Mirkulovski Stojadin

Mitrović Radosav

Nijemčević Srećko

Nikolić Minja Miroslav

Pavićević Uglješa

Pavlović Aleksandar

Petrinjac Čedomir

Radivojević Miloš

Radoičić Zoran

Zagorac Miodrag

Zdravković Zoran

teh. sekretar Milivojević

Mirjana

Savić Tića Trivko

Saković Nenad Stanojković Miroljub

Sretenović Srđan

Stefanović Petar

Trpković Miodrag

Vugdragović Petar

je mesec svesti O rOtarijU.

Ovo je vreme za proširenje znanja o Rotariju i njegovoj aktivnosti među članovima

Rotarija u zajednici.

je mesec raZUMevanja i mira u svetu.

Ovaj mesec je izabran zato što je 23. februara i rOĐendan rOtari internaciOnala.

Tokom ovog meseca, Rotari klubovima se preporučuje da prezentuju programe koji promovišu

razumevanje i mir u svetu, kao i da započnu projekte Služenja međunarodnoj zajednici u drugim

delovima sveta.

je mesec posvećen problemu nePisMenOsti u svetu.

Nedelja u kojoj pada 13. mart posvećena je rOtarakt klubovima i njihovim

aktivnostima.

je mesec posvećen časOPisiMa Rotarija.

Tokom celog meseca klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovišu čitanje i

korišćenje časopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvaničnih regionalnih

časopisa Rotarija. Ovaj mesec posvećen je i zaštiti čovekove sredine širom planete Zemlje.

je mesec Prijateljstva.

je mesec posvećen PrOslavaMa i drUŽenjU.

JanuarFebruarMartAprilMajJun

roTAriKalendar

je mesec posvećen PisMenOsti i hUManOsti.

je mesec članstva i Širenja rOtarija.

To je vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za nalaženjem novih

članova i osnivanjem novih klubova.

je mesec OMladinskih aktivnOsti.

Rotari klubovi širom sveta obraćaju posebnu pažnju na mnogobrojne Rotari programe za

decu i omladinu. Tokom ovog meseca mnogi klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za

razmenu omladine.

je mesec slUŽenja U PrOFesiji.

U ovom periodu klubovi ističu važnost poslovnog i profesionalnog života svakog rotarijanca.

Specijalne aktivnosti organizuju se radi promovisanja profesionalne AVENIJE SLUŽENJA.

je izabran za mesec rOtari FOndacije.

Klubovi i distrikti obraćaju posebnu pažnju na programe Rotari Fondacije i često prikupljaju

dodatna sredstva za Fondaciju, promovisanjem davanja priloga za PAUL HARRIS FELLOW’S.

je mesec posvećen POrOdici.

JulAvgustSeptembarOktobarNovembarDecembar



Predsednici rOtari klUba beOgrad: Nikola Mandić, Miroljub Stanojković, Veselin Kovačević, Dragan Brajer, Dimitrije Tomović Mejo, Ljubomir Hadži Đorđević i Srđan Milinković

članOvi rOtari klUba beOgrad, aPril 2012.




Točak koji je zavrteo svet


“Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu.”

- Definicija Rotarija (“ABC`s Rotary”- Clifford l. doChterman)


Početak priče o najvećoj svetskoj servi-

snoj organizaciji koja okuplja više od 1,2

miliona lidera u svojim profesijama širom

sveta vraća nas u Čikago na početak 20. veka.

Začetak ideje o stvaranju kluba prijatelja

nastao je 1900. godine kada je tridesetdvo-

godišnji advokat Pol Haris nakon večere kod

prijatelja Boba Frenka (Bob Frank), takođe ad-

vokata, krenuo sa njim u šetnju. Njegov prija-

telj se pozdravljao i razgovarao sa komšijama,

trgovcima, zanatlijama. U to vreme Harisu je

strašno teško padalo to što nije imao prijatelje

u nepoznatom gradu, koji je bio u haosu i finan-

sijskoj depresiji. Polovina radnji i stanova u ne-

kim delovima grada bili su prazni, a korupcija

je vladala gradom.

“Tada mi je iskrsla misao: zašto ne bi u ve-

likom Čikagu postojala družina sastavljena od

po jednog čoveka iz svake profesije, bez ogra-

ničenja u vezi s njihovim političkim ili religio-

znim opredeljenjem, sa velikom tolerancijom

za međusobna mišljenja. Zar u takvom društvu

ne bi mogli pomagati jedni drugima?”

(Paul Harris, My Road to Rotary str. 230)

“Ako svi budemo imAli snAge dA isprAtimo ovAj

nApor do krAjA, ondA ćemo i iskoreniti polio”

- Bil Gejts

rotari monografija | 21rotari monografija | 21

Prvi rotarijanci

Haris nije odmah stupio u akciju, već su

prolazile godine dok je ideja sazrevala.

Konačno, u februaru 1905. godine po-

zvao je tri mlada poslovna čoveka, Silvestera

Šila (Silvester Schiele) trgovca ugljem, Gusta-

va Lera (Gustavus Loehr) inženjera rudarstva i

Hirama Šorija (Hiram Shorey), krojača. Tog 23.

februara prvi sastanak se odigrao u kancelari-

ji Gustava Loera u sobi 711 “Unity” zgrade, na

kome je Haris izložio svoj plan da formiraju klub

u kom će se družiti i pomagati jedni drugima.

Prvi predsednik novoosnovanog kluba sa

malim brojem članova postao je Silvester Šil.

Soba 711 u “Unity” zgradi u Čikagu, u kojoj je održan prvi sa-

stanak Rotari kluba Čikago, decenijama je bila svetilište za sve

rotarijance i ona je očuvana i izgledala je kao tog dana kada je

sastanak održan. Kada je 1989. godine ova zgrada morala biti sru-

šena, rotarijanci su ceo enterijer ove sobe preselili na 16. sprat

zgrade u kojoj je sedište Rotari Internacionala u Evanstonu.

Soba711

Ostala dva člana prvog sastanka, Gustav

Ler i Hiram Šori, nisu nastavila sa okuplja-

njem. Međutim, drugi su se brzo priključili

grupi i započeli sa razvijanjem projekata.

“Rasli smo brojčano, kao družina, u

duhu pomaganja jedan drugom i pomaga-

nja gradu. Bankar i pekar, sveštenik i vodo-

instalater, advokat i perač veša otkrili su

sličnosti koje je svako od njih imao u ambi-

cijama, problemima, uspesima i porazima.

Spoznavali smo koliko toga imamo zajed-

ničkog. Našli smo zadovoljstvo u poma-

ganju jedni drugima. Činilo mi se da sam

ponovo u mojoj dolini u Novoj Engleskoj”,

zapisao je Haris (Paul Harris, My Road to

Rotary).


Prvo grafičko rešenje zupčanika delo je Montaga Bera, rotarijanca iz Čikaga, koji je po

profesiji bio graver. On je nacrtao jednostavan točak seoskih kola sa nekoliko linija koje su

označavale prašinu i to da je točak u pokretu. Ovo je bio početni simbol Rotarija koji je pred-

stavljao civilizaciju i pokret, kao i osvajanje novih teritorija od strane američkih pionira.

Većina prvih klubova imala je neku varijantu točka odštampanu na svojim memorandumima

ili publikacijama.

Konačno, 1922. godine, odlučeno je da svi Rotari klubovi treba da imaju jedinstveno

rešenje simbola Rotarija. Tako je 1923. godine, Rotari Internacional prihvatio jedinstveno

rešenje za amblem - zupčanik sa 24 zupca i šest paoka. Nakon što je grupa inženjera proko-

mentarisala ovo rešenje tvrdeći da zupčanik bez žleba za osovinu ne može da funkcioniše,

1923. godine amblemu je dodat i žleb za osovinu i od tada imamo amblem koji je zvanično

prihvaćen kao amblem Rotari Internacionala.

Na trećem sastanku javilo se nekoliko pita-

nja, poput imena kluba. Predlog je bio Rotari i

to ime je i izabrano, jer su se mesta održavanja

sastanaka rotirala između kancelarija članova,

a predviđeno je i da se rukovođenje klubom ta-

kođe godišnje rotira. Kasnije su se, i dalje se ro-

tirajući, sastanci preselili u hotele i restorane.

Tako su postali rotarijanci.

U trećoj godini postojanja Rotari kluba Či-

kago, predsednik je postao sam Pol Haris. Nje-

gove ambicije su bile ogromne i pre svega su

se odnosile na to da ubrza rast kluba u Čikagu,

zatim da pokret proširi na druge gradove i, na

kraju, da intenzivira služenje zajednici kao je-

dan od ciljeva kluba, iz čega su nastala prve tri

sfere delovanja Rotarija.

“Za članove male grupe koja se sastajala u

velikom Čikagu, Rotari klub je bio kao oaza u

pustinji. Naši sastanci bili su drugačiji od sasta-

naka u drugim klubovima tog vremena. Bili su

daleko intimniji, daleko prijateljskiji. Sve ustru-

čavanje i besmislene ograde su odbačeni, do-

stojanstvena rezervisanost ostavljena na ulazu,

članovi su opet bili dečaci. Za mene, prisustvo-

vanje sastanku kluba bilo je kao da sam ponovo

kod kuće u mojoj dolini”, zabeležio je Haris.

Originalna zamisao Rotarija je proširena,

ideje formulisane, a ciljevi postavljeni. Ipak

neformalno druženje je ostalo najznačajniji

deo kluba.

Većina članova u početku odrasla je na far-

mama i u malim gradovima iz kojih su došli

u veliki grad. Neki su imali fakultetsko obra-

zovanje, ali većina nije. Oni su pomagali jedni

Točak - amblem rotarija


drugima na koji god način su mogli, ali uglav-

nom u vezi s poslom. U januaru 1908. godine

već je bilo stotinak članova kluba, a došla su i

dva nova koja će ostaviti dubok trag u Rotariju.

Artur Frederik Šeldon (Arthur Frederick Shel-

don), prodavac knjiga i kasnije osnovač škole

za trgovce i Čezli Peri (Chesley H. Perry) zapo-

slen u Javnoj biblioteci Čikaga.

Šeldon je izabran da na konvenciji u

Edinburgu 1921. godine britanskim rotarijanci-

ma predstavi ideje služenja američkih rotarija-

naca i autor je slogana “Najviše profitira onaj

koji najbolje služi” (He profits most who serves

best). Ovo je jedan od dva osnovna mota Rota-

rija. Ovaj prodavac, jedan od osnivača marke-

tinga, u karijeri se vodio idejom da svaka trgo-

vina mora biti od koristi i kupcu i prodavcu. On

je takođe i tvorac sistema klasifikacije članova

u Rotariju prema zanimanju.

Čezli Peri je 1910. godine izabran od strane

tek formirane Nacionalne asocijacije Rotari

klubova za generalnog sekretara na poziciju

na kojoj je ostao do 1941/1942. godine. Tako je

Peri postao prvi generalni sekretar i ujedno čo-

vek koji je najduže ostao na toj poziciji u istoriji

Rotarija. Takođe, od 1911. do 1928. godine bio je

"mAlo je onih koji ne prepoznAju odličAn posAo koji obAvljAju

rotAri klubovi širom slobodnog svetA”

Vinston Čerčil, premijer velike britanije

urednik i menadžer časopisa “Rotarijanac”, a i

otvorio je prvu međunarodnu kancelariju Rota-

rija u Cirihu 1925. godine.

“Čezli Peri je prihvatio Rotari intelektualno

isto kao i sentimentalno. Nikada više nije bilo

neophodno voditi bitku sam. Čez je uvek bio

pored ili ispred mene. On je definitivno bio u

bici”, zapisao je Haris. (My Road to Rotary, str.

244, Paul Harris).

ČEzlI PERI ARTUR FREdERIK ŠEldON


Rotari se širi

Drugi Rotari klub ubrzo je osnovan, i to u

San Francisku. Čarter povelju ovaj klub

je dobio 12. novembra 1908. godine, a

osnivač kluba Homer Vud (Homer Wood) osta-

je zapamćen kao otac Rotarija na pacifičkoj

obali SAD. Već 1910. godine postoji 14 Rotari

klubova, koji prihvataju predlog da se ujedine u

zajedničku organizaciju koja bi ih umrežila.

Prva konvencija Rotari klubova održana je

15. avgusta 1910. godine u Čikagu i trajala je

tri dana i dve noći, da bi na kraju Pol Haris bio

izabran za predsednika nove organizacije, kao i

bord direktora sa devet članova.

Na drugoj konvenciji, održanoj u Portlandu

naredne godine, Haris je reizabran na mesto

predsednika. Osnovač Rotarija nastavio je sa

radom na širenju organizacije, ali sada i van

granica SAD. Tako je 13. aprila 1912. godine

čarterovan prvi klub van SAD, u Kanadi u gra-

du Vinipegu, dve godine nakon prvog sastan-

ka. Iste godine Rotari prelazi Atlantski okean i

biva čarterovan Rotari klub London. U skladu

sa promenama, Rotari menja ime u Internacio-

nalna asocijacija Rotari klubova (International

Association of Rotary Clubs).

Rotari stiče jako uporište na britanskim

ostrvima i nakon samo dve godine od osniva-

nja prvog kluba, 1914. godine Rotari klubovi

Velike Britanije i Irske formiraju Britansku aso-

cijaciju Rotari klubova, a R.W. Pentland postaje

predsednik ove organizacije sa 1.128 članova.

Nakon sedam godina rada na osnivanju, šire-

nju i kreiranju infrastrukture Rotari organizacije

Pol Haris na konvenciji u Duluthu 1912. godine

odlučuje da se povuče. Ipak, on će i dalje pratiti

dešavanja u Rotariju, proučavati načine za nje-

govo unapređenje i pisati tekstove o Rotariju.

Prvi klub van engleskog govornog područja

osnovan je u Havani na Kubi 1916. godine, sa

22 člana.

Rotari 1922. godine preuzima i zvanično

ime Rotary International, a 1924. godine usva-

ja i modifikovani i stilizovani amblem koji pred-

stavlja točak sa zupčanicima.

U to vreme ustanovljen je i moto Rotarija

“Nesebično služenje” (Service above Self)

koji predstavlja ono što rotari zaista i jeste

i koji je usvojen kao osnovni moto Rotarija

1989. godine.

Do jula 1925. godine Rotari je prevazišao

broj od 2.000 klubova širom sveta sa preko

108.000 članova. Besprekorna reputacija Ro-

tarija u klubove privlači predsednike, premije-

re, naučnike, umetnike.


Smrt Pola Harisa

Kreator ideje Rotarija, osnivač prvog

Rotari kluba, prvi predsednik Rotari

Internacionala i motor razvoja ove or-

ganizacije umro je 27. januara 1947. godine.

Više od 300.000 rotarijanaca žalilo je za odla-

skom Harisa. Te godine donacije rotarijanaca

širom sveta slile su se u Rotari fondaciju koja

je osnovala Pol Haris memorijalni fond. It tog

fonda je podeljeno 18 stipendija za napred-

ne studije u inostranstvu 1947/1948. godine.

Ova institucija kasnije je prerasla u program

Ambasadorske stipendije (Ambassadorial

Scholarships).

Pol Haris je 1955. godine u Taskagiju u Ala-

bami, gde je provodio zime, dao svoj poslednji

intervju radio-komentatoru Lilandu Čajldsu.

“Uprkos konfliktima, gladi i teškoćama sa

kojima se mnoge zemlje danas suočavaju, ja

sam i dalje nepopravljivi optimist kada raz-

mišljam o ovom našem svetu. Moja nada za

budućnost je da će rotarijanci nastaviti da

budu ambasadori dobre volje svim rasama,

osobama svih religija i članovima svih poli-

tičkih partija. Da će rotarijanci nastaviti da

šire toleranciju, da će nastaviti da pruža-

ju pomoć, dobrotu i prijateljstvo i da ćemo

kroz naše svetsko Rotari uduženje konačno

dostići naš cilj međunarodnog razumevanja,

dobre volje i mira.” Ovako je Pol Haris video

budućnost Rotarija u svetu i budućnost sve-

ta sa Rotarijem.

Haris je sahranjen na groblju “Mount hope”

u Čikagu, pored svog dugogodišnjeg prijatelja

i prvog predsednika Rotari kluba Čikago Silve-

stera Šila, sa jednostavnim nadgrobnim spo-

menikom u obliku rotarijanskog točka.

"mojA nAdA zA budućnost je dA će

rotArijAnci nAstAviti dA budu AmbAsAdori

dobre volje svim rAsAmA, osobAmA svih religijA

i člAnovimA svih političkih pArtijA”

Pol haris


Da li je istinito?Da li je pošteno prema svima?Da li će izgraditi dobru volju i bolje prijateljstvo?Da li će biti od koristi svima?

Test četiri pitanja

Test četiri pitanja koje je Herbert Tejlor

1932. godine postavio sebi i zaposle-

nima u svojoj kompaniji, 11 godina ka-

snije postao je i zvanični kodeks ponašanja

rotarijanaca preveden i odštampan na preko

100 jezika.

Preuzevši kompaniju Klub aluminijum, Tej-

lor je imao velikih problema, jer je kompanija

bila u dugovima i na rubu bankrotstva.

“Da bi pobednički izašli iz ove situacije, re-

zonovao sam da moramo biti etički i moralno

jaki. Znao sam da to možemo. Osećao sam,

ako bismo mogli da navedemo zaposlene da

razmišljaju ispravno, da će onda i raditi isprav-

no. Bio nam je potreban neki etički aršin koji

bi svi u kompaniji mogli da zapamte i primene

na sve što pomisle, kažu i urade u odnosima

sa drugima. Tako sam jednog jutra bio nagnut

nad stolom naslonivši glavu rukama. Uzeo

sam belu papirnu kartu i zapisao sam ono što

mi je došlo - u 24 reči”, opisao je kasnije Tejlor

trenutak inspiracije koji mu je pružio smerni-

ce za ponašanje zaposlenih u kompaniji, ali i

mnogo više od toga.

U skladu sa ovim principima Tejlor je uskoro

promenio reklamu kompanije koja nije prikazi-

vala istinu o njihovom proizvodu.

Drugi princip “Da li je pošteno prema svi-

ma?” Tejlor je takođe primenio u praksi u kom-

paniji kojom je upravljao. Lokalna štamparija

ponudila je najbolje uslove za narudžbinu od

Klub aluminijuma, ali je štampar potcenio troš-

kove za 500 dolara. Tejlor je mogao da zahteva

ispunjenje ugovora, ali pozivajući se na drugi

princip ipak je isplatio štamparu 500 dolara.

Kompanija Klub aluminijum je pod vo-

đstvom Tejlora od broda koji tone postala us-

pešna kompanija.

Rotari Internacional je zvanično usvojio Test

četiri pitanja 1943. godine, a Herbert Tejlor je

obavljao i dužnost predsednika RI 1954/1955.

godine.


Avenije služenja

Načela Rotarija ili Četiri avenije slu-

ženja podrazumevaju “podsticanje i

gajenje ideala služenja kao osnove za

korisno delovanje”. Načela su podeljena na

četiri oblasti putem kojih se “ideal služenja”

gaji: kroz sklapanje novih poznanstava kao

mogućnost za služenje; promovisanje visokih

etičkih standarda u poslu i profesiji; putem

služenja u ličnom poslu, profesiji i u zajednici;

kao i kroz unapređenje međunarodnog razu-

mevanja, dobre volje i mira u svetu (ABC`s of

Rotary, K. dockterman).

U početku, prema originalnom Statutu iz

1906. godine, Rotari je imao tri cilja: promoci-

ju poslovnih interesa, promociju prijateljstava

i unapređenje zajedničkih interesa zajednice.

Do 1910. godine, Rotari je imao pet načela, po-

što je poseban značaj pripisivan proširivanju

Rotarija. Nakon 1918. godine načela su ponovo

svedena na četiri. Četiri godine kasnije ponovo

ih je bilo šest, da bi 1927. ponovo bili revidirani.

Na konferenciji u Meksiko Sitiju 1935. go-

dine, šest načela je ponovo preformulisano u

četiri. Sledeća velika promena došla je 1951.

godine kada su načela u suštini postala jed-

no načelo koje se manifestuje u četiri različita

oblika. Na toj konvenciji u Atlantik Sitiju kao ci-

ljevi Rotarija formulisani su:

- Negovanje prijateljstva kao otvaranja moguć-

nosti da budemo drugima od koristi

- Priznavanje visokih etičkih načela u privat-

nom i profesionalnom životu, kao i vrednosti


svake delatnosti korisne za zajednicu

- Pružanje odgovorne i svesne podrške u pri-

vatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih ro-

tarijanaca

- Negovanje dobre volje radi sporazumevanja i

u službi mira među svim narodima, kroz svet-

sku zajednicu muškaraca i žena, sjedinjenih u

idealu služenja drugima

“Ideal služenja” je ključni izraz u načelima

Rotarija. Ovaj ideal predstavlja način života

svakog pojedinca koji vodi računa o drugima,

pružajući pomoć gde god je to moguće. Ovo je

pravo značenje načela” (ABC`s of Rotary, C.

dochterman).

Savet koji se bavi legislativom Rotarija od-

lučio je 28. aprila 2010. godine da dodaju petu

aveniju služenja: Nove generacije (New Gene-

rations).

Originalni predlog Služenje mladih (Youth

Service) je promenjen u Nove generacije, a

proširenje Standardnog statuta Rotari kluba

je usvojeno “tesno” sa 263 glasa za i 250 gla-

sova protiv.

Avenije služenja su osnov delovanja svakog

Rotari kluba i manifestacija osnovnog načela

“Nesebično služenje”.

Prva avenija služenja je Služenje klubu.

Ono se fokusira na jačanje prijateljskih veza i

funkcionisanje kluba.

Služenje profesiji je druga avenija kojom

se rotarijanci podstiču da služe drugima kroz

njihovo profesionalno delovanje i poštovanje

visokih etičkih standarda.

Treća avenija je Služenje zajednici u okvi-

ru koje rotarijanci realizuju projekte kojima se

poboljšava život u njihovom okruženju i druš-

tvenoj zajednici.

Četvrta avenija služenja je Međunarodno

služenje. Cilj ovog načela je širenje huma-

nitarnih akcija rotarijanaca na celu plane-

tu i promocija razumevanja i mira u svetu.

Rotarijanci mogu da sponzorišu projekte u

drugim zemljama, da traže međunarodne

partnere kako bi realizovali projekte u sop-

stvenoj zajednici ili ličnim volontiranjem u

nekom projektu.

Poslednji princip Rotarija, Služenje nove

generacije (New Generations Service),

prepoznaje pozitivne promene koje donose

mladi kroz razvijanje lideršipa. Te aktivno-

sti su pre svega Rotarakt, Interakt, nagrade

za mlade lidere (RYLA - Rotary Youth Lea-

dership Awards) i međunarodna razmena

omladine.

dAnAs, više od 1,2 milionA rotArijAnAcA se nAlAzi

u preko 32.000 rotAri klubovA u 200 zemAljA

širom svetA


Rotari i Un

Tokom Drugog svetskog rata veliki broj

Rotari klubova širom sveta morao je biti

raspušten zbog nemogućnosti obavlja-

nja osnovnih zadataka i ciljeva Rotarija. Ipak u

tom vremenu stradanja potreba za služenjem i

pomaganjem bila je veća nego ikada, pa Rotari

osniva fond za pomoć žrtvama rata. Iz vreme-

na Drugog svetskog rata potiče i saradnja Ro-

tarija i Ujedinjenih nacija.

Rotari i Ujedinjene nacije imaju dugu istoriju

saradnje i zajedničkih vizija sveta u kom vlada

mir. Rotari klubovi iz 21 zemlje organizovali su

1942. godine konferenciju u Londonu kako bi

razgovarali o obrazovanju, nauci i kulturi posle

Drugog svetskog rata. To je bila prethodnica

osnovanju UNESCO-a. Posle rata, 1945. godi-

ne 49 rotarijanaca je otišlo u San Francisko da

pomogne u pisanju Povenje Ujedinjenih nacija.

Od tada UN i Rotari su bliski partneri, što se

najbolje videlo u akciji iskorenjivanja dečje pa-

ralize u kojoj su zajedno učestvovali uz Svetsku

zdravstvenu organizaciju.

Rotari trenutno ima stolicu u UN i najviši

konsultativni status u Socio-ekonomskom

Savetu UN.

Rotari ima svoje predstavnike i u Savetu

Evrope, Afričkoj uniji, Ekonomsko-socijalnoj

komisiji za Aziju i Pacifik, Ekonomsko-socijalnoj

komisiji za zapadnu Aziju, Ekonomskoj komisiji

za Afriku, kao i za Evropu, Latinsku Ameriku i

Karibe. Rotari sarađuje i sa UN Organizacijom

za hranu i poljoprivredu (FAO), UNESCO, u

Programu za zaštitu životne sredine UN, a ima

svoje kancelarije i u sedištu UN u Njujorku, kao

i u Ženevi i Beču. Od 1997. godine Rotari je po-

stavio i svog predstavnika u Svetskoj banci.

“mAlo stvAri koje vrede dolAzi bez trudA. one ne bi mogle biti cenjene Ako bi tAko dolAzile. rotAri nije bio potez genijA, u

stvAri u njemu imA veomA mAlo, Ako uopšte i imA, originAlnosti. imA mudrosti u izreci ’nemA ničeg novog pod suncem’“

Paul harris, this rotarian age, str. 73.


Rotari fondacija

Tokom 1917. godine dešava se jedna od

stvari koja će umnogome odrediti kako

Rotari Internacional danas izgleda. Ta-

dašnji predsednik RI Arč C. Klamp (Arch C.

Klumph) predlaže uvođenje novčanih donaci-

ja “za činjenje dobra u svetu”. Kada je fond u

kome su skupljane donacije 1928. godine do-

stigao 5.000 dolara preimenovan je u Rotari

fondaciju i postao posebna celina u okviru Ro-

tari Internacionala.

Originalni fond poveren je petorici povereni-

ka, uključujući Klampa, da investiraju, upravlja-

ju i administriraju svom imovinom fonda koja

će biti korišćena za potrebe Rotari Internacio-

nala. Dve godine nakon osnivanja Fond je dao

svoj prvi grant od 500 dolara Međunarodnom

društvu za decu invalide.

Velika depresija, a nakon toga i Drugi svet-

ski rat osujetili su rast Fonda, ali nakon rata

potreba za pomoći bila je ogromna.

Osnovni način služenja Rotarija je kroz

akcije Rotari klubova u lokalnim zajed-

nicama. Ipak od osnivanja Rotari fon-

dacije 1917. godine ova organizacija postaje sve

značajniji partner međunarodnih organizacija i

svetskih vlada u rešavanju velikih globalnih pro-

blema. Od prve donacije od 26,5 dolara 1917. go-

dine Fondaciji je donirano više od milijardu dola-

ra. Više od milion pojedinaca je dobilo priznanje

“Pol Haris Fellows”, jer je doniralo 1.000 ili više

dolara godišnjim programima Fonda. Stotine hi-

ljada rotarijanaca je svojim donacijama, volonti-

ranjem i svakom drugom vrstom pomoći dopri-

nelo globalnoj borbi protiv virusa dečje paralize,

ali i opismenjavanju, školovanju i rešavanju broj-

nih problema lokalnih zajednica širom sveta.

Programi rotari fondacije


Moto Rotarija “Nesebično služenje” naj-

bolje se ogleda u najambicioznijem

projektu u istoriji Rotarija - Inicijativi

za globalno iskorenjivanje polija. Više od 25 go-

dina Rotari predstavlja motor akcije čiji je cilj

potpuno iskorenjivanje opakog virusa koji iza-

ziva dečju paralizu. Danas je akcija „Polio Plus“

primer saradnje između privatnog i javnog sek-

tora u ispunjavanju humanitarnih ciljeva.

U godini kada se slavi 107 godina postojanja

Rotarija u Indiji, jednom od najvećih žarišta ove

bolesti, godinu dana nije zabeležen novi slučaj

dece obolele od polija.

Prema podacima Rotari fondacije, finansij-

ski doprinosi Rotarija u iskorenjivanju polija će

dostići 1,2 milijarde dolara dok se svet ne oslo-

bodi ove bolesti. Od 1985. godine Rotari se bori

protiv polio virusa, ali i inspiriše sve oko sebe,

pa je tako na njihovu inicijativu doneta rezoluci-

ja na osnovu koje je formirana globalna inicijati-

va za eradikaciju polija 1988. godine. Do 2002.

godine procenat obolelih od dečje paralize

smanjen je za 99 odsto u odnosu na 1985. godi-

nu kada je projekat započeo i kada je godišnje

obolevalo oko 350.000 dece širom sveta.

Rotari je u saradnji sa UN i Svetskom

zdravstvenom organizacijom organizovao Na-

cionalne dane imunizacije kada je hiljade rota-

rijanaca volonterski učestvovalo u imunizaciji

dece i kada je skoro dve milijarde dece imu-

nizovano. Tu su značajnu ulogu igrali i srpski

rotarijanci predvođeni RK Beograd prilikom

imunizovanja dece na Kosovu.

Polio PlUs

od 1985. godine više od dve milijArde dece je dobilo orAlnu polio

vAkcinu


Humanitarni grant Projekti

Humanitarni grant projekti omoguća-

vaju rotarijancima da podrže projekte

koji obezbeđuju pijaću vodu, zdrav-

stvenu brigu, časove opismenjavanja i sve dru-

ge osnovne potrebe neophodne svakom čove-

ku. Kroz humanitarne grant programe od 1947.

godine rotarijanci širom sveta primili su 1,6

milijardi dolara. Distrikt grantovi omogućavaju

distriktima da podrže aktivnosti koje su od po-

moći lokalnoj ili međunarodnoj zajednici.

“Matching” grantovi pomažu rotari klubovi-

ma da sprovedu humanitarne projekte u saradnji

sa klubovima ili distriktima u drugim zemljama.

Rotari fondacija obezbeđuje jedan dolar na sva-

ki dolar koji je obezbeđen iz fonda distrikta i još

pola dolara na svaki dolar nove donacije.

Od 2010. do kraja 2012. godine potrebno

je 850 miliona dolara godišnje donacija iz svih

izvora kako bi se finansirala poslednja faza

eradikacije.

“Kako se iskorenjivanje polija bliži kraju

posao postaje sve teži. Žarišta virusa ostaju u

najsiromašnijim zemljama, a mnoge od njih za-

htevaju veću podršku kako bi se postigao cilj.

Pomoć na globalnom, nacionalnom i lokalnom

nivou je od kritične važnosti. Mala, ali posveće-

na grupa rotarijanaca pokušava da vlade i mul-

tinacionalne organizacije podrži u naporima

da obezbede političku i finansijsku podršku

neophodnu za iskorenjivanje polija.

Do trenutka kada svet i zvanično bude

oslobođen od polija, donacije Rotarija glo-

balnoj inicijativi za iskorenjivanje virusa deč-

je paralize preći će 1,2 milijarde dolara, što

predstavlja 66 odsto svih donacija privatnog

sektora inicijativi. U poslednje vreme, Rotari

radi uz pomoć Fonda Bila i Melinde Gejts na

prikupljanju neophodnih sredstava za iskore-

njivanje polija” (Rotary International News-17

January 2012.)

Fond Bila i Melinde Gejts je donirao 355 mi-

liona dolara za konačni obračun sa poliom, a

cilj Rotari fondacije je da na ovu pomoć odgo-

vori sa dodatnih 200 miliona dolara.


Obrazovni Programi

Rotari ima dugu tradiciju širenja mira i ra-

zumevanja kroz obrazovanje. Koreni ovog

programa sežu u 1947. godinu kada je u

čast osnivača Rotarija Pola Harisa dodeljeno 18

stipendija za edukaciju u inostranstvu. Iz ovoga

je nastao program Ambasadorskih stipendija za

koji je od 1947. godine izdvojeno 532 miliona do-

lara za 41.000 muškaraca i žena. Ovaj program

šalje studente i postdiplomce na studije, ali i pro-

fesionalce na usavršavanje u inostranstvu gde

šire misiju Rotarija o miru i razumevanju.

Rotari organizuje i grupne razmene mladih

između 25 i 40 godina i to nerotarijanaca razli-

čitih profesija. Toko se od četiri do šest nedelja

oni upoznaju sa novim kulturama i običajima,

uspostavljaju prijateljstva i razmenjuju ideje.

U 2010. godini usvojen je i Plan vizije buduć-

nosti koji je definisao šest oblasti fokusa u koji-

ma će Rotari pokušati da učini što veći uticaj u

unapređenju života ljudi. Od 2013. godine će se

i način odobravanja grantova distriktima i klu-

bovima prilagoditi novom planu.

Mir i sprečavanje i rešavanje konflikta je prva

oblast u okviru nove strategije Rotarija koja će

se postići jačanjem lokalnih mirovnih akcija,

treningom lokalnih lidera u sprečavanju kon-

flikta, podrškom izgradnji mira u konfliktnim

područjima, pomoći ranjivim delovima popula-

cije u konfliktnim područjima i podrškom stu-

dijama koje se bave mirom i rešenjem sukoba.

Druga oblast na koju će se Rotari fokusirati

je prevencija i tretman bolesti kroz unapređenje

lokalnih zdravstvenih ustanova, borbom protiv

svih većih bolesti poput AIDS-a ili malarije, kao

i mobilizacijom zajednica u sprečavanju širenja

bolesti.

Pristup vodi je jedno od značajnijih ciljeva

Rotarija, a uz to će biti okrenut i obezbeđivanju

osnovnih sanitarnih uslova gde god je to po-

trebno.

Zdravlje majki i dece je četvrta oblast na

koju će Rotari obratiti pažnju pre svega akci-

jama u cilju smanjenja mortaliteta dece mlađe

od pet godina, smanjenja mortaliteta majki i

pobojšanjem medicinskih usluga za majke i

decu.

Četvrta oblast je osnovno obrazovanje i pi-

smenost. Rotari će pokušati da obezbedi deci

kvalitetno osnovno obrazovanje, da smanji dis-

paritet između polova kada se radi o edukaciji

i ojača lokalne kapacitete da obezbede pisme-

nost i obrazovanje.

Na kraju, šesta oblast fokusa je ekonomski

razvoj i razvoj zajednice. Rotari investira u lju-

de koji će stvoriti ekonomski napredak u svo-

jim životima, ali i u svojim zajednicama. Jačanje

lokalnog preduzetništva, posebno ženskog, i

stvaranje kapaciteta na lokalnom nivou za po-

dršku ekonomskom razvoju biće fokus pomoći

rotarijanaca.

“kolikA je sAmo privilegijA biti povezAn sA 150.000 ljudi iz više od osAmdeset nAcijA, rAzličitih po jeziku, običAjimA i istorijskom poreklu; A ipAk sličnih u jednom pogledu - svi

poslovni ljudi, povezAni zAjedničkim ideAlom primenjivim nA sve fAze životA, ideAlom koji je poznAt i kAo ideAl služenjA”

Pol haris, rotarijansko doba, str. 80



RotaRi Klub beogRadIstorijat



(1928 – 1941)

Početak rotarijanstva u Jugoslaviji, po-

sebno u Srbiji i Beogradu, vezuje se

za aktivnosti dr Vojislava Kujundžića

i njegove kontakte sa čehoslovačkim rotari-

jancima. Međutim, treba istaći da je prodor

i prihvatanje rotarijanskih ideja od strane

srpskih intelektualaca i privrednika nešto

starijeg datuma. Do prvih saznanja o Rotari

organizaciji moglo je da dođe u vreme Prvog

svetskog rata, kroz kontakte srpskih i save-

zničkih vojnika i oficira na Solunskom frontu

ili nešto kasnije, u vreme školovanja mlade

srpske inteligencije po evropskim kulturnim,

prosvetnim i naučnim centrima. Kulturne i

političke veze, u to vreme, bile su naročito

dobre sa Francuskom i Čehoslovačkom. Sa

druge strane, dobri privredni odnosi i kul-

turna saradnja sa Čehoslovačkom, u vreme

predsednika Tomaša Masarika, ubrzo su do-

veli do širenja ideja Rotarija na naše prosto-

re. Naime, Rotari klub Prag osnovan je 1925.

godine, a dve godine kasnije klubovi su po-

stojali u svim većim češkim i slovačkim gra-

dovima. Rotarijanstvo se ne samo brzo širilo

već je i njegova popularnost bila velika, a o

Rotariju se dosta pričalo i pisalo.

KORENI

RotaRi Klub beogRadIstorijat

BEOgRad, tERazIjE fONtaNa 1928.


Krajem avgusta 1927. godine, rotarijanac

M. Svoboda, član RK Plzen, dolazi u posetu

Beogradu i pred brojnom publikom govori o

Rotari pokretu, principima rotarijanstva i da-

ljem razvoju Rotari Internacionala. Nešto ka-

snije, oktobra 1927. dr Voja Kujundžić boravi

poslovno u Pragu, upravo u vreme nacionalne

Rotari konferencije kojoj prisustvuju predsed-

nik RI1 za 1927/1928. godinu Arhtur Sapp i ge-

neralni sekretar Chelsey Perry. Veliki članak u

listu Prager Presse i prigodni govor legendar-

nog sekretara RI Chesley Perry-ja privukli su

njegovu pažnju i od tada, po sopstvenim re-

čima, doktor Kujundžić počinje da prati ideje

rotarijanstva sa namerom da u svom gradu

osnuje prvi klub.

Ubrzo po povratku u Beograd obratio se

centrali Rotari Internacionala za Evropu u

Cirihu i zatražio da mu dostave “Standardni

statut Rotari kluba” i druge materijale kako

bi započeo akciju osnivanja prvog kluba u

1 UobičajenaskraćenicazaRotari Internacional

Jugoslaviji. Nekoliko meseci kasnije, 8. no-

vembra 1927. godine, pomoćnik sekretara RI

za Evropu E. R. Kide, odgovara mu na dopis i

kaže:

Mi smo vam najlepše zahvalni za vaše pi-

smo od 5 o. m. iz koga smo razumeli da vi, sa

velikim interesovanjem i entuzijazmom na-

stojite da se u Beogradu osnuje Rotari klub.

Kako je svaki Rotari klub pod nadzorom bor-

da direktora Rotari Internacionala i kako je u

podsekretarijatu za Evropu imenovan pred-

stavnik za poslove širenja organizacije, on

će se obratiti vama za potrebne podatke o

socijalnom stanju i privrednoj situaciji u Be-

ogradu, a ovi podaci biće prosleđeni Rotari

Internacionalu. U svakom slučaju, sa velikim

zadovoljstvom odobravam vašu nameru i

danas vam šaljem nekoliko primeraka naših

brošura, traženi Statut i druga obaveštenja o

Rotari pokretu.

Pozitivan stav i podrška podsekretara Ki-

dea, podstakli su dr Kujundžića da početkom

1928. godine, sa malom grupom prijatelja

počne redovno da se sastaje, poštujući pravi-

dR VOjIslaV KujuNdžIć, osnivač Rotari kluba Beograd


la RI koja su važila za klupska okupljanja. Ovi

sastanci držani su ponedeljkom u 8 časova

uveče u hotelu "Srpski kralj", a prvo jezgro

budućeg Rotari kluba činili su:

Dr Vojislav Kujundžić, lekar

Dragomir Pavlović, bankar

Đura Kiš, apotekar

Periša Stefanović, trgovac kožom i

Josif Hrnčir, arhitekta.

Razmatranje inicijative dr Vojislava Kujun-

džića Rotari Internacional je poverio speci-

jalnom zastupniku za Evropu, T. C. Tomsenu,

čije je sedište bilo u Cirihu. Tomsen, koji je bio

član RK Kopenhagen, želeo je da se upozna

sa situacijom u Jugoslaviji, njenom nacional-

nom istorijom, kulturom i civilizacijom, etno-

geografskim karakteristikama stanovništva,

poljoprivredom, industrijom, javnim institu-

cijama i mnogim drugim podacima. Izveštaj

koji je dobio sredinom 1928. godine, pored

traženih podataka, sadržao je i neke slobod-

ne procene vezane za poreklo jugoslovenskih

naroda, položaj, ulogu i namere srpskog na-

roda u višenacionalnoj zajednici kao i viziju

budućnosti Jugoslavije. Interesantan je deo

koji se odnosi na socijalno i kulturno nasleđe

stanovništva.2

U pogledu kulture i civilizacije, Jugoslavija

je podeljena na dve velike teritorije: istočnu i

zapadnu, koje se, uprkos blizini u kulturološ-

kom smislu nikada nisu spojile i ujedinile i u

kojima su etno-geografske razlike između na-

roda očigledne. Zapadna civilizacija je ostavi-

la trag na Hrvatima, Slovencima i nesloven-

skim manjinama, Nemcima i Mađarima. Sa

druge strane, Srbi, koji čine većinu stanovniš-

tva, prihvatili su civilizaciju Vizantije, čiji je uti-

caj ostao prisutan do današnjih dana. Razvoj

ovih civilizacija tekao je paralelno, a razlike su

i danas prisutne i lako uočljive.

2 Arhiva RI office Zurich. Izveštaj upućen T. C. Tomsenu pod naslovom “JUGO-SLAVIA” bez potpisa (kopija u posedu autora)

KućaVojislava

Kujundžića


Pored ovog zvaničnog izveštaja T.C.

Tomsen je dobio privatno pismo od ambasa-

dora Prinsa (datirano 21. januara 1928. godi-

ne) u kome on komentariše mogućnost osni-

vanja Rotari klubova u Jugoslaviji:3

Dragi gospodine Tomsen

U odgovoru na vaše pismo koje sam sa za-

dovoljstvom primio i u kome iznosite stavove

komplementarne mojim, sa žaljenjem želim

da konstatujem da Jugoslavija nije pogodna za

Rotari. Ako ipak uspete da ovde osnujete klub,

ciljevi i svrha ove organizacije biće nerazumlji-

va većini naroda, čak i u velikim gradovima. Ve-

rujem da je Rotari pogodan isključivo za zapad,

a ovde je istok, pun starih tradicija koje teško

nestaju, ako uopšte ikada nestanu. U tom smi-

slu ne želim da učestvujem u neuspešnom po-

kušaju, a siguran sam da bi to ovde bio slučaj.

Zastupnik Tomsen kao i članovi Borda

direktora RI prihvatili su ocene iz izveštaja i

3 Arhiva RI office Zurich. Pismo ambasadora Prinsa, upućeno T. C. Tomsenu (kopija u posedu autora)

stavove ambasadora Prinsa i doneli zaključak

da se zemlje Balkana u bliskoj budućnosti ne

otvaraju za širenje Rotari organizacije. Ta od-

luka je zakočila sve inicijative dr Kujundžića i

praktično odložila osnivanje kluba na neodre-

đeno vreme.

U nameri da se problem pomeri sa mrtve

tačke dr Kujundžić se ponovo obratio svojim

prijateljima – rotarijancima Čehoslovačke.

Guverner čehoslovačkog distrikta 1927/28.

godine, Jozef Šulc, rado je prihvatio da pomo-

gne i ponovo pokrene proces. Šulc je bio je-

dan od osnivača Rotarija u svojoj zemlji, imao

je već pet godina iskustva u rotarijanstvu i što

je najvažnije, bio je izabran za člana borda di-

rektora RI, a njegov mandat počinjao je 1. jula

1928. godine. Sa druge strane, Šulc je odlično

poznavao mentalitet ljudi koji žive u etnički

mešovitim sredinama i probleme manjina,

posebno one koji su tangirali Rotari organi-

zaciju. Recimo, RK Strazbur (Francuska) u to

vreme nije imao nijednog Nemca za člana, a

u klubovima na jugu Mađarske nisu primali

članove poreklom Slovene. Obrnuto, kao do-

Hotel sRpsKI KRalj, mesto sastanaka Rotari kluba Beograd


bar primer uzimao je klubove u Bohemiji (Če-

hoslovačka) sa mešovitim češko-nemačkim

sastavom i isticao da je predsednik RK Prag,

A. Urman, etnički Nemac. Različitost u kul-

turnom nasleđu, jeziku, religiji i obrazovanju,

po njegovom mišljenju, nije bio problem za

organizovanje Rotari kluba. Štaviše, uz rota-

rijansku toleranciju, prijateljstvo i dobru volju

svaki ovakav klub mogao je uspešno da funk-

cioniše, a navedene razlike su obogaćivale

sadržaj sastanaka i klupsku atmosferu. Drugi

dobar primer bili su klubovi u Švajcarskoj, u

kojima se ovakva pitanja nisu ni postavljala.

Inicijative za osnivanje Rotari klubova u

Beogradu i Zagrebu, koje su se nekako u isto

vreme pojavile, Šulc je pozdravio i podržao.

Pripremajući se za novu dužnost direktora

u Bordu direktora Rotari Internacionala, bo-

ravio je u Čikagu i Mineapolisu gde je imao

prilike da o problemu širenja rotarijanstva

razgovara sa predsednikom RI, gospodinom

Tomom B. Satonom. Šulc se zdušno založio

da se Rotari organizacija proširi na zemlje

Balkana, a komentarišući u pismu upućenom

23. avgusta 1928. godine T.C. Tomsonu svoj

razgovor sa predsednikom RI, on kaže:4

Razgovarao sam u Mineapolisu i Čikagu

sa predsednikom Satonom i gospodinom

Kingom. Obojica su vrlo zainteresovani da se

Rotari proširi na Balkan, posebno u Jugoslavi-

ju, Bugarsku i Rumuniju, a takođe i u Poljsku,

pa su od mene tražili da se lično angažujem

u ovim zemljama. Iako nemam suviše slobod-

nog vremena, sa zadovoljstvom ću to uraditi,

jer osećam da je apsolutno neophodno da se

ove zemlje, sa kojima imamo brojne veze i po-

slovne interese, uključe u Rotari organizaciju.

Već sam ti rekao da sam razgovarao sa puno

ljudi u Jugoslaviji i da već izvesno vreme neki

naši članovi komuniciraju sa nekoliko istaknu-

tih Beograđana. Princ Pavle se interesovao za

Rotari, a saznao sam, što me je iznenadilo, da

je čak i kralj Aleksandar pokazao interes za

naš pokret.

4 Arhiva RI office Zurich, Izveštaj J. Šulca upućen T.C. Tomsenu, 23.08.1928.g. (kopija u posedu autora)

Guverner Šulc je sredinom septembra

1928. godine došao u posetu Beogradu i tom

prilikom prisustvovao sastanku organizacio-

nog odbora koji je održan u hotelu Srpski kralj

13. septembra 1928. godine. Prisutni članovi

organizacionog odbora budućeg Rotari kluba

Beograd bili su:

• Dr Vojislav Kujundžić, lekar,

• Dragomir Pavlović, bankar,

• Đura Kiš. apotekar,

• Vojko Đermanović, prokurista banke i

• Jozef Hrnčir, arhitekta.

U svom putnom izveštaju gospodin Šulc

ovaj sastanak ocenjuje ovako:

Sastanak 13. septembra u hotelu "Srpski

kralj", bio je polaganje kamena-temeljca Ro-

tari kluba Beograd. Tom prilikom formiran je

organizacioni odbor na čijem je čelu dr Ku-

jundžić. Odbor je dobro obavio svoj posao i ja

sam spreman da ga sa velikim zadovoljstvom

svečano uvedem u Rotari zajednicu. Klub je

prihvatio standardni Statut RI za klubove, a

overena kopija istog data je u prilogu ovog

izveštaja.

Sledeći važan datum u istoriji Rotari kluba

Beograd je 15. oktobar 1928. godine, kada je,

u prisustvu 19 članova budućeg kluba, odr-

žan osnivački sastanak Rotari kluba Beograd.

Tada je, posle široke debate o svim aspekti-

ma Rotarija, aklamacijom doneta odluka o

osnivanju, izabran upravni odbor i usvojen

klubski statut. Ovaj datum se u svim internim

klupskim dokumentima smatra danom osni-

vanja kluba, mada se u arhivskoj građi Rotari

Internacionala kao datum osnivanja pominje

4. mart 1929. godine, dan kada je centrali RI u

Čikagu podneta prijava za članstvo (Applica-

tion form Club for membership), zajedno sa

listom članova osnivača (Roster List of Char-

ter Members).

Izabrani upravni odbor je za prvog pred-

sednika imenovao doktora pravnih nauka

Ferdinanda Granberga, za potpredsednika

dr Vojislava Kujundžića, sekretara arhitektu

Jozefa Hrnčira, blagajnika Gojka Đermanovi-

ća i ceremonijare Stevana Koena i upravnika

hotela “Srpski kralj”, Eduarda Frankla. Sada,

kada je odluka o osnivanju kluba bila done-


ta, dalji rad se odvijao u dva pravca. Prvi se

odnosio na pozivanje i okupljanje novih kan-

didata, informisanje i edukovanje članstva o

ciljevima Rotarija i jačanju unutrašnje organi-

zacije kluba. Kao što je Jozef Šulc predvideo,

neki članovi koji su prisustvovali osnivačkom

sastanku nisu ostali u klubu, ali su se zato pri-

ključili novi.

Druga važna aktivnost članova kluba bio je

rad na otvaranju Jugoslavije za Rotari, odno-

sno na registraciji kluba kod domaćih vlasti,

a potom kod Rotari Internacionala. Na tim

važnim i vrlo obimnim poslovima najviše su

se angažovali predsednik Granberg, dr Kujun-

džić i advokat Rinald Čulić. Kada se jednom

prelomio i konačno podržao osnivanje kluba u

Beogradu, ambasador Prins, koji je i sam bio

rotarijanac, aktivno se uključio u rad. Njegovo

iskustvo i poznavanje Rotari organizacije i nje-

nih procedura bilo je zaista dobrodošlo. On je

uspostavio vezu sa svojim matičnim klubom

Atlantik Siti (Nju Džersi/SAD) i povezao ame-

ričke rotarijance sa prvim takvim klubom na

Balkanu. Štaviše, njegova poznanstva i uticaj

na članove Borda direktora RI doprineli su da

najviši organ Rotari organizacije ubrzo, u de-

cembru 1928. godine donese odluku o svom

širenju na teritorije Jugoslavije, Bugarske i

Grčke. Ova odluka glasi:5

Komitet za širenje RI preporučio je sledeće

navedene zemlje da se stave na listu zemalja

ili teritorija u kojima Rotari klubovi mogu da

se organizuju:

• Holandska Gvajana

• Britanska Gvajana

• Jugoslavija

• Bugarska

• Grčka

• Sijam (Tajland)

• Francuska Indokina

• Anglo-egipatski Sudan i

• Sirija

Bord direktora RI saglasan je da u zemlja-

ma sa gornje liste mogu da se organizuju novi

Rotari klubovi.

5 Arhiva RI office Zurich (kopija u posedu autora)

fERdINaNd gRaMBERg, čarter predsednik RK Beograd


Ovom odlukom su vrata za ulazak beo-

gradskog kluba u veliku Rotari porodicu po-

stala širom otvorena. Ipak, prijava za član-

stvo, Application for membership, podneta je

tek tri meseca kasnije, 4. marta 1929. godine.

Da li je ovo kašnjenje bilo izazvano političkom

nestabilnošću (diktatura od 6. januara 1929.

godine), željom da se sinhronizuju aktivno-

sti osnivanja klubova u Beogradu i Zagrebu,

relativno niskim nivoom tadašnjih saobra-

ćajnih, poštanskih i telekomunikacionih veza

ili je u pitanju bio neki drugi razlog, teško je

reći. U svakom slučaju zna se da je prijava za

članstvo podneta Rotari Internacionalu posle

svečanog sastanka koji je navedenog dana

održan u hotelu “Srpski kralj”. Ovom sastanku

prisustvovali su gosti:

• Džon D. Prins, ambasador SAD u

Beogradu

• Jozef Šulc, član Borda direktora RI

• Anton Živna, predstavnik RK Tabor iz

Čehoslovačke

• dr Jozef Uram, predstavnik RK Košice iz

Čehoslovačke

• inž. Radovan Alaupović, predstavnik RK

Zagreb (u osnivanju)

• i članovi Rotari kluba Beograd:

• predsednik, dr Ferdinand Granberg

• potpredsednik, dr Vojislav Kujundžić

• sekretar, Jozef Hrnčir

• blagajnik, Gojko Đermanović

• ceremonijari, Stevan Koen i Eduard

Frankl

• odbornici, dr Janko Šuman i Adolf Minh

• i članovi, dr Lazar Bugarčić, Sreten

Obradović, Đorđe Biba, Đura Kiš, Ljuba

Stanojević, Jovan Viktorović, Franja

Bajloni, dr Rinald Čulić, Lujo Harazim,

Ilija Panić, Dragomir Pavlović, Otmar

Hen, Aca Dinić, Milan Nikolić i Radomir

Jokić.

Početkom aprila 1929. godine general-

ni sekretar RI, Čelzi Peri, formira registrator

C620-Beograd-Jugoslavija u kojem će se ču-

vati celokupna dokumentacija Rotari kluba

Beograd, a nekoliko nedelja kasnije obavešta-

va predsednika, dr Ferdinanda Granberga, da

je klub primljen u Rotari Internacional. Čarter

ceremonija održana je od 28. do 30. juna na

Plitvičkim jezerima u zajedničkoj organizaciji

Rotari klubova Beograd i Zagreb. Jozef Šulc

je kao izaslanik predsednika Rotari Internaci-

onala, Toma I. Satona, predao čarter povelje

predsednicima Ferdinandu Granbergu i Jozu

Mikuličiću. Ovoj svečanosti su, kao gosti pri-

sustvovali: Sigmund Trojer, predsednik RK

Grac, Alfred Val, predsednik RK Insbruk, An-

tun Kalina, predsednik RK Prag, i dr inž. Alek-

sandar Apold, predsednik RK Beč. Pozdravne

telegrame uputili su Rotari klubovi: London,

Rim, Bern, Prag, Venecija, Oslo, Bratisla-

va, Bukurešt, Jerusalim, Malaga, Hamburg,

Drezden, Plzen, Košice, Moravska Ostrava,

Salcburg, Teplic, Sušica, Vag, Bilbao, Češke

Buđejovice, Avr, Viši i Utreht.


pRVE gOdINE Rada

Već u prvoj godini rada Rotari klub Be-

ograd je u proceduralnom, ali i u neformal-

nom smislu poštovao sve standarde koje je

ustanovio Rotari Internacional. Sastanci su

se održavali svakog ponedeljka u 8 časova

uveče u prostorijama hotela “Srpski kralj”. U

to vreme Beograd je imao nekoliko reprezen-

tativnih hotela, “Pariz”, “Kasina” i “Moskva”,

koji su se nalazili na Terazijama, i hotel “Bri-

stol” u Karađorđevoj ulici. Ipak, najlepši među

njima bio je “Srpski kralj”, koji se nalazio na

uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice. Sagrađen

je oko 1860. godine, a dozidan i renoviran u

vreme osnivanja kluba 1928. godine. Bilo je to

lepo četvorospratno zdanje sa nekoliko sala

i velikom terasom. Skoro sve sobe su imale

kupatilo, toplu i hladnu vodu, a za grejanje, u

toku zimskih meseci, koristili su se radijatori

sa modernom centralnom kotlarnicom. “Srp-

ski kralj” je bio elitno mesto na kome su se

okupljali ugledni Beograđani, posebno nede-

ljom na porodičnom ručku. Ovaj objekat je bio

pod zaštitom države, a vlasnik hotela je bila

Vračarska zadruga. Zadruga je vršila nadzor

nad poslovanjem hotela preko komesara koji

je bio nadređen upravniku, pa se može reći da

je ovaj sistem rukovođenja bio i neobičan i ne-

praktičan. Rotarijanci su imali tu privilegiju da

je dugogodišnji upravnik hotela, Eduard Fran-

kl, bio jedan od osnivača kluba, što je značilo

da će rotarijanci uvek biti dobro dočekani i da

će se osećati prijatno. Za njih je bila rezervi-

sana jedna od manjih sala, tzv. “sala pored

terase”, koju su zvali i Rotari sala. U slučaju

okupljanja većeg broja gostiju, organizacije

Ladies night-a ili prilikom Rotari konferencija

koristile su se veće sale, a u letnjim mesecima

i velika terasa.

Sastanci kluba imali su uobičajeni dnevni

red, a posebna pažnja obraćala se na preda-

vanja koja su držali i rotarijanci i gosti. Od-

mah po završetku sezone godišnjih odmora,

u septembru 1929. godine, počeli su dogovori

o širenju rotarijanstva i osnivanju klubova u

drugim gradovima. Najagilniji učesnik u ovim

sastanak RK BEOgRad, 11. marta 1929, u hotelu Srpski kralj


dogovorima i akcijama bio je dr Voja Kujun-

džić. Na njegov predlog usvojeno je da se sle-

deći Rotari klub osnuje u Novom Sadu, a vo-

đenje daljih aktivnosti povereno je, naravno,

doktoru Voji. Realizaciju ove ideje on je zapo-

čeo na vrlo neuobičajen način, a evo kako te

prve korake opisuje dr Branko Petrović, član

RK Novi Sad:6

Devetog oktobra 1929. godine dobilo je oko

četrdeset uglednih građana Novoga Sada pi-

smo neobičnog spoljašnjeg izgleda. U levom

uglu koverte, duguljastog oblika, nalazio se oti-

sak jednog točka, ispod kojeg je stajao natpis

“Rotari klub - Beograd”. Rotarstvo i rotarske or-

ganizacije bile su u to vreme našoj široj javnosti

još nepoznate stvari, pa stoga nije čudo što je

svaki od nas s najvećom ljubopitljivošću otvorio

priloženo pismo. Velika je bila naša radost kada

smo iz sadržaja pisma razabrali da nas poznati

i opšte voljeni agilni javni radenik g. Dr Voja Ku-

jundžić, toplim prijateljskim rečima poziva na

dogovor u cilju osnivanja Rotari kluba u Novom

Sadu. Sastanak je bio utvrđen za 12. oktobar.

Toga dana u 20 časova sakupili su se skoro svi

pozvani u prostorijama hotela "Bela lađa".

Ovom sastanku su prisustvovali delegati

beogradskog Rotari kluba, dr Voja Kujundžić,

Adolf Minh, Sreten Obradović, Ika Panić i Josif

Hrnčir.

Posle iscrpnog objašnjenja od strane dele-

gata beogradskog Rotari kluba, naročito pak

6 Jugoslovenski rotar br. 5/33, str. 10-12

izlaganja g. dr Voje Kujundžića i Josifa Hrnčira

o ciljevima i zadacima rotarskih organizacija,

prisutni Novosađani, s najvećim ushićenjem i

oduševljenjem izražavaju želju da se odmah,

već na prvom sastanku, postave temelji ovoj

korisnoj organizaciji, donoseći jednoglasno

odluku da se u Novom Sadu osnuje Rotari

klub. Prijateljski sastanak pretvorio se odmah

u skupštinu za konstituisanje na kojoj su iza-

brani dr Gedeon Dunđerski za predsednika,

dr Steva Adamović za potpredsednika, a dr

Branko Petrović za prvog sekretara kluba.

Paralelno sa ovim aktivnostima tekao je i

proces osnivanja RK Osijek i RK Subotica, a

inicijatori su bili RK Zagreb i RK Beograd. In-

teresantno je da su se već u fazi formiranja

klubova u Beogradu i Zagrebu pojavili odre-

đeni nesporazumi između članova upravnih

odbora. Pitanje koji klub će biti prvi osnovan,

kada i gde će se održati Charter ceremonija i

drugi manje važni detalji bili su predmet obi-

mnih rasprava. U svim početnim međusob-

nim dogovorima uspešno je posredovao Jozef

Šulc i mnoga sporna pitanja i problemi bili su

prevaziđeni.

U jesen 1929. godine klubovi su započe-

li svoje aktivnosti na širenju rotarijanstva i

osnivanju novih klubova. Pri tome Beograd

i Zagreb su želeli da u potpunosti kontrolišu

nove klubove i ojačaju svoj uticaj. To je dove-

lo do novih nesporazuma između dva kluba.

Tenzije su rasle i oba kluba su se obratila cen-

trali RI za Evropu, koja se nalazila u Cirihu, sa

zahtevom da pomogne u razrešavanju nasta-

dr gedeon dunđerski

(čarter predsednik)

dr Branko petrović

(sekretar)

živorad Bogdanović

(budući predsednik)


lih problema. Već početkom decembra 1929.

godine, nepunih šest meseci posle čartera na

Plitvicama, u posetu Zagrebu i Beogradu do-

lazi sekretar RI za Evropu, Rasel. V. Vilijams,

sa namerom da pomogne u prevazilaženju

nastalog stanja. U detaljnom putnom izvešta-

ju upućenom generalnom sekretaru RI, Čel-

ziju Periju, on iznosi mnoštvo interesantnih

zapažanja:7

Već neko vreme se zapaža porast tenzija u

odnosima Rotari klubova Beograd i Zagreb. U

oba kluba smatraju da se druga strana ne pridr-

žava u potpunosti rotarijanskih pravila i proce-

dura, da pokušava da kontroliše Rotari pokret

u zemlji i da istakne sebe potiskujući drugu

stranu u pozadinu. Zatim, postalo je očigledno

da Rotari klubu Beograd nedostaju informacije

i uputstva koja se odnose na širenje Rotarija i

osnivanje novih klubova, pa je naša dužnost da

pokušamo da im ove podatke dostavimo.

Veoma sam zadovoljan što sam obavio ovu

posetu jer verujem da smo prevazišli sva nera-

zumevanja između Beograda i Zagreba. Sada

sam mnogo bolje upućen u njihove različite

mentalitete i moći ću efikasnije da pomognem

7 Kopija izveštaja ovog funkcionera, označena kao “poverljivo”, a koja je dobijena iz arhive R.I. office Zurich nije potpisana, ali je sigurno da se radilo o sekretaru za Evropu R.I. u 1929/30, Raselu. V. Vilijamsu

da se uspostavi međusobna saradnja. Najvažni-

ji rezultat moje posete je da sam sa Beogradom

i Zagrebom napravio detaljan plan o daljem ši-

renju rotarijanstva, o čemu sam vam već poslao

informaciju.

Poseta ovog visokog funkcionera imala

je velikog uticaja na dalji rad i međusobne

odnose Rotari klubova Beograd i Zagreb.

Globalno se može oceniti da su problemi bili

prevaziđeni za duži period mada je izvestan,

čak pozitivan, rivalitet postojao sve do gaše-

nja Rotari pokreta u Jugoslaviji, početkom

1941. godine.

Rotarijanstvo se brzo širi. Već 12. okto-

bra 1929. formira se Rotari klub u Osijeku,

16. novembra 1919. godine u Novom Sadu,

24. maja 1930. godine u Subotici i 7. sep-

tembra 1930. godine u Sušaku. Zatim 15. i

16. novembra 1930. godine održavaju se dva

čartera u Mariboru i Varaždinu, 14. marta

1931. u Ljubljani, 20. marta 1931. u Sarajevu,

14. maja 1931. godine, u Splitu. 5. juna 1931.

godine, u Pančevu i 30. maja 1931. godine u

Skoplju. U tom trenutku Jugoslavija je imala

13 Rotari klubova, isto kao Švajcarska, a više

nego Danska, iako je Rotari pokret u ovim

zemljama bio jači i ranije osnovan. Jugoslo-

venski rotarijanci su uložili mnogo energije i

pokazali mladalački entuzijazam u prve dve

godine rada.

pRVI guVERNERI, Edo Marković i Milan Stojadinović


Godišnja konvencija RI, koja je održana

juna 1931. godine u Beču, istakla je Jugosla-

viju kao dobar primer i veliki uspeh. Razvoj

se nije odnosio samo na povećanje broja klu-

bova već i na jačanje unutrašnje organizacije,

broja članova u klubu i, što je najvažnije, prija-

teljstva i dobre klupske atmosfere.

U oktobru 1931. godine u Sarajevu je odr-

žana Prva generalna konferencija Rotari klu-

bova Jugoslavije na kojoj je doneta odluka da

se uputi zahtev Bordu direktora RI za osniva-

nje posebnog distrikta koji će pokrivati teri-

toriju Kraljevine Jugoslavije. Bord direktora

RI prihvata zahtev i 9. novembra 1931. godine

donosi odluku o osnivanju Distrikta 77 (Jugo-

slavija), a za guvernera imenuje Eda Markovi-

ća iz Rotari kluba Zagreb.

U periodu od 1932/33. do 1940/41. guver-

neri Distrikta 77 bili su:

• 1932/33. Edo Marković, RK Zagreb,

• 1933/34. Milan Stojadinović, RK Beograd,

• 1934/35. Viljem Krejči, RK Ljubljana,

• 1935/36. Viktor Ružić, RK Sušak,

• 1936/37. Vladimir Belajčić, RK Novi Sad,

• 1937/38. Stevan Pavlović, RK Beograd,

• 1938/39. Ivan Slokar, RK Ljubljana,

• 1939/40. Radovan Alaupović, RK Zagreb i

• 1940/41. Viktor Ružić, RK Sušak.

KlupsKI žIVOt

Beogradski rotarijanci imali su raznovr-

stan i bogat sadržaj klupskih sastanaka. Posle

prvih godina međusobnog upoznavanja i pri-

vikavanja na rotarijanska pravila i procedure,

članstvo se ustalilo, ojačale su stare i uspo-

stavile se nove prijateljske veze i slobodno se

može reći da se formirao specifičan beograd-

ski rotarijanski duh i prijatna, drugarska, klup-

ska atmosfera. Beograd je bio prestonica Kra-

ljevine Jugoslavije i tu su se po prirodi posla

okupljali predstavnici različitih stranih firmi,

diplomatski kor, članovi Vlade i visoki državni

činovnici iz drugih delova zemlje, predstavnici

međunarodnih humanitarnih i nevladinih or-

ganizacija i mnogi, mnogi drugi. Neki od njih

bili su rotarijanci koji su se priključili beograd-

skom klubu donoseći sa sobom ne samo po-

sebnosti sredine iz koje potiču već i rotarijan-

ske navike i običaje iz svog matičnog kluba.

Zatim, bilo je slučajeva da u okviru jed-

ne porodice bude više rotarijanaca tako da

jedan brat bude u jednom, a drugi brat u

drugom klubu. Dobar primer za to je pozna-

ta porodica Teokarević gde su tri brata bili

članovi, pa čak i osnivači, tri različita Rotari

kluba. Vlada Teokarević bio je član RK Beo-

grad, njegov brat Lazar član RK Leskovac,

a najmlađi Slavko član RK Morava (Ćuprija-

Paraćin-Jagodina). Slično je bilo sa braćom

Granberg; Ferdinand je bio prvi predsednik

RK Beograd, a Herman je imao istu ulogu u

RK Pančevo. To je na specifičan način bogati-

lo rotarijanski život i međusobne veze izme-

đu klubova u 77. distriktu.

Rotari klub Beograd bio je sredina u koju

su se ljudi sa strane, budući članovi, lako

uklapali i može se reći da je pored izraženog

nacionalnog bića klub usvojio i negovao rota-

rijanski internacionalizam u pogledu etničke,

religiozne ili rasne pripadnosti. Naravno, veli-

ka većina članova bili su Beograđani, mnogi

kroz više generacija, ljudi iz viših građanskih

slojeva, koji su negovali porodičan život, sla-

vili slavu, Božić i Uskrs, pravoslavnu Novu go-

dinu i rođendane svojih najbližih. Često su se

takvi praznici poklapali sa terminima redov-

nih sastanaka pa su organizovane “sestrinske

večeri” uz poseban program u kome su uče-

stvovali gosti, ali i sami rotarijanci, odnosno

članovi njihovih porodica.

Posle formiranja Distrikta 77, a poseb-

no posle Prve distriktne konferencije, život i

rad jugoslovenskih klubova, pa i Rotari kluba

Beograd dostigao je vrlo visok nivo, kako u

sadržajnom tako i u organizacionom smislu.

Novi guverner, Milan Stojadinović, odmah po

preuzimanju dužnosti pokreće mesečni časo-

pis “Jugoslovenski rotar”, čiji je glavni urednik

uvek bio guverner. Časopis je izlazio sve do

marta 1941. godine i u njemu su pored guver-

nerovog pisma redovne rubrike bile:

– Izabrani tekst o nekoj aktuelnoj temi

– Istorija rotarijanstva u Jugoslaviji


staRO sajMIštE i panorama Beograda 1938. godine

dOčEK pRaVOslaVNE NOVE 1934, godine u RK Beograd

ulIca KRalja MIlaNa


– Život Rotari klubova u Jugoslaviji

– Inostrani Rotari klubovi

– Pregled rotarijanske štampe itd.

U prvoj godini izlaženja, časopis je štam-

pan u Grafičkom umetničkom zavodu Plane-

ta, koji se nalazio u Uskočkoj ulici broj 8, a čiji

je vlasnik bio Sreten Obradović, potpredsed-

nik RK Beograd za 1933/34. godinu. Guverner

Stojadinović i njegov saradnik na zajedničkom

poslu, Sreta Obradović, uložili su mnogo tru-

da i uspeli da mesečni glasnik jugoslovenskih

rotarijanaca bude na visokom nivou, kako u

pogledu sadržaja članaka i priloga, tako i u

pogledu kvaliteta štampe i opreme. Posebno

se isticao izvanrednim fotografijama koje su

ilustrovale objavljene tekstove.

U kasnijem periodu do kraja 1940. godine,

Rotari pokret u Jugoslaviji ima stabilan razvoj,

a statistika beleži da je na početku 1939/40.

rotarijanske godine, Distrikt 77 imao 34 kluba

sa 834 člana. Poslednji guverner distrikta bio

je doktor pomorskog prava iz Sušaka Viktor

Ružić kome je to bio drugi guvernerski man-

dat (prvi 1935/36. god).

Osnovni kvalitet i snagu beogradskog

Rotari kluba činili su njegovi članovi. U osni-

vanju i radu kluba najveći doprinos dao je

dr Vojislav Kujundžić, lekar i načelnik u Mi-

nistarstvu narodnog zdravlja Kraljevine Ju-

goslavije, čiji interes za Rotari pokret datira,

kao što je rečeno, od 1927. godine. On je bio

čovek koji je preneo Rotari ideju iz Praga u

Beograd, započeo aktivnosti na osnivanju

kluba i imao ključnu ulogu u unutrašnjoj

organizaciji, radu i širenju Rotari pokreta

u Beogradu i Srbiji. Skroman, ali uporan i

dosledan, doktor Kujundžić nikada nije bio

predsednik kluba, niti je zauzimao neku od

odgovornih funkcija u Distriktu Jugoslavija,

ali je bio snažan oslonac svim predsednici-

ma koji su uvek mogli da računaju na njegov

entuzijazam, principijelnost i dobru volju.

Njegovi klupski drugovi su ga zvali Voja-

Oganj i ovaj nadimak mu je odlično pristajao,

iako ga nije dobio zbog rada u klubu, već iz

sasvim drugih razloga.

Među ličnostima koje su svojim radom,

autoritetom i znanjem davali ton Rotari klubu

Beograd, nesumnjivo se izdvaja i Milan Sto-

jadinović, dugogodišnji ministar i predsednik

Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u

periodu od juna 1935. do februara 1939. go-

dine. Doktor Stojadinović je postao član RK

Beograd krajem 1929. godine, a već u rota-

rijanskoj 1930/31. godini izabran je za pred-

sednika kluba. Po osnivanju distrikta, preuzi-

ma, 1933. godine, dužnost guvernera od Eda

Markovića, a u sledećoj rotarijanskoj godini

postaje član Evropskog ekonomskog saveto-

davnog odbora. Iste godine predstavlja sve

jugoslovenske klubove na Kongresu RI u De-

troitu. U svojoj autobiografskoj knjizi "Ni rat ni

pakt"8, on daje dosta podataka o radu kluba,

ali i o svojoj ličnoj ulozi u razvoju rotarijanstva

u Srbiji. Njegova međunarodna aktivnost, po-

sebno rad u Evropskom komitetu RI u Londo-

nu, učinili su da u godinama pre Drugog svet-

skog rata bude jedna od najcenjenijih ličnosti

evropskog rotarijanstva.

Kada je krajem 1935. godine dobio mandat

za sastav vlade, nekoliko članova njegovog ka-

bineta i visokih funkcionera bili su rotarijanci.

Često je isticao da se u svom radu pridržava

rotarijanskog principa, a mnogi funkcioneri

RI su ga uzimali za primer u smislu šta Rotari

duh može da ostvari kada se čovek nađe na

visokoj vladinoj funkciji. Štaviše, posle ostav-

ke Stojadinovića, neki rotarijanci su ušli i u

novu vladu Cvetković-Maček, a bivši guverner

Viktor Ružić, ban Savske banovine do 1939.

godine, u novoj vladi je jedno kraće vreme bio

ministar pravde.

Kada se pogleda lista svih članova Rotari

kluba Beograd u periodu 1928-1941, koja sa-

drži 83 imena, može se zaključiti da se oko

Rotari ideje okupio veliki broj značajnih lično-

sti iz svih oblasti političkog, privrednog, kul-

turnog, naučnog i umetničkog života predrat-

nog Beograda. Njegovi članovi su bili Franjo

Bajloni, vlasnik pivare, Vlada Teokarević, vla-

snik tekstilne industrije, Ferdinand Granberg,

suvlasnik rudnika Bor i željezare SARTID, Ivo

Andrić, književnik, Mihajlo Petrović Alas, ma-

8 M.Stojadinović,Ni rat ni pakt,OtokarKeršovani,Rijeka,1970.


tematičari književnik, dr Stevan Ćirić, pred-

sednik Narodne skupštine Jugoslavije, Brani-

slav Vojinović, upravnik Narodnog pozorišta,

Ljuba Stanojević, glumac, Dragutin Prica,

admiral i komandant mornarice, Milan Rado-

savljević, guverner Narodne banke, Dobrivoje

Stošević, ministar prosvete i mnogi, mnogi

drugi.

Iako je vek Rotari kluba Beograd bio kratak,

ukupno 12 godina, on je ostavio dubok trag u

društvenom, privrednom i kulturnom životu

Beograda i Srbije. Pored mnogih humanitar-

nih projekata, učešća u različitim društvenim

akcijama, predavanja, raznih obrazovnih aktiv-

nosti, izdavanja publikacija i razmene poseta,

klub je veoma mnogo uradio na međunarod-

nom planu. Pošto su beogradski Rotari klub

sačinjavali uspešni poslovni ljudi koji su često

putovali po svetu i po logici rotarijanskih ideja i

pravila posećivali tamošnje klubove, oni su bili

jedan od važnih i stalnih vidova međunarodne

afirmacije Beograda i Srbije.

Kako se približavao Drugi svetski rat rota-

rijanci su delovali u sve nepovoljnijim, a pone-

kad i teškim okolnostima. Klub nije imao snage

da u širu zajednicu implementira rotarijanske

ideje, uveri javnost u humanost svojih princi-

pa i potrebu njihove šire primene. U godinama

neposredno pred rat, sa prodorom fašizma, u

nekim delovima Evrope, posebno u Nemačkoj,

Austriji i Italiji, oseća se odbojnost prema Rota-

ri pokretu. Članci u štampi dovode u vezu rota-

rijanstvo sa masonskom organizacijom protiv

koje su bile sile osovine, a implicitno i Katolička

crkva. U našoj zemlji Rotari klubovi su napada-

ni kao javna ispostava ”slobodnih zidara”, ana-

cionalni i društveno destruktivni elementi.

U ovakvim uslovima rotarijanstvo u Kralje-

vini Jugoslaviji i Rotari klub Beograd dočekali

su 1939. godinu i početak svetskog sukoba.

Osećaj nemoći da se bilo šta promeni i da se

zaustavi rat koji se neumitno širio, učinio je da

klub počne da stagnira i da se polako gasi. Po-

četkom aprila 1941. godine, Drugi svetski rat

prelio se i u našu zemlju i sve zvanične aktiv-

nosti Rotari kluba Beograd potpuno su zamrle.

Zvanični sastanci više nisu držani, ali su čla-

novi kluba nastavili da se druže, međusobno

pomažu i hrabre. Vodili su brigu o članovima

porodica umrlih i u ratu stradalih rotarijanaca.

Ostali su prijatelji zauvek.

Krajem 1941. godine Bord direktora RI i for-

malno je doneo odluku o prestanku rada Rotari

klubova u Jugoslaviji, u kojoj se kaže:

Sa 31. decembrom 1941. godine na snagu

stupa Odluka o prestanku članstva u Rotari In-

ternacionalu, Rotari klubova u Belgiji, Jugoslavi-

ji, Rumuniji i Grčkoj i zahteva se od generalnog

sekretara RI da poništi čarter povelje koje je RI

izdao klubovima u navedenim zemljama.

Treba naglasiti da su svojim humanitarnim

akcijama i projektima, blagim i uvek prijatelj-

skim odnosom prema okruženju, doprinosom

progresu svoje zemlje i svojim hrabrim odno-

som prema događajima iz vremena u kome su

živeli, posebno prema fašizmu, beogradski ro-

tarijanci zaslužili da ih ne zaboravimo. Biti član

Rotari kluba Beograd, u periodu između dva

svetska rata, značilo je biti u dobrom društvu,

biti među prijateljima.

BEOgRad, tERazIjE, palata alBaNIja, lEtO 1941.


fERdINaNd gRaMBERg, čarter predsednik Rotari kluba Beograd 1929/30. godine

Ferdinand Gramberg je rođen 1878. godine

u Pančevu. U Budimpešti je diplomirao pravo i

doktorirao. Gramberg je bio sestrić jednog od

najvećeg industrijalaca u Kraljevini Jugosla-

viji i guvernera Narodne banke Srbije Đorđa

Vajferta, što je umnogome odredilo njegovu

karijeru. Prešao je 1905. godine u Beograd i

pomagao ujaku u svim poslovima. Bio je us-

pešan industrijalac i bankar. Bio je i suvlasnik

rudnika u Boru, Kostolcu i Aleksincu i železa-

re Sartid. Upravljao je i poslovanjem pivnice

Vajfert u Beogradu, a učestvovao je i formi-

ranju pivare danas poznate kao BIP. Njegovi

savremenici pisali su da se isticao humanitar-

nim poduhvatima. Osnovao je 1912. godine i

izdržavao bolnicu za lečenje ranjenika, koja

je radila u oba balkanska rata, kao i u Prvom

svetskom ratu. Na zvoniku crkve Svetog ve-

likomučenika Georgija, zadužbini Dragutina

Todića, u blizini Kostolca, nalaze se tri zvona.

Zvono „Vera“ je bio poklon Đorđa Vajferta,

zvono “Nada“ je poklonio Ferdinand Gram-

berg, a treće zvono „Ljubav“, poklon Rudnika

Kostolac.

Gramberg je umro 1950. godine u Beogra-

du, a sahranjen je na Rimokatoličkom groblju

u Pančevu.

MIlaN stOjadINOVIć, predsednik Rotari kluba Beograd 1930/31. i guverner Distrikta 77 1933/34.

Stojadinović je rođen 1888. godine u Čač-

ku gde je završio i osnovnu školu i gimnaziju.

Budući da mu je otac bio sudija i Stojadinović

je završio prava, ali dobija stipendiju da 1910.

i 1911. godine provodi u Minhenu i Berlinu gde

proučava računovodstvo i nemački budžet

na kome doktorira. Političku karijeru počinje

1924. godine kada ga Nikola Pašić imenuje za

ministra finansija sa zadatkom da stabilizuje

dinar.

Stojadinović je istupio iz vlade 1928. godi-

ne i za vreme kraljeve diktature nije bio poli-

tički aktivan već je predavao na fakultetu.

U decembru 1934, posle atentata na kralja

Aleksandra u Marselju, knez namesnik Pavle i

Namesničko veće Jugoslavije pozivaju Stoja-

dinovića da dođe na čelo Vlade 24. juna 1935.

godine.

U to vreme 1934/35. godine Stojadinović

je postao član Borda direktora Rotari Interna-

cionala i do danas ostao jedini sa ovih prosto-

ra na tako visokoj funkciji u Rotariju.

Krunski savet 18. marta 1941. godine od-

lučuje da progna Stojadinovića na grčku teri-

toriju, a zatim preda Britancima. On je 1948.

godine došao u Argentinu, a 26. oktobra 1961.

godine umire u svojoj kući u Buenos Ajresu.

ZnamenitiRotaRijanci


IVO aNdRIć,član Rotari kluba Beograd2. januar - 12. april 1939.

Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. u Trav-

niku gde je njegova majka bila u poseti rod-

bini, dok je porodica njegovog oca generaci-

jama živela u Sarajevu. Sa dve godine ostaje

bez oca, a majka ga vodi u Višegrad gde odra-

sta pored Drine.

U Sarajevu završava Veliku gimnaziju, gde se

uključuje u rad “Mlade Bosne”. Andrić kasnije

odlazi na studije u Beču, a zatim u Krakov, ali čim

saznaje da je u Sarajevu ubijen prestolonasled-

nik Franc Ferdinand vraća se u Hrvatsku gde

ga austrougarske vlasti hapse. Godine 1918. iz

štampe izlazi Andrićeva prva knjiga "Ex Ponto".

Diplomatska karijera Andrića započinje 1920.

godine nameštenjem u poslanstvu u Vatikanu.

Između Prvog i Drugog svetskog rata

obavljao je funkciju izvanrednog poslanika

jugoslovenske vlade u Berlinu. Po izbijanju

Drugog svetskog rata daje ostavku na mesto

ambasadora i vraća se u Beograd.

Prvi put posle Drugog svetkog rata dolazi

u Višegrad 1953. godine. List “Borba” 19. ok-

tobra 1961. godine objavljuje da je Ivo Andrić

najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu za

književnost. Sedam dana kasnije Ivi Andriću

je dodeljena Nobelova nagrada za književnost

za roman "Na Drini ćuprija" koju je napisao

1945. godine. Andrić umire 13. marta 1975.

MIHaIlO pEtROVIć alas, član Rotari kluba Beograd

Mihailo Petrović je rođen 6. maja 1868.

godine u Beogradu, na Savskoj padini, neda-

leko od Konaka kneginje Ljubice. Otac mu je

bio Nikodim Petrović, profesor Bogoslovije, a

majka Milica Lazarević.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u

periodu 1878. do 1885. godine, u čuvenoj ge-

neraciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom

Cvijićem, Pavlom Popovićem. Nakon gimnazi-

je upisao je prirodno-matematički odsek Filo-

zofskog fakulteta u Beogradu, a na Sorboni je

diplomirao matematičke nauke 1891. godine,

a fizičke nauke 1893. godine i doktorirao 21.

juna 1894. godine sa temom iz oblasti dife-

rencijalnih jednačina.

Kralj Aleksandar I Obrenović ga je svojim

ukazom od 22. oktobra 1894. postavio za pro-

fesora matematike na Velikoj školi. Jedan od

najvećih stručnjaka na svetu za diferencijalne

jednačine predavao je beogradskim studentima

sve do 1938. godine i odlaska u penziju. Redov-

ni član Srpske kraljevske akademije postao je

1899. godine sa samo 31 godinom.

Konstruisao je hidrointegrator i sa njime

osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u

Parizu 1900. godine.

Predavao je na Filozofskom fakultetu gde

je 1908/09. bio dekan.


Predsednici i sekretari RK beogRad 1928 - 1941.

godina predsednik sekretar

1929/30. dr Ferdinand Granberg Josif Hrnčir1930/31. dr Milan Stojadinović Stevan Koen / Josif Hrnčir1

1931/32. adm. Dragutin Prica Stevan Koen1932/33. Stevan K. Pavlović Stevan Koen1933/34. Adolf Minh Stevan Koen1934/35. Akad. dr Vlada Petković Stevan Koen1935/36. dr Stanoje Pelivanović Stevan Koen / dr Ilija Pržić1936/37. Lujo Harazim Gojko Đermanović / dr Ilija Pržić1937/38. dr Andra Nikolić Dragomir Pavlović / dr Ilija Pržić1938/39. dr Sima Ilić Dragomir Pavlović / Gojko Đermanović1939/40. Stevan Vagner Đorđe Mijić / ing. Karlo Pol1940/41. dr Branislav Vojnović Đorđe Mijić / Vojin Jokić

1 Prvi i drugi sekretar kluba


Članovi RK beogRad 1928 - 1941.

1. Avramović Ranislav, inženjer, pomoćnik ministra saobraćaja

2. Alkalaj Aron, glavni sekretar Državne hipotekarne banke

3. Andrić dr Ivo, književnik i diplomata4. Bajloni Franjo, suvlasnik pivare “J.

Bajloni i sinovi”5. Balen dr Josip, profesor Poljoprivrednog

fakulteta6. Balubdžić Mirko, direktor gimnazije

“Kralj Aleksandar I”7. Belin dr Ivo, vice guverner Narodne

banke8. Biba Đorđe, suvlasnik preduzeća za

promet papira “Jefta Pavlović i komp.”9. Blagojević Nikola, vlasnik preduzeća za

promet staklarije10. Bogdanović Dobrosav, potpredsednik

Beogradske opštine11. Bugarčić dr Lazar, direktor preduzeća

“Klanična kompanija i skladišta”12. Vagner Stevan, advokat13. Veljković Vojin, direktor, “Prvi parni

akcionarski mlin a.d.”14. Viktorović Jovan, vlasnik preduzeća za

promet farmaceutskih hemikalija15. Vojinović dr Branislav, upravnik

Narodnog pozorišta u Beogradu16. Vukadinović Živojin, novinar dnevnog

lista “Politika”17. Glavinić dr Milan, viši savetnik u

Ministarstvu prosvete18. Granberg dr Ferdinand, industrijalac,

direktor SARTID-a, rudnika Bor i rudnika uglja Kostolac

19. Grbić dr Miodrag, kustos Muzeja kneza Pavla

20. Dinić Aca, suvlasnik preduzeća za uvoz i izvoz “Braća Arneti i Aca Dinić”

21. Đermanović Gojko, prokurist Jugoslovenske union banke

22. Ilić dr Sima, docent Medicinskog fakulteta, šef poliklinike Opšte državne bolnice

23. Jovanović Dragomir, profesor Tehničkog fakulteta

24. Jokić Radomir, direktor fabrike obuće “BOSTON” a.d.

25. Jokić Vojin, suvlasnik industrije obuće26. Kiš Đura, vlasnik drogerije “Vardar”27. Koen Stevan, vlasnik preduzeća za

promet kože “S. Koen i komp.”28. Kontić Kosta, načelnik u Ministarstvu

za veterinu29. Kosanović dr Bogdan, lekar-hirurg, šef

odeljenja Opšte državne bolnice30. Kujundžić dr Vojislav, lekar, načelnik

u Ministarstvu narodnog zdravlja u penziji

31. Letica Dušan, ministar finansija32. Marković Edo, direktor Privilegovanog

izvoznog zavoda a.d. - “Prizad”33. Maiksner dr Vjekoslav, viši činovnik

Narodne banke Jugoslavije34. Milutinović Borislav, načelnik u

Ministarstvu poljoprivrede35. Mijić Đorđe, sekretar Francusko-srpske

banke36. Minh Adolf, vlasnik rudnika kamenog

uglja “Rtanj”37. Mihajlović Čeda, predsednik “Vreme”

a.d.38. Naumović Milivoje, savetnik u

Ministarstvu inostranih dela


39. Nestorović Bogdan, arhitekta, docent Arhitektonskog fakulteta

40. Nikolić dr Andra, lekar – neuropsihijatar, šef odeljenja Opšte državne bolnice

41. Nikolić Milan, inženjersko-tehnički pukovnik u penziji, zaposlen u preduzeću “Kopaonik” a.d.

42. Obradović Sreten, vlasnik grafičkog umetničkog zavoda “Planeta”

43. Pavlović Božidar, direktor Beogradske opštine

44. Pavlović Dragimir, potpredsednik Francusko–srpske banke

45. Pavlović Stevan, pomoćnik ministra inostranih dela

46. Panić Ilija, vlasnik ciglane47. Pejčić dr Teodor, član Državnog saveta48. Pelivanović Stanoje, ambasador u

Ministarstvu inostranih dela49. Petković dr Vlada, arheolog, profesor

Filozofskog fakulteta i član Srpske akademije nauka

50. Petković Vojislav, vlasnik izvozne firme “V. Petković i komp.”

51. Petrović dr Mihajlo - Mika Alas, matematičar, profesor Filozofskog fakulteta

52. Pol Karlo, inženjer u hemijskoj industriji “Zorka”

53. Popović Velimir, direktor Beogradske finansijske direkcije

54. Pržić dr Ilija, profesor Pravnog fakulteta55. Prica Dragutin, admiral Jugoslovenske

vojske u penziji56. Protić dr Dragan, savetnik u

Ministarstvu inostranih dela57. Protić dr Milan, direktor u Narodnoj banci58. Radosavljević dr Milan, guverner

Narodne banke59. Radulović Jovan, načelnik carina u

Ministarstvu finansija60. Sekulić Milan, arhitekta61. Simović dr Miloš, lekar, primarijus

Opšte državne bolnice

62. Siriščević Slavko, direktor “Radio” a.d.63. Sokić Manojlo, direktor dnevnog lista

“Pravda”64. Sondermajer Tadija, generalni direktor

preduzeća za avio-saobraćaj “Aeroput”65. Sretenović Miloš, pomoćnik ministra

poljoprivrede66. Stanarević Nikola, načelnik u

Ministarstvu finansija67. Stanojević Ljuba, dramski umetnik,

prvak Narodnog pozorišta u Beogradu68. Stefanović Milan, predsednik Saveza

zadruga Srba privrednika69. Stojadinović dr Milan, predsednik

Ministarskog saveta i ministar inostranih poslova

70. Stojanović Milan, vlasnik preduzeća za proizvodnju kožnih tašni

71. Stošović Dobrivoje, ministar prosvete72. Teokarević Vlada, suvlasnik fabrika

štofova “Vlada Teokarević i komp.”73. Tomičić dr Juraj, pomoćnik direktora

“Jugoslovenski Ganz” a.d.74. Tomičić Milan, direktor Zavoda za

spoljnu trgovinu pri Ministarstvu trgovine

75. Tomljenović Dragan, direktor preduzeća “Juganil” k.d.

76. Ćirić dr Stevan, predsednik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije

77. Frankl Eduard, upravnik hotela “Srpski kralj”

78. Harazim Lujo, direktor preduzeća “Kopaonik” a.d.

79. Hen Otmar, direktor preduzeća “SARTID” a.d.

80. Hrnčir Josif, arhitekta, direktor preduzeća “Mat Lech”

81. Culić dr Rinaldo, advokat82. Šneler Mato, pomoćnik ministra

saobraćaja83. Šuman dr Janko, direktor sektora zaštite

industrijske svojine u Ministarstvu trgovine i industrije



Ugledni inženjer elektrotehnike iz Beo-

grada, Petro Pop-Stefanija, vraća se,

juna 1989. godine, iz SAD sa jednom

novom idejom. Naime, u gradu Amherstu, dr-

žava Masačusets, posetio je sina koji tamo živi

i koji je već duže vreme bio član Rotari kluba

Amherst. U jednom razgovoru o Rotariju, izno-

seći osnovne ideje i ciljeve rotarijanstva, sin je

predložio ocu da se u Beogradu pristupi osni-

vanju, odnosno reosnivanju kluba koji je posto-

jao do početka Drugog svetskog rata. Obećao

je i svesrdnu ličnu pomoć, kao i pomoć njego-

vog kluba u procesu reosnivanja.

Slično predratnom rotarijancu, dr Vojisla-

vu Kujundžiću, gospodin Petro Pop-Stefani-

ja, 21.06.1989. godine, piše pismo Evropskoj

centrali Rotari Internacionala u Cirihu isti-

čući da je situacija u zemlji takva da posto-

je realne osnove da se i u Beogradu pristupi

ponovnom osnivanju Rotari kluba. U pismu

je pomenuo da bi u realizaciji ove ideje imao

podršku Rotari kluba Amhrest iz SAD. U od-

govoru na ovo pismo, 11. jula 1989, gospodin

Per Brener, direktor Kancelarije za Evropu i

Afriku RI, sa simpatijama prihvata inicijativu

Pop-Stefanije, a pritom ga obaveštava da su

slični predlozi došli i iz drugih republika SFR

Jugoslavije. Kao i drugima, gospodin Brener

je Pop-Stefaniji obećao da će mu poslati od-

govarajuće materijale, koje bi trebalo proučiti

pre nego što se pristupi bilo kakvim daljim ak-

tivnostima na ovom poslu. Pored toga, Brener

je istakao da Kancelarija u Cirihu zahteva od

Borda direktora RI da imenuje sponzorske Ro-

tari distrikte ili klubove kao i specijalne zastu-

pnike, koji bi bili locirani u zemljama centralne

Evrope, a koji bi vodili proces osnivanja novih

klubova u zemljama istočne Evrope. Na kraju

pisma obećao je da će se posle perioda go-

dišnjih odmora, gospodinu Pop-Stefaniji javiti

RotaRi Klub beogRadReosnivanje

(1989 – 1995)

Beograd, 1992.

pOčINjE pRIča


merodavno lice, a u međuvremenu, on s njim

može slobodno da kontaktira po svakoj novoj

stvari vezanoj za osnivanje Rotari kluba. U

prilogu pisma dostavio je posebno štampano

uputstvo Borda direktora RI koje se odnosilo

na kriterijume za osnivanje Rotari klubova u

nerotarijanskim zemljama.

Iz priloženog uputstva1 moglo se videti da:

Bord direktora RI podržava brojne inicija-

tive rotarijanaca, Rotari klubova i Rotari fon-

dacije koje su usmerene ka osnivanju klubova

u nerotarijanskim zemljama. Cilj ovog uput-

stva je da se vladama i narodima tih zemalja

prezentuje globalni doprinos Rotarija na pla-

nu druženja, služenja zajednici, obrazovanja,

promovisanja međunarodnog razumevanja i

opšteg mira u svetu. Međutim, s obzirom na

kompleksnost i osetljivost situacije, Bord di-

rektora ne dozvoljava osnivanje klubova u ze-

mljama istočne Evrope bez eksplicitnog odo-

brenja vlasti, za svaki slučaj ponaosob. Pre

traženja takvog odobrenja, treba ustanoviti

da u dotičnoj zemlji postoji dovoljan broj po-

1 UputstvoExtension of Rotaryiz1987/88.godine

slovnih ljudi i drugih afirmisanih profesionala-

ca, koji mogu biti inspirisani ciljevima Rotarija

i prihvaćeni od postojećeg članstva Rotarija.

Bord direktora takođe mora dobiti čvrsta uve-

ravanja da će Rotari klubovi u tim zemljama

imati slobodu:

• da se sastaju u skladu sa pravilima

Rotari Intrnacionala, bez bilo kakvih

ograničenja,

• da održavaju i podržavaju kontakte sa

Rotari klubovima i rotarijancima u svim

drugim zemljama,

• da prihvate finansijske obaveze prema

Rotari Internacionalu i da daju doprinose

za Rotari fondaciju,

• da planiraju i realizuju projekte služenja

u svim pravcima služenja Rotarija,

uključujući učešće u programima Rotari

fondacije.

Početkom septembra 1989. Petro je ideju

o osnivanju kluba izneo svom prijatelju Jova-

nu Zdravkoviću, a njima su se ubrzo priključili

Branko Danilović i Dimitrije Džambazović. Svi

oni su, po prirodi svoga posla, često boravili u

inostranstvu i imali priliku da se upoznaju sa

ulogom i značajem Rotari klubova. Procenili

pEtRO pOp-stEfaNIja sa zastavicom RK Amherst, Masačusets...

... i u trenucima odmora


su da je za dalji rad na osnivanju kluba po-

trebno uključiti nekoga ko poznaje propise i

procedure koje se odnose na osnivanje udru-

ženja građana, pa je Branko predložio da raz-

govaraju sa advokatom Draganom Brajerom.

Sastanak je održan u poslednjoj nedelji sep-

tembra, u Brajerovoj kancelariji, u Kursulinoj

ulici broj 14. Od tada, advokatska kancelarija

Brajer, u dugom periodu, postaje mesto okup-

ljanja beogradskih rotarijanaca i u njoj će biti

donet niz odluka vezanih za reosnivanje i rad

Rotari kluba Beograd. Brajer je prihvatio da

se priključi grupi, ali je pokazao određenu

opreznost i, prema rečima Jovana Zdravkovi-

ća, odmah na početku sastanka postavio je

pitanje: da li smo mi zaista prvi koji pokreću

ovu inicijativu? Sa pravnog stanovišta to je

veoma važno, jer onaj koji je prvi pokrenuo

akciju ima pravo da je dovede do kraja.

Kroz prijateljsku raspravu dogovoreno je

da se rad na osnivanju kluba nastavi i da se

dalje postupa u skladu sa dobijenim uput-

stvom. U cilju da se rad na ispunjavanju uslo-

va koje je propisao Rotari Internacional ubr-

za, Petro Pop-Stefanija i ostali članovi tima

odlučuju da formiraju Inicijativni odbor za

osnivanje Rotari kluba Beograd. Na sastanku,

održanom 25. novembra 1989. godine, ovaj

odbor je konstituisan, a činili su ga:

• petro pop-stefanija,

iz Beograda, ul. II bulevar br. 125

• dimitrije džambazović,

iz Beograda, ul. Kablarska br. 26

• jovan zdravković,

iz Beograda, ul. Trnska br. 15,

• Branko danilović,

iz Beograda, ul. Save Kovačevića br. 62

• sava anđelković,

iz Beograda, ul. Nušićeva br. 10 i

• dragan Brajer,

iz Beograda, ul. Kursulina br. 14.

Za predsednika odbora izabran je gospo-

din Dragan Brajer, ugledni advokata iz Beo-

grada. Dogovor članova odbora je bio da se

odmah pristupi aktivnostima na registraciji

kluba, kao i da se klub ojača novim članovima.

Ubrzo potom, 28. novembra, predsednik

odbora Brajer obavestio je Kancelariju u Ci-

rihu o osnivanju Inicijativnog odbora i najavio

preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u ci-

lju registracije kluba kod domaćih vlasti i no-

minacije kod Rotari Internacionala.

dRagaN BRajER, predsednik Inicijativnog odbora, 1989. godine


pROBlEMI sE MNOžE

Posle konstituisanja Inicijativnog odbora

počinje intenzivan rad svih članova Inicijativ-

nog odbora2 na ispunjavanju normi i uslova

koje Rotari Internacional zahteva od novih

klubova. Posao nije bio nimalo lak i problemi

su počeli da se množe. Već krajem decembra

1989. godine, iz pisma gospodina Brenera

upućenog Brajeru, vidi se da reosnivanje be-

ogradskog kluba neće ići predviđenom brzi-

nom. Sticajem okolnosti, Kancelarija u Cirihu

nije dobila zapisnik sa osnivačkog sastanka

zajedno sa odlukom o osnivanju kluba, koji

je trebalo da bude priložen uz Brajerov do-

pis. Kada je prevod zapisnika konačno stigao

u Cirih, Kancelarija RI stavila je primedbu da

se još nisu stekli uslovi da se formirani odbor

nazove Inicijativni odbor za osnivanje Rotari

kluba Beograd.

Naime, predsednik RI, Hju Arčer, od sa-vezne vlade SFRJ, nije dobio saglasnost da se u bilo kojoj republici mogu osnivati Rotari klubovi koji bi imali slobodu da se sastaju i biraju svoje članove bez ograničenja. Stoga se u nazivu Inicijativnog odbora ne sme po-minjati "Rotari klub Beograd", pa čak ni kao "Provisional Rotary Club".

Istim pismom se stavlja do znanja da je

Bord direktora RI imenovao past - guverne-

ra Distrikta 1910, Gintera Pernera, člana RK

Grac, za zvaničnog posmatrača Rotari Inter-

nacionala, sa zadatkom da, sa aspekta razvo-

ja rotarijanstva, prati situaciju u Jugoslaviji.

Na kraju pisma ponovo se insistira na dostav-

ljanju saglasnosti Vlade da se u svim repu-

blikama mogu osnivati Rotari klubovi. Time

započinje jedan dugi period definisanja šta

je starije „kokoška ili jaje”. Naime, predsednik

Inicijativnog odbora, Dragan Brajer, tvrdio je

da ne može početi sa traženjem saglasnosti

Savezne vlade, dok nisu učinjeni prethodni

koraci, i to:

2 UbrzoposleosnivačkogsastankaSavaAnđelkovićsepovukaoizbogzauzetostivišenijeučestvovaouraduinicijativnogodbora.

• sastanak osnivačke skupštine kluba,

• usvajanje statuta kluba i

• registracija kluba kod republičkih or-

gana Srbije.

Tek ako bi se dobio negativan stav, mo-

gao bi da se traži stav više instance (saveznih

organa), pa na kraju i suda, ako to bude po-

trebno. Po tumačenju Brajera, nije postojala

nikakva bojazan da će doći do neprihvatanja

osnivanja kluba i on je bio siguran da će nad-

ležni republički organ registrovati klub. Ne

shvatajući jasno stavove Rotari Internaciona-

la, Inicijativni odbor je prekinuo svoje aktivno-

sti i tražio da se cela situacija što pre razjasni.

U daljoj korespondenciji sa predsednikom

Brajerom, u pismu od februara 1990. godine,

gospodin Brener jasno podvlači da:

Bord direktora Rotari Internacionala nije

„otvorio dosije“ Jugoslavije, odnosno nije

odobrio osnivanje Rotari klubova na teritoriji

SFR Jugoslavije, i da to neće učiniti sve dok

se od saveznih merodavnih instanci ne dobije

potvrdni stav da su Rotari klubovi dobrodošli

u svakoj od šest republika i dve autonomne

pokrajine.

Međutim, Brener misli da se u Jugoslaviji

slobodno mogu preduzimati koraci na dobi-

janju odgovarajućih saglasnosti. On smatra

da se može formirati udruženje građana sa

ciljem stvaranja uslova da isti, kada se steknu

uslovi, bude imenovan kao novi Rotari klub.

Pri tome, treba strogo voditi računa da se ne

učine neki propusti, odnosno ne preduzme

nešto što bi bilo suprotno pravilima Rotari

Internacionala. Zatim, on upućuje Brajera na

tešnju saradnju sa Ginterom Pernerom i po-

novo podvlači da za Jugoslaviju još nije defini-

san RI distrikt, imenovan specijalni zastupnik

i određen sponzor klub.

Past-guverner Perner je sve vreme akti-

van. Sredinom marta 1990. godine upućuje

pismo predstavniku Rotari Internacionala

Ajhenbergeru u kome ga obaveštava da on i

njegov klub, RK Grac, rade na osnivanju Rotari

kluba u Ljubljani i da veruje ...da će se njihova Charter proslava desiti već ove jeseni. Isto-

vremeno obaveštava o inicijativi u Beogradu

i moli gospodina Ajhenbergera da kontaktira


sa Draganom Brajerom u Beogradu i pruži mu

odgovarajuću pomoć.

Tokom proleća Brajer, Perner i Ajhenber-

ger se intenzivno dopisuju, a 5. jula 1990.

Dragan Brajer dolazi u posetu Rotari klubu

Grac. Tokom susreta sa Pernerom saznaje

da su već dva kluba u Jugoslaviji primljena

u RI, i to RK Zagreb i RK Ljubljana. Posle ove

posete Perner prosleđuje Beogradu kopiju

dokumentacije vezane za osnivanje kluba u

Ljubljani, iz koje se vidi da oni nisu obezbedi-

li saglasnost Savezne vlade, već su iz Repu-

bličkog sekretarijata za unutrašnje poslove

Slovenije samo dobili i prosledili Rotari Inter-

nacionalu akt koji pobrojava pravne izvore

kojima se u republici Sloveniji reguliše osni-

vanje udruženja građana.

Brajer je ponovo inicirao potrebu imeno-

vanja sponzor - kluba i to svojim pismom od

9. jula 1990. godine. Pored toga, u pismu koje

je uputio Breneru, on podseća na nekonse-

kventnost stava u slučaju osnivanja kluba u

Beogradu sa faktičkim stanjem, i na činjeni-

cu da je praktično slučajno, u razgovoru sa

Pernerom, shvatio da su u Ljubljani i Zagre-

bu već osnovani Rotari klubovi. Od gospodi-

na Brenera je zatraženo razjašnjenje ove si-

tuacije i podrška u daljim aktivnostima. Bez

ikakvih razjašnjavanja i odgovora na postav-

ljena pitanja, već 10. jula 1990. godine, Brener

obaveštava g. Brajera o tome da u Beogradu

postoji i druga inicijativa za formiranje Rotari

kluba koju vodi dr Momir Nikić, a da i jedan

švajcarski klub ima neke kontakte sa jednom

grupom u Beogradu koja ima iste namere. Po

propisima RI, ove inicijative bi morale da se

ujedine. Šaljući kopije pisama upućenih dr

Nikiću, on obaveštava Brajera da je austrijski

Distrikt 191 zadužen za Jugoslaviju i da je u

1990/1991. rotarijanskoj godini za nas mero-

davan guverner navedenog distrikta, Hubert

Papoušek. Ginter Perner i dalje ostaje spe-

cijalni zastupnik RI za širenje rotarijanstva u

Jugoslaviji.

Ubrzo, već 19. jula 1990, Per Brener upu-

ćuje Brajeru novo pismo kojim on odgovara

na ranije postavljena pitanja i daje razjašnje-

nja. Objašnjava da je lično, svojom inicijati-

vom, ubrzao prijem Provisional Rotari kluba

Ljubljana3 u članstvo Rotari Internacionala.

Prilikom čarter proslave Rotari kluba Mo-

skva, juna 1990. godine, Brener se sreo sa

predsednikom RI, Hjuom Arčerom, koji je, na

njegov predlog, prihvatio prijavu kluba4 i 29.

juna 1990. dodelio klubu povelju (Charter)

RI. Time je RK Ljubljana primljen u Rotari

Internacional. Međutim, to nije učinjeno sa

Rotari klubom Zagreb, a Brener objašnjava

da će formiranje klubova u Hrvatskoj i Srbiji

ići paralelno i da do tada još nisu imenovani

ni provizorni klubovi. U daljem tekstu Brener

navodi da je došlo do promene stava Rotari

Internacionala kada je u pitanju osnivanje klu-

bova u pojedinim republikama saveznih drža-

va i daje sled aktivnosti koje budući klubovi

treba da preduzmu. Prihvata se formiranje

Rotari klubova na bazi republičkih saglasno-

sti uz istovremeno dodeljivanje statusa Pro-

visional Rotari klub. Kada se steknu svi ostali

uslovi i Provisional klub bude živeo i radio po

pravilima RI, podnosi se prijava za članstvo

Kancelariji Rotari Intrnacionala u Cirihu. Pri-

javu mora da potpiše i guverner Distrikta 191,

a specijalni zastupnik, Ginter Perner, mora da

priloži svoju saglasnost u pisanoj formi. Per

Brener, udaljem tekstu, upoznaje Brajera sa

cirkularnim pismom generalnog sekretara RI

odgovarajućim guvernerima distrikata zadu-

ženih za bivše socijalističke zemlje. Iz istog se

vidi da je politka Rotari Internacionala da se u

tim zemljama ne pristupa kampanjski formi-

ranju velikog broja klubova, već da se stvara-

ju jaki i stabilni klubovi, koji će u kasnijoj fazi

moći da budu generatori daljeg procesa šire-

nja rotarijanstva u svojim zemljama.

Sa druge strane, Inicijativni odbor je ra-

dio na stvaranju pozitivnog imidža o Rotariju

kod srpske javnosti. Tako u nepunih mesec

3 StatusProvisional Rotari klubajefazakojamože,alinemorapredhoditiprijemuklubauRotariInternacional.

4 Prijavu–Aplication for Membership in Rotari Internacional,ProvisionalRotariklubLjubljanajeneštoranijeuputioRI-u,posredstvomguverneradistrikta1910,PaulaMalata-Pokornog.


dana, poznati novinar Toma Džadžić objavlju-

je u NIN-u dva napisa o rotarijanstvu i pozi-

tivnim implikacijama njegovog reosnivanja u

Srbiji. U drugom članku, objavljenom 29. jula

1991. godine, detaljno su opisani napori Inici-

jativnog odbora da se prevaziđu neke speci-

fičnosti jugoslovenske društvene i političke

situacije i da se proces osnivanja kluba što

pre završi. Može se reći da je domaća štam-

pa sve vreme podržavala napora Inicijativnog

Odbora i uglavnom vrlo pozitivno pisala o ro-

tarijanstvu. Time je doprinosila stvaranju po-

zitivnog imidža o klubu i Rotariju uopšte. Ali

bez obzira na to što je izgledalo da se sve brže

stiču uslovi za nominaciju, polovinom 1990.

godine osnivači su još uvek bili daleko od za-

vršetka posla. Krajem septembra 1990. godi-

ne u proces reosnivanja beogradskog Kluba

uključuje se Paul Malat-Pokorni, dotadašnji

guverner Distrikta 191 koji je u novoj rotarijan-

skoj 1990/1991. godini dobio zadatak da se,

kao zastupnik predsenika RI, brine o širenju

rotarijanstva u Jugoslaviji, Mađarskoj i Čeho-

slovačkoj. Pošto je u međuvremenu RK Grac-

Šlosberg odbio predlog Gintera Pernera da se

prihvati sponzorstva za beogradski klub, novi

zastupnik, Paul Mailat-Pokorni, predlaže da

ovu ulogu preuzme neki od bečkih klubova.

Ali se ovo pitanje ipak odlaže za kasnije.

Članovi Inicijativnog odbora aktivni su i na

drugim planovima. Polovinom 1990. godine

Inicijativnom odboru pristupa ugledni beo-

gradski privrednik, inž. Goran Alikalfić, zame-

nik direktora u beogradskom predstavništvu

japanske kompanije Mitsubishy. Goran, u

novembru 1990. godine, službeno boravi u

Japanu i u japanskoj centrali Rotari Interna-

cionala5 govori o beogradskoj inicijativi i do-

bija punu podršku za osnivanje kluba. Pored

toga on se uključuje u aktivnosti Inicijativnog

odbora i kontaktira sa saveznim i republičkim

organima po pitanju očekivanog pozitivnog

stava o ponovnom osnivanju Rotarija u svim

delovima Jugoslavije.

Formalni stav republičkih organa, koji je

kao takav bio merodavan u slučaju osnivanja

kluba u Ljubljani, Alikalfić, u ime kluba, dobi-

ja od Republičkog sekretarijata za unutraš-

nje poslove, januara 1991. godine. Sada, kada

je odbor imao u pisanoj formi pozitivan stav

merodavne instance u Republici, jedina pre-

5 Japan Branch Office of Rotary International

INIcIjatIVNI OdBOR, RK Beograd sa PDG Hubertom Paponšekom, 20. jun 1991.


ostala prepreka registraciji kluba je neposto-

janje sponzor-kluba. Sticajem okolnosti, baš

tada se prvi put Odboru javlja i naš ugledni

zemljak iz Švedske, Miomir (Zdravković)

Serbinson. Serbinson, čiji je deda pre Dru-

gog svetskog rata bio član Rotari kluba Niš,

nudi pomoć Inicijativnom odboru u procesu

reosnivanja Rotari kluba Beograd. Samoini-

cijativno se dopisivao sa Perom Brenerom

još početkom 1990. godine, podržavajući

ideju da se reosnuje klub u Beogradu. Intere-

santno je pismo koje je dobio od Brenera po-

četkom februara 1991. godine. U tom pismu

Brener kategorički tvrdi da se sa osnivanjem

Rotari klubova u Jugoslaviji ne može početi

sve dok se politička situacija ne stabilizuje.

Ipak, podržao je nastojanja Serbinsona i za-

molio ga da Kancelariji u Cirihu šalje infor-

macije o ličnostima sa kojima je kontaktirao,

a koje bi mogle biti članovi Rotari klubova,

kada se oni organizuju u Jugoslaviji. U od-

govoru na ovo pismo, kao predsednik Rotari

kluba Karlstad City gospodin Serbinson je

ponudio da sponzor bude njegov klub, ili neki

drugi švedski klub, podvlačeći da će samo

formalno biti potrebno imenovanje drugog

sponzor-kluba iz Distrikta 191. Zatim, Ser-

binson navodi novinara i kasnije ambasado-

ra Aleksandra Prlju i mladog beogradskog

hirurga Nenada Stankovića, kao potencijane

kandidate za članstvo u klubu. Nenad Stan-

ković je polovinom 1990. godine postao član

Inicijativnog odbora za osnivanje kluba.

Avgusta 1990. godine, u posetu Inicijativ-

nom odboru dolazi Slobodan Mirković, violini-

sta iz Beograda, koji živi u Cirihu i član je RK

Zurich-Nord. On preuzima obavezu da obavesti

svog predsednika Hainca Bahmana o aktivno-

stima i nastojanjima beogradskih aktivista da

reosnuju klub, verujući da će on moći da animi-

ra i pokrene RI administraciju u Cirihu. Mirkovi-

ćevo angažovanje nije dalo konkretan rezultat,

iako je on od Brajera dobio kopiju kompletne

dokumentacije koju je Inicijativni odbor uputio

Kancelariji RI u Cirihu.

U novom pismu upućenom, decembra

1990. godine Peru Breneru, Dragan Brajer

ponovo pobrojava sve što je do tada urađe-

no moleći ga da preduzme potrebne korake i

obezbedi da neki austrijski klub prihvati spon-

zorstvo. Pored toga, Brajer upućuje pismo i

zastupniku, Paulu Mailatu-Pokornom, oba-

veštavajući ga o svim preduzetim koracima i

o pozitivnim političkim promenama u Srbiji.

Obojica su obavešteni o radu novog parla-

menta i posebno o pozitivnoj klimi za rotari-

janstvo u Srbiji. Brajer je naveo da je određeni

broj poslanika pokazao interes za rad Rotari

kluba, a da jedan od njih, Srbislav Milovanov,

postao član Inicijativnog odbora.

Februara 1991. godine, u svom novom pi-

smu, Per Brener pohvaljuje lične napore pred-

sednika Brajera ističući da će oni ...sigurno dovesti do konačnog proširenja Rotarija i na republiku Srbiju. Podseća da je jedini

formalni problem odsustvo sponzor-kluba iz

distrikta, ali napominje da već postoji određe-

ni broj klubova spremnih da pomognu, mada

se nijedan još nije izjasnio da prihvata ulogu

sponzor-kluba.

Nastaje period intenzivnih kontakata Bra-

jera i Inicijativnog odbora sa Miomirom Ser-

binsonom i njegovih direktnih pokušaja da

ubrza poteze Ciriha. Obrazlažući Serbinsonu

tok stvari oko reosnivanja kluba u Beogradu,

Per Brener je u svom pismu od 8. februara

1991, grupu entuzijasta u Beogradu, možda

slučajno, možda i ne, nazvao Provisional Ro-

tary Club of Belgrade. Iz direktnih kontaka-

ta Serbinsona sa Cirihom Brajer saznaje da

bi Kancelarija u Cirihu eventualno mogla da

prihvati sponzorstvo jednog Rotari kluba iz

Istanbula. Tim povodom Serbinson dolazi u

Beograd i vodi intenzivne razgovore sa Inici-

jativnim odborom, ali nažalost ni ova akcija

nije dala rezultate. Pored toga, u kontaktu sa

gospodinom Mirkovićem iz Ciriha, Brajer sa-

znaje da je propao pokušaj uvođenja Rotari

kluba Zurich-Nord u sponzorstvo. Predsednik

kluba nije želeo da se meša u poslove drugog

distrikta, a zbog političke situacije smatrao je

da je bolje da se on i njegov klub ovog puta uz-

drže od bilo kakvih aktivnosti. Ipak, izrazio je

spremnost da u budućnosti, posle osnivanja

kluba u Beogradu, započnu i razviju saradnju

sa njim.


IpaK dOlazIMO dO REšENja

Kada govorimo o problema iznalaženja

sponzor-kluba, interesantno je i prvo pismo

koje je guverner Distrikta 191, dr Hubert Pa-

poušeka (Hubert Papousek), 11. marta 1991.

godine uputio Brajeru. Na početku pisma, on

obrazlaže suštinu uloge sponzor-kluba, koji

bar godinu dana mora permanentno da brine

o novom klubu i da ga posećuje bar jednom

mesečno. Zbog toga ne veruje da bi sa klu-

bom iz Istanbula bilo uspeha, ali ipak očekuje

potpunije informacije od njih. Pored toga, bri-

ne ga situacija u Jugoslaviji i sve dalje aktiv-

nosti su stoga usporene.

Dragan Brajer je i dalje vrlo angažovan i ak-

tivan. Krajem aprila obaveštava centralu u Ci-

rihu kao i Distrikt 1910, odnosno Pera Brenera

i dr Papoušeka, da se već od februara u hotelu

"Hajat", svakog četvrtka uveče, u 20 časova,

održavaju redovni sastanci članova Inicijativ-

nog odbora, u skladu sa pravilima i ceremo-

nijom koja je obavezna za redovne sastanke

Rotari kluba. Brajer smatra da je u sadašnjem

trenutku, jedina prepreka prijemu kluba u RI,

iznalaženje odgovarajućeg sponzor-kluba, pa

od guvernera Papoušeka posebno traži da o

tome povede računa.

Papoušek ima razumevanja za ovaj Braje-

rov zahtev i krajem maja 1991. godine, javlja

mu da će on, zajedno sa predsednikom RK

Karlstad City iz Švedske, Miomirom Serbin-

sonom, doći u Beograd i prisustvovati redov-

nom sastanku Inicijativnog odbora, u četvrtak

20. juna 1991. god. Za taj sastanak, Serbinson

će pripremiti sve materijale u vezi sa prijavom

njegovog kluba iz Karlštada kao sponzor klu-

ba, a guverneru Papoušeku će predati odgo-

varajući formular i posebnu potvrdu guver-

nera njihovog distrikta, N. A. Berkvista, da je

RK Karlstad City ovlašćen da to uradi. U cilju

pripreme ovog sastanka, Miomir Serbinson,

zajedno sa rotarijancima RK Karlstad City, Al-

bergerom i Ramom, posetiće Beograd u peri-

odu od 2. do 5. juna 1991. godine.

Ipak, nije sve išlo onako kako je bilo zami-

šljeno. Verovatno je entuzijastima u Beogra-

du, koji su sa nestrpljenjem očekivali najavlje-

ni sastanak sa Papoušekom i Serbinsonom,

kao hladan tuš delovalo pismo Pera Brenera

od 27. maja, koje su oni primili tek 4. juna 1991.

godine. U njemu se izražava zabrinutost zva-

ničnika Kancelarije u Cirihu sa razvojem situ-

acije u našoj zemlji. Potvrđuje se da Rotari In-

ternacional okleva da donese odluku o širenju

na teritoriju Jugoslvije, a pritom se zaboravlja

da su takve odluke već donete za Ljubljanu i

Zagreb. Ipak, Brener, na kraju pisma, izražava

nadu da će guverner Hubert Papoušek i nje-

gov naslednik, Artur Štrominger, koji stupa na

dužnost 1. jula 1991. godine, ipak razmatrati

navedeni predlog.


U odgovoru na ovaj dopis, 10. juna 1990,

Brajer dosta zabrinuto komentariše prispe-

lo pismo ističući da ...političke turbulenci-je u Jugoslaviji danas, nisu mnogo različite od stanja u celoj istočnoj Evropi i proširenje rotarijanstva u tim uslovima može odigrati samo pozitivnu ulogu.

Očigledno neslaganje sa Brajerovom pro-

cenom situacije u Jugoslaviji, Per Brener izra-

žava brzim odgovorom na dobijeno pismo, u

kome upućuje Brajera na realno sagledavanje

situacije, šaljući mu u prilogu prigodni letak

koji definiše ciljeve Rotarija.6 Pored toga, u

pismu se izražava nada da će predstojeći sa-

stanak biti važan u smislu odluke i narednih

koraka.

Pismo sa mnogo više optimizma Per Bre-

ner je, 7. juna 1991. uputio Miomiru Serbinso-

nu. U njemu se izražava verovanje da će na-

redni sastanak u Beogradu značiti i zvanično

prihvatanje sponzorstva RK Karlstad City, od-

nosno važan korak napred u realizaciji celog

posla.

Sastanak Inicijativnog odbora za osniva-

nje RK Beograd, održan u četvrtak, 20. juna

1991. godine, u hotelu "Hajat", imao je isto-

rijski značaj. Guverner Papoušek došao je u

zvaničnu posetu, prisustvovao je sastanku

i bio je veoma zadovoljan onim što je video i

čuo. Poseban utisak na njega je ostavila do-

bra organizacija sastanka, poštovanje Rotari

procedura i prijatna klupska atmosfera. Kao

rezultat posete, guverner Papoušek, 23. juna

1991. godine, potpisuje Extension Survey7,

a klubu dodeljuje status Provisional Rotary

Club of Belgrade,8 kojim započinje zvanična

procedura za osnivanje kluba.

6 DocumentRI(EN-(489)1189-30M),Objects of Rotary

7 Extension Survey (Izveštaj o širenju)–dokumenatkojimbudućiklubobaveštavaRotariInternacionaloformiranjuinicijativnegrupeisvojojnameridasepriključiRotariInternacionalu.Ovajdokumentsadržipreporukunekogiskusnogrotarijancaimorabitipotpisanodstraneguverneradistrikta.

8 ZnačenjestatusaProvisional Rotary Club, objašnjenojeranije.

Po povratku u Beč, 24. juna 1991, Papou-

šek šalje dopis Kancelariji RI u Cirihu, u kome

kaže:

Imam zadovoljstvo da vas informišem da će novi Rotari klub u Beogradu biti osnovan. Posle ozbiljnih konsultacija i sastanka sa ini-cijativnom grupom, 20. juna 1991. godine u Beogradu, odlučio sam da osnujemo novi klub. Predsednik sponzor-kluba je u periodu od 2. do 5. juna 1991. godine imao nekoliko sastanaka sa inicijativnom grupom i o tome mi je dao pozitivan izveštaj sa predlogom da se klub osnuje.

Sponzor klub biće RK Karlstad City (Dis-trikt 234, Švedska) pod odgovornošću guver-nera našeg Distrikta 191.

Nekoliko dana kasnije, Per Brener upućuje

pismo Draganu Brajeru i čestita mu ostvareni

napredak:

Primite čestitanja i hvala Vam što ste pri-hvatili relativno dugo oklevanje. Nadajmo se da će doista naporan protekli organizatorski rad za sve uključene biti krunisan nastaja-njem jednog jakog i stabilnog kluba u Beo-gradu, koji će biti lep primer drugima.

Ipak dalji koraci se neće odvijati željenom

brzinom. Politička situacija se nažalost za-

komplikovala jer 26. juna republika Slovenija

proglašava samostalnost i započinju prva

neprijateljstva na teritoriji SFRJ. Nekako u

isto vreme pada i početak nove rotarijanske

godine (1. juli 1991. godine), kada na čelo

Distrikta 19109 dolazi novi, guverner, Artur

Štromenger. Juli i avgust, tzv. letnja šema,

prolaze bez važnijih aktivnosti, ali već sredi-

nom septembra guverner Štrominger pozi-

va predsednika, sada već Provisiona Rotari

kluba Beograd, Dragana Brajera, u Beč na

sastanak. Štrominger se osvrnuo na aktu-

elnu političku situaciju i saopštio mu da se

zbog sukoba u Hrvatskoj nalaže odlaganje

prijema R.K. Beograd u Rotari Internacional,

ali da sa organizacionim pripremama treba

9 RIdistrikt191.jeponovojorganizacijiRotariInternacionala,od1.jula1991,preimenovanuDistrikt1910


nastaviti. Na insistiranje Brajera, guverner

Štromenger prihvata da zamrzavanje važi i

za potencijalne Rotari klubove u Hrvatskoj,

kao i da će, najmanje jednom u tri meseca,

posećivati Beograd. Bilo je jasno da je pro-

ces usporen i da se progres može očekivati

tek kada prestanu ratna dejstva.

Brajer informiše Upravni odbor kluba o

razgovorima sa guvernerom, a zaključak je

da klub nastavi rad i polako ide prema cilju.

Takođe, treba biti prisutan na svim međuna-

rodnim skupovima i konferencijama Rotarija i

pokušati da se imidž kluba popravi.

Prva prilika je bio seminar za rukovodstva

Rotari klubova zemalja istočne Evrope, koji

je održan 2. novembra 1991. godine u Ciri-

hu. Skupu je prisustvovao predsednik Rotari

Internacionala, Radžendra Sabu, pa je prvo-

bitna ideja bila da na put idu bar četiri pred-

stavnika kluba, ali je posle konsultacija sa

Kancelarijom RI u Cirihu, broj smanjen na

dva. Naši predstavnici bili su Dragan Brajer i

Goran Alikalfić, a pored učešća na seminaru,

oni su posetili klub Zurich-Nord, čiji je član bio

naš ranije pomenuti zemljak, violinista Slobo-

dan Mirković.

Na sastanku kluba, 7. novembra 1991. Bra-

jer i Alikalfić podneli su detaljan izveštaj o

svom boravku u Cirihu. Iz njihovog izlaganja

stekao se utisak da proces ide dalje, ali da su,

zbog ratne situacije, otpori prema prijemu

beokradskog kluba u RI i dalje veliki.

Tokom novembra, članovi kluba bili su pri-

sutni na raznim međunarodnim rotarijanskim

skupovima. Goran Alikalfić je bio na proslavi

godišnjice RK Ljubljana, a na čarter proslavi

RK Sofija bili s u Brajer, Džambazović i novi

član Slobodan Janković. Pored toga Brajer je

bio u Beču i razgovarao sa guvernerom Štro-

mingerom koji mu je preneo lični stav ...da Rotari klub Beograd neća dobiti Charter dok se politička situacija ne sredi i savezna armi-ja ne napusti teritoriju Hrvatske.

Njegov stav nije obećavao ništa dobro, ali

je proces ipak polako išao dalje.

Za pozitivno rešenje svih nastalih proble-

ma od velike važnosti bili su stalni kontakti

na relaciji Papoušek-Štrominger-Brajer, kra-

guVERNER HuBERt

papOušEK na sastanku

20. juna 1991. godine


jem 1991. i u prvim mesecima 1992. godine.

Značajan doprinos ovim aktivnostima dao je

i budući predsednik kluba Goran Alikalfić. Od

posebnog značaja bio je boravak guvernera

Štromingera u Beogradu, 9. januara 1992. go-

dine.

Tom prilikom on se upoznao sa svim čla-

novima kluba, njegovom strukturom, aktivno-

stima i organizacijom i dao niz laskavih ocena

o dosadašnjem radu. Pre dolaska, Štrominger

je iskazao veliku opreznost rekavši u pismu

da će doći ...pod uslovom da postoje avionske veze i da se do tog vremena ne zatvori Au-strijska ambasada u Beogradu.

Ipak, Štrominger je stigao letom JAT-a i

prisustvovao redovnom sastanku kluba, 9.

januara 1992. godine. U kraćem izlaganju

izneo je okolnosti koje prate formiranje klu-

ba i istakao da je neophodno da dođe bar do

prestanka ratnih operacija i trajnijeg primirja,

da bi se proces prijema u RI završio. Konsta-

tovao je da je RK Karlstadt City vrlo udaljen i

da praktično ne može da vrši svoju funkciju

sponzora. Taj posao zahteva stalno prisustvo

u Beogradu i učešće u radu kluba i upravnog

odbora, pa se založio da sponzorstvo preuz-

me neki austrijski klub.

Sutradan, u kancelariji Dragana Brajera,

sa početkom u 8.30 sati održan je sastanak

upravnog odbora, kome je prisustvovao gu-

verner Štrominger. Na početku sastanka gu-

verneru su predati sledeći dokumenti:

• pregled klasifikacija u klubu,

• spisak članova sa naznkom statusa i

odgovarajućom klasifikacijom i

• kopije svih kartona Membership Infor-

mation.

Zatim, posle kraćeg pozdravnog izlaganja,

predsednik je dao reč Petru Rakinu, koji je

podneo iscrpan izveštaj o članstvu. Na spisku

članova bila su 33 imena, međutim, gospo-

dinu Štromingeru je rečeno da taj broj treba

uslovno prihvatiti, jer je jedan broj članova pri-

vremeno ili stalno van zemlje. Pritom, Rakin je

dao pojedinačna obrazloženja za sve odsutne

članove, sa zaključkom da se oni mogu uzeti

u obzir tek kada se vrate i pod uslovom da su

člaNOVI INIcIjatIVNOg OdBORa, Vasilije Badrljica, Dejan Čikara i Petar Rakin na sastanku, 20. juna 1991. godine


u međuvremenu prisustvovali sastancima od-

govarajućih klubova u inostranstvu. Posebnu

pažnju obratio je na osnivača, Petra Pop-Ste-

faniju, i rekao ...ne možemo da ga smatramo članom, ali da naravno, kad god bude u Be-ogradu može da prisustvuje sastancima i da tada učestvuje u radu.

Na kraju, Rakin je zaključio da je dovoljno

da sada odaberemo 25, eventualno 26 člano-

va i da s tim brojem podnesemo prijavu Rotari

Internacionalu.

U daljem toku sastanka, u raspravu se

uključio i guverner koji je detaljno objasnio

dalju proceduru i način podnošenja prijave

Rotari Inte rnacionalu. Na pitanje šta on misli

o tome, kojom brzinom možemo očekivati sa-

glasnost za Charter-celebration, odgovorio je

da treba podneti prijavu, pa ćemo tada vide-

ti reak ciju RI. Sticao se utisak da je sve tako

jednostavno i da je prosto čudo da do sada

to nismo uradili. Nijednom rečju nije izražena

njegova rezerva, naprotiv, obećao je da će sve

učiniti da nas podrži u formalnoj proceduri

koja sledi.

Njegove primedbe su bile opšteg karakte-

ra. Nije dobro da nam je sponzor-klub dale-

ko, jer se njegova uloga ne može adekvatno

ostvariti. U tom smislu treba odabrati neki

drugi klub i pojačati veze sa distriktom. Prva

akcija podrške i pomoći u osnivanju je i nared-

ni dola zak past-guvernera Papoušeka, koji je

sada odgo vorno lice u Kancelariji RI u Cirihu,

a zadužen je za prošire nje mreže Rotari klu-

bova u istočnoj Evropi.

“Gospodin Papoušek će vas posetiti 13. fe-

bruara ove godine, ako sve bude u redu, tj. ako

JAT radi i ako bude mogao da doleti”, našalio

se Štrominger.

Dogovoreno je da se odmah popune po-

trebni formulari i da se faksom dos tave njemu,

a on će ih proslediti dalje Rotari Internacionalu.

Zaista, sve je izgledalo drugačije drugog

dana njegovog boravka, jer je guverner iska-

zao svoje vrlo pozitivno mišljenje o klubu i izra-

zio želju da klub bude primljen u RI u toku nje-

govog mandata, odnosno do kraja rotarijanske

godine. Ovakva ocena dala je nov podstrek

radu kluba i proširenju njegovih aktivnosti.

aRtuR štROMINgER

I dRagaN BRajER


Već sutradan upravni odbor se ponovo

sastao, zbog hitne potrebe da se popune od-

govarajući formulari koji treba da se pošalju

Rotari Internacionalu. Prvo, bilo je potrebno

odabrati bar 25 članova osnivača i sastavi-

ti Roster listu10, odnosno imenovati članove

upravnog odbora kluba koji će kao takvi biti

prijavljeni RI-u. U vezi sa članstvom išlo se od

jednog do drugog sa spiska koji je sadržao

33 imena. Odlučeno je da se, za sada, na listu

stavi samo 25 članova i to:

• Alikalfić Goran,

• Brajer Dragan,

• Badrljica Vasilije,

• Volčkov Ilija,

• Danilović Branko,

• Dedić Srđan,

• Đorđević Dušan,

• Zdravković Jovan,

10 Rosterlista–listačlanovaosnivača,kojasedostavljaRotariInternacionaluikojajesastavnideoPrijavezačlanstvo(ApplicationfromClubforMembershipinRotaryIntrnational)

• Zarook Razik,

• Janković Slobodan,

• Kapisoda Goran,

• Mandić Nikola,

• Milovanov Srbislav,

• Milović Dušan,

• Ninković Đurđe,

• Popović Zoran,

• Petrović Dušan,

• Rakin Petar,

• Soretić Smiljka,

• Sauter Beatrice,

• Tasić Nikola,

• Hadžiđorđević Ljubomir,

• Čikara Dejan,

• Džambazović Dimitrije i

• Šanjević Marko

člaNOVI INIcIjatIVNOg OdBORa, Dušan Đorđević, guverner Artur Štrominger, Dragan Brajer, Dimitrije Džambazović i Nikola Tasić, na sastanku, 9. januara 1992. god.


U upravni odbor su izabrani sledeći članovi:

• Dragan Brajer, predsednik

• Goran Alikalfić, izabrani predsednik,11

• Nikola Tasić, potpredsednik

• Dimitrije Džambazović, potpredsednik

• Branko Danilović, potpredsednik

• Petar Rakin, sekretar

• Nikola Mandić, blagajnik

• Smiljka Soretić, predsednik komiteta

za klupske delatnosti

• Dušan Petrović, predsednik komiteta

za profesionalne delatnosti

• Ilija Volčkov, predsednik komiteta za

komunalne delatnosti i

• Dušan Đorđević, predsednik komiteta

za internacionalne delatnosti

11 Izabranipredsednik(President Elect)stupanadužnostpredsednikaklubapozavršetkumandataaktuelnogpredsednika,tj.usledećojrotarijanskojgodini.

Na licu mesta, imena su rukom uneta u for-

mulare, a Petar Rakin je preuzeo obavezu da

iste prekuca i izradi kartone članova. Na kraju

je doneta odluka da termin sastanaka uprav-

nog odbora bude svaki prvi utorak u mesecu.

Već sledeće nedelje, 13. januara, budući

predsednik Goran Alikalfić, putovao je služ-

beno u Beč pa je poneo sve pripremljene

papire, sa namerom da ih preda guverneru

Štromingeru. Štrominger je bio van Beča pa

ga je primio sekretar distrikta, Kohler. To je

bila prilika da malo popričaju o utiscima koje

je mu je gospodin Štrominger preneo kada se

vratio iz posete Beogradu. Kohler je potvrdio

da je ukupan utisak vrlo pozitivan i da je klub

ocenjen rečima: great (veliki).

Pismom od 3. februara 1992. Brajer oba-

veštava Serbinsona o poseti guvernera, raz-

govorima koji su tom prilikom vođeni i opštoj

situaciji u klubu. Na kraju pisma kaže:

„Poštovani gospodine Serbinson, kao što

vidite, u veoma složenim političkim i ekonom-

skim uslovima koji ovde kod nas vladaju, naše

aktivnosti bile su dosta velike. Tome treba do-

Konferencija u Budimpešti

1991. godine


dati da mi sada imamo tridesetak članova, da

smo sačinili klasifikaciju, da smo konstituisali

upravni odbor, imenovali predsedavajuće ko-

miteta i izabrali predsednike pojedinih odbo-

ra. Prošlog četvrtka, 30. januara, izdali smo

i prvi broj našeg klupskog biltena. Sve ovo,

dabome ne bi bilo moguće da svojevremeno

Vašom energičnom akcijom čitava stvar nije

pomaknuta sa mrtve tačke.

Nama bi bilo izuzetno drago ukoliko biste

Vi, u sklopu Vaših obaveza, mogli da nađete

kakvu mogućnost da nas posetite. Dotle, ja

ću nastojati da Vas povremeno izveštavam o

tome kako napreduje naša stvar, a Vas molim

da preduzmete korake za koje smatrate da su

potrebni.

Molim Vas da primite najsrdačnije pozdra-

ve svih članova našeg Rotari kluba i moje lič-

ne, kao i da te pozdrave prenesete Vašoj poro-

dici i članovima RK Karlstad City”.

Saglasno ranijem dogovoru, past-guver-

ner Papoušek, došao je u Beograd 13. febru-

ara i prisustvovao sednici upravnog odbora

i redovnom sastanku kluba. Na aerodromu

Beograd, gospodina Papoušeka dočekali su

Dragan Brajer i Srba Milovanov. Naš, sada već

stari prijatelj, bio je vrlo raspoložen i odmah

se videlo da su vesti koje nam donosi povolj-

ne. Sa aerodroma se odmah, oko 15 časova,

krenulo na sednicu upravnog odbora koja je

bila zakazana u Inđiji. Domaćin upravnom od-

boru bio je jedan od osnivača kluba, Slobodan

- Džoni Janković, koji je dr Papoušeka i člano-

ve upravnog odbora dočekao u proizvodnom

pogonu svoje firme Christian Hansens Labo-

ratory.

Na početku sednice dr Papoušeku su

predstavljeni novi članovi Upravnog odbora, a

zatim su podneti iscrpni izveštaji o radu kluba

i svih klupskih komiteta. Ostalo vreme iskori-

šćeno je za razgovore o raznim pitanjima iz ro-

tarijanskog života. Papoušek je obavestio čla-

nove upravnog odbora da je konačna odluka o

osnivanju našeg kluba doneta i da će Klub biti

primljen u Rotari Internacional pre isteka ro-

tarijanske godine, odnosno do 30. juna 1992.

godine. Tačan datum proslave uručenja po-

velje Rotari Internationala i ostali detalji biće

utvrđeni na konferenciji u Budimpešti koja je

planirana za 4.i 5. april 1992. godine. Na kraju

sednice poslužena je sveža saher torta, koju

je Papoušek doneo iz Beča.

Istoga dana uveče, kao i svakog četvrtka,

u hotelu "Hyatt Regency" održan je redovni

sastanak kluba. Predsednik Brajer održao je

zdravicu, a zatim je dr Papoušek objavio odlu-

ku da se klubu dodeli čarter Rotari Internaci-

onala, što je pozdravljeno sa velikim odobra-

vanjem i gromkim aplauzom svih članova.

Ostatak večeri iskorišćen je za upoznava-

nje sa novim članovima i srdačne rotarijanske

razgovore. Posle večere dr Papoušek je sa

jednom većom grupom članova posetio i ka-

fe-klub "Bojan Stupica", gde su domaćini bili

Marko Šanjević, predsednik klupskog odbora

za druženje i Dušan Petrović, predsednik ko-

miteta za društvene delatnosti. U neposred-

noj i opuštenoj atmosferi, u društvu glumaca

Jugoslovenskog dramskog pozorišta prove-

den je ostatak večeri.

Sutradan, 14. februara 1992. godine, u 11

časova Papoušeka, Brajera i sekretara kluba,

Petra Rakina, primio je u Srpskoj akademiji

nauka i umetnosti potpredsednik dr Alek-

sandar Despić. Pored njega domaćin je bio i

potpredsednik kluba, akademik Nikola Tasić,

direktor Instituta za balkanologiju.

Razgovaralo se vrlo otvoreno o svim aktu-

elnim pitanjima, a najviše o složenoj političkoj

i ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija

i mogućoj ulozi Rotarija kao mosta koji bi po-

mogao da se prevaziđu antagonizmi koji su

prisutni na jugoslovenskim prostorima. Pot-

predsednik kluba, dr Nikola Tasić, poklonio je,

ispred svoga Instituta, dr Papoušeku repre-

zentativno ilustrovanu publikaciju o srpskim

crkvama širom sveta, u kojoj je prikazan ra-

zvoj naše duhovne kulture od srednjega veka

do danas.

Radna poseta past-guvernera Papouše-

ka završena je ručkom u prijatnoj atmosferi

restorana "Kolarac", tradicionalnom sasta-

jalištu beogradskih studenata, koji je za sve

priredio Nikola Tasić. Tako je završena ova

zavanična, ali veoma prijateljska poseta past-

guvernera, kojom je učinjen jedan od završnih


koraka za svečani povratak beogradskog klu-

ba u veliku Rotari porodicu.

Ubrzo potom, 27. februara 1992. godine,

guverner Štrominger upućuje predsedniku

Brajeru dopis u kome kaže:

„PDG Papoušek me je izvestio o svojoj ne-

davnoj poseti Beogradu i on je veoma zadovo-

ljan sadašnjom situacijom.

Vi ste već obavešteni da je vaša Prijava za

članstvo potpisana i prosleđena u Cirih, pa

se nadam da će se Rotari točak okretati od-

govarajućom brzinom i da ćete dobiti čarter

u mom mandatu guvernera. Jedini slobodan

vikend koji imam na raspolaganju je 26-28.

juni pa bi to mogao biti termin za Charter Ce-

lebration.

U međuvremenu posetio sam RK Zagreb,

preneo sam im vaše pozdrave i obavestio ih

o prijemu vašeg kluba u RI, koji će usledi-

ti. Zahvalili su se i poručili da su kontakti sa

vama mogući, imajući u vidu da rotarijanci

imaju svoja pravila i ubeđenja i da je nacional-

na pripadnost pojedinca apsolutno nevažna.

Sa time se složio i predsednik RK Lljubljana,

Tone Glavan, koji je bio gost na sastanku.

Stoga, ja sa nadom očekujem predstojeću

konferenciju, 3. i 4. aprila, u Budimpešti, na

kojoj će se govoriti o razvoju rotarijanstva u

vašim zemljama. Iskreno verujem i mislim da

je naša rotarijanska dužnost da doprinesemo

ponovnom uspostavljanju mira i dijaloga iz-

među ljudi.“

Bilo je jasno da se stvari kreću u dobrom

pravcu i da prijem RK Beograd u sastav Rotari

Internacionala uskoro sledi. Štrominger je tih

dana bio veoma aktivan. U dopisu od 4. marta

predlaže da pored njegovog kluba, kosponzor

u osnivanju RK Beograd bude i klub budućeg

guvernera, RK Wien-Donau, čime bi se održao

kontinuitet u podršci aktuelnih guvernera no-

vom klubu. Naravno, predlog je sa zadovolj-

stvom prihvaćen.


I KONačNO čaRtER

Nekako u to vreme, administracija Distrik-

ta 1910 uputila je Provisional Rotari klubu Be-

ograd dopis u kome traže da klub izvrši kon-

trolu i unese eventualne korekcije stranica u

distriktnom godišnjaku za 1992/93. godinu.

To je značilo da su guverner i članovi njegovog

tima potpuno sigurni da će čarter biti dode-

ljen u tekućoj rotarijanskoj godini, pa nisu že-

leli da popis klubova i rotarijanaca za sledeću

rotarijansku godinu bude neažuran.

Konferencija u Budimpešti pod nazivom

President’s Conference of Cooperation and

Development – Rotary in the New Europe,

održana je 3. i 4. aprila 1992. godine, u hotelu

"Thermal Helia". Na konferenciji je bilo prisut-

no oko 320. rotarijanaca iz 30 zemalja, najvi-

še iz Austrije, Nemačke, Holandije, Italije i Če-

hoslovačke. Konferencija je imala edukativni

karakter, a glavna tema bila je: Uloga i odgo-

vornost rotarijanaca u promenama u svetu.

Prvu plenarnu sednicu otvorio je Radžendra

Sabu, predsednik Rotari Internacionala, a

uvodno predavanje sa temom: Revitalizacija

privrede u centralnoj i istočnoj Evropi održao

je ministar u vladi Mađarske, Ferenc Madl. U

ime domaćina skup su pozdravili: Zoltan Falvi

iz RK Budimpešta i Artur Štrominger, guver-

ner Distrikta 1910.

Predstavnici beogradskog kluba na konfe-

renciji bili su Dragan Brajer, Petar Rakin i Du-

šan Đorđević. U prisustvu Artura Štromingera

i Huberta Papoušeka predsednik Radžendra

Sabu susreo se sa predsednicima PRK Beo-

grad i RK Zagreb, Draganom Brajerom i Iva-

nom Husićem, a ovaj sastanak je bio konačni

pRVa stRaNa gOdIšNjaKa, Distrikta 1910 za 1992/93. godinu


dogovor o prijemu RK Beograd u članstvo Ro-

tari Internacionala.

Na odvojenom sastanku sa guvernerom,

gospodin Štrominger je upoznao predsedni-

ka Brajera i sekretara Rakina sa nekim greš-

kama u popunjavanju prijave za članstvo i

tražio da se one što pre isprave, a korigovana

prijava pošalje kancelariji RI u Cirihu. Pored

toga RI je zahtevao da dobijenu saglasnost

državnih organa za osnivanje kluba sudski

tumač prevede na engleski jezik i da se ovaj

dokument pošalje zajedno sa ispravljenom

prijavom. Ovaj posao preuzeo je na sebe se-

kretar i već 6. aprila kompletna dokumanta-

cija je bila uručena guverneru, a potom pro-

sleđena u Cirih.

Pored susreta sa zvaničnicima Rotari In-

ternacionala, delegacija kluba je u Budimpe-

šti imala i niz drugih kontakata i razgovora. In-

teresantan je bio susret sa predsednikom RK

Budapest-Sasad, Helmutom Bilom, od koga

su dobili informaciju da je u Budimpešti osno-

van i drugi Rotari klub, Budapest-Sasad, i da

će se njegova čarter ceremonija održati kroz

četiri nedelje. Nekoliko dana kasnije, na adre-

su sekretara Petra Rakina, stigao je poziv za

svečanost uručenja čartera, u kome se kaže:

„Dragi predsedniče Brajer,

U vezi sa našim susretom i razgovorima na

Predsedničkoj konferenciji u Budimpešti, ša-

ljem Vam poziv i program za naš klupski Char-

ter festival. Svečanost će se održati u hotelu

Park na ljupkom poluostrvu Tihani jezera Ba-

laton, u periodu od 30. aprila do 3. maja 1992.

godine. Moto našeg Charter-a je: ’Na talasima

muzike i na talasima Balatona’.

Rotari klub Budapest-Sasad poziva sve

vas da sami ili zajedno sa suprugama prisu-

stvujete našoj proslavi za koju verujemo da će

biti prijatna i zabavna.“

Po povratku u Beograd pristupilo se pri-

premama za čarter ceremoniju koja je, po pla-

nu, trebalo da se održi na Vidovdan, 28. juna

1992. godine. U tom datumu bilo je mnogo

simbolike. Naime, zajednička čarter ceremo-

nija prvoosnovanih Rotari klubova u Kraljevini

Jugoslaviji RK Beograd i RK Zagreb, održana

je takođe na Vidovdan 1928. godine, pa su čla-

novi kluba smatrali prigodnim da kada, posle

72 godine reosnivaju klub, svečanost prijema

povelje Rotari Internacionala bude održana

istog dana. Prva aktivnost u pripremi čarter

ceremonije bila je štampanje knjige – bro-

šure, „ROTARI KLUB BEOGRAD – prošlost i

BudIMpEšta 1992. gOdINE:

Artur Štrominger, Radžendra Sabu,

Dragan Brajer i Hubert Papoušek,


sadašnjost“, kojom je trebalo da se predstavi

klub, ali i rotarijanstvo na našim prostorima.

Za urednika ovog izdanja imenovan je pot-

predsednik kluba, dr Nikola Tasić, a uređivač-

ki odbor činili su: Dragan Brajer, Petar Rakin

i Goran Alikalfić. Pored njih, angažovan je i

gospodin Ljubodrag Ristić, koji je bio zadu-

žen da napiše kratku priču o osnivanju i radu

beogradskog Rotari kluba u periodu od 1928.

do 1941. godine. Knjiga je sadržala sledeća

poglavlja:

• Uvodna reč (autor Dragan Brajer);

• Rotarijanstvo u Srbiji i Rotari klub Beo-

grad (autor Nikola Tasić);

• Rotari klub Beograd, 1928-1941. (autor

Ljubodrag Ristić) i

• Reosnivanje kluba (autor Petar Rakin).

Pored toga, knjiga je sadržala listu članova

osnivača (Roster List of Charter Members) i

predratnog i reosnovanog kluba i druge prilo-

ge. Evo šta o ideji da se izda ova knjiga, piše

sekretar kluba, Petar Rakin:

„Poštovana gospodo,

Pred nama se nalazi jedan izuzetno zna-

čajan trenutak u razvoju rotarijanstva u ovom

delu sveta. Predstoji nam ponovno uspostav-

ljanje jednog od bitinih obeležja savremenih

demokratskih društava, ponovno osnivanje

Rotari kluba Beograd.

Povodom ovog, svakako istorijskog mo-

menta iz razvoja rotarijanstva u Srbiji, a time

i razvoja demokratije kod nas, izdaće se i pri-

godna brošura čiji je naslov:

’ROTARI KLUB BEOGRAD - prošlost i sa-

dašnjost - 1928-1941 - 1992‘.

Brošura, štampana u visokoj štampi u

boji na najkvalitetnijem papiru sadržaće po-

red prikaza svih članova reosnovanog kluba,

uvodni deo koji će napisati predsednik kluba,

g. Dragan Brajer. Uvodni deo će govoriti o ideji

i ciljevima rotarijanstva, njegovoj organizaciji

u svetu i u našem distriktu.

Drugi deo brošure, njen centralni deo, biće

posvećen istoriji rotarijanstva u Srbiji. Ovaj

deo će prirediti uvaženi član reosnovanog

kluba akademik prof. dr. Nikola Tasić sa svo-

jim saradnicima…

U trećem delu brošure biće izloženi svi bit-

ni događaji koji su pratili novi klub na putu do

zvanične nominacije, a prirediće ga sekretar

kluba dr Petar Rakin.”

Brošura je izašla iz štampe početkom juna

1992. godine.

Tokom aprila 1992. članovi kluba intereso-

vali su se, posredstvom guvernera Štromin-

gera, kako teče postupak prijema, odnosno

kada će klub dobiti povelju Rotari Internaci-

onala. U drugoj polovini aprila izgledalo je da

se proces suviše odužio pa je ponovo zatraže-

na informacija od guvernera. U dopisu od 28.

aprila 1992, Štrominger daje odgovor na ovo

ključno pitanje:

“Dragi gosp. Brajer

Posle velikog broja pitanja koja su išla na-

pred i nazad, danas sam dobio fax iz Ciriha u

kome se, verovali ili ne, kaže da je formalna

procedura vaše aplikacije sada u redu. Mada,

su oni još uvek zabrinuti zbog ’političke situa-

cije i građanskog rata.

Na kraju jedno pitanje: da li je formulacija

u vašoj čarter dokumentaciji ’Beograd, Srbija,

Jugoslavija' ispravna?

Molim vas potvrdite ovo što je pre moguće.

Pozdrav.

A.Štrominger

Brajer odgovara sutradan, 29. aprila i kaže:

„Dragi gosp. Štrominger,

Zaista, mnogo hvala za dobre vesti koje ste

nam poslali faksom od 28. 04. Ujedno, formu-

lacija u našim čarter dokumentima je apso-

lutno korektna.

Nadam se da ćemo se uskoro videti.

Pozdrav,

Dragan Brajer”

Stvari se polako pomeraju i konačno 8.

maja 1992. godine Bord direktora Rotari In-

ternacionala, pod brojem 28737, donosi odlu-

ku o prijemu RK Beograd u članstvo. Predsed-

nik RI, Radžendra Sabu, dopisom od 15. maja

1992. godine upućenim predsedniku kluba,

Draganu Brajeru, obaveštava klub o prijemu

u članstvo i čestita članovima prijem u veli-


ku Rotari porodicu. Evo šta predsednik Sabu

kaže:

„Članovima Rotari kluba ’Beograd, Srbija,

Jugoslavija'

Dragi prijatelji rotarijanci,

Čestitam prijem vašeg kluba u članstvo

Rotari Internationala! Zadovoljstvo mi je da

vam kao predsednik Rotari Internacionala po-

želim dobrodošlicu u našu organizaciju, koja

okuplja preko 1.100.000 poslovnih i profesi-

onalnih ljudi posvećenih služenju, u više od

25.800 klubova u 180 zemalja.

Kada pogledate dalje ispred sebe, vide-

ćete mnoge vredne projekte u koje vaš klub

može da bude uključen. Koji god projekat da

izaberete on će doprineti prestižu naše orga-

nizacije, jer kroz aktivnosti koje klub realizuje

u lokalnoj sredini svet upoznaje Rotari.

Šaljem vam svoje najbolje želje da izgradi-

te klub koji će biti primer 'služenja i druženja'.

Znam da je članstvo u novom klubu očarava-

juće i izazovno iskustvo.

Vaš odani,

Radžendra K. Sabu,

Predsednik R.I.“

Bila je to divna, dugoočekivana vest. Posle

više od dve godine rada, nade i neizvesnosti,

RK Beograd je ponovo postao član Rotari In-

ternacionala.

Istog dana, 15. maja 1992, sledeći uobi-

čajenu proceduru, Pol Bernhold, menadžer

u RI–Service Division, šalje dopis sekretaru

kluba, Petru Rakinu, u kome mu čestita „izbor

na ključnu poziciju Charter sekretara“ i upo-

znaje ga sa detaljima vezanim za dalji rad i de-

lovanje kluba. U tekstu dopisa Pol dalje piše:

„Potrebno je da sarađujete sa kancela-

rijom Rotari Internacionala u Cirihu .Ta kan-

celarija je od velikog značaja za efikasan rad

vašeg Rotari kluba, posebno tokom prvih

meseci i godina rada. Postoji mnogo korisnih

informacija u publikacijama koje izdaje RI, a

koje će vam obezbediti naš sekretarijat i gu-

verner distrikta Artur Štrominger. Podstičem

vas da ih pažljivo pročitate i koristite pri uspo-

stavljanju sopstvenih klupskih procedura.

Srećan sam da putem ovog pisma mogu

da vam predstavim jedog od mojih saradnika

i službenika Rotari Internacionala, Ramona

Vaku, koji će lično biti u stalnom kontaktu sa

vašim klubom i voditi računa o svim aspekti-

ma njegovog rada i razvoja.

Mi smo tu da vam pomognemo. Molimo

vas ne oklevajte da s nama kontaktirate i oba-

veštavate nas o programima rada vašeg klu-

ba, problemina na koje nailazite i uspesima

koje postižete.

Pozdrav

Pol Bernhold“

Na prvom sledećem sastanku, 15. maja

1992. godine, članovi kluba veselo i uz zdra-

vicu proslavili su dodelu povelje Rotari Inter-

nacionala. Nekako se poklopilo da je datum

kada je klub faksom dobio prvo obaveštenje

o pozitivnoj odluci Borda direktora RI, 15.

maj, padao u četvrtak, upravo na dan kada

se klub redovno sastaje, pa se vest brzo

proširila među članovima i prisustvo na sa-

stanku je bilo skoro 100 odsto. Veliki trud i

entuzijazam koji su uložili članovi kluba bili

su nagrađeni i sastanak je bio pravi trenu-

tak, makar nakratko, za slavlje i opuštanje.

Sastanak je otvorio predsednik Brajer, a po-

tom su govorili Petar Rakin, Goran Alikalfić,

Branko Danilović, Nikola Tasić i drugi. Dogo-

vor je bio da se sve aktivnosti na organiza-

ciji čarter proslave ubrzaju, a upravni odbor

kluba počeo je da se sastaje dva, pa i tri puta

nedeljno.

Svi članovi upravnog odbora, a i drugi ak-

tivni članovi dobili su zaduženja i tokom slede-

će dve, tri nedelje se zaista vredno radilo. Or-

ganizacija čarter proslave je složen poduhvat

koji obuhvata niz aktivnosti, a članovi kluba, u

tom smislu nisu imali dovoljno iskustva. Bilo

je zamišljeno da se svečanost predaje povelje

Rotari Internacionala održi tokom Vidovdan-

skog vikenda, od 26. do 28. juna, u sećanje na

Rotari klub u starom Beogradu, čiji je čarter

bio u istom terminu, 1928. godine. Sama čar-

ter proslava trebalo je da se održi u subotu,

27. juna 1992. godine, u 10 časova, u Kristalnoj

dvorani hotela "Hajat" sa sledećim okvirnim

programom:

Molitva za mir;


Čarter povelja Rotari kluba

Beograd


Reč guvernera Artura Štromingera i preda-

ja povelje klubu,

Reč predsednika RK Beograd, Dragana

Brajera,

Predstavljanje članova kluba,

Pozdravi i predaja poklona.

Potom, u 13 časova, bio je predviđen ručak

u restoranu "Vinogradi", a veče je bilo rezer-

visano za veliki Rotari bal. Sutradan u nedelju

trebalo je da se održi velika multikonfesio-

nalna molitva za mir, uz bogosluženje pravo-

slavnih, katoličkih, jevrejskih i muslimanskih

sveštenika.

O sadržaju čarter ceremonije obavešte-

ni su guverner Štrominger i past-guverner

Mario Sailler-Tarbuk. Štaviše, bilo je dogo-

voreno da gospodin Tarbuk, koji je zastupao

guvernera u procesu osnivanja kluba, dođe u

Beograd, 28. maja, na dogovor oko priprema

čarter proslave.

Ubrzo potom, 26. maja, guverner Štrominger

šalje odgovor na upućeni dopis u kome kaže:

„Prvo bih želeo da izrazim zadovoljstvo što

su vaši napori na osnivanju RK Beograd us-

pešno završeni.

Nije to bilo tako lako kao što može da se

čini, jer je tokom nedavne posete Beču, ubr-

zo posle izbijanja oružanog sukoba u Bosni

i Hercegovini, predsednik Sabu predložio da

se prijem RK Beograd odloži. Kao što znate,

Rotari Internacional uvek pokušava da bude

politički nepristrasan i neutralan, pa se mo-

glo desiti da odloži vaš prijem, kao što se to

nedavno desilo sa novim klubovima u Alžiru.

Bilo je prilično teško ubediti predsednika Sa-

bua da ne odlaže prijem, ali je na kraju pristao,

uz uslov sa se ne organizuje veliko slavlje, sve

dok u susedstvu Republike Srbije traje oruža-

ni sukob.

Sa druge strane, predsednik Sabu je bio

veoma impresioniran vašom namerom da

održite multikonfesionalnu molitvu za mir. On

je tražio da vam prenesem da na planiranoj

proslavi istaknete humanitarne napore Ro-

tarija, a da društvena događanja, kao što je

planirani Rotari bal, održite na ’niskom nivou‘.

Tako treba postupati i prilikom intervjua, pri-

jema, saopštenja za štampu, itd.

Imajte na umu da će zbog restrikcija u vaz-

dušnom saobraćaju i zatvaranja diplomatskih

Izgled pozivnice za Charter

proslavu kluba


predstavništava, broj gostiju iz inostranstva

biti smanjen.

PDG Mario Tarbuk je prihvatio da dođe u

Beograd i razgovara sa vama o svim pitanjima

u vezi sa organizacijom proslave. On je veoma

iskusan rotarijanac i moći će da vam pruži ko-

risne savete.

Radujem se budućem susretu u Beogradu

i srdačno vas pozdravljam."

Prema dogovoru, specijalni zastupnik gu-

vernera, gospodin Mario Seiler Tarbuk dopu-

tovao je u Beograd 28. maja i odmah se sa-

stao sa članovima upravnog odbora kluba.

Sastanak je bio veoma uspešan, postignut je

dogovor po svim pitanjima vezanim za orga-

nizaciju čarter proslave, a uveče je gospodin

Tarbuk prisustvovao redovnom sastanku klu-

ba. Sutradan je, za gosta, organizovan izlet

i poseta arheološkom nalazištu Vinča, a od

članova kluba pored predsednika Brajera, bili

su prisutni Nikola Tasić, Petar Rakin, prof. Ili-

ja Volčkov, Dušan Petrović i Dušan Đorđević.

Izlet je završen zajedničkim ručkom, a potom

je guverner Tarbuk otputovao za Beč.

U tom trenutku, svi beogradski rotarijanci

su mogli da budu veoma zadovoljni postignu-

tim. I pored veoma složene političke situacije

i rata na teritoriji Bosne i Hercegovine, klub

je primljen u veliku Rotari porodicu i povelja

Rotari Internacionala već se nalazila u Beo-

gradu. Guverner Štrominger i past-guverneri,

Hubert Papoušek i Mario Seiler Tarbuk pruža-

li su aktivnu podršku klubu. Štaviše, u svom

obraćanju članovima kluba Mario Tarbuk je

obećao da će bar tri guvernera Distrikta 1910.

biti prisutni na čarter ceremoniji, a imajući

u vidu nestašicu goriva u Srbiji, u šali je do-

dao: “Ne brinite zbog benzina, ja ću našima

obezbediti takva kola da bez problema mogu

da stignu do Beograda ne tankirajući bar 600

poslednjih kilometara.”

Ali već sledećeg dana, 30 maja 1992. go-

dine, Savez bezbednosti UN, Rezolucijom 757

uvodi sankcije SR Jugoslaviji i to je iz korena

promenilo situaciju. Već 3. juna 1992. guver-

ner Štrominger je kraćim dopisom upozo-

rio predsednika Brajera da bi Bord direktora

Rotari Internacionala mogao da suspenduje

svoju odluku o prijemu kluba sve dok se na

teritoriji prethodne Jugoslavije ne uspostavi

Past-guverner dr Mario Seiler Tarbuk i članovi RK Beograd na izletu


mir. Pri tome savetovao je klubu da odustane

od organizovanja čarter proslave ili da je sve-

de na najmanju moguću meru.

U klubu je ova preporuka najozbiljnije

shvaćena. Upravni odbor je detaljno razmo-

trio nastalu situaciju i odlučio da, u načelu

prihvati preporuke guvernera. U odgovoru

na Štromingerov dopis, koji je poslat 8. juna

1992. godine, Brajer kaže:

„Naravno, svesni smo ozbiljnosti nastale

situacije. Odmah po odlasku gospodina Tar-

buka zasedao je naš upravni odbor i done-

li smo zaključak da se proslava uručivanja

povelje RI svede na najmanju meru. Želeli

smo da centralno težište proslave usmerimo

na multikonfesionalnu molitvi za mir, a sve

ostalo da bude dostojanstveno i upriličeno

situaciji.

Odlučili smo da pozive ne šaljemo nikome u

inostranstvu, kao ni diplomatskom koru, da ih

ne bismo doveli u situaciju da moraju da ih od-

biju. Od naše vlasti takođe nismo nikoga želeli

da zovemo, izuzev gradonačelnika Beograda i

naravno predstavnika strukovnih organizacija,

Privredne komore i Srpske akademije nauka i

umetnosti. Pored njih, pozvali bismo jedan uži

krug naših ličnih prijatelja i naravno predstav-

nike javnih glasila. Smatrali smo, takođe, da je

poželjno da se zna da i u ovako kritičnoj situa-

ciji postoji jedna nepolitička, humanitarna or-

ganizacija, koja se zalaže za mir i koja neguje

i razvija visoke etičke norme. Nama je to po-

sebno potrebno upravo sada kada se moramo

boriti za svoje mesto pod suncem. Jasno nam

je da ta ’borba‘ može biti samo takva da svet

poželi da smo ponovo sa njim.

Poštovani gospodine Štromingeru, narav-

no da prihvatamo da se sve kompletno odloži

za neko bolje vreme, jer bismo i mi želeli da

tom prilikom vidimo mnogo više rotarijana-

ca sa nama. Mi bismo našu proslavu svakako

ponovili kada se za to stvore uslovi. Međutim,

nemojte dozvoliti da se u Evenstonu suspen-

duje već doneta odluka. Molimo Vas da ulo-

žite sve svoje snage, uključite sve one koji

mogu da vam pomognu i obrazložite Bordu

direktora RI da bi suspenzija imala vrlo loše

posledice. Ne toliko po sam klub, jer mi smo

ono što jesmo, već po Rotari Internacional,

čiji ugled mi ovde već tri godine gradimo sa

uspehom. Ujedno, molimo vas da nam hitno

saopštite svoju odluku.

Javiću vam se telefonom, ali ako smatrate

da je potrebno ja bih, zajedno sa dr Tasićem i

dr Rakinom, došao do Beča da detaljno raz-

motrimo nastalu situaciju.“

Odgovor je stigao nekoliko dana kasnije i

na neki način ohrabrio je sve članove kluba.

Evo šta Štrominger piše:

„Dragi Dragane, dragi prijatelji,

Zahvaljujem se na faksu od 6. juna. Im-

presioniran sam načinom kako ste razumeli

nastalu situaciju, a u isto vreme, ja se kao i

svi vi nadam da nećemo dugo čekati na mo-

gućnost da zajedno proslavimo prijem RK

Beograd u RI.

Možete biti sigurni da ću ja učiniti sve što

mogu da ne dođe do suspenzije vašeg kluba.

Takođe, niko ne sumnja u puni integritet svih

vaših članova. Rotari Internacional se samo

plaši da bi prijem kluba sa geografske teritori-

je na kojoj se vodi rat mogao biti interpretiran

kao jednostrana politička manifestacija. Teš-

ko nam je da razumemo ovakav način razmi-

šljanja, ali to jednostavno treba imati u vidu.“

Nekako baš u to vreme član kluba, Du-

šan Đorđević, otputovao je na duže vreme u

Čikago pa se došlo na ideju da se on pojavi

u sedištu Rotari Internacionala u Evenstonu

i raspita se kako stvari stoje. U tom smislu

Brajer mu je uputio dopis u kome iznosi ovaj

predlog:

“Dragi Duško,

Nadamo se da ste svi dobro. Vezano za

klub, ovde stvari dobijaju sve dramatičniji tok,

a rasplet se još ne sagledava. Uz saglasnost

Beča odlučili smo da čarter odložimo za bo-

lja vremena. Štrominger nas upozorava da

postoji bojazan da se odluka o prijemu kluba

suspenduje, pa te molim da u centrali Rotarija

vidiš kako stvari stoje.

Ujedno te obaveštavam da smo u članstvo

kluba primili kandidate Zorana Kostića, Niko-

lu Obradovića i Đorđa Lajšića.

Tebe, Elu i decu svi puno pozdravljamo.”


Ipak u ovom teškom periodu nisu zamrle

sve međunarodne aktivnosti kluba. Posred-

stvom Miomira Serbinsona, predsednik Ro-

tari kluba Ostgota Lagret iz švedskog grada

Linkopinga, prof. Sten Vandel, u maju 1992.

godine, šalje poziv klubu da imenuje jednog

kandidata koji će se učestvovati na skupu

mladih, Rotary Student Rally, koji će se održa-

ti u Linkopingu od 2. do 16. avgusta iste godi-

ne. Klub je predložio da to bude Deana Čikara,

student Tehnološko-metalurškog fakulteta u

Beogradu, i 18. juna 1992. RK Ostgota Lagret

šalje dopis u kome kaže:

„Dragi gospodine Brajer,

Molimo vas da prosledite ovo pismo Deani

Čikari, vašem kandidatu za Student Rally. De-

ana je dobrodošla u Švedsku, Linkoping, od 2.

do 16. avgusta 1992. Ako možemo da budemo

na pomoći, molimo vas, nemojte se ustruča-

vai da nam se obratite.

Vaši odani,

Stiv Vandel, predsednik

Kristina Dalberg, sekretar“

Od uvođenja sankcija, bio je to prvi po-

ziv klubu da učestvuje na nekoj Rotari ma-

nifestaciji u inostranstvu. To je ohrabrilo

članove kluba i pojavila se čvrsta nada da

će se nastala kriza prevazići. I zaista, za-

jednička akcija donela je uspeh. Desetak

dana kasnije, 29. juna 1992. godine, Rotari

Internacional šalje profakturu za uplatu

polugodišnje članarine za 29 članova osni-

vača, na ukupni iznos od 420,50 dolara,

što je značilo da do suspenzije kluba neće

doći.12 Štaviše, pošto su sankcije podrazu-

mevale prekid platnog prometa Jugosla-

vije sa inostranstvom, Kancelarija RI u Ci-

rihu predlaže klubu da se plaćanje odloži

do septembra, pa ako i tada ne bude bilo

moguće izvršiti uplatu doznakom banke,

da se novac preda lično prilikom boravka

predsednika Brajera, na President’s Con-

ference for Goodwill and Developement,

12 Polugodišnjačlanarinapočlanu(Per capita due)iznosilaje14,5USdolara.

pOzIVNIca za čarter ceremoniju RK Beograd 1995. godine


koja će se održati od 24. do 26. septembra

u Barseloni.

Eto, tako nekako je tekla hronologija doga-

đaja od ideje i prve inicijative za reosnivanje

Rotari kluba Beograd, do dobijanja povelje

Rotari Internacionala i povratka beogradskog

kluba u veliku Rotari porodicu.

Svečanost uručenja povelje RI – čarter ce-

lebration za Rotori klubove Beograd, Zemun

i Novi Sad održana je u hotelu "Hyatt Re-

gency", 25. februara 1995. godine. sa počet-

kom u 9.30 sati.

Skupu se prvo obratio PEA, Jorg Čop,

zastupnik predsednika RI Bila Hantlija i

u kraćem govoru se osvrnuo na isrorijat,

organizaciju i procedure u osnivanju ova tri

kluba. Na kraju govora pozdravio je novopri-

mljene članove i poželeo im uspeh u radu i

životu.

U 10.30 otpočela je ceremonija dodele čar-

ter povelje, koju je Jorg Čop uručio dr Nikoli

Tasiću, predsedniku RK Beograd za 1994/95.

godinu. Dragan Brajer kao zastupnik predsed-

ničkog administratora Čopa predao je čarter

povelju predsedniku RC Zemun, Miši Davidu,

a Goran Alikalfić, predsedniku RK Novi Sad,

Dragomiru Ivkoviću.

Predsednici klubova su zahvalili na dodeli

povelje i pročitali listu članova svojih klubova,

a ulazak pomenutih klubova u RI nazdravljen

je čašom šampanjca.

prof. dr dejan čikara

Korice i naslovna strana brošure

izdate povodom čartera



Članovi RK beogRad

1992 - 2012.

1. Acović Dragomir2. Alikalfić Goran +3. Anđelković Ljubomir4. Andrejević Zoran5. Andrić Dragoslav6. Avramović Milorad7. Badrljica Vasilije8. Čikara Dejan9. Dedić Srđan10. Dimitrijev Igor11. Đenadić Jovan +12. Đorđević Predrag13. Đorđević Dušan14. Džambazović Dimitrije15. Hebert Paul16. Heshmat Khaled17. Ilić Dragan18. Janković Slobodan19. Jovanović Aleksandar20. Jovanović Zoran21. Kapisoda Goran22. Knezević Milan23. Knezević Dejan24. Kocorep Zoran

25. Kostić Dušan26. Kostić Zoran27. Kovačev Vladan28. Krasojević Branko29. Lajšić Đorđe30. Mesaroš Janoš31. Mihajlović Dragoljub32. Mijailović Zdravko33. Miljuš Branko +34. Milovanov Srbislav35. Milović Duško +36. Mišić Dejan37. Mlađan Vladimir38. Ninković Đurđe39. Obradović Nikola40. Obradović Tihomir41. Orlović Dušan42. Pantić Miroljub43. Pavlović Miomir +44. Pejić Vladimir45. Pešić Bratislav46. Petrović Ranko47. Petrović Dušan48. Petrović Aleksandar

U periodu od


Članovi RK beogRad

1992 - 2012.

49. Popović Zoran50. Popović Vladislav51. Porias Hannes52. Radović Časlav53. Rakin Petar +54. Razik Zarook55. Šanjević Marko56. Sauter Beatrice57. Šćepanović Vladislav58. Simikić Rado59. Soretić Smiljka60. Šovran Miroslav

61. Spasić Aleksandar62. Stankov Slobodan63. Stanković Nenad64. Starčević Vojin65. Stojiljković Miloš66. Tanasijević Svetolik +67. Tasić Nikola68. Tica Slaven69. Vitanović Vasa70. Volčkov Ilija +71. Vukasović Nenad72. Zdravković Jovan

Tehnički sekretari kluba:1. Tomić Maja2. Čadež Ivana


Članovi RK beogRadSanas

1. BlagojevićNebojša, Sport - Marshal Arts

2. BrajerDragan, Law - Commercial & Civil

Law

3. DanilovićBranko, Construction, Repares

and Maintenance - Contractor

4. GligorijevićMilomir, Engineering - El.

Engineer, monitoring and video control

(04-07)

5. GlušacHadžiDušan, Novinarstvo-

grafički urednik

6. Hadži-ĐorđevićLjubomir, Laboratory &

Scientific Equip

7. IlićVladimir, Legacy - The Solidarity

Foundation of Serbia

8. JoksimovićDušan, Car Industries

Managing Director of Bus Division,

Mercedes-Benz SCG

9. JovanovicBranko, Protection of

the Environment - Head of Disaster

Management in the Ministry of Interior

Affaires

10. KovačevićVeselin, Banking -

Management

11. MandićNikola, Banking - Bussiness

Developement

12. MilinkovićSrđan, (04-11) MAŠINSKI

INŽENJER – PANELNO GREJANJE

13. MirkulovskiStojadin, Trading - Paints &

Chemical Products

14. MitrovićRadosav, Engineering - Civil

Engineering

15. NijemčevićSrećko, Manufacturing – Bus

Plant General Manager (20-02)

16. NikolićMinja, Legal - Lawyer

17. PavićevićUglješa, Financing - The

Ministry of Finance, Legal Consultant in

The Treasury Dept

18. PavlovićAleksandar, Production

Specialist - plants and flowers, Owner and

Director of Garden Centar

19. PetrinjacČedomir, Construction - Road

signalization

20.RadivojevićMiloš, Banker - Manager

21. RadoičićZoran, Pharmacist -

Pharmaceuticals Sales Manager

22.SakovićNenad, Communications - New

Enterprise Solutions for Communications

23.SavićTrivkoTića , Communications/

News, Media – TV PRODUCTION

24.SretenovićSrđan, Medicine - Neurologist

25.StanojkovićMiroljub, Medicine -

Orthopedic Surgery

26.StefanovićPetar , 27-99 Other Goldsmith

27. TrpkovićMiodrag , Architect - Residential

Construction

28.VugdragovićPetar, Banking -

Management

29.ZagoracMiodrag, Trading - Forklift Trucks

30.ZdravkovićZoran, Investment Consulting

31. BurazorRadomir, Honorary

32.DašićDavid, Honorary

33.PešićC.Milan, Honorary

34.SamardžićDuka, Honorary

35.SedmakStojan, Honorary

36.TomovićDimitrijeMejo, Honorary

37. MilivojevićMirjana, tehnički sekretar


Članovi RK beogRad

HoTeL"HAJAT",SASTANAKČeTVRTKoMUVeČe

DAMAUNAšeMKLUBU



RotaRi Klub beogRadPredsednici

(1992 – 2012)



Kada me pitaju šta je to Rotari, najrađe

pričam o tome kako je Rotari nastao,

jer se iz te priče najbolje vidi šta je to i

čemu služi Rotari.

Početak prošloga veka kada je nastao Ro-

tari karakteriše Industrijska revolucija koja je

dovela do smene društvene elite. Stara elita

nije se snalazila u novonastalim promenama,

dok se druga, koja je došla na njeno mesto,

naglo uzdigla. Ove brze promene uslovile su

opšti porast kriminala i pad društvenog mo-

rala. Probleme nastale tim promenama nije

bilo moguće rešavati samo uz pomoć zakona

i policije. Društvo je moguće trajno stabilizo-

vati samo ukoliko se oslanja na trajne vred-

nosti, kao što su porodica, znanje, religija, ili

bolje rečeno pripadnost nekome ili nečemu.

Pol Haris mlad advokat iz Čikaga, osnivač

Rotarija, nije mogao da promeni društvo, ali je

zato okupio lidere iz različitih profesija koji su

mogli da pomognu tamo gde društvo zataji.

Ideja da se okupe lideri radi intervencije i po-

moći u lokalnoj zajednici preživela je do dan-

danas i učvrstila Rotari kao jednu od najvećih

servisnih organizacija koja danas postoji u či-

tavom svetu.

Rotari klub Beograd nastao je između dva

svetska rata 1928. godine i bio aktivan sve

do izbijanja Drugog svetskog rata kada je

rotarijanstvo privremeno ugašeno u čitavoj

zaraćenoj Evropi. Posle rata, rotarijanstvo je

obnovljeno u zapadno evropskim zemljama,

ali u istočno evropskim nije, jer su rotarijan-

ci, predratni lideri izgubili svoje pozicije, a na

Dragan bRajeR


Čarter Predsednik rotari kluba beograd u rotarijanskoj 1992/1993.

godini

Znak RI za 1992/1993. godinu


njihovo mesto došli su novi, koji su smatrali

da u komunizmu nema mesta niti potrebe za

Rotarijem.

Reosnivanje Rotari kluba Beograda i uop-

šte povratak Rotarija u Srbiju vezan je za

društvene i ekonomske promene izazvane

padom Berlinskog zida krajem 80-ih godina.

U Srbiji, tih godina doneti su zakoni koji su po

prvi put dozvolili osnivanje privatnih preduze-

ća. Premijer je postao Ante Marković, veliki i

nažalost poslednji borac za održanje zajedni-

ce jugoslovenskih republika na ekonomskim

osnovama. Dobili smo višepartijski sistem…

Za mene to je takođe bila prelomna godina

u kojoj sam otvorio samostalnu advokatsku

kancelariju u kojoj počinje da se javlja nova

privredna klijentela, osnivači novih privatnih

privrednih preduzeća.

Među tom klijentelom pojavili su se i Petro

Pop-Stefanija (iz Zavoda za standardizaciju),

Dimitrije Džambazović, Jovan Zdravković i

Branko Danilović (osnivači novog preduzeća

za turizam, trgovinu i investicije “TTI”) sa ide-

jom da reosnujemo Rotari klub Beograd.

Sedište Rotari kluba Beograd i danas se

nalazi na adresi gde se okupila ova prva mala

grupa ljudi, koja je septembra meseca 1989.

godine formirala Inicijativni odbor za reosni-

vanje Rotari kluba Beograd, na prvom spratu

stambene zgrade, u srcu Vračara, u ul. Kursu-

linoj br. 14. To je i danas adresa moje advokat-

ske kancelarije, u kojoj je skovan i sproveden

plan za reosnivanje kluba i održavani sastanci

Inicijativnog odbora, sve dok mesto održava-

nja sastanaka nije premešteno u hotel "Hajat".

Kada smo krenuli sa idejom reosnivanja

Rotarija, imao sam samo neka elementarna

znanja o toj organizaciji. Smatrao sam da or-

ganizacija služi za okupljanje poslovnih ljudi i

da ću se na taj način naći u dobrom okruženju

radi dobijanja novih klijenata. Međutim, vrlo

brzo sam shvatio ne samo da to nije osnovni

cilj, već da to uopšte nije bitno. Osnovni cilj

u Rotariju je da se okupe srodni ljudi kojima

su zajednički sposobnost da učine nešto kori-

sno i želja da se pomogne zajednici – a takvi

ljudi imaju sličan obrazac rešavanja problema

i služe se istim jezikom. To sam osetio i na

obuci za Guvernera u San Dijegu 2007. godine

gde sam se susreo sa ostalim Guvernerima,

Predsednik kluba Dragan Brajer

prima lanac od Petra Rakina


gde sam se osetio kao da nikuda nisam ni ot-

putovao – sreo sam ljude slične sebi, bez ob-

zira što su oni došli sa različitih kontinenata i

pripadali različitim kulturama.

Rotarijancem se ne postaje učlanjenjem

u Rotari klub, Rotarijancem se postaje rođe-

njem, vaspitanjem, odgovornim odnosom

prema sebi i željom da se pomogne društvu.

Učlanjenjem se postaje samo članom Rotari

kluba, a “rotarijanac” i “član Rotari kluba” ne

moraju uvek biti jedno te isto. Da biste postali

dobar rotarijanac morate to da osetite – da

biste imali plod mora da vas opraši pčela.

Zato je priča o mom predsedničkom ma-

nadatu u stvari priča o povratku Rotarija u

Srbiju.

Danas se ponosim trima stvarima u vezi

Rotarijem:

Prva je što sam bio prvi među prvim rota-

rijancima u Srbiji koji su uspeli da vrate Rotari

u našu zemlju, što je bio težak posao. Da bi

se osnovao novi klub treba da ga osnuje već

postojeći. U našem okruženju mi nismo imali

takvih klubova, a zemlja nam je bila u haosu

– na putu da joj se uvedu međunarodne sank-

cije. Srbija je tada bila u okviru Distrikta 1910

koji je okupljao pre svega klubove iz južne Au-

strije, a bilo je veoma teško ubediti nekoga iz

Beča da se ovde radi o skupini časnih ljudi koji

će i u Srbiji proširiti Rotari na način kako se

to radi i u njihovom svetu. Zahvaljujući ugledu

ljudi koji su pripadali toj inicijativi i našoj za-

jedničkoj upornosti, uspeli smo da dobijemo

klub neposredno pre uvođenja međunarodnih

sankcija. Da nismo to uspeli tada, Rotari bi,

istini za volju, i danas postojao, ali bi reosni-

vanje bilo značajno odloženo - do prestanka

međunarodnih sankcija i bombardovanja, što

bi rezultiralo gubitkom primata i ugleda koji

Rotari klub Beograd ima kao prvi klub na Bal-

kanu, osnovan 1928. godine.

Druga stvar na koju sam ponosan je uče-

šće u eradikaciji polija (dečje paralize) tokom

1996. i 1997. godine što je zasigurno bila jedna

od najvećih akcija rotarijanaca u Srbiji raču-

najući od reosnivanja Rotarija, pa do danas.

Tada sam predvodio Jugoslovenski nacionalni

komitet za borbu protiv dečje paralize, koji su

činili predstavnici desetak Rotari klubova ko-

liko ih je tada postojalo u Srbiji. Uz učešće Ro-

tarija, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom

organizacijom, UNICEF-om i lokalnim vlasti-

ma u dva navrata vakcinisano je protiv para-

lize preko 200.000 dece pretežno na Kosovu,

ali i u Crnoj Gori i pograničnim opštinama

između Srbije i BiH, tamo gde su bile velike

migracije stanovništva i puno izbeglica. Ovom

akcijom sprečena je velika epidemija koja je

tih godina preko Albanije stigla u našu zemlju,

čime je sigurno spaseno na stotine dece od

ove opake bolesti.

Treće je što sam imao priliku da 2009/10

godine budem guverner Distrikta 2481 koji je

u svom sastavu imao klubove iz severne Grč-

ke, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Srbije,

što je bio veliki posao, ali istovremeno i veli-

ko priznanje. Distrikt sam zatekao sa 110 klu-

bova i 2.786 rotarijanaca, a predao ga sa 120

klubova i 2.964 rotarijanaca, što znači da je u

toj godini osnovano novih 10 klubova i ukupan

broj rotarijanaca povećan za 178.

Sve ovo uspeo sam zahvaljujući nesebič-

noj podršci Rotari kluba Beograd, koji je od

početka bio i ostao klub koji je drugima služio

za ugled, ali i podršci moje porodice, majke

Aleksandre, supruge Vesne i devetogodišnje

kćeri Sofije, koje su uvek imale razumevanja

i podržavali me u stremljenjima da uz pomoć

Rotarija učinim da ovaj svet bude humaniji i

bolji.


Govor Gorana Alikalfića na ceremoniji

predaje dužnosti budućem pred-

sedniku Nikoli Tasiću 30. juna 1994.

godine:

„Iskreno se nadam da smo tokom

1993/94. godine uspeli da postignemo ciljeve

koji ne mogu biti beznačajni. Klub je zadržao

svoju poziciju u izuzetno teškim okolnostima,

uvećali smo broj članova, uspeli smo da učvr-

stimo našu poziciju u okviru velike zajednice

Rotari Internacionala.

Ne želim da imenujem pojedince koji su

dali sve od sebe da ponovo izgrade reputaciju

kluba i funkcionisanje u okviru klupskih pro-

jekata. Želim da podvučem važnost podrš-

ke članova kluba. Najvažnije od svega je da

su izvorni ideali i duh Rotarija rašireni među

nama i da preovlađuju i u nama i u našim pri-

jateljima. To je duh dobre volje i želje da po-

mognemo jedni drugima u udruživanju naših

napora i pomaganju zajednici kojoj pripada-

mo.

To je apsolutna vrednost koja nas drži za-

jedno i vuče ka boljoj budućnosti. To su vred-

nosti koje čine naš klub snažnim budući da je

središte dobre volje, prijateljstva i međusob-

nog razumevanja među ljudima.

Te vrednosti učinile su Rotari snažnim i

prepoznatim u svakom delu sveta. Te vredno-

sti, koje su dokazane u teškoćama, definišu

status i položaj našeg Rotari kluba Beograd u

okviru porodice Rotari Internacionala.

Snažno sam uveren da ćemo, pod vo-

đstvom našeg brata, budućeg predsednika

Rotari kluba Beograd, profesora dr Nikole Ta-

sića, ne samo održati, već i unaprediti vredno-

sti ne samo u zajednici već i u nama.“

Goran alikalfić†

Predsednik rotari kluba beograd u rotarijanskoj

1993/1994. godini



Jedan od osnivača i čarter članova Rotari

kluba Beograd bio je ugledni arheolog, da-

nas potpredsednik Srpske akademije nau-

ke i umetnosti i direktor Arheološkog instituta,

Nikola Tasić, treći po redu predsednik kluba.

“Kada smo krenuli sa rotarijanstvom u Srbiji

bili smo zeleni i u početku ljudi nisu ni razumeli o

čemu se radi, ali ubrzo smo shvatili. Rotari je slu-

ženje društvu i svojoj sredini. Rotari je i nastao

zbog društvenih aktivnosti, pre svega humani-

tarnih. To je ideja vodilja koja nas je okupljala.

Boraveći u Nemačkoj i Francuskoj pre osni-

vanja RK Beograd, imao sam prilike da se upo-

znam sa postojanjem Rotari organizacije. S

obzirom na vreme i sredinu u kojoj smo živeli

to je delovalo misteriozno. Međutim, povodi za

okupljanje rotarijanaca bili su druženje i sklapa-

nje prijateljstava, što je plemenita ideja. U Rota-

ri dolaze novi ljudi sa novim idejama, vestima i

događajima, a to sve čini čoveka dinamičnijim.

Sastanak rotari kluba je prilika da izmenjamo

mišljenja, a u drugom planu ostaje ono što smo

radili ili što nas je mučilo ceo dan.

Velika vrednost rotarijanstva je što daje širinu

u vremenu kada se ljudi specijalizuju i profilišu

u užim oblastima. Meni kao arheologu je veoma

zanimljivo kada slušam o drugim profesijama.

Druga dimenzija rotarija je humanitarna opre-

deljenost rotarijanaca, pomoć mladima, starima,

povezanost i komunikacija između profesija.

U klubu sam se zdušno prihvatio svih funk-

cija, od člana, preko sekretara do predsednika

kluba. To je deo života na koji se često vraćam

i rado ga se sećam. Nažalost, obaveze i posao

potpredsednika SANU i direktora Instituta, ali i

godine, ne daju dovoljno vremena kao ranije da

se posvetim Rotariju.”

Tasić ističe da u Rotari klubu Beograd nije

bilo zle krvi niti sukoba i da je funkcionisao kao

porodica.

Nikola Tasić

akademik Prof. dr.


1994/1995. godini



Naš prijatelj u Rotariju, dr Petar Rakin ro-

đen je u Mokrinu, 15. 12. 1934. godine.

Kao što većina nas zna, dr Pera Rakin

je po rotarijanskom stažu bio jedan od naših

najstarijih članova. Postao je član inicijativnog

odbora za osnivanje Rotari kluba Beograd, na

predlog Nikole Tasića, 17. aprila. 1991, a nešto

kasnije, početkom jula iste godine, imenovan

je za sekretara. Kao sekretar on uvodi krupne

promene u radu inicijativnog odbora. Počinje

da vodi zapisnike sa redovnih sastanaka kluba

i sa sednica upravnog odbora i u arhivi kluba

to su bili prvi pisani materijali i svedočanstvo

kako je prvi klub radio i kako se razvijao. Pera

je bio tek deveti član Inicijativnog odbora i

smatrao je da ova grupa treba da ojača i da što

pre dođe do broja 25, što je bio uslov za pri-

Petar RaKin†

Predsednik rk beograd u rotarijanskoj 1995/1996.

godini


jem u Rotari Internacional. Na njegov predlog,

u sledećih nekoliko meseci u tada već Provi-

sional Rotari klub Beograd primljeni su Dejan

Čikara, Vasilije Badrljica, Smiljka Soretić, prof.

Ilija Volčkov, a potom i mnogi drugi. Klub je bio

primljen u Rotari Internacional 8. maja 1992.

godine, a Pera je bio čarter sekretar. Više od

tri godine obavljao je tu funkciju i postavio je

standarde za klupskog sekretara. Kaže se da

je dobar sekretar pola kluba. Pera je to i bio.

Svuda je stizao, vodio je zapisnike, slao pozive,

organizovao druženja, inicirao i vodio klupske

projekte, a kada je to bilo neophodno, u teškim

vremenima, finansijski je pomagao opstanak

kluba. Imao je neiscrpnu energiju i svojim pri-

merom inspirisao sve svoje klupske drugove.

U rad kluba unosio je ono što psiholozi zovu


sa uvek prisutnom dobrom voljom i toleran-

cijom. Klub je primljen u Rotari Internacional

31. avgusta 1990. godine, a Pera je bio čarter

predsednik.

Sticajem okolnosti, Pera se krajem 2007.

godine vratio u staro jato, u svoj Rotari klub

Beograd, ali je klub Beograd – Stari grad želeo

da pokaže da je i dalje sa njima, pa ga je pro-

glasio za počasnog člana.

Nažalost, i njegova energija nije bila neiscr-

pna, srce nije izdržalo i Pera je zauvek otišao.

Svi rotarijanci su voleli i poštovali dr Rakina.

Nedostaje nam, ali je ostao prisutan u našim

mislima, pamtimo ga i spominjemo. Ostavio je

dubok, neizbrisiv trag u Rotari klubu Beograd,

Rotari klubu Beograd – Stari grad i u Rotari

pokretu Srbije.

“fluidna izvrsnost”, bio je svoj, jedinstven i bio

je stvaralac. U rotarijanskoj 1995/1996. godini

obavljao je dužnost predsednika kluba i to vre-

me pamtimo po nizu humanitarnih projekata

koje je klub realizovao.

Krajem januara 1999. godine pokreće inici-

jativu da se osnuje novi Rotari klub, Beograd

– Stari grad. Osnovna namera je bila da se

osnivanjem novog kluba nastavi sa širenjem

rotarijanstva i da se u Rotari aktivnosti unesu

neke nove ideje i programi. Pera je smatrao da

Beograd, kao glavni grad zemlje, ima uslova za

osnivanje više klubova, slično mnogim velikim

gradovima širom sveta. Želeo je da se u novom

klubu neguju izvorni principi rotarijanstva i da

naše “služenje i druženje” preraste u trajno

prijateljstvo ljudi sličnih životnih opredeljenja,

Tri velika prijaTelja:Dragan Brajer uručuje čarter povelju za RK Beograd Stari grad Petru Rakinu


Dimitrije Tomović, dugogodišnji direktor

ortopedskog preduzeća “Rudo”, član

Rotari kluba Beograd od 1992. godine,

došao je na čelo kluba nakon Petra Rakina i po-

stao peti predsednik kluba.

Za vreme njegovog mandata, Rotari klubovi

u tadašnjoj SR Jugoslaviji nisu bili deo nijednog

distrikta već su bili deo Specijalne zone širenja,

a funkciju administratora obavljao je Jerg Čop

(Jörg Tschopp).

Iako još veoma mladi, Rotari klubovi u Srbiji

uzeli su učešća u velikoj akciji Rotari Internacio-

nala – eradikaciji polio virusa, pre svega u isko-

renjivanju ove bolesti na Kosovu i Metohiji, gde

se nalazilo žarište virusa.

„U ovoj akciji je Rotari klub Beograd nepo-

sredno učestvovao, a ja kao predsednik sam

odlazio na Kosovo sa Draganom Brajerom,

predsednikom nacionalnog komiteta za eradi-

kaciju virusa dečje paralize. To je najznačajnija

akcija u kojoj je Rotari klub Beograd učestvo-

vao“, priseća se danas počasni član kluba.

Dimitrije TomovićPredsednik rk beograd

u rotarijanskoj 1996/1997. godini

„U to vreme imali smo oko 40 članova, i tada

je RK Beograd imao najviše članova od osniva-

nja.

Druženja nismo ograničavali samo na sa-

stanke kluba, a posebno su bili interesantni

izleti koje smo pravili po Srbiji. Posećivali smo

druge Rotari klubove i bili lepo prihvaćeni, a na-

šim skupovima prisustvovali su i predsednici

opština koje smo upoznavali sa rotarijanstvom.

U lepoj uspomeni je ostala poseta Kragujevcu

gde sam održao sastanak kluba i kome su pri-

sustvovale sve značajnije ličnosti iz Kragujevca.

Upravo je RK Beograd kumovao osnivanju

Rotari kluba Kragujevac, a bili smo inicijatori i

osnivanja Rotari kluba Pančevo.

Za svog mandata, kao predsednik kluba trudio

sam se da poboljšamo organizaciju i funkcionisa-

nje kluba. Tako smo pravili izveštaj prisutnosti, na

nedeljnom i mesečnom nivou, kako bismo pod-

stakli članove da redovno posećuju sastanke. Ta-

kođe smo pravili i izveštaj o dugovanjima kako bi

se što redovnije isplaćivale obaveze prema klubu.“



Pristupna beseda Vojina Starčevića

neposredno pre preuzimanja duž-

nosti predsednika kluba od Dimitrija

Tomovića.

„Stalno koristimo termin „rotarijanstvo“ ili

nekome kažemo da nešto jeste ili nije „rota-

rijanski“. Međutim, da li smo ikada probali da

intimno, za sebe, definišemo ovaj pojam? Šta

pod rotarijanstvom (pre rata se govorilo: rotar-

stvo) podrazumevamo?

Svaka naša delatnost, svaki naš potez mora

biti svrsishodan, iz toga mora proizaći neka

korist - cilj delatnosti ili poteza mora biti dose-

gnut. Pošavši od tog zahteva racionalnosti (i

uvek se u životu ponašajući tako) došao sam

do zaključka da bi svrsishodnost mog angažo-

vanja u ovakvoj asocijaciji slobodnih i nezavi-

snih ljudi bila mogućnost da dam svoj skromni

doprinos pomoći unesrećenim ljudima i svom

narodu, a kroz to da kapnem svoju kap u more

dobrote i dobročinstva celog čovečanstva.

Privukao me je prvi i najvažniji slogan rotari-

Vojin sTarčević

janstva „Service above yourself“, u bukvalnom

prevodu „služba iznad sebe“, ali prevedeno u

duhu jezika „služenje iznad lične koristi“.

Ma kako to čudno izgledalo, kao klupski

predsednik 1997/1998. godine izabrao sam

ovaj slogan za svoj moto, ne izmišljajući ništa

drugo. Razloga za ovo ima nekoliko.

Prvo, smatram da Rotari klub nije samo

mesto druženja, već prevashodno služenja.

Služenja onima kojima Bog nije udelio toliko

sposobnosti i sreće kao nama, a jedan od nači-

na da mu se za taj povlašćeni položaj na ovome

svetu odužimo je i pomoć onima ispod nas.

Drugo, pomalo sebično, mislim da moje

shvatanje svrsishodnosti ovog udruženja nije

do kraja iskorišćeno. Siguran sam da od među-

narodne organizacije ovog formata moj narod

može imati više koristi, što ne znači da nešto

treba očekivati iz inostranstva, već da treba

dati svoj konkretan radni i materijalni doprinos.

Pokušaću, dakle, da težište našeg rotarijan-

stva pomerim sa druženja na služenje.


1997/1998. godini



Miodrag ZagoRacPredsednik rotari kluba beograd u rotarijanskoj

1998/1999. godini

Godinu u kojoj je Miodrag Zagorac obav-

ljao funkciju predsednika RK Beograd

označilo je bombardovanje SR Jugo-

slavije. Vanredne okolnosti zahtevale su i van-

redne mere, pa su se tako sastanci Rotari kluba

Beograd preselili iz hotela ”Hajat” u prostorije

preduzeća čiji su vlasnici bili članovi kluba.

“Skoro ceo moj mandat su obeležile što

pretnje, što samo bombardovanje. Za vreme

bombardovanja bili su zabranjeni javni sku-

povi, pa se nismo mogli okupljati u Hajatu.

Ipak i takve okolnosti imaju dobru stranu,

pa smo tada imali fantastično druženje. Za

taj period vezana je i jedna anegdota. Usred

bombardovanja u posetu nam je došao Peter

Gut, SEA administrator za našu zemlju. Otiš-


li smo na večeru u jedan restoran u Zemunu

pored Dunava i usred večere bomba je pogo-

dila trafo-stanicu na Bežanijskoj kosi. Zbog

toga je ceo Zemun ostao bez struje. Piter Gut

se veoma uplašio, ali mi koji smo ovde živeli

ostali smo hladnokrvni”, oživljava uspomene

Zagorac.

“Početak mog predsednikovanja stari rota-

rijanci pamte po tome što su formalni delovi

sastanaka kratko trajali. Nisam dozvoljavao

da se priča naširoko. Međutim, posle večere

u „Hajatu“ dobar deo nas je nastavljao druže-

nje, odlazili smo u “Stupicu” ili “Pijano bar”.

Sećam se jedne prilike krajem 1998. godine

kada smo u “Stupici” ostali do pola četiri uju-

tru. Posle sam vodio kolege rotarijance u jednu


pekaru u Birčaninovoj ulici na burek”, priča uz

osmeh Zagorac.

Član je kluba skoro od osnovanja 1992. go-

dine. Rotariju je pristupio zbog dobre ideje i

načina razmišljanja kako pomoći lokalnoj za-

jednici.

Pre bombardovanja članovi RK Beograd

sproveli su akciju pomoći siromašnoj deci u

jednoj osnovnoj školi na Droćolu tako što su im

obezbedili užinu i rekreativnu nastavu.

“U vreme kada sam bio predsednik kluba

započeli smo formiranje RK Stari grad za čije

osnivanje je pokrenulo inicijativu desetak čla-

nova RK Beograd, pre svega Petar Rakin. Ja

sam bio kum RK Beograd Stari grad. Takođe

sam bio inicijator osnovanja Rotari kluba Kra-

gujevac, a učestvovao sam i u formiranju Rota-

ri klubova Zemun i Singidunum.

“Rotari je jedinstvena organizacija sa fanta-

stičnim ljudima. Pošto sam putovao po svetu

poslovno, često sam sretao i rotarijance. Tako

sam jednom za vreme sankcija bio u Južnoj

Africi gde sam predstavljao mašine koje pro-

dajem. Našao sam se u potpuno nepoznatom

mestu i otišao na sastanak Rotari kluba “Mein

Reef” iz Johanesburga. Tamo su me ljudi koji

su me prvi put u životu videli odmah prihva-

tili, pomogli i uputili kako najlakše da završim

posao. Samo u Rotariju možeš da upoznaš 30

potpuno nepoznatih ljudi koji su prijateljski

raspoloženi i hoće da pomognu. Mislim da naši

rotarijanci to slabo koriste.”

"samo u rotariju možeš da uPoznaš 30 PotPuno

nePoznatih ljudi koji su Prijateljski rasPoloženi i hoće da Pomognu. mislim

da naši rotarijanci to slabo koriste"

Beograd, marT 1999. "milosrdni anđeo": Rotari klub Beograd je radio i u vreme ratnog stanja



1999/2000. godini

„Član sam Rotari kluba Beograd sko-

ro od samog početka, pre zvanič-

nog čarterovanja, a na poziv mog

prijatelja, pokojnog Duška Milovića. Tada, mo-

ram priznati, nisam imao neku ideju o Rotariju,

ali u razgovoru sa rotarijancima ova ideja me

privukla. Tu se radi o prijateljstvu i toleranciji,

što je blisko mojoj naravi.

U klubu sam stekao neko iskustvo za vre-

me mandata prethodnih predsednika, ali ipak

obavljati funkciju predsednika nije bilo lako. Da

budem iskren, jedva sam čekao da prođe moj

mandat. Nije lako raditi ozbiljan posao volon-

terski. Ipak, drago mi je što sam sve obaveze

ispunio, svi članovi su izmirivali svoje obaveze

i predao sam klub sledećem predsedniku sa

svim obavezama izmirenim.

Dodatna komplikacija je bila što još nismo

ušli u distrikt sa Grcima, pa je i sa te strane bilo

previranja. U to vreme neki su navijali da uđe-

mo u austrijski distrikt, klubovi iz Crne Gore

Vladimir Mladan

vukli su ka italijanskom distriktu, ali najrealnije

je bilo da će nas prihvati distrikt u kom su bili

klubovi iz severne Grčke. Ipak kao klub smo

zauzeli stav da nam svaka opcija odgovara i

samo smo želeli da postanemo ravnopravni

članovi Rotari porodice.

Zbog svega toga smo „Lady`s night“ odr-

žali tek u novembru, dok su se razrešile mnoge

stvari. Sećam se da je sala bila puna, jer takvo

okupljanje nismo imali nekoliko meseci.

Imali smo dosta aktivan period u kome smo

sa Kipra dobili donaciju od 5.000 nemačkih

maraka kojima smo pomogli izbegličkom kam-

pu na Avali sređivanjem sanitarija i nabavkom

sredstava za higijenu. Iz SAD je dopremljena

garderoba, kozmetika i kućna hemija.

Uspeli smo i da pošaljemo dvoje srednjoš-

kolaca u Tursku gde ih je ugostio tamošnji Ro-

tari klub, dok smo jednog mladog čoveka po-

slali u Izrael, takođe u saradnji sa tamošnjim

rotari klubovima.“



„Sastanci Rotari kluba su nešto drugači-

je, nešto što se ne može videti na dru-

gim mestima. Tamo se ljudi pristojno

ponašaju, lepo se oblače, kada neko kaže nešto

interesantno ili pametno, članovi kluba mu odaju

priznanje aplauzom. To je lep motiv da se čovek uči

veštini besedništva. Sastanci Rotari kluba Beograd

bili su ekskluzivni, a gosti su bili interesantni i pa-

metni ljudi. Organizovali smo koncert KUD „Lola“,

koncerte, pozorišne predstave, veliki glumac Ljuba

Tadić je recitovao samo za članove kluba. Moram

reći da je ta ekskluzivnost veoma prijala.

U to vreme je administrator Specijalne zone

širenja u kojoj je bila i Srbija bio Peter Gut koji je

mnogo učinio za srpski Rotari. On je započeo pro-

jekat dovoženja vozila "pincgauer" iz Švajcarske,

koji su prepravljani u ambulantna i sanitetska vo-

zila koja je posle Rotari klub Beograd poklanjao

zdravstvenim ustanovama.

Ja sam kao predsednik Rotari kluba Beograd

bio kum prilikom osnivanja Rotari kluba Banjalu-

Miroslav ŠovRan

ka, a bio sam i kum RK Pančevo.

Učestvovali smo i u jednoj od najvećih humani-

tarnih akcija Rotarija u Srbiji u saradnji sa austrij-

skom humanitarnom organizacijom koja je donela

citostatike i lekove za iskašljavanje u vrednosti od

oko 800.000 nemačkih maraka. Učestvovali smo

u renoviranju dečjeg odeljenja na onkološkoj klinici

tako što smo Amerikanca Džima Vejna preusme-

rili da svoju donaciju da toj ustanovi. U to vreme

šestoro dece u proseku je umiralo mesečno zbog

bolesti prljavih ruku, a on je donirao 60.000 dolara

u renoviranje te klinike. Takođe, u akciji je učestvo-

vala i kompanija „COOL“ instalacijom klima-ure-

đaja u vrednosti od oko 20.000 dolara.

Pomagali smo i kamp izbeglica sa Kosova na

Avali. Tu akciju smo sproveli u saradnji sa jednim

Rotari klubom iz Nemačke uz čiju pomoć smo

napravili četiri kupatila, kupili po veš-mašinu i za-

mrzivač za svaki sprat.

Nažalost, zbog posla nisam mogao više da se

posvetim Rotariju, pa sam napustio klub.“


2000/2001. godini




2001/2002. godini

Profesor Predrag Đorđević je član Rotari In-

ternationale od 1997. godine, a u tri man-

data bio je Asistent guvernera distrikta

(ADG). prof. Đorđević je i nosilac Paul Harris me-

dalje. Za vreme mandata Predraga Đorđevića Sr-

biju i Beograd posetio je i predsednik Rotari Inter-

nacionala, Ričard King sa svojom suprugom Čeri.

Tom prilikom je 6. juna 2002. godine upriličena

svečanost povodom njegove posete, a domaćin

je bio Rotari klub Beograd. Takođe, proslavljeno

je i 10 godina reosnivanja i 73 godine od osniva-

nja Rotari kluba Beograd. Svečanost je održana

na Vidovdan 28. juna 2002. godine, na dan kada

su na Plitvicama zajedno čarterovani Rotari klu-

bovi Beograd i Zagreb 1929. godine. Sledi govor

predsednika RK Beograd Predraga Đorđevića sa

Svečane akademije povodom jubileja kluba odr-

žanog u hotelu Hajat.

„Rotari klub Beograd pripada Rotari In-

ternacionalu, najvećoj i najuticajnijoj među-

Predrag DorDević

narodnoj nevladinoj, nepolitičkoj i neprofitnoj

organizaciji neopterećenoj verskim, rasnim i

ideološkim predrasudama i prvenstveno sa hu-

manitarnom i prosvetiteljskom misijom. Ona

je javna u svom delovanju, okuplja eksperte u

struci, humaniste, ljude visokih moralnih i etič-

kih odlika posvećene dobročinstvu i čovečno-

sti. Članovi Rotari kluba Beograd su ujedinjeni

plemenitim idejama i posvećeni zadacima Ro-

tari Internacionala, spremni da služe užoj i široj

zajednici u kojoj žive, da pomognu siromašnim,

bolesnim i nesrećnim ljudima. Broj članova

kluba je 35 i njihove klasifikacije, odnosno za-

nimanja, upravo su takve da im omogućavaju

da pomognu ljudima u nevolji. U ovoj godini

(2001/2002) broj članova se povećao za 25

odsto, čime se Rotari klub Beograd približio

cilju Rotari Internacionala, da se svakog mese-

ca primi po jedan član u svakom Rotari klubu

u svetu. U primanju novih članova rukovodili


Prof. dr.


smo se ciljevima Rotari pokreta, da se radi o

ekspertima i rukovodiocima u struci, poštenim

i iskrenim osobama spremnim da pomognu.

Što je najvažnije za društva u tranziciji, kao što

je naše, sa puno kriminala i mafijaškog delova-

nja, mi nudimo alternativu ljudima koji danas

teško žive: da koriste principe visokih stručnih i

moralnih standarda i znanja. Na primer u bizni-

su, a ne ulazak u mafiju radi lakog bogaćenja na

nepošten način i da ne žive isključivo za zabav-

ljanje, podmetanje i podmićivanje.

Od pre nekoliko dana Rotari klub Beograd

ima prvog člana sa diplomatskom klasifikacijom.

To je ambasador Republike Austrije u Jugoslaviji,

Njegova ekselencija Hanes Porias. Takođe, tu su

i dva člana inostranih rotari klubova, Pol Hebert

iz RK Steamboat, Springs, Kolorado i i Milorad

Avramović iz RK Temišvar, Rumunija, koji zbog

dužeg poslovnog angažmana u Jugoslaviji obav-

ljaju svoje rotarijanske dužnosti u našem klubu.

Rotari klub Beograd je samo u rotarijanskoj

2001/2002. godini osnovao četiri nova Rotari

kluba. To su RK Kraljevo, RK Kruševac i RK Vršac

u Distriktu 2480 kome pripada i RK Beograd

i RK Bijeljina koji pripada Distriktu 1910, što je

lep primer međudistriktne saradnje. Na taj na-

čin RK Beograd je učinio u ovoj rotarijanskoj

godini mnogo više od preporuke RI, da svaki

Rotari klub u svetu osnuje po jedan novi Rotari

klub ili najmanje da se osnuju tri nova kluba po

distriktu. Distrikt 2480 ima preko 100 klubova

iz severne Grčke, Bugarske, Makedonije i Jugo-

slavije. U ovom trenutku u Jugoslaviji deluje 20

Rotari klubova i još nekoliko je u fazi pripreme.

Rotari klub Beograd je kao mentor pružio po-

moć i Rotarakt klubu Beograd u njihovom radu

zalažući se da međusobni odnosi ne budu pa-

ternalistički i naredbodavni, već konstruktivni i

da se na taj način pripremi određeni broj člano-

va RTC Beograd da kada pređu starosnu grani-

cu od 30 godina postanu članovi RK Beograd.

Prijemu žena i mladih članova posvetili smo

posebnu pažnju. Za prijem žena u RK Beograd

važe ista pravila kao i za pripadnike muškog

pola. U članstvo RI se inače ulazi na poziv po-

stojećeg člana ili se zainteresovani obraća di-

rektno lokalnom Rotari klubu.

Razmena mladih je veliko i uspešno polje de-

lovanja RI, pa i RK Beograd. U protekloj godini

bilo je mnogo takvih primera, a poslednji primer

je odlazak devojke iz Beograda u Steamboat u

Koloradu, SAD, uz pomoć lokalnog Rotari kluba.

Sređena je arhiva kluba što omogućava efika-

sniji svakodnevni rad, ali i kasnija istorijska istra-

živanja i stvaranje dugogodišnje tradicije kluba.

Humanitarna aktivnost je bila ipak najvažnije

polje delovanja RK Beograd. Pre svega radilo se o

nabavci lekova i medicinskog materijala u čemu

je najveću pomoć pružila humanitrna organiza-

cija „Hilfswerk“ iz Austrije. Preko humanitarne

akcije rotarijanaca iz Švajcarske stigla su sanitet-

ska vozila. Ipak, najveći humanitarni projekt koji

se više godina kontinuirano sprovodi je nabavka

hrane, odeće, obuće, školskih i drugih životnih

potreba za preko 200 raseljenih osoba, odraslih

i dece sa Kosova, koji borave u kampu na Avali.

Nastavljen je uspešno i dugogodišnji proje-

kat „Gift for life“ zajedno sa osnovnim rotarijan-

skim načelima: Ako je čovek pametan i vredan i

ako se na pošten način uspne na sam vrh druš-

tvene lestvice, u tom trenutku mora da počne

da vraća dug zajednici vršenjem dobročinstva.

Nije sve u novcu i nije dovoljno posedovati ve-

lika materijalna sredstva. Rotarijanac mora biti

pošten i bogat u duši. Rotarijanci misle da cilj

čovečanstva nije samo povećanje bogatstva

bogatih, već da svi ljudi, uključujući i siromašne,

postanu bogati. Duh Rotarija je duh i nada no-

vog veka i novog milenijuma. Mi donosimo nadu

onima koji je nikada nisu imali. Značka Rotarija

znači da drugi mogu imati neograničeno pove-

renje u nas, članove Rotarija.“



2002/2003. godini

U rotarijanskoj 2002/2003. godini sa

radošću i velikim entuzijazmom pre-

uzeo sam mesto predsednika od dr

Predraga Đorđevića, sa željom da naredne

godine Rotari klub Beograd učinimo još bo-

ljim i predamo ga budućem predsedniku, dr

Miroljubu Stanojkoviću. Te godine predsednik

Rotari Internacionala gospodin Bichai Ratta-

kul je uveo slogan „Posejmo seme ljubavi“,

dok je naš klupski slogan bio „Tolerancija i

saradnja“. Apelovano je na članove kluba da

se učvrsti uzajamno poverenje i unapredi sa-

radnja na klupskom, međuklupskom, ali i na

poslovnom planu.

Uprkos vanrednom stanju u Srbiji zbog

atentata na premijera dr Zorana Đinđića, us-

pešno je realizovano niz akcija u toku godine.

Posebno su se izdvojile aktivnosti: matching

grant sa Rotari klubom Riccone-Cattolica u

Branko krasojević

vrednosti od 35.000 dolara, saradnja sa Rota-

ri klubom Oberhauzen, podrška pri osnivanju

klubova u Vršcu i Pančevu i pomoć izbeglicama

sa Kosova i Metohije, smeštenim pod Avalom.

Ostvarena je veoma dobra saradnja sa našim

podmlatkom - Rotaraktom.

Na zadovoljstvo članova kluba i njihovih

gostiju organizovan je izlet brodom do Titela.

Nezaboravan je bio veoma posećeni „Ladies

night“ u čast posete Rotari kluba Oberhauzen iz

Nemačke. U nizu gostujućih predavanja poseb-

no se izdvaja izlaganje tadašnjeg ambasadora

Grčke u Beogradu, Njegove ekselencije Miha-

lisa Spinelisa, na poziv našeg tadašnjeg člana,

Njegove ekselencije Hanesa Poriasa, ambasa-

dora Austrije u Beogradu.

U ovoj rotarijanskoj godini posebno se svo-

jim predanim radom istakao sekretar kluba,

dr Dejan Mišić.



Rotarijanci su ljudi ostvareni u svojim

profesijama i sa viškom energije, koju

su spremni da upotrebe da pomognu

drugima. U Rotari se ne ulazi da bi sedobilo, već

da bi se dalo“, reči su kojim sebe i svoje kolege

rotarijance opisuje Miroljub Stanojković, profe-

sor medicine i pionir artroskopije u Srbiji i bivši

predsednik, a danas član Rotari kluba Beograd.

Ovaj specijalista ortopedske hirurgije je 1987.

godine osnovao prvu banku kostiju na ovim

prostorima. Profesor Miroljub Stanojković je u

septembru 1993. godine prvi put prisustvovao

sastanku Rotari kluba Beograd, u drugoj godini

od čarterovanja kluba i u vreme kada je pred-

sednik bio Goran Alikalfić. Tom prilikom prof. dr

Stanojković držao je predavanje o sportskom

traumatizmu.

Već 1995/1996. godine primljen je u stalno

članstvo kluba za vreme predsedničkog man-

Miroljub sTanojković

data Petra Rakina. Dr Miroljub Stanojković je u

dva mandata obavljao funkcije potpredsednika

kluba, dva puta je bio direktor komisije za de-

latnosti u zajednici, a sedam godina je proveo

u upravnom odboru kluba. Takođe je bio i asi-

stent guvernera Distrikta 2841 u dva mandata:

2008/2009. i 2009/2010. godine.

„Moj prethodnik bio je Branko Krasojević, koji

je imao puno dobrih ideja, ali nije uspeo sve

da ih sprovede u delo. Trebalo je da me nasle-

di Dejan Mišić, rođeni rotarijanac i čovek koji

je posvećen svom poslu. Međutim, 1. jula 10

članova napušta klub, među njima i bivši pred-

sednici Branko Krasojević, koji je neposredno

pre bio predsednik, i Vladimir Mlađana, koji je

bio moj mentor pri dolasku u klub i takođe bivši

predsednik kluba. Osim toga, klub je napustio i

Dejan Mišić, budući predsednik. Uprkos svemu

tome iz te godine smo izašli strašno jaki. Klub


2003/2004. godini


dr. sc. med.


je napustilo 10 članova, ali je došlo 11. Nikada

nije u jednoj godini u klub došlo toliko novih čla-

nova. Sve to je zahtevalo mnogo angažovanja“,

priseća se prof. Stanojković.

U vreme mandata dr Stanojkovića Rotari klub

Beograd je kumovao i osnivanju dva nova kluba

- Rotari klubu Pančevo, Rotari klubu Vršac i Be-

ograd Internacional, prvi klub na Balkanu koji

koristi engleski jezik.„Kupovali smo rotarijan-

ska zvona i lentu za predsednika, što je običaj

da kumovski klubovi kupuju.

“U to vreme Rotari klub Beograd se i pobrati-

mio sa Rotari klubom Aleksandrija iz Egipta.„

U novembru 2003. godine učestvovali smo u

humanitarnom koncertukoji je humanitarna or-

ganizacija „Naša Srbija“ pod pokroviteljstvom

Borisa Tadića, ministra vojske u organizovala u

Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na kom je nastupao

džez sastav iz Graca.Tom smo prilikom sakupili

donaciju u iznosu od 5.000 evra, a cilj te akcije

bio jeiskorenjivanje bele kuge. Tu akciju značaj-

no je pomogao i Hanes Porios, tadašnji amba-

sador Austrije u Srbiji, koji je tokom svog man-

data bio i član Rotari kluba Beograd.“

„U to vreme klub se finansijski stabilizovao i

napravili smo dobru osnovu za buduće akcije.

To je važno jer Rotari International ima granto-

ve za humanitarne akcije i da bi neki klub dobio

takav grant mora i sam finansijski učestvovati

u akciji. U to vreme, nažalost, bili su aktuelni iz-

beglički kampovi, pa smo i mi pomogli jednom

adaptirajući nekoliko kupatila i kuhinja.“RK Be-

ograd je 22. februara organizovao proslavu 99.

rođendana RI, kada je u Hajatu svečanosti pri-

sustvovalo preko 400 rotarijanaca iz distrikta

2480, Bugarske, Grčke, Makedonije, Crne Gore

i Srbije, kao i guverneri gotovo svih srednjee-

vropskih distrikta.

U proleće 2004. godine smo dočekali Centenni-

albell, jubilarno zvono. RI je uradio petkopije

originalnog zvona iz 1905. godine i uputio ih da

tokom te godine prođu kroz sve prvoosnovane

klubove, a mi smo imali tu čast da budemo do-

maćini tom zvonu, kao jedan od malobrojnih

klubova u svetu.

Maja 2004. godine smo učestvovali u Akcijiza

iskorenjenje bele kuge u Srbiji, kupovinom više

karata za humanitarni Koncert, koji je održanu

Kolarcu, a pod pokroviteljstvom njegove sveto-

sti patrijarha srpskog gospodina Pavla. U znak

zahvalnosti smo klub i ja, kao predsednik, na-

građeni Gramatama patrijarha Pavla.

"rotarijanci su ljudi ostvareni u svojim

Profesijama i sa viškom energije, koju su sPremni

da uPotrebe da Pomognu drugima. u rotari se ne

ulazi da bi se dobilo, već da bi se dalo"


Ljubomir Hadži-Đorđević, diplomirani he-

mičar i vlasnik kompanije Hemtek, za

sebe kaže da je jedan od glavnih krivaca

za to što Rotari klub Beograd postoji, iako za-

hvaljujući spletu okolnosti.

„Dragan Brajer, prvi predsednik Rotari kluba

Beograd i ja smo zajedno radili i 1988. godine

zajedno napustili preduzeće i otpočeli sopstve-

ni posao. Sa druge strane poznavao sam Bran-

ka Danilovića, takođe jednog od osnivača kluba,

koji je sa Jovanom Zdravkovićem, Dimitrijem

Džambazovićem, Pop-Stefanijom tražio pravni-

ka koji bi obavio registraciju Rotari kluba. Tako

da sam ih povezao sa Brajerom i spoj Branka

Danilovića i Dragana Brajera je značio i početak

priče o Rotariju. Sticajem okolnosti, ja sam bio

veza, a potpuno nezainteresovan za tu priču,

tako da se nisam ni našao u inicijativnom od-

boru. Kada se išlo u Beč da se ubede u Distrik-

tu 1910 da nas prime, ja sam pratio dešavanja

spolja, jer mi je tada posao bio na prvom mestu.

Kasnije su me pozvali da prisustvujem sa-

stancima i to druženje se pokazalo kao izuzet-

no lepo, tako da sam se aktivirao i pomogao da

se klub i osnuje.

Tada smo mi okupljeni u Rotari klubu Be-

ograd imali ideju da se ujedinimo i poslovno,

tako da je 30 članova kluba osnovalo firmu

„Beokrug“. To preduzeće trebalo je da služi i

za finansiranje rada kluba. Kasnije je 17 člano-

va kluba osnovalo i firmu „Krug Internacional

ltd“ na Malti, međutim početkom 1993. godine

počinju sankcije i pošto kolege, suvlasnici te

firme nisu mogli da učestvuju u njenom radu

i vođenju, prepuštaju je meni i nedavno je ona

napunila 20 godina“, opisuje same početke iz

svog ugla Hadži-Đorđević.

Iako praktično od početka član kluba, Hadži-

Đorđević postaje predsednik tek 2004/2005.

godine, jer kako kaže, „nije ga to mesto mnogo


2004/2005. godini

Ljubomir HaDži-DorDević



interesovalo, a i vođenje kluba nije nimalo na-

ivna stvar“.

„To nije kao da sam na čelu moje firme i

mogu da radim šta hoću. U klubu si na čelu

grupe ljudi od kojih je svaki isto tako dobar kao

i ti. Zato sam postavio sebi male, ali ostvarljive

zadatke i na kraju sam uspeo da ih ispunim.

Imao sam lagodnu godinu za svog predsednič-

kog mandata, bez mnogo turbulencija. Za to

vreme doveli smo neke stvari na svoje mesto,

konsolidovali smo finansije kluba. Meni je bilo

važno da ne propustim nijedan sastanak i te

godine sam više radio za Rotari nego u svojoj

firmi. Trebalo je sastaviti Upravni odbor i pri-

premiti sve što treba. Moraš se posvetiti tom

poslu, odgovoriti na svaki mejl, pismo, faks.

Nisam želeo da ostavim ni najmanju situaciju

u klubu nejasnom.“

Jedan događaj iz tog perioda mi je posebno

ostao u sećanju, a to je odlazak austrijskog am-

basadora Hanesa Poriosa koji je bio i član kluba

krajem 2004. godine i u njegovu čast smo or-

ganizovali koncert u Filharmoniji. Tom koncertu

su prisustvovali i Njegovo kraljevsko veličanstvo

princ Aleksandar Karađorđević, strani ambasa-

dori, predstavnici ministarstava..., a deo novca

je izdvojen u humanitarne svrhe.

Imali smo veliku akciju u saradnji sa italijan-

skim Rotari klubom „Riccione Catolica“ gde su

oni u okviru grant projekta našli 30.000 dola-

ra za koje smo mi obezbedili korisnike u Srbiji.

Obezbedili smo tom akcijom obdaništu sa oko

200 dece obroke cele godine. Takođe smo ku-

pili i kolica za članove društva obolelih od mul-

tiple skleroze.

Za ceremoniju primopredaje dužnosti bu-

dućem predsedniku Milanu Kneževiću napra-

vio sam iznenađenje i odstupio od uobičajene

svečanosti u hotelu "Hajat". Tom prilikom smo

iznajmili brod Sirona i napravili parti za 150 do

200 ljudi vozeći se do ostružničkog mosta i na-

zad.

"u klubu si na Čelu gruPe ljudi od kojih je svaki isto tako dobar kao i ti. zato

sam Postavio sebi male, ali ostvarljive zadatke i na kraju sam usPeo da ih

isPunim"


Reditelj Milan Knežević postao je član Ro-

tari kluba Beograd 1996. godine, a prvi

put je gostovao na sastanku kluba na

predlog Slobodana Jankovića.

„U Rotariju se sastaju razni ljudi raznih pro-

fesija, različitih godina, različitih interesovanja.

Rotari je neki treći ili četvrti krug prijatelja, po-

sle porodice i radnog okruženja. Postoji u javno-

sti neka fama da je to tajno društvo, predvorje

masonerije i druge mistifikacije. Kada se sve to

razgrne vidi se da su to prijatelji koji se sastaju

jednom nedeljno. Iako ne deluje često, nakon

sastajanja nekoliko godina to je dosta vremena

koje rotarijanci provedu zajedno.

Najčešći nesporazumi u vezi sa Rotarijem

nastaju kada u klub uđu ljudi sa namerom da se

okoriste, da urade nešto za posao. Lepo je kad

se poklope poslovni interesi u klubu, ali klub

tome ne služi. Takvi ljudi brzo izgore i izgube se

zajedno sa tom idejom.

Rotari ima formu, traži se dobra volja čla-

Milan knežević

nova, nema žustre kritike, a nema ni političkog

angažovanja iako se u jednom klubu često nađu

ljudi oprečnih političkih stavova. U klubu sam

bio i potpredsednik i ceremonijar pre nego što

sam postao predsednik kluba.

Predsednik kluba sam postao nakon što je

izabrani predsednik Zoran Kocorep, inače pilot,

otišao da radi u Singapur. Ljuba Hadžiđorđević

je dugo razgovarao sa mnom o tome, ali moram

reći da nisam oberučke prihvatio tu obavezu,

jer je to ozbiljna funkcija koja iziskuje mnogo

vremena.

Rotari je po svom karakteru predsednička

organizacija, gde se odluke donose brzo, efika-

sno i racionalno, a donosilac odluke snosi odgo-

vornost. Kada se odlučivanje prebaci na Uprav-

ni odbor, to znači da hoćete da se distancirate

od odgovornosti, a istovremeno usporava do-

nošenje odluka u Rotariju.

Kao predsednik kluba morate da animirate

članove. Tu mi je pomogla profesija reditelja da


2005/2006. godini



organizujem sastanke da budu zanimljivi, inte-

raktivni i da od njih svi imaju koristi. Morate da

obezbedite da članovi kluba osim druženja ima-

ju razlog više da dođu na sastanak i da se kući

vrate bogatiji za neko iskustvo.

Tako sam uveo čuvene letnje šeme. Leti

malo ljudi dolazi na sastanke, pa sam smislio

da članovi budu domaćini sastanka. Tako smo

bili na otvaranju špageterije, u lovačkom domu,

upoznali juniorske prvake u vaterpolu, pošto je

sin našeg člana Radosava Samardžića repre-

zentativac. Bili smo gosti dr Srđana Sretenovi-

ća u Vojvodini, u Domu omladine nam je poznati

kuvar pravio srpska nacionalna jela i na kraju od

jedne letnje autsajderske pozicije napravili smo

to da sastanci leti budu neverovatno posećeni i

daleko najzanimljiviji.

U to vreme bio je uzlet u prosperitet društva,

ali nisam dao da se sredstva rasipaju. Kao pred-

sednik sam čuvao kasu, jer pare je lako potro-

šiti, a teško zaraditi. Ceo život sam proveo kao

slobodni umetnik koji zna kako je zaraditi novac

na tržištu. Mislim da smo tu godinu završili sa

oko 20.000 evra na računu kluba.

Posle mandata sam, zbog nesporazuma u

matičnom klubu, 2006. godine prešao u Rotari

klub Metrpoliten.

Rotari klub Beograd je uvek mnogo radio na

humanitarnim akcijama.

Za Novu godinu smo sa Crvenim krstom

Rakovice spremili paketiće za decu izbeglica i

romsku decu. Takođe smo imali akciju u kojoj

smo obezbedili ćebad za nehigijenska naselja.

Kome Bog nije dao treba mu pomoći. Treba na-

praviti iskorak koji će promeniti nekome život ili

mu vratiti veru u društvo.“

"kome bog nije dao treba mu Pomoći. treba

naPraviti iskorak koji će Promeniti nekome život ili mu vratiti veru u društvo"


U Rotari klub Beograd prvi put sam došao

kao gost budućeg predsednika Duška

Milovića 20. jula 1995. godine. Tom pri-

likom održao sam predavanje sa temom „Trend

razvoja privatne privrede u Beogradu“. Kao gost

dolazio sam na sastanke kluba do 7. decembra

1995. godine, kada sam i svečano primljen za re-

dovnog člana Rotari kluba Beograd.

U klubu sam obavljao funkcije direktora Ko-

misije za klupske delatnosti, zatim sam u četiri

mandata bio potpredsednik kluba, a bio sam i

direktor Komisije za profesionalne delatnosti. Na

kraju rotarijanske 2006/2007. godine obavljao

sam dužnost predsednika kluba.

Od 18. marta 2002. godine otpočeo sam ak-

tivnosti kao kum na osnivanju RK Vršac, koji je

čarterovan u februaru 2004. godine.

Predsedničku lentu sam preuzeo od potpred-

sednika Mileta Pavlovića 1. jula 2006. godine na

svečanosti u hotelu "Hajat". Moto Rotari Interna-

cionala za 2006/2007. godinu, koji je promovisao

Duka samarDžić

predsednik Vilijam Bojd, bio je „Budi na čelu“.

Od samog početka obavljanja poslova predsed-

nika kluba najveću pažnju sam posvetio druženju i

služenju, jer je Rotari služenje pre svega. Za vreme

mog mandata primljeno je osam novih članova, a

posećenost sastanaka bila je preko 60 odsto.

Od humanitarnih aktivnosti nastavljeni su

projekti pomoći Školi za slabovidu i slepu decu

„Veljko Ramadanović“ u Zemunu i Domu za na-

puštenu decu u Zvečanskoj ulici.

U rotarijanskoj 2006/2007. godini najzna-

čajnija aktivnost bila je organizovanje proslave

povodom 78 godina od osnivanja i 15 godina od

reosnivanja RK Beograd. Organizovan je i veb-sajt


Među značajnijim gostima RK Beograd bio je

princ Čarls Filip de Orlean, vojvoda od Anžija sa su-

prugom Dajanom i grof Filip Pikartjer, kancelar Hu-

manitarnog reda vitezova Svetog Lazara. Princ je

bio u misiji obnove Doline jorgovana kuda je prola-

zila Jelena Anžujska sa mužem, kraljem Urošem I.


2006/2007. godini



Druženje predsednika sa suprugama

Predsednik Duka na jednom druženju



2007/2008. godini

Radosav Mitrović, vlasnik građevinskog

preduzeća Izoteks, danas u penziji, prvi

put se pojavio na sastanku Rotari kluba

Beograd 1998. godine kao gost, a mentor mu je

bio profesor Dragoljub Stojanović.

„Kada je trebalo da budem primljen u klub

počelo je bombardovanje, pa sam tek na kraju

godine postao član kluba čiji sam član i danas.

U vreme dok sam bio predsednik pre svega sam

se angažovao na uređenju odnosa u klubu.

Verovatno najvažniji događaj za mog man-

data kao predsednika bilo je to što smo, jedno-

glasno, što se retko događa, izabrali Dragana

Brajera za kandidata za guvernera distrikta.

Kasnije je on i izabran za guvernera.

U tom periodu započeli smo interesantnu

akciju. Pokušali smo, a donekle i uspeli, da se

družimo sa većinom klubova u Srbiji. U Čačku,

Kraljevu i Kragujevcu smo čak i održavali sa-

stanke kluba, a kasnije se pridružila i Topola.

Imali smo i lepu akciju pomoći školskoj deci

Radosav miTrović

iz Velike Hoče, na Kosovu i Metohiji. U dva na-

vrata smo odneli sveske, knjige, školski pribor

i novčanu pomoć deci. Imali smo ideju da če-

tvoro najboljih učenika po našem izboru školu-

jemo u srednjim školama. Naš član, preminuli

Mile Pavlović, vlasnik Garden centra, hteo je i da

im obezbedi posao. Nažalost, zbog dešavanja

na Kosovu nisu mogli da završe školu.

Veoma humanitarnim radom bogatu godinu

obeležile su i donacije Udruženju obolelih od

multipleks skleroze, zatim učešće u projektu

„Vratimo lepotu rekama“ kada je na Ušću zasa-

đeno 80 stabala jorgovana zahvaljujući donaciji


Dugo će se pamtiti i akcija „Grčkoj od srca“.

Organizovan je humanitarni koncert 14. marta

2008. godine na inicijativu Rotarakt kluba Beo-

grad, a prikupljena sredstva namenjena su sta-

novnicima grčkih sela postradalim u požarima

prethodne godine, zbog čega je klub dobio i za-

hvalnicu od grčkog ambasadora.“



Kao direktoru Sektora međunarodnih pla-

ćanja u Investbanci a.d. Beograd jednog

dana tokom 1990. godine obratio mi se

jedan klijent sa molbom da mu pomognem oko

rešavanje nekog problema. Tokom tih nekoliko

sastanaka sa klijentom, imao sam i priliku da se

prvi put sretnem na osobom koja je znala dosta

o Rotariju. Način na koji je taj problem uskoro

bio rešen učinio je da Branko Danilović predloži

da mu se pridružim u odboru za reosnivanje Ro-

tari kluba Beograd. Sve što se kasnije dešavalo i

što je detaljno opisano u ovoj monografiji, deo

je istorije i jedne uspešne „rotarijanske priče“.

Tokom ovih dvadesetak godina koliko sam u

Rotariju, imao sam sreću i zadovoljstvo da do-

živim nebrojeno mnogo predivnih trenutaka,

da prisustvujem mnogim važnim i svečanim

događajima, da participiram u mnogobrojnim

društveno korisnim akcijama i da upoznam

mnogo sjajnih ljudi i među njima steknem mno-

go prijatelja. Uvek se rado sećam druženja sa

Nikola manDić

prijateljima tokom postojanja „Rotari stolova“

u prvim godinama našeg delovanja, iz kojih su

kasnije nastali Rotari klubovi Novi Sad i Zemun.

Naša druženja tokom leta u Perastu, sa poseta-

ma Budvi ili Cetinju, nezaboravna su. Isto kao i

predanost i gostoprimljivost „naših Novosađa-

na“ koji su kasnije uspešno osnovali Rotari klub

Novi Sad, ali i druge klubove u Vojvodini.

Iako sam kao član participirao u svim akci-

jama kluba, bilo da su dobrotvorne, humani-

tarne ili servisne, ovde ističem samo nekoliko

ideja i projekata na čiju realizaciju sam poseb-

no ponosan.

U jesen 1992. godine sa nekolicinom prijate-

lja bio sam predlagač inicijative da klub počne

da obeležava svoju slavu. Kako i sam proslav-

ljam 19. decembar kao slavu, rođendan i imen-

dan, a i dosta članova već slavi tu slavu, prihva-

ćen je moj predlog da klupska slava bude Sveti

Nikola. Prva slava kuba obeležena je 19. decem-

bra 1992. u mom stanu uz prisustvo mnogih


2008/2009. godini



članova kluba i njihovih supruga. Kasnije je sla-

va obeležavana u domovima članova koji i inače

slave Sv. Nikolu, da bi se na kraju ustalio običaj

da se slava obeležava u prostorijama našeg

kluba u Kursulinoj 14 gde je izvanredni domaćin

već godinama naš Dragan Brajer.

Na predlog nekolicine članova kluba, po-

krenuta je inicijativa da se snimi dokumentarni

film o arheološkim nalazištima koja svedoče o

tekovinama prisustva Kelta i tragovima njihove

kulture na ovim prostorima. Na realizaciji filma

„Putevima Kelta“ bila je okupljena vrhunska

ekipa stvaralaca i autora, a ovde izdvajam samo

neke od njih: Slobodan Novaković - direktor,

Jovan Ćirilov – scenario, akademik Nikola Ta-

sić (inače tada član našeg kluba) i dr Borislav

Jovanović iz SANU - naučni saradnici, Vuksan

Lukovac i Dušan Petrović (tada član našeg klu-

ba) – urednici, Veselko Krčmar – fotografija,

Radoslav Bojković – svetlo. Moja supruga Maja

i ja smo bili producenti filma u ime RK Beograd.

Film je trebalo da se premijerno prikaže u Lon-

donu na Međunarodnom festivalu „Archeos“

1992. godine. Nažalost, zbog embarga i sank-

cija koje su bile nametnute našoj zemlji, a koje

su se odnosile i na kulturu (!?) to nije bilo mo-

guće tako da je film sa uspehom bio prikazivan

samo na festivalima u našoj zemlji.

Klub se odazvao na molbu rukovodstva

Jugoslovenskog dramskog pozorišta da im

se pomogne u nabavci i uvozu opreme koja je

bila neohodna za izvođenje predstave „Plava

ptica“. Plaćanje prema inostranstvu u uslo-

vima sankcija je izvršeno preko Investbanke,

oprema je uvezena, a naš klub je proglašen

za sponzora predstave „Plava ptica“ čijoj smo

svečanoj premijeri svi prisustvovali te 1993.

godine. Naš tadašnji član, arhitekta Marko Ša-

njević, koji je inače i radio u JDP, bio je u to vre-

me inicijator predivnih druženja u restoranu

Teatra „Bojan Stupica“, gde smo se okupljali

po završetku redovnih sastanaka kluba. Šteta

je što nismo iskoristili priliku da sa JDP uspo-

stavimo trajniju saradnju.

Proslava desetogodišnjice

reosnivanja RK Beograd, 2002.


Predsednik kluba sam bio 2008/2009. i ta

godina će ostati upamćena po nekoliko izvan-

rednih događaja. Ovde ću istaći samo neke ak-

tivnosti i dostignuća kluba:

Te rotarijanske godine je organizovana

prva zajednička humanitarna akcija svih beo-

gradskih Rotari klubova. Naime, iskorišćena je

veoma pozitivna atmosfera i visok stepen ra-

zumevanja između predsednika beogradskih

klubova sa mandatom u toj godini. Tako je na

bazi originalnih kriterijuma, načina kandidova-

nja projekata i samog glasanja pri izboru najbo-

ljeg projekta, odlučeno da svi klubovi pomognu

Institutu za neonatologiju u Beogradu. Na sjaj-

no organizovanoj donatorskoj gala večeri u ho-

telu „Hajat“, koja je održana u februaru 2009.

povodom obeležavanja 104. godišnjice osniva-

nja Rotari Internacionala, direktorki Instituta

prof. dr Niveski Božinović Prekajski su uručena

dva nova inkubatora. Mali višak prikupljenih

sredstava je iskorišćen tako što je dobrotom

člana našeg kluba Ljube Hadži-Đorđevića i do-

punskim donacijama njegove firme „Hemtek“

kao i japanskog principala firme „Sanyo Bio-

medical“ za potrebe Instituta kupljen i speci-

jalni frižider za čuvanje mleka. Frižider koji je

uručen Institutu je bio prva karika u projektu

stvaranja „banke mleka“ kao jednog od naj-

važnijih preduslova za pomoć prevremeno

rođenim bebama. Tek nekoliko godina kasnije

šira društvena zajednica je prepoznala značaj i

potrebu podrške „malim herojima“.

Kako je naš bivši član Gordan Dragović

(sada član RK Beograd – Singidunum) 2008.

godine objavio kapitalno delo „Leksikon ope-

ra“ naš klub je organizovao promociju tog dela

za članove i goste. U prelepom ambijentu sale

„Focaccia“ hotela „Hyatt Regency“ naš prijatelj

Gordan je organizovao spektakularnu promoci-

ju leksikona. U umetničkom delu je učestvova-

la operska pevačica koja je uz klavirsku patnju

izvela nekoliko najpopularnijih operskih arija.

Klub je kupio primerke „Leksikona“ sa idejom

da se na prigodnim svečanostima knjige poklo-

ne najboljim studentima mizičkih akademija.

U istoj godini i uvaženi član našeg kluba

prof. David Dašić je objavio knjigu „Savremena

diplomatija“. Odlukom UO kluba otkupljen je

deo tiraža te knjige i u nekoliko navrata njegove

knjige su kao poklon kluba uručene najboljim

postdiplomcima iz oblasti diplomatije.

Tokom mog mandata klub je podržao i že-

lju jednog broja naših članova da naprave novi

Rotari klub. Uz sponzorstvo našeg kluba, a po

ispunjenju potrebnih uslova i procedura ka-

snije je osnovan Rotari klub Beograd-Dedinje,

a na poklon su dobili repliku našeg rotarijan-

skog zvona. Isti poklon je dobio i Rotarakt klub

Beograd, čime smo još jednom potvrdili našu

privrženost mladima, njihovom klubu i aktiv-

nostima koje sprovode.

Tokom 2009/2010, u godini kada je naš

cenjeni član, advokat Dragan Brajer bio gu-

verner Distrikta 2841, služio sam kao pred-

sedavajući Distrikt fonda i distriktni blagajnik.

Uz prisutne poteškoće, ipak je bilo zanimljivo

sarađivati sa regionalnim distrikt blagajnici-

ma iz severne Grčke, Makedonije, sa Kosova,

iz Crne Gore i Srbije na prikupljanju sredstava

i njihovom korišćenju u funkciji promocije ple-

menitih ciljeva Rotarija.

Noseći na reveru rotarijansku značku, mno-

gi poznanici, prijatelji ili poslovni partneri su me

pitali šta mislim o Rotariju. U razgovoru bi me

obično pitali i „koliko to košta“ ili „koje sve oba-

veze“ imaju članovi? Na osnovu ličnog iskustva

ili prakse iz našeg i drugih klubova koje sam

posetio, davao sam im odgovore, ali sam takve

razgovore uvek završavao konstatacijom da

članstvo nosi i „privilegije“. Privilegija je biti u

klubu sa sjajnim ljudima, biti okružen i družiti

se sa boljima od sebe, od njih saznavati nešto

novo i nepoznato, čuti mudra mišljenja, stavove

ili savete, biti prijatelj sa takvima....

Najveće bogatstvo Rotari kluba Beograd su

njegovi članovi!



2009/2010. godini

„Za ideju i misiju Rotarija sam čuo i

znao čemu služi još iz perioda moje

mladosti, i to od strane tada `pre-

kaljenog rotarijanca`, prijatelja mojih roditelja

iz inostranstva, koji mi je pričao o dobročinstvu,

ali i sjaju uspeha i pameti koju Rotari pruža. Da-

kle, nisam od onih koji su „plašeni“ idejom „ne-

poznatog i nepoželjnog“ udruženja obavijenog

velom mistike, već sam od početka stremio

ličnoj izgradnji u moralnom i profesionalnom

smislu, i na taj način se nametnuo sebi i dru-

gima kao osoba koja bi mogla da ispuni jasne

kriterijume za ulazak u jedno ovakvo društvo

sa dobrim namerama. I, moj prijatelj i kolega dr

Stankov, tada već iskusni član Rotari kluba Be-

ograd, preuzeo je na sebe ulogu mentora, pred-

stavio me klubu, i nakon skoro pet meseci pri-

jemnog perioda, postao sam član najstarijeg i

najprestižnijeg, ali i bogatstvom humanitarnog

Srđan sreTenović

rada najpoznatijeg kluba u našoj zemlji, Rotari

kluba Beograd.

Biti rotarijanac ne može biti samo želja ili cilj,

već i dokaz dela koja od ličnog postaju nečija,

od slabog čine jakog, od nemoćnog moćnog, od

gladnoga sitog. Pomozi i ne traži, stekni prijate-

lje za ceo život, to za mene znači Rotari!

Postati član svakako donosi u životu mno-

ge lepe trenutke, ali i obaveze, a postati pred-

sednik kluba i novo „dopunsko“ radno vre-

me, ili novu svakodnevnu radnu obavezu, s

obzirom na to da organizovanje rada i akcija

jednoga kluba donosi pregršt aktivnosti, koje

treba uslaglašavati i izvoditi u koordinaciji sa

svim članovima. Budući da su svi članovi klu-

ba po dobru prepoznati u svojim profesional-

nim oblastima, nekada je i teško razumeti, a

još teže sprovesti ideje, koje se pak po pravilu

uvek i ostvaruju.



Za vreme mog mandata predsednika kluba

u rotarijanskoj 2009/2010. godini, naučio sam i

i preneo mnoga tuđa i svoja iskustva. Česti gosti

na našim sastancima, od inostranih za vreme

studentske olimpijade, pa do članova diplomat-

skog kora i domaćih gostiju i predavača, zahte-

vali su kontinuiranu koncentraciju i predanost.

Od mnogih akcija koje smo te godine sproveli,

meni su svakako u uspomeni ostale tri. Zajed-

nička akcija svih Rotari klubova u Beogradu, u

kojoj smo i mi participirali idejom, ljudstvom i

materijalnim sredstvima, donela je nove inku-

batore Institutu za prevremeno rođenu decu i

uređaje za čuvanje majčinog mleka (banka mle-

ka). Takođe, bez obzira na to što naš projekat za

uređenje saobraćajnica u okolini škola za slabo-

vidu decu na tom konkursu nije prošao, naš član

Čeda Petrinjac, ali i ceo Rotari klub Beograd je

završio obećano, i jedna saobraćajna raskrsni-

ca i prilazni putevi su opremljeni specijalnim

aparatima i obeležjima, kakvi se mogu videti u

naprednim zemljama celoga sveta. Takođe, ni

te godine nije izostala već tradicionalna akcija

pomoći školi i internatu za slabovidu decu „Dr

Veljko Ramadanović“ u Zemunu. U tom smislu

i ja lično sam, pored donacija članova kluba,

sa posebnim ponosom bio donator. Kupovina

sadnica za ulepšavanje šetališta pokraj beo-

gradskih reka, bila je još jedna akcija u kojoj je

učestvovao i naš klub sa nemalim sredstvima.

Rotari je kao pokret u svetu često prepoznat i

kao humanitarni dobročinitelj, a najveća inter-

nacionalna akcija u borbi protiv poliomielitisa,

smanjila je stopu obolevanja, skoro do iskore-

njavanja ove teške bolesti. Upravo je Rotari klub

Beograd, za vreme moga mandata, u istom

duhu pomogao u nepovratnim sredstvima prve

pomoći postradalima od zemljotresa u Kraljevu

2010. godine, a ta akcija se nastavila i docnije, u

saradnji sa ostalim klubovima u Srbiji.

Posle mnogo lepih trenutaka zajedničkog

druženja na sastancima, u privatnim poseta-

ma, na slavljima i slavama u društvu porodica,

na kraju rastuži saznanje da je život nekada su-

rov i da nam je odneo tri naša draga člana: Mile-

ta Pavlovića, Svetu Tanasijevića i Duška Milovi-

ća. Njihova prerana smrt nas nije obeshrabrila

u našoj svetoj ideji vodilji, u potrebi da činimo

dobro i uživamo u tome, i da obnavljamo klub,

što i danas marljivo radimo“, kaže specijalista

neurologije na Klinici za neurologiju i psihijatriju

KBC "Zvezdara", gde je 1999. godine formirao

prvi centar u zemlji za lečenje glavobolja i mi-

grene "Migrena centar".

"biti rotarijanac ne može biti samo želja ili cilj, već i

dokaz dela koja od liČnog Postaju neČija, od slabog Čine jakog, od nemoćnog

moćnog, od gladnoga sitog. Pomozi i ne traži, stekni Prijatelje za ceo život, to za mene znaČi

rotari!"

U dvorištu domaćinske kuće predsednika Srđana



2010/2011. godini

„Predsedavati 20 godina starom klu-

bu je istovremeno i lako i teško.

Lako jer mnoge stvari funkcionišu

po inerciji utabanim stazama, a teško zbog od-

govornosti koju to nosi. Dobra stvar u Rotariju

za svakog predsednika, a i za klub, jeste to što

mandat traje samo jednu godinu, pa niti sti-

gnete da se suviše umorite niti da se previše

naviknete. A to kvalitetno i prijatno druženje,

ta dobra atmosfera koju gajimo u našem klubu

mislim da su naš najveći kapital. Kapital uz koji

sa velikim optimizmom gledamo u budućnost.

Mislim da smo i u godini u kojoj sam bio

predsednik uspeli da nastavimo ispravnim pu-

tem, a ponešto i da poboljšamo i dodamo još

poneku svetlucavu kockicu lepom mozaiku koji

stvaramo družeći se sve ove godine.

Završena je i promovisana akcije instalacije

staze i signalizacije za slepe i slabovide u blizini

Srđan milinković

Osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kova-

čević“ u Cetinjskoj ulici. Ova akcija je inicirana

i sprovedena zaslugom našeg Čede Petrinjca,

a vrednost projekta je oko 7.000 evra. Najzna-

čajniji rezultat ove akcije je činjenica da je ona

inspirisala postavljanje niza ovakvih staza ši-

rom Beograda, a akcija je bila dobro i pozitivno

medijski propraćena.

Rekonstruisan je veb-sajt našeg kluba, po-

novo je dizajniran i sa zatvorenim delom za čla-

nove i redovno se ažurira.

Bili smo jedan od inicijatora i učesnika u za-

jedničkoj akciji za pomoć Kraljevu posle razor-

nog zemljotresa. Izgrađena je jedna montažna

kuća akcijom beogradskih i druga kuća akcijom

srpskih klubova.

Ono što ja smatram svojim najvećim uspe-

hom kao predsednika je što smo posle 70 godi-

na pokrenuli ponovno izdavanje časopisa „Srp-



ski rotar“. Posebno značajni za inicijativu su bili

Zoran Zdravković i Hadži Dušan Glušac, koji su

uz Tiću Savića i nosioci ovog projekta. Izdavanje

časopisa je izazvalo veoma pozitivne reakcije i

podršku većine klubova. Izdata su četiri broja u

tiražu po 1.500 primeraka, a postignut je zna-

čajan obim i kvalitet časopisa.

U eri interneta i televizije, sve digitalnijih i

sve bržih medija, zatrpani smo gomilom infor-

macija, najveći deo njih nam je potpuno nepo-

treban i neželjen. Stalno imamo osećaj da smo

neku informaciju propustili, a u stvari imamo

problem da nam u tom moru informacija ne

promakne nešto zaista važno kao što je, na

primer, pismo prijatelja.

Skoro da smo potpuno zaboravili kako to

izgleda dobiti pismo prijatelja, ne jedan e-mail

među gomilom kojekakvih spam e-mailova, već

pravo klasično rukom pisano pismo.

Pravi, kvalitetan, lepo odštampan i upako-

van Rotari časopis može postati to, već zabo-

ravljeno, pismo prijatelja, koje nam nedostaje, i

to ne jednog već više stotina i hiljada prijatelja u

Rotariju. Potreban nam je časopis u kome ćemo

razmenjivati ideje i dobru energiju tako karak-

terističnu za Rotari pokret. Potrebno nam je da

se još čvršće povežemo i još bolje upoznamo,

jer su jedinstvo, saradnja i prijateljstvo osnovno

pogonsko gorivo naše organizacije.

Reosnivanje rotari časopisa posle 70 godi-

na od izlaska prvog broja časopisa „Jugoslo-

venski rotar“ je i značajan doprinos očuvanju

tradicije i prestiža našeg pokreta. Jer iako uvek

dinamični i moderni, ipak smo organizacija

koja izuzetno drži do svoje bogate istorije i vi-

sokih vrednosti.

Često nismo svesni značaja i efekata naših

mnogobrojnih akcija, mnoge od njih se i ne do-

kumentuju i ne zabeleže na pravi način, neke

veoma dobre akcije se i potpuno zaborave. Da-

nas ipak važi pravilo - što nije slikano i zapisano

nije se ni desilo, zato nam je potreban časopis.

Informacije o akcijama i idejama prezentovane

na adekvatan način priznanje su onima koji su

ih realizovali i podstrek i ideja, svima nama, za

buduće akcije.

Siguran sam da će nam svima sa „Srpskim

rotarom“ biti zanimljivije, lepše, lakše i uspešnije.

Što se tiče mog daljeg angažmana u Rotari-

ju, mislim da se neću “penzionisati”. Relativno

sam mlad došao u priliku da odradim ovaj man-

dat pa smatram da nemam prava da se pasivi-

zujem. Pravilo rotacije i ograničenje od jednog

predsedničkog mandata je veoma dobro, ali

smatram da nije dobra relativno česta praksa

pasivizovanja bivših predsednika. Osećam oba-

vezu i mislim da ću imati energije da i dalje ak-

tivno doprinosim i klubu i Rotariju.

Predstavljanje prvog broja

“Srpskog rotara”


Na predlog mog prijatelja i kuma Di-

mitrija Tomovića Meja primljen sam

među prijatelje rotarijance.

Prepoznao sam da pripadam rotarijanci-

ma, jer sam uvideo da se rotarijanac ne po-

staje prijemom u Rotari klub i da rotarijanci

žive sa tim i pre nego što postanu članovi klu-

ba i da su rotarijanci za ceo život.

Pošto radim u bankarstvu, odmah po pri-

jemu počeo sam da vodim blagajnu i trezor

kluba. Na moj i predlog Milana Kneževića,

tadašnjeg predsednika kluba, oformili smo

dinarski-devizni račun kluba. Počeo sam da

vodim računa da se sredstva troše strogo na-

menski. U prvom momentu na računu je bilo

oko 5.000 evra, da bi sada na tim računima

bilo šest puta više sredstava. Klub je za to

vreme učestvovao u svim humanitarnm akci-

jama Rotari klubova Srbije i nije odbio nijedan

zahtev za pomoć. Za ovo vreme bio sam i se-

Veselin kovačević

kretar kluba u dva navrata, ali su me finansije

po prirodi posla stalno pratile.

Izborom za predsednika kluba 2011/12. go-

dine trudio sam se da klub popravi odnose pre

svega sa klubovima iz Beograda, ali i da učvr-

sti odnose sa ostalim klubovima, pre svega ku-

movskim. Ta akcija je počela odmah sa letnjim

šemama kada smo na svakom sastanku ili bili

domaćini ili išli u goste drugim klubovima.

To je urodilo plodom jer je zajednička akcija

koju već godinama organizuju beogradski klu-

bovi imala izuzetan uspeh i predlog našeg se-

kretara Čedomira Petrinjca da se nabave lupe

za osnovnu školu za slabovidu decu “Dragan

Kovačević” je jednoglasno prihvaćen.

Klub je učestvovao u zajedničkoj akciji Ro-

tari klubova Beograda sa 840 evra. Pomogli

smo matching grant akciju RK Beograd Cen-

tar sa 1.000 evra, Udruženju obolelih od mul-

tiple skleroze 200 evra. Osnovnoj školi "Veljko


2011/12 godini



Ramadanović" poklonili smo 1.000 evra kao i

svake godine. Postavljene su taktilne staze na

pešačkom prelazu i ispred škole za zaštitu vida

"Dragan Kovačević" u Cetinjskoj ulici.

Sve ovo ne bi moglo da se uradi bez Uprav-

nog odbora u sastavu: Stojadin Mirkulovski,

potpredsednik, Zoran Zdravković, budući pred-

sednik i predsednik Fondacije, Srđan Milinko-

vić, neposredno prošli predsednik, Čedomir

Petrinjac, sekretar, Miloš Radivojević, rzničar,

Vladimir Ilić, ceremonijar, Hadži Dušan Glu-

šac, direktor Komisije za klupske odnose, Mi-

roslav Nikolić, direktor Komisije za delatnosti

u zajednici, Zoran Radoičić, direktor Komisije

za međunarodne delatnosti, Nenad Saković,

direktor Komisije za profesionalne delatnosti i

Trivko Savić Tića, član Upravnog odbora.

Za mog mandata klub je ojačan sa pet novih

članova: Brankom Jovanovićem, Miodragom

Trpkovićem, Petrom Vugdragovićem, Dušanom

Joksimovićem i Alkeksandrom Pavlovićem.

Imali smo i tužnu dužnost da se oprosti-

mo od akademskog slikara Branka Miljuša i

Jove Đenadića. Jedna velika akcija koja je pra-

tila klub tokom cele 2011/12. godine je rad na

monografiji povodom 20 godina reosnivanja

Rotari kluba Beograd. Ova akcija ne bi mogla

da se ostvari bez direktne pomoći rotarijanaca

članova kluba koji već godinu dana izdaju me-

sečni, odnosno dvomesečni list “Rotar” čiji je

cilj da postane distriktni list.

Zato posebno zahvaljujem Hadži Dušanu

Glušcu, Čedomiru Petrinjcu i Trivku Saviću bez

kojih ova monografija ne bi bila moguća.

Osim članovima Rotari kluba Beograd, po-

sebnu zahvalnost iskazujem prof. dr Dejanu

Čikari, kao i Biljani Stepanović, Draganu Milo-

ševiću i Milošu Obradoviću.

Čvrsto jezgro - uređivački odbor za izradu monografije: Predsednik kluba Veselin Kovačević, Trifko Tića Savić, Hadži Dušan Glušac i Čedomir Petrinjac




RotaRi Klub beogRadDistrikti


Rotari klub Beograd kao prvi Rotari klub

na ovim prostorima, osnovan 1929. go-

dine, nalazio se u Distriktu 77 u kome

su se nalazili jugoslovenski klubovi, a koji je

osnovan 9. novembra 1931. godine. Prvi gu-

verner Distrikta bio je Edo Marković iz Rotari

kluba Zagreb, a njegov naslednik Milan Stoja-

dinović, član Rotari kluba Beograd.

Rotari klub Beograd bio je deo Distrikta 77

sve do 1941. godine i početka Drugog svetskog

rata, kada se Rotari klubovi na ovim prostori-

ma terminiraju.

Nakon reosnivanja 1992. godine Rotari klub

Beograd postaje deo Distrikta 1910 koji su či-

nili Rotari klubovi iz južne Austrije, kasnije i

Slovenije i Hrvatske.

U Distriktu 1910, uz još nečarterovane rota-

ri klubove Zemun i Novi Sad, Rotari klub Beo-

grad se zadržava do rotarijanske 1994/1995.

godine.

Rotari klub Beograd je primljen u Rotari In-

ternacional 8. maja 1992. godine, samo neko-

liko dana pre uvođenja sankcija SR Jugoslaviji.

Ta okolnost ne samo što je odložila uručivanje

čarter povelje RK Beograd, već je i odložila for-

miranje novih Rotari klubova u SR Jugoslaviji.

Nezadovoljni ovakvom odlukom i nakon slanja

protestnih pisama u Rotari Internacional i žal-

bi na Distrikt 1910, RI odlučuje da srpski Rotari

klubovi napuste ovaj distrikt i postanu Spe-

cijalna zona širenja (Special extension area -

SEA) kojom će administrirati predsednički ad-

ministrator za širenje (Presidential extension

administrator - PEA) Jorg Čop iz Švajcarske i

koji odgovara direktno predsedniku RI. Čop je

tri godine obavljao funkciju PEA 1994/1995. i

1995/1996, a njega je dve naredne godine na-

sledio Peter Gut, guverner Distrikta 2000 za

1994/1995. godinu.

Konačno 2000. godine tadašnji predsednik

RI Karlo Ravica ukida SEA i srpski Rotari klu-

bovi se priključuju Distriktu 2480 u kom se na-

laze klubovi iz severne Grčke, Bugarske, Make-

donije, Crne Gore, Kosova (pod UNMIK-om).

Bugarski Rotari klubovi 2007. godine stiču

dovoljnu brojnost da osnuju sopstveni Distrikt

2482, a grčki, makedonski, crnogorski i srpski

klubovi dobijaju Distrikt 2481.

Konačno 2011. godine Srbija i Crna Gora

dobijaju sopstveni Distrikt 2483 koji broji 62

Rotari kluba, 56 u Srbiji i šest u Crnoj Gori. Prvi

guverner Distrikta 2483 za 2011/2012. godinu

je Vesna Baltezarević iz Rotari kluba Niš.

Put od d77 do d2483


Milan Stojadinović, prvi član RK Beograd, na funkciji guvernera D77


U periodu od 1932/1933. do 1940/1941.

Guverneri Distrikta 77 bili su:

1932/1933. Edo Marković, RK Zagreb,

1933/1934. Milan Stojadinović, RK Beograd,

1934/1935. Viljem Krejči, RK Ljubljana,

1935/1936. Viktor Ružić, RK Sušak,

1936/1937. Vladimir Belajčić, RK Novi Sad,

1937/1938. Stevan Pavlović, RK Beograd,

1938/1939. Ivan Slokar, RK Ljubljana,

1939/1940. Radovan Alaupović, RK Zagreb

1940/1941. Viktor Ružić, RK Sušak

Guverneri Distrikta 1910

1991/1992. Herbert Papousek

1992/1993. Artur Stromenger

1993/1994. Kurt Tenhalter

PEA Specijalne zone širenja

1994/1995. Jorg Tschopp

1995/1996. Jorg Tschopp

1996/1997. Peter Gut




1999/2000. Leonidas Kogetsov

2000/2001. Sotos Sotiriou

2001/2002. Charalambos Athanasiadis

2002/2003. Kostas Aggoouriadakis

2003/2004. Konstantinos Kotsis

2004/2005. Kalcho Hinov

2005/2006. Kiriakos Katsikis

2006/2007. Vojislav Mitić


2007/2008. Basile Christaras

2008/2009. Panos Theodoropoulos

2009/2010. Dragan Brajer

2010/2011. Visarion Zachos


2011/2012. Vesna Baltezarević

2012/2013. Nikola Obradović



Poslednje mesečno pismo Jorga Čopa, objav-

ljeno u informatoru Rotari kluba Beograd za

3. i 10. jul 1997. godine:

„Ovo je poslednje pismo kao PEA koje vam pi-

šem.

Da se još jedno podsetimo dva ili tri različita za-

datka koja sam pokušao da vam nagovestim u po-

slednja tri meseca.

Kao prvo, najvažnija stvar u Rotariju je prijatelj-

stvo. Znam da je teško prevesti kompletno značenje

ove jednostavne reči na vaš jezik i u vašu kulturu,

ali verujte mi, ona je bila i još uvek je ključ za Rotari.

Svi znamo da „prijateljstvo“ ne znači isto ovde ili u

Južnoj Americi, ali rotarijansko prijateljstvo nekako

otvara vrata među geografski udaljenim zemljama,

religijama i kulturama.

Prijateljstvo u Rotari klubu: Nekad su potrebne

godine da bi dva rotarijanca razumela jedan dru-

gog i da bi postali pravi Rotari prijatelji. Ali što duže

pripadamo Rotari klubu, to više pravih prijatelja

imamo oko nas.

Prijateljstvo između dva Rotari kluba: Većina klu-

bova u SEA je verovatno već dostigla „svoj Rotari

nivo“. Nekad je zanimljivo videti kako dva Rotari klu-

Jorg ČopPEA SPEcijAlnE zonE širEnjA (SEA) zA Srbiju, crnu Goru i

MAkEdoniju od 1994. do 1997. GodinE


ba, ne mnogo udaljeni jedan od drugog, imaju pot-

puno različite karaktere. U jednom klubu je okupljen

intelektualni nivo rotarijanaca, u drugom je većina

poslovnih ljudi, a treći klub je potpuno drugačiji.

Što više prijateljstva ima u okviru kluba to smo

spremniji da razumemo filozofiju drugih klubova. A

šta je centar svega među Rotari klubovima? Prija-

teljstvo!

Ako niste otvoreni ka prijateljstvu koje je gore

opisano, nikada nećete naći pravo Rotari internaci-

onalno prijateljstvo.

I to je jedna tačka koja čini Rotari fascinantnim:

Rotari ideja je prvenstveno internacionalna ideja i

što više rotarijanaca živi ovo internacionalno prija-

teljstvo, to smo bliži svetskom razumevanju!

Ko danas može da se drži dalje od svetskog ra-

zumevanja? Niko! Moramo pomoći jedni drugima,

moramo razumeti jedni druge, a to se može desiti

samo ako imamo određeno zajedničko prijatelj-

stvo. Rotari nam daje tu mogućnost.

Druga tačka je Rotari vođstvo i Rotari organiza-

cija. Mnogi od vas bili su iznenađeni za poslednje

tri godine obimom papirologije koja se mora uraditi

da bi „Rotari ostao na šinama“. Nekad svi patimo

pod diktatom američke birokratije. Ali većina papi-

ra je neophodna da bi ova internacionalna organi-

zacija funkcionisala u svim delovima sveta.

Kad jednom vidite kancelarije u Evanstonu šo-

kirani ste količinom problema koji oni tamo imaju.

To nije samo jezički ili novčani problem. Ali pre sve-

ga to je zahtev ove zajedničke organizacije iz celog

sveta, iz „globalnog sela“. Bez toga Rotari bi se ras-

pao. Ali mora ostati isti kakav je bio već skoro 100

godina.

Rotari sistem radi besprekorno, ali ono što mu

je potrebno je vođstvo. Vođstvo u okviru kluba, u

okviru SEA ili Distrikta. Potrebno mu je vođstvo kod

započinjanja projekata, kod razmene studenata,

vođstvo kad dođe do dodeljivanja školarina ili usa-

vršavanja. To vođstvo mora doći iz prijateljstva, a

čim dođe do nekih isticanja moći, Rotari mora pro-

pasti. U tom smislu ostaje nam mnogo neurađenog

posla, a PEA Peter Gut spreman je da se nosi s tim.

Dragi prijatelji, u ime Rotari Internacionala bih

želeo da se zahvalim svakom pojedinom rotarijan-

cu na svemu što je urađeno u poslednje tri godine i

želim sve najbolje u budućnosti, Rotari budućnosti

takođe kao i u budućnosti vaših porodica i biznisa.

bEz odličnE SArAdnjE StAlno rAStućEG brojA

Aktivnih rotArijAnAcA, Mi nikAdA nE biSMo PoStiGli

SolidAn kvAlitAtivni i kvAntitAtivni rASt


Krajem 90-ih bili su teška vremena za Srbiju i

tadašnju SR Jugoslaviju. Možete li nam reći

kako je bilo administrirati jugoslovenskim

Rotari klubovima u takvom okruženju?

- Kada sam prvi put u leto 1997. godine došao u srp-

ski deo Specijalne zone širenja (SEA), to je bila moja

prva poseta tom delu Evrope. Tamo sam stigao kao

"novajlija". Zadatak koji mi je dao Rotari Internacional

bio je daleko složeniji nego što sam naziv sugeriše:

PEA je skraćenica za predsedničkog administrato-

ra za širenje (Presidental extension administrator).

Nikada nisam voleo reč "administrator". Moje lično

shvatanje moje uloge moglo bi se mnogo bolje opi-

sati koristeći reči kao što je “trener”, “partner” ili

“prvi među jednakima” (primus inter pares). Srećom

nisam ušao u rotarijanski vakuum. Postojalo je pet

osnovanih i dobro organizovanih klubova u Srbiji (RK

Beograd, RK Beograd Singidunum, RK Zemun, RK

Novi Sad i RK Niš, plus RK Skoplje u Makedoniji). Tu je

postojala ključna grupa posvećenih rotarijanaca, koji

su postepeno postali pravi prijatelji i koji su me po-

državali od prvog do poslednjeg dana mog dvogodiš-

njeg mandata - i više od toga. Samo ću pomenuti pet

inicijalnih partnera koji su me podržavali i savetovali

od prvog dana pa nadalje (i kojima su se postepeno

pridružili brojni drugi ljudi kojima takođe dugujem za-

hvalnost i poštovanje za njihovu posvećenost našem

zajedničkom zadatku razvijanja Rotarija u ovoj i dve

susedne zemlje): moj prethodnik PEA Jerg Tscho-

pp (1994-1997), koji je, zajedno sa grupom lokalnih

rotarijanaca pionira postavio dobru osnovu za moj

rad, i rotarijanci Dragomir Acović (moj učitelj o srp-

skoj istoriji, kulturi i religiji), Goran Alikalfić (moj bliski

prijatelj i savetnik), Dragan Brajer (prvi srpski rrota-

rijanac) i Slobodan Radulović (moj SEA sekretar). Sa

takvom zaleđinom i podrškom moj zahtevan posao

postao je lakši, a teško okruženje palo je u drugi plan.

Koji su bili glavni izazovi za razvoj Rotari organiza-

cije u Srbiji?

- Glavni izazovi su bili nepostojanje funkcionalnog

građanskog društva, negativno ekonomsko okruže-

Peter gutPEA SPEcijAlnE zonE širEnjA

1997-1999.


nje, nedostatak iskustva sa demokratskim procesi-

ma i međunarodna izolacija.

Kako biste opisali saradnju sa srpskim rotarijanci-

ma u tom periodu?

- Bez odlične saradnje stalno rastućeg broja aktivnih

rotarijanaca, mi nikada ne bismo postigli solidan kva-

litativni i kvantitativni rast koji je označio period od

1997. do 1999. godine.

Koje su bile najznačajnije akcije Rotarija u Srbiji

sprovedene tokom vašeg mandata?

- Krenuli smo od početka sa izgradnjom distriktne

strukture i organizacije, informisanjem rotarijanaca

(mesečna pisma klubovima i redovne PEA posete

postojećim i budućim klubovima), obukom budućih

klupskih lidera (PETS; Seminari za izabrane pred-

sednike (President elect training seminars), obukom

i informisanjem klupskih zvaničnika i članova (skup-

štine), sistematskom podrškom i podučavanjem

Rotarakta, kao važnog partnera organizacije i izvora

budućih mladih članova Rotarija, pokrenuli inicijati-

vu za osnivanje Inner Wheel - druge partnerske orga-

nizacije u Rotari porodici.

Organizovali smo tri velika i mnogo manjih humani-

tarnih projekta: Ambulance plus (više od 35 polov-

nih ambulantnih vozila nabavljeno je i distribuirano

domovima zdravlja i bolnicama u Srbiji zahvaljuju-

ći sredstvima koja su obezbedili švajcarski Rotari

klubovi i individualni donatori koji su opremu na-

bavili od švajcarskih bolnica i švajcarske armije),

obezbedili smo veliki kontingent novih hirurških

instrumenata koji su distribuirani srpskim bolnica-

ma, a veliki železnički teretni vagon pun nove ode-

će doniran Rotaraktu Švajcarske od strane švaj-

carske robne kuće, srpski rotaraktovci su podelili

napuštenoj deci, hendikepiranima i starijim građa-

nima u preko dvadeset institucija u Srbiji.

Da li i dalje pratite Rotari organizaciju u Srbiji i šta

mislite o njihovoj perspektivi?

- Pratim, ali sa smanjenim intenzitetom, nažalost,

najviše zbog činjenice da su posle 13 godina bivši

glumci, uključujući mene, u ovoj veoma uspešnoj

predstavi ostarili, a neki čak i preminuli. Međutim,

ostao je aktivan veliki broj pojedinačnih kontakata sa

dobrim prijateljima i mali projekti se još uvek realizu-

ju. Takođe, s vremena na vreme pogledam odličan

sajt Distrikta 2481. Zadovoljan sam činjenicom da je

distrikt, san koji smo negovali tokom vremena kada

sam bio aktivan, postao realnost. Veliki napor proši-

renja Rotarija je to učinio mogućim. Moj odgovor na

drugi deo ovog pitanja je: perspektive Rotarija u Srbiji

biće odlične ako godine snažnog rasta broja klubova

budu praćene periodom konsolidacije i naglaskom

na kvalitetu nasuprot količine. Kvalitet počinje na

nivou pojedinih članova. Bivši predsednik RI Robert

Bart (1993-1994) definisao je rotari-točak koji sa po-

nosom nosimo kao "zaštitni znak" za kvalitet. Svaki

nosilac treba da se obaveže:

- Meni se može verovati

- Ja sam pouzdan

- Ja sam na raspolaganju

- Dajem više nego što uzimam

- Ja dodajem vrednost

Po vašem mišljenju, gde je Rotari kao pokret sada i

u kom pravcu može da ide?

- "Da Rotari ne postoji, trebalo bi ga odmah izmi-

sliti!" Rotari kao globalni igrač mora stalno da se

prilagođava promenama u okruženju na svakom

nivou, kluba, distrikta i globalno. Na nivou Rotari In-

ternacionala naši lideri su svesni toga, od kreiranja i

sprovođenja osnovnih instrumenata kao što je stra-

teški plan i budući plan vizije. Ali, svi planovi i vizije

su uzaludni na duge staze bez mira. Izabrani pred-

sednik RI (2012-13) Sakuji Tanaka (Japan) jasno

ukazuje na ovu činjenicu sa svojom predsedničkom

temom Mir kroz služenje.

Povodom 20. godišnjice, želim Rotari klubu Be-

ograd i njegovim članovima uspeh u njihovim aktiv-

nostima kao delu globalne Rotari porodice i njihovog

Distrikta 2481 i zajednice kojoj služi.

bEz odličnE SArAdnjE StAlno rAStućEG brojA

Aktivnih rotArijAnAcA, Mi nikAdA nE biSMo PoStiGli

SolidAn kvAlitAtivni i kvAntitAtivni rASt


Vojislav Mitić, jedan od čarter članova Rotari

kluba Zemun, a zatim i jedan od osnivača Ro-

tari kluba Niš, prvi je guverner distrikta iz Sr-

bije još od Milana Stojadinovića koji je služio kao gu-

verner Distrikta 77 rotarijanske 1933/1934. godine.

Mitić je u 2006/2007. godini predvodio Distrikt

2480, u čijem sastavu su bili klubovi iz severne Grč-

ke, Makedonije, Kosova, Crne Gore, Bugarske i Srbije,

preciznije – više od 130 klubova sa oko 4.500 članova.

Veliki značaj Mitić je pridavao širenju Rotarija, pa

je tako u njegovom mandatu osnovano 27 novih Ro-

tari klubova, što je rast od 20 odsto u toj godini. Ovo

takođe znači da je Distrikt 2480 dobio preko 600 no-

vih rotarijanaca u 2006/2007. godini.

Prema njegovim rečima, tokom mandata kao gu-

verner distrikta obišao je skoro sve klubove u distrik-

tu i pri tome automobilom prešao više od 100.000

kilometara u toku jedne godine, ne računajući avion-

ske letove.

„Proveo sam stotine sati slušajući probleme ljudi,

pokušavajući da razumem šta je dobro u Rotari or-

ganizaciji, a šta treba tražiti od Rotari Internacionala

da promeni.

Vojislav Mitić GuvErnEr diStriktA 2480 u

rotArijAnSkoj 2006/2007. Godini

u nEkiM AktivnoStiMA PoStoji nEkoliko

nivoA birokrAtijE i PrEvišE PAPiroloGijE u

ProcEdurAMA. nEkAdA PrEvišE AdMiniStrAcijE

SMAnji EntuzijAzAM i Pozitivnu EnErGiju

MEđu ljudiMA


U nekim aktivnostima postoji nekoliko nivoa biro-

kratije i previše papirologije u procedurama. Nekada

previše administracije smanji entuzijazam i pozitiv-

nu energiju među ljudima.

Iako svi aspekti Rotarija jesu važni, humanitarni

projekti, grantovi, zajedničke akcije klubova, mislim

da je najvažniji rast broja članova i klubova.

Za Distrikt 2480 bile su važne stipendije i raz-

mene mladih. Naš zadatak je bio da pomognemo

u razvoju nove generacije lidera u regionu, da po-

mognemo u uspostavljanju mira i prijateljstva. To

i jeste misija Rotari Internacionala. Ovaj distrikt

je fantastičan primer i može da postane model za

druge regione u svetu, jer smo videli da je moguće

da u donedavno podeljenom regionu, kao što je Ju-

goistočna Evropa, ljudi mogu da se integrišu, nađu

pozitivnu energiju i napreduju.

U toku mog mandata, pored fantastičnog rasta

broja klubova, bilo je važno stabilizovati postojeće

klubove i zadržati članstvo.

U nekim klubovima imali smo trend smanjivanja

broja članova. Zato je bilo važno toliko putovati, po-

sećivati klubove i pomagati da se obnovi energija u

nekim slučajevima. Takođe, u tranzicionim zemlja-

ma rotarijanci treba da razumeju koliko je Rotari

važan za uspostavljanje civilnog društva.

Imam nekoliko principa za ponašanje u Rotariju.

Prvo, moraš biti najbolji u svojoj profesiji na svo-

joj teritoriji. Drugo, moraš biti spreman da daš, ali i

spreman da primiš pomoć. Treće, rotarijanac je hu-

manista i učestvuje u humanitarnim projektima. I na

kraju, važno je da imaš čistu ličnu i porodičnu proš-

lost.

Pored toga, vodim se pravilom da rotarijanac

može biti čovek koji pripada bilo kojoj veroispovesti,

osim ako je fundamentalista. Takođe, može da pri-

pada bilo kojoj političkoj opciji, osim radikalne faši-

stičke i radikalno komunističke jer su one bile protiv

Rotarija.“

Mitić je izabran i da u rotarijanskoj 2012/2013.

godini bude član Komiteta za stalne fondove Rota-

ri fondacije za Evropu i Veliku Britaniju (Permanent

Fund Committee for Europe and RIBI).

„Ovo je velika čast, jer sam jedini član tog tela iz

ovog dela Evrope“, kaže Mitić.

ovAj diStrikt jE fAntAStičAn PriMEr i

MožE dA PoStAnE ModEl zA druGE rEGionE u

SvEtu, jEr SMo vidEli dA jE MoGućE dA u donEdAvno PodEljEnoM rEGionu, kAo

što jE juGoiStočnA EvroPA, ljudi MoGu dA SE intEGrišu, nAđu Pozitivnu EnErGiju i

nAPrEduju


U rotarijanskoj 2009/2010. godini guverner

Distrikta 2481 bio je Dragan Brajer, pred-

sednik Inicijativnog odbora i prvi predsed-

nik Rotari kluba Beograd i reosnivač Rotarija u Srbiji

krajem osamdesetih i početkom devedesetih godi-

na.

Pored Srbije distrikt je obuhvatao severnu Grč-

ku, Makedoniju, Kosovo i Crnu Goru.

Osnovna ideja bila je konsolidacija klubova u Sr-

biji jer je prethodne godine u kratkom periodu osno-

vano mnoštvo klubova i primljeno mnogo novih ro-

tarijanaca koje je trebalo dobro uputiti u Rotari, jer

se ne može biti dobar rotarijanac dok se ne upozna

ova organizacija i pravila po kojima ona funkcioniše.

Na tome se tokom 2009-2010. dosta uradilo.

Rotarijanska 2009/2010. godina Distrikta 2481

započela je sa 110 klubova i 2.786 rotarijanaca, a

završena je sa 120 klubova i 2.964 rotarijanca, što

znači da je osnovano 10 novih klubova i ukupan

broj rotarijanaca povećan za 178.

Takođe, godina je završena sa 36 Rotarakt klu-

bova, od kojih su pet osnovani tokom 2009/2010.

godine i pet Interakt klubova od kojih je jedan osno-

van tokom te rotarijanske godine.

Početak godine u kojoj je Dragan Brajer bio gu-

verner zatekao je Srbiju sa 49 klubova u kojima je

bilo ukupno 1.257 članova, a na završetku godine u

Srbiji bilo je 55 klubova sa 1.351 članom. Po prvi put

osnovani su Rotari klubovi Stari Bečej, Niš-Medija-

na, Stara Pazova i Veliko Gradište kao i ponovo osno-

vani ranije terminovani klubovi: Šabac i Loznica.

U Srbiji godina je završena sa 19 Rotarakt i dva

Dragan bRajeRGuvErnEr diStriktA 2481

u rotArijAnSkoj 2009/2010. Godini

MojA idEjA jE bilA konSolidAcijA klubovA u

Srbiji, nAkon PEriodA brzoG rAStA brojA klubovA. višE rotAri klubovA jE dobrA

StvAr, Ali ti novooSnovAni klubovi niSu StiGli dA SE

SErviSirAju i Edukuju o rotArijAnStvu


Interakt kluba, od kojih su tri Rotarkt kluba osno-

vana tokom 2009/2010. godine i to: RTC Beograd

Sava; RTC Niš-Naisus; RTC Prokuplje i jedan Inte-

rakt klub u Pirotu.

Na taj način višestruko je ispunjen prvi i osnov-

ni zadatak koji je predsednik RI John Kenny za tu

godinu postavio svim distriktima u svetu, a to je

neto povećanje od jednog člana po svakom klubu i

osnivanje jednog novog kluba u distriktu.

Dragan Brajer bio je jedan od najaktivnijih gu-

vernera, uprkos činjenici da je tokom čitave godine

obavljao i svoje profesionalne obaveze kao jedan

od eminentnijih beogradskih advokata.

Tokom godine održani su Distirct Leadership

seminari u Veriji, Beogradu i Kavadarcima, PETS

na Volosu, u Subotici i na Ohridu; D. seminari o

članstvu u Podgorici, Komotiniju i Čačku; seminari

o Rotari fonadaciji u Metsovu, Novom Sadu, Alek-

sandropoliju i Budvi, kao i zajednički R. seminari za

članstvo i Fonadaciju u Prištini i u Prilepu. Takođe,

u Beogradu održana je Distriktna skupština i Kon-

ferencija.

Pored toga Brajer je posetio 96 klubova prešav-

ši preko 35.000 kilometara drumom, u čemu su

mu pomogle supruga Vesna (inače osnivač Inner

Wheel kluba Beograd) i kći Sofia, koje su ga u sve-

mu podržavale i pratile na njegovim putovanjima,

zbog čega ih je nagradio sa po jednim PHF prizna-

njem, donacijom od 2.000 USD Rotari fonadaciji

za iskorenjivanje dečije paralize.

Pored ranijeg počasnog članstva u RC Zemun

i Zaječar, tokom rotarijanske 2009/2010. godine

proglašen je i počanim članom RC Priština – Darda-

nija. Osnivač je Rotari klubova: Zemun, Stari grad,

Sombor, Stari Bečej, Stara Pazova, Niš-Medijana,

Šabac, Loznica, Veliko Gradište, Komotini – Rodo-

pi, Skoplje Kirilo i Metodije, Bar i Priština Dardanija,

kao i Rotract klubova: Beograd, Beograd Sava, Niš

- Nisus, Prokuplje, Priština i Ulcinj i Interakt kluba

Pirot.

Dragan Brajer bio je naš prvi guverner koji se

odrekao naknade svojih troškova iz Distriktnog

fonda čime je omogućeno da se umesto toga ras-

hoda sufinansiraju programi uređenja dečjeg vrti-

ća „Neven“ u Pirotu; nabavka EKT aparata za pa-

cijente Instituta za psihijatriju KCS; Fitnes parka

u Pančevu i Rotari kampa za mlade u Leskovcu i

izgradnja dečjeg obdaništa u Zaječaru.

ROTARY CLUB Beograd, poseta Guvernera Dragana Brajera, 2009.


Za sebe kaže da je jedini od 1.500 rotarijanaca

u Srbiji čija je familija u Rotariju već 80 godina.

Deda budućeg guvernera Distrikta 2843 Niko-

le Obradovića bio je Sreten Obradović koji je jedan od

osnivača Rotarija u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji

između dva svetska rata. Ostalo je zapisano da je u

štampariji Sretena Obradovića štampan i „Jugoslo-

venski rotar“ 1933. godine.

„Još kao veoma mlad znao sam neke stvari o ro-

tarijanstvu i 1992. godine pozvali su me u inicijativnu

grupu za osnivanje Rotari kluba Beograd. Kasnije sa

grupom prijatelja, Petrom Rakinom i Dejanom Čika-

rom pre svega, osnovali smo Rotari klub Stari grad.

Nakon Rotari klubova Beograd, Zemun i Novi Sad, to

je bio četvrti Rotari klub u Srbiji.

Kasnije sam osnovao i Rotari klub Metropoliten i

bio njegov čarter predsednik 2004/2005. godine.

Dosadašnji vrhunac moje Rotari karijere je izbor

za guvernera Distrikta (District Governor - DG) za

2012/2013. godinu.

Rotari je servisna organizacija koja na global-

nom nivou doživljava promenu strategije ili bolje re-

čeno tehnologije rada, jer osnovna strategija ostaje

ista. Rotari pokušava da se prilagodi promenama i

priznaje da postoje i mladi poslovni ljudi dovoljno

zreli da uđu u Rotari. Zato je formirana peta avenija

- Nova generacija.

Takođe, vlada mišljenje da je potrebno veće uče-

šće žena u Rotariju. Do 1989. godine Rotari Internaci-

onal bio je isključivo muška organizacija. Ipak, iako je

dozvoljeno članstvo ženama, do sada učešće žena u

RI nije veće od 15 do 20 odsto. Cilj je otvoriti perspek-

tive mladima i ženama.

Što se tiče našeg Distrikta 2483, on poslednjih pet,

Nikola oBradovićbudući GuvErnEr diStriktA 2483 u rotArijAnSkoj 2012/2013. Godini

u SvEtu jE rotAri „firSt clASS PArtnEr“, nEko

koME SE vErujE. PovElju ujEdinjEnih nAcijA PiSAlo jE

47 rotArijAnAcA


šest godina beleži brz rast, ali tako dinamičan rast

broja klubova i članova mora da prati i organizacija.

U Srbiji ima oko 1.350 članova i 150 u Crnoj Gori u 62

kluba ukupno, a imamo i oko 350 rotaraktovaca u 16

klubova. Tako veliki broj klubova i članova ne može se

voditi kao u vreme kada je bilo svega desetak klubova.

Sakudži Tanaka biće naredne godine predsednik

Rotari Internacionala i njegov moto biće „Mir kroz

služenje“.

Mir se odnosi na sve, znači mir mladih, kao i mir

starih, mir da studiraju, da rade, ali to znači i mir u

samom čoveku.

Takođe i svaki guverner može da ima svoj moto,

a moj će biti „Radni i prepoznatljivi“ (Workable and

Visible).

Radni znači da svaki Rotari klub treba da ima svo-

je projekte, a to ne moraju da budu uvek veliki projek-

ti. Moja ideja je da napravimo više malih akcija, ali da

se svaka završi.

Prepoznatljiv se odnosi na ugled i prepoznatljivost

rotarija. Ta tema je ovde osetljiva. U svetu je Rotari

„first class partner“, neko kome se veruje. Povelju

Ujedinjenih nacija pisalo je 47 rotarijanaca. Rotari In-

ternacional ima stolicu u Ujedinjenim nacijama, a 23.

novembar je UN dan Rotarija. Rotari sarađuje sa Sa-

vetom Evrope, Unicefom, Svetskom zdravstvenom

organizacijom, Crvenim krstom.

Kada neka država želi da pomogne nekome

u drugoj zemlji, ona traži lokalnog partnera, a to

je Rotari klub. Na primer, sve zemlje u okruženju

imaju izuzetno dobre kontakte sa vlastima. U Hr-

vatskoj je bivši predsednik Stipe Mesić počasni

član Rotari kluba Zagreb. Pokrovitelj proglašenja

čartera distrikta Slovenije bio je slovenački pred-

sednik Danilo Tirk. Pokrovitelj istog događaja u

Hrvatskoj bio je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Na obe ceremonije gost je bio predsednik Rotari

Internacionala.

Moj cilj biće da predstavim ljudima Rotari. To je

organizacija koja se nikada ne meša u politiku. Mi

tražimo tačke zbližavanja, a ne mesta u kojima ćemo

se razilaziti. Moramo raditi na rastu na unutrašnjem

planu, pre svega na stalnoj edukaciji i izgradnji stabil-

ne strukture. Bitno je uspostaviti i kontinuitet rukovo-

đenja. Ovo ranije nismo mogli, jer smo bili u distriktu

sa drugim zemljama, u kome se govorilo više jezika i

najčešće smo imali grčke guvernere.

Rotari postoji zbog rotarijanaca, a distrikt da bi se

klubovi organizovali. Nisu tu klubovi i rotarijanci zbog

guvernera, već obrnuto. Moja ideja kao guvernera

biće da našim klubovima obezbedim podršku na do-

maćem i međunarodnom planu.

Planiramo da sledeće godine obavimo razmenu

mladih ljudi, profesionalaca, sa Švedskom, na pet

nedelja. Takođe i da pošaljemo nekoga u norveški in-

stitut za mir i toleranciju u koji pozivaju predstavnike

zemalja u okruženju.

Takođe želim da iskoristim veze koje gradovi u Sr-

biji imaju sa gradovima u inostranstvu i da povežem

Rotari klubove iz tih gradova. Ako, na primer, grad

Beograd ima devet bratskih gradova u svetu, zašto

Rotari klubovi iz Beograda da se ne bratime sa klubo-

vima iz tih gradova.

Moj cilj je i da rešim konkretna pitanja u vezi s

pravnim statusom distrikta. Trenutno, distrikt ne

postoji pred državom, već su samo Rotari klubo-

vi registrovani kao udruženja. Tako distrikt nema

memorandum, pečat, nema čak ni svoj račun. Mi-

slim da je dobra ideja da se registruje kao savez

rotari klubova.

Moj cilj bićE dA PrEdStAviM ljudiMA rotAri. to jE orGAnizAcijA kojA SE

nikAdA nE MEšA u Politiku. Mi trAžiMo tAčkE

zbližAvAnjA, A nE MEStA u kojiMA ćEMo SE rAzilAziti



RotaRijuMladi u



O RotaRaktu

Rotarakt je nastao kao poseban program

Rotari Internacionala sa idejom da oku-

plja mlade ljude starosti od 18 do 30

godina. Zvanično je predstavljen 1968. godine

za vreme mandata predsednika Rotari Interna-

cionala Lutera Hodžesa. Prvi Rotarakt klub je

čarterovan 13. marta 1968. i to je bio Rotarakt

klub Univerziteta Severna Karolina koji je spon-

zorisan od Rotari kluba Nord Šarlot iz Severne

Karoline, SAD.

Rotarijanci su od samog početka života

Rotari organizacije prepoznavali potrebu ak-

tivnog rada sa mladima i sponzorisali su slične

organizacije mladih ljudi od početka 1920-ih

godina. Tako su postojali „Dvadeset-trideset“

klubovi u Kaliforniji, zatim, „Okrugli sto“ u En-


direktora Rotari Internacionala, a među njima i

da se članstvo u Interakt klubovima produži za

još nekoliko godina nakon mature. Umesto da

podigne starosnu granicu za Interakt klubove,

Bord je odlučio da razmotri mogućnost po-

kretanja novog programa servisnih klubova za

mlade koji su na univerzitetskim studijama ili na

početku karijere.

Odluka da se „Rotarakt program“ ipak

pokrene došla je u vreme studentskih prote-

sta koji su se održavali širom sveta i kao takvi

predstavljali veliku brigu rotarijancima. „Rota-

rakt program“ nije bio usvojen samo sa idejom

da zadrži ranije interaktovce, već i sa ciljem da

usmeri energiju mladih na pozitivne aktivnosti

koje bi koristile zajednici. U toku 1966. oformljen

je poseban odbor za stvaranje novog programa

servisnih klubova za mlade. Odbor je, pored na-

ziva, takođe odlučio i da bi i devojkama trebalo

gleskoj i Irskoj, „Apeks“ u Australiji, „Uniserv“

u Indiji, „Orbis“ u Latinskoj Americi, „Rotors“,

takođe u Evropi „Krugovi Pola Harisa“, „Kva-

drant“ klubovi u SAD itd. Svi pomenuti i drugi

klubovi za mlade su predstavljali bazu za na-

stajanje globalno priznatog programa Rotarija

znanog kao „Rotarakt“, a koji je dobio naziv po

rečima „rotari“ i „akcija“.

Verovatno je najveći podstrek za pokretanje

„Rotarakt programa“ došao od klubova osno-

vanih opet od strane Rotarija namenjenih sred-

njoškolcima, „Interakt klubova“. Ovaj program,

pokrenut 1962, doživeo je veliki i brz uspeh. Me-

đutim, kako je članstvo bilo otvoreno samo za

đake gimnazija, srednjih škola (od 14 do 18 go-

dina), ukazala se potreba za rad na unapređe-

nju odnosa između Rotarija i Interakta i bivših

interaktovaca, još mladih za pripadnost Rota-

riju. Nekoliko predloga je bilo izneto pred Bord

„RotaRakt pRogRam“ nije bio usvojen samo sa idejom da zadRži

Ranije inteRaktovce, već i sa ciljem da usmeRi eneRgiju mladih

na pozitivne aktivnosti koje bi koRistile zajednici


dozvoliti članstvo, podjednako kao i mladićima.

Ubrzo nakon čartera prvog kluba, klubovi mla-

dih ljudi, koji su već postojali u mnogim regioni-

ma, pokrenuli su ubrzan razvoj Rotarakt klubova

i širenje mreže u prvih nekoliko godina.

Prva međunarodna konferencija održana je

1981. godine u Južnoj Africi pod nazivom „Inte-

rota konferencija“. Naredne sednice održavane

su svake treće godine. Međunarodni Rotarakt

sastanci se održavaju svake godine na Rotarakt

pretkonvencijskom sastanku, koji prethodi go-

dišnjoj Rotari konvenciji. Prvi ovakav sastanak

održan je u Seulu u Južnoj Koreji 1989. gde je

prisustvovalo više od 450 rotaraktovaca.

Rotari Internacional je ustanovio Svetsku

nedelju rotarakta, koja se proslavlja jednom go-

dišnje za vreme nedelje u kojoj pada 13. mart,

u znak sećanja na čarterovanje prvog Rotarakt

kluba. Za vreme Svetske nedelje Rotarakta, ro-

taraktovci prisustvuju sastancima svojih spon-

zorskih Rotari klubova, pokreću zajedničke

servisne projekte, i razgovaraju sa klubovima

koji još uvek ne sponzorišu neki Rotarakt klub o

prednostima ovog programa.

Od 1968. rotaraktovci su pokazali da mogu

da budu pozitivna i primerna organizacija unu-

tar svojih zajednica. Neke od često preduzi-

manih servisnih akcija obuhvataju projekte za

poboljšanje životne sredine, posete starim i

nemoćnim licima, kampanje za donacije krvi,

pomoć zemljama u razvoju. Danas, Rotarakt

nastavlja sa stalnim rastom organizacije. Tre-

nutno Rotarakt broji više od 8.000 klubova, u

više od 160 zemalja, sa procenjenim članstvom

od 180.000 rotaraktovaca.

Aleksandar Georgijević, član Rotari kluba Vračar i

ADG za 2011/2012. godinu, zadužen za Rotarakt


periodu 1994–1997. godina, piše hroničar Rotari

života u Srbiji, prof. Dejan Čikara, koji je i među

osnivačima prvog Rotarakt kluba u Srbiji.

Rotarakt klub Beograd je najstarija Rotarakt

organizacija u Srbiji, a nastao je 1994. godine u

trenutku kada je SR Jugoslavija bila pod među-

narodnim sankcijama i kada je osnivanje novih

klubova u našoj zemlji bilo zamrznuto.

Funkciju guvernera distrikta tada je obav-

ljao predsednički administrator (Presidential

Extension Administrator), a u periodu od 1994.

do 1997. godine to je bio Švajcarac Jerg Čop

(Jörg Tschopp).

Jedna od najznačajnijih akcija koje su za-

počete i okončane u vreme njegovog mandata

bilo je osnivanje prvog Rotarakt kluba, RTC Be-

ograd. Naime, Čop je smatrao da se sankcije ne

odnose na omladinu i da će Rotari Internacio-

Rotarakt klub beograd

Ideja da se u Beogradu osnuje prvi Rotarakt

klub vezana je za rotarijanca Jorga Čopa, čla-

na RK Amersvil iz Švajcarske. Zbog sankcija

UN, koje su donete 30. maja 1992. godine, jedini

tada postojeći klub u SR Jugoslaviji, Rotari klub

Beograd, nije mogao da organizuje proslavu do-

dele čartera, a o osnivanju novih klubova nije bilo

ni reči. Klub je bio primljen u Rotari Internacional

i nastavio je rad, ali su svaki dalji razvoj Rotarija i

osnivanje novih klubova bili zaustavljeni.

Bord direktora RI, početkom 1994. godine

donosi odluku da se deo teritorije bivše SFRJ

(Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina) izuz-

me iz dotadašnjeg Distrikta 1910 i da se formi-

ra SEA (Specijalna oblast širenja), koja će biti u

nadležnosti predsednika RI Bila Hantlija. Odmah

potom on imenuje PDG Distrikta 2000 (Švajcar-

ska), Jorga Čopa, za svog zastupnika (PEA), u

Članovi Rotarakt kluba Beograd


nal dodeliti čarter Rotarakt klubu bez obzira na

embargo UN, što se na kraju i desilo. Ovu ideju

prihvatili su članovi RK Beograd, a upravni od-

bor kluba je imenovao dva svoja člana, Nikolu

Obradovića i Dejana Čikaru, da dalje vode ovaj

projekat. Prvi sastanak je održan u palati Be-

ograđanka, a domaćin je bila firma „Christian

Hansen's – Jugoslavija”, čiji je vlasnik, Slobo-

dan Janković, bio član Rotari kluba Beograd.

Na sastanku je donesena odluka o osniva-

nju Rotarakt kluba Beograd i izabrana je prva

uprava. Za predsednika inicijativnog odbora

za osnivanje Rotarakt kluba Beograd izabran

je Igor Janković, a za sekretara Deana Čikara.

Sponzor-klub bio je RK Beograd.

Dalji rad na osnivanju kluba nije bio ni lak ni

brz. Primetna je bila i fluktuacija članova i jedan

broj članova je prestao da dolazi na sastanke.

Ipak, uz podršku članova sponzora kluba, član-

stvo je ojačano i rotarijanski edukovano, pa je

klubu, marta 1996, dodeljena povelja Rotari

Internacionala. Čarter ceremonija je održana

u hotelu „Beograd-Interkontinental“, 30. maja

1996. godine, zajedno sa Rotari klubom Beo-

grad-Singidunum.

Dalji razvoj kluba tekao je uobičajeno, a sle-

deći predsednik kluba, inž. Milutin Stefanović,

zajedno sa RK Novi Sad i RK Beograd, pokrenuo

je inicijativu za osnivanje novih klubova: Rota-

rakt Novi Sad i Rotarakt Beograd – Ivo Andrić.

Danas u Srbiji postoji petnaest Rotarakt

klubova od kojih je pet u Beogradu, tri u Nišu,

a po jedan u Novom Sadu, Subotici, Zrenjani-

nu, Somboru, Pančevu, Prokuplju, Pirotu, sve

sa ukupnim članstvom od oko 250 aktivnih ro-

taraktovaca.

Samo tokom rotarijanske 2010/2011. godi-

ne, ovi mladi ljudi pomogli su svojoj zajednici sa

preko stotinu akcija, dok su beogradski Rota-

rakt klubovi, organizujući REM (Rotaract Euro-

pean meeting) januara 2011. godine okupili oko

600 rotaraktovaca iz čak 38 zemalja sveta.

danas u sRbiji postoji petnaest RotaRakt

klubova od kojih je pet u beogRadu, tRi u nišu, a po jedan u novom sadu,

subotici, zRenjaninu, somboRu, pančevu, pRokuplju, piRotu

“Na kafi sa kneginjom Ljubicom”


„U srcu Beograda, u Skadarliji, pored

Kuće Đure Jakšića, svakog utorka

sastaju se članovi Rotarakt kluba

sa najdužom tradicijom u Srbiji, već 18 godina.

Iznad ulaza stoji tabla na kojoj piše „Hotel

Le Pettit Piaf”. Na pločici na stubu pored ulaza

piše ROTARAKT KLUB BEOGRAD. Članovi Ro-

tarakt kluba Beograd su rođeni u Aranđelovcu,

Beogradu, Kraljevu, Nišu, Somboru, neki su na

privremenom radu u inostranstvu, neki su se

vratili. Utorkom uveče svi su Beograđani i svi

su građani sveta“, kaže Milan Marković, diplo-

mirani ekonomista i predsednik Rotarakt kluba

Beograd 2011/2012. godine.

Marković je postao član Rotarakt kluba

Beograd 2008. godine, već 2009/2010. godi-

ne postao je član upravnog odbora, naredne

godine potpredsednik, a 2011/2012. godine

predsednik kluba.

U ovoj godini Rotarakt klub Beograd ima 17

punopravnih članova. Svi oni su budući ili već

i sadašnji lideri u svojim profesijama, iako su

i dalje mladi ljudi. Prema rečima Markovića,

u Rotarakt klubu Beograd okupljaju se sto-

matolozi, piloti, lekari, ekonomisti, pravnici,

umetnici, studenti.

„Nije lako voditi organizaciju volonterski

iako je to čast i privilegija. Kod naših mladih

ljudi generalno percepcija Rotarija je različita i

dobro je kada ima nekog ko zna o čemu se radi

da im preporuči Rotari. Svi članovi kluba su

kroz druženje i akcije koje smo pravili nadogra-

dili svoje ličnosti, a neki su napravili i poslovne

veze. Rotarakt je odličan trening za nekoga ko

je između završavanja fakulteta i otpočinjanja

profesionalne karijere. Tu može da stekne lider-

ske i organizacione sposobnosti koje će kasnije

biti od velike koristi u karijeri.

Pozorišna predstava "Maštarije"


Akcije u 2011/2012. godini

„Poslednja akcija koju smo organi-

zovali je prikupljanje sredstava za

Udruženje tumača za lica ošte-

ćenog sluha kroz organizaciju humanitarne

dvojezične predstave „Maštarije“ inkluzivnog

pozorišta. Tom prilikom smo skupili 40.000

dinara koje smo uplatili na račun udruženja.

Tu akciju je sjajno koordinirala naša Sanja Pa-

njesković.

Druga velika akcija koju smo sproveli ove

godine je pomoć Darji Kostić, devojci kojoj je

bila potrebna transplantacija bubrega. To je

bila donatorska večera, a moram izdvojiti pri-

loge članova RK Beograd Dragana Brajera i Mi-

roljuba Stanojkovića.

Ponosni smo i na organizaciju humanitarne

žurke „Havaji parti“ na kojoj su članovi i gosti

sakupili 40.000 dinara za pomoć Nacional-

nom udruženju roditelja dece obolelih od raka

(NURDOR) a tu je akciju takođe sjajno koordi-

nirala Mina Vasović.

Sve ukupno od početka rotarijanske 2011.

godine prikupili smo u humanitanim akcijama

više od 1.000 evra ali, što je mnogo važnije,

posvetili smo pažnju i pružili pomoć i podršku

onima kojima je to najpotrebnije.

Ideja mladih ljudi okupljenih u Rotarakt klu-

bu Beograd je da se zbliže sa svim klubovima

iz prestonica u okruženju, Budimpešte, Sofije,

Bukurešta, Sarajeva, Beča, Ljubljane. Na taj put

su već uspešno krenuli bratimljenjem sa Rota-

rakt klubovima iz Banjaluke i Zagreba.


Rotarakt european Meeting

U januaru 2011. godine rotaraktovci iz

cele Evrope bili su gosti beogradskih

Rotarakt klubova u okviru akcije “Ro-

taract European Meeting 2011 - Hot winter in

Belgrade”. U ta četiri dana više od 500 mladih

iz skoro svih zemalja Evrope, ali i mediteranskih

zemalja, mogli su da se uvere u organizovanost

i gostoprimstvo beogradskih Rotarakt klubova.

Tom prilikom organizovane su dve humani-

tarne akcije, Ulica rotarijanaca u Skadarliji 14.

januara i sađenje novogodišnjih jelki u Parku

prijateljstva.

U Ulici rotarijanaca okupljeni su svi rotarakt

klubovi u Srbiji koj su imali svoje male štandove

gde su predstavljali lokalne specijalitete.

evRopski RotaRakt okuplja pRedstavnike iz 45 zemalja i 100 distRikta, a ovo je pRvi put da neko

sa balkana pRedvodi evRopske RotaRaktovce


đu zemalja gde svaki predstavnik podnosi izveštaj

o Rotarakt organizacijama u svojoj zemlji.

“Rotari Internacional je imao problem sa mla-

dim ljudima koji su napuštali Rotarakt klubove

sa 30 godina, što je propisano pravilima, ali nisu

prelazili u Rotari klubove, jer je praksa da se učla-

njuju stariji od 50 godina. U tom raskoraku mladi

lideri su odlazili u druge organizacije. Zato je RI

i pokrenuo ideju “New generation Rotary club”,

gde svoje mesto mogu da nađu i mlađi uspešni

ljudi. Krajem maja očekuje me konvencija evrop-

skog Rotarakta u Moskvi, a kasnije i svetska ro-

tari konvencija u Bangkoku gde ću predstavljati

evropski Rotarakt”, najavljuje Šovran najvažnije

aktivnosti do kraja mandata.

Istovremeno u Kući Đure Jakšića svaki klub

je organizovao prezentaciju. Sva prikupljena

sredstva namenjena su za pomoć ugroženima

u Kraljevu nakon zemljotresa.

Jedan od organizatora skupa Darko Šovran,

nekada član Rotarakt kluba Beograd, a danas

član Rotarakt kluba Metropoliten, nakon sjajne

organizacije ovog događaja, u junu 2011. godi-

ne izabran je za predsednika Evropske Rotarakt

organizacije, odnosno Evropskog Rotarakt in-

formativnog centra (ERIC).

Evropski Rotarakt okuplja predstavnike iz 45

zemalja i 100 distrikta, a ovo je prvi put da neko sa

Balkana predvodi evropske rotaraktovce. Osnovni

cilj ove organizacije je razmena informacija izme-

Darko Šovran predsednik Evropskog

Rotarakta za 2011/2012.

godinu

Sanja Živanović vredna članica beogradskog Rotarakta


Interakt je jedan od programa Rotari Interna-

cionala u kome se okupljaju mladi ljudi uzra-

sta od 12 do 18 godina. Interakt klubovi su

sponzorisani od strane Rotari kluba, koji može i

finansijski da im pomaže, ali interaktovci sami i

nezavisno upravljaju svojim klubom.

Interakt klub daje mladim ljudima šansu da

učestvuju u zabavnim, ali i sadržajnim i servi-

snim projektima kroz koje razvijaju liderske

osobine i upoznaju nove prijatelje.

Nekoliko je ciljeva za osnivanje Interakt klu-

ba, a to su razvijanje liderskih osobina i ličnog

integriteta mladih ljudi, podsticanje želje da se

pruža pomoć i poštovanje prema drugima, ra-

zumevanje vrednosti individualne odgovornosti

i vrednog rada i razvijanje međunarodnog razu-

mevanja i dobre volje.

Prema rečima Branislava Ranđelovića, člana

Rotari kluba Niš - "Konstantin Veliki" i District

Interact Chair u 2011/2012. godini, interaktovci

i rotarijanci su partneri u služenju. Rotarijanci

su mentori perspektivnim mladim ljudima u nji-

hovoj zajednici, dok interaktovci donose novu

energiju u Rotari klub, inspirišu svežim idejama,

daju podršku projektima i razvijaju se u buduće

rotarijance.

Interakt je veliki i dugotrajan međunarodni

projekat, a istovremeno i jedan od najznačaj-

nijih i najbrže rastućih programa Rotarija. Prvi

Interakt klub je čarterovan još davne 1962. go-

dine u Melbourne High School (Florida, USA).

Danas postoji više od 9.000 klubova u više od

110 zemalja, sa više od 200.000 mladih člano-

va širom sveta. Članstvo u Interakt klubu je ra-

zličito po brojnosti, a članovi mogu biti istog ili

različitog pola. Članovi mogu biti đaci iz jedne

ili više škola.

Interakt klubovi mogu da budu formirani

“pri školi” (school-based) ili “pri lokalnoj zajed-

nici” (community-based). Ako su pri školi oni

treba da imaju svog savetnika iz škole, a ako su

pri lokalnoj zajednici, treba da imaju savetnika

- rotarijanca.

Interakt klubovi se sastaju najmanje dva

puta mesečno, a interaktovci moraju prisustvo-

vati na najmanje 60 odsto redovnih sastanaka.

Interaktovci sprovode aktivnosti koje su ko-

risne za školu ili lokalnu zajednicu i pri tome šire

i međunarodno razumevanje. Popularni projek-

ti za Interakt klubove obično uključuju jačanje

raznih fondova, humanitarne koncerte, kampa-

nje čišćenja, posete obdaništima, sirotištima i

skloništima za beskućnike.

inteRakt



Interakt u distriktu 2481 i 2483

Članstvo i akcije interakt klubova

Priča o Interaktu u Srbiji i Crnoj Gori počinje krajem januara 2008.

godine, kada se grupa rotarijanaca Rotari kluba Niš - „Konstantin

Veliki“ odvažila da sa grupicom mladih ljudi formira prvi Interakt

klub u Srbiji, IC Niš - „Konstantin Veliki“. Posle četiri meseca intenzivnog

rada, trud je krunisan dobijanjem čarter povelje. Čarter ceremonija je odr-

žana 31. maja 2008. u hotelu REGENT CLUB u Nišu, u prisustvu velikog

broja zvanica iz petnaestak Rotari i Rotarakt klubova, kao i članova Interakt

kluba Thessaloniki-Anatolia, u to vreme jedinog interakt kluba u D2481.

Posle čarterovanja Interakt kluba Niš - „Konstantin Veliki“, istim pu-

tem su krenuli i rotarijanci iz Pirota i Beograda, a kao rezultat osnovani

su Interakt klubovi Pirot i Beograd-Centar.

Interakt klub Pirot je čarterovan tokom 2009. godine, a čarter povelju

su 13. novembra 2009. godine uručili tadašnji distrikt guverner 2481 Dra-

gan Brajer i predsednik Rotari kluba Pirot Rade Pejčić.

Interakt klub Beograd-Centar je formiran u 2010. godini, čarterovan 9.

oktobra 2010. i predstavlja treći Interakt klub u Srbiji.

U Distriktu 2483 danas ima ukupno četrdesetak interaktovaca, a

Interakt klubovi funkcionišu i izvode akcije, uglavnom, u saradnji

sa svojim sponzorima, Rotari ili Rotarakt klubovima. Od ozbilj-

nijih i obimnijih akcija interaktovaca, vredi pomenuti akciju „End-Polio“,

koju je Interakt klub Niš - „Konstantin Veliki“, zajedno sa đacima niških

osnovnih i srednjih škola realizovao u proleće 2009. godine, posle koje su

prikupljena sredstva jednim delom donirana jednoj devojčici oboleloj od

cerebralne paralize u Nišu, a delimično uplaćena u Polio Plus fond Rotari

Internacionala.

Svake godine interaktovci i rotarijanci tokom nedelje u kojoj je 5. no-

vembar obeležavaju „Interakt nedelju“ (Interact Week), a kao uspomenu

na datum čartera prvog Interakt kluba 1962. godine.

Interaktovci i rotarijanci zajedno učestvuju u različitim aktivnostima

u cilju povećanja razumevanja Interakta u svojim lokalnim zajednicama.

Tako Interakt klub omogućava budućim generacijama rotarijanaca da

budu uključeni u život zajednice i da razviju osobine i postanu odgovorni

i korisni članovi društva.

Rotari Internacional će 2012. godine proslaviti 50 godina postojanja

projekta Interakt, a očekuje se da će i naši Interakt klubovi, zajedno sa

svojim sponzorima, Rotari klubovima, obeležiti jubilej.



Organizacija nastala na samom počet-

ku najdinamičnijeg i najturbulentnijeg

veka i organizacija koja se razvijala i

širila u periodu velikih društvenh promena, mo-

rala se i sama tim promenama prilagođavati.

Jedna od najznačajnijih promena u stogodiš-

njoj istoriji Rotarija bila je pretvaranje iz isključi-

vo muškog u klub koji prima žene, pa čak i klu-

bove koje žene osnivaju i kojima predsedavaju.

Ipak, ta promena je ozvaničena prilično ka-

sno, tek 1989. godine i to nakon presude Vrhov-

nog suda SAD.

Od 1912. godine postojali su pokušaji da se

žene prime u neke Rotari klubove širom sveta,

ali u narednih više od šest decenija svaki poku-

šaj je završio neuspešno nakon prebrojavanja

glasova. Ipak 1977. godine kalifornijski Rotari

klub Duarte za svoju 25. godišnjicu prima tri

žene u punopravno članstvo. Naredne godine

Rotari Internacional poništava čarter Rotari

kluba Duarte, ali oni nastavljaju da se sastaju

kao Eks Rotari klub Duarte. U junu iste godine

ovaj klub podnosi tužbu protiv Rotari Interna-

cionala Višem sudu u Los Anđelesu. Tek 1983.

godine ovaj slučaj dolazi do suđenja, ali sudija

Maks Dojc odbija da vrati klubu članstvo u Ro-

tari International. Klub Duarte podnosi žalbu,

a 1986. godine kalifornijski Apelacioni sud po-

ništava prethodnu odluku i odlučuje da Rotari

klubovi podležu zakonu o zabrani diskriminaci-

je po osnovu rase, pola, religije ili nacionalno-

sti. Rotari Internacional na ovu odluku, koja bi

dovela do presedana, odgovara žalbom Vrhov-

nom sudu Kalifornije, ali oni odbijaju da odluču-

ju o ovom slučaju.

Plimu je nemoguće zaustaviti, pa tako u julu

iste godine Rotari klub Sijetl internacional dis-

trikt jednoglasno odlučuje da primi žene u klub,

Kako su žene ušle u rotari klubove


a već u septembru 15 žena i zvanično postaju

članice ovog kluba, iako bez zvanične dozvole

Rotari Internacionala.

U maju 1987. godine Vrhovni sud SAD jed-

noglasno potvrđuje odluku kalifornijskog Ape-

lacionog suda, a već 1. jula 1987. godine Silvija

Vitlok postaje prva žena predsednik jednog Ro-

tari kluba. To je bio Rotari klub Duarte koji je i

započeo revoluciju u Rotariju. U januaru 1989.

godine Rotari Internacional menja propise i

žene zvanično dobijaju dozvolu da budu člano-

vi Rotari klubova.

Kerolin Džons, bivši guverner Distrikta 5010,

Aljaske, 2005. godine postaje prva žena pove-

renik Rotari fondacije, a 2008. godine Ketrin

Nojer Rivo iz Pariza izabrana je za člana Borda

Rotari Internacionala. Širom sveta ima više od

180.000 žena rotarijanaca, a 63 služe kao gu-

verneri distrikta.

Priča o Rotari En (Rotary Ann) nastala je 1914. godine kada su rotarijanci iz San Franciska

krenuli specijalnim vozom na konvenciju u Hjuston u Teksasu. U to vreme žene rotarijanaca

retko su prisustvovale skupovima i jedina žena u vozu bila je En Brunijer. Na tom putova-

nju stekla je nadimak Rotari En, a jedan od rotarijanacaje napisao i himnu “Rotari En”. Po

dolasku u Hjuston dočekala ih delegacija rotarijanaca sa istočne obale predvođena Gajem

Gandejkerom (Guy Gundaker) i njegovom suprugom En.

Tokom konvencije neko je započeo sa pesmom “Rotari En”, a En Brunijer i En Gandejker

našle su se na ramenima rotarijanaca. Uskoro je to ime važilo za sve supruge rotarijanaca

koje su prisustvovale konvenciji.

Gaj Gandejker je 1923. godine postao predsednik RI, a Bru Brunijer 1959. godine, tako da

su obe Rotari En postale “prve dame Rotari Internacionala”.

Rotari En

Primerak lista “Rotar” iz 1995. kada su prve žene postale guverneri distrikta


Žene osnivači srpskih rotari

klubova

Rotari pokret u Srbiji ponovo je počeo sa

Rotari klubom Beograd. Među inicijal-

nim članovima bile su dve žene, Smiljka

Soretić i Beatris Sauter. One su kratko ostale u

klubu i posle njih nijedna žena nije ponovo pri-

mljena.

Čarter povelje od Rotari Internacionala

1995. godine primila su tri kluba istovremeno,

osim RK Beograd to su bili i RK Zemun i RK Novi

Sad. Jedan od njih, Rotari klub Novi Sad nikada

nje imao ženu za člana. U drugom klubu, Rotari

klubu Zemun, među osnivačima našle su se dve

žene. Jedna je ubrzo napustila klub, a druga je

Kaća Lazarević, doajen srpskog Rotarija, osni-

vač i kum više Rotari i Rotarakt klubova i jedina

žena rotarijanac koja je 20 godina neprestano

vezana za Rotari.

„U početku smo imali veoma malo žena, a

dugo vremena ja sam bila jedina žena u klubu.

U Rotari klubu Zemun smislili su šalu pa smo

sastanke počinjali rečenicom: Draga Kaćo i bra-

ćo. U Rotariju u principu ima veoma malo žena.

To je delom zato što ova organizacija ima rigi-

dan stav, ali i zato što žene nemaju vremena i za

Rotari, pored posla i porodice. Takođe, žene ne-

rado ulaze u organizacije prepune muškaraca.

Dugo je, neopravdano, vladao stav da je Rotari

nešto tajanstveno. Osim toga, članstvo u Rota-

riju zahteva od čoveka da dugo ostane uspešan

u svom poslu. Ja sam pre 20 godina osnovala

firmu, koja se razvijala uporedo sa Rotarijem,.

Zanimljivo je da su u firmi radile samo žene.“

Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekret-

nine Alka, aktivno je učestvovala u osnivanju i

trećeg Rotari kluba u Beogardu - Rotari kluba

Singidinum 1995. godine.

Ovaj klub osnovali su bivši članovi RK Beo-

grad, a ovaj klub mu je i kumovao. Kaća Lazare-

vić je bila prvo tri godine sekretar kluba, a onda

i predsednik kluba u Srbiji 2001/2002. godine.

Osim toga, više puta je bila asistent guvernera

(ADG), a na ovu funkciju je izabrana i u dolaze-

ćoj rotarijanskoj 2012/2013. godini.

„Bila sam među prvim ženama predsed-

nicama Rotari kluba. Organizovala sam život

Rotari kluba, predavanja i kontakt sa drugim

klubovima. Pre dve godine bila sam i kandidat

za guvernera distrikta, ali nisam prošla. Za ovih

20 godina veoma mnogo sam dala Rotariju i

nije mi žao zbog toga. Mislim da sam uspešna

i voljena u celom Rotariju u Srbiji. Pomagala

sam u osnivanju Rotarakt klubova i učestvujem

u mnogim humantarnim akcijama gde god da

se organizuju. Takođe sam držala predavanja o

položaju žena u Rotariju. Ponosna sam na svoj

rad i neću se povući iz života Rotarija. Mogu još

da dam, a najbolji dokaz je to što sam pono-

vo izabrana za ADG u narednoj godini. Za ovih

20 godina stekla sam prijatelje koji vrede čita-

vo bogatstvo i mogu reći da se divno osećam

među braćom rotarijancima.“

KAćA LAzAREvIć


sastajati – najčešće je to jedanput mesečno.

Sastanci klubova, unutrašnja organizacija,

način izbora i trajanje mandata funkcionera,

članarina i druga pitanja uređeni su po ugledu

na Rotari, s tim što ne važe pravila o automat-

skom isključenju iz članstva zbog neizvršenja

klupskih obaveza.

Kao i Rotari tako i svaki IW klub ima svo-

je projekte kojima pomaže lokalnoj zajednici.

Neretko IW klubovi se pridružuju Rotari, Ro-

tarakt ili Interakt klubovima tako što rade na

zajedničkim projektima i zato nije bez osnova

kada se kaže da svaki Rotari klub, pored svog

Rotarakt i Interakt, treba da ima i svoj IW klub.

Pored aktivnosti po klubovima, Internatio-

nal IW baš kao i Rotary International, sprovodi

svoje projekte koji su od međunarodnog zna-

čaja a koje prihvataju svi IW klubovi u svetu.

Unutrašnji točak

International Inner Wheel* (IIW) je međuna-

rodna organizacija koju čine IW klubovi ši-

rom sveta, koji, baš kao i Rotari promovišu

pravo prijateljstvo, podstičući ideale služenja

zajednici i šire međunarodno razumevanje.

Članstvo IW klubova čine isključivo žene,

koje su starije od 18 godina i u direktnoj su

posrednoj, bračnoj ili drugoj trajnoj ličnoj

vezi sa sadašnjim ili bivšim rotarijancima,

rotaraktovcima ili članicama IW, uključujući

sadašnje ili bivše rotarijanke, rotaraktovke,

kao i devojke i žene koje su učestvovale u ne-

kom od programa Rotari Internacionala kao

što je razmena studenata ili Ambasadorske

stipendije.

Za razliku od Rotari klubova, gde je obave-

za da se sastaju jedanput sedmično, IW klu-

bovi samostalno odlučuju koliko će se često

Ciljevi inner Wheel-a su promovisanje

pravog prijateljstva, podstiCanje ideala služenja zajedniCi i

širenje međunarodnog razumevanja

international inner Wheel


Nastanak iW u svEtu

Margaret Golding, medicinska sestra,

poslovna žena i supruga mančester-

skog rotarijanca osnovala je Inner

Wheel pokret 1924. godine. I pre toga, žene

rotarijanaca su u pozadini poklanjale svoje

vreme i energiju kako bi projekti koje su njihovi

muževi započinjali, bili i sprovedeni.

Predvođene Margaret Golding, 27 žena

rotarijanaca se 15. novembra 1923. godi-

ne sastalo u „Cooling Room“ u Herioto-

vim turskim kupatilima kako bi raspravljali

o mogućnosti osnivanja nezavisne ženske

grupe na liniji Rotarija. Cilj kluba bio bi pod-

sticanje prijateljstva i veće služenje zajednici.

Sledeći sastanak u Društvenom klubu u Man-

česteru, koji je postao njihovo redovno mesto

za sastajanje, održan je 10. februara 1924. go-

dine i označio je osnivanje Inner Wheel kluba

pri Rotari klubu Mančester. Od 1970. godi-

ne, 10. januar se slavi kao Svetski dan Inner

Wheel-a. Osnivač, Margaret Golding izabrana

je za prvu predsednicu kluba, a W.A. Nikson

za prvog sekretara.

Klub je na osnivanju imao 30 članova, a do-

govoreno je šest osnovnih pravila. Prvo pravi-

lo je da će ime kluba biti Inner Wheel. Tako je

reč Rotari izbegnuta na zahtev rotarijanaca,

ali je veza sa ovom organizacijom ostala.

Vest o osnivanju IW kluba se širila, pa je

već 1928. godine osnovan prvi Inner Wheel

distrikt. Do 1934. godine 79 IW klubova u

osam distrikta došlo je do dogovora o osniva-

nju centralne organizacije „Asocijacije Inner

Wheel klubova u Velikoj Britaniji i Irskoj“. Prva

izabrana predsednica ove organizacije bila je

Margaret Golding.

Inner Wheel klubovi širom sveta počeli su

da se osnivaju, tako da je 1947. godine naziv

centralne organizacije promenjen u “Asocija-

cija Inner Wheel klubova”, da bi 1967. godine

sa masovnim osnivanjem IW klubova van Ve-

like Britanije organizacija dobila svoj današnji

naziv “International Inner Wheel”.

Na 11. konvenciji u Stokholmu 2000. go-

dine ustanovljena je nagrada “Margaret Gol-

ding” koja se dodeljuje za “visoke zasluge u

lično služenju kroz Inner Wheel ili zajednicu”.

Nagrada je prvi put dodeljena 2001. godine,

a do sada je preko 200 žena ponelo nagradu

“Margaret Golding”.

Godine 1970. održana je prva Internatio-

nal konvencija IW u Hagu, od kada se redov-

no održava svake treće godine. Ove godine u

Istanbulu – Turska održana je 15. IW Konven-

cija.

Danas je IW prisutan u 103 zemlje sa više od

100.000 članica organizovanih u 3.895 IW klu-

bova i distriktima nacionalnih organizacija.

MARGARET GoLdING


Inner WhEEl u srbiji

Prvi Inner Wheel klub u Srbiji, IW Zrenjanin

osnovan je u teško vreme za Srbiju, vreme

sankcija i bombardovanja, uz veliku pomoć

jedne izvrsne inervilke Karle Gut, IW klub Ci-

rih – Phannestil i njenog supruga Pitera Guta

koji je bio PEA za Srbiju.

Danas kod nas imamo nazavidnu situaci-

ju sa suprugama rotarijanaca koje uglavnom

smatraju da je sasvim dovoljno što se jedan

član porodice – najčešće muškarac, angažu-

je u Rotariju. Većina žena ostaje po strani jer

smatra da je to pretežno muški angažman i

zadovoljavaju se time da u humanitarnom

radu pomažu svojim supruzima. Iako je Ro-

tari otvoren za žene članice Rotari klubova,

mislim da je najprirodnije da žena rotarijanca

svoju želju i potrebu za humanitarnim radom

ostvari kroz IW.

Rotari je porodična organizacija koja se

trudi da svojim ciljevima obuhvati sve članove

porodice: Bebiakt, Priakt, Interakt i Rotarakt.

Nažalost, kod nas se dešavaju razne de-

formacije kao na primer: supružnici su člano-

vi istog ili dva različita kluba i IW! Sve to ne

doprinosi dobroj atmosferi mada formalno to

nije zabranjeno već je stvar dobrog ukusa.

Procedura za osnivanje novog IW kluba je

najpre registracija kluba po domaćim propi-

sima a zatim se od IW Internacionala dobija

U Srbiji danas postoje tri Inner Wheel

kluba: IW Zrenjanin, IW Beograd i IW

Beograd Singidunum.

IW klub Zrenjanin osnovan je u Zrenjaninu,

3. februara 1998. godine i okuplja članice iz

Zrenjanina i Kikinde. Čarter predsednica IW

kluba Zrenjanin bila je Beatrisa Dragić.

Prvi Inner Wheel klub u Beogradu bio je

Inner Wheel klub Beograd koji je osnovan 22.

januara 2003. godine. Čarter predsednica

ovog kluba bila je Vesna Brajer, supruga prvog

predsednika RK Beograd.

Specifičnost IW kluba Beograd jeste u

tome što su članice kluba ne samo iz Beogra-

da već i iz Novog Sada, Jagodine i Pančeva.

Svi klubovi su aktivni, na sastancima vlada

prijatna atmosfera, a među članicama blisko

prijateljstvo, koje značajno doprinosi i boljem

povezivanju rotarijanaca i njihovih porodica.

IW klubovi iz Srbije imaju bliske odnose

sa IW klubovima iz okruženja. Tako je IW klub

Zrenjanin kumovao prilikom osnivanja IW klu-

ba Beograd, a IW klub Beograd kumovao je

IW klubu Skoplje i druži se sa IW klubovima u

Makedoniji: Skoplje, Veles i Bitolj.

U bliskoj budućnosti planira se uspostav-

ljanje veza sa klubovima u Sloveniji, Republici

Srpskoj, Hrvatskoj kao i formiranje prvog Dis-

trikta IW za šta je potrebno okupiti pet klubova.

10 godina iW kluba bEograd4. iv 2002 - 4. iv 2012.


"BuduĆnost inner Wheel-a je u našim

ruKama!“Vesna Brajer

PRoSLAvA 10 GodINA oSNIvANjA INNER wHEEL KLUBA BEoGRAd - 5. APRIL 2012.

čLANIcE INNER wHEEL KLUBA BEoGRAd SA PRIjATELjIMA Iz RoTARI KLUBA BEoGRAd


međunarodno priznanje.

U suštini IW se bavi istim poslom kao i Ro-

tari. Pomaže svima kojima je pomoć potreb-

na. Mi nismo finansijski moćna organizacija

jer se finansiramo isključivo iz sopstvenih

sredstava ili uz pomoć Rotari klubova. Kod

nas postoji članarina kao i kod rotarijanaca,

ali njenu visinu određujemo same, a ne IW In-

ternacional.

Sve akcije koje vode Rotari klubovi IW prati

i pomaže koliko može. Mnoge akcije ne zavi-

se samo od novca, već mnogo humanitarnih

akcija može da se uradi snagom dobre volje.

Tako članice IW Beograd već godinama saku-

pljaju garderobu za Prihvatilište za odrasle na

Voždovcu.

Odnedavno priključujemo se manifestaciji

našeg glavnog grada – Beograda „Ulica otvo-

renog srca“ kao i Dipomatskom bazaru. Sav

prihod od ovih akcija ide u zajedničku kasu i

donira se onima kojima je to potrebno“, kaže

Vesna Brajer, čarter predsednica IW kluba Be-

ograd, nosilac priznanja Paul Harris Fellow.

IW u Srbiji je znatno kasnio sa razvojem u

odnosu na zemlje u okruženju. Iako je RC Za-

greb osnovan u isto vreme kada i RC Beograd,

u Hrvatskoj su žene uporedo sa Rotarijem ra-

zvijale IW klubove. Danas Hrvatska ima četr-

naest IW klubova a Srbija samo tri.

IW International je srodna organizaci-

ja Rotariju ali u hijerarhijskom smislu ona je

potpuno nezavisna od Rotarija. IW ima svoje

funkcionere, od predsednice kluba, guverner-

ke distrikta do predsednice IW International.

Rotari ne upravlja IW već su žene samo-

stalne što je još jedan dokaz u prilog ženskog

osvajanja slobode. Srbija je trenutno „non

district“ oblast. Postoji ideja da formiramo

distrikt zajedno sa makedonskim IW klubovi-

ma sa kojima sjajno sarađujemo.

U mnogim gradovima u Srbiji postoje inici-

jative za osnivanje novih IW klubova. Na tome

svakoko treba raditi. Sve nove članice su do-

brodošle jer BUDUĆNOST INNER WHEEL-a

JE U NAŠIM RUKAMA!“

Vesna Brajer,

Charter predsednica

IWC Beograd

* Inner Wheel (eng.) - Unutrašnji točak

mi nismo finansijsKi moĆna organizaCija,

jer se finansiramo isKljučivo iz sopstvenih

sredstava. imamo članarinu Kao i

rotarijanCi, ali njenu visinu sami određujemo

dANAšNjA PREdSEdNIcA KLUBA SvETLANA KošANIN I čARTER PREdSEdNIcA vESNA BRAjER


Kao moreplovci i putnici, čiji je zaštit-

nik Sveti Nikola, koji istražuju i otkri-

vaju nove obale, tako je i odabrana

grupa beogradskih rotarijanaca početkom

devedesetih godina, u vreme političkih i eko-

nomskih turbulencija, otkrivala i osvajala

principe Rotarija, ali i pokušavala da ubedi

Rotari Internacional da je Srbija, tadašnja

Jugoslavija, društvo u kojoj se ti principi

mogu sprovoditi.

Slava Rotari kluba Beograd određena je još

1991. godine u vreme dok je postojao Inicija-

tivni odbor i dok su članovi pokušavali da od

Rotari Internacionala dobiju pozitivan odgo-

vor na zahteve za članstvo.

Prijatelji, osnivači RK Beograd i budući ro-

tarijanci svake godine su se okupljali 19. de-

cembra kod advokata Dragana Brajera u Kur-

sulinoj 14 za Svetog Nikolu, gde je bilo i sedište

Inicijativnog odbora za osnivanje Rotari kluba

Beograd. Te 1991. godine, na slavskom ručku

kod Brajera, Nikola Mandić, jedan od osnivača

kluba čija je slava takođe Sveti Nikola, kada je

takođe i njegov rođendan i imendan, predlo-

žio je da Rotari klub Beograd počne da slavi

Svetog Nikolu. Članovi Inicijativnog odbora su

se složili i naredne godine 19. decembra sada

već zvanično član Rotari Internacionala i prvi

Rotari klub u Srbiji nakon Drugog svetskog

rata, Rotari klub Beograd proslavio je prvi put

klupsku krsnu slavu, a domaćin je bio Nikola

Mandić.

Narednih godina, već po pravilu, klupska

slava se proslavlja u prostorijama advokatske

kancelarije Brajer, sedišta Rotari kluba Beo-

grad.

SvetiNikola Slava rotari kluba beograd


Proslava klupske slave 1992. godine

Članovi RK Beograd lome slavski kolač na proslavi Svetog Nikole 2011. godine

Freska Svetog Nikole iz Pećke patrijaršije


mogao ustupajući nam na korišćenje bogatu

kolekciju fotografija iz istorije jugoslovenskog

Rotarija, s obzirom na to da je njegov deda

Sreten Obradović, rotarijanac, i potpredsednik

Rotari kluba Beograd za 1933–1934. godinu,

bio vlasnik Grafičko–umetničkog zavoda ,,Pla-

neta'' u Uskočkoj ulici br. 8 u kome se štampao

„JUGOSLOVENSKI ROTAR“.

Planirano je da i „SRPSKI ROTAR“ izlazi me-

sečno, deset brojeva u godini, a dvobroj za jul i

avgust.

Časopis bi izašao iz štampe u prvoj nedelji u

mesecu i odmah bio dostavljan klubovima u Dis-

triktu, a štampan u tiražu od 2.000 primeraka, da

bi se taj broj kasnije ustalio na 1.500 primeraka.

Prvi broj je štampan na 16 strana (log od 2 x8

strana), a kasnije je taj broj povećavan kako se

časopis urednički razvijao i punio materijalima iz

klubova.

Srpski rotarU

martu 2011. godine Upravni odbor Ro-

tari kluba Beograd doneo je odluku

o pokretanju časopisa ,,SRPSKI RO-

TAR''.

Istina, sama ideja je potekla od našeg uvaže-

nog člana Zorana Zdravkovića (dolazeći pred-

sednik kluba za 2012–2013. godinu) koji je u

razgovorima s prijateljima u klubu svoju ideju

obrazložio željom da časopis bude u elektron-

skom obliku i tako uređivan i čitan.

No, preovladala je želja za štampanim izda-

njem lista koji bi nastavio tradiciju rotarijanskog

izdavaštva u Kraljevini Jugoslaviji, kada je pred-

sednik Rotari kluba Beograd Milan Stojadinović

pokrenuo štampanje mesečnika ,,JUGOSLO-

VENSKI ROTAR'' i bio njegov prvi glavni urednik.

List je izlazio od 1933. do 1941. godine.

Ubrzo je osnovan Uređivački odbor ča-

sopisa, odnosno redakcija časopisa: Zoran

Zdravkovič, predsednik Odbora, Hadži Dušan

Glušac, urednik i grafički dizajner, Trivko Tića

Savić, distribucija časopisa, Mirjana Milivo-

jević, sekretar kluba. Kasnije su se pridružili

Čedomir Petrinjac i Miroslav Minja Nikolić, kao

i Nikola Obradović, naš budući guverner dis-

trikta za 2012–2013. godinu, koji je mnogo po-

U januaru 1992. godine izašao je prvi broj biltena, tada još Rotari kluba Beograd u osniva-

nju. Tokom prethodnih više od 20 godina bilten, a kasnije klupski informator, svake nedelje

je obaveštavao članstvo o događajima na sastancima, odlukama upravnog odbora, akcijama

i svim ostalim važnim detaljima klupskog života.

To je mesto gde se mogu saznati planovi i videti pozivi drugih klubova za saradnju, huma-

nitarne akcije ili druženje, ali i vesti iz Rotari Internacionala.

U informatoru članovi kluba mogu saznati i o važnim događajima iz života članova kluba,

o rođenju ili venčanju deteta, to je i mesto gde klub može čestitati rođendan ili slavu bratu

rotarijancu.

Informator

NASLovNA STRANA PRvoG BRojA "SRPSKoG RoTARA"


časopis, što originalniji i što kvalitetniji, sadrža-

jem i izgledom, kao i malog broja članova Rotari

klubova koji su slanjem materijala u slici i rečju o

aktivnostima u svojim klubovima nesebično po-

mogli da časopis na vreme izlazi.

Želja nam je da časopis ima veći broj strana i

da ima što više priloga i vesti iz naših klubova, a

to zavisi samo od članova i priloga u tekstovima,

slikama i - novcu. Sve je veći broj klubova koji ra-

zumeju naše želje i pomažu izlaženje časopisa

svojom donacijom.

Dolazeći guverner našeg Distrikta 2483 Niko-

la Obradović, ima neskrivenu želju da ovaj časo-

pis postane distriktno glasilo, što podrazumeva

osnivanje jedne profesionalno organizovane i po-

stavljene redakcije sa drugačijom uređivačkom

koncepcijom i organizacijom posla.

Vremenu koje je pred nama može se očekiva-

ti da ćemo imati još bolji, čitaniji, izgledniji časo-

pis sa većim tiražom.

Jedno je sigurno – u istoriji srpskog Rotarija

ostaće ubeleženo da je izašlo iz štampe osa-

mnaest brojeva časopisa „SRPSKI ROTAR” čiji je

osnivač Rotari klub Beograd.

Hadži Dušan Glušac

Trudili smo se da gotovo jednako budu zastu-

pljeni tekstovi i u ćirilici i latinici, a određeni tek-

stovi su štampani na engleskom jeziku.

Format časopisa je smanjeni A4 (sličan ča-

sopisu „THE ROTARIAN“), štampa je u obostra-

nom koloru na kvalitetnoj hartiji.

Prepoznatljivo zaglavlje časopisa (logo) gra-

fički je uradio Hadži Dušan Glušac, koje urađeno

u ćirilici i latinici svojim izgledom predstavlja Ro-

tari monolitnim, jedinstvenim pokretom.

Elektronski prelom lista prvog broja časopisa

uradio je Predrag Petrović, a ostale brojeve Zori-

ca Milošević.

Sadržaj časopisa je već dobio svoj prepo-

znatljiv izgled, jer su u njemu zastupljene teme

iz života i rada Rotari klubova u Distriktu, kao i iz

istorije Rotarija, ali se u njemu mogu pročitati i

zanimljivi tekstovi koji se oslanjaju na osnovne

principe Rotarija: humanost, prijateljstvo, po-

moć, davanje, služenje.

Časopis „SRPSKI ROTAR“ je u potpunosti

finansiran dobrotom prijatelja iz Rotari kluba

Beograd, nadahnutih idejom izlaženja časopisa

i početkom rotarijanstva u svakoj od Jugoslavija

i ovoj Srbiji i iskrenom željom da ovo bude naš

REdAKcIjA "SRPSKoG RoTARA" SLEvA:Nikola Obradović, Zoran Zdravković, Mirjana Milivojević, Čedomir Petrinjac, Hadži Dušan Glušac, Trivko Tića Savić i Miroslav Minja Nikolić


Od nastanka Rotari fondacije, u ovoj insti-

tuciji prikupljeno je više od milijardu dolara za

velike međunarodne humanitarne projekte.

Međutim, ono što je teško proceniti jeste suma

svih pojedinačnih donacija, akcija, pomoći rota-

rijanaca i Rotari klubova ne samo u novcu već i

u robi, uslugama, organizaciji i vezama sa rota-

rijancima širom sveta.

U svetu danas postoji najmanje 18 grupa ro-

tarijanaca koje nisu deo Rotari Internacionala

ali rade u skladu sa principima Rotarija. Neke

od njih su: Globalna mreža za donaciju krvi, Ak-

Rotarijanci u akciji

Rotari važi za najveću servisnu organi-

zaciju na svetu sa 1,2 miliona članova

spremnih da pomognu svima koji su se

našli u nevolji, gladnima, žednima, bolesnima.

O opredeljenju rotarijanaca najbolje govore

dva najstarija i najznačajnija slogana rotarija

“Nesebično služenje” i “Najviše dobija onaj koji

najviše daje”. Humanitarni rad predstavlja je-

dan od stubova Rotari organizacije o čemu sve-

doči i svojevrstan putokaz ponašanja rotarijan-

cima, Četiri avenije služenja, od kojih je druga

avenija služenje zajednici.

Sastanak povodom imunizacije dece na Kosovu od dečje paralize


Imunizacija, odnosno vakcinacija protiv viru-

sa dečje paralize na području Kosova i Meto-

hije je ujedno i jedna od najvećih akcija rota-

rijanaca u Srbiji od ponovnog osnivanja Rotarija

na ovim prostorima, 1992. godine. Na području

Kosova i Metohije nalazilo se jedno od žarišta

ovog virusa, a sredinom devedesetih godina iz-

bila je i epidemija.

Rotari fondacija se zajedno sa Svetskom

zdravstvenom organizacijom, Unicefom i lokal-

nim vlastima u svakoj državi uključila u iskore-

njivanje dečje paralize. Projektom koji je trajao

Vakcinacija od polija na kosovu i MEtohiji

ciona grupa za vodu i sanitarno zdravlje, Grupa

za pomoć pogođenim katastrofama, Rotari di-

jabetes grupa, Rotarijanci protiv AIDS-a, Rota-

rijanci za svest o multiploj sklerozi, Rotarijanci

protiv zloupotreba lekova...

Od 1985. godine najambiciozniji projekat ro-

tarija je „Polio plus“, odnosno program za isko-

renjivanje polija u celom svetu. Nakon 27 godina

neprestanog rada, cilj je na korak do ostvarenja.

Rotarijanci u akciji vakcinacije

protiv dečje paralize, kosovo

1996. godine


Kada znamo da se radi o deci do pet godina

koja su predškolskog uzrasta i kada znamo da

je to bolest prljavih ruku, lako je zaključiti da se

bolest često javlja u sredinama gde deca nisu

ni evidentirana. Deca koja idu u školu su evi-

dentirana, vakcinišu se i idu na redovne speci-

jalističke preglede. Međutim, problem je tamo

gde svega toga nema. Upravo zato je vakcina-

cija 1998. godine imala uspeh od 110 odsto, što

se čini neverovatnim. Ipak, to se desilo, jer su

vakcinisana deca koja uopšte nigde nisu ni evi-

dentirana.”

U realizaciji vakcinacije tokom l998. godine

bilo je znatnih poteškoća, zbog veoma delikat-

ne političke situacije koja je nastala eskalaci-

jom sukoba na nacionalnoj osnovi na teritoriji

Kosova i Metohije. Značajan sastanak održan

je u Prištini 17. marta 1998. godine. Ovom sa-

stanku, pored članova Jugoslovenskog na-

od 1996. godine, a čiji je vrhunac bila akcija vak-

cinacije dece na KiM 1998. godine, u kom su još

učestvovali i humanitarna organizacija “Majka

Tereza”, Lekari bez granica, Lekari sveta, koor-

dinirali su lokalni rotarijanci, a veliku ulogu su

odigrali upravo članovi Rotari kluba Beograd.

Dragan Brajer, čarter predsednik RK Beograd,

obavljao je funkciju predsednika Nacionalnog

komiteta za borbu protiv dečje paralize i pred-

vodio je ekipu rotarijanaca iz desetak klubova,

koliko ih je tada tek bilo osnovano u Srbiji, u

borbi protiv ove opake bolesti.

“Kod dečje paralize je karakteristično da se

svi ljudi zaraze tim virusom pre pete godine. To

je bolest prljavih ruku, ali i u čistim sredinama

može se pojaviti taj virus. Međutim, taj virus je

dosta lenj i kod jednog od 10.000 zaraženih ode

na mozak i izaziva paralizu. U većini slučajeva

prođe kao nazeb i organizam se sam imunizuje.

Predsednik RI Karlo Ravica i predsednik Internacionalnog Polio plus komiteta Dragan Brajer, 1999. godina


blagovremeno. Pripremljen je sav propagandni

materijal za prvi krug vakcinacije, a peti računa-

jući od 1996. godine uključujući i izdanje speci-

jalnog broja lista “Shendeti” koji je distribuiran

u na 474 punkta širom teritorije koja je obuhva-

ćena akcijama Sub NID i Mopping up – i to naj-

većim delom zahvaljujući ugledu koji je Rotari

organizacija tokom prethodnih godina stekla,

ali i zahvaljujući angažovanju ličnih sredstava

i zalaganju pojedinih rotarijanaca. Takođe, bilo

je napravljeno i distribuirano 110.000 komada

poklon-paketića.

U celoj akciji, iako su učestvovali i SZO i Uni-

cef, bitnu ulogu imali su rotarijanci, jer su oba-

vili društvenu mobilizaciju kroz lokalne klubove,

škole, predškolske ustanove, predavanja, preko

oglasa i okruglih stolova i edukovali stanovniš-

tvo o potrebi da dovedu decu na vakcinaciju.

cionalnog komiteta za borbu protiv dečje

paralize, lično je prisustvovao i predsednik

Evropskog Polio Plus komiteta PDG Mario Gra-

si (Mario Grassi). Na sastanku je konstatovano

da će se vakcinacija obavljati u otežanim uslo-

vima, ali je jednoglasno ocenjeno da se akci-

ja mora sprovesti imajući u vidu visok stepen

rizika od unošenja divljeg polio virusa iz Alba-

nije. Prisustvo PDG Marija Grasija iskorišćeno

je i za druge brojne susrete sa pojedincima i

organizacijama od značaja za vakcinaciju, što

je nesumnjivo bilo od velike praktične koristi,

budući da se radi o ličnosti čije je angažovanje

tokom prethodne dve godine od svih aktera

izuzetno visoko ocenjeno.

Prvi krug vakcinacije planiran je za 11. i 12.

april, a drugi za 8, 9. i 10. maj 1998. godine.

Uprkos kašnjenju u prilivu sredstava, srpski

rotarijanci su svoj deo zadatka obavili potpuno i

Predsednik RI Karlo Ravica i Dragan Brajer pred polazak

na Kosovo 1997. godine


Među najvećim humanitarnim akci-

jama u kojima je učestvovao Rotari

klub Beograd je distribucija huma-

nitarne pomoći koju su od 1991. do 1997. go-

dine slale francuska humanitarna organizacija

“Equilibre” i poljska humanitarna organizacija

PAH. U ovom periodu u tadašnju SR Jugoslavi-

ju dopremljeno je oko 355 tona humanitarne

pomoći, lekova, garderobe, obuće i hrane. Pre-

ma rečima operskog reditelja Gordana Drago-

vića, tadašnjeg člana Rotari kluba Beograd,

danas člana RK Singidunum, i koordinatora

ove akcije, pomoć je stigla u oko 25 šlepera, a

deo je iz Beograda odvožen i u Republiku Srp-

sku i Federaciju BiH, pa čak i u Sarajevo pod

blokadom. On je humanitarni rad započeo u

Poljskoj 1980-ih godina gde je stizala pomoć

iz Francuske, da bi se krajem 1980-ih vratio u

Srbiju, gde se, nažalost, uskoro javila još veća

potreba za humanošću.

“Donosili smo sve što smo mislili da je po-

trebno, hranu za bebe, odeću, obuću, lekove za

prvu potrebu, antibiotike, citostatike i analgeti-

ke, a zatim i lekove šireg spektra. Za autističnu

decu donosili smo lekove za smirenje. Ta akcija

je permanentno trajala od 1991. do 1997. godi-

ne, ali poslednjih godina, nakon rata u BiH, su-

žena je samo na Beograd i samo na lekove, a fo-

kusirali smo se na domove za nezbrinutu decu.

Rotari klub Beograd je bio nosilac akcije, ja sam

bio predsednik organizacije za humanitarne

aktivnosti, ali su učestvovali i članovi drugih

klubova, pre svega RK Zemun. Jedan od princi-

pa humanitarne pomoći je da tu ne funkcioni-

šu brojke, već upotrebljivost robe. Ipak postoji

neko pravilo da je vrednost jedne tone pomoći

od 1.000 do 3.000 dolara, a mi smo obezbedili

oko 355 tona.

Još jedno pravilo je da humanitarne akcije

moraju biti anonimne, ako su stvarno humani-

tarne, a ne služe za promociju. Takođe, humani-

tarna pomoć ne zna sa granice, veru i nacional-

nost. Beograd jeste bio centar u koji je pristizala

pomoć, ali je onda dalje razvožena po gradovi-

ma. Jedan deo pomoći smo vozili i za Republiku

Srpsku i za Sarajevo. U jednom konvoju šlepera

vozili smo 600 peći na čvrsto gorivo iz Poljske

za Sarajevo koje se nalazilo pod blokadom. Po-

moć nismo vozili za Hrvatsku jer nismo mogli

garantovati bezbednost ljudima.”

Humanitarna pomoć poljske


Većina rotarijanaca iz vremena kada je

Rotari u Srbiji bio tek u povoju i kada

Srbija nije bila ni u jednom distriktu već

Specijalna zona širenja, reći će da velike zaslu-

ge za razvoj srpskog Rotarija pripadaju pred-

sedničkom administratoru za širenje (PEA) od

1997. do 1999. godine Peteru Gutu. Ne samo

što je radio na osnivanju novih klubova u Srbiji,

već se pokazao povezivanjem švajcarskih Rota-

ri klubova sa srpskim i organizovanjem velikih

humanitarnih akcija.

U saradnji sa Rotari klubovima iz Švajcar-

ske, a najvećim delom zahvaljujući dokazanom

prijatelju Rotarija u Srbiji Peteru Gutu (PDG

D-2000), naša zemlja je dobila više od 40 am-

bulantnih vozila sa punom opremom. Ovo su

bila korišćena ambulantna vozila švajcarske

vojske i iz švajcarskih bolnica, koja su podeljena

zdravstvenim centrima u Srbiji.

Od dobijenih vozila Rotari klub Beograd da-

rovao je dva vozila za Hitnu pomoć u Beogradu

i za bolnicu u Kuršumliji.

Peter Gut je učestvovao i u nabavci i dopre-

manju medicinskih i hirurških instrumenata.

Rotari klub Beograd bio je zadužen da nađe ko-

risnika kome su ovi instrumenti najpotrebniji.

Miroljub Stanojković sa Zoranom Radoičićem i

Rotari klubom Kruševac, odlučili su da dodele

ove instrumente kruševačkoj bolnici.

Akcija “aMbulancE plus”

Akcija “Ambulance plus”, dodela

sanitetskih vozila

zdravstvenim ustanovama


Jedna od prvih velikih humanitarnih akcija

u kojoj je učestvovao reosnovani Rotari

klub Beograd je donacija lekova Univerzi-

tetskoj dečjoj klinici. Ovu humanitarnu pomoć

vrednu 400.000 austrijskih šilinga doneo je sa

sobom u martu 1993. godine tadašnji guver-

ner Distrikta 1910 Ernst Rudolf Rag. Pomoć

Univerzitetskoj dečjoj klinici Rag je uručio di-

rektoru Dušanu Šćepanoviću. Nakon toga,

guverner Rag je posetio i Univerzitetski klinički

centar, odnosno Centar za urgentnu hirurgiju,

čiji je direktor bio rotarijanac Mihajlo Mitrović.

Gosti su obišli sva odeljenja, a posebno su se

zadržali na Odeljenju za intenzivnu negu, gde

su posetili pacijente sa povredama zadobije-

nim u ratnim operacijama. Takođe, uz razgo-

vor o problemima i oskudici razmatrana je i

pomoć rotarijanaca ovoj ustanovi.

Guverner Rag je u pratnji beogradskih ro-

tarijanaca i Crvenog krsta posetio i centar za

izbeglice u Kovilovu. Tamo su zatekli oko 150

izbeglica, ljudi koji su ostali bez domova, u so-

bama u kojima je bilo smešteno po nekoliko

porodica.

Nažalost, zbog dešavanja na Kosovu i

Metohiji humanitarna pomoć bila je

potrebna i izbeglim i raseljenim lici-

ma sa teritorije KiM. Dugogodišnje opredelje-

nje rotarijanaca iz Rotari kluba Beograd bilo je

pomaganje oko 75 izbeglih porodica smešte-

nih u kampu pod Avalom. Članovi RK Beograd

pomagali su ovim ljudima nabavkom hrane,

obuće, odeće i lekova. Zabeležene su i akcije

opremanja sanitarijama, frižiderima i zamrzi-

vačima, građevinskim materijalom, a rotarijan-

ci su išli i dalje u pomaganju da izbegli stanu na

noge. RK Beograd i njegovi članovi pomagali su

u školovanju dece i zapošljavanju izbeglica.

U nekoliko akcija ovog dugogodišnjeg pro-

jekta učestvovali su i Rotari klubovi iz Italije, Ki-

pra, Sjedinjenih Američkih Država, kao i huma-

nitarna organizacija “Macedonian Outreach”.

Lekovi za univErzitEtsku dečju kliniku

Pomoć izbEglicaMa sa kosova smeštenim u izbegličkom kampu pod avalom

Guverner Distrikta Ernst Rudolf Rag u poseti bolnici u

Tiršovoj ulici


Humanitarni koncErt

U saradnji sa Austrijskom ambasadom i

Austrijskim kulturnim centrom, a pod

direktnim nadzorom člana Rotari klu-

ba Beograd Njegove ekselencije austrijskog

ambasadora Hanesa Poriasa dve godine zare-

dom, 2003. i 2004. godine, u Paviljonu "Cvijeta

Zuzorić" organizovani su koncerti klasične mu-

zike. Sav prihod sa ova dva koncerta podeljen

je deci - ratnim siročićima o kojima se brinula

organizacija Naša Srbija. Na Koncertu su na-

stupili Kraljevski gudači Sv. Đorđa i Vokalni an-

sambl “Oktoih” sa vokalnim solistima, solistom

na flauti Michael Koflerom, Koncertmajstorom

Sretenom Krstićem i dirigentom Aleksandrom

Spasićem, članom RK Beograd.

Ljubomir Hadžiđorđević i ambasador Austrije Hanes Porias uručuju donaciju maloj Milevi za školovanje

Kraljevski gudači Sv. Đorđa predvođeni dirigentom Aleksandrom Spasićem


U decembru 2004. godine, kada je Nj.E. Ha-

nes Porias završavao mandat u Srbiji i dobio na-

meštenje u drugoj zemlji, Rotari klub Beograd je

u čast ispraćaja svog istaknutog člana organi-

zovao dobrotvorni koncert u zgradi Beogradske

filharmonije. Prihod ostvaren ovim koncertom

namenjen je maloj Milevi, ratnom siročetu, kao

pomoć u njenom daljem školovanju.

Na koncertu su nastupili Kraljevski gudači Sv.

Đordja i vokalni ansambl "Oktoih", sa vokalnim so-

listima, solistom na flauti Michael Koflerom, Kon-

certmajstorom Sretenom Krstićem i dirigentom

Aleksandrom Spasićem - članom RK Beograd.

Prisustvom ovom koncertu čast rotarijanci-

ma su ukazali i Nj.K.V. princ Aleksandar i prin-

ceza Katarina.


Suština Rotarija sažeta u sloganu “Ne-

sebično služenje” možda se nigde

jasnije i čistije ne vidi nego u projektu

“Dar života”. Američki rotarijanac Robi Dono

(Robbie Donno) je 1975. godine došao na ide-

ju da pomogne jednom detetu iz Ugande tako

što će mu omogućiti tešku operaciju srca u

SAD, koja je neizvodljiva u ovoj afričkoj zemlji.

Od tada je više od 10.000 dece iz 64 zemlje

spaseno delovanjem rotarijanaca i obezbeđi-

vanjem skupih i teško dostupnih operacija u

razvijenim zemljama.

Među ovih 10.000 nalazi se i troje dece iz Sr-

bije kojima su zahvaljujući pomoći američkog

Rotari kluba Moristaun (RC Morristown, USA)

operisane urođene srčane mane. Troškovi jed-

ne operacije iznosili su oko 60.000 dolara, što

su obezbedili rotarijanci iz SAD, dok je Rotari

klub Beograd nadoknadio putne troškove dece

i njihovih pratilaca. Rotarijanci iz Moristauna

primili su decu i njihove pratioce i ne samo nov-

čano obezbedili najbolju moguću negu u Hju-

stonu, gde su deca operisana.

Projekat “dar života” (the gift of life)

Citostatici za kbC “bežanijska kosa”

Početkom 2001. godine, tokom januara i

februara, angažovanjem dr Slobodana

Stankova, člana RK Beograd i predsed-

nika Komisije za humanitarne aktivnosti, Kli-

ničko-bolničkom centru Bežanijska kosa, uru-

čeni su lekovi, pre svega citostatici, u vrednosti

od oko 600.000 tadašnjih nemačkih maraka. U

prvom kontingentu uručeni su citostatici vred-

ni oko 150.000 maraka, donacija austrijske hu-

manitarne organizacije “Hilfswerk”.

U februaru je stigao drugi kontingent vre-

dan 450.000 maraka, gde su osim citostatika

bili i drugi neophodni lekovi koji su podeljeni

bolnicama u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu,

Kruševcu, Čačku, Šapcu, Valjevu, Novom Sadu

i Pančevu. Ova akcija realizovana je zahvaljujući

donaciji farmaceutske kuće “Berhinger Ingelhi-

me”, a posredstvom organizacije “Hilfswerk”,

odnosno predstavnice ovog društva u Srbiji

Vendi Pivodić i Slobodana Stankova.


Čvrsto se pridržavajući druge avenije

služenja zajednici, Rotari klub Beo-

grad već osam godina pomaže Školu

za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadano-

vić” u Zemunu. Školi koja se već 90 godina bavi

obrazovanjem i vaspitanjem dece i omladine

oštećenog vida iz cele Srbije i koja učenicima

obezbeđuje smeštaj, pruža stručnu pomoć i

savete roditeljima i odraslim licima oštećenog

vida, uvek je potrebna pomoć.

Saradnja između RK Beograd i škole “Veljko

Ramadanović” započela je realizacijom me-

čing granta sa Rotari klubom Ričione Katolika

(RC Riccione Catolica) iz Italije u vrednosti od

27.000 dolara. Rotari klub Beograd je izabrao

da korisnik sredstava bude škola za slabovidu

decu, a ovim novcem je obezbeđen doručak za

100 dece učenika ove škole u trajanju od jedne

godine. Kao poseban božićni poklon klub je iz

svojih sredstava školi poklonio i jedan računar

sa rezačem.

Susret sa štićenicima škole „Veljko Rama-

danović“ duboko je dirnuo beogradske rotari-

jance, tako da je, odlukom upravnog odbora,

klub preuzeo obavezu da permanentno vodi

brigu o ovoj deci.

Škola za učenike oštećenog vida “veljko ramadanović”

Rotari klub Beograd godinama pomaže slabovidu decu iz škole “Veljko Ramadanović”


Samo u toj rotarijanskoj 2005/2006. godi-

ni članovi kluba su ličnim donacijama prikupili i

donirali poklone u vrednosti od 194.000 dinara.

Među ovim donacijama su donacije članova Mi-

lana Pešića koji je donirao 1.000 dolara i Ljubo-

mira Hadži Đorđevića koji se odrekao Paul Harris

priznanja vrednog 1.000 dolara, kojim je klub

hteo da ga nagradi za uspešno vođenje kluba u

predsedničkom mandatu.

Kasnije je tokom godina Rotari klub Beograd

redovno pomagao ovu školu, najčešće poklonima

i donacijama za dan škole, 12. decembra. Tako

su kupljeni kompjuteri u vrednosti od 1.050 evra,

a sredstva su prikupljena aukcijom slika člana

RK Beograd Branka Miljuša, zatim je tu donacija

Branka Danilovića od 200 posteljina, tri zimske ja-

kne kao donacija Duke Samardžića, novogodišnje

jelke i ukrasi kao poklon Mileta Pavlovića i 100 no-

vogodišnjih paketića kao dar Srećka Nijemčevića.

Rotari klub Beograd se posebno orijentisao

na opremanje škole informatičkom opremom

i školskim pomagalima koje zahteva škola za

slabovide, pa je tako jedne godine kupljeno škol-

skih pomagala po izboru škole u iznosu od 1.200

evra, zatim u dva navrata kupljena je i kompju-

terska oprema vredna po 1.000 evra.


Poznat i prepoznat kao klub koji se izdva-

ja svojim humanitarnim radom, Rotari

klub Beograd i njegovi članovi učestvo-

vali su u mnogim akcijama pomažući novcem,

poklonima, a pre svega dobrom voljom onima

kojima je pomoć najpotrebnija.

Tako je poklonjeno šest invalidskih kolica

Savezu obolelih od multiple skleroze. Ovaj po-

klon obezbedila je nemačka humanitarna orga-

nizacija, a Rotari klub Beograd je obezbedio da

ona stignu do krajnjih korisnika.

Branko Danilović je u ime kluba poklonio

100 ćebadi i dvoje invalidskih kolica za potre-

be nehigijenskog romskog naselja u Rakovici,

a Milan Knežević je obezbedio 250 novogodiš-

njih paketića za romsku decu iz ovog naselja u

Rakovici.

U rotarijanskoj 2006/2007. godini realizo-

vana je akcija pomoći deci sa Daunovim sindro-

mom, koju su organizovali Rotari klub Beograd

Internacional i Inner Wheel klub Beograd. RK

Beograd je podržao akciju tako što je Radosav

Mitrović poklonio deci 13 pari patika, Alma i

Mile Pavlović su svakom detetu uručili prigo-

dan paket, a Dragan Brajer i Dragoslav Andrić

provozali su decu svojim brodićima po reci.

Iste godine je u saradnji sa Rotari klubom

Beograd Singidunum napuštenoj deci u Zve-

čanskoj ulici donirano 200 evra. Takođe, RK

Beograd je bio i pokrovitelj programa podsti-

caja razvoja omladinskih veština i omladin-

skih kompanija preko organizacije „Dostignu-

ća mladih u Srbiji“ sa novčanim prilogom od

50.000 dinara.

Ostale akcijE

RK Beograd uručuje

invalidska kolica Savezu za obolele od

Multiple skleroze


Velika humanitarna akcija je sprovedena

2007/2008. godine kroz pomoć stanovnicima

i deci iz Velike Hoče na Kosovu i Metohiji. Pri-

kupljeno je 63.000 dinara koji su tokom posete

Velikoj Hoči deci predali Pr Radosav Mitrović,

PPr Dragan Brajer i PPr Duka Samardžić (po

1.000 dinara za 63 dece).

Pored ovoga, Radosav Mitrović je o svom

trošku poslao pet najboljih učenika na sed-

modnevno zimovanje na Zlatibor. Mile Pavlović

se obavezao da će snositi troškove školovanja

za četiri najbolja srednjoškolca i njihovu pre-

kvalifikaciju za rad u vrtlarstvu, uzgoj i aranži-

ranje cveća. Obavezao se da će im obezbediti i

zasade u vrednosti od oko 4.000 evra.

Kao poseban vid pomoći žiteljima ovog sela,

članovi su u više navrata kupovali vino koje se

tamo proizvodi.

I te godine Rotari klub Beograd donirao

je sredstva Udruženju obolelih od multipleks

skleroze (MS) u visini od 500 evra za njihovu

članarinu u Internacionalnom udruženju MS.

Deo sredstava obezbeđen je ličnim donacija-

ma Radosava Mitrovića od 100 evra, Ljubomira

Hadži-Đorđevića 100 evra i Dragana Brajera 50

evra.

U saradnji sa mlađim kolegama rotarijan-

cima i na inicijativu Rotarakt kluba Beograd

održan je 14. marta 2008. godine koncert „Grč-

koj od srca“. Sredstva prikupljena na ovom

koncertu namenjena su stanovnicima grčkih

sela postradalih u požarima prethodne godine.

Ukupno je prikupljeno i predato grčkom amba-

sadoru 5.000 evra, u ime čega je klub dobio i

Članovi RK Beograd doniraju ćebad i invalidska kolica nehigijenskom romskom naselju u Rakovici


RoTARIjANcI dELE NovoGodIšNjE PAKETIćE


zahvalnicu od grčkog ambasadora.

RK Beograd je učestvovao i u projektu „Vra-

timo lepotu rekama“ sadnjom jorgovana na

Ušću, a zahvaljujući donaciji od 160.000 dinara

posađeno je 80 stabala.

Klub je pomagao i akcije drugih klubova u

Srbiji, pa je tako donirao 100 evra projektu sti-

pendiranja dece koji vodi RK Kikinda, a podržali

su i akciju RK Smederevo za adaptaciju dečjeg

dispanzera Sv. Luka donacijom od 500 evra.

Rotari klub Beograd je u 2008/2009. godi-

ni uzeo učešća u manifestaciji „Radost Evro-

pe“, Mile Pavlović je u ime kluba donirao 250

paketića vrednosti oko 5.000 evra, a RK Beo-

grad se u organizaciju manifestacije uključio

sa 1.500 evra.

Rotarijanske 2008/2009. godine Rotari

klub Beograd je još jednom pomogao Udruže-

nju obolelih od multipleks skleroze donacijom

u visini od 50.000 dinara za štampanje knjige

„Vodič kroz MS“. Deo sredstava do pune cene

štampanja (20.200 dinara) ličnom donacijom

obezbedio je Ljubomir Hadži-Đorđević.

Klub je pomogao donacijom od 100 evra še-

snaestogodišnjem Milošu Joviću koji morao da

operiše oba oka na klinici „Fjodorov“ u Moskvi.

Beogradski rotarijanci su i prvi prepozna-

li važnost borbe protiv bele kuge pa su 2009.

godine organizovali veliki donatorski bal svih

beogradskih klubova, na kom su prikupljena

sredstva za kupovinu inkubatora Institutu za

neonatologiju.

RoTARIjANcI dELE NovoGodIšNjE PAKETIćE

PoMoć KRALjEvU: Beogradski rotarijanci poklanjaju dve montažne kuće nastradalima u zemljotresu

Čedomir Petrinjac pored jedne od tri poklonjene lupe

zAjEdNIčKA AKcIjA BEoGRAdSKIH KLUBovA: Specijalna lupa za slabovidu decu


Svaki rotarijanac je posebno donirao po 30

evra za ovu humanitarnu akciju, a ukupno je pri-

kupljeno 95.640 dinara.

Rotari Beograd je i samostalno nastavio sa

borbom protiv bele kuge kupovinom zamrziva-

ča za majčino mleko Institutu za neonatologi-

ju, u vrednosti od preko 3.000 evra. Polovinu

troškova snosio je klub, a polovinu Ljuba Had-

ži-Đorđević.

Veslačkom klubu „Galeb“ donirano je 33.000

dinara za kupovinu trenažera, a akcija je nastav-

ljena i naredne godine donacijom 40.000 dinara.

U 2009/2010. godini jedna od najvećih akci-

ja RK Beograd bila je izrada zvučne signalizacije

na pešačkom prelazu kod Osnovne škole za sla-

bovidu decu „Dragan Kovačević“, koju je spro-

veo član kluba Čeda Petrinjac.

Značajan projekat je realizovao i Milan Pe-

šić, član RK Beograd, koji je u ime kluba donirao

1.500 bočica „doxorubicina“ Onkološkom insti-

tu Srbije. Ukupna vrednost ove donacije bila je

44.655 evra. Predsednik kluba Srđan Sreteno-

vić donirao je kompjuter sa štampačem.

RK Beograd je podržao i zajednički projekat

svih beogradskih Rotari klubova za pomoć po-

rodicama sa više slepih osoba, u iznosu od 30

evra po članu, a ukupna donacija kluba bila je

99.000 dinara.Takođe, članovi kluba su pomo-

gli i otkupom 38 ulaznica za humanitarni bal

tokom koga su takođe prikupljena sredstva za

donaciju od 1.330 evra.

Ličnu donaciju u ime kluba dao je Jovan Đe-

nadić, 30.000 evra za proširenje jedne od sigur-

nih kuća u Beogradu.

zAjEdNIčKA AKcIjA BEoGRAdSKIH KLUBovA - nabavka inkubatora za Institut za neonatologiju

FRIžIdER zA MAjčINo

MLEKo - poklon

RK Beograd


Takođe, ličnu donaciju u ime kluba dao je i

tada najmlađi član kluba Nenad Saković od 200

evra za OŠ “Drinka Pavlović”.

Klub je donirao i 300 evra za nabavku neop-

hodnih materijalnih sredstava za potrebe Doma

za odrasla invalidna lica iz Zemuna.

Klub je podržao i akcije drugih Rotari klubo-

va pa je tako pomogao RK Čukarica sa 500 evra

za izgradnju Doma kulture u selu Berivojce na

Kosovu. Donirali su jedan laptop sa prjektorom

RK Leskovac kao doprinos njihovoj letnjoj školi,

u vrednosti od 87.000,00 dinara. Rotari klubu

Beograd - Dedinje i Rotarakt klubu Beograd RK

Beograd je donirao rotarijansko zvono.

Godinu 2010/2011. obeležio je zemljotres u

Kraljevu i nesreća koja je zadesila žitelje ovog

grada koji su ostali bez krova nad glavom. Rota-

ri klub Beograd je munjevito reagovao i poslao

Rotari klubu Kraljevo donaciju od 2.000 evra.

Osim čisto humanitarnih akcija, članovi Ro-

tari kluba Beograd znali su da prepoznaju i do-

prinos nauci i umetnosti.

Tako je Nikola Mandić ličnim angažovanjem

obezbedio donaciju od 700 evra za štampanje

knjige PP Predraga Đorđevića, kao i 2.350 evra

za štampanje monografije slikara i člana RK Be-

ograd Branka Miljuša.

Kao podršku članu kluba Davidu Dašiću oko

štampanja njegove knjige „Savremena diplo-

matija“, ali istovremeno i radi promocije Rotari

kluba Beograd, klub je otkupio 30 knjiga koje će

u prigodnim prilikama poklanjati diplomiranim

studentima fakulteta društvenih nauka. Vred-

nost je 900 evra.

PoKLoN RK BEoGRAd: Izrada zvučne signalizacije na pešačkom prelazu kod OŠ “Dragan Kovačević” u Cetinjskoj ulici za slabovidu decu


Rotari klub Beograd je učestvovao i u

programima razmene mladih sa drugim

klubovima u svetu, a za jednu priliku po-

sebno je vezana zanimljiva priča koja pokazuje

snagu rotarijanskih prijateljstava.

Na poziv iz Nemačke u leto 2005. godine RK

Beograd je poslao Miloša Hadži-Đorđevića na

10 dana u omladinski kamp u organizaciji RC

Freital, a Milan Danilović proveo je 10 dana u

omladinskom kampu u organizaciji RC Buxte-

hude & Neustadt. Klub je na deset dana poslao

i Danijela Todorovića, učenika škole za slepu i

slabovidu decu “Veljko Ramadanović” u pratnji

profesora Dragiše Kovačevića i Borka Peovića

obolelog od Daunovog sindroma sa majkom

Olgom u Handicamp 2005. u organizaciji ne-

mačkog RC Nurnberg-Neumarket.

Uprkos dobroj volji nemačkih rotarijanaca i

spremnosti RK Beograd da pokrije putne troš-

kove, put do nemačkih kampova bio je pun bi-

rokratskih prepreka.

Problem je nastao oko dobijanja nemačke

vize za profesora Kovačevića i još dvoje dece

koje je delegirao Rotari klub Beograd-Metropoli-

ten. Sve intervencije, molbe – pismene i usmene

- nisu dale rezultat, dok Hanns-Helge Schneider,

predsednik RC Nürnberg-Neumarkt, nije po-

krenuo svoje kanale, počev od gradonačelnika

grada Nirnberga do Joške Fišera (Joshka Fis-

her), ministra inostranih poslova Nemačke. U

Razmena oMladinE


tom trenutku gospodin Fišer se nalazio na Jalti,

u poseti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. U

tri sata ujutru bio je probuđen da svojom inter-

vencijom pomogne našim štićenicima oko vize.

Nepotrebno je reći da su vize dobijene u posled-

njem trenutku. Prvog dana kampa, Hanns-Hel-

ge Schneider, pozdravljajući učesnike, posebno

je pozdravio sve članove našeg kluba i zahvalio

na zastavici koja im je poslata. Kako smo im uz

zastavicu poslali i zahvalnicu – tekst je bio pro-

čitan i proglašen jedinstvenom porukom prija-

teljstva. Rečeno je da će biti uramljen i izložen

u prostorijama njihovog kluba. A citirali smo pe-

smu američkog esejiste, pesnika i filozofa Ralph

Waldo Emerson-a (1803–1882), koja glasi:

Iste godine je na osnovu pisma podrške Ro-

tari kluba Beograd Mirjana Rajić dobila stipen-

diju za Master Class u Nemačkoj.

Slava prijateljstva nije pružena ruka,niti ljubazan osmeh,nije ni radost druženja;to je duhovno otkrovenjeda ti neko drugi verujei spreman je poveriti ti sopstveno prijateljstvo


Gosti Rotari kluba Beograd 3. maja 2007.

godine bili su princ Čarls Filip de Orlean

(vojvoda od Anžija) sa suprugom Daja-

nom i grof Filip Pikartjer, kancelar Humanitar-

nog reda Vitezova sv. Lazara. Princ je bio u misiji

obnove Doline jorgovana, kuda je prolazila Jele-

na Anžujska sa svojim mužem, kraljem Urošem

I. Prilikom ove posete oko manastira Gradac

posađeno je 100 stabala jorgovana, u čemu su

učestvovali i članovi RK Beograd.

Dolina jorgovana

Princ Čarls Filip de Orlean

u poseti RK Beograd prilikom

obilaska Doline jorgovana, 2007.


Rotari klub Beograd je 2005. godine povo-

dom proslave stogodišnjice osnivanja Rotarija

imao čast i privilegiju da dočeka, pozdravi i u

rukama drži kopiju prvog rotarijanskog zvona

kao prvi Rotari klub u Srbiji. Ovu čast imaju svi

prvoosnovani klubovi u svojim zemljama, gde

god postoji Rotari pokret.

Jubileji R

otari klub Beograd je 21. februara 2004.

godine organizovao proslavu 99. rođen-

dana Rotari Internacionala za sve rotari-

jance Distrikta 2480.

U prepunoj Kristalnoj dvorani hotela "Hajat"

okupilo se blizu 400 rotarijanaca iz distrikta na

čelu sa tadašnjim guvernerom Kostom Kotsisom,

dolazećim guvernerom Kalcho Hinovim, mnogim

PDG i drugim zvaničnicima iz Grčke, Bugarske,

Makedonije i naše zemlje. Naročitu čast rotari-

jancima prisustvom su ukazali princ Aleksandar

i princeza Katarina Karađorđević.

Tom prilikom uručene su čarter povelje no-

vim Rotari klubovima: Pančevo, Vršac, Metropo-

litan, Palić i Sremska Mitrovica.

Poslužena je i rođendanska torta koju je za-

mesio, ispekao, nafilovao i doneo Kića Stefano-

vić, rotarijanac iz Sombora.

105 GodINA RoTARI PoKRETA i zajednička akcija beogradskih

Rotari klubova


Međunarodna saradnjaR

otari u svom izvornom obliku znači

druženje i služenje, a njegov internaci-

onalni karakter, preko 1,3 miliona čla-

nova širom sveta i stogodišnja tradicija učinili

su da se svaki rotarijanac u inostranstvu, u Ro-

tari klubu bilo gde u svetu, oseća kao kod kuće.

Članovi Rotari kluba Beograd su tokom

20 godina postojanja ostvarili prijateljske

odnose sa velikim brojem klubova širom sve-

ta. Sa Rotari klubom Aleksandrija iz Egipta,

RK Temišvar iz Rumunije, RK Kolombo iz da-

leke Sri Lanke i RK Moristaun iz SAD, Rota-

ri klub Beograd je uspostavio veoma bliske,

bratske veze.

Klubovi iz Austrije, Švajcarske, Nemačke,

SAD, Italije i drugih zemalja su u saradnji sa

RK Beograd učestvovali u humanitarnim ak-

cijama u Srbiji, dopremanju lekova, gardero-

be, medicinske opreme, hrane i svega osta-

log što je bilo neophodno, posebno u periodu

međunarodnih sankcija UN, devedesetih go-

dina prošlog veka.

U inostranstvo, kao gosti Rotari klubova

putem razmene omladine, odlazila su deca

iz Srbije, ali i mladi profesionalci koji su za-

hvaljujući Rotariju dobili priliku da se usavr-

šavaju.

Osim toga, članovi inostranih klubova su

dolazili u Srbiju, bili gosti Rotari kluba Beo-

grad, ali su i rotarijanci iz najstarijeg srpskog

kluba širom sveta prenosili iskustva srpskog

Rotari života.

Dokaz za ogromnu aktivnost članova Ro-

tari kluba Beograd u uspostavljanju kontaka-

ta i predstavljanje Srbije širom sveta u naj-

boljem, rotarijanskom, svetlu je preko 400

zastavica sa svih meridijana, od Australije do

Japana i od Afrike do Amerike, koje se nalaze

u kancelariji kluba.


Bratimljenje rK Beograd i rK aleKsandrija


Na druženju kod Srđana Sretenovića, 2000.

Subotica

Druženja


Palić 2007.

U gostima kod Nenada Sakovica u prostoru NES Communications, 2010.


KRALJIČIN VAGON, domaćin Ljuba Hadži Đorđević, 2010.

SD Radnički, domaćin Čedomir Petrinjac, 2010.


SRBIJAŠUME - Rakovica, letnja šema Domaćin Nikola Mandić, gosti RK Čukarica, 2011.

ROTARI KLUB Beograd,

HACIJENDA, 2009.

U gostima kod Srđana Sretenovića, 2000.


40 godina OŠ "Dragan Kovačević",

2012.

Druženje u ,,LM'' domaćin Zagorac sa Gordanom Stojišić, 2010.

Članovi našeg RK Beograd na kobasicijadi u ZASAVICI - Sremska Mitrovica, 2009.

U poseti RK Sremska Mitrovica


Poseta Rotari kluba iz Kočevja, Slovenija, leto 2011.

ROTARY CLUB SMEDEREVO, jesenje druzenje u Jugovu, 26. 09. 2009. 016

Letnja šema u restoranu

"Biser", 2010.


RK Bačka Topola,Vojvodina, 2007 (20) Ponedeljak 20h Capriolo Rest., Bečejski put bb., Bačka TopolaP Goran Uzelac Đure Đakovića 19, 24300 Bačka Topola S Dane Dozet 1 Maja 22/II-2, 24300 Bačka Topola

RK BarCrna Gora 2010 (23) Četvrtak 20h Hotel ‘’Princess’’ Bar, Ul. Jovana Tomaševića 59, Bar P Vlado Grgić Hotel ‘’Princess’’, 85000 Bar S Olivera Kukić Ul. Jovana Tomasevića 32/VI,

RK BeogradSrbija 1992 (30) (R) Četvrtak 20.30h Hyatt Regency Hotel, Beograd P Veselin Kovačević S Čedomir Petrinjac Kursulina 14 ES Mira Milivojević Kursulina 14, Email: [email protected]

RK Beograd-Centar, Srbija 2004 (21) Četvrtak 21h Hotel Le Petit Piaf, Skadarska 34, BeogradP Vladimir Jezdić Skadarska 34, 11000 Belgrade S Vedran M. Latinčić Stanoja Glavaša 5, 11000 Beograd ES Vedran M. Latinčić

RK Beograd-Čukarica,Srbija 2007 (23) (R) Četvrtak 20h Hotel Continental, V. Popovića 10, Novi Beograd P Tatjana Đorđević S Ivan Miletić ES Milan Mićić Požeška 83a, Beograd,

RK Beograd-Dedinje, Srbija 2009 (29) (R) Utorak 20h Hotel In, Arsenija Čarnojevića 56, BeogradP Dragoslav Andrić S Petar Pavasović

RK Beograd-Dunav, 2006 (24) Utorak 19.30h Hotel “Majestic”, Obilićev venac 28, Beograd P Jovan Popesku S Milica Mladenović ES Milica Mladenović

RK Beograd International, Srbija 2004 (20) Četvrtak 12.30h Rest. “Đorđe”, Moravska 10, BeogradP Tomislav Šunjka S Miroslav Stojanović

RK Beograd-Metropolitan, Srbija 2004 (30) (R) Utorak 19.30h Hotel Hyatt Regency, Novi Beograd P Davor Papac S Miomir Gatalović ES Nataša Međo

RK Beograd-Sava, Srbija 2006 (22) (R) Ponedeljak 19.30h Hotel Continental Beograd, Milentija Popovića 7B, Novi Beograd P Petar Miljković S Bojan Sretenović

RK Beograd-Singidunum, Srbija 1996 (32) (R) Ponedeljak 19.30h Aero klub, 4 Uzun Mirkova ul., Beograd P Dušica Relić S Ljubomir Orlović ES Vesna Plećaš

RK Beograd Skadarlija, Srbija 2007 (36) Utorak 20h Hotel Continental Beograd, Milentija Popovića 7b, Beograd P Zoran Nikola Dražeta S Dalibor Lazović

Distrikt 2483Klubovi


RK Beograd-Stari grad, Srbija 1999 (41) (I) (R) Sreda 20h Hotel Continental, Beograd P Aleksandar Gajić S Miodrag Milošević ES Maja Tomić

RK Beograd Vračar, Srbija 2010 (17) Sreda 20h Aero Klub, Uzun Mirkova 4, Beograd P Darko Reljić S Lidija Bartuš Vasiljević

RK Bijelo Polje, Crna Gora 2008 (20) Četvrtak 19.30h Motel Durmitor, Bijelo Polje P Zvonimir Mrdović S Željko Madžgalj

RK Budva, Crna Gora 2002 (24) (R) Četvrtak 21h Blue Star Hotel, Budva P Radomir Bošković S Branka Čvorović ES Svetlana Ivanović

RK Čačak, Srbija 2002 (13) Ponedeljak 20.30h Motel Kole, B. Oslobodilaca, Čačak P Nenad Tutunović S Saša Spasojević

RK Ćuprija-Morava, Srbija 2004 (28) (R) Četvrtak 20h , Ćuprija P Saša Sibinović S Vladan Cvetković

RK Jagodina, Srbija 2004 (16) Četvrtak 20h Restoran “Vitez”, Ul. 7.jula br. 29, Jagodina P Goran Jeličić S Slobodan Tomić

RK Kanjiža-Magyarkanizsa, Vojvodina 2009 (11) Utorak 20h Rest. Delikates, Kanjiža, na obali Tise, Kanjiža P Istvan Dukai S Gizela Istvan Soti

RK Kikinda, Vojvodina 1997 (20) Sreda 20h Restoran Radnički dom, Uglješe Terzina 15, Kikinda P Nikola Karanović S Milan JovanovićES Veselinka Veskov

RK Kragujevac, Srbija 1997 (20) (R) Ponedeljak 20h Hotel Kragujevac, Kralja Petra I 21, Kragujevac P Božović Vladimir S Dejan Ilić

RK Kragujevac-Šumadija, Srbija 2009 (19) Utorak 20h Rest. Di Trevi, Radoja Domanovića 1, Kragujevac P Zoran Vulović S Darko Đorić

RK Kraljevo,Srbija 2002 (28) (R) Utorak 20h Rest. Ženeva, Karađorđeva 54/1, Kraljevo P Silvana Reljić S Dragica SpajićES Vesna Vukadinović

RK Kruševac, Srbija 2002 (24) (R) Utorak 2030 Hotel Novi Palas, Trg Mira 7, Kruševac P Ivan Andelić S Ivica Marić

RK Kucura, Vojvodina 2009 (23) Četvrtak 20h Rest. Bački Ručak, Maršala Tita 45, Kucura P Julijan Ruskovski S Imre Gšveng

RK Kula, Vojvodina 2005 (14) Četvrtak 20h Rest. Ćuprija, 6 V. Vlahović ul, Kula P Nedeljko Mrkaić S Eva Bako ES Snežana Tunguz

RK Leskovac, Srbija 1997 (15) (R) Utorak 20h City Council Rm., Leskovac P Slaviša Todorović S Tatjana ES Aleksandar Atanasijević

RK Loznica,Srbija 2010 (25) Ponedeljak 20.30h Restoran Zlatna ribica, Vuka Karadžića bb, Loznica P Zoran Milisav Đurić S Milan M. Pavlović

RK Niš,Srbija 1995 (25) (R) Ponedeljak 20h Rest. Sinđelić, Nikole Pašića 36, Niš P Dragan Jevrem Ilić S Branimir Novaković

RK Niš-Centar, Srbija 2008 (20) Sreda 20h Univ. of Niš, Šumatovačka bb, Niš P Novica Simić S Katarina Adamović


RK Niš-”Konstantin Veliki”, Srbija 2006 (40) (I) (R) Četvrtak 20.30h Hotel Aleksandar, Njegoševa 81A, Niš P Milorad Džinčić S Miloš Radić

RK Niš-Mediana, Srbija 2010 (20) Četvrtak 20h Garni hotel Svrljižanka, Knjaževačka 22, Niš P Leonid Stoimenov S Miloš Kostić ES Saša Petrović

RK Niš-Naissus, Srbija 2009 (27) (R) Sreda 20h Hotel Panorama Lux, Svetolika Rankovića 51, Niš P Andrijan Tasić ES Nataša Luxor

RK Novi Sad, Vojvodina 1995 (57) (R) Ponedeljak 20h Hotel Park, Novosadskog sajma 35, Novi Sad P Slaviša Grujić S Sava Stojanov

RK Novi Sad-Dunav, Vojvodina 2005 (27) Utorak 20h Hotel Leopold, Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad P Milan Dimitrić S Marko Putnik

RK Novi Sad-Petrovaradin-Fruška Gora, Vojvodina 2009 (19) Sreda 20h Restoran Staro Zdanje, Trg Marije Trandafil, Novi Sad P Slavko Mladen Kolarić S Aleksandar Milošev

RK Palić, Vojvodina 2004 (23) Sreda 20h Rest. Mala Gostiona Palić, Park heroja 15, Subotica / Palić P Aleksandar Rotar S Eleonora Marton

RK Pančevo, Vojvodina 2004 (23) (R) Utorak 20h Rest. Mladost, Makedonska bb, Pančevo P Drago Berginc S Zdenka Radojković

RK Pančevo-Mihajlo Pupin, Vojvodina 2008 (20) Četvrtak 20h Rest. Santa Lucija, Kočina 5, Pančevo P Nebojša Alimpije Prekić S Ivan Romanić

RK Pirot, Srbija 2005 (22) (I) (R) Utorak 20h Garni Hotel SINKOM, Nikole Pašića b.b., Pirot P Vladica Tošić S Dimitrije VidanovićES Dejan Manić

RK Pljevlja, Crna Gora 2008 (21) Sreda 19h Hotel Gold, Marka Miljanova bb, Pljevlja P Adnan Hadžiosmanović S Snežana Krsmanović

RK Podgorica, Crna Gora 1998 (34) Sreda 16h Hotel Best Western Premier Podgorica, Svetog Petra Cetinjskog 145, Podgorica S Blažo Saban

RK Požarevac-Viminacium, Srbija 2009 (5) Utorak 19h Community Develop. Ctr., Crljenac - Malo Crniće P Dušan Stevanović S Boško Tadić

RK Prokuplje, Srbija 2008 (22) (R) Ponedeljak 2000 Rest. Facir, Prokuplje P Zoran Miloš Jevtović S Zoran Raičević

RK Ruma, Srbija 2008 (21) Ponedeljak 20h Rest. Vulin, Vladimira Nazora 86D, Ruma P Vladimir Lalošević S Nada Šerifović

RK Šabac,Srbija 2010 (12) Ponedeljak 20h Rotary klub Šabac, Cara Dušana 40, Šabac P Slobodan Ilija S Vladimir Slobodan Marković ES Žika Arsenović

RK Senta,Vojvodina 2006 (24) Četvrtak 2000 Hotel Royal, Glavni trg 11, Senta P Mihály Vasas S Oskar Sok

RK Smederevo, Srbija 2006 (28) Ponedeljak 20h Administrativna zgrada Monopola, P.O. Box 128, Smederevo P Tomislav Stevanović S Dragoljub Martić Email: [email protected]


RK Sombor, Vojvodina 1999 (28) (R) Utorak 20h Vila Tamara, Sombor P Vojislav Miškov S Veljko Bozo ES Viktorina Kerhani

RK Sremska Mitrovica, Vojvodina 2004 (23) Utorak 2000 Rest. Balkan, Dositejeva 11, Sremska Mitrovica P Vladimir S Ilija Zubac

RK Stara Pazova, Srbija 2010 (26) Ponedeljak 2000 Rest. Dukat, Nikole Momčilovića 49, Stara Pazova P Živan Sarić S Željko Katić

RK Stari Bečej, Vojvodina 2009 (19) Četvrtak 2000 Hotel Bela Lađa, Zelena 2, Bečej P Gulyas Zoltan S Nandor Lajos Ferenc

RK Subotica, Vojvodina 1997 (35) (R) Utorak 2000 Hotel “Patria”, Đure Đakovića bb, Subotica P Radovan S Gábor Dudás

RK Topola-Oplenac, Srbija 2007 (17) Ponedeljak 20h National Restoran Hotela Oplenac, Topola P Dejan Veljković S Dragoslav Jevđić ES Dragoslav Jevđić

RK Ulcinj, Crna Gora 2006 (18) (R) Petak 21h Hotel Dvori Balšića, Stari grad BB, Ulcinj P Suada Ismailaga S Šućurija Reslubegović ES Dženita Odobašić [email protected]

RK Valjevo, Srbija 1996 (35) Ponedeljak 2030 Hotel Grand, Valjevo P Slavoljub Mladenović S Nikola Božić

RK Veliko Gradište, Srbija 2010 (20) Petak 20h Motel Danube Flower, Jezerska bb, Veliko Gradište P Stokić Branislav Aleksander S Mijajlović Milutin Zorica

RK Vranje, Srbija 2009 (25) Utorak 20h Rest. Poslovni Klub Haremluk, Pionirska 3, Vranje P Ninoslav Trajković S Irena Ivanović-Stošić

RK Zaječar, 2007 (13) Utorak 20h Hotel Srbija Tis, Zaječar P Dejan S. Pešić S Srđan G. Stanojević

RK Zemun, Srbija 1995 (33) Utorak 20h Bulevar Nikole Tesle 3, Beograd P Predrag ĆurčićS Marina Cvijanović ES Natali Kos

RK Zrenjanin, Vojvodina 1998 (23) (R) Četvrtak 20h Hotel Vojvodina, Trg Slobode 5, Zrenjanin P Radovan Eleković S Dragan Maksa Ivanov


Počeci reosnivanja Rotari kluba Zemun datira-

ju iz 1987. godine kada se grupa ljudi okuplja

u poslovnom klubu „Mentor“ koja se sastaja-

la u hotelu „Internacional“.

Nakon treće godine okupljanja članova kluba

„Mentor“ oko rotarijanskih ideja i principa, 1990.

godine formira se inicijativna grupa RK Zemun na

čelu sa Petrom Damljanovićem. Nakon prijema RK

Beograd u Rotari International 12 članova iz Zemuna

postaju članovi RK Beograd. Na osnovu dogovora o

širenju rotarija kod nas, 24. marta 1994. formira se

Rotari sto u Zemunu koji je činilo članova. U to vreme

srpski rotarijanci bili su okviru distrikta 1910 koji je

obuhvatao Južnu Austriju, Mađarsku, Hrvatsku, Slo-

veniju i BiH.

Zbog niza političkih problema koji su se tada de-

šavali RI odlučuje da Srbiju 1994. godine izmesti iz

ovog distrikta u Specijalnu zonu širenja.

Septemra 1994. godine RK Zemun postaje zvanič-

no rotari klub sa svim pravima. Prvi oficijelni čarter u

Srbiji nakon Drugog svetskog rata desio se u beogra-

du 25. februara 1995. godine kada su zajedno čarte-

rovani RK Beograd, RK Zemun i RK Novi Sad.

Nakon ukidanja Specijalne zone širenja 2000. go-

dine Srbija postaje deo distrikta 2480.

RK Zemun aktivno je učestvovao u razvoku rotari

pokreta u Srbiji. Izdao je 12 brojeva časopisa Rotari-

janac koji se bavio rotari problematikom. Veoma ak-

tivno je učestvovao u pripremi i izdavanju prve knjige

u novijoj rotari istoriji „Sve o Rotariju“.

Zemun je zahvaljujući RK Zemun proglašen „Gra-

dom mira“ u okviru globalnog projekta i u konkuren-

ciji velikog broja svetskih gradova.

RK Zemun je aktivno radio na humanitarnim pro-

jektima.

Organizovao je dobrotvorne koncerte „Za dan

duži od noći“ nekoliko godina. Na koncertu u Cen-

tru „Sava“ 1993. godine prisustvovalo je oko 3.000

ljudi. Sav prihod sa ovih koncerata bio je namenjen

Crvenom krstu, Dečijoj klinici u Tiršovoj i Zavodu za

nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

RK Zemun je i učestvovao u opremanju Dečijeg

doma kod škole Božidar Adžija gde je boravilo 54

dece iz Bosne bez roditelja, nabavci velike količine

igračaka za Zavod za nezbrinutu decu na Voždovcu,

Dečijem odeljenju Zemunske bolnice, Dečijem ode-

ljenju Onkološkog instituta, Asocijaciji Roma i vrtiću

„Čigra“ na Zvezdari.

Organizovan je doček izbeglica iz Hrvatske na gra-

nici sa Srbijom kada su podeljeni hrana i pelene za

bebe i hrana i piće za odrasle.

Takođe, ovaj klub je snabdeo porodilište u Zemu-

nu opremom vrednom oko 30.000 dolara. Tom prili-

kom nabavljen je kardiotokograf, vakuum ekstraktor

i druga oprema.

Jedna od značajnijih akcija je pomoć školi za decu

oštećenog sluha „Radivoj Popović“ za nabavku sluš-

nih aparata i učila u vrednosti od 20.000 dolara.


RK Zemun


Inicijativa za pokretanje trećeg Rotari kluba u

Beogradu, pored postojećih RK Beograd i RK Ze-

mun, potekla je od grupe rotarijanaca iz RK Be-

ograd koji su 5. maja 1995. godine o svojoj nameri

izvestili predsednika kluba i predsedničkog admini-

stratora za Specijalne zone širenja rota-

rijanstva i zatražili odobrenje za pokreta-

nje procedure za osnivanje novog kluba.

Rotari klub Beograd-Singidunum

osnovan je 30. oktobra 1995. godine

sa ciljem da razvija predanost radu,

uzajamno poznavanje i poštovanje

između svojih članova, da ostvaru-

je međunarodnu saradnju, da orga-

nizuje i pruža humanitarnu pomoć.

Članovi osnivači bili su: inž. Goran Alikal-

fić, inž. Ljubomir Anđelković, akademik Ivan Antić,

adv. Zoran Ateljević, inž. Dragomir Acović, akademik

Miroslav Gasić, inž. Branko Danilović, prof. dr Naum

Dimitrijević, inž. Pero Zdrakić, turizmolog Jovan

Zdravković, pravnik Kaća Lazarević, prof. dr Zdeslav

Milinković, prof. dr Dobrosav Mitrović,

prof. dr Mihajlo Mitrović i inž. Spasoje

Mihić.

Za prvog predsednika izabran je prof.

dr Naum Dimitrijević. Vodeći računa o

zastupljenosti različitih profesija, Beo-

grad-Singidunum povećava članstvo i

30. maja 1996. godine, kada je svečanim

uručenjem Povelje primljen u Međuna-

rodnu Rotari organizaciju (Rotary Inter-

national), klub broji 27 članova. Pored


RK BeogRad Singidunum


osnivača tu su prof. dr Mijat Damjanović, inž. Bra-

nislav Ðurković, sportista Ratomir Dujković, reditelj

Ivo Laurenčić, inž. Ðorđe Lukić, prof. Nikola Maričić,

adv. Radomir Milošević, inž. Ivan Ratković, prof. dr

Vladimir Petronić, grafičar Zoran Todović, vajar Dr

Miodrag Vučićević i još jedna dama, inž. Dušica Relić.

Klub-sponzor bio je RK Beograd, a kum pređaš-

nji predsednik tog kluba prof. dr Nikola Tasić.

U najznačajnije akcije RK Beograd-Singidunum

mogla bi se ubrojiti pomoć deci koja su u ratovima

na teritoriji bivše SFRJ ostala bez roditelja, preko

humanitarne organizacije “Naša Srbija”. Pomoć je

iznosila 25.000 dolara, a ostvarena je u saradnji sa

RC Riccione Cattolica iz Italije i Rotari fondacijom.

Time je obezbeđeno da 80 dece godinu dana prima

mesečnu pomoć u visini 50 maraka. Drugu veću ak-

ciju klub je ostvario uključenjem u Matching Grant

projekat sa RC Staines iz Engleske kada je obezbe-

đen respirator za odeljenje neonatologije GAK “Na-

rodni front” u vrednosti 26.000 eura. RK Beograd-

Singidunum može da se pohvali dobrom saradnjom

sa RK Budva i zajedničkim organizovanjem dva let-

nja kampa na kojima su učestvovali mladi sa svih

kontinenata, kao i slanjem naše omladine na letnje

kampove u Evropi. Klub redovno pomaže rad Rota-

rakt kluba Beograd-Centar i Inner Wheel kluba Beo-

grad-Singidunum, kao i nekoliko organizacija slepih

i slabovidih lica.

PREDSEDNICI Rk BEOGRAD-SINGIDUNUM1995/1996. Naum Dimitrijević, prof. dr

1996/1997. Dragomir Acović

1997/1998. Zdeslav Milinković, prof. dr

1998/1999. Dobrosav Mitrović, prof. dr

1999/2000. Ljubomir Anđelković

2000/2001. Jovan Zdravković

2001/2002. Kaća Lazarević

2002/2003. Nikola Maričić, prof. dr

2003/2004. Zoran Todović, prof

2004/2005. Mijat Damjanović, prof. dr

2005/2006. Miroslav Filipović

2006/2007. Siniša Avramović, prof. dr Med. Sci

2007/2008. Aleksandar Luj Todorović, prof. dr

2008/2009. Branislav Đurković

2009/2010. Đurđe Ninković

2010/2011. Svetislav Goncić

2011/2012. Dušica Relić

2012/2013. Mihailo Vukobratović

2013/2014. Ljubomir Orlović


Rotari klub Valjevo je čarterovan 23. no-

vembra 1996. godine. Mentor (kum)

Rotari kluba Valjevo bio je Rotari klub

Zemun, a ispred tog kluba za kontakte sa ovim

klubom bio je zadužen Petar Damnjanović.

Najznačaniji projekti koje je Rotari klub Va-

ljevo realizovao tokom svog petnaestogodiš-

njeg postojanja:

- Opremanje Doma za decu bez roditeljskog sta-

ranja “Mihailo Stupar” (projekat enterijera, name-

štaj u sobama, unutrašnje uređenje) u vrednosti od

12.000 švajcarskih franaka

- Opremanje škole u Rabrovici (nabavka dela na-

meštaja, učila, TV, video-rikordera i sl.) u vrednosti

od 5.000 dolara

- Nabavka vozila “pincgauer” za Zdravstveni cen-

tar Valjevo

- Nabavka opreme i medicinskog materijala za

Zdravstveni centar Valjevo, posebno za Odeljenje of-

talmologije (saradnja sa Rotari klubom iz Klermon-

Ferana u Francuskoj, uz svesrdnu pomoć slikara Slo-

bodana Jevtića Pulike, Valjevca koji decenijama živi

i radi u Francuskoj i član je Rotari kluba u Klermon-

Feranu)

- Nabavka veće količine sijalica za valjev-

ske škole (saradnja sa Rotari klubovima iz

Norveške)

- Realizacija projekta pomoći deci omete-

noj u razvoju vrednog 25.000 dolara

- Organizacija izložbi Slobodana Jevtića

Pulike i dr Katrin Lumbrozo u Zdravstvenom

centru Valjevo

- Osnivanje i opremanje Francuske čitaonice u

Valjevu u prostoru Škole za strane jezike “Kontekst”

(saradnja sa Rotari klubom iz Klermon-Ferana)

- Organizacija nekoliko poseta Valjevu ambasa-

RK ValjeVo

PREDSEDNICI Rk VAljEVO1996/97. VIGOR MAJIĆ

1997/98. ALEKSANDAR MITROVIĆ

1998/99. MIODRAG MAKSIMOVIĆ

1999/2000. VOJISLAV JOVANOVIĆ

2000/01. SLOBODAN ILIĆ

2001/02. ZORAN JOKIĆ

2002/03. VLADAN TANASKOVIĆ

2003/04. MIROSLAVA MAKSIMOVIĆ

2004/05. DRAGAN IVANOVIĆ

2005/06. PETAR NIKOLIĆ

2006/07. ILIJA TRIPKOVIĆ

2007/08. SLOBODAN ĆIRIĆ

2008/09. SLOBODAN ARSENIJEVIĆ

2009/2010. VLADIMIR KRIVOŠEJEV

2010/2011. DRAGOJE ZEKAVICA

2011/2012. SLAVOLJUB MLADENOVIĆ

2012/2013. RADIŠA SREĆKOVIĆ

Vigor Majić, čarter

predsednik


dora akreditovanih u našoj zemlji (ambasadori Fran-

cuske, Švajcarske i dr.)

- Pomoć Klubu lečenih alkoholičara “Lav”

- Učešće u realizaciji projekta švajcarskih i beo-

gradskih rotarijanaca koji su poklonili devet računa-

ra osnovnim školama u Donjim Leskovicama, Goloj

Glavi i Valjevu

- Pomoć Milosrdnoj ambulanti “Simeon Mirotoči-

vi” u Valjevu

- Organizacija pozorišne predstave francuskih

pantomimičara i koncerta francuskih rok muzičara

- Višegodišnja organizacija tradicionalnog Među-

narodnog letnjeg omladinskog kampa za mlade iz

više zemalja koji dolaze u Valjevo na predlog inostra-

nih Rotari klubova

- Višegodišnja organizacija učešća mladih iz Va-

ljeva na međunarodnim Rotari kampovima koji se

održavaju tokom leta širom Evrope

- Organizacija tradicionalne godišnje manifesta-

cije – okupljanja Rotari klubova iz zemlje i inostran-

stva u Brankovini, povodom primopredaje dužnosti

rukovodstava klubova (svake godine krajem juna)

- Organizacija akcije pošumljavanja goleti

- Pomoć obolelom članu Rotari kluba Jagodina

- Novčana pomoć valjevskoj porodici postrada-

loj od požara, pomoć postradalima u zemljotresu u

Kraljevu, učešće u rotarijanskim akcijama pomoći

narodima Japana i Grčke

- Novčana pomoć devojčici Jeleni Kićanović iz

Bačevaca, teškom invalidu

- Organizovanje aukcijske prodaje slika Valjevca

Slobodana Jevtića Pulike, rotarijanca iz Klermon-

Ferana (Francuska), čiji je čist prihod od oko dve

hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti uplaćen za

narodnu kuhinju

- Rotari klub Valjevo je zajedno sa rotarijancima iz

Klermon-Ferana i rotarijancima iz italijanskog kluba

La Lomelina kod Milana realizovao projekat nabavke

dela kompjuterske, astronomske i speleološke opre-

me za Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda”

iz Valjeva, vredne 12.000 američkih dolara. Taj no-

vac je obezbeđen ličnim sredstvima rotarijanaca iz

tri kluba i učešćem Rotari fondacije

- Rotari klub Valjevo je od 15. januara 2010. godi-

ne, u saradnji sa Crvenim krstom Valjevo, pokrenuo

narodnu kuhinju za 100 sugrađana slabog materi-

jalnog stanja koji sebi ne mogu da priušte nijedan

topli obrok dnevno. U proteklih skoro dve godine si-

romašnim građanima Valjeva na ovaj način je pode-

ljeno skoro 50.000 obroka. Uz članove Rotari kluba,

ovaj projekat finansiraju valjevski privrednici, poje-

dinci, a obezbeđen je i deo sredstava preusmerenih

preko tužilaštava na ime izrečenih kazni u krivičnim

postupcima

- Povodom petnaestogodišnjice postojanja, Ro-

tari klub Valjevo sa gostima iz 17 klubova širom Sr-

bije na svečanosti u Valjevu krajem novembra 2011.

godine, u opremi i gotovom novcu prikupio sredstva

u vrednosti od oko 1.200 evra koja su uručena kao

pomoć valjevskom Društvu za cerebralnu paralizu.


Prijateljstvo između kragujevačkog hirurga dr

Vladete Nedeljkovića i Slobodana Jankovića,

biznismena i rotarijanca, rođenog Kragujev-

čanina, doprinelo je 17. oktobra 1996. godine održa-

vanju prve Rotari sesije u istoriji Kragujevca. Tada su

naši dragi prijatelji i kumovi iz RK Beograd u restora-

nu ,,Di Trevi” pred oko dvadeset Kragujevčana, odr-

žali prezentaciju Rotari vizije. Bilo je to nezaboravno

veče druženja, prijateljstva, uspostavljanja novih

kontakata, priča o istoriji rotarijanstva, snazi, znača-

ju, ugledu, svetskoj porodici klubova, funkcionisanju,

osnovnim načelima. Vizija je bila rođena, samo ju je

trebalo materijalizovati. Nepunih godinu dana kasni-

je, 6. decembra 1997. godine, RK Kragujevac je zva-

nično čarterovan. Ljudi koji su oživeli i živeli priču o

prijateljstvu su: Vladeta Nedeljković, Zoran Matović,

Mirko Rosić, Branko Marjanović, Bratislav Uraković,

Jovica Marković, Milka Kadribašić, Slavica Kominac,

Nebojša Bećarević, Veroljub Marković, Mirjana Ma-

tović, Marija Božinović, Vidan Papić, Vlatko Rajković,

Miodrag Ribarić, Dragan Popovski, Vlada Božović,

Radomir Totović, Tihomir Vujadinović, Dragan Ma-

risavljević, Dragoljub Stojanović, Živomir Ranković,

Miodrag Milošević, Nebojša Popović, Branko Mato-

vić, Zoran Luković, Zoran Lukić, Živorad Arnautović

i Vladislav Avramović.

Od tada do danas rotarijanci RK Kragujevac uze-

li su učešće u mnogobrojnim humanitarnim akcija-

ma. Posebno je veliki „grant“ projekat sa klubovima

iz Škotske i Austrije za donaciju Kliničkom centru

Kragujevac iz sredstava Rotari fondacije. Zajedno

sa bratskim klubom ,,Great Barr” iz Birmingema na-

bavljeno je sanitetsko vozilo i kompletno opremljena

ambulanta u selu Toponica. Ne treba zaboraviti ni

nabavku proteza za decu obolelu od cerebralne pa-

ralize u saradnji sa klubom ,,Roma Paladino” iz Rima.

Širenje rotarijanstva u svom okruženju je priro-

dan zadatak koji se nametnuo prvom klubu u Šuma-

diji. RK Kragujevac se može pohvaliti da je kumovao

formiranju Rotari klubova Čačak, Topola, Beograd

Skadarlija i najmlađem novom klubu u istom gradu

Kragujevac Šumadija. Sabornost oko Rotari ideje

rotarijanci Kragujevca čine Poveljom koju su potpi-

sali svi susedni klubovi o zajedničkim sastancima i

učestvovanjem u humanitarnim akcijama. Tako su

Rotari klubovi Čačak, Topola, Kraljevo i Kragujevac

zajednički sproveli akciju „Rotari obala“ , uređenja

životne sredine u svom gradu.

U rotarijanskoj 2011/12. godine RK Kragujevac

čine članovi: Vlada Božović, predsednik, Zorica Je-

strović, Vlada Živković, Ivan Simić, Dejan Ilić, Dejan

Urošević, Tihomir Vujadinović, Desa Petrović, Dragan

Marisavljević, Dragan Bataveljić, Dejan Stanišić, Mu-

karam Sajed, Predrag Rančić, Saša Pilipović, Mića

Pantović, Bratislav Uraković, Dragan Obradović, Zo-

ran Luković, Aleksandar Spasić i Zoran Mihajlov.

Posebno mi je drago što sam u dva mandata bio

asistent distrikt guverenera, obišao većinu klubova

u okruženju sa misijom širenja Rotari ideje i stekao

mnogo trajna prijateljstva. (Bratislav Uraković)

RK KRagujeVaC


OSNIVANjE ROTARI klUBA VElIkA kIkINDA

Rotari klub Velika Kikinda pripadao je velikoj

porodici Rotari klubova u svetu, a bio je jedan od

mlađih klubova u Jugoslaviji. Primljen je u Rotari

Internacional 12. 3. 1937. godine kao klub broj 4176.

Osnivanje je pomogao kumovski klub iz Novog

Sada. Klub je prilikom osnivanja brojao 15 članova

osnivača. Prvi predsednik RK Velika Kikinda bio je

dr Ijija Sindik.

Zajednička svečanost prijema čartera Rotari

klubova Velika Kikinda, Stari Bečej i Petrovgrad

(Zrenjanin) održana je 5. 6. 1937. godine u Pe-

trovgradu.

REOSNIVANjE ROTARI klUBA kIkINDA

Na inicijativu g. Branislava Ivačkovića, člana RK

Novi Sad 17.06.1996. godine održan je sastanak

RK KiKinda

PREDSEDNICI Rk kIkINDA1997/98. Mladen Simić

1998/99. Svetozar Tatić

1999/00. Bozidar Vlasić

2000/01. Janoš Biber

2001/02. Zoran Stojisavljević

2002/03. Đura Šibul

2003/04. Petar Mirkov

2004/05. Dragoslav Miškov

2005/06. Dragan Strajnić

2006/07. Djura Djurdjulov

2007/08. Miloš Sekulić

2008/09. Kosta Pjević

2009/10. Jovan Sekulić

2010/11. Ivan Mrdjanov

2011/12. Nikola Karanović

2012/13. Dragan Rankov


na kome je pokrenuta inici-

jativa za reosnivanje Rotari

cluba Kikinda. Tom sastanku

iz Kikinde prisustvovao je g.

Mladen Simić. U narednom

periodu, iz nedelje u nedelju,

širila se ideja o Rotari klubu

Kikinda. Povećavao se broj

članova. Veliku pomoć pružali

su članovi kumovskog kluba

RK Novi Sad: g. Miomir Šeće-

rov, g. Predrag Zumbulović, g.

Duško Bošković i kum Bane

Ivačković.

Sve aktivnosti kluba su

bile praćene od strane admi-

nistratora RI g. Petera Guta

kojem je 29. 10. 1997. godine

prvi put zvanično prezento-

van rad kluba i koji je od stra-

ne administratora pozitivno

ocenjen.

Ubrzo nakon ove posete, tačnije 16. 12. 1997.

godine stigao je dopis da je Rotari club Kikinda pri-

mljen u Rotari Internacional. Čarter ceremonija je

održana 9. 5. 1998.

Rotari klub Kikinda je od reosnivanja do danas

realizovao dosta humaniratnih akcija:

Opremili smo kabinet fizike u kikindskoj gimna-

ziji, opremili vežbaonicu za psihomotorne i korek-

tivno-preventive vežbe u specijalnoj školi osnovnoj

školi u Bašaidu. Pomogli smo adaptaciju sanitar-

nih čvorova, nabavku sitnih rekvizita za korekciju

telesnih deformacija učenika u specijalnoj školi

“6.oktobar” Kikinda, nabavili smo udžbenike škol-

ske 2009/10, pomogli smo skromnim prilogom

otklanjanju posledica zemljo-

tresa na Haitiju i Kraljevu kul-

turno umetničkom društvu

“Gusle” smo obezbedili na-

bavku nošnji i rekonstrukciju

sale za vežbanje Opštoj bolni-

ci Kikinda, internom odeljenju

i službi za anesteziju i reani-

maciju sa jedinicom intezivne

nege smo u 2011. obezbedili

neophodne medikamente.

Uspešno smo završili dva

Matching Granta:

- Po jedan topli obrok u

toku školske godine za decu

u specijalnoj školi (24.450

USD)

- Dečje igralište deci Kikin-

de (14.550 USD).

Sarađujući sa po 3 Rotari

kluba iz Mađarske, Rumunije

i Vojvodine osnovali smo trilateralu i svake godine

pomogli da desetoro dece uzrasta 12-13 godina bo-

ravi 10 dana u letnjem kampu koji se organizuje

u Mađarskoj.

Od osnivanja RK Kikinda do danas su uz nese-

bičnu pomoć RK iz Švajcarske i g. Petera Guta, Bol-

nici Kikinda u čijem sklupu je i Hitna služba, doni-

rana četiri sanitetska vozila.

Već 11 godina naš klub stipendira studente prve

godine faklulteta koji su pokazali nabolje rezultate

nakon završene srednje škole i postigli najbolji us-

peh na prijemnom ispitu. Do sada smo dodelili 39

stipendija.

Tradicionalna manifestacija “DANI LUDAJE”

svake godine se organizuje drugog vikenda u ok-

tobru mesecu. Tom prilikom organizujemo susrete

sa rotarijancima i sav prihod je uvek namenjen na-

šim humanitarnim akcijama.

Šireći ideju Rotarija kao sponzor (kumovski)

klub pomogli smo osnivanju: RK Senta, RK Kanji-

ža, RK Beograd-Čukarica i RK Stari Bečej.

Naš član, dr Dragan Rankov je prisustvovao Ro-

tari Iternational Convention :

Čikago 2005. god.

Montreal 2010. god.

New Orleans 2011. god.


Kada bi papir imao dušu i razum i kada bi mogao

da govori onoliko koliko može da pamti u nekom

gradskom arhivu, možda za 100 godina ova hartija

će se hvaliti svojim komšinicama sa iste police, kako

pamti dan reosnivanja Rotari kluba u Subotici.

Bio je to čin lepog vraćanja dobroj tradiciji i ob-

navljanja nečeg valjanog i humanog. Ako sve teče

i ako se sve menja i ako su večna samo pokolenja,

neka ovaj papir ostane svedok novim pokolenjima da

je u Subotici 17. juna 1997. godine održana reosnivač-

ka skupština našeg kluba. Ideja rotarijanstva okupi-

la je 25 Subotičana spremnih na pružanje usluga u

svakodnevnom životu, onima kojima je najpotrebnija

i to onako kako više od 1.300.000 rotarijanaca čine

preko 100 godina na ovoj planeti.

Na osnovu dogovora dr Đorđa Petričevića, prof.

dr. Tome Krmpotića i Josipa Šušnjara prvi zvanični

sastanak Inicijativne grupe održan je 06.maja 1997.

godine u prostorijama Vaterpolo kluba Spartak. Sa-

stanku su prisustvovali sem navedenih inicijatora i

Duško Guslov dipl. inž. i Vladimir Agatonović građ.inž.

Na sastanku upravnog odbora RC Novi Sad i Inici-

jativne grupe iz Subotice 02.06.1997. godine u sastvu

dr Đorđe Petričević, prof..dr.Toma Krmpotić i Josip

Šušnjar dipl.ek., predsedavao je Momir Šećerov, ad-

vokat iz RK Novi Sad i dogovoreno je da će ovaj klub

biti kumovski i da će pružiti punu podršku. I zaista,

u rekordnom roku - uz svesrdnu pomoć kumovskog

kluba i to pre svega Momira Šećerova, Dragomira Iv-

kovića i Branislava Ivačkovića pripremljena je reosni-

vačka skupština. Reosnivačka skupština Inicijativne

grupe za formiranje RK Subotica održana je 17. 6.

1997. godine u prostorijama restorana „Incognito“ u

Ulici Huga Badalića broj 3. u utorak u 20 časova.

Reosnivačkoj skupštini prisustvovalo je 25 čla-

nova od 31, koliko ih je potpisalo Akt o osnivanju, iz

Subotice, 6 članova RK Novi Sad i jedan član iz RK

Segedin. Za prvog predsednika izabran je dr Đorđe

Petričević, za budućeg predsednika Josip Šušnjar,

za sekretara i klupskog ceremonijara prof. dr Toma

Krmpotić, za blagajnika, rizničara i čuvara trezora

Suzana Konen i za saradnju sa drugim klubovima i

međunarodnu saradnju Duško Guslov.

Dana 16. 12. 1997. godine stiglo je pismo Petera

Guta iz Švajcarske, kojim nas obaveštava da smo sa

tim datumom ponovo primljeni u Rotari Internacio-

nal. Dakle, posle 57 godina i 24 dana od gašenja RK

Subotica 1941. gdine, za samo šest meseci od ini-

cijative do reosnivanja, RK Subotica svečano je pri-

mljen u RI 4. 4. 1998. godine, a proslava je upriličena

u Gradskoj kući, uz prisustvo velikog broja rotarija-

naca iz svih klubova u zemlji i važnih gostiju iz ino-

stranstva, sa Peterom Gutom na čelu. Nastavljena je

tradicija postojanja rotarijanstva u našem gradu, od

kada je 24. i 25.05.1930. godine na Paliću, prireĐena

zajednička čarter proslava novosadskog i osječkog

Rotari kluba kao i našeg.

RK Subotica u periodu do gašenja kluba 1941. go-

dine imao je najviše 34 člana, rotarijanske 1940-1941

godine, a naš reosnovani klub imao je najviše 42 čla-

na 1998-1999. godine.

ZANIMljIVOSTI

Neverovatna je slučajnost da je:

- predratni RK Subotica oformilo 26 članova osni-

vačke skupštine,

- osnivačkoj skupštini reosnivačkog kluba 1997.

godine prisustvovalo je 25 od 31 člana koji su potpi-

sali Akt o osnivanju,

- osnivačkoj skupštini Rotarakta prisustvovalo je

25 članova

- u predratnom RK Subotica do gašenja bilo je 12

predsednika, koliko je do sada bilo i u reosnovanom

klubu, a u toku je mandat 13. predsednika,

- 2010. godine imao je 34 člana, koliko ih je bilo u

RK Subotica i 1941. godine.

- prva humanitarna akcija reosnovanog RK Subo-

tica započeta je na samoj osnivačkoj skupštini i veza-

RK SuBoTiCa


na je za slanje dece iz Subotice i ostalih gradova i Ro-

tari klubova iz Vojvodine u Maté Szalka u Mađarsku

U predratnom RK Subotica bila su je 63 člana u

toku 12 godina, a u periodu od 1997, od dana reosni-

vanja, do 2010. primljena su 73 člana.

Značajno je da je RK Subotica 3. 10. 1998. godine

formirao Rotarakt čiji je prvi predsednik bio Kristi-

jan Šušnjar, lekar. U proteklom periodu imao je niz

izuzetno značajnih humanitarnih akcija pružanja

pomoći ljudima i porodicama kojima je neophodna

pomoć. Postali su jedan od najorganizovanijih i naj-

aktivnijih klubova u celom našem distriktu. Ovo je

uzoran klub koji učestvuje u svim akcijama našeg

RK i iz koga se regrutuju članovi RK i u Subotici i na

Paliću.

Naš klub je u proteklom periodu šireći ideje ro-

tarijanstva bio kumovski klub novoformiranim klu-

bovima iz Bačke Topole, „Mihajlo Pupin“ iz Panče-

va, Sente, Kule i Palića, istovremeno članovi našeg

kluba prisustvovali su sastancima rotarijanaca u

dvadesetak zemalja sveta. Naš klub bio je dobar do-

maćin mnogim značajnim gostima iz inostranstva i

većini domaćih RK. Svakako je značajna aktivnost

vezana za formiranje 2000. godine, asocijacije RK iz

tri susedne zemlje Rumunije, MaĐarske i Jugoslavi-

je. To je udruživanje RK tri distrikta i tri Rotari kluba

iz Subotice, Segedina i Temišvara, što je istaknuto

kao jedinstven primer povezivanja i širenja rotari-

janstva u celom svetu.

SIMBOl Rk SUBOTICA

Raspisan je interni konkurs kako bismo utvrdi-

li naš klupski simpol. Živojin Inić nam je predstavio

svoje rešenje i rekao: „Pred vama je jedan brkati gos-

podin u odori i na biciklu koji simbolišu vreme zači-

njanja ideje o rotarijanstvu. On je po opštem izgledu

graĐanin sveta, kao što je i njegov bicikl, uz sve osta-

lo, bio glasnik novog doba. Rotarijanstvo utemeljeno

na najlepšim tradicijama, insistirajući na sopstvenoj,

ne pobija pravo ni na tekovine (kulturne i civilizacij-

ske) sredina u kojima kroz rad klubova deluje. Gra-

đansko vaspitanje, džentlmenstvo, sportsmenstvo

su deo najlepših tradicija Subotice i Subotičana. Taj

„čikica“ (on je po izgledu čak „bez vremena“) nosi po

DOSADAŠNjI PREDSEDNICI I SEkRETARI klUBA 1997-1998 Dr Đorđe Petričević 36 1. dr Toma Krmpotić

1998-1999 Josip Šušnjar 42 2. Jozsef Csikos

1999-2000 Imre Kern 29 3. Radovan Cvejić

2000-2001 Velimir Stefanović 25 4. Relja Burzan

2001-2002 Lajčo Mamužić 22 5. Gabor Dudaš

2002-2003 Bela Bodrogi 23 6. Tihomir Vasiljev

2003-2004 Duško Guslov 25

2004-2005 Lazar Markvić 27

2005-2006 Dr.Tivadar Toth 32

2006-2007 Milan Uzelac 30

2007-2008 Jozsef Csikos 34

2008-2009 Petar Glavaški 34

2009-2010 Nikola Matković 33

2010-2011 Martin Paloš 35


predlagaču „aromu“ svega rečenog. Predlog je jed-

noglasno usvojen i tako se „rodio“ simbol bicikliste

sa obrisima naše Gradske kuće.

Do sada su sastanci održavani u restoranu „In-

cognito“, hotelu „Patrija“ u Vitraž sali, „Elza pod tor-

njem“, restoranu „Nepkör”, a sada u hotelu „Galeri-

ja“.

ZNAČAjNIjE HUMANITARNE AkTIVNOSTI

Jedan od najznačajnijih ciljeva rotarijanstva je pru-

žanje humanitarne pomoći onima kojima je najpo-

trebnija, solidarnost među ljudima i širenja prijatelj-

stva i dobre volje. U proteklih 12 godina od reosnivanja

naš RK Subotica pružao je nesebičnu pomoć kroz hu-

manitarne akcije što je izuzetno značajno u ratnom

periodu i periodu međunarodne izolacije naše zemlje.

Istakli bismo:

- Pomoć koja je pružena dečjoj ustanovi „Kolev-

ka“ u nabavci lekova, hrane, mleka u prahu, šećera,

sanitarnih hemikalija, patika i održavanje sanitarne

opreme, instalacija, dvorišta i drugih neophodnih

sredstava u teškom periodu izolacije. Za istu ustano-

vu nabavljeno je i manje putničko vozilo,

- Zdravstvenom centru pružena je znatna pomoć

i to za nabavku stručne literature u vrednosti od

10.000 evra, zatim asfaltirane su unutrašnje kolovo-

zne konstrukcije i trotoari, u više navrata popravljena

je urbana oprema, izvršeni su značajni građevinski

radovi u rekonstrukciji delova zgrade, nabavljeni su

posteljina, lekovi i hemijska sredstva za sanitarije.

Posebno značajna aktivnost bila je u nabavci jednog

vozila za hitnu pomoć u vrednosti od preko 40.000

evra. Vozilo je nabavljeno iz Švajcarske u saradnji sa

Peterom Gutom.

- „Berbanski dani“ na Paliću održavaju se već 12

godina u septembru, a sve je počelo 17. septembra

1999. godine. Tada je prisustvovalo preko 20.000

građana koji su konzumirajući hranu i piće obezbedi-

li sredstva u vrednosti preko 20.000 evra, od čega je

14.861 bon prodat u pretplati. Posebna zanimljivost t

je da je te godine pripremljen specijalan kotao koji je

dopremljen iz Mađarske u kome je spremljeno 6.308

porcija ribljeg paprikaša i tada je postavljen Ginisov

rekord. Sve ovo je bilo moguće samo uz pomoć svih

rotarijanaca, članova porodice i prijatelja iz Rotari klu-

bova u našoj zemlji i inostranstva. Ova humanitarna

aktivnost postala je tradicionalna i danas je značajna

kao humanitarna aktivnost u izuzetno teškim uslovi-

ma privređivanja i svetske krize. Iz prihoda ostvari-

vanih za vreme berbanskih dana pružena je pomoć

deci koja boluju od dijabetesa, gluvonemim osoba-

ma, kulturno-umetničkim ustanovama, Zdravstve-

nom centru, ambulantama, studentima za studije u

SAD, Nemačkoj, Italiji, Centru za socijalni rad, dečijoj

ustanovi „Naša radost“, Udruženju za mentalno za-

ostalu decu, Udruženju za dečiju i cerebralnu parali-

zu, dečijoj ustanovi „Kolevka“, deci Roma, Udruženju

izgnanih i prognanih lica, Udruženju paraplegičara,

obolelim od multipleks skleroze, slepim i slabovidim

osobama, nezbrinutoj deci i deci bez roditelja, pruže-

na je pomoć prvom nastradalom vojniku Ivi Coliću,

koji je nastradao kod Danilovgrada prilikom NATO

bombardovanja, itd.

- U kulturnim manifestacijama humanitarnog zna-

čaja pružena je nesebična pomoć svih rotarijanaca u

proteklom periodu. Tako npr. održan je koncert Božić-

ni oratorijum od Baha, eminentnih izvođača iz zemlje

i inostranstva u Katedrali Sv. Terezije, kada je prisu-

stvovalo preko 1.500 gostiju. U istom prostoru održan

je i koncert muzičke škole iz Subotice, kao i koncert

svetski poznatog orguljaša iz Švajcarske - Petera

Kellera-Bucsha. Svi prihodi sa koncerta namenjeni

su dečjoj ustanovi „Kolevka“. Članovi muzičke grupe

„Renesans“ održali su humanitarni koncert „Humani-

tarne akcije pomoći Hilandaru“ koji je slavio 800 go-

dina postojanja. Značajna aktivnost narodnog pozori-

šta „Nép szinház” bila je u prethodnom periodu jer je

održano više predstava u cilju humanitarne pomoći u

saradnji sa RK.

- Zoo-vrt je imao svoje mesto kome je pružana po-

moć u posebno teškim uslovima izolacije.

- Organizovana je akcija slanja dece u Rotari kamp

Maté Szalka u Mađarskoj, gde sada već 11. put deca iz

Vojvodine i našeg grada kampuju. Bilo je godina kada

je i po 30, 40 i 50 učenika bilo u kampu godišnje iz Su-

botice, Novog Sada i Pančeva. Ova aktivnost je prva

humanitarna akcija našeg kluba.

- Putem Crvenog krsta pružena je pomoć penzio-

nerima, učenicima srednjih škola, siromašnim licima.

Pomoć je bila u odeći, obući i hrani.

- Prilikom Novogodišnjih i Božićnih praznika, or-

ganizovana je prodaja sendviča, čaja i sokova ispred

Gradske kuće, a svake Nove godine prikupljana je po-

moć u odeći, obući i hrani i knjigama.


Rotari klub Zrenjanin prvobitno je osnovan 27.

februara 1937. godine, a čarterovan 5. juna

1937. godine. Reosnivanje RK Zrenjanin odi-

gralo se 7. novembra 1997. godine. Sastanci kluba

se održavaju u hotelu “Vojvodina” četvrtkom u 20

sati. Mentor Rotari klubu Zrenjanin bio je Rotari klub

Novi Sad.

Akcije Rk Zrenjanin:

Poklon dva sanitetska vozila 1999. i 2005. godine

Zdravstvenom centru Zrenjanin. Donacija švajcar-

skih rotari klubova i RC Kusnacht-Zurich, posred-

stvom Petera H. Guta.

Odlazak desetoro dece iz zrenjaninskih osnov-

nih škola u letnji omladinski kamp u organizaciji RC

Holmezovasarhely u Mađarskoj, u okviru RRC TMB,

juna 2004. godine.

Obezbeđenje četiri tone materijalne pomoći (ša-

tora, vreća za spavanje, odeće za bebe, pribora za

prvu pomoć), za nastradale od poplava u Banatu od

RK Kardif (DG Majkl Rei), jula 2005. godine.

Organizovanje sedmodnevne međunarodne li-

kovne kolonije Belo blato, u avgustu 2006, a nakon

toga prodajna izložba slika u američkoj ambasadi u

Beogradu.

Akcija “Sprečimo pandemiju gripa” u decembru

2009. godine, u okviru koje je predato oko 700 kilo-

grama dezinfekcionih sredstava Predškolskoj usta-

novi u Zrenjaninu koja ima 19 vrtića. Uručeno je i 30

CD sa predavanjem prim. dr Gaje Pozojevića, člana

kluba, na temu “Pandemije gripa AH1N”

Uvek prve subote u junu klub organizuje “Golf

Day” manifestacije, a do sada ih je održano 12.

RK ZRenjanin

PREDSEDNICI Rk ZRENjANIN 1998/99. Mirjana Radojčić-Oberknežev

1999/2000. Ivica Tuškan

2000/01. Aleksandar Vojinov

2001/02. Slavoljub Dundjerski

2002/03. Sredoje Mihajlov

2003/04. Marinel R.Subu

2004/05. Dragutin Milićević

2005/06. Radojica Vorgić

2006/07. Momčilo Dragić

2007/08. Stanko Antanasijević

2008/09. Gavra Vlaškalin

2009/10. Petar Ćuk

2010/11. Dušan Grujić

2011/12. Radovan Eleković


Ideju rotarijanstva doneo je u Sombor 30-ih godi-

na prošlog veka dr Milenko Petrović.

Osnivačka skupština Rotari kluba u Sombo-

ru održana je 19. aprila 1937. godine, u prostorijama

“Lojda”, uz prisustvo 17 članova, koji su, pored oba-

veznih dokumenata, svojeručno potpisali do danas

sačuvane izjave o prihvatanju članstva i pridržavanju

usvojenih pravila.

Na inicijativu dr Aleksandra Crevara, 4. avgusta

1998. godine grupa entuzijasta (Aleksandar Crevar,

Branko Milešević, Radivoj Vukčević, Josip Fratrić i

Saša Mešterović) uz svesrdnu pomoć Slobodana

Marinkovića (tadašnjeg predsednika Rotari kluba

Novi Sad) i ostalih članova mentorskog Rotari kluba

Novi Sad, formirala je inicijativnu grupu radi reosni-

vanja Rotari kluba u Somboru.

Zahvaljujući povećanju broja članova novembra

1998. godine inicijalna grupa postaje Rotari klub u

osnivanju i već decembra 1998. godine se registru-

je kao udruženje građana. Pored članova inicijativne

grupe, među osnivačima su još i: Momir Janjatović,

Dragoslav Vidović, Milan Jovanović Jofke, Veljko Su-

zić, Karlo Hameder i Branko Vasiljević.

Rotari klub Sombor je ponovo punopravni član Me-

đunarodne Rotari organizacije od 27. avgusta 1999.

Svečano uručivanje povelje o članstvu Rotari klu-

ba Sombor u međunarodnom Rotariju i večera u tu

čast održani su u subotu 15. aprila 2000. godine u u

kristalnoj sali hotela “Sloboda” u Somboru, baš kao

pre 63 godine.

Rotari klub Sombor sastaje se utorkom u 20.00

časova u Maloj sali Vile „Tamara“ u Somboru.

RK SomBoR

Rotari klub Fruška gora dobio je čarter po-

velju 30. juna 2009. godine, a čarter cere-

monija je održana 23. aprila 2010. godine.

Osnivanje RK Fruška gora sponzorisao je mentor-

klub Rotari klub Sombor.

Najznačajnije akcije Rotari kluba Fruška

gora su nabavka 1.000 knjiga za Gradsku bi-

blioteku. To je redovna akcija ovog kluba koji

godišnje poklanja 1.000 knjiga bilbioteci. Zna-

čajna je i saradnja sa Gerontološkim domom,

organizacijom kulturnih događaja u svim objek-

tima na teritoriji grada, kao i podrška centru “Ži-

veti uspravno”, koji okuplja osobe sa invaliditetom.

RK FRušKa goRa

DOSADAŠNjI PREDSEDNICI Rk FRUŠkA GORA2009/2010 Pero Zubac

2010/2011 Miroslav Statkić

2011/2012 Slavko Kolarić


Osnivanje Rotari kluba Beograd – Stari

grad, četvrtog kluba na teritoriji našeg

glavnog grada, odvijalo se u teškim uslo-

vima i vrlo nepovoljnom okruženju. Inicijativu za

osnivanje novog kluba pokrenuli su, krajem janu-

ara 1999. godine, zajedno sa nekolicinom prija-

telja, dr Petar Rakin i dr Dejan Čikara. Oni su bili

pioniri Rotari pokreta u Srbiji, priključili su se Ro-

tariju 1990. godine i aktivno su učestvovali u pro-

cesu reosnivanja prvog Rotari kluba u Srbiji posle

Drugog svetskog rata, Rotari kluba Beograd. Ideja

za osnivanje novog kluba pojavila se spontano, u

prijateljskom druženju i priči o sadašnjem trenut-

ku i daljem razvoju Rotari pokreta u našoj zemlji

Osnovna namera je bila da se osnivanjem novog

kluba nastavi sa širenjem rotarijanstva i da se u

Rotari aktivnosti unesu neke nove ideje i progra-

RK BeogRad STaRi gRad

Milan Dimitrijević

Vladimir Bacović

Saša Đunisijević

Vladan Blagojević

Aleksandar Gajić

Vojislav Božanić

Sava Gašić

Ilija Brceski

Jovan Ilić

Jovan Bubalo Dejan Čikara

PREDSEDNICI Rk BEOGRAD - STARI GRAD

1999/2000. Petar Rakin

2000/01. Dejan Čikara

2001/02. Milan Dimitrijević

2002/03. Milan Jevremović

2003/04. Slobodan Manola

2003/04. Radoslav Petrović

2004/05. Radoslav Petrović

2005/06. Tihomir Simić

2006/07. Svetislav Milovanović

2007/08. Dragoslav Lekić

2008/09. Sava Gašić

2009/10. Siniša Zarić

2010/11. Milan Marić

2011/12. Aleksandar Gajić

2012/13. Kosta Krsmanović


mi. Inicijatori su smatrali da Beograd, kao glavni

grad zemlje, ima uslova za osnivanje više klubo-

va, slično mnogim velikim gradovima širom sveta.

Ovu inicijativu su odmah podržali stari članovi RK

Beograd: Svetislav Milovanović, Janoš Mesaroš,

Milan Jevremović, Milan Dimitrijević, Jevrem Po-

pović, Nikola Obradović, Đuro Koruga i Slobodan

Manola. Posle kraćih konsultacija, 9. marta 1999.

godine formiran je Incijativni odbor za osnivanje

novog Rotari kluba u Beogradu. Za predsedni-

ka Inicijativnog odbora izabran je dr Petar Rakin

i on je bio zadužen da o ovoj inicijativi informiše

SEA administratora, Petera Guta, kao i rukovod-

stvo RK Beograd. Sledeći sastanak inicijativnog

odbora bio je zakazan za 24. mart 1999. godine,

ali je napad NATO alijanse na Jugoslaviju sve da-

lje aktivnosti odložio za više od dva meseca. Ipak,

članovi inicijativnog odbora nastavili su sa oku-

pljanjem i druženjem, a povremeni neoficijelni

sastanci predstavljali su retke prijatne trenutke u

surovom vremenu. Sastanci su se, u ratno vreme

i pod bombama, najčešće održavali u stanu su-

dije Svetislava Milovanovića, u Višegradskoj ulici

broj 25. U prvoj nedelji juna, kada se nazirao kraj

agresiji, održan je zajednički sastanak Upravnog

odbora RK Beograd i Inicijativnog odbora novog

kluba na kome je dogovoreno da RK Beograd bude

klub–sponzor i da ime novog kluba bude Beograd

– Stari grad. Odmah potom, 9. juna 1999. godine,

održana je osnivačka skupština Rotari kluba Beo-

grad – Stari grad na kojoj je donesena je odluka o

osnivanju kluba, usvojen statut i izabran upravni

odbor, a dr Petar Rakin postao je prvi predsednik.

Već 10. juna klub podnosi Rotari Internacionalu

Izveštaj o širenju, a krajem juna Peter Gut, u svoj-

stvu SEA, dodeljuje klubu status: Provisional Ro-

tary Club Beograd - Stari grad.

Početkom jula 1999. počeo je da se štampa

klupski BILTEN, koji izlazi svake srede, i može se

slobodno reći da je redovnim izlaženjem tog inter-

nog glasila, kod članova RK Beograd – Stari Grad,

stvoren osećaj da pripadaju dobro organizovanom

klubu i da su na pravi način informisani o svim do-

gađanjima relevantnim za Rotari. BILTEN je uvek

pokušavao da isprati ono što se između dva re-

dovna sastanka, dešavalo u klubu i oko njega, a

vremenom, naši BILTENI su postali očekivano i

rado čitano štivo i u porodicama rotarijanaca.

Sredinom jula klub je podneo prijavu za član-

stvo u Rotari Internacionalu (Application for Mem-

bership i RI) zajedno sa spiskom članova osnivača

koja je sadržala 25 imena. Bord direktora Rotari

Nada Janičić

Miodrag Krsmanović

Zoran Jovanov

Snežana Manola

Dušan Jovičić

Milan Marić

Zoran Kovačević

Božidar Marković

Kosta Krsmanović

Dragan Mićić


Internacionala je, 31. avgusta 1999. godine, doneo

odluku o prijemu RK Beograd - Stari grad u veli-

ku Rotari porodicu o čemu je klub, zvaničnim do-

pisom od 21. septembra 1999. godine, obavestio

generalni sekretar RI Aron Hajat. Gospodin Hajat

je poručio članovima kluba da se: pridruže rota-

rijanskoj službi i stvaraju mostove prijateljstva sa

rotarijancima širom sveta. Čarter proslava kluba

održana je u subotu, 18. decembra 1999. godine,

u zdanju Starog dvora (danas Skupština grada

Beograda), a povelju Rotari Internacionala, u ime

predsednika RI Karla Ravice, klubu je predao Dra-

gan Brajer.

Od samog početka svoga rada, RK Beograd –

Stari grad je pristupio intenzivnim rotarijanskim

aktivnostima. Uz pomoć Petera Guta uspostav-

ljene su veze sa Rotari klubovima Švajcarske i

završen je veliki humanitarni projekat – transfer

i predaja terenskih, off road sanitetskih vozila bol-

nicama i ambulantama u Srbiji kojima je to bilo

najpotrabnije. Naš klub je uspeo da dobije dva vo-

zila i da ih usmeri onima za koje smo smatrali da

su im takva vozila bila urgentno potrebna. Jedno

vozilo je upućeno Zavodu za zdravstvenu zaštitu

radnika ŽTP-a, Beograd, za njihove komunika-

cije sa ambulantom u Kosovu Polju, kao i za sve

ostale terenske potrebe. Drugo vozilo je upućeno

Bolničkom centru u Surdulici i bilo je namenjeno

komunikaciji sa naseljima na teže pristupačnim

planinskim terenima. Klub je takođe, u saradnji sa

švajcarskim RK Bern – Christoffel, ostvario do-

naciju u humanitarnim potrebama za Centar za

zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu. Za-

tim je klub, zajedno sa RK Beograd, učestvovao u

projektu predaje lekova koje su Rotari klubovi Ru-

munije namenili dečjoj populaciji u Srbiji. U 2003.

godini, uz pomoć klubova iz Južne Bavarske,

ostvaren je Matching Grants projekat, kroz koji

je Centar za profesinalnu orijentaciju studenata

u Beogradu opremljen neophodnom kompjuter-

skom opremom. U poslednje četiri godine članovi

kluba su dali veliki doprinos u obnavljanju Rajač-

kih pimnica, starih i nadaleko čuvenih vinarskih

podruma u okolini Negotina. Poseban doprinos

ovim aktivnostima dao je naš budući predsednik,

dr Dragan Lekić.

Važnu aktivnost kluba činila je i izdavačka de-

latnost. Već u godini osnivanja, decembra 1999.

godine, izdat je "Rotari repetitorijum", kratka bro-

šura u kojoj su detaljno objašnjeni svi pojmovi i ka-

tegorije vezane za Rotari organizaciju. Tri godine

kasnije, tokom 2003. i 2004. godine klub je štam-

Srboljub Milojević

Dejan Pejović

Miodrag Milošević

Igor Perić

Svetislav Milovanović

Radoslav Petrović

Ales Nepejčal

Jovan Protić

Velimir Pavlović

Marko Rakin


pao dve knjige: "Život, snaga i aktivnosti Rotari

klubova", i "U dobrom društvu (Rotari klub Beo-

grad 1928 – 1941. godina)". Prva knjiga predstav-

lja zbirku detaljnih uputstava za rad kluba i oficira

kluba i namenjena je svim rotarijancima, posebno

onim sa manjim rotarijanskim iskustvom. Druga

knjiga, koja je autorsko delo našeg ranijeg pred-

sednika, dr Dejana Čikare, detaljno, hronološki

rekonstruiše život i rad Rotari kluba Beograd, naj-

starijeg i jednog od najvećih klubova u Kraljevini

Jugoslaviji. Knjiga je namenjena kako rotarijanci-

ma tako i svima koje interesuje razvoj srpskog i ju-

goslovenskog građanskog društva, posebno dela

beogradske elite, u periodu između dva svetska

rata. Objavljena je i klupska monografija koja je

izdata 2009. godine, povodom desetogodišnjice

osnivanja Rotari kluba Beograd – Stari grad.

Smatramo da smo dosta uradili i na širenju ro-

tarijanstva. Već u prvoj godini postojanja, 2000.

godine, bili smo sponzor-klub u procesu osnivanja

Rotarakt kluba Beograd – Centar, a potom smo

nastavili sa ovim aktivnostima osnivanjem Rotari

klubova: Ćuprija, Loznica, Beograd – Centar, Be-

ograd – Dunav i Zaječar. Poseban doprinos ovim

aktivnostima dali su Radoslav Petrović i dr Petar

Rakin, Milan Marić, Velimir Pavlović i dr Dejan Čika-

ra. Uspostavili smo prijateljske odnose sa mnogim

klubovima iz našeg distrikta, a u toku je projekat

šire saradnje sa klubom Asnieres sur Seine iz Pa-

riza. Stekli smo dva bratska kluba, RK Skoplje i RK

Moskva, a trenutno je u završnoj fazi veliki projekat

nabavke opreme za elektrokonvulzivnu terapiju In-

stitututu za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

Rotari klub Beograd – Stari grad, živi i radi već

dvanaest godina. Danas ima 41 aktivnog i pet po-

časnih članova. U proteklom periodu realizovan je

značajan broj humanitarnih projekata, mnogi mla-

dići i devojke su, posredstvom kluba, učestvovali u

programima razmene omladine ili u omladinskim

kampovima, realizovan je jedan Matching Grants

projekat i brinuli smo o stipendiranju postdiplo-

maca iz različitin oblasti nauke ili umetnosti. Naš

klub je bio sponzor-osnivač pet Rotari i jednog

Rotarakt kluba. Za nas, članove kluba, uvek je bio

važan osećaj da smo proteklih godina uradili ne-

što od koristi za druge i da smo vreme proveli u

rotarijanskom služenju i druženju.

Klub je primljen u RI 31. avgusta 1999. godine

a čarter povelju je dobio na proslavi 18. decembra

1999. godine

Kum klub RK Beograd (predsednik M. Zagorac

beše tada)

Zoran Ražnatović

Mladen Stojanović

Vladimir Savić

Predrag Tomić

Aleksandar Sedmak

Jovan Vojinović

Tihomir Simić

Nikola Vunjak

Branko Srećkov

Siniša Žarić


Rotari klub Čačak čarter povelju Rotari Inter-

nationala dobio je 28. juna 2002. godine, a

kao datum čarterovanja navodi se 8. novem-

bar 2002. godine. Mentor klub Rotari kluba Čačak

bio je Rotari klub Kragu-

jevac.

Najznačajnije akcije:

Nabavka opremlje-

nog sanitetskog vozila

za bolnicu u Čačku, uz

pomoć Rotari klubova iz

Švajcarske

Nabavka osam inva-

lidskih kolica za Udru-

ženje paraplegičara u

Čačku

Uređenje 50 metara obale, uz pomoć RC Bern i

fondacije Ćesarov i postavljanje klupa i stolova na

obali Zapadne Morave

RK ČaČaK

PREDSEDNICI Rk ČAČAk2002/3. Vlade Gojković

2003/4. Miodrag Tuvić

2004/5. Dragan Golubović

2005/6. Aleksandar Ružičić

2006/7. Aleksandar Milosavljević

2007/8. Saša Spasojević

2008/9. Želimir Petrić

2009/10. Dragan Milunović

2010/11. Aleksandra Dobrosavljević

2011/12. Nenad Tutunović


Zahvaljujući Rotari druženju i kontaktima koje

su imali dr Novak Nedić iz Kraljeva i Harry

Durham sa Univerziteta u Klemsonu, iz SAD,

u aprilu-maju 1992. godine pokrenuta je akcija Uni-

verziteta u Klemsonu i Rotari kluba u Klemsonu,

preko Rotari kluba Beograd (tada tek formiranog i

jedinog Rotari kluba u Srbiji) o poklonu većeg broja

računara Mašinskom fakultetu u Kraljevu. Kontakti

su se dalje širili, tako da je na inicijativu tadašnjeg

predsednika RK Beograd Dragana Brajera i rotari-

janca istog kluba Duška Milovića, rodom iz Kraljeva,

počelo Rotari druženje u Kraljevu u jesen 1993. go-

dine.

Jezgro iz Kraljeva činili su: Novak Nedić, Mirko

Miladinović, Vladan Karamarković, Slobodan Nikolić,

Slobodan Milović, Slobodan Đerković i Branislav Ra-

kuš, uz često prisustvo predsednika opštine Mirosla-

va Karapandžića. Zajednički sastanci su se redovno

održavali petkom na različitim mestima dok se nisu

ustalili u „Klubu 42“. Prvi predsednik kluba u osniva-

nju bio je Branislav Rakuš, advokat i savezni poslanik.

U 1994. godini sprovedena je prva Rotari humanitar-

na pomoć u Kraljevu Dečijem domu zdravlja sa rota-

rijancima iz SAD.

Nažalost, iznenadnom smrću predsednika Brani-

slava Rakuša 21. februara 1996. godine, kao i usled

sve težih društveno-ekonomskih i međunarodnih

uslova u zemlji, Rotari klupsko druženje prestaje u

Kraljevu. Ovim Kraljevo gubi šansu da bude među

prva tri Rotari grada u Srbiji.

Ponovna inicijativa o formiranju Rotari kluba Kra-

ljevo doneta je 23. marta 2001. godine u Bašti Ibar,

stalnom mestu ponovnog Rotari sastajanja, kada je

održan sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje

RK Kraljevo. Ovom sastanku su prisustvovala dva-

dest tri potencijalna člana, a gosti su bili Miroslav

RK KRaljeVo

Čarter proslava RK Kraljevo, 08.juna 2002.godine


Šovran, predsednik RK Beograd, profesor Predrag

Đorđević, izabrani predsednik RK Beograd; Dragan

Brajer, čarter predsednik RK Beograd; Duško Milo-

vić iz RK Beograd; Bratislav Uraković iz RK Kragu-

jevac; Wayne Edward Jr. ARC International Yu, iz RK

Hjuston iz SAD. Za predsednika Inicijativnog odbora

imenovan je Mirko Miladinović, a kao sponzor kluba

postavlja se RK Beograd, a za kuma novom klubu

određuje se Duško Milović.

Izborni sastanak Inicijativnog odbora održan je

16. 6. 2001. godine i tada je za predsednika kluba

izabran Mirko Miladinović, za potpredsednika Nedić

Novak. Takođe, na ovom sastanku izabrano je ruko-

vodstvo kluba i članovi komiteta.

Čarter ceremonija je održana 8. juna 2002. godi-

ne u hotelu „Termal“ u Mataruškoj Banji. Ceremoniji

su pored članova kluba prisustvovali predsednik RK

Beograd Predrag Đorđević, čarter predsednik RK Be-

ograd Dragan Brajer, kum kluba Duško Milović i gosti

iz klubova iz Srbije, Bugarske, Grčke i Kanade. Čar-

ter povelja je klubu uručena 28. juna 2002. godine u

Beogradu, prilikom posete predsednika RI Ričarda

Kinga.

Čarter članovi RK Kraljevo su bili: Miladinović Mir-

ko, Arsić Dragan, Blagojević Dragan, Danojlić Srđan,

Đoković Dragan, Đorđević Milena, Jarić Radomir,

Jončić Anuška, Jugović Vesna, Karamarković Vladan,

Karapandžić Miodrag, Kostić Dragiša, Košanin Želj-

ko, Madžarević Paun, Mandić Milutin, Maričić Dra-

govan, Marković Dušan, Milivojević Miroljub, Milova-

nović Miodrag, Milović Slobodan, Mirković Bogoljub,

Naumović Katarina, Nedeljković Mile, Nedić Novak,

Nešković Dragan, Nikolić Zoran, Rajković Miodrag,

Seizović Zoran, Semić Marijana, Todorovski Srećko,

Stanojević Miodrag, Stojanović Duško, Tripković Dra-

gan, Vujović Danko.

Od formiranja ponovne Inicijativne grupe RK Kra-

ljevo marta 2001. godine, počelo se sa aktivnostima i

projektima u lokalnoj zajednici.

Kao prvi projekat Inicijativne grupe RK Kraljevo,

Zdravstvenom centru „Studenica“ predato je spe-

PREDSEDNICI Rk kRAljEVOMirko Miladinović 2002/03.

Novak Nedić 2003/04.

Dragiša Kostić 2004/05.

Danko Vujović 2005/06.

Miodrag Rajković 2006/07. - ADG 2009/10.

Miodrag Karapandžić 2007/08.

Miroljub Milivojević 2008/09.

Miodrag Milovanović 2009/10.

Srđan Danojlić 2010/2011

Rotarijanci iz Srbije i iz inostranstva su poklonili dve montažne kuće građanima iz Kraljeva posle zemljotresa


cijalizovano vozilo za prvu pomoć. Ovaj projekat je

urađen uz pomoć Humanitarnog fonda Karađorđe-

vić.

Na dan čarter proslave kluba, osnovnoj školi

„Sveti Sava“ uručena je oprema za kabinet infor-

matike i video-rikorder, kao donacija RK Calgary

Olympic iz Kanade.

Prvi veliki projekat RK Kraljevo je bio da u leto

2002. godine pošalje četrdeset najboljih učenika

kraljevačkih osnovnih škola u omladinske kampo-

ve u Grčku. Projekat je urađen u saradnji sa Druš-

tvom grčko-srpskog prijateljstva, koji su zajedno

sa klubom finansirali troškove kampa.

Narednih godina nizali su se sledeći projekti i

aktivnosti:

- kontinuirana pomoć OŠ „Sveti Sava“ iz Kra-

ljeva, uz svesrdnu finansijsku donaciju RK Calgary

Olympic iz Kalgarija, koja do sada iznosi preko

60.000 CAN$;

- pomoć je uručena izbeglim i interno raselje-

nim licima u kraljevačkim centrima, a deci predš-

kolskog i školskog uzrasta iz Velike Hoče u Metohi-

ji uručeno je 400 paketića;

- donacija 280 invalidskih kolica uz saradnju sa

bratskim klubom Rochester i humanitarnom or-

ganizacijom ’’Blythswood Care’’iz Velike Britanije

i Crvenim krstom iz Kraljeva;

- kontinuirana pomoć dečjem odeljenju Zdrav-

stvenog centra ’’Studenica’’ u vidu aparata za in-

halaciju, frižidera, TV aparata, jednog MP4, igra-

čaka i bebi paketića, stomatološkog materijala, tri

kompleta novogodišnjih jelki, ukrasa i slatkiša, koji

se svake godine dopunjuju ;

- pomoć Hendikep centru u Kraljevu, Udruže-

nju distrofičara, Narodnoj kuhinji (120 litara jesti-

vog ulja), školi za decu ometenu u razvoju;

- u više navrata dodeljivana je novčana pomoć

našim sugrađanima koji su se obratili za pomoć

radi lečenja;

- u junu 2008. godine RK Kraljevo je osnovao

Rotarakt Kraljevo;

- skroman doprinos je dat i u obnovi česme Mi-

lana Stojadinovića u Stopanji kod Trstenika, kao i u

izgradnji sportske sale u osnovnoj školi u selu Vra-

neši, kod Kraljeva,

- organizovana je Likovna kolonija, a prihod od

prodatih slika je dat u humanitarnu svrhu;

- zajednički projekat „Rotari obala“ sa klubovi-

ma iz Čačka, Kragujevca, Topole i fondacije „Će-

sarov“ iz Švajcarske (u sva tri mesta postavljeno

je po četiri kompleta klupa i stolova sa rotari zna-

kom);

- u saradnji sa Rotari klubovima iz Srbije, Crne

Gore i drugih zemalja, u 2011. godini, a posle ze-

mljotresa Kraljevu, donirane su dve montažne

kuće za dve porodice u naseljima Grdica i Adrani;

Danas Rotari klub Kraljevo ima dvadeset se-

dam članova i dva počasna člana.

Članovi kluba su: Danojlić Srđan, Karamarko-

vić Vladan, Karapandžić Miodrag, Kljajević Vasilije,

Kordić Ljiljana, Kostić Dragiša, Lešević Ljubiša,

Marić Đorđe, Matić Milorad, Miladinović Mirko,

Milivojević Miroljub, Milovanović Miodrag, Nedić

Novak, Pantović Zoran, Premović Tatjana, Rado-

savljević Bratislav, Rajković Miodrag, Reljić Sil-

vana, Seizović Zoran, Spajić Dragica, Stanojević

Miodrag, Tipsarević Radovan, Todorovski Srećko,

Vujović Danko, Vukadinović Vesna, Vukanović Dra-

gan, Srđan Murganić.

Počasni članovi kluba su: David Johnston, RK

Calgary Olympic iz Kanade i Phil Shorthouse, RK

Rochester iz Velike Britanije.

Predsednica kluba 2011/12. godine je Reljić Sil-

vana, počasni član RK Calgary Olympic iz Kanade

i PHF.

Klub je bratimljen sa RK Rochester iz Velike Bri-

tanije i RK Sibiu iz Rumunije i veoma aktivno sara-

đuje sa klubovima iz inostranstva.

Povelja RK Kraljevo


Rotari klub Kruševac registrovan je kao udruže-

nje građana 27. marta 2002. godine rešenjem

Sekretarijata unutrašnjih poslova Kruševac

br. 212-2/02 i istog dana upisan u Registar društvenih

organizacija i udruženja građana pod br. 379.

Odlukom Borda direktora Rotari Internacionala,

28. juna 2002. godine Rotari klub Kruševac primljen

je u Rotari Internacional.

Klub mentor RK Kruševac bio je Rotari klub Beo-

grad pri čemu se svojim svesrdnim zalaganjem ista-

kao profesor Predrag Đorđević još od prvog sastanka

inicijativne grupe održanog 19. maja 2001.godine u

restoranu „Royal“ u Kruševcu.

Trenutno klub ima 21 člana. Počasni član kluba je

Stanislav Ojnik guverner Distrikta 1912.

Sastanci kluba se održavaju utorkom u 20.30 ča-

sova u hotelu „Novi Palas“.

Tradicionalne akcije Rotari kluba kruševac:

Darovanje beba rođenih 24. februara na Dan

Rotarija, aukcija jaja za Uskrs, laptop računar naj-

boljem srednjoškolcu, obeležavanje Dana čartera,

klupske slave Vidovdana i Ladies night.

Humanitarna akcija „Pet klubova“ zajedno sa

klubovima iz svog okruženja.

Rotari klub Kruševac je osnivač Rotarakt kluba

Kruševac 2005. godine i sponzor/klub, odnosno

kum Rotari kluba Niš-Centar 2008. godine.

Priznanja i nagrade kluba:

2003/04 .Počasna nagrada najboljem mladom

klubu Distrikta 2480 (18. april 2004 – DG Konsta-

tinos Kotsis)

2007/08. Nagrada za razvoj članstva i širenje

Rotarija

2008/09. Počasna nagrada guvernera Distrikta

2481 za služenje zajednici i podršku Rotari fondaciji

(26. april 2009 – DG Panajotis Teodoropulos)

2009/10. Nagrada za jačanje budućnosti Rota-

rija kroz primerno delo i služenje

2010/11. Zahvalnica i počast guvernera Distrikta

2481 kao prvom klubu srpskog dela Distrikta 2481

za prvo polugodište 2010/11 (1. maj 2011–DG Visa-

rion Zahos)

2010/11. Nagrada Presidential Citation 2010-11

Rotari klubu Kruševac i Rotarakt klubu Kruševac za

demonstraciju posvećenosti rotarijanskom druže-

nju i služenju

Nosioci pojedinačnih priznanja „Paul Harris

Fellow“: Ljubomir Z. Đorđević, Časlav H. Ranković,

Ivan Anđelić, Branislav V. Lukanović, Dragoljub P.

Marinković, Mirjana Nikolić, Milan T. Miladinović

„Paul Harris Fellow“ + 1: Nenad Andrić, Goran

Tomić, Rade Nedeljković,

„Paul Harris Fellow“ + 2: Dragomir G. Stanković

„Paul Harris Fellow“ + 4 Dejan A. Azdejković

Trenutno klub ima 21 člana. Počasni član kluba je

Stanislav Ojnik, guverner Distrikta 1912.

Adresa: 37000 Kruševac, Trg Mira 7 (Hotel „Novi

Palas“) E-mail: rotaryclubkrusevac.org

Sastanci: utorak, 20.30 časova, hotel „Novi Palas“

RK KRušeVaC

PREDSEDNICI Rk kRUŠEVAC2002/03. Rade S. Nedeljković

2003/04. Dejan A. Azdejković

2004/05. Goran T. Tomić

2005/06. Milan T. Miladinović

2006/07. Snežana Đurović

2007/08. Dragomir G. Stanković

2008/09. Nenad V. Andrić

2009/10. Mirjana D. Nikolić

2010/11. Dragoljub P. Marinković

2011/12. Ivan D. Anđelić


U periodu između dva

svetska rata panče-

vački rotarijanci su se

okupljali svakog petka u 20 ča-

sova u Vajfertovoj pivari. Boga-

ta istorija Rotari kluba Pančevo

govori o brojnim aktivnostima

koje su imale za cilj poboljša-

nje uslova života i rada u gradu

i sredini gde je klub egzistirao.

Humanitarni rad je bio jedan od veoma bitnih ele-

menata rada kluba. Postoje dokumenti koja ukazuju

da su rotarijanci pomagali siromašne, hendikepira-

ne, ali i talentovane umetnike, darovite učenike, kul-

turne ustanove i mnoge druge.

Što se Pančeva tiče, krajem 2002. godine uz po-

moć beogradskog kluba, formiran je inicijativni od-

bor za osnivanje, odnosno ponovno osnivanje Ro-

tari kluba Pančevo, sa Đurom Boškovićem na čelu.

Nešto kasnije se sponzorstvu

pridružuje i zrenjaninski Rota-

ri klub. Sadašnji članovi kluba

slede principe rotirijanstva, s

poštovanjem se sećajući člano-

va predratnog kluba. Svrha tre-

nutnog i dugoročnog delovanja

aktuelnog članstva istovetna

je i svrsi prethodnog – slediti i

razvijati plemenite ideje rotari-

janstva. Kao što smo već rekli, Rotari spaja ljude

svih rasa, vera i političkih opredeljenja u prijatelj-

skoj, nepristasnoj i demokratskoj atmosferi. Ova

spona prijateljstva je osnova za služenje plemeni-

tim ciljevima, pružajući satisfakciju rotarijacima

u njihovom ličnom, profesionalnom i društvenom

životu.

Sastanci su svakog utorka u 20 sati u restoran

"Mladost", naselje Misa.

RK PanČevo


Ideja je u početku reosni-

vanja bila da i novi klub

funkcioniše po istim prin-

cipima kao i predratni, pa

je napravljen zajednički sa-

stanak inicijativnih grupa iz

Jagodine i Ćuprije, koje su

nekako u istom vremenskom

intervalu sprovodile slične

aktivnosti i pripreme u Jago-

dini i Ćupriji. Namera je bila

da se u početku napravi je-

dan kvalitetan klub, a kasnije,

kako bi on jačao (u skladu sa

rotarijanskim pravilnikom)

plan je bio da se (kada brojka

premaši 40 članova) osnuje

klub i u Jagodini i u Ćupriji.

Međutim, posle nekoliko sa-

stanaka, po starom srpskom

običaju, nažalost, nije se

došlo do zadovoljavajućeg

dogovora za obe strane i svako je nastavio svojim

putem.

Sastanak koji je održan 30. decembra. 2002. u

kancelariji Vladimira Jovanovića, smatra se za pre-

kretnicu u nastojanju da se Rotari ideja pokrene u

Jagodini. Od ove grupe ljudi koji su prisustvovali

ovom sastanku, nastalo je sve što je kasnije rezul-

tiralo osnivanjem Rotari kluba Jagodina. Sastanku

su prisustvovali: dr Mileta Marković, Slobodan Si-

mić, Savo Vetnić, Vladimir Jovanović, dr Vladimir

Radojković, dr Teodora Šaranović Matejić i Dejan

Dašić.

Rotari klub Jagodina zvanično je primljen u veli-

ku porodicu Rotari Internacionala 17.08. 2004. go-

dine, a proslava čarterovanja održana je 11.09.2004

u hotelu „Jagodina“. Proslavi su prisustvovali Rota-

ri klubovi iz Srbije i Crne Gore, Bugarske, Grčke i

Kanade, kao i visoki oficiri D

2480, predsednik i sekretar

Kalčo Hinov i Simeon Kon-

dov.

Na samoj proslavi priku-

pljena su novčana sredstva

koja su odmah prosleđena

deci ometenoj u razvoju u

Jagodini. Ta prva akcija je sa

oduševljenjem prihvaćena u

lokalnoj zajednici, sa nagla-

skom da je RK Jagodina prva

organizacija koja je pomogla

tu decu. Iz pomenute usta-

nove su nas obavestili da su

novac upotrebili za izgradnju

radionice, gde će ta deca na-

učiti korisne veštine. Nakon

toga, Narodnoj Biblioteci u

Jagodini poklonjena je medi-

cinska enciklopedija, veoma

retka, vredna oko 1000 evra,

koja je od tada dostupna svim zainteresovanim

studentima medicine.

Godine su prolazile, Rotari klub Jagodina je sa

većom ili manjom uspešnošću radio i sprovodio

svoje humanitarne aktivnosti. Neki od članova su

istupili iz mnogobrojnih razloga. Bilo kako bilo, u

ovom trenutku od čarterovanih članova ostali su:

Vladimir Jovanović, Dejan Dašić, Agustin Ćuperija-

ni, Radomir Košanin, Željko Ljubanić, Mileta Mar-

ković, Slađan Milosavljević i Nenad Necić. U među-

vremenu, puno je novih članova prošlo kroz klub,

prepoznavši ili ne ideju rotarijanstva, a oni koji su

ostali su: Alempijević Slavoljub, Dikić Nebojša, Je-

ličić Goran, Komarek Milica, Komarek Miloš, Kosa-

nović Nikola, Nešić Ivan, Ristić Slavica, Starinac

Miroslav, Stojanović Saša, Tomić Slobodan i Milen-

ković Dragan.

RK jagodina

Dejan Dašić


Pripremni sastanak sa guvernerom o osnivanju

Rotari kluba Pirot održan je 6. jula 2001. godi-

ne u Nišu. Narednog dana bord Rotari kluba

Niš doneo je odluku da se pokrene inicijativa za for-

miranje Rotari kluba u Pirotu.

U Kragujevcu 8. jula 2001. godine održan je

sastanak Rotari klubova Srbije

u prisustvu aktuelnog i budućeg

guvernera Babisa Inagurakisa

i Džona Ciflakisa, na kome je

prezentovana inicijativa Rotari

kluba Niš za osnivanje Rotari kluba

u Pirotu.

Zvaničan zahtev za formiranje

kluba u Pirotu, RK Niš šalje dis-

triktu 8. novembra 2001. godine,

a za realizaciju projekta zadužen

je Dragiša Blagojević, član Rotari

kluba Niš.

Sastanku niškog Rotari kluba

14. januara 2002. godine prisu-

stvovao je Aleksandar Ćirić iz Pi-

rota i preuzeo obavezu da pokrene

formiranje inicijativne grupe, a u

februaru 2002. krenula je sa sa-

stancima inicijativna grupa Rotari

kluba Pirot. Od tog vremena do

danas sastanci se održavaju u kon-

tinuitetu svakog utorka u terminu

od 20 do 21 časova.

Septembra 2003. godine ru-

kovođenje inicijativnom grupom

preuzeo je Ljubiša Jonić zbog poslovne prezauze-

tosti Aleksandra Ćirića i organizacionih problema

inicijativne grupe koji su se javili u prethodnim me-

secima. Preuzimanje rukovođenja inicijativnom gru-

pom došlo je na inicijativu Velimira Baltezarevića i

Dragiše Blagojevića, članova niškog Rotari kluba.

Inicijativnu grupu Rotari kluba Pi-

rot posetio je guverner distrikta

2480 Džon Ciflakis.

U oktobru 2004. godine održan

je sastanak Rotari klubova Srbije u

Jagodini. Sastanku su prisustvova-

li članovi inicijativne grupe RK Pi-

rot: Ljubiša Jonić, Radosav Pejčić,

Srđan Denčić i Vladica Tošić. Guvr-

ner distrikta Kalčo Hinov odobrio

je postupak za osnivanje RC Pirot.

U februaru 2005. godine, prome-

njeno je mesto okupljanja Inicija-

tivne grupe. Za sedište i sastanke

RC Pirot izbran je restoran Nacio-

nalna kuća “Ž”

Pismo dobrodošlice Rotari

klubu Pirot u Rotari Internacional

gospodina Glena E. Estesa, pred-

sednika Rotari Internacionala za

2004/05. godinu pročitano je 22.

aprila 2005. godine.

Sastanci RK Pirot održavaju se

svakog utorka u 20 časova, a se-

dište kluba je u Garni hotelu “Sin-

kom”.

RK PiRoT


Rotarijanstvo u Novom Sadu datira od 12.

oktobra 1929. godine, kada je osnovan prvi

Rotari klub. Prvi predsednik kluba, gospodin

Gedeon Dunđerski bio je ugledni vojvođanski vele-

posednik, doktor prava, predsednik Matice srpske u

periodu od 1910. do 1919. godine, nosilac više orde-

na Kraljevine Jugoslavije i francuskog ordena Legije

časti. Od 1941. godine, aktivnosti kluba su zamrle.

Rad Rotari klubova u Srbiji obnovljen je 1989. godi-

ne, prvo u Beogradu, a zatim u Novom Sadu.

Sa ponosom ističemo da je RK Novi Sad, tokom

2005. godine, dostigao više od 60 članova, te je

zbog velikog interesovanja uglednih ličnosti grada,

kao i stvaranja najpovoljnijih uslova rada, pokrenuo

osnivanje novog kluba. Akcija je na najbolji način

urodila plodom, RK Novi Sad – Dunav registrovan je

9. maja 2005. godine kao drugi po nastajanju klub u

Novom Sadu. Članovi RK Novi Sad – Dunav uspeš-

ni su predstavnici medicinske, pravne, bankarske i

drugih struka, vlasnici firmi, predstavnici društve-

nih institucija, vladinog i nevladinog sektora. Ovo je

značajno zbog ostvarivanja cilja rotarijanstva koji

se ne sastoji samo od aktivnosti samih članova, već

i od njihovog uticaja, odnosno sposobnosti da po-

krenu širu društvenu zajednicu u realizaciji akcija.

Već u prvim danima osnivanja pokrenuli smo

niz humanitarnih akcija kao najbolji način da se

predstavimo društvu. Uspostavili smo saradnju sa

mnogim klubovima u zemlji i okruženju, te stvorili

osnovu za umrežavanje i umnožavanje ideja i pro-

jekata. Klub Novi Sad – Dunav je mešoviti klub,

klub braće i sestara po Rotariju. Sastanci se odr-

žavaju utorkom u 20.00 sati u restoranu “Trag” na

Petrovaradinu.

RK noVi Sad dunaV

RK PanČevo mihajlo PuPin

Priznanje inicijativnoj grupi iz Pančeva za osni-

vanje novog kluba stiglo je 30. juna 2008. godine

čime je Rotari klub Pančevo - Mihajlo Pupin pri-

mljen u međunarodnu Rotari organizaciju (Rotary

International). Za prvog predsednika je izabran

Milan Orlić koji je svečano primio Povelju o osniva-

nju na čarter ceremoniji 18. oktobra 2008. godine.

Poštujući načela Rotarija, Rotari klub Pančevo - Mi-

hajlo Pupin svojim akcijama široko promoviše ideju

nesebičnog služenja.

U prethodne tri godine smo zajedničkim radom

i dobrom voljom omogućili da deca iz škole za

osnovno i srednje vaspitanje dece sa posebnim po-

trebama „Mara Mandić“ i doma za decu bez rodi-

teljskog staranja „Spomenak“ iz Pančeva opreme

TV salu, fitnes salu, kupe neophodne sportske re-

kvizite, projektor i platno i završe sistem za video-

nadzor škole kako bi učenici bili sigurniji.

Klub se sastaje u Restoranu “Santa Lucia”, Koči-

na 5, svakog četvrtka u 20 sati.


Rotari klub Ruma u osnivanju regi-

strovan je kao udruženje građana

29. maja 2007. godine na inicija-

tivu Dragana Vulina, tada člana Rotari

kluba Sremska Mitrovica, devetnaestoro

viđenih ljudi iz ove sredine i kumovskog

kluba Sremska Mitrovica. Sve članove

je okupila ideja da rade za opšte dobro

u svom okruženju, ali i širom sveta. Od

tada se članovi rumskog kluba sastaju

svakog ponedeljka u 20 časova u resto-

ranu “Vulin”. Prvo smo počeli sa upozna-

vanjem azbuke Rotarija i pozivanjem go-

stiju koji su nam dali ideje za pokretanje

prvih akcija. Danas klub broji 21 člana i

uspešno radi na širenju ideje rotarijan-

stva.

Klub je čarterovan 11. novembra

2008. godine, a proslava čartera održa-

na je u maju 2009. godine u restoranu

“Vulin”.

Čarterovani članovi:

Dragan Vulin (čarter predsednik),

Boško Negovanović (potpredsednik),

Petar Dimitrijević (potpredsednik), Vla-

RK Ruma


dimir Lalošević (sekretar), Milan Šurlan (blagaj-

nik), Nikola Ivanić (ceremonijal), Duško Jerković,

Vesna Popović, Đorđe Jelača, Nada Šerifović, Ne-

bojša Vitomirović, Saša Popović, Duško Beić, Sini-

ša Bošković.

Spisak sadašnjih članova:

Vladimir Lalošević (predsednik), Nikola Iva-

nić (dolazeći predsednik za 2012/2013), Duš-

ko Beić (potpredsednik), Nada Šerifović (se-

kretar), Aleksandra Filipović (blagajnik), Siniša

Bošković (ceremonijal), Petar Dimitrijević (pred-

sednik 2010/2011), Boško Negovanović (predsed-

nik 2009/2010), Dragan Vulin (čarter predsednik),

Nebojša Vitomirović, Stevan Grujić, Jelena Lujić,

Đorđe Dobrosavljević, Miodrag Vučetić, Marijo Kr-

žić, Siniša Samardžija, Đorđe Jelača, Milan Šurlan,

Saša Petrović, Vesna Popović, Aleksandar Gostović.

Najznačajnije akcije:

Obnova devojačke česme u rumskom izletištu

„Borkovac“

Obnova spomenika „Kipovi“ koji je podignut u

znak zahvalnosti što kuga nije ušla u grad Rumu u

18. veku. Spomenik se nalazi na putu Ruma – Irig.

Obnova javnih česmi u Rumi, kojih je nekada bilo

sedam, a sada ne radi nijedna. Svaka česma će biti

ukrašena originalnim skulpturama od belog kame-

na, radovi poznatih rumskih vajara. Prva česma u

nizu biće postavljena na centralnom gradskom trgu.

Dragan Vulin, čarter predsednik 2008/2009.

Boško Negovanović , predsednik za 2009/2010.

Dimitrijević Petar, predsednik za 2010/2011.

Vladimir Lalošević, predsednik za 2011/2012.

Obnova devojačke česme u rumskom izletištu „Borkovac“


Rotari klub Zaječar je čarterovan 7. juna 2007.

godine.

Naš klub ima dva kluba mentora – RC

Beograd - Stari grad i RC Niš.

Klub je, do sada, pokrenuo jednu veliku akciju,

koja još uvek nije završena, a to je izgradnja dečjeg

obdaništa u Zaječaru. Nadamo se da će u dogledno

vreme biti ovaj objekat završen i predat gradu na

korišćenje.

Od većih akcija, treba pomenuti i organizaciju

takmičenja u jahanju za decu sa posebnim potre-

bama koju je pomogla i Njegova ekselencija, amba-

sador Švajcarske u Beogradu Erwin Hofer.

Svake godine naš klub organizuje i dodelu no-

vogodišnjih paketića deci bez roditeljskog staranja,

u proseku oko 300 paketića čija je vrednost oko

6.000 eura

RK ZajeČaR

PREDSEDNICI Rk ZAjEČAR2011/12. Dejan Pešić

2010/11. Đorđe Todorović

2009/10. Branislav Đurić

2008/09. Danilo Guberinić

2007/08. Slavoljub Pajkić

2011/12. Dejan Pešić

2010/11. Đorđe Todorović

2009/10. Branislav Đurić

2008/09. Danilo Guberinić

2007/08. Slavoljub Pajkić

Predsednik kluba za 2011/12. godinu Pešić Dejan

Predsednik kluba za 2010/11. godinu Todorović Đorđe

Predsednik kluba za 2009/10. godinu Đurić Branislav

Znak kluba je lavirint – mozaik iz kompleksa Felix Romuliana

Predsednik kluba za 2008/09. godinu Guberinić Danilo

Čarter predsednik za 2007/08. godinu Pajkić Slavoljub


Inicijativna grupa okupila se u aprilu 2009. godine.

Do zvaničnog primanja u porodicu RI, članove je

usmeravao i edukovao sponzor klub RK Beograd

Skadarlija. Rotari klub Veliko Gradište primljen je u

RI 10. juna 2010. godine u vreme mandata guverne-

ra Dragana Brajera, a kum je bio Nikola Obradović.

Klub je brojao 24 člana sa počasnom članicom De-

niz de Hauer, tadašnjom ambasadorkom Kraljevine

Belgije u Srbiji.

Na čarter proslavi održanoj 11. decembra 2010.

godine, čarter povelju je, prvom predsedniku kluba,

Živoslavu Laziću, uručio PDG - Dragan Brajer.

Danas klub broji 20 članova, a počasnom član-

stvu pridružio se i Lav Geršman.

RK Veliko Gradište neguje prijateljske odnose sa

klubovima širom Srbije. Međunarodno delovanje

ogleda se u bratimljenju sa rumunskim klubom iz

Rešice i odličnim odnosima sa rumunskim klubovi-

ma „Buzjaš“ i „Trgu Žiu“, makedonskim RK „Bitolj“

i hrvatskim „Opatija“ iz Opatije.

Pozvan od članova Rotari kluba “Beograd Ska-

darlija” da ideju rotarijanstva začne na obalama

RK VeliKo gRadišTe

Živa Lazić2010 - 2011.

Aleksandar Stokić2011 - 2012.


Dunava, Peka i Srebrnog jezera, Živoslav Lazić, ta-

dašnji predsednik opštine Veliko Gradište, oformio

je, 2009. godine, inicijativnu grupu, u kojoj su se,

veoma brzo, okupili najviđeniji Gradištanci, različi-

tih starosnih dobi i zanimanja.

I pre nego što su bili zvanično primljeni u RI, gra-

dištanski rotarijanci su, u ime služenja drugima,

brojnim akcijama, izmamili osmehe onima prema

kojima život nije bio milosrdan i tako postali po-

znati i priznati u zajednici u kojoj žive.

Rotari klub Veliko Gradište, je 10. juna 2010.go-

dine, primljen u porodicu RI, a u svečanom ruhu,

pola godine kasnije, 11. decembra, sa prvim sne-

gom, u motelu „Dunavski cvet”, PDG Dragan Brajer

je, na čarter proslavi, uručio čarter povelju prvom

predsedniku kluba, Živoslavu Laziću. Nikola Obra-

dović, guverner distrikta za 2012/13. godinu, uz

gromoglasne aplauze prisutnih, podelio je rotari-

janske značke koje su, sa punom odgovornošću,

požrtvovanošću i poštovanjem poneli tadašnji čla-

novi.

Članovi RK Veliko Gradište deluju kao porodica

koja neguje pozitivnu energiju i zrači radnim ela-

nom.

Rotari klub Veliko Gradište svoje sastanke odr-

žava svakog petka od 20.00 sati, u hotelu „Danubia

park” na Srebrnom jezeru. Ukoliko vas put dovede

do obale Dunava, srdačno će vas dočekati sadaš-

nji članovi RK Veliko Gradište Živoslav Lazić, Srđan

Perić, Živorad Marković, Ljubica Nikolić, Živoslav

Simić, Goran Kostić, Predrag Đurić, Ratko Savić,

Novica Trifunović, Zorica Mijajlović, Bojan Zdrav-

ković, Dragiša Jovanović, Dragoslav Miletić, Ne-

bojša Stokić , Veliša Perić, Janoš Salma, Ljubiša

Jovanović, Živorad Sekulić, Dobrica Milovanović

, Jelena Blažević, počasni članovi Deniz de Hauer

i Lav Geršman, na čelu sa predsednikom kluba za

2011/12 godinu, Aleksandrom Stokićem.

Ponosni smo na sledeće akcije:

• Jednogodišnje stipendiranje učenika Alek-

sandra Golubovića, kao nagrada za osvoje-

no prvo mesto na republičkom takmičenju

iz geografije.

• Izložba fotografija Marine Grasilović i pro-

mocija zbirke pesama „Vrisak kroz svilenu

paučinu“ (međunarodni kulturološki proje-

kat).

• Humanitarna akcija za pomoć odeljenjima

za decu sa posebnim potrebama OŠ „Ivo


Lola Ribar“ u vidu novogodišnjih paketića.

• Humanitarna akcija za pomoć Dom za decu

i lica ometena u razvoju “Dr Nikola Šumen-

ković” iz Stamnice.

• Foto-konkurs na temu „Voda kao izvor živo-

ta“ , obeležavanje Dana Dunava.

• Usrećili smo i mališana iz sela Bariče poklo-

nivši mu bicikl.

• Tradicionalno nagrađujemo najbolje učeni-

ke Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ i Srednje

škole Veliko Gradište vrednim poklonima i

plaketama.

• Poklonili smo rukometne lopte za svakog

člana muškog rukometnog kluba V. Gradište.

• Donirali smo sredstva za pomoć Kraljevu u

iznosu od 20.000 dinara.

• Uplatili smo 101.000 dinara na račun RK

„Beograd Centar“ u okviru humanitarne ak-

cije Global grant rotari fondacija. Sredstva

su namenjena Institutu za zaštitu zdravlja

majke i deteta „Dr Vukan Čupić“.

• Organizovali smo humanitarni koncert u

izvođenju Lava Geršmana. Prikupljena sred-

stva donirali smo Predškolskoj ustanovi

„Majski cvet“ iz Velikog Gradišta.

• U toku je akcija prikupljanja igračaka za no-

vootvoreni jasleni deo iste ustanove.

Druženja:

Upoznali smo članove iz preko 20 klubova u

Srbiji i Rumuniji, a intenzivne prijateljske odnose

održavamo sa kumovskim klubom Beograd Ska-

darlija, RK Subotica, RK Beograd Centar , RK Me-

tropoliten, RK Kragujevac i Kragujevac Šumadija,

RK Dunav Novi Sad, RK Konstantin Veliki Niš, RK

Beograd, RK Stari Grad, RK Bitolj .

Članovi RK Veliko Gradište postali su poznati

kao dobri gosti i još bolji domaćini. U to ime svake

godine, pored čarter proslave, organizujemo do-

ček Srpske nove godine. Obeležavamo Slavu kluba

Sv. Vasilije Veliki, za koju smo dobili blagoslov od

njegovog preosveštenstva episkopa braničevskog

gospodina Ignjatija Midića.

U letnjim danima družimo se na obali Dunava, a

sportski i takmičarski duh razvijamo učešćem na

„Pol Haris“ fudbalskom turniru u Rumuniji - Buzjaš.

Kulinarsko umeće demonstriramo u kuvanju

riblje čorbe i pasulja "gradištanca", a svojim pri-

sutsvom podržavamo i međunarodni festival eko-

loškog i turističkog filma „Sila fest“, kao i muzički

festival „SMS 48“.

Uz čašu dobrog vina, ukusni zalogaj i veselu

atmosferu vodimo računa o obeležavanju rođen-

dana i svih značajnih datuma naših članova.


Rotari klub Beograd Centar je jedinstven na

ovim prostorima jer svoj nastanak vezuje

za Rotarakt klub, koji je njegov osnivač, a ne

neki drugi Rotari klub.

Prvi sastanak inicijativnog odbora za osniva-

nje Rotarakt kluba Beograd održan je 24. decem-

bra 1994. godine u prostorijama kompanije CHR.

HANSEN’S, čiji je vlasnik, Slobodan Janković, bio

član RK Beograd. Sastanku je prisustvovalo više

od dvadeset mladića i devojaka, uglavnom ma-

turanata srednjih škola i studenata Beogradskog

univerziteta. Zajedno sa više od dvadeset drugih

članova RTK Beograd, a potom, od 2001. godine,

RTK Beograd-Centar aktivno je radio na rotari-

janskim projektima.

Mladi ”rotaraktovci“ su bili maturanti beo-

gradskih gimnazija ili su tek poželi da studiraju. U

međuvremenu završili su studije i postali lekari,

inženjeri, pravnici, ekonomisti, magistri nauka i

magistri umetnosti. Kada je došao trenutak kada

će morati da se oproste od Rotarakta, s obzirom

na njihovo desetogodišnje rotarijansko iskustvo i

rezultate koje su imali za sobom, prirodno je bilo

da, kao pojedinci, postanu rotarijanci. Sigurno je

da bi bili rado viđeni u nekom od četiri, tada po-

stojeća, Rotari kluba u Beogradu, ali njih osmoro

je imalo na umu nešto drugo. Želeli su da ostanu

zajedno i osnuju novi Rotari klub sa istim ime-

nom kao Rotarakt klub kome su pripadali – Be-

ograd-Centar. Bilo je to nešto sasvim novo u Ro-

tariju i nikome koga smo mogli da konsultujemo

u našem okruženju nije bilo poznato da su Rotari

klub osnovali članovi Rotarakt kluba. Možda je to

proisteklo iz same definicije Rotari organizacije i

uslova koji se postavljaju pri prijemu novih člano-

va. Naime, budući rotarijanci moraju da budu lju-

di na dobrom glasu i afirmisani u svojoj struci. To

su uglavnom vlasnici ili direktori privrednih pre-

duzeća, doktori nauka, univerzitetski nastavnici,

afirmisani umetnici, izvršni organi državne upra-

ve i slično. Moglo se postaviti pitanje da li baš

svi rotaraktovci koji žele da formiraju Rotari klub

ispunjavaju uslove propisane statutom i pravilni-

kom Rotari Internacionala ili bi neki od njih mora-

li još malo da sačekaju. Tokom maja i juna 2003.

godine, kao DGSR RTC Beograd-Centar, Dejan

Čikara, član RK Beograd Stari grad nekoliko puta

je o ovome razgovarao sa Zoranom Anićem. Na

kraju su se saglasili da, uz konsultaciju sa guver-

nerom distrikta i uz njegov pristanak, pokrenemo

proceduru. Razgovor sa guvernerom, Kostasom

Kocisom, obavljen je 15. jula 2003. godine prili-

kom njegove prve posete Beogradu. Guverner je,

zajedno sa PDG-om Džonom Ciflakosom, prisu-

stvovao redovnom sastanku RTC Beograd-Centar

na kome su iznete aktivnosti i projekti kluba, ali

je tada, na kraju sastanka, gostima prezentovana

ideja da jedna manja grupa članova želi da pokre-

ne inicijativu za osnivanje novog Rotari kluba. Gu-

verner je bio vrlo zadovoljan postignutim rezulta-

tima, a o osnivanju novog kluba rekao je sledeće:

“Vi ste već, kao članovi Rotarakt kluba, uradili

više nego mnogi Rotari klubovi sa dugogodišnjom

tradicijom. Sve vaše aktivnosti, a posebno proje-

kat koji ste realizovali sa švajcarskim distriktom

2000, po svom obimu, organizaciji i ostvarenim

efektima prevazilazi aktivnosti Rotarakta. Pored

toga, ozbiljno ste radili na svom obrazovanju,

završili ste studije, zaposlili se i postali mladi li-

deri. Stoga, ja od srca podržavam vašu ideju da


RK BeogRad CentaR


osnujete novi klub i u njemu okupite nove čla-

nove koji će Rotari učiniti jačim. To moraju da

budu osobe različitih profesija, među kojima će

biti onih koji će biti stariji, pa i znatno stariji od

vas. Ali ako svi zajedno, na ovaj način, nastavi-

te vaš posao, bićete dobar klub. Idite napred, a

na moju podršku uvek možete da računate.”

Pozitivan stav guvernera bio je ključni trenutak,

tačnije prelomna tačka u realizaciji ove ideje.

Kao prvi korak, posle perioda letnjih odmora,

inicijativna grupa se sredinom septembra obra-

tila svojim proverenim prijateljima, Rotari klubu

Beograd-Stari grad, sa predlogom da ovaj klub

bude sponzor novom Rotari klubu Beograd-Cen-

tar. Na sednici upravnog odbora održanoj 17. sep-

tembra 2003. godine predlog je obrazložio pred-

sednik inicijativne grupe Zoran Anić, a članovi

upravnog odbora su jednoglasno prihvatili spon-

zorstvo i predložili Zoranu da krene u proceduru.

Osnivačka skupština budućeg kluba, na kojoj je

imenovan upravni odbor, održana je 1. novembra

2003. godine, a ubrzo potom upućen je Rotari

Internacionalu. Predsednik Rotari Internaciona-

la, Džonatan Medžiagbe (Jonathan Majiyagbe)

30. juna 2004. godine, u poslednjem danu svog

mandata, potpisao je čarter povelju Rotari kluba

Beograd-Centar.


RK BeogRad Sava

Inicijativni sastanak Rotari kluba – Sava održan je

18. oktobra 2005. godine u Aero klubu. Sastanku

je prisustvovalo osam osnivača. Kvalitetnim ra-

dom i velikim entuzijazmom klub je za veoma krat-

ko vreme dostigao broj od dvadesetak članova.

Inicijativnom sastanku su prisustvovali: Pre-

drag Kocić, Vladimir Višnjić, Bojan Pavlović, Nikola

Čekrdžić, Petar Miljković, Nikola Stefanović, Rolan-

do Faggiani i Dejan Kostić.

Predstavljanje našeg kluba ostalim klubovima u

Srbiji i regionu, održano je u Vili "Jelena". Uz lepu

muziku, dobro vino i odličan ambijent, Guverner

distrikta je našem predsedniku kluba uručio pove-

lju koja je označila da je naš klub zvanično primljen

u veliku Rotari porodicu.

Na dodeli čarter povelje bili su prisutni: Vojislav

Mitić – Guverner distrikta 2480, Pavle Bogetić –

koordinator asistenata distrikt guvernera, Kaća

Lazarević – kuma našeg kluba, Siniša Avramović

– predsednik kumovskog kluba RK Beograd – Sin-

gidunum i mnogi drugi predstavnici klubova u Sr-

biji i regionu.

Sastanci kluba se održavaju u hotelu "Hajat",

svakog ponedeljka od 19.30 sati. U ambijentu naj-

boljeg hotela u Beogradu uz lepu večeru i kvalitet-

no druženje, naši članovi planiraju aktivnosti za

služenje u zajednici.


Krajem 2006. godine Beograd je

dobio još jedan Rotari klub, Be-

ograd Dunav pod mentorstvom

Rotari kluba Beograd Stari grad.

U toku rotarijanske 2008/2009 go-

dine Rotari klub Beograd-Dunav donirao

je 26 govornih budilnika Savezu slepih i

slabovidih Srbije i učestvovao u zajed-

ničkoj akciji svih beogradskih klubova u

nabavci inkubatora za neonatologiju.

U toku rotarijanske 2009/2010 godine Rotari

klub Beograd-Dunav realizovao je projekte pomoći

porodicama sa više slepih ili slabovidih članova,

izveden na predlog našeg kluba a u vidu zajedničke

akcije svih beogradskih klubova, kao i projekte po-

moći udruženju slikara paraplegičara i kvadriple-

gičara i donaciju 120 ćebadi Udruženju paraple-

gičara i kvadriplegičara Dunav.

Ovaj klub obezbedio je jednokratna pomoć u

iznosu od 20.000 dinara slepoj umetnici radi odla-

ska na takmičenje. Klub je donacijom od 10.000 di-

nara pomogao i realizaciju projekta Rotari

kluba Beograd-Čukarica.

U 2010/11. godini ostvarena je međuna-

rodna akcija nabavke i opremanja specija-

lizovanim softverima i doniranje laptopova

za 17 slepih đaka sa teritorije Beograda.

Data je pomoć ugroženima nakon

zemljotresa u Kraljevu i to novačana do-

nacija od 60.000 dinara u okviru akcije

beogradskih Rotari klubova i materijalna

donacija 600 ćebadi.

Kosta Andrejević pomogao organizovanje REM

donacijom 30.000 dinara.

Naši članovi su pomogli i u realizaciji akciji „Uli-

ca otvorenog srca“ dežuranjem na štandu i akciji

pomoći Japanu gde je uplaćeno 20.000 dinara.

RK BeogRad dunav

Predsednici rK Beograd dunav:2006/2007. (čarter predsednik)

Zoran Đošić

2007/2008. Milorad Milić

2008/2009. Radojica Svorcan

2009/2010. Mladen Dostanić

2010/2011. Borivoje A. Kovačević

2011/2012. Jovan Popesku

Zoran Đošić2006 - 2007.

Miorad Milić2007 - 2008.

Radojica Svorcan2008 - 2009.

Mladen Dostanić2009 - 2010.

Borivoje A. Kovačević

2010 - 2011.

Jovan Popesku2011 - 2012.


Voleti ljude oko sebe, pomoći im kad god mo-

žete, družiti se sa finim ljudima, finih manira,

dobrog vaspitanja i obrazovanja, sa liderima

u svojim profesijama i zajednici u kojoj žive pa i nije

tako teško, zar ne? Tako se i nekoliko dobrih ljudi,

među kojima je bio i jedan od osnivača ovog kluba

Dejan Novaković, okupilo 14. februara 2007. godine

u Beogradu, kako bi se upoznali sa idejama Rotarija.

Tom prilikom Vojislav Mitić DG za 2006/07 godinu,

upoznao je prisutne sa Rotari Internationalom. U

martu mesecu 2007. godine sastanku inicijativne

grupe prisustvuju Dejan Novaković, Ratislav Blago-

jević, Željko Lazić, Biljana Šačić, Edita Kastratović,

Lidija Miletić i Melani Milenović.

Prenoseći ideje, razmišljanja i htenja jedni dru-

gima, sazrela je ideja da se formira novi rotari klub

koji bi nosio naziv Skadarlija. Klub u kome neće biti

razlike između polova, mišljenja i želja. Jer želje su

nam iste, „u pomoći drugima pomognimo sebi“.

Upoznajući svoje prijatelje, kumove i poznanike

sa idejama Rotarija ova mala grupa inicijatora je

uspela da i pored svih prepreka i uz veliku pomoć

CADG Pavla Bogetića, ubedi DG Voju Mitića da je

spremna i sposobna da pristupi formiranju još jed-

nog Rotari kluba. Guverner Vojislav Mitić dana 24.

juna 2007. godine. potpisuje „Extension Survey“

kojim započinje zvanična procedura za osnivanje

kluba.

Osnivačka skupština Rotari kluba Beograd Ska-

darlija, održana je 28. juna 2007. godine na Vidov-

dan u hotelu „Le petite Piaf“ u Skadarliji u Beogra-

du, sa početkom u 20 sati.

Na poziv kumovskog kluba članovi inicijative

odlaze 16. avgusta 2007. godine u Kragujevac gde

se u sjajnoj atmosferi prijateljstva i srdačnosti upo-

znaju sa članovima kumovskog kluba.

U uzvratnoj poseti 06. septembra 2007. godi-

ne, specijalni izaslanik i predsednik sponzor kluba

Zoran Lukić i Bratislav Uraković, svojim potpisima

daju saglasnost da se uputi zahtev RI i Guverneru

za 2007/08. Basile Christarasu u kome se izraža-

va spremnost, želja, volja i sigurnost da je IG RK

Beograd Skadarlija sposobna da pristupi porodici

Rotari klubova.

U periodu oktobar-decembar klub organizuje

redovne sastanke u hotelu Admiral, kojima prisu-

stvuju brojni predavači. Sa zadovoljstvom prihvata

savete pravih prijatelja, velikih rotarijanaca: Voji-

slava Milovanovića RK Zemun, Nikole Obradovića

RK Metropoliten, Dragana Brajera RK Beograd,

Dragutina Ivkovića RK Novi Sad, Bobana Radulo-

vića RK Internacional. Klub organizuje niz humani-

tarnih akcija, od kojih ističemo; pomoć deci ome-

tenoj u razvoju iz doma u Sremčici i sponzorstvo

karate kluba Skiper.

Nakon nekoliko susreta sa DG Basilom u kojima

se Guverner uverio da se radi o jednoj sjajnoj grupi

ljudi, DG donosi odluku da se RK Beograd Skadar-

lija čarteruje i potpisana dokumenta šalje u Cirih.

Uz veliku i nesebičnu pomoć DG i svih zaposle-

nih u centrali u Cirihu, klub dobija informaciju da

je 11. decembra 2007. godine upisan u registar klu-

bova RI i da je dobio čarter povelju, a 13. decembra

2007. godine klub dobija pismo predsednika RI W.

Wilkinsona kojim nam želi dobrodošlicu u veliku

Rotari porodicu.

RK BeogRad SKadaRlija


Rotari klub Beograd Vračar je

osnovan leta 2010. godine. Po-

čeo je sa radom 1. septembra

iste godine, a čarterovan je 24. no-

vembra 2010. godine. Mentor klub

pri osnovanju RK Beograd Vračar bio

je Rotari klub Beograd Internacional.

Prvi predsednik kluba 2010/2011. godine

bio je Aleksandar Georgijević, a drugi Dar-

ko Reljić 2011/2012. rotarijanske godine.

Ovaj klub je učestvovao do sada u pomo-

ći nastradalima u Kraljevu 2011. godine,

kao i u Akciji beogradskih klubova 2012.

godine.

Inicijalni sastanak Rotari kluba Beograd Metropo-

liten održan je u hotelu "Hyatt Regency" u Beo-

gradu 9. septembra 2003. godine. Čarter prosla-

va sa zvaničnom primopredajom povelje održana je

u istom hotelu 21. februara 2004. godine, a čarter

predsednik kluba bio je Nikola Obradović.

Počasni članovi kluba su predsednik SANU Niko-

la Hajdin, počasni član SASA Svetlana Velmar-Jan-

ković, Peter Gut iz Švajcarske i Dejvid Džonston iz

Kanade, kao i pređašnji predsednik Dušan Popovac.

Sastanci kluba se održavaju utorkom u hotelu

"Hyatt Regency" od 19.30 sati.

RK BeogRad VRačaR

Aleksandar Georgijević2010 - 2011.

Darko Reljić2011 - 2012.

RK BeogRad MetRopoliten


Rotari klub Beograd-Čukarica započeo je

postupak osnivanja na prvom sastanku

14. februara 2007. godine, koji je održan u

restoranu “Pastuv” na beogradskom Hipodromu.

Zahvaljujući velikoj pomoći tadašnjeg guvernera

Vojislava Mitića, kumovskog rotari kluba Kikinda,

kuma Svetozara Tatića i mnogobrojnih prijatelja,

klub je u veoma kratkom roku uspeo da pripremi

svu neophodnu dokumentaciju za čarterovanje.

Osnivačka skupština održana je 10. maja 2007.

godine na 12. sastanku kluba u restoranu “Pastuv”,

a dopune odluke Skupštine izvršene su 19. juna

2007. godine. Zahvaljujući velikom angažovanju

svih prijatelja, Rotari klub Beograd-Čukarica je 29.

juna 2007. godine postao punopravan član Rotari

Internacionala, o čemu nas je lično obavestio pi-

smom tadašnji predsednik RI William Boyd. Uz že-

lje za puno uspeha u radu od predsednika Williama

Boyda dobili smo čarter povelju.

Čarter proslava kluba održana je 2. novembra

2007. godine u restoranu “Pastuv” uz prisustvo

više od 250 gostiju, rotarijanaca iz 48 klubova iz

našeg distrikta i van njega, predstavnika amba-

sada, nevladinih organizacija i prijatelja. Rotari

klub Beograd-Čukarica je shodno novom Zakonu

o udruženjima upisan u Registar udruženja kod

Agencije za privredne registre dana 24. septembra

2011. godine pod brojem: 13666/2011.

Najvažnije akcije kluba su manifestacija „Dru-

ženje i služenje“ na Adi Ciganliji kada se svakog

juna sa zvaničnim otvaranjem kupališne sezone or-

ganizuje Rotari druženje sa velikim brojem sport-

skih i kulturnih dešavanja (koncerti KUD-ova „Kri-

va Reka“,“Veselin Masleša“ , „Dimitrije Tucović“ i

„Gradimir Koturović“, slikarska kolonija sa petna-

estak slikara gde je pobednik istovremeno inaš

stipendista za tu godinu). Vodeći računa o zdravlju

lekari obave stotinak pregleda šećera u krvi i krv-

nog pritiska naših gostiju, a uvek bude i dvadese-

tak dobrovoljnih davalaca krvi na punktu Zavoda

za transfuziju krvi. Uvek je obezbeđeno dovoljno

hrane i pića zahvaljujući našim sponzorima, a sav

prihod ide za humanitarne akcije.

Obezbeđivanje sredstva za adaptaciju ženskog

internata Specijalne škole „Sveti Sava“ na Umci i

RK BeogRad čUKaRICa

Predsednici rK Beograd-ČuKarica2007-2008. Vladimir Matić

2008-2009. Ivan Miletić

2009-2010. Petar Spasojević

2010-2011. Nebojša Ilić

2011-2012. Tatjana Dornević

Vladimir Matić2007 - 2008.

Ivan Miletić2008 - 2009.

Petar Spasojević2009 - 2010.

Nebojša Ilić2010 - 2011.

Tatjana Đorđević2011 - 2012.


postavljanje kompletno novih PVC prozora i vra-

ta, a za 158 dece ove škole svake godine ovaj klub

obezbeđuje novogodišnje paketiće.

Sredstvima ostvarenim u humanitarnim akci-

jama RK Beograd Čukarica pomogao je izgradnju

„Doma za mlade“ u selu Berivojce na Kosovu i Me-

tohiji, a ova deca iz KUD-a „Kriva Reka“ svake godi-

ne za vreme zimskog i letnjeg raspusta su kluba od

pet do sedam dana. Ove godine 12. januara 2012.

godine klub je organizovao zajednički koncert če-

tiri KUD-a, a sav prihod iskorišten je za kupovinu

narodnih nošnji za KUD „Kriva Reka“.

Članovi RK Čukarica posebno su ponosni na

zajedničke akcije beogradskih Rotari klubova u

kojima učestvuju od samog početka i u kojima su

do sada nabavili dva inkubatora za prevremeno

rođenu decu, opremu za 30 porodica sa dvoje

ili više slepih članova, montažnu kuću za Kralje-

vo, humanitarnu pomoć za porodice poplavljene

u Zaječaru, specijalnu kameru za decu, zubnu

ambulantu i tri TV Lupe za slabovidu decu iz OŠ

„Dragan Kovačević“ iz Beograda. Od pre četiri


godine imaju uvek tri, četiri stipendiste od kojih

je nekoliko već završilo fakultete i diplomiralo sa

najvišom ocenom. Ove rotarijanske godine uspe-

li su da oforme Rotarakt klub Beograd-Čukarica

čiju su čarter proslavu zajednički organizovali 23.

decembra 2011. godine u hotelu „Continental-

Beograd“.

Obezbedilu su 10 specijalnih lekarskih torbi za

terenski rad Domu zdravlja Dr. Simo Milošević“ i

neophodnu mešalicu za analizu krvi za labaratoriju.

Za specijalnu školu „Miloje Pavlović“ u nekoli-

ko navrata obezbedili su kompjuter sa specijalnim

programom, video kameru i specifična učila koja

su potrebna ovoj deci. Pomogli su projekat Centra

za socijalni rad Čukarica slanjem dece bez roditelj-

skog staranja na ekskurziju na Goč, opremili ih ka-

pama i rančevima i poslali nekoliko paketa našeg

donatora „Jaffa“ iz Crvenke.

Dečjem vrtiću u Rušnju sa romskom decom ku-

pili su TV u boji, DVD plejer i igračke. Učestvovali

su sa nosiocem projekta RK Banjaluka u nabavci

pokretnog EKG aparata.



Rotari Rodoslov



RK

b

eo

gR

ad

192

8.

RK

b

eo

gR

ad

8. V

19

92

.

RK

b

eog

rad

-S

ing

idu

nu

m3

. X 1

99

5.

RK

K

rag

uje

vac

6. X

II 1

99

7.

RK

Zem

un

19. I

19

95

.

RK

b

eog

rad

-S

tari

gra

d3

1. V

III 1

99

9.

RK

b

eog

rad

-M

etro

po

litan

21.

II 2

00

4.

RK

Kra

ljevo

28

. VI 2

00

2.

RK

b

eog

rad

-S

ava

20

06

.

RK

Nov

i Sad

19. I

19

95

.

RK

Kru

ševa

c2

8. V

I 20

02

.

RK

Niš

22

. XII

19

95

.

RK

Pan

čevo

24

. IV

20

04

.

RK

b

eog

rad

In

tern

atio

nal

12. V

I 20

04

.

RK

b

eog

rad

-d

edin

je2

00

9.

RK

Niš

-C

enta

r2

2. X

II 1

99

5.

RK

Val

jevo

23

. XI 1

99

6.

RK

P

od

go

rica

15. X

II 1

99

8.

RK

Pal

ić2

3. I

I 20

04

.

RK

Jag

od

ina

17. V

III 2

00

4.

RK

P

oža

reva

c-V

imin

aciu

m16

. II 2

00

5.

RK

Pir

ot

22

. IV

20

05

.

RK

Niš

-"K

on

stan

tin

V

elik

i"

16. X

II 2

00

6.

RK

P

roku

plje

30

. XI 2

00

8.

RK

Niš

-N

aiss

us

6. I

20

09

.

RK

Niš

-M

edia

na

3. I

II 2

010

.

RK

Vra

nje

12. I

X 2

00

9.

RK

Les

kova

c2

9. I

X 1

99

7.

RK

Šab

ac14

. III

20

00

.

RK

bu

dva

20

09

.

RK

Ulc

inj

20

06

.

RK

bar

20

10.

RK

bije

lo

Po

lje

9. X

II 2

00

8.

RK

Plj

evlja

20

08

.

RK

b

eog

rad

-C

enta

r3

0. V

I 20

04

.

RK

Ću

pri

ja-

Mo

rava

22

. X 2

00

5.

RK

b

eog

rad

-d

un

av10

. X 2

00

6.

RK

Zaj

ečar

7. V

I 20

07.

RK

Loz

nic

a3

. VII

I 20

10.

RK

S

med

erev

o3

0. V

I 20

06

.

RK

b

eog

rad

V

rača

r2

4. X

I 20

10.

RK

Čač

ak2

8. V

I 20

00

.

RK

To

po

la-

op

len

ac2

7. II

20

07.

RK

b

eog

rad

S

kad

arlij

a11

. XII

20

07

RK

K

rag

uje

vac-

Šu

mad

ija9

. X 2

010

. R

K V

elik

o

gra

diš

te10

. VI 2

010

. RK

Kik

ind

a16

. XII

19

97.

RK

Su

bo

tica

16. X

II 1

99

7.

RK

P

anče

vo-

Mih

ajlo

Pu

pin

30

. VI 2

00

8.

RK

bač

ka

Top

ola

27.

VI 2

00

7. R

K

Zre

nja

nin

7. X

I 19

98

.

RK

So

mb

or

27.

VII

I 19

99

.

RK

Ku

la17

. V 2

00

5.

RK

N

ovi S

ad-

Pet

rova

rad

in-

Fru

ška

go

ra3

0. V

I '0

9.

RK

S

rem

ska

Mit

rovi

ca2

00

4.

RK

Ru

ma

11. X

I 20

08

.

RK

Sen

taV

I 20

06

.

RK

b

eog

rad

-Č

uka

rica

29

. VI 2

00

7.

RK

Kan

jiža-

M

agya

rkan

izsa

9. I

V 2

00

9.

RK

Sta

ri

beč

ej2

010

.

RK

Nov

i S

ad-d

un

av9

. V 2

00

5.

RK

Sta

ra

Paz

ova

25

. III

20

10

RK

Ku

cura

- V

rbas

8. V

20

10.

Documents

Monografija ROTARI KLUBA BEOGRAD