#5proleće 2014

www.citymagazine.rs

p01_naslovna.indd 1 5/15/14 8:06 PM

p00_OGLASI_duplerica.indd 3 5/16/14 3:26 PMp00_OGLASI_duplerica.indd 2 5/15/14 8:08 PM

p00_OGLASI_duplerica.indd 3 5/16/14 3:26 PM

05

Naslovna strana: donesi.com • Izdavač: City Magazine Roularta d.o.o. • Adresa redakcije: Kapetan Mišina 8, 11000 Beograd - info@citymagazine.rs • Direktor: Ivan Bevc - ivan.bevc@citymagazine.rs • Glavna i odgovorna urednica: Marija Milosavljević - marija.milosavljevic@citymagazine.rs • Izvršna urednica: Ana Rusanov Vračević - ana.rusanov@citymagazine.rs • Prodaja oglasnog prostora : Jasna Jovanović - jasna.jovanovic@citymagazine.rs, Ivana Hibner - ivana.hibner@citymagazine.rs, Nataša Robulović - natasa.robulovic@citymagazine.rs • Web urednica: Jelena Maksimović - jelena.maksimovic@citymagazine.rs • Grafički urednik : Branko Bobić - branko.bobic@tajfazon.com • Saradnici : Branislava Antović, Anastasija Milojević, Ivan Tokin, Bojan Cvejić, Ljubica Slavković, Jelena Glušac, Jelena Jovanović, Peđa Kresojević • Foto : Aleksandar Đorđević • Lektura i korektura : Milja Lukić • Distribucija : Peđa Kresojević - pedja.kresojevic@citymagazine.rs • Tiraž : 10.000 primeraka • Štampa : Rotografika • Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovornaurednica Marija Milosavljević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmDvonedeljnoISSN 1820 – 9556 = City magazineCOBISS.SR – ID 152269580

Više je nego očigledno da je cela ekipa koja je radila na

ovom izdanju City Gourmeta na rigoroznoj dijeti. Neki su

to i otvoreno priznali, drugi mudro ćute. Ćute ali sakriti

ne mogu. Ko šta radi mi pišemo o divnim i slasnim jelima,

donosimo recepte koji obećavaju potpuno uživanje, otkri-

vamo nove namirnice, superhranu i zdrave menije, radu-

jemo se biljkama i začinima koje nam proleće donosi posle

zimske monotonije. Pa nam nije dovoljno da jedemo za

stolom, u našim kućama, već se pitamo šta da ponesemo

napolje, na posao ili izlet, a da zadovolji naše apetite. I to

nije sve. Slušamo kuvare šta nam savetuju, fascinira nas nji-

hova ekscentričnost, postali su moderni gurui, propovednici

kuvarske religije koja ima sve više sledbenika. Blogerke iz

svojih kuhinja zainteresovale su stroge izdavače i postale

autorke best- selera u knjižarama. Toliko smo mi o toj hrani

pričali, da je očigledno da nam nedostaje. Eto, lepo se kaže,

ko o čemu, baba o uštipcima...

Žudnja

Sadržaj06_ Ziferblat

10_ Veoma srećna breskva - Priča o Dejvidu Čengu

14_ Ivan Tokin: Šta ja mislim o gladi,nuždi, kuvanju i junećoj kolenici

16_ Zdrav meni – Zdrav život

20_ Letnja svežina

24_ Sa Interneta u knjižare

26_ Savršene podloge

30_ Dizajn menja svakodnevicu

34_ Začini koji nose ukus i zdravlje

38_ Čia seme

40_ Summertime Summerwine

43_ Kozji sir - ukusan i zdrav

48_ Spremni za pokret

p05_intro.indd 1 5/16/14 5:30 PMp00_OGLASI.indd 1 5/15/14 8:36 PM

05

Naslovna strana: donesi.com • Izdavač: City Magazine Roularta d.o.o. • Adresa redakcije: Kapetan Mišina 8, 11000 Beograd - info@citymagazine.rs • Direktor: Ivan Bevc - ivan.bevc@citymagazine.rs • Glavna i odgovorna urednica: Marija Milosavljević - marija.milosavljevic@citymagazine.rs • Izvršna urednica: Ana Rusanov Vračević - ana.rusanov@citymagazine.rs • Prodaja oglasnog prostora : Jasna Jovanović - jasna.jovanovic@citymagazine.rs, Ivana Hibner - ivana.hibner@citymagazine.rs, Nataša Robulović - natasa.robulovic@citymagazine.rs • Web urednica: Jelena Maksimović - jelena.maksimovic@citymagazine.rs • Grafički urednik : Branko Bobić - branko.bobic@tajfazon.com • Saradnici : Branislava Antović, Anastasija Milojević, Ivan Tokin, Bojan Cvejić, Ljubica Slavković, Jelena Glušac, Jelena Jovanović, Peđa Kresojević • Foto : Aleksandar Đorđević • Lektura i korektura : Milja Lukić • Distribucija : Peđa Kresojević - pedja.kresojevic@citymagazine.rs • Tiraž : 10.000 primeraka • Štampa : Rotografika • Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovornaurednica Marija Milosavljević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmDvonedeljnoISSN 1820 – 9556 = City magazineCOBISS.SR – ID 152269580

Više je nego očigledno da je cela ekipa koja je radila na

ovom izdanju City Gourmeta na rigoroznoj dijeti. Neki su

to i otvoreno priznali, drugi mudro ćute. Ćute ali sakriti

ne mogu. Ko šta radi mi pišemo o divnim i slasnim jelima,

donosimo recepte koji obećavaju potpuno uživanje, otkri-

vamo nove namirnice, superhranu i zdrave menije, radu-

jemo se biljkama i začinima koje nam proleće donosi posle

zimske monotonije. Pa nam nije dovoljno da jedemo za

stolom, u našim kućama, već se pitamo šta da ponesemo

napolje, na posao ili izlet, a da zadovolji naše apetite. I to

nije sve. Slušamo kuvare šta nam savetuju, fascinira nas nji-

hova ekscentričnost, postali su moderni gurui, propovednici

kuvarske religije koja ima sve više sledbenika. Blogerke iz

svojih kuhinja zainteresovale su stroge izdavače i postale

autorke best- selera u knjižarama. Toliko smo mi o toj hrani

pričali, da je očigledno da nam nedostaje. Eto, lepo se kaže,

ko o čemu, baba o uštipcima...

Žudnja

Sadržaj06_ Ziferblat

10_ Veoma srećna breskva - Priča o Dejvidu Čengu

14_ Ivan Tokin: Šta ja mislim o gladi,nuždi, kuvanju i junećoj kolenici

16_ Zdrav meni – Zdrav život

20_ Letnja svežina

24_ Sa Interneta u knjižare

26_ Savršene podloge

30_ Dizajn menja svakodnevicu

34_ Začini koji nose ukus i zdravlje

38_ Čia seme

40_ Summertime Summerwine

43_ Kozji sir - ukusan i zdrav

48_ Spremni za pokret

p05_intro.indd 1 5/16/14 5:30 PM

p00_OGLASI.indd 2 5/15/14 8:36 PM

Kada vas sledeći put obaveze ili užitak odvedu u britan-sku prestonicu, na svoju „to do” listu obavezno upišite ime kafića Ziferblat. Reč je o novom konceptu u ugosti teljstvu koji povezuje co-working prostor i ponudu standardnog kafića (Coofice). Time Out magazin Ziferblat je uvrstio u konkurenciju za najbolje „otvaranje” u 2014

Pay per minute koncept Nakon uspeha u Rusiji, gde je Ivan otvorio čak devet kafića ovog tipa, njegov pay-per-minute koncept doživeo je i međunarodnu popularnost otvaranjem Zi-ferblata u Londonu, koji je usled svoje specifičnosti momentalno privukao veliku medijsku pažnju. Reč je o vrlo simpatičnom prostoru na broju 388 Old Street, u kojem će vas najpre privući specifičan enterijer uređen tako da delom liči na dnevnu sobu, delom na prodavnicu vintage nameštaja. Po ulasku mušterije dobijaju sat kako bi zabeležile vreme ulaska u kafić, i s kojeg naposletku učita-vaju i vreme svog odlaska. Broj minuta koje su proveli u kafiću biće jedino što će platiti, bez obzira na broj kafa i sendviča koje su popili i pojeli. Ne postoji minimalno vreme koje mušterije mogu da provedu u ovom prostoru, a ni mak-simalno. Na usluzi im je besplatan wi-fi, ali i klavir, koji je smešten na sredini ob-jekta. Caka je da mušterije moraju same sebi da spreme i kafu i obrok, i ukoliko to žele same i operu svoje sudove. Ili čak tuđe, ukoliko imaju toliko dobre volje. Cena po minutu je samo tri penija, što bi značilo da je i sat vremena u ovom kafiću jeftiniji nego samo jedna šolja kafe u onom standardnom.

Revolucionarna ideja Uz ovako povoljne uslove, na koje se retko može naići u bilo kom drugom londonskom ugostiteljskom objektu, postavlja se pitanje isplativosti samog koncepta. Na jednoj strani imate izuzetno nisku cenu minuta, koju ne nudi ni jedan co-working prostor kako u Londonu, tako i u Evropi, i koja teško da može da pokrije troškove osnovnog. Otud i informacija da osoblje novootvorenog ka-fića u Londonu ne može sebi da priušti novi aparat za kafu. S druge strane imate koncept koji sam privlači veliku pažnju, kako medija tako i mušterija željnih ne samo dobre kafe i obroka, već i atmosfere drugačije od one u klasičnim kafićima, što potvrđuje i pomenuti uspeh postignut u Rusiji. Dakle, i ako ne bismo mogli

ZifeRblaT

U eri dominacije velikih, generisanih lanaca kafića, kakvi su Starbucks i Caffé Nero, čiji objekti širom sveta izgledaju identično, čija je ponuda poprilično slična, baš kao i atmosfera, postajemo željni specifičnog i neeksploatisanog koncepta, koji će nam pored kafe ponuditi i nešto drugačiji ugođaj. Onaj koji će u sebi objediniti originalnost, intimnost i praktičnost. Upravo se sličnom ide-jom vodio i dvadeset devetogodišnji Ivan Mitin iz Rusije, koji je pokrenuo jedan sasvim novi koncept u ugostiteljstvu, povezavši co-working prostor i ponudu standardnog kafića. Time je stvorio lanac takozvanih „coofice”-a, objekata u ko-jima je sve besplatno sem vremena koje provedete u njima.

_branislava antović, branasdivineworld.com

06

p24_ziferblat.indd 1 5/16/14 3:23 PM

p00_OGLASI.indd 2 5/15/14 8:36 PM

p00_OGLASI.indd 3 5/15/14 8:36 PM

da samu ideju definišemo kao preterano isplativu, makar ne u londonskom primeru, moramo je definisati kao revolucionarnu. Takvom ju je video i Time Out magazin, koji je već uvrstio u konkurenciju za najbolje „otvaranje” u 2014. godini.

Stvoreno za frilensere Revolucionarnost ideje zapravo leži u praćenju sve prisutnijeg freelance trenda koji podrazumeva sve veći broj mladih, kreativnih ljudi koji se odlučuju na samostalan rad od kuće odnosno rad van kancelarije. Ovakvim pojedincima, koje posao ne povezuje s određenim prostorom, prija da svoju kućnu atmosferu zamene nekom drugom u kojoj će moći da rade, jedu, ali i upoznaju nove ljude i s njima razmene ideje i iskustva. Za razliku od klasičnih co-working prostora koji počivaju na bliskoj ideji, Ziferblat i njemu slični kafići pružaju opciju koja podrazumeva sve prethodno navedeno ali i jednu opušteniju, nonšalantniju atmosferu čiji deo možete biti i samo ako ste ljubitelj kafe, bez ikakve obaveze da išta radite tokom svog boravka u kafiću. Dakle, reč je o spoju užitka i posla. Za šta ćete se prvenstveno odlučiti, zavisi isključivo od vas i vaših obaveza.

Uključenost,neasocijalnost Veliki lanci kafića pomenuti s početka verovatno se nikad neće odlučiti za primenu ovakvih ideja. Makar ne u celosti. Međutim, ono što su i oni prepoznali kao potrebu svojih mušterija jeste toplija i intimnija atmosfera. Uslovi u kojima se ljudi mogu povezati, opustiti i zbližiti, a ne samo s nogu popiti kafu ne odvajajući pogled sa svog smart telefona. Ziferblat pravi drastičnu razliku upravo u pogledu uključenosti mušterije. Umesto pot-pune asocijalnosti na koju smo navikli u standardnim objektima ovog tipa, u ovom je poželjno, čak i neophodno da se uključite i budete deo samog koncepta. A kako ljudi vole da su deo nečega, ovo je još jedna potvrda uspešnosti pay-per-minute ideje.

08

Kako je sve počelo

Sama ideja je zapravo potekla od prvog kafića koji je Ivan svojevre-meno otvorio u Moskvi i u kojem je sva zarada stizala od donacija gostiju. Kako je popularnost kafića prevazilazila mogućnost tadašnjeg prostora, Ivan je bio primoran da kafić preseli u veći i skuplji objekat. Da bi isplatio tako uzrokovane troškove, rešio je da umesto donacija uvede obavezno plaćanje vremena provedenog u novom prostoru, naplativši rublju po minutu. Vremenom, ovaj koncept je postao još popularniji od prethodnog, te danas broj gostiju Ivanovih kafića dostiže i cifru od 30.000 ljudi mesečno. Koju godinu kasnije, jedna od mušterija Ivanovog kafića u Moskvi bio je i Tom Kramin, današnji brend menadžer Ziferblata. Oduševljen konceptom poželeo je da sa svojom suprugom napravi nešto slično i u svom rodnom gradu Kazanu. Tada su kontaktirali s Ivanom, koji je zajedno s njima krenuo u širenje svog lanca i na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva.Rezultat ove misije je nebrojeno članaka o novoj londonskoj desti-naciji, koja postaje interesantna i na turističkoj mapi britanske preston-ice. Rezultat je i pomenuto prestižno priznanje od Time Out magazine. Ali najveći uspeh predstavlja veliki broj građana Londona koji su kon-cept prepoznali kao vredan pažnje. Doduše, ima i onih kojima nije do spremanja sopstvenog obroka i kafe, i koji Ziferblat ne vide kao mesto na koje bi se ponovo vratili. Ipak, puni stolovi dokazuju da je broj onih koji misle drugačije daleko veći. Dakle, ne možemo da sporimo da je reč o uspešnoj realizaciji odlične ideje. O njenoj isplativosti više će reći vreme, koje nesporno radi u korist coofisa, čineći budućnost ugostitel-jstva originalnijom i smislenijom.

i još

p24_ziferblat.indd 2 5/16/14 11:26 AM

p00_OGLASI.indd 3 5/15/14 8:36 PM

p00_OGLASI.indd 4 5/15/14 8:36 PM

Čeng je čovek paradoksa, kuvar koji voli Chicken McNug-gets i rado bi služio gastronomsku verziju ovog jela u svojim restoranima po visokoj ceni. On zamišlja Momo-fuku kao kolektiv, ali njegova reč je poslednja. Možda je njegova živopisna ličnost razlog popularnosti hrane koju sprema

Chef ’s chef Vlasnik i osnivač Momofuku brenda – Amerikanac korejskog porekla Dejvid Čeng, ne razlikuje se puno od goreopisanog tipa. Kreativan i vredan, ali i sklon izlivima besa prema zaposlenima koji ne ispunjavaju njegove rigorozne stan-darde, Čeng je jedan od najpoznatijih kuvara na svetu, što je zanimljivo uzevši u obzir da njegov restoran nije među deset najboljih, mnogi ga čak ne sma-traju ni primerom vrhunske gastronomije, a Čeng nema ni TV emisiju u kojoj bi pokušavao da svoje recepte prilagodi običnoj domaćici. On je pre chef’s chef, pošto ga kolege obožavaju, a široj javnosti ga je predstavio Entoni Bordejn u svojoj emisiji „No Reservations“, gde je prikazao nekonvencionalni pristup hrani i ljubav prema fast food klasicima.

VeOMa srećNa breskVa – priča o Dejvidu Čengu

Kuvanje nije glamurozan posao. Televiziji, pogotovu internetu, možemo da zah-valimo što je od aktivnosti koja zahteva rad na nogama, satima među gomilom glasnih i oznojenih ljudi, opremljenih oštrim noževima u uslovima nalik sauni, stvorila privlačnu i veoma cenjenu profesiju. U takvoj uzavreloj atmo sferi, glavni kuvar ili popularni chef istovremeno je pobesneli generalni direktor, vrhovni komandant opremljen keceljom i čeličnom voljom, i harizmatični vođa, uvek spreman da prelomi sto puta u sekundi. U prostoriji koju mušterije restorana ni ne vide, nekakvom skučenom podrumčetu, chef je Gospod Bog. Barem su nam tako situaciju predstavili memoari čuvenih kuvara. A kad smo na televiziji ugledali neke od ovih živopisnih likova, chef je dobio i oreal rokenrol zvezde.

_Jelena Maksimović

Dejvid Čeng

10

p24_kuvar_2.indd 1 5/16/14 11:47 AM

p00_OGLASI.indd 4 5/15/14 8:36 PM

Momofuku KoPošto je pridobio foodies, ljubitelje gastronomije sa smislom za humor i poznavanjem popkulturnih referenci, Čeng se ustremio i ka tradicionalnim priznanjima. Osvojio je dve Michelinove zvezdice i otvorio Momofuku Ko, restoran sa 12 mesta u kojem se služi isti meni svim posetiocima, gde mesto može da se rezerviše onlajn samo deset dana unapred, pa traženje stola u ovom resto-ranu podseća na kupovinu karata za željeni rok koncert (ustajete rano ujutru i klikćete u nadi da će biti mesta).

i još

Kimči

jski“ časopis o hrani nudi eseje, bizarne reportaže, pokušaje da se ulična hrana spremi u restoranskim uslovima – na primer, topli sendvič sa ćurećim prsima Čeng će spremiti sous-vide tehnikom (kuvanjem satima u plastičnoj kesi na niskoj temperaturi). U TV serijalu „Mind of a Chef“ Čeng i urednik magazina Piter Mihan zabeležili su gastronomske avanture.

Danas Čeng više nije kuvar, već sebe smatra „kustosom menija“ u restoranima koje drži sam, a pored četiri lokala Momofuku u Njujorku, ovaj brend ima svoja izdanja i u Torontu i Sidneju. Njega zanima Momofuku Utopija – mešavina soci-jalizma (svi zaposleni imaju zdravstveno osiguranje) i preduzetništva (sloboda da se stvaraju novi ukusi i nova jela). Kad je otvarao Ko zamislio je da kuvari na kraju dana operu sve sudove jer niko ne treba da se stidi najprljavijih poslova koji se obavljaju u restoranu. Takođe je zamislio i da nema kelnera, već da služenje hrane izgleda kao u suši baru, gde se jela spremaju pred gostima.

p24_kuvar_2.indd 3 5/16/14 4:43 PM

Drugačijaklijentela Momofoku na japanskom znači „srećna breskva“, iako mnogi tvrde da je Čeng nazvao restoran po kreatoru instant nudli Momofuku Andou. Čeng je rođen u Americi, u korejskoj porodici. U mladosti je trenirao golf, kasnije je studirao re-ligiju i napisao je tezu o Valdenu, ogledu o građanskoj neposlušnosti. Knjiga Hen-rija Dejvida Toroa ga je opčinila zbog toga što su u njoj i najjednostavniji kućni poslovi uzdignuti na nivo posvećene discipline koja čini život časnim. Po svršetku studija otišao je u Japan, gde je predavao engleski i pokušavao da nauči kako se prave nudle. Po povratku upisuje školu French Culinary Institute u Njujorku. Radio je u restoranu Craft Toma Kolikija (proslavio se kao voditelj emisije Top Chef) i Cafe Boulud, gde se obučio vrhunskim tehnikama neophodnim u fine dining restoranima. Međutim, Čenga nije interesovalo da servira preskupa jela bogatim mušterijama, želeo je da pravi hranu kakvu je oduvek voleo da jede. Sa 27 godina otvorio je Momofuku Noodle Bar u njujorškom Ist vilidžu, a nekoliko godina kas-nije i Momofuku Ssäm Bar, čiji meni pokazuje sofisticirani pristup u spremanju azi-jske brze hrane (na meniju se između ostalog nalazi i pohovana sečuan piletina s kavijarom). Za razliku od većine njujorških restorana namenjenih poslovnim ljudima i visokom društvu, ovaj je radio do tri ujutru i okupljao drugačiju klijen-telu – mlade Njujorčane koji ne zarađuju ogromne svote novca, ali vrlo rado će potrošiti ono što imaju na nezaboravan obrok, poput popularnog Bo Ssäm, kore-jske sporopečene prasetine koja se služi u listovima salate s pirinčem, kimčijem, soja-sosom i mladim lukom, čija porcija košta 220 dolara.

Momofukukuvar Čeng je objavio „Momofuku” kuvar, ali veći odjek u javnosti ostavio je magazinom Lucky Peach, koji objavljuje u saradnji s izdavačkom kućom McSweeney’s, čiji je osnivač pisac Dejv Egers. Umesto recepata, ovaj „epikure-

Ramen – Japanska supa u koju idu meso ili riba, povrće i instant nudle. Kimči – Korejski kiseli kupus, čiji specifičan (i veoma ljut) ukus nastaje fermentacijom. PoRK-belly bun – Zemičke sa svinjetinom, odnosno pauflekom, koji se peče nakon što je odstojao najmanje 12 sati u mari-nadi napravljenoj od soli, šećera i vode. Zemičke se peku na pari. Kad se ohlade, preseku se na pola, namažu se hoisin-sosom (kineski sos za roštilj) i napune seckanim mesom, komadićima mladog luka i svežeg krastavca. M

omof

uku

rečn

ik

p24_kuvar_2.indd 2 5/16/14 4:23 PM

Momofuku KoPošto je pridobio foodies, ljubitelje gastronomije sa smislom za humor i poznavanjem popkulturnih referenci, Čeng se ustremio i ka tradicionalnim priznanjima. Osvojio je dve Michelinove zvezdice i otvorio Momofuku Ko, restoran sa 12 mesta u kojem se služi isti meni svim posetiocima, gde mesto može da se rezerviše onlajn samo deset dana unapred, pa traženje stola u ovom resto-ranu podseća na kupovinu karata za željeni rok koncert (ustajete rano ujutru i klikćete u nadi da će biti mesta).

i još

Kimči

jski“ časopis o hrani nudi eseje, bizarne reportaže, pokušaje da se ulična hrana spremi u restoranskim uslovima – na primer, topli sendvič sa ćurećim prsima Čeng će spremiti sous-vide tehnikom (kuvanjem satima u plastičnoj kesi na niskoj temperaturi). U TV serijalu „Mind of a Chef“ Čeng i urednik magazina Piter Mihan zabeležili su gastronomske avanture.

Danas Čeng više nije kuvar, već sebe smatra „kustosom menija“ u restoranima koje drži sam, a pored četiri lokala Momofuku u Njujorku, ovaj brend ima svoja izdanja i u Torontu i Sidneju. Njega zanima Momofuku Utopija – mešavina soci-jalizma (svi zaposleni imaju zdravstveno osiguranje) i preduzetništva (sloboda da se stvaraju novi ukusi i nova jela). Kad je otvarao Ko zamislio je da kuvari na kraju dana operu sve sudove jer niko ne treba da se stidi najprljavijih poslova koji se obavljaju u restoranu. Takođe je zamislio i da nema kelnera, već da služenje hrane izgleda kao u suši baru, gde se jela spremaju pred gostima.

p24_kuvar_2.indd 3 5/16/14 4:43 PM

p00_OGLASI.indd 5 5/15/14 8:36 PM

Nisam našao zadovoljavajuću definiciju gladi, a tražio sam. Najbolje što ima na netu je – veoma velika potreba za hranom, ozbiljan nedostatak hrane, neprijatan osećaj u stomaku uzrokovan nedostatkom hrane. To kažu na netu. A ne kažu da može da se umre ako se ne jede, to se kao podrazumeva. Ne kažu da čovek kad ne jede samo dva dana, i kad ne zna kad će sledeći put imati da jede, ne kažu da ga uhvati egzistencijalna panika. Ne kažu da postaje spreman na svašta, da glad može da izvuče naj­bolje i najgore iz čoveka. To je ta ozbiljna glad, ali nisam hteo o tome da vam pričam, nego sam se zaneo

biljke pravi otrov za svoje strele i da od nje na drugi način pravi odličnu čorbu. Jede se sve što je hranljivo i sprema se tako da bude najukusnije što može. Nisu ljudi počeli da jedu pse i pacove i razne bube i krokodile i sva ostala čuda što jedu zato što su im dosadile svinje i pilići koji im trče po dvorištu, nego što nije bilo ničega drugog. Dobro, razne inovacije u ishrani su nastale iz izobilja, da ne kažem iz besa, ali one mi nisu mnogo interesantne, ili nemam dovoljno vaspitan ukus da bih u njima uživao. U svakom slučaju, neću ih pominjati.Prema mojim istraživanjima i iskustvima, osim gladi, i nužda je odličan saradnik u pripremanju jela izvanrednih ukusa. Neki dan sam sedeo i pisao, i protivno svim pravilima mog trenutnog jezivog režima ishrane, oko jedan posle ponoći sam rešio da se odazovem svojoj gladi. U frižideru sam imao – ništa. Pola veze peršuna, u stvari samo stabljike i po neki list, komad bajatog maslaca, jedan čen belog luka i pola ljute paprike s već potamnelim semenkama. Na frižideru sam našao oko 150 grama špageta. Imao sam i soli i bibera. Evo sad mogu da osetim ukus tih špageta, kao da mi je neko ostavio sastojke u tačno odgovarajućim ko-ličinama, po nekom davno isprobanom, osvedočeno odličnom receptu. A nije, nego sam bio gladan i iz nužde sam pomešao sve što sam imao i dobio vrhunski noćni obrok. Nisam baš samo pomešao, ima tu neki redosled radnji i tehnika koje moraju da se primene, ali da kažem tako – pomešao sam.A što se tiče juneće kolenice, ako vam sutra dolaze gosti na ručak, a da nisu vegetarijanci, i imate celu kolenicu, onda treba uveče da je namažete smesom soli, bibera, maslinovog ulja i malo senfa, da je stavite u pleh i oko nje poređate cele šargarepe i crni luk isečen na četvrtine, koliko može da stane. Dve glavice belog luka nekako ranite i ugurajte ih negde. Pleh dobro zatvorite aluminijums-kom folijom, stavite u rernu i podesite temperaturu na 110 stepeni. Ako je ručak sutra u dva, to uradite večeras u ponoć. Idite da spavate i zaboravite na to sve. Sutra u jedan izvadite, otklopite, malo zalijte sokovima iz pleha i vratite u rernu na 200, na pola sata. U pola dva izvadite napolje i ostavite da se odmori do dva. Za one koji vole ljuto, sa strane poslužite preliv od dva limuna, dve kašike meda i neke ljute paprike. Ako imate svastiku u Londonu, treba da je zamolite da vam donese Super hot organic chilli paste, s tim se postižu najbolji rezultati. Ako ne-mate svastiku u Londonu, izrendajte jednu ljutu papriku u taj preliv i ostavite ga na tiganju dva minuta da se malo zgusne i sjedine ukusi. Salata – kuvana cvekla na kockice, orasi, feta-sir i rukola, preliv – med, balzamiko sirće, maslinovo ulje, so i malo bibera. Posle jagode sa šlagom.

Mislim na glad čoveka koji svaki dan ima da jede, ali koji ne jede po ceo dan, na glad čoveka koji nije neumeren u hrani i piću, a naročito na glad posle dobro obavljenog fizičkog posla. Na glad čoveka koji nije halapljiv. Na glad zdravog čoveka. Takva glad je osnovni preduslov da čovek uživa u svom obroku. Ona u obrok uključuje i ukuse nagona za preživljavanjem, jer je primarna funkcija ishrane upravo to, pa onda čovek nesvesno uživa i u tome što produžava sopstveni život, što u najvećem broju slučajeva raduje čoveka. Ne kažem da ko nije gladan neće uživati dok jede nešto što voli, ali mi se čini da je glad ipak najvažniji začin.Glad i nagon za preživljavanjem su tokom ljudske istorije pomogli u pronalaženju neverovatnih načina pripreme namirnica, sistema za pretvaranje nejestivih u jestive, i uopšte, stvaranju osnova recepata za pripremu fantastičnih jela.Glad je naučila čoveka da sprema jela od svih delova životinja koje gaji ili ulovi, pa su nastali svi oni specijaliteti od intimnih delova tela dobrih životinja, u ko-jima neki tamo što nisu na paklenim režimima ishrane uživaju naočigled ovih drugih mučenika koji bi sve dali za jednu teleću glavu u škembetu ili škem-biće u saftu ili brizle ili dimljena crevca na žaru, u Kosmaju, ili u nekom drugom znamenitom hramu domaće kuhinje. Glad je naučila čoveka da od jedne iste

14

_Ivan Tokin

ŠTA jA mIslIm o glAdI, NuždI, kuvANju I juNećoj koleNIcI

p18_tokin.indd 1 5/16/14 11:51 AM

p00_OGLASI.indd 5 5/15/14 8:36 PM

p00_OGLASI.indd 18 5/16/14 2:41 PM

Uživajući u gastronomskim bravurama u restoranima, a živeći na ubrzanom početku 21. veka, često se pitamo da li je moguće pronaći balans i u restoranu jesti ne samo ukusno već i zdravo, odnosno korisno po organizam. Kroz razgovor sa profesorom Dr Duškom Ilićem, svetski prizna-tim stručnjakom u oblasti biomehanike i kreatorom upravo jednog takvog menija, potražili smo odgovor na ovo pitanje

sa sporim procesom oslobađanja energije, što daje produženi osećaj sitosti i odličnu potporu za fizičke i mentalne dnevne aktivnosti, a sa druge strane obez-beđuje se dovoljna i izbalansirana količina ugljenih hidrata, proteina i masti.

Dalijeikakomogućespojitisavremen(užurbanistresan)načinživotaizdravuishranu?Kojesutonavikeuishranikojemogulošeuticatinanašezdravlje?- I te kako. Problem je samo postavljanje životnih prioriteta. Svedoci smo enorm-nog porasta količine dostupnih nezdravih namirnica po pristupačnim cenama, čovek se linijom manjeg otpora okreće najjednostavnijim i najpristupačnijim načinima ishrane. Problem nastaje kada se usled ubrzanog načina života, osobe svedu na svega jedan do dva obroka dnevno ili nekoliko manjih i nekvalitetnih obroka. Kao posledica dolazi do metaboličkih i fizioloških promena i oboljenja usled lošeg varenja želuca i promena u načinu apsorpcije hranljivih materija u crevima. Naše telo dakle nije u stanju da potpuno preradi većinu namirnica koje se trenutno podrazumevaju u ishrani savremenog čoveka. Edukacija na polju potrebne i dovoljne količine hrane i njene kalorijske i prehrambene vrednosti je, priznaćete, nešto što nam svima nedostaje. Zato je Profex Akademija zdravog života napravila saradnju sa restoranom Monument i razvila Green line meni.

KojimosobamasepreporučujedakoristenamirniceizGreenlinemenija?- Ova hrana je namenjena i za vežbače i za nevežbače, a naš cilj je oduvek bio da ovakve namirnice budu svima dostupne i pristupačne. Izuzetno smo ponosni i na činjenicu da se na ovakvom i sličnim konceptima ishrane nalaze i neki od naj-boljih sportista današnjice. Sarađivali smo sa Novakom Đokovićem, Nenadom Zimonjićem, Milicom Mandić, Igorom Rakočevićem i drugima, koji su ostvarili najznačajnije uspehe u srpskom sportu u poslednjoj deceniji, kao i veliki broj uspešnih ljudi koji drže do svog psiho-fizičkog integriteta.

ZDrav menI – ZDrav žIvot_Peđa Kresojević

16

Duško Ilić sa suprugom Dragicom i ćerkom Minom

KojaidejapovezujenamirniceijelakojasuzastupljenanaGreenlinemenijuikojesukoristipoorganizamuzovakavnačinishrane?- Green line meni predstavlja sublimaciju naučnih iskustava u sistematičnom praćenju delovanja namirnica i začina na ljudsko telo koje sam stekao zajedno sa suprugom Dragicom. Pored pažnje posvećene nutritivnoj vrednosti namirnica trudili smo se da sva jela zadovolje i gastronomska i gurmanska očekivanja naših gostiju. Green line meni ima detoksifikujući efekat na ljudski organizam i dovodi telo u preko potrebni fizički i mentalni balans. Sva jela su lako svarljiva i stabilna,

Redovni profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beo-gradu, Dr Duško Ilić je osnivač i kreator Profex akademije zdravog života, čovek uz čije su stručne savete mnogi sportisti postigli izvanredne rezultate zahvaljujući jedinstvenoj primeni saznanja iz dugogodišnjeg naučnoistraživačkog rada

info

p24_zdrav meni.indd 1 5/16/14 2:25 PM

p00_OGLASI.indd 18 5/16/14 2:41 PM

p00_OGLASI.indd 19 5/16/14 4:58 PM

Neka od tradicionalnih jela sa ovih prostora, kao što je proja, takođe su deo ovog menija, kakve su prednosti up-ravo ovih jela?- Kukuruzna proja sa crvenom paprikom, u koju se mogu ubaciti fragmenti masti od mangulice daje dobru kontinuiranu energiju, pri čemu ne opterećuje organe za varenje a u isto vreme pospešuje izbacivanje viška tečnosti iz orga-nizma i podržava imuni sistem. Proja ne sadrži gluten. Kukuruzna proja sa integral-nim susamom, uz dodatak kima, omogućuje dovoljan unos kalcijuma i smanjuje grčeve u crevima.Proja od heljdinog brašna sa crvenom paprikom i sa dodatkom ovsenih pahuljica održava urogenitalni sistem u dobrom stanju.

Koje namirnice biste još izdvojili?- Mahunasto povrće sa koprivom i nanom je naše najnovije jelo. Jelo je sačin-jeno od ječma, šarenog pasulja, crvenog pasulja, mungo pasulja, crnog luka, suve koprive, nane, origana, kima, bio-začina, masti od mangulice, celerove soli, mešanog bibera, ljute tucane paprike i kuvanog paradajza. Jelo je vrhunsko i puno je vlakana, sadrži važne vitamine i minerale, veoma malo masti. Delotvorno je u smanjivanju holesterola u krvi i može umanjiti rizik od srčanih oboljenja. Smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa. Pomaže u uspostavljanju redovnog pražnjenja creva i prevenira zdravlje debelog creva. Produžuje osećaj sitosti i eliminiše zastoje u varenju i nadutost. Neutrališe štetne materije i sprečava njihovo dalje stvaranje. Smanjuje mogućnost formiranja naslaga na zidovima krvnih sudova i time štiti ne samo srce, nego poboljšava cirkulaciju u mišićima, bubrezima i mozgu.

A kako izgledaju neki od internacionalnih specijaliteta, poput pice i pljeskavice u zdravom obliku na ovom meniju? - Integralne pljeskavice sadrže suvu koprivu, surutku, integralni susam, heljdino brašno i mleveno laneno seme. One obezbeđuju punoću i kvalitet eritrocita, kao i dovoljan unos kalcijuma. Sa druge strane pica od belanaca sadrži razne vrste pečurki, crne masline, rukolu i origano, a jedinstvena kombinacija sastojaka pruža organizmu mnogo visoko iskoristivih proteina. Bogata je omega kiselinama i predstavlja dobar antioksidans, što je od izuzetne važnosti za savremene uslove života. Preporučujemo da se jede za doručak.

Da li na kolače/poslastice moramo sasvim da zaboravimo ili i na tom delu menija imate neku zdravu sugestiju?- Poznato je da kolači utiču na daleko manje iskorišćenje vitamina. To u slučaju naših Profex-Monument kolača nije slučaj. Njihov sastav i način pripreme u velikoj meri je doprineo gastronomskom užitku i u našoj ponudi pripremamo dva nova od kajsije i ananasa sa pireom od sočiva i pasulja.

Koje su to namirnice koje Green line meni nudi osobama koje žele da se „zaslade”? - Imamo nekoliko različitih namirnica koje zadovoljavaju sve standarde o kojima sam ranije govorio. Ono što smo postigli jesu male oscilacije u produkciji insulina. To dodatno nadomešta neuro-vegetativnu, mentalnu i motoričku ravnotežu.Kolač sa bundevom i rogačem obezbeđuje potrebu za slatkim, drži kontinuirano dobar nivo šećera i smanjuje potrebu za slatkim namirnicama.Kolač sa bundevom, rogačem i integralnim susamom preventivno deluje na reumu, upalu mokraćnih kanala, ne dozvoljava upalu jajnika i štiti od daljeg širenja vena, te obezbeđuje kontinuiranu dobru probavu, jača jetru i bubrege i podmazuje creva.Kolač od malina obezbeđuje lučenje seratonina (hormona zadovoljstva) i daje dobru mentalnu energiju, a sadrži sojin maslac, heljdino brašno, ovsene pahuljice, maline i cimet.

A voće?- U Profex Akademiji, od nedavno i u Monumentu, sve više su aktuelni pirei od kiselih jabuka uz finu dozu cimeta. Deluju kao dobar detoksikator i time dobar antioksidans. Naravno, treba bar svaki treći dan koristiti odreske zrelog svežeg ananasa. Mi ih trenutno dobro sparujemo sa kolačem od bundeve, čime se utiče na dugo održavanje mentalne i fizičke energije. I jedno i drugo voće doprinosi bržem varenju hrane što prija crevnom traktu.

Kako i koliko način obrade i pripreme hrane utiče na hra­njive vrednosti?- Termičkom obradom žitarica, a koje koristimo u pripremi nekih naših jela, one jako malo gube u nutritivnom smislu. Visoko proteinska hrana je vrlo malo ter-mički pripremana tako da se zadržavaju sva svojstva vezana za belanca, surutku i koštunjava voća sadržana u projama i integralnim pljeskavicama.

Kako je i koliko gluten sastojak na koji treba posebno obratiti pažnju?- Većina hrane u Green line meniju je bezglutenska (rižota, proje, kolač od bun-deve) dok je u ostalim jelima u malim tragovima. Naravno da zbog toga ljudi ne nailaze na problem bolova u stomaku, niti imaju nadimanja. Naime resorptivna moć u telu je daleko bolja i visoko svarljiva. S druge strane nismo koristili glutenske sastojke da bi smo pravili hranu sa jasnim integritetom i hranu koja će biti izrazito ukusna. To smo sve postigli na magičan način i zaista smo, na naše veliko zado-voljstvo, dobili velike pohvale od gostiju Monumenta.

18

Pica od belanaca

Kolač sa rogačem

p24_zdrav meni.indd 2 5/16/14 2:25 PM

p00_OGLASI.indd 19 5/16/14 4:58 PM

RukolaRukola, koja se uglavnom koristi kao salata, lisnato je povrće iz roda kupusnjača i poreklom je s MediteranaIma blago gorak ukus i nutritivno je veoma kvalitetna – bogata je vita-minom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Eliptični listovi rukole mogu da se začine kao i svaka salata – sirćetom i maslinovim uljem – i da se kom-binuju sa svim drugim vrstama zelene salate. Rukola je čest dodatak i omiljenim sezonskim salatama, a listovi se zbog svežine i dekoracije stavljaju na vrh pice ili paste. U zem-ljama Bliskog istoka rukola se gaji zbog semena iz kojeg se dobija ulje.

20

Začinske biljke koje su tu od maja do oktobra i koje je moguće gajiti u saksijama, na terasi, unose u kuhinju zelenilo i radosne recepte. Možete ih koristiti sveže u raznim salatama, prelivima za paste, dodavati brojnim jelima. Začinske biljke imaju lekovita svojstva i dobro deluju na organizam, bogate su vitaminima, mineralima, antioksidansima... A u pravim kulinarskim kombi-nacijama stvaraju savršene ukuse

LETNJASVEZINA_Jelena Jovanović

LETNJASVEZINALETNJASVEZINALETNJASVEZINA

SremušSremuš je divlji beli luk kod koga se koriste i veoma ljuta lukovica i sami listovi

Sremuš je poznat po svom moćnom sastavu – sadrži eterična ulja, mine-ralne materije, vitamin C, karotin, belančevine, alicin... i to u većoj meri od običnog belog luka. Ima brojna lekovita svojstva i dobro deluje na probavni i kardiovaskularni sistem. Sremuš se često priprema kao salata – listovi sremuša mogu da se začine kao bilo koja druga salata, a ovaj luk je dobar i u kombinaciji s bilo kojom vrstom zelene salate, rukolom, paradajzom. Sremuš može da bude dodatak i čorbama, pastama, pirinču.

Beli lukBeli luk, poznat kao jedan od najjačih prirodnih anti-biotika koji uništava najširi spektar mogućih bakterija, ima i antivirusno i anti -gljivično dejstvo.Beli luk je idealan za zdravlje srca, a ključ je u alicinu, materiji koja se razgrađuje na manje sastojke koji reaguju sa crvenim krvnim zrncima i stvaraju spoj koji opušta krvne sudove. Beli luk se, i kao hrana i kao lek, koristi više hiljada godina. Jedan je od najčešćih začina u svetu i naj-korišćeniji začin u mediteranskoj i u azijskim kuhinjama. Sezona svežeg belog luka traje od jula do oktobra i možete ga i sami uzgajati, u saksiji ili bašti. Zgnječen ili iseckan, sirovi beli luk koristi se u prelivima za salate i u mnogim jelima. U salatama se često kombinuje sa crnim lukom, masli-novim uljem, đumbirom... Poznat je recept Garlic Bread – hleb premazan belim lukom, maslinovim uljem i maslacem, i zatim zapečen u rerni.

p24_letnja svezina2.indd 1 5/16/14 12:31 PM

• Hilandarska 32, Beograd, Srbija • telefon za rezervacije: 011 33 45 405 • www.pomodoro.rs •

NOVI MENIŠta se sprema ovog jutra?Pomodoro preporučuje puno dobre energije za početak dana

Šta je novo na meniju?Neočekivane kombinacije koje će vas osvojiti na prvi zalogaj

Punjeni džepčićiZapečene magične trouglaste forme, sa pršutom ili šampinjonima i tikvicama uz rikotu, praziluk i paradajz.

Pizza Braccio di FerroTotalno nova i potpuno sjajna pica sa pestom od spanaća, mocarelom, riko-tom i bademom.

Pizza Spinacicon LemoneNeverovatna i osveža-vajuća kombinacija sa kriškama limuna, mocarelom, spa naćem i dimljenim sirom.

RavioliPotpuno homemade, snažne i sočne u kom-binaciji kozji sir, pršuta, gorgonzola sos.

Slani mafi niNeobična verzija poznate poslastice sa spanaćem ili pršutom, fetom, paprikom i atraktivnim prelivom.

Klub sendvičIzdašni i efektni, raskošnog punjenja: peperoni, šunka, paprika, dimljeni sir, mocarela, pavlaka, jaje.

Pomodoro_work.indd 1 5/16/14 10:53 AM

• Hilandarska 32, Beograd, Srbija • telefon za rezervacije: 011 33 45 405 • www.pomodoro.rs •

NOVI MENIŠta se sprema ovog jutra?Pomodoro preporučuje puno dobre energije za početak dana

Šta je novo na meniju?Neočekivane kombinacije koje će vas osvojiti na prvi zalogaj

Punjeni džepčićiZapečene magične trouglaste forme, sa pršutom ili šampinjonima i tikvicama uz rikotu, praziluk i paradajz.

Pizza Braccio di FerroTotalno nova i potpuno sjajna pica sa pestom od spanaća, mocarelom, riko-tom i bademom.

Pizza Spinacicon LemoneNeverovatna i osveža-vajuća kombinacija sa kriškama limuna, mocarelom, spa naćem i dimljenim sirom.

RavioliPotpuno homemade, snažne i sočne u kom-binaciji kozji sir, pršuta, gorgonzola sos.

Slani mafi niNeobična verzija poznate poslastice sa spanaćem ili pršutom, fetom, paprikom i atraktivnim prelivom.

Klub sendvičIzdašni i efektni, raskošnog punjenja: peperoni, šunka, paprika, dimljeni sir, mocarela, pavlaka, jaje.

Pomodoro_work.indd 1 5/16/14 10:53 AM

23

MatovilacMatovilac je vrsta zelene salate sa sitnim i nežnimlistovima koji su složeni u rozetuPoreklom je sa Sicilije, a uzgaja se na celoj severnoj hemisferi i može se naći od maja do novembra i pepoznati po tamnim, uskim i elas-tičnim listovima. Brojne su nutritivne vrednosti matovilca – visok sadržaj betakarotena (provitamin vitam-ina A) koji je moćan antioksidans i dobar za očuvanje zdravlja kože, očiju, zuba, kostiju, desni. Bogat je i vlaknima i gvožđem, ima vitamin C , kalcijum i kalijum. Matovilac ima specifičan, malo oštriji ukus i koristi se svež, kao salata, i u kuvanom ob-liku - kuva se kao spanać i služi kao prilog. Poznata je salata od cvekle, mato-vilca i kuvanih jaja, a krompir-pire drugačijeg ukusa dobićete ako šačicu isitnjenog matovilca umešate u pire-krompir kome ste dodali kiselu pavlaku i potom pire servirate s hrskavim krutonima.

VlašacVlašac, kao i beli i crni luk, spada u porodicu ljiljana, ima lukovicu i 15 centime-tra visoko, usko lišće koje se koristi u kulinarstvu, u mnogim kuhinjama sveta

Vlašac je samonikla biljka, poreklom iz Sredozemlja, poznata po velikoj količini vitamina C i mineralnih ma-terija. Ljutkastog je ukusa ali blažeg od običnog crnog luka i ima veliku količinu gvožđa i razna dobra dejstva na organizam – utiče na regulisanje krvnog pritiska i jedna je od namir-nica koje ublažavaju prolećni umor i pridonose vitalnosti. Vlašac se kupuje dok je svež, isecka se i odmah kon-zumira. Zbog fine arome i dekora-tivnosti dodaje se mnogim salatama – odličan je u kombinaciji s paradaj-zom, krastavcem i peršunom. Dobra je i kombinacija vlašca sa svežim sirom i pavlakom. Prilikom kuvanja seckani vlašac se dodaje supama, čorbama, omletima, pečenom kro-mpiru. Zdrav aromatični maslac s vlašcem možete lako napraviti ako vezicu sitno iseckanog organskog vlašca pomešate sa 100 grama maslaca i 2 čena belog luka.

Čeri-paradajzČeri-paradajz, minijaturni paradajz prečnika od oko dva centimetra, dobio je ime po

trešnjamaSezona mu je od juna od septembra, sku plji je od običnog paradajza ali i intenzivnijeg ukusa. Čeri je česta dekoracija jelima i sastojak raznim salatama, ali i pastama. Ukusan je i kao pečen, kuvan, pržen... I savršeno se slaže s rukolom, bosiljkom, lukom, krastavcima, majoranom, nanom, origa-nom, peršunom, paprikom, vlašćem, maslinama i maslinovim uljem. Kao i običan paradajz, i čeri sadrži likopen, antioksidans koji smanjuje rizik od određenih oboljenja (raka i kardiova-skularnih bolesti) i ćelijskih oštećenja. Sastojci čeri-paradajza preventivno deluju na nastanak osteoporoze i štite kožu od mogućih oštećenja od UV zračenja. Brojni su i dokazani i drugi medicinski benefiti koji su, pored osta-log, uticali na kulinarsku popularnost mini-paradajza. Čeri-paradajz je zbog svog ukusa i oblika inspirisao razna kuli-narska poigravanja. Tako prepolovljeni čeri može da se doda salati od svežeg spanaća ili zelenoj salati, a paradajz-salsa, koja se služi s takosima, buritosima i tortilja-čipsom, dobija se tako što se iseckan, svež čeri kombinuje s isitnjenim belim i crnim lukom i sokom od limuna. Svež čeri-paradajz je čest sastojak sendvi ča ili brusketa, dobar je u kombi-naciji s mladim ili švapskim sirom. Čeri je i sa stojak mnogih sosova. Ukusan preliv za pečenu piletinu ili svinjske šni-cle dobija se dinstanjem čerija sa crnim i belim lukom, a pire od ispasiranog čeri-para dajza s dodatkom bibera i pečuraka odličan je sos za pastu.

p24_letnja svezina2.indd 3 5/16/14 12:31 PM

BosiljakBosiljak je biljka ovalnih,sitnih, veoma mirisnihlistovaPoreklom je iz Azije, koristio se u drevnom Egiptu, pre četiri hiljade godina, upotrebljavali su ga i stari Grci i Rimljani. Na latinskom basi-likon znači kraljevski, a u starom Rimu bosiljak je simbolisao ljubav i odanost – poklanjanje grančice ove biljke označavalo je zavetovanje na večnu ljubav. Danas postoji oko 60 različitih vrsta bosiljka, a poznata su i dokazana njegova lekovita svojstva - snažan je antioksidans, ima anti-bakterijska svojstva, jača imunitet, pomaže u borbi protiv infekcija i raznih bolova. Omiljen je začin u italijanskoj kuhinji, savršen dodatak prelivima za paste i glavni sastojak pesta, hladnog sosa od začinskih biljaka, belog luka i maslinovog ulja. Pesto đenoveze je čuvena varijanta pesta koja sadrži sve pomenute sas-tojke ali i parmezan i pinjole. Jednostavnom varijantom pes-to-sosa mogu se preliti pasta, fileti lososa, pirinač ili fino zapečeni brusketi. Bosiljak je i odličan dodatak salati i čorbi od paradajza, a savršeno se slaže sa crnim i belim lukom, maslinama, kao i s origanom, ruzma-rinom, žalfijom. A ako listiće bosiljka prelijete vrelom vodom i ostavite ih da odstoje osam minuta, dobićete mirisan i lekovit čaj.

CelerCeler je korenasta biljka, iz porodice korenastog povrća, kao i šargarepa,

peršun, komorač i kimDuge stabljike imaju lisnate vrhove, kod nekih vrsta se koristi lišće, kod nekih samo stabljike ili koren biljke. Celer se pominje u Homerovoj „Ili-jadi“, a zabeleženo je da se bele sta-bljike celera u ishrani koriste od 17. veka. Stabljikama celera se ukrašava i koktel Bladi Meri, a celer je poznat i kao afrodizijak i kao moćna biljka s mnogim lekovitim dejstvima – pored ostalog reguliše krvni pritisak i ima umirujuće dejstvo. Celer se koristi tokom cele godine, ali poseban ukus ima mladi celer. U sirovom obliku, izrendani celer je odlična salata. Poznate i dobitne kom-binacije su celer i plavi sir, badem, orah, limunov sok, kari, mirođija, mus-katni oraščić, peršun...Puno je i ideja za kuvanje s celerom, jedna od njih je da pire od celera prelijete bešamel ili holandez sosom. Zbog svoje vlaknaste strukture i ne-koliko kalorija po jednoj stabljici celer je idealna dijetalna namirnica. Pre-poručuje se da, kad ste gladni, gric-kate stabljike celera.

KomoračKomorač (morač ili anis) je zeljasta biljka, s mesnatim korenom, stabljikom i igličas-tim listovima i izraženim, specifičnim mirisom, koja se koristi i kao povrće i kao začin

Veoma je zastupljen u kuhinjama mediteranskih zemalja i posebno je popularan u Italiji. Komorač ima slat-kastu i osvežavajuću notu i u svom sirovom obliku dodaje se raznim salatama. Stabljike komorača se mogu koristiti za supe, variva, sosove, a lišće je tu kao sezonski začin, dodatak salatama ili jelima. Komorač dinstan sa crnim lukom može da bude odličan prilog glav-nom jelu, savršen je i kao kuvani prilog pečenom lososu ili školjkama. Brojne su ideje za salate u koje se mogu dodati listići komorača – osve-žavajuće letnje salate su salata s avokadom, pomorandžom i listićima komorača i salata od komorača, nane i jogurta.

22

p24_letnja svezina2.indd 2 5/16/14 12:31 PM

23

MatovilacMatovilac je vrsta zelene salate sa sitnim i nežnimlistovima koji su složeni u rozetuPoreklom je sa Sicilije, a uzgaja se na celoj severnoj hemisferi i može se naći od maja do novembra i pepoznati po tamnim, uskim i elas-tičnim listovima. Brojne su nutritivne vrednosti matovilca – visok sadržaj betakarotena (provitamin vitam-ina A) koji je moćan antioksidans i dobar za očuvanje zdravlja kože, očiju, zuba, kostiju, desni. Bogat je i vlaknima i gvožđem, ima vitamin C , kalcijum i kalijum. Matovilac ima specifičan, malo oštriji ukus i koristi se svež, kao salata, i u kuvanom ob-liku - kuva se kao spanać i služi kao prilog. Poznata je salata od cvekle, mato-vilca i kuvanih jaja, a krompir-pire drugačijeg ukusa dobićete ako šačicu isitnjenog matovilca umešate u pire-krompir kome ste dodali kiselu pavlaku i potom pire servirate s hrskavim krutonima.

VlašacVlašac, kao i beli i crni luk, spada u porodicu ljiljana, ima lukovicu i 15 centime-tra visoko, usko lišće koje se koristi u kulinarstvu, u mnogim kuhinjama sveta

Vlašac je samonikla biljka, poreklom iz Sredozemlja, poznata po velikoj količini vitamina C i mineralnih ma-terija. Ljutkastog je ukusa ali blažeg od običnog crnog luka i ima veliku količinu gvožđa i razna dobra dejstva na organizam – utiče na regulisanje krvnog pritiska i jedna je od namir-nica koje ublažavaju prolećni umor i pridonose vitalnosti. Vlašac se kupuje dok je svež, isecka se i odmah kon-zumira. Zbog fine arome i dekora-tivnosti dodaje se mnogim salatama – odličan je u kombinaciji s paradaj-zom, krastavcem i peršunom. Dobra je i kombinacija vlašca sa svežim sirom i pavlakom. Prilikom kuvanja seckani vlašac se dodaje supama, čorbama, omletima, pečenom kro-mpiru. Zdrav aromatični maslac s vlašcem možete lako napraviti ako vezicu sitno iseckanog organskog vlašca pomešate sa 100 grama maslaca i 2 čena belog luka.

Čeri-paradajzČeri-paradajz, minijaturni paradajz prečnika od oko dva centimetra, dobio je ime po

trešnjamaSezona mu je od juna od septembra, sku plji je od običnog paradajza ali i intenzivnijeg ukusa. Čeri je česta dekoracija jelima i sastojak raznim salatama, ali i pastama. Ukusan je i kao pečen, kuvan, pržen... I savršeno se slaže s rukolom, bosiljkom, lukom, krastavcima, majoranom, nanom, origa-nom, peršunom, paprikom, vlašćem, maslinama i maslinovim uljem. Kao i običan paradajz, i čeri sadrži likopen, antioksidans koji smanjuje rizik od određenih oboljenja (raka i kardiova-skularnih bolesti) i ćelijskih oštećenja. Sastojci čeri-paradajza preventivno deluju na nastanak osteoporoze i štite kožu od mogućih oštećenja od UV zračenja. Brojni su i dokazani i drugi medicinski benefiti koji su, pored osta-log, uticali na kulinarsku popularnost mini-paradajza. Čeri-paradajz je zbog svog ukusa i oblika inspirisao razna kuli-narska poigravanja. Tako prepolovljeni čeri može da se doda salati od svežeg spanaća ili zelenoj salati, a paradajz-salsa, koja se služi s takosima, buritosima i tortilja-čipsom, dobija se tako što se iseckan, svež čeri kombinuje s isitnjenim belim i crnim lukom i sokom od limuna. Svež čeri-paradajz je čest sastojak sendvi ča ili brusketa, dobar je u kombi-naciji s mladim ili švapskim sirom. Čeri je i sa stojak mnogih sosova. Ukusan preliv za pečenu piletinu ili svinjske šni-cle dobija se dinstanjem čerija sa crnim i belim lukom, a pire od ispasiranog čeri-para dajza s dodatkom bibera i pečuraka odličan je sos za pastu.

p24_letnja svezina2.indd 3 5/16/14 12:31 PM

BosiljakBosiljak je biljka ovalnih,sitnih, veoma mirisnihlistovaPoreklom je iz Azije, koristio se u drevnom Egiptu, pre četiri hiljade godina, upotrebljavali su ga i stari Grci i Rimljani. Na latinskom basi-likon znači kraljevski, a u starom Rimu bosiljak je simbolisao ljubav i odanost – poklanjanje grančice ove biljke označavalo je zavetovanje na večnu ljubav. Danas postoji oko 60 različitih vrsta bosiljka, a poznata su i dokazana njegova lekovita svojstva - snažan je antioksidans, ima anti-bakterijska svojstva, jača imunitet, pomaže u borbi protiv infekcija i raznih bolova. Omiljen je začin u italijanskoj kuhinji, savršen dodatak prelivima za paste i glavni sastojak pesta, hladnog sosa od začinskih biljaka, belog luka i maslinovog ulja. Pesto đenoveze je čuvena varijanta pesta koja sadrži sve pomenute sas-tojke ali i parmezan i pinjole. Jednostavnom varijantom pes-to-sosa mogu se preliti pasta, fileti lososa, pirinač ili fino zapečeni brusketi. Bosiljak je i odličan dodatak salati i čorbi od paradajza, a savršeno se slaže sa crnim i belim lukom, maslinama, kao i s origanom, ruzma-rinom, žalfijom. A ako listiće bosiljka prelijete vrelom vodom i ostavite ih da odstoje osam minuta, dobićete mirisan i lekovit čaj.

CelerCeler je korenasta biljka, iz porodice korenastog povrća, kao i šargarepa,

peršun, komorač i kimDuge stabljike imaju lisnate vrhove, kod nekih vrsta se koristi lišće, kod nekih samo stabljike ili koren biljke. Celer se pominje u Homerovoj „Ili-jadi“, a zabeleženo je da se bele sta-bljike celera u ishrani koriste od 17. veka. Stabljikama celera se ukrašava i koktel Bladi Meri, a celer je poznat i kao afrodizijak i kao moćna biljka s mnogim lekovitim dejstvima – pored ostalog reguliše krvni pritisak i ima umirujuće dejstvo. Celer se koristi tokom cele godine, ali poseban ukus ima mladi celer. U sirovom obliku, izrendani celer je odlična salata. Poznate i dobitne kom-binacije su celer i plavi sir, badem, orah, limunov sok, kari, mirođija, mus-katni oraščić, peršun...Puno je i ideja za kuvanje s celerom, jedna od njih je da pire od celera prelijete bešamel ili holandez sosom. Zbog svoje vlaknaste strukture i ne-koliko kalorija po jednoj stabljici celer je idealna dijetalna namirnica. Pre-poručuje se da, kad ste gladni, gric-kate stabljike celera.

KomoračKomorač (morač ili anis) je zeljasta biljka, s mesnatim korenom, stabljikom i igličas-tim listovima i izraženim, specifičnim mirisom, koja se koristi i kao povrće i kao začin

Veoma je zastupljen u kuhinjama mediteranskih zemalja i posebno je popularan u Italiji. Komorač ima slat-kastu i osvežavajuću notu i u svom sirovom obliku dodaje se raznim salatama. Stabljike komorača se mogu koristiti za supe, variva, sosove, a lišće je tu kao sezonski začin, dodatak salatama ili jelima. Komorač dinstan sa crnim lukom može da bude odličan prilog glav-nom jelu, savršen je i kao kuvani prilog pečenom lososu ili školjkama. Brojne su ideje za salate u koje se mogu dodati listići komorača – osve-žavajuće letnje salate su salata s avokadom, pomorandžom i listićima komorača i salata od komorača, nane i jogurta.

22

p24_letnja svezina2.indd 2 5/16/14 12:31 PM

Dirty Kitchen Secrets www.dirtykitchensecrets.com Najglamuroznija u ovom triju – Betani Kedi, rođena je u Teksasu, odrasla u Libanu u očevoj porodici, a danas živi u Velikoj Britaniji. Kako joj je život u Libanu nedostajao, poželela je da oživi sećanja na porodicu i zajedničke obroke tako što je počela da skuplja recepte tradicionalne kuhinje i da sprema ova jela. Njen kuvar „The Jewelled Kitchen” predstavlja kolekciju recepata liban-ske, marokanske i persijske kuhinje, i njime Betani pokušava da upozna čitaoce s drevnom kulinarskom tradicijom ovog područja, koja je izvršila uticaj širom sveta, prevashodno u mediteranskim zemljama, kao i da dokaže da se na Blis-kom istoku jede raznovrsna hrana, a ne samo humus i falafel. Najviše recepata ima za meze, pošto hrana na Bliskom istoku predstavlja kolektivno iskustvo, deljenje s porodicom i prijateljima.Nije sklona deljenju detalja iz privatnog života sa čitaocima bloga, kao da je oduvek želela da kuvanje postane profesionalni angažman, iako joj u početku to nije polazilo za rukom: jedan izdavač je odbio njen kuvar pošto se plašio da njeni recepti ne interesuju širu čitalačku publiku.

i još Betani, Hajdi i Deb sigurno nisu jedine blogerke-autorke kuvara.

U ovaj izbor su takođe mogle da uđu i Baskijka – Aran Gojoaga, autorka kuvarâ „Small Plates”, „Sweet Treats” i bloga www.cannellevanille.com, Beatris Peltre, koja stoji iza bloga i kuvara „La Tartine Gourmande” ili Rebeka Lando, koja je zajedno sa bratom Maksom pokrenula YouTube kanal „Working Class Foodies”, na kome su demonstrirali kako je moguće kuvati vrhunsku hranu za manje od osam dolara po porciji.

p24_blogerke.indd 3 5/16/14 12:01 PM

Sa internetau knjižare U moru kulinarskih blogova, prepunih „recepata moje bake“ i fotografija uslikanih mobilnim telefonom, neki se izdvajaju origi­nalnošću recepata i atraktivnim vizuelnim sadržajem. Odabrali smo tri blogerke koje su ljubav prema hrani i posvećenost eksperimentisanju u kuhinji pretvorile u profesiju i napisale bestseler-kuvare. uspeh ne iznenađuje, pošto su jela nastajala u kućnim uslovima i ne zahtevaju profesionalnu opremu i veštine. S druge strane, uvek postoji bojazan da ljudi koji prate blogove koji besplatno objavljuju recepte neće želeti da kupe skupu knjigu u tvrdom povezu, ali u ovim slučajevima strah je bio bezrazložan

Smitten Kitchen www.smittenkitchen.com Deb Perelman je radila kao terapeutkinja i 2004, kada je započela blog nazvan Smitten o svom životu u Njujorku i pokušajima da nađe dečka. Uskoro je počela da postavlja recepte jela koja je spremala, a četvrta osoba koja je postavila komentar na njen sajt bio je Aleks, za kojeg se kasnije udala. Ona kuva u svom stanu u Menhetnu u minijaturnoj kuhinji, što nije neobično za stanovnike Njujorka. Recepti su prilagođeni ljudima koji nemaju previše novca ni vremena. Zbog duhovitog i prijateljskog tona, čitaoci mogu da se poistovete s njom, pogotovo kuvari početnici, pošto Deb piše recepte tako da su svi ohrabreni da ih isprobaju. Bivša vegetarijanka, Deb zasniva većinu recepata na svežim namirnicama, ali ne izbegava ni proizvode kao što su pavlaka ili krem-sir. Odlučila je da napiše kuvar kad joj se rodio sin, pošto je želela da ima opipljiv dokaz svog truda. Navodno, izdavačka kuća ponudila joj je 400.000 dolara da recepte s bloga pretvori u knjigu. „Smitten Kitchen Cookbook” je dobio nagradu „Džulija Čajld” (po čuvenoj autorki kuvara) za kuvarski debi.

24

101 Cookbooks www.101cookbooks.com Fotografkinja i dizajnerka iz San Franciska Hajdi Svonson skupljala je ku-vare i, kako na svom blogu kaže, „kada u kući nagomilaš 101 kuvar, vreme je da sama počneš da kuvaš“. Njena specijalnost su vegetarijanski recepti, a ponekad sprema i slatkiše. Recepti su organizovani po namirnicama koje koristi ili godišnjem dobu. Inspiriše je bogata ponuda hrane u gradu u kome živi veliki broj etničkih grupa, koje su u svoj novi dom donele i hranu iz zemlje porekla, kao i priroda (s jedne strane okean, s druge zelena brda, šume i vinogradi) severne Kalifornije. Prvi kuvar koji je objavila bio je „Super Natural Cooking” – fokus njenih recepata u toj knjizi su sveža hrana i žitarice. Sledeća knjiga „Super Natural Every Day” prilagodila je recepte ljudima koji ne provode puno vremena u kuhinji. Hajdi izbegava prerađevine bilo koje vrste i zato su njene knjige idealne za ljude koje brine sveprisutnost genetski modifikovane hrane.

_jelena Maksimović

p24_blogerke.indd 2 5/16/14 12:01 PM

Dirty Kitchen Secrets www.dirtykitchensecrets.com Najglamuroznija u ovom triju – Betani Kedi, rođena je u Teksasu, odrasla u Libanu u očevoj porodici, a danas živi u Velikoj Britaniji. Kako joj je život u Libanu nedostajao, poželela je da oživi sećanja na porodicu i zajedničke obroke tako što je počela da skuplja recepte tradicionalne kuhinje i da sprema ova jela. Njen kuvar „The Jewelled Kitchen” predstavlja kolekciju recepata liban-ske, marokanske i persijske kuhinje, i njime Betani pokušava da upozna čitaoce s drevnom kulinarskom tradicijom ovog područja, koja je izvršila uticaj širom sveta, prevashodno u mediteranskim zemljama, kao i da dokaže da se na Blis-kom istoku jede raznovrsna hrana, a ne samo humus i falafel. Najviše recepata ima za meze, pošto hrana na Bliskom istoku predstavlja kolektivno iskustvo, deljenje s porodicom i prijateljima.Nije sklona deljenju detalja iz privatnog života sa čitaocima bloga, kao da je oduvek želela da kuvanje postane profesionalni angažman, iako joj u početku to nije polazilo za rukom: jedan izdavač je odbio njen kuvar pošto se plašio da njeni recepti ne interesuju širu čitalačku publiku.

i još Betani, Hajdi i Deb sigurno nisu jedine blogerke-autorke kuvara.

U ovaj izbor su takođe mogle da uđu i Baskijka – Aran Gojoaga, autorka kuvarâ „Small Plates”, „Sweet Treats” i bloga www.cannellevanille.com, Beatris Peltre, koja stoji iza bloga i kuvara „La Tartine Gourmande” ili Rebeka Lando, koja je zajedno sa bratom Maksom pokrenula YouTube kanal „Working Class Foodies”, na kome su demonstrirali kako je moguće kuvati vrhunsku hranu za manje od osam dolara po porciji.

p24_blogerke.indd 3 5/16/14 12:01 PM

p00_OGLASI.indd 17 5/16/14 8:36 AM

Palačinke, američke palačinke i vafle – tri forme, tri tek-sture, tri različita a slična „osnovna“ ukusa, tri sjajne podloge za poigravanje i u slatkim i u slanim prilozima i nadevima, konačno osvajaju i ove krajeve zavodljivim kombinacijama, novim i klasičnim. Kako im uspeva...

u Škotskoj su drop scones, a u Aziji dadar gutung (Indonezija) i bao bing (Kina).Kao idealna podloga za sve kombinacije, kod nas se služe uglavnom u dve os-novne verzije. Slatke su filovane džemom ili čokoladnim kremovima (Nutella, Eurocrem) s dodacima voća ili keksa, dok se starije generacije drže proverene kombinacije: šećer i orasi. Slane su ili punjene mlevenim mesom ili jednostavnijim filovima s pavlakom, raznim kremastim salatama, šunkom, sirom i srodnim do-dacima. Malo mašte, međutim, i nešto kreacije donose zaista neverovatne kom-binacije. Upravo ovakve služe se u Sugar&Spice neobičnom prostoru na Novom Beogradu i daju im sasvim novu dimenziju. Zamislite ih samo u ovim verzijama i nazivima: Rose Pose (sa džemom od ruža i sirupom od ružine vode i slado-ledom od vanile), Dark Blue (sa džemom od šljiva i crnom čokoladom), Minty (sa sirupom od nane i after eight kremom) ili pak osvežavajuće i sasvim letnje s limun-želeom i slatkim od limunove kore, verziju s grilovanim breskvama ili onu s jagodama iz votke.

Savršene Podloge

Palačinke Kućna poslastica koja je uvek rešenje za sve zahteve najmlađih, za veće društvo ili pripremu u „poslednji čas“, u restoranima poznate od domaćih preko francuskih do američkih verzija, nastale su još u antičko doba i nisu bile baš ovakve kakve ih danas konzumiramo. Stari Rimljani su ih zvali Alita Dolcia („nešto slatko”), a zapravo su bile mešavina palačinki, omleta i pogačica u slatkoj (voće, lešnici, med) ili slanoj (sir, riba, meso) izvedbi. Palačinke kakve danas znamo navodno je (o)smislio kuvar pape Gelazija kad je u petom veku u Vatikan u jednom danu došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane za sve, a na raspolaganju su bili samo brašno i jaja. Postepeno, ova jednos-tavna poslastica osvaja Evropu, posebno Francusku gde se veruje da na Novu godinu, ako držite novčić u ruci kojom bacate uvis i okrećete palačinke, i on tokom pečenja ne ispadne – imaćete novca cele godine. Uspešno bacanje palačinki povezuje se i s proricanjem: navodno je Napoleon pre svake bitke sam pržio i okretao palačinke te bi, ako bi neka ispala, u bitku odlazio sa strepnjom. Odatle je, nakon poraza u Rusiji, nastala i izreka „To je ona peta palačinka!“ jer mu je pekući palačinke pod Moskvom, nakon četiri uspešno okrenute, peta pala na pod.Sama reč palačinka nastala je od mavarske reči palačinta, a ova iz rumunske placinta, a danas su poznate kao: crepes (Francuska), blinji su u Rusiji, Italijani ih zovu crespelle, Izraelci blintzes a Grci galete. Zapravo, moglo bi se reći da široko rasprostranjenoj porodici palačinki pripadaju i nemačke tanke krompir-palačinke,

_Peđa Kresojević

26

Zašto su palačinke okrugle?Testo kao testo postoji ko zna otkad, najverovatnije iz antičkih vre-mena, s malim izmenama, ali oblik nastaje u slavu dolaska proleća, kad se na Masli (praznik koji Rusi i danas slave) sve pravilo okruglo, ne bi li imitiralo oblik sunca. I perece su imale kružni oblik, pa smo dobili đevrek. Kad su francuski kuvari u velikom broju počeli da kuvaju po kućama ruskog plemstva, preneli su i okrugli oblik - u Francusku. Kao što su preneli i predjelo (zakuska), koje se do tada služilo samo u Rusiji, u Evropu.

zani

mljiv

ost

p24_palacinke.indd 1 5/16/14 4:24 PM

p00_OGLASI.indd 17 5/16/14 8:36 AM

p00_OGLASI.indd 8 5/15/14 8:37 PM

Američke palačinke Prepoznatljive oblikom i debljinom, američke palačinke su poznate kao pancakes, što bi se bukvalno moglo prevesti i kao – torta iz tiganja. Za razliku od poznatih nam tankih, ove palačinke su deblje, mekane i manjeg prečnika. U načinu pripreme razlika je što je smesa gušća, te se prave da budu manjeg prečnika i u njih ide prašak za pecivo. Tokom pečenja poželjno je zagrejati tiganj na srednjoj temperaturi, podmazati ga s malo maslaca, te naneti testo i lagano rasporediti da formira manji krug (količina potrebnog testa je otprilike dovoljna da napuni jednu manju šoljicu za kafu). Kad palačinka porumeni i na površini počnu da se kreiraju mehurići (2-3 minuta), okrenuti na drugu stranu i pržiti još 1-2 minuta, dok i ta strana ne porumeni. U Intergalactic Dineru ih originalno služe uz javorov sirup (maple syrup) i obavezni maslac, dobra kombinacija su i limun i šećer, čokoladni sos ili neki voćni kompot. Maline, jagode, kupine i ostalo bobičasto voće takođe su sjajno društvo za ove palačinke, ali to mogu biti i pomorandža, grejpfrut, mandarine ili banana. Takođe, u samo testo, neposredno pre pečenja, mogu se dodati različiti sastojci kao što su sitno seckane banane, čokolada, orasi, cele borovnice, kao i začini poput cimeta i vanile. Dodatak malih i sve popularnijih fudge formi (kolač nalik pralinama s inten-zivnim punjenjem i tankom „korom“) takođe može biti maštovito poigravanje, ili pak kombinacija kakvu čine višnje, amaretto liker i sladoled od vanile ili pak moka sladoled, nugat s pistaćima i sirup od zelenog čaja.

Vafle Ova zavodljiva poslastica, ali i „podloga“, potiče iz XIII veka, mada je je još u staroj Grčkoj pronađena sprava koja bi se mogla opisati kao „presa za vafle“. Vafle su bile toliko popularne na svim događajima, vašarima i svetkovinama u to vreme, da je kralj Šarl IX doneo zakon da prodavci moraju biti udaljeni jedan od drugog bar četiri metra kako ne bi dolazilo do razmirica i sukoba među posetio-cima. Popularnost vafli širi se na Toskanu i Burgundiju, potom i na čitavu Evropu s naglaskom na Belgiju gde je u Liježu jednu vrstu vafli patentirao lični kuvar princa Bišopa od Liježa koje su i danas poznate kao Liege waffli. S emigrantima iz Evrope vafle stižu do Amerike, a „ustoličuje“ ih treći američki predsednik Džeferson posle

posete Francuskoj, koji je lično doneo presu za vafle u Belu kuću, te je postao prestižna poslastica. Danas se vafle ponajviše povezuju s Belgijom i dva najprepoznatljivija tipa: Liege i Brussels, deblji su i imaju veća udubljenja u odnosu na druge vrste. Upravo se po načinu konzumacije lako raspoznaju lokalni konzumenti od turista, jer stanovnici Brisela nikad ne stavljaju čokoladu, krem, šlag i slične dodatke, već ponekad samo šećer u prahu. Briselski vafli su veći od običnih, i jedu se isključivo u gostioni-cama. Inače, u Americi ih zovu Waffles, u Nemačkoj, Češkoj i Francuskoj Gaufres, u Holandiji Sroopwafels, u Švedskoj Waffeldagen. Kombinacije sa baileys i karamel-sosom i kokos fudge kuglicama, s egzotičnim (mango, vanila sladoled, šećer u prahu) ili sa šumskim voćem (sladoled od šumskog voća i čips od borovnice) samo su neke od maštovitih kreacija za koje su vafle idealna podloga.

28

Recept

Crepes SuzzeteVerovatno svetski najpoznatija verzija palačinki nastala je krajem 19. veka u Parizu, kad je mladi kuvarski pomoćnik Žak dobio priliku da ugosti mladu glumicu Suzan Rajhenberg, poznatu kao Sizet. Iako su glumica i njeno društvo poručili samo šampanjac, Žak je pripremio palačinke zlatne boje sa čudesnim prelivom i poslužio ih kao „Crepes Suzzete“. Dobio je poljubac od glumice, a gastronomija jedan originalan recept za koji vam je potrebno: za testo: 150 grama brašna, 4 jajeta, pola litra mleka, 100 grama istopljenog maslaca, pola kašičice maslinovog ulja; a za sirup: 4 po-morandže, 3 kašike maslaca, 2 kašike kiraso likera, kašika koantroa, kašika šećera za posipanje, kašika konjaka, kašika gran marnijea. Priprema: Brašno usuti u duboku posudu, izdubiti u sredini i razbiti jaja. Lagano mešati, po-stepeno dodajući mleko, i mutiti od sredine ka ivicama, a na kraju dodati istopljen maslac i ulje. Umućenu smesu za palačinke ostaviti da odstoji oko pola sata, a zatim na tiganju premazanim maslacem peći palačinku dok ne dobije zlatno-žutu boju, potom je okrenuti i peći još tri minuta. Za sirup iscediti sok od pomorandži, sipati u veći tiganj, dodati maslac, šećer, kiraso liker i koantro, pa na jakoj vatri zagrevati dok sok ne provri. Spuštati u sirup jednu po jednu palačinku, a zatim ih ređati na topao tanjir, pre-savijene načetvoro. Ostatak sirupa ostaviti da vri dok se ne zgusne, sipati preko palačinki i posuti šećerom. Konjak i gran marnije staviti u posudicu, zagrejati, upaliti šibicom i odmah preliti palačinke.

p24_palacinke.indd 2 5/16/14 2:09 PM

p00_OGLASI.indd 8 5/15/14 8:37 PM

kasnije kuvanje i čišćenje, kako bi žene što pre završile s kućnim dužnostima i mogle da se posvete radu u fabrici ili slobodnom vremenu. U razvijenom svetu skinut je okov žena i kuhinje su postale mesto okupljanja i zbližavanja, ali princip inovacija se ne menja – tu su da nam olakšaju i ulepšaju svakodnevicu i odag-naju rutinu.

Ušteda prostora Razvojem tehnologije, kuhinja nije samo promenila izgled, već i ulogu. Osim mesta na kome se hrana sprema, postala je prostor i gde se ona skladišti. Pored svih tih (još uvek) nezgrapnih aparata bez kojih bi nam život bio ne-zamisliv, svaka ušteda prostora je dobrodošla. Na scenu stupa inovativnost dizajna. Stalni izazov dizajnera je kako na privlačan i dosetljiv način upakovati više elemenata u gabarit jednog. Blizanci Joseph čitavu kolekciju posvetili su rešavanju ovog problema, i nazvali je Gnezdo. Prostor štede šarenolikim kuti-jama za skladištenje koje se naslažu jedna u drugu, slaganjem raznih kutlača i varjača, i čitavim setom – od činija za salate, cediljki, do seta merica, koji se svi slože u jedan.Na našem tržištu dostupna je nekolicina proizvoda ovih kreativaca za kuhinju, kao što su činija za salatu koja je ujedno i cediljka, i činija koja ima integrisane plastične ručice za mešanje salate. DOIY set With Milk izgleda kao retro boca za mleko, a zapravo su naslagane šoljice, činijica za grickalice i posudica za mleko, sve što je potrebno za čaj ili kafu u četvoro. Za jednostavnije secka-nje i odlaganje pripremljenog materijala idealan je jednostavno a brilijantno osmišljen Bento Cut & Prep set od Umbre. Činijice za odlaganje smeštene su direktno ispod same daske na kojoj se secka, tako da pripremljeni materijal samo sklizne u njih.

Higijena U kuhinji je na visokoj ceni higijena. Pored lakog pristupa površinama i čišćenja, još bolje je izbeći prljanje. Inovativne cediljke i seckalice dizajnirane su tako da usmere sok ili komadiće, ruke ostave čistima i izvuku maksimum iz voća i povrća. Hang Around set za kuvanje dodavanjem prostog reza na klasične varjače omogućava im da slobodno lebde iznad površine kuvanja, oslobađa i čistim ostavlja prostor van okvira posuda u kojima se sprema.

I sigurnost Baratanje oštrim noževima može biti bolno, pa ne čudi da je dizajniran štit za prste. Dolazi od mnoštva proizvođača i u blagim varijatetima, a ideja je da se na jedan ili dva prsta ruke koja pridržava navuče metalni ili plastični štit, koji po-maže brže seckanje i čuva prste. Mnoštvo je usko specijalizovanih dizajniranih seckalica, baš za banane, viršle, luk, jaja, torte i tako dalje, i idealne su za one manje spretne u kuhinji.

Frižider je u svetu popularizovan pre nepunih 100 godina, dok je kod nas u širu upotrebu ušao tek šezdesetih prošlog veka. To nije sprečilo kralja Milana, obožavaoca delikatesa, da još u 19. veku sladoled skladišti tokom leta, i to u specijalno projektovanoj beo-gradskoj pećini, deset metara ispod Botaničke bašte, hlađenom zimskim ledom iz Dunava.za

nim

ljivos

t

31

Joseph Joseph Gnezdo posude

Bento Cut & Prep set

Impress frižider

p24_dizajn.indd 3 5/16/14 1:02 PM

Dizajn menjasvakoDnevicuMi smo ono što jedemo, kažu, ali i kako jedemo, spremamo, čuvamo, skladištimo, biramo i delimo: čitava svest našeg društva utkana je u srce doma. Kuhinja je mesto stalnih promena i unapređenja. Nosilac tih promena je dizajn – od „obične“ kašike, pa sve do aparata bez kojih bi nam život bio nezamisliv

_Ljubica Slavković, M. Arch.

Kuhinja je mesto na kome se osim hrane kuva još mnogo štošta. Najbolje ogle-dalo tehnoloških, društvenih i evolutivnih promena leži tamo gde bi ga možda poslednje tražili. Način na koji spremamo hranu, kako je skladištimo, konzumi-ramo i čitavom procesu pristupamo, konstantno se menja i unapređuje, sve u cilju uštede vremena, boljih i zdravijih rezultata, lakšeg funkcionisanja i većeg uživanja. Dizajn prožima sve sfere kuhinje i direktno utiče na našu svakodnevicu i celokupan ritam života.

Evolucija Nekada je kuhinja bila mračno mesto, smaknuto, da mirisi ne mogu da dopru i remete funkcionisanje doma. Danas joj se sve više daje centralno mesto, osunčano, otvoreno, i čini vibratno srce oko koga pulsira život doma. Ta mala (r)evolucija omogućena je zapravo otkrićem aspiratora. Početkom prošlog veka izmišljeni su ugradni elementi – sudopere, rerne i tako dalje, da omoguće efi-

30

Makaze seckalice

Umbra iSpoon

p24_dizajn.indd 2 5/16/14 1:02 PM

kasnije kuvanje i čišćenje, kako bi žene što pre završile s kućnim dužnostima i mogle da se posvete radu u fabrici ili slobodnom vremenu. U razvijenom svetu skinut je okov žena i kuhinje su postale mesto okupljanja i zbližavanja, ali princip inovacija se ne menja – tu su da nam olakšaju i ulepšaju svakodnevicu i odag-naju rutinu.

Ušteda prostora Razvojem tehnologije, kuhinja nije samo promenila izgled, već i ulogu. Osim mesta na kome se hrana sprema, postala je prostor i gde se ona skladišti. Pored svih tih (još uvek) nezgrapnih aparata bez kojih bi nam život bio ne-zamisliv, svaka ušteda prostora je dobrodošla. Na scenu stupa inovativnost dizajna. Stalni izazov dizajnera je kako na privlačan i dosetljiv način upakovati više elemenata u gabarit jednog. Blizanci Joseph čitavu kolekciju posvetili su rešavanju ovog problema, i nazvali je Gnezdo. Prostor štede šarenolikim kuti-jama za skladištenje koje se naslažu jedna u drugu, slaganjem raznih kutlača i varjača, i čitavim setom – od činija za salate, cediljki, do seta merica, koji se svi slože u jedan.Na našem tržištu dostupna je nekolicina proizvoda ovih kreativaca za kuhinju, kao što su činija za salatu koja je ujedno i cediljka, i činija koja ima integrisane plastične ručice za mešanje salate. DOIY set With Milk izgleda kao retro boca za mleko, a zapravo su naslagane šoljice, činijica za grickalice i posudica za mleko, sve što je potrebno za čaj ili kafu u četvoro. Za jednostavnije secka-nje i odlaganje pripremljenog materijala idealan je jednostavno a brilijantno osmišljen Bento Cut & Prep set od Umbre. Činijice za odlaganje smeštene su direktno ispod same daske na kojoj se secka, tako da pripremljeni materijal samo sklizne u njih.

Higijena U kuhinji je na visokoj ceni higijena. Pored lakog pristupa površinama i čišćenja, još bolje je izbeći prljanje. Inovativne cediljke i seckalice dizajnirane su tako da usmere sok ili komadiće, ruke ostave čistima i izvuku maksimum iz voća i povrća. Hang Around set za kuvanje dodavanjem prostog reza na klasične varjače omogućava im da slobodno lebde iznad površine kuvanja, oslobađa i čistim ostavlja prostor van okvira posuda u kojima se sprema.

I sigurnost Baratanje oštrim noževima može biti bolno, pa ne čudi da je dizajniran štit za prste. Dolazi od mnoštva proizvođača i u blagim varijatetima, a ideja je da se na jedan ili dva prsta ruke koja pridržava navuče metalni ili plastični štit, koji po-maže brže seckanje i čuva prste. Mnoštvo je usko specijalizovanih dizajniranih seckalica, baš za banane, viršle, luk, jaja, torte i tako dalje, i idealne su za one manje spretne u kuhinji.

Frižider je u svetu popularizovan pre nepunih 100 godina, dok je kod nas u širu upotrebu ušao tek šezdesetih prošlog veka. To nije sprečilo kralja Milana, obožavaoca delikatesa, da još u 19. veku sladoled skladišti tokom leta, i to u specijalno projektovanoj beo-gradskoj pećini, deset metara ispod Botaničke bašte, hlađenom zimskim ledom iz Dunava.za

nim

ljivos

t

31

Joseph Joseph Gnezdo posude

Bento Cut & Prep set

Impress frižider

p24_dizajn.indd 3 5/16/14 1:02 PM

Za najmlađe U proces kuvanja sve više se uključuju i najmlađi članovi porodice. Čitav asortiman proizvoda namenjen je ne samo oblikovanju hrane za njih, već i pri-premi. Jer, ko bi odoleo da picu seče šarenim biciklom?

Tehnološka čuda Današnje kuhinje bile su nezamislive pre samo pedesetak godina, kakve li će tek biti buduće? Nož koji meri svežinu namirnica, daska za sečenje koja vodi korak po korak kroz recept, stolnjak koji hranu zagreva (pa čak i napolju), i na kome može da se seče i servira, samo su neke od inovacija. Održivost je broj jedan u progresu, i sve više proizvoda fokusira se na smanjenje nega-tivnih uticaja na okolinu, uštedu energije, primenu eko-materijala i reciklažu. Elektroluksov Impress frižider zapravo je zid koji skladišti hranu i piće, i to na otvorenom, tako da uvek znate šta imate na raspolaganju. Programiran je da u svakom trenutku zna šta je skladišteno, i u odnosu na potrebe namirnica prila-godi energiju i nivo hlađenja.

Dizajniranih kuhinjskih gedžeta, bilo da olakšaju posao, uštede prostor, nasmeju ili pomognu spremanju hrane zanim­ljivijeg izgleda, ima mnoštvo i stalno na­staju novi. Ipak, samo manji broj prolazi proveru vremena dok ostali padnu u zabo rav jer se pokažu više kao smetnja nego što koriste.

info

Avangardnost dizajna i važnost kuhinje kao ogledala društva pri­kazuje i Filipe Štarkova, čuvena skulpturalna cediljka za limun, dizajnirana još 1988. godine, uz komentar autora da ona nije naročito namenjena ceđenju limuna, već pokretanju razgovora.

i još

Programirana ishrana? Zajedno sa svešću o okolini raste i svest o tome šta i kako jedemo. Mnoštvo proizvoda usmereno je na tačno određivanje kvaliteta i vrednosti priprem-ljenih obroka. Prep Pad je pametna vaga u obliku daske za sečenje koja odmah očitava kalorije, proteine, masti, šećere i ostale vrednosti iz hrane, i na osnovu težine namirnica pokazuje kompletnu vrednost spremljenog obroka. Ako to nije dovoljno tehnologije u kuvanju, tu je Tastee, specijalna kašika programirana prema korisnikovom ukusu koja očitava koje sastojke i začine još treba dobiti da bi se spravio savršeni obrok.

Spremanje po receptu Dizajneri se fokusiraju i na to kako da omoguće jednostavno kuvanje po receptu, bez beleženja i prepričavanja procesa, ali i uništavanja tableta, telefona i kompjutera. Razne daske i držači osmišljeni su tako da se bezbedno smesti tablet s koga se odmah prati recept, a iSpoon je genijalno presvučena obična drvena varjača koja omogućava da se njenim drugim krajem slobodno i bez prljanja lista bilo koji touch screen uređaj. iPad iz kuhinje izlazi nenauljen i bez komadića luka.

32

Oink Oinkposudica i kašika za jaje

Sekač za picu

p24_dizajn.indd 4 5/16/14 5:34 PM p00_OGLASI.indd 9 5/16/14 8:25 AM

p00_OGLASI.indd 9 5/16/14 8:25 AM

Začini koji noseukus i Zdravlje_ljubica slavković M. arch.

34

Začini su nekada bili cenjeni više nego nafta danas. izmenili su mapu sveta, mnogi gradovi cvetali su i propadali zbog njih. na vrtoglavoj ceni su bili ne samo zbog ukusa, već i zato što su korišćeni kao lek. danas nam je većina začina dostupna, ali ne i dovoljno poznata. neke od tajni indije morali bismo bliže da upoznamo. Prva asocijacija na indiju i začin jesu jarki i mirisni kari. kari se u indiji naziva masala – mešavina, jer nije jedan začin već mešavina više njih. ono što mu daje prepoznatljivu žutu boju je začin kurkuma, a sadrži i kardamom i đumbir. kurkuma, kardamom i đumbir spadaju u istu familiju začina, s nešto drugačijim ukusima, svojstvima i upotrebom. Za sva tri važi da su veoma važni u istočnjačkoj, ali sve više i svetskoj kuhinji. Cenjeni su zbog ukusa i zbog višestruko pozitivnih dejstava na organizam

ĐuMBir Osvajač sveta

Đumbir se već proširio na sve krajeve sveta i retko ko se nije susreo s njim, ili barem zbunjen prošao pored njega. Kao začin i lek poznat je više od 3.000 godina. Poreklom je iz Azije, ali danas raste u svim krajevima sveta. U ishrani se koristi njegov koren, najbolje svež a može i drobljen. Slatkasto-pikantnog je ukusa, jakog i specifičnog. Ima antioksidativna, antibakterijska, antiseptična, antigljivična, sedativna i antipiretična dejstva, ali čak i samo zbog svog ukusa neizostavni je sastojak mnogih slatkih i slanih jela, čajeva, sosova, preliva, napitaka, čak i piva.

Osnovni sastojak U istočnjačkoj kuhinji, od đumbira jedini važniji sastojak jela je so. U Engle-skoj je još od srednjeg veka posluživan uz so i biber, kao osnovni začin. Kod nas je najveću popularnost stekao kao izuzetan borac protiv gripa i prehlade, kada se pravi u obliku čaja od svežeg korena. Veruje se da topi masne naslage, snižava holesterol i ubrzava metabolizam. Odličan je protiv stresa, glavobolje, artritisa, svih vrsta upala, otoka, grčeva, za jačanje imuniteta i još mnogo toga, pa čak i za odvikavanje od alkohola.

Gingerbread Njegova upotreba u ishrani toliko je široka da je nemoguće ograničiti ga na neki spektar jela. Od piletine, svih vrsta mesa i ribe, preko salata, čorbi i svežih sokova, sve do slatkiša i piva, đumbir, svež, rendan ili mleven, bukvalno se može staviti u sve. Recepata je mnoštvo, a najbolje je pustiti mašti na volju i polako ga dodavati jelima. Zaštitni znak đumbira u zapadnom svetu su keksići (na engles-kom ginger) u obliku čovečuljaka, prisutni širom SAD u vreme Božića. Savršeno društvo uz kafu ili čaj.

Lasi od đumbira

• puna kašika struganog đumbira• 1/4 kašičice kima• 200 ml kiselog mleka• 200 ml hladne vode• rukohvat leda• prstohvat soli

Zapeći kim u tiganju i izmrviti do praha. Sve sastojke spojiti u blenderu i servirati u visokim čašama. Lasi (lassi) je tradicionalno hladno i kremasto indijsko piće.

rece

pt

Đumbir

p24_zacini.indd 1 5/16/14 1:23 PM p00_OGLASI.indd 16 5/16/14 8:37 AM

p00_OGLASI.indd 16 5/16/14 8:37 AM

36

KARDAMOM Vavilonsko čedo

Kardamom spada među tri najskuplja začina na svetu (posle šafrana i va­nile). Koristi se seme kardamoma, i ima karakteristično ljutkast, pomalo opor ukus. Jedan je od najstarijih začina sveta, u upotrebi je već pet hiljada godina. Povezuje se čak s vavilonskim vrtovima. Indijci su zadržali praksu starih Egipćana, da žvakanjem kardamoma osvežavaju dah i izbeljuju zube. Danas se zna da sadrži jaki antiseptik, cineol, koji ubija bakterije odgovorne za loš zadah. Stari Grci i Rimljani od njega su pravili parfeme, što je i dalje prisutno u parfemskoj industriji.

Seme kardamoma Rasprostranjene su dve vrste kardamoma. Koristi se seme ove zimzelene bi­ljke koja raste širom Indije i Šri Lanke. Manje seme smatra se „pravim“, indijskim začinom, dok veće pripada nepalskom kardamomu. Malo su drugačijeg ukusa, a značajnija razlika je u procentu eteričnih ulja (manje seme je izuzetno bogato). Može biti raznih boja. Pravim i karakterističnim smatra se zeleni kardamom.

Ajurvedi sastojak Kardamom je izuzetno cenjen u indijskoj tradicionalnij medicini, ajurvedi. Veruje se da pomaže prestanak stomačnih tegoba, a sve više se koristi i kao kardiostimulans, u borbi sa stresom. Podstiče metabolizam, ublažava nadutost, grčeve, mučninu, a dobar je i diuretik. Čisti bubrege, smanjuje krvni pritisak,

Kardamom

pomaže u detoksikaciji, kod upale grla i još mnogo toga. Skorija istraživanja ukazuju na to da može sprečiti karijes, a široko se koristi kao afrodizijak. Ipak, ajurveda izričito naglašava da u svemu treba biti umeren i oprezan, pa tako i u korišćenju ovih lekovitih začina.

Običaji u korišćenju Skandinavci koriste kardamom da začine pekarske proizvode i dezerte, kao i švedske ćufte. U Indiji je običaj da se nakon ljutog jela žvaće seme ili dva kar­damoma jer pomažu varenju. Naročito se preporučuje osobama koje preterano konzumiraju kafu. Na Bliskom istoku, turska ili domaća kafa kako je mi zovemo, praktično je nezamisliva bez ovog začina. Pozamašno se dodaje već u samu mešavinu kafa, dajući joj potpuno drugu aromu od one na koju smo navikli.

Ukiseljene suve šljive s kardamomom

• 250 g suvih šljiva bez koštica• 1/4 (60 ml) šolje jabukovog sirćeta• sok od 1 velike pomorandže i 1 limuna• 3 kašike kristal­šećera• rendana kora (veličina strugotine kao drvca šibice) 1 pomorandže• list lovora• 4 zelena zrna kardamoma• 4 zrnca najkvirca (pimeta)• 5 celih karanfilića• kašičica crnog bibera• kašičica senfa u zrnu• 1/4 kašičice krupno tucane paprike

Sve se pomeša i u srednjoj šerpi pusti da proključa. Smanji se vatra i krčka se 30 minuta, dok se tečnost ne smanji do gustine sirupa. Ostavi se da se ohladi i može da se drži u frižideru do dve nedelje. Služi se hladno ili na sobnoj temperaturi.

rece

pt

p24_zacini.indd 2 5/16/14 1:23 PM

37

rece

pt Antiupalni čaj od kurkume

• 1 l ključale vode• 1/2 supene kašike kurkume u prahu• kašika tanko isečenog svežeg đumbira• rukohvat svežeg korijandera• čen belog luka, oljuštenog i zgnječenog• kašika maslinovog ulja• sok od 2 limuna• 5 zrnaca crnog bibera• sok od 1 pomorandže ili 1,5 kašika meda

Spojiti sve sastojke u cediljki i preliti litrom ključale vode.Ostaviti potopljeno 10 minuta, zatim procediti i uživati.

KURKUMA Boja Indije

Kurkuma (turmeric na engleskom), obavezan sastojak karija, jedan je od naj­više korišćenih začina u istočnjačkoj kuhinji. Raste divlje u šumama južne i jugo­istočne Azije. Koriste se podzemni delovi biljke, koren, uglavnom u prahu. Ima blago gorak, ljutkast i opor ukus. Indusi veruju da ljut ukus ubija klice i paraz­ite, uništava lepljive toksine, sluzi i masti, podstiče krvotok i varenje. Sprečava trovanja, sve vrste upala i groznica i kožne i krvne bolesti, a opor ukus steže, zaceljuje i jača. Kurkuma je bogata kombinacija svega ovoga. Zbog jakog žutog pigmenta upotrebljava se kao prirodna boja, čak i u izradi kozmetike, i njena oznaka je E100.

Upotreba kurkume Praktično je neizostavna u pravljenju pilava na istoku. Daje mu miris i ukus, a neutrališe sluzasta i slatka svojstva pirinča. Obavezna je i uz mahunarke jer pomaže varenje i sprečava nadutost. Smatra se da ako se povrće kuva na ulju u kome je proprženo malo kurkume ili karija, njegova hranljiva vrednost raste. Na taj način, biološki vredne materije iz začina upijajuju je u hranu i doprinose varenju i crpljenju vrednosti iz obroka. Sadrži čitav niz vitamina, minerala i prehrambena vlakna. Pomešana s medom i sokom limuna, odlična je maska za čišćenje lica i sprečavanje bora.

U žiži medicinskih ispitivanja Jedan je od najmoćnijih prirodnih lekova i koristi se u indijskoj, kineskoj, persijskoj, havajskoj i brazilskoj tradicionalnoj medicini. Zapadnjaci se sve više okreću ovom začinu baš iz razloga lekovitosti, i predmet je brojnih ispitivanja koja žele da proniknu u njena lekovita dejstva. Postoji ogroman spektar ljudi koji tvrdi da im je upravo svakodnevno konzumiranje kurkume, u većim količinama, pomoglo u osvajanju borbe s malignom bolešću. Zna se da ima jaka antiupalna svojstva i veruje se da jača i neguje organizam. Spektar upotrebe ovog začina u različitim tradicionalnim medicinama veoma je širok, od čišćenja krvi, preko ot­klanjanja bola i lečenja plućnih i kožnih bolesti, maligniteta, sve do protivotrova kod ujeda zmija otrovnica. Smatra se da čak i duboke posekotine reaguju u roku od nekoliko minuta ukoliko se prah kurkume sipa direktno na ranu i prekrije gazom, i ona nestaje bez ožiljka.

Kurkuma

p24_zacini.indd 3 5/16/14 1:23 PM

37

rece

pt Antiupalni čaj od kurkume

• 1 l ključale vode• 1/2 supene kašike kurkume u prahu• kašika tanko isečenog svežeg đumbira• rukohvat svežeg korijandera• čen belog luka, oljuštenog i zgnječenog• kašika maslinovog ulja• sok od 2 limuna• 5 zrnaca crnog bibera• sok od 1 pomorandže ili 1,5 kašika meda

Spojiti sve sastojke u cediljki i preliti litrom ključale vode.Ostaviti potopljeno 10 minuta, zatim procediti i uživati.

KURKUMA Boja Indije

Kurkuma (turmeric na engleskom), obavezan sastojak karija, jedan je od naj­više korišćenih začina u istočnjačkoj kuhinji. Raste divlje u šumama južne i jugo­istočne Azije. Koriste se podzemni delovi biljke, koren, uglavnom u prahu. Ima blago gorak, ljutkast i opor ukus. Indusi veruju da ljut ukus ubija klice i paraz­ite, uništava lepljive toksine, sluzi i masti, podstiče krvotok i varenje. Sprečava trovanja, sve vrste upala i groznica i kožne i krvne bolesti, a opor ukus steže, zaceljuje i jača. Kurkuma je bogata kombinacija svega ovoga. Zbog jakog žutog pigmenta upotrebljava se kao prirodna boja, čak i u izradi kozmetike, i njena oznaka je E100.

Upotreba kurkume Praktično je neizostavna u pravljenju pilava na istoku. Daje mu miris i ukus, a neutrališe sluzasta i slatka svojstva pirinča. Obavezna je i uz mahunarke jer pomaže varenje i sprečava nadutost. Smatra se da ako se povrće kuva na ulju u kome je proprženo malo kurkume ili karija, njegova hranljiva vrednost raste. Na taj način, biološki vredne materije iz začina upijajuju je u hranu i doprinose varenju i crpljenju vrednosti iz obroka. Sadrži čitav niz vitamina, minerala i prehrambena vlakna. Pomešana s medom i sokom limuna, odlična je maska za čišćenje lica i sprečavanje bora.

U žiži medicinskih ispitivanja Jedan je od najmoćnijih prirodnih lekova i koristi se u indijskoj, kineskoj, persijskoj, havajskoj i brazilskoj tradicionalnoj medicini. Zapadnjaci se sve više okreću ovom začinu baš iz razloga lekovitosti, i predmet je brojnih ispitivanja koja žele da proniknu u njena lekovita dejstva. Postoji ogroman spektar ljudi koji tvrdi da im je upravo svakodnevno konzumiranje kurkume, u većim količinama, pomoglo u osvajanju borbe s malignom bolešću. Zna se da ima jaka antiupalna svojstva i veruje se da jača i neguje organizam. Spektar upotrebe ovog začina u različitim tradicionalnim medicinama veoma je širok, od čišćenja krvi, preko ot­klanjanja bola i lečenja plućnih i kožnih bolesti, maligniteta, sve do protivotrova kod ujeda zmija otrovnica. Smatra se da čak i duboke posekotine reaguju u roku od nekoliko minuta ukoliko se prah kurkume sipa direktno na ranu i prekrije gazom, i ona nestaje bez ožiljka.

Kurkuma

p24_zacini.indd 3 5/16/14 1:23 PM

Čia biljka

38

ČIA SEMEČia seme, crno-bele sitne semenke su najnovije otkriće u nizu superhrane – obećavaju gubitak težine, pobo ljšanje energije, fizičke snage i izdržljivosti, regulaciju nivoa šećera u krvi i bolje zdravlje srca. Čia semenke su prebogate hranljivim materijama, ne sadrže gluten i preporučuju se svima. Veoma su zdrave i blagotvorne, snažan su antioksi-dans i lepog su ukusa

Čia semenke bogate su: vlaknima, poluzasićenim (Omega 3) masnim kiselinama, proteinima (uključujući sve esencijalne amino-kiseline), kalci-jumom, gvožđem, magnezijumom. Sadrže još i cink, mangan, vitamine A, D, E, K, vitamine B grupe. Imaju veliku moć apsorpcije, pa izuzetno hidriraju telo (imaju sposobnost da lako vežu vodu za sebe), olakšavaju probavu, re-gulišu ravnotežu elektrolita u telu, posebno tokom fizičkih napora. Ubrzavaju razgradnju masti u telu, pomažu kod gubitka kilograma, pružaju osećaj sitosti, revitalizuju mišiće, odlične su za sportiste i ne sadrže gluten.Čia semenke (Salvia hispanica) spadaju u porodicu nane, rastu uglavnom u južnom Meksiku, gde se koriste od davnina. Maje, Asteci i Inke su ih pored hrane koristili i kao sredstvo plaćanja jer im je bilo vrlo dragoceno. „Chia” je zapravo reč Maja za snagu. U Meksiku kažu da jedna kašika ovog semena može da bude dovoljna čoveku da izdrži 24 sata bez unosa druge hrane u organizam.

_Anastasija Milojević

p38_39_cia seme.indd 2 5/16/14 4:10 PM

39

Sladokusci mogu praviti puding od čia semena (pola šolje čia semenki ide na dve šolje mleka) i običnog, sojinog ili kokosovog mleka, dve do tri kašičice kakao-praha i malo zaslađivača po želji – izmiksati u blenderu i staviti u frižider samo kratko, na desetak minuta, da se stegne. Što se ukusa tiče, možete se igrati: voće, voćni sokovi, semenke, vanila, cimet...Kao energetski napitak: bolji energetski napitak od bilo kojeg in-dustrijskog dobićete ako dodate jednu kašiku čia semenki u kokos-ovu vodu ili prirodni, ceđeni sok, i ostavite da odstoji deset minuta. Probajte, osetićete delovanje.

rece

pti

Imaju antibiotsko dejstvo, a pri tom su veoma blagog i prijatnog ukusa i lako se kombinuju s drugim namirnicama, jer im ne menjaju ukus, a povećavaju hranljivost. Budući da daju energiju, čia semenke su odlične za dijetalnu is­hranu jer „tope kilograme“. Njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Zato se savetuju dijabetičarima koji treba da ih uzimaju pre obroka ili za vreme jela. Semenke sadrže više Omega 3 masnih kiselina nego laneno seme (koje je poznato po velikom sadržaju Omega 3). Omega 3 je veoma važan za rast i pravilno funkcionisanje mozga. Druga velika prednost čia semenki u odnosu na lan jeste što mogu duže da stoje i neće se pokvariti. Takođe, čia ne mora biti samlevena kao laneno seme da bi se iz nje izvukle sve hranljive materije. Čia semenke su veoma lake za varenje.

Kako ih koristiti u ishrani? Dovoljan dnevni unos iznosi oko dve kafene kašičice čia semena. Pre­poručljivo je da se čia semenke ne prže, kuvaju ili peku, najbolje je koristiti ih sveže. Možete ih staviti u omiljeno piće, na primer mleko ili jogurt, i po­trebno je da ostavite da odstoje najmanje pet minuta. One odlično upijaju vodu, mogu da upiju do 12 puta više vode u odnosu na svoju težinu i pri tom stvaraju želatinastu masu od koje možete napraviti odličan svež puding s voćem. Možete napraviti zdravu kašu od ovsenih pahuljica, lanenog semena, dodati omiljeno bobičasto ili neko drugo voće po izboru, izmešati ručno ili u blenderu i ostaviti u frižideru preko noći. Ujutru ćete imati brz i veoma zdrav doručak.Čia semenke možete posuti po salati, ribi i koristiti kao dodatak raznim jelima i zdravim poslasticama, šejkovima.

p38_39_cia seme.indd 3 5/16/14 4:10 PM

39

Sladokusci mogu praviti puding od čia semena (pola šolje čia semenki ide na dve šolje mleka) i običnog, sojinog ili kokosovog mleka, dve do tri kašičice kakao-praha i malo zaslađivača po želji – izmiksati u blenderu i staviti u frižider samo kratko, na desetak minuta, da se stegne. Što se ukusa tiče, možete se igrati: voće, voćni sokovi, semenke, vanila, cimet...Kao energetski napitak: bolji energetski napitak od bilo kojeg in-dustrijskog dobićete ako dodate jednu kašiku čia semenki u kokos-ovu vodu ili prirodni, ceđeni sok, i ostavite da odstoji deset minuta. Probajte, osetićete delovanje.

rece

pti

Imaju antibiotsko dejstvo, a pri tom su veoma blagog i prijatnog ukusa i lako se kombinuju s drugim namirnicama, jer im ne menjaju ukus, a povećavaju hranljivost. Budući da daju energiju, čia semenke su odlične za dijetalnu is­hranu jer „tope kilograme“. Njihov gel stvara fizičku barijeru između ugljenih hidrata i digestivnih enzima koji ih razbijaju i usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u šećer. Zato se savetuju dijabetičarima koji treba da ih uzimaju pre obroka ili za vreme jela. Semenke sadrže više Omega 3 masnih kiselina nego laneno seme (koje je poznato po velikom sadržaju Omega 3). Omega 3 je veoma važan za rast i pravilno funkcionisanje mozga. Druga velika prednost čia semenki u odnosu na lan jeste što mogu duže da stoje i neće se pokvariti. Takođe, čia ne mora biti samlevena kao laneno seme da bi se iz nje izvukle sve hranljive materije. Čia semenke su veoma lake za varenje.

Kako ih koristiti u ishrani? Dovoljan dnevni unos iznosi oko dve kafene kašičice čia semena. Pre­poručljivo je da se čia semenke ne prže, kuvaju ili peku, najbolje je koristiti ih sveže. Možete ih staviti u omiljeno piće, na primer mleko ili jogurt, i po­trebno je da ostavite da odstoje najmanje pet minuta. One odlično upijaju vodu, mogu da upiju do 12 puta više vode u odnosu na svoju težinu i pri tom stvaraju želatinastu masu od koje možete napraviti odličan svež puding s voćem. Možete napraviti zdravu kašu od ovsenih pahuljica, lanenog semena, dodati omiljeno bobičasto ili neko drugo voće po izboru, izmešati ručno ili u blenderu i ostaviti u frižideru preko noći. Ujutru ćete imati brz i veoma zdrav doručak.Čia semenke možete posuti po salati, ribi i koristiti kao dodatak raznim jelima i zdravim poslasticama, šejkovima.

p38_39_cia seme.indd 3 5/16/14 4:10 PM

40

_Igor Luković

Igor Luković vinski kritičar

9 vina — za svaku nedelju letnjeg raspusta po jedno

Summertime Summerwine

Kada nas poklopi 40 stepeni, jedino što ima smisla jeste tražiti hlad, suncobran, posudu s ledom, obalu neke velike vode i lagane večere s prijateljima. Uz sve to, i te kako će prijati vina koja osvežavaju, piju se hladna, ne opterećuju mirisima, taninima i alkoholom, odličan su par uz lagane zalogaje, kao što su i bez hrane savršena celovečernja ili celodnevna pratnja za dobro društvo. Ovakvom opisu najčešće odgovaraju bela vina, penušavci i rozei, iako ima i crvenih koja ispunjavaju zadate parametre. Vino idealno za leto mora da ne umara, da se pije hladno, da osvežava i da nije preskupo. Dodao sam još jedan kriteri-jum: da možete lako da ga nabavite u Srbiji

Le Contesse SRL

Le Contesse prosecco 2013Potpuno je svejedno da li ćete s prosekom da počnete ili da završite. Ili ćete ga piti u sredini. Ili će da pokrije i početak, i sredinu, i kraj. Univerzalni penušavac, nikad komplikovan, kao i u ovom slučaju. Citrusi, lajm, limun, zelena jabuka, nezrela kajsija, hrskave kiseline, lagano telo i pucketavi mehurići, i sve to u posudi punoj leda i svako letnje veče pretvoriće se u festival!

Zvonko Bogdan

Osam tamburaša 2013Ovo vino kao da je namerno pravljeno za letnji dan po podne! Citrusni miris, s malo breskvi, zelenih jabuka i tonova koji podsećaju na sveže pokošenu travu i malo bagremovog cveta, otkriva kupažu belog sovinjona i šardonea. U njemu je sve taman: umereno intenzivan miris, umereno puno u ustima, umerenih kiselina i alkohola. Za dugu i umerenu konzumaciju, uz kockicu mladog kozjeg sira, šparglu u panceti, punjenu lignju... ili tek tako, samo uz dobar pogled i dubok uzdah. Sluša se, naravno, Zvonko, a čita „Ševa” od Dežea Kostolanjija.

Telmo Rodriguez

Basa 2013Šta ćete više letnje od onoga što stiže iz Španije? Iz zemlje tempranilja i crvenih vina, dolaze i odlični „belci“, pogotovo iz regiona Rias Baišas i Rueda. Za pristojne novce, Basa je jedno od njih – vino od lokalne sorte koje dolazi iz Ruede. Vinar je Telmo Rodrigez, sorta ver-deho, zemljište krečnjačko, ali šta vas u stvari briga za sve to? Važno je da ćete u čaši Base lako pronaći arome cveća, začinskog bilja, malo zrele tropike i svežinu grejpa i limuna, a u ustima živahne kiseline, dobru teksturu, me-koću i voćnu završnicu. Španci uz ovo preporučuju omlet, a ja dodajem pastu karbonaru ili grilovanu svežu ribu.

p24_vina.indd 2 5/16/14 1:57 PM p00_OGLASI.indd 10 5/15/14 8:37 PM

p00_OGLASI.indd 10 5/15/14 8:37 PM

Temet

Tri Morave 2013Tri Morave, tri srpske sorte pretočene u jedno vino: smederevka je tu za svežinu, morava daje čvrstinu, a tam­janika miris. Lako, pitko belo vino koje miriše na zelene ja­buke, citruse, malo začinskog bilja i cvetove zove. Nežnog ukusa, finih kiselina, s ele­gantnim dodirom slasti. Idealno vino za terase, bašte, piknike, za piletinu s roštilja, pastu karbonaru, kapreze salatu ili kockice mladog sira.

Tikveš

Tamjanika Special selection 2013Ako želite da navučete na vino one koji do sada nisu pili, počnite da im nudite tamjaniku! Tikvešova iz serije Special Selection pravi je predstavnik sorte i pravo lice tamjanike s Balkana: aromatična, sveža i potpuno suva. Vino ukroćenih i finih muskatnih aroma, s notama zovinog cveta, bosiljka i kore mandarine, lagano, lepršavo i beskrajno sveže. Košulja ve­selih boja ili kratka haljinica na sitne cvetove, japanke na nogama, na tanjiru škampi na žaru ili dagnje na buzaru, šopska salata ili lagana pasta, a na sve to dobro ohlađena boca tamjanike i eto recepta za put u nirvanu.

Kovačević

Orfelin beli 2013Da, to je ona vinarija Kovačević čiji je šardone jedno od najpoznatijih belih vina u Srbiji, a koja je od ove godine izašla s novom serijom nekomplikovanih i pristu pačnih vina pod etiketom Orfelin. Belo vino koje miriše na žute jabuke, banane i uopšte zrelo voće, a na jeziku umereno puno, kremasto i sočno, pa po­novo voćno i zrelo. Uz neku finu pitu sa sirom, ćuretinu s mlincima, soma i rečnu ribu, mladi sir...

Aleksić

Barbara 2012Kada roze potpišu tri sposobne, mlade i lepe žene iz vinarije Aleksić, pojačane četvrtom koju krase isti takvi atributi ­ a uz to je i enolog, on mora da bude baš roze boje, finog cvetno ­ voćnog mirisa i istog takvog ukusa. Arome svežeg crvenog voća, sa dodirom muskatno – cvet­nih mirisa koji podsećaju na divlju ružu, mekane kiseline, nežna slast i elegantna završnica čine Barbaru pravim letnjim rozeom, ide­alnim parom za rižoto, suši, cezar salatu ili samo dobro društvo.

Matalj

Dušica 2013Intenzivno roze boja, s pur­purnim odsjajima prosto podseća na toplo letnje veče, a i miris mu je takav – topao i zreo. Šumske jagode i crvena ribizla dominiraju, pojačane intrigantnim notama zelenog bibera. Ukus je pun, za­okružen, izrazito voćan. Sve to znači da je Dušica jedra, mesnata, sočna i rumena, ali vedrog duha i osvežavajuća. Ozbiljan roze traži i ozbiljne zalogaje, pa će mu dobro doći pasta s bolonjez sosom, slajs pršute, začinjena pile­tina, ali i dobar fiš paprikaš, negde uz Dunav.

ISOLE e OLENA

Chianti Classico 2011U srcu Italije je Toskana, u srcu Toskane Kjanti, u srcu Kjantija Kjanti klasiko ­ re­giončić iz kog dolaze fina crvena vina napravljena od sorte sanđoveze, sa još malo nekih autohtonih sorti. Takav je i ovaj: prijatnog mirisa crvenog voća, malo kompota od višanja i džema od ma­line, uz obilje nekog južnja­čkog začinskog bilja. Gutljaj sočan, voćan, fine svežine i veoma dug. Kao takav, odličan je da isprati lazanje, jagnjeći kotlet, neku srnetinu iz kotlića ili samo kockicu parmezana uz par kapi do­brog maslinovog ulja.

42

p24_vina.indd 3 5/16/14 5:35 PM

CEPPARELLO 2009Sangiovese 100%

Vinogradi Cepparello se nalaze na 400 metara nadmorske visine, okrenuti ka jugo-zapadu, a ime Cepparello je dobijeno po starom potoku Borro Capparello koji teče sa najviše tačke imanja Isole e Olena.

Odležava u hrastovom barikburetu 18 meseci:• prvu trećinu u novom 97%

francuskom i 3% američkom• drugu trećinu u godinu dana

starim buradima i• zadnju trećinu u dve godine starim buradima

6.750,00 RSD

SYRAH 2006Prvobitna ideja Paola je bila da se Syrah koristi u kupaži do 5% zajedno sa Canaiolo i Sangiovese u Chianti Classico. Francuski Syrah je Paola inspirisao pa je 1987. posadio oko 3 hekatara vinograda. Syrah odležava 12 meseci u barik buradima i to 20% u novim od čega 85% francuski, a 15% američki barik, a zatim dve godine u boci.

Proizvodnja 5.000 boca.

5.100,00 RSD

CABERNET SAUVIGNON 2008U malom procentu prisutni Cabernet Franc, Merlot, Petit Verdot. Vinogradi se nalaze na jugozapadnoj strani koja se graniči sa Chianti Classico regijom. Grožđe se bere u drugoj polovini oktobra, maceracija traje oko 4 nedelje. Odležava 24 meseca u barik buretu 40% novo bure, 97% francusko i 3% američko i tri godine u boci. Vinograd 3,5 ha.

Proizvodnja 6.000 boca.

7.350,00 RSD

CHARDONNAY 2012Vinogradi sa Chardonnay su postojali od 1987 god. Ali od 1989 god. su zasađeni novi vinogradi sa pet različitih klonova Chardonnay iz Burgundije (5.000 čokota po hektaru).

Posle fermentacije u velikim buradima vino odležava 10-12 meseci u manjim hrastovim buradima. Za prvih šest meseci odležavanja vino se meša u burgundijskom stilu da bi vino dobilo više teksture i kompleksnosti.

Proizvodnja 16.000 boca.

4.100,00 RSD

UVOZNIK:VINOTEKE:

TRAMPEX D.O.O.Cvijićeva 60, Beogradtel. 011 20 80 140o¢ ce@trampex.rswww.trampex.rs

BeogradNjegoševa 40tel. 011 308 77 00vinoitakoto@open.telekom.rs

Novi SadMaksima Gorkog 17atel. 021 662 30 90vinoitakoto2@gmail.com

CHIANTICLASSICO 201180% Sangiovese, 15% Canaiolo, 5% Syrah

Ručno brano grožđe fermentiše u inox tankovima sa kontrolisanom temperaturom sa oko 15 dana maceracije. Tokom fermentacije, „delestage“ i prepumpavanje se odvija dva puta dnevno. „Delestage“ je metod ekstrakcije tokom fermentacije vina koji vinu daje dobru boju meke tanine. Nakon malolaktičke fermentacije vino odležava u drvenim buradima gde sazreva još oko godinu dana. Zatim se fl ašira 3-4 meseca odležava u boci.

2.400,00 RSD

Isole e Olena se nalazi između Firence i Sijene, u srcu Chianti Classico re-giona, a čine je dva vino-grada „ISOLE“ i „OLENA“ koje je 1950. godine otk-upila familija De Marchi i objedinila u jedno imanje površine 50 hektara, a nalaze se na 350-400 me-tara nadmorske visine.

Istorija oba imanja datira mnogo vekova unazad i najraniji podaci o selu Olena potičju još iz XII veka. Danas ISOLE E OLE-NA imanje vode Paolo de Marchi i njegova supruga Marta koji se smatraju jednim od 10 najboljih malih proizvođača vina na svetu.

Paolo de Marchi je diplo-mirao Poljoprivredni fakultet – enologiju 1976. godine u Torinu. Danas ima bliske kontakte sa Enology Faculties of the Universites of Beaune, Montepellier, Turin, Gei-senheim i Californiaat Davis.

Paolo potiče iz familije koja ima tri generaci-je iskustva u pravljenju vina, a njegov sin Luka ima imanje u severnom delu Piemonte – Proprieta Sperino gde se takođe bavi proizvodnjom vina.

isole e olena_work.indd 1 5/15/14 8:30 PMp00_OGLASI.indd 11 5/15/14 8:37 PM

CEPPARELLO 2009Sangiovese 100%

Vinogradi Cepparello se nalaze na 400 metara nadmorske visine, okrenuti ka jugo-zapadu, a ime Cepparello je dobijeno po starom potoku Borro Capparello koji teče sa najviše tačke imanja Isole e Olena.

Odležava u hrastovom barikburetu 18 meseci:• prvu trećinu u novom 97%

francuskom i 3% američkom• drugu trećinu u godinu dana

starim buradima i• zadnju trećinu u dve godine starim buradima

6.750,00 RSD

SYRAH 2006Prvobitna ideja Paola je bila da se Syrah koristi u kupaži do 5% zajedno sa Canaiolo i Sangiovese u Chianti Classico. Francuski Syrah je Paola inspirisao pa je 1987. posadio oko 3 hekatara vinograda. Syrah odležava 12 meseci u barik buradima i to 20% u novim od čega 85% francuski, a 15% američki barik, a zatim dve godine u boci.

Proizvodnja 5.000 boca.

5.100,00 RSD

CABERNET SAUVIGNON 2008U malom procentu prisutni Cabernet Franc, Merlot, Petit Verdot. Vinogradi se nalaze na jugozapadnoj strani koja se graniči sa Chianti Classico regijom. Grožđe se bere u drugoj polovini oktobra, maceracija traje oko 4 nedelje. Odležava 24 meseca u barik buretu 40% novo bure, 97% francusko i 3% američko i tri godine u boci. Vinograd 3,5 ha.

Proizvodnja 6.000 boca.

7.350,00 RSD

CHARDONNAY 2012Vinogradi sa Chardonnay su postojali od 1987 god. Ali od 1989 god. su zasađeni novi vinogradi sa pet različitih klonova Chardonnay iz Burgundije (5.000 čokota po hektaru).

Posle fermentacije u velikim buradima vino odležava 10-12 meseci u manjim hrastovim buradima. Za prvih šest meseci odležavanja vino se meša u burgundijskom stilu da bi vino dobilo više teksture i kompleksnosti.

Proizvodnja 16.000 boca.

4.100,00 RSD

UVOZNIK:VINOTEKE:

TRAMPEX D.O.O.Cvijićeva 60, Beogradtel. 011 20 80 140o¢ ce@trampex.rswww.trampex.rs

BeogradNjegoševa 40tel. 011 308 77 00vinoitakoto@open.telekom.rs

Novi SadMaksima Gorkog 17atel. 021 662 30 90vinoitakoto2@gmail.com

CHIANTICLASSICO 201180% Sangiovese, 15% Canaiolo, 5% Syrah

Ručno brano grožđe fermentiše u inox tankovima sa kontrolisanom temperaturom sa oko 15 dana maceracije. Tokom fermentacije, „delestage“ i prepumpavanje se odvija dva puta dnevno. „Delestage“ je metod ekstrakcije tokom fermentacije vina koji vinu daje dobru boju meke tanine. Nakon malolaktičke fermentacije vino odležava u drvenim buradima gde sazreva još oko godinu dana. Zatim se fl ašira 3-4 meseca odležava u boci.

2.400,00 RSD

Isole e Olena se nalazi između Firence i Sijene, u srcu Chianti Classico re-giona, a čine je dva vino-grada „ISOLE“ i „OLENA“ koje je 1950. godine otk-upila familija De Marchi i objedinila u jedno imanje površine 50 hektara, a nalaze se na 350-400 me-tara nadmorske visine.

Istorija oba imanja datira mnogo vekova unazad i najraniji podaci o selu Olena potičju još iz XII veka. Danas ISOLE E OLE-NA imanje vode Paolo de Marchi i njegova supruga Marta koji se smatraju jednim od 10 najboljih malih proizvođača vina na svetu.

Paolo de Marchi je diplo-mirao Poljoprivredni fakultet – enologiju 1976. godine u Torinu. Danas ima bliske kontakte sa Enology Faculties of the Universites of Beaune, Montepellier, Turin, Gei-senheim i Californiaat Davis.

Paolo potiče iz familije koja ima tri generaci-je iskustva u pravljenju vina, a njegov sin Luka ima imanje u severnom delu Piemonte – Proprieta Sperino gde se takođe bavi proizvodnjom vina.

isole e olena_work.indd 1 5/15/14 8:30 PMp00_OGLASI.indd 11 5/15/14 8:37 PM

44

KOZJI SIRukusan i zdravNa ovim prostorima nepravedno zapostavljen u odnosu na kravlji, aromatičan i ukusan, kozji sir je izuzetan de-likates koji ima lekovita dejstva jer snižava nivo šećera i holesterol i ima dokazana antikancerogena svojstva

PorekloPri samoj pomisli na sireve, svakako je prva asocijacija Francuska, koja je po broju koza tek na 15. mestu u svetu, ali proizvodi čak 90 vrsta originalnih kozjih sireva od neverovatnih 100.000 tona kozjeg mleka na godišnjem nivou. Inače, proizvodnja kozjeg sira datira još od 8.000 godina pre naše ere, stari Rimljani i Grci doneli su ove proizvode baš u dolinu najveće francuske reke Loare.

Zdravlje Visoke nutritivne vrednosti, lakše probavljiv u odnosu na druge sireve, kozji sir je veoma bogat kalcijumom, kao i vlaknima koja ubrzavaju metabolizam i potpomažu topljenje masti. Takođe, sadrži značajno manje kalorija i masti u odnosu na kravlji, a ima visok sadržaj proteina zbog čega se posebno pre-poručuje u trudnoći, sportistima i osobama koje su izložene fizičkim naporima. Proteini iz proizvoda od kozjeg mleka su proteini koji se veoma dobro apsorbuju i direktno snabdevaju mišiće energijom i amino-kiselinama, čime obezbeđuju brz oporavak mišića posle treninga ili drugih napornih aktivnosti. Adekvatan je i kao zamena za meso, a pedijatri ga preporučuju u prehrani dece zbog mine-rala (kalcijum, magnezijum, fosfor) koje sadrži, a koji su vrlo važni u formiranju koštanog sistema. Takođe, kao i jogurt od kozjeg mleka, kozji sir poboljšava rad bubrega, pomaže kod problema s povišenim krvnim pritiskom i oboljenjima jetre i blagotvorno utiče na digestivni trakt, odnosno probavni sistem.

Kako nastaje Kozji sir se, logično, dobija od kozjeg mleka. Da bi se proizveo kilogram koz-jeg sira potrebno je znatno više (7-10 litara) mleka nego za istu količinu kravljeg sira, jer kozje mleko ima mnogo manje masnoće. Prema naučnim istraživan-

_Peđa Kresojević

jima, a i samoj praksi koju su sjajnim sirom potvrdili iz kompanije Kozak, može se reći da je najvažnije da koza bude srećna kako bi davala kvalitetno mleko. Rukovođeni tom idejom, ljudi iz Kozaka su upravo svojim kozama obezbedili veći životni prostor (svaka koza ima preko tri kvadratna metra „svog prostora” u kozarniku, a smatra se da je dovoljno obezbediti 1,6 m2), odnosno život „bez stresa” u jedinstvenom prirodnom okruženju na padinama u okolini Prijepolja. Naravno, ishrana koza igra ključnu ulogu, te se njihove koze hrane prirodno i zdravo, same birajući šta će jesti (mladice trave, voće…).U samoj proizvodnji lagano zasiravanje traje 1-2 sata, a zrenje traje oko dve do tri sedmice. Soljenje je suvo ili u salamuri.

Kako izgleda i miriše Prave se u raznim oblicima (okrugli, u obliku piramida...), obično su mali, de-bljine 3 do 5 cm, a prečnika 6 do 12 cm. Težina im se kreće u rasponu od 60 grama do 1,5 kilograma, a idealni su za kombinovanje s raznim dodacima poput raznih aromatičnih travki, bibera, paprike, uglja... Kod većine kozjih sireva testo je mekano. Kora sira može biti oprana, ali se često rade s belim plesnima ili s drugim dodacima, naročito travama i začinima, koji se nalaze na površini sira. Boja zrelog sira je bela do belo-žućkasta. Miris i ukus je specifičan, osoben i karakterističan. Sirevi mekog testa su s blažim mirisom i ukusom na lešnik, dok su oni tvrđi, sa suvljim testom i raznim dodacima izraženijeg ukusa i mirisa, često pikantnim i svojstvenim samo kozjim sirevima.

Upotreba Zbog svoje osobene arome i prepoznatljivog ukusa koristi se kao autentičan i maštovit dodatak jelima ili kao osnovni sastojak salata, a posebno je ukusan u maslinovom ulju, što je upravo jedan od novih proizvoda Kozaka. Sve češće prisutan je na picama, u Pizza Baru prave odličnu Monte Verde s kozjim sirom, pancetom, pečurkama i rukolom, a u Pomodoru savršenu Formaggio di Capra e Pancetta s kozjim sirom, belim lukom, čeri-paradajzom, timijanom, maslinama i pancetom. Sjajan je kao grilovan, prisutan je i u pastama, kao i u maštovitim kombinacijama poput salate s kozjim sirom u susamu (miks zelenih salata, kozji sir, suve smokve, pečeni orasi, jagode, preliv od balzamika i meda).

p24_kozji sir.indd 2 5/16/14 4:13 PM p00_OGLASI.indd 12 5/15/14 8:37 PM

p00_OGLASI.indd 12 5/15/14 8:37 PM

KOZJI SIRukusan i zdrav

PRedlOZIEvo nekoliko predloga za efektne zalogaje i neobične spojeve kojima upravo kozji sir daje karakterističnu zavodljivu aromu.

Marinirani kozji sirU teglicu složite ravnomerno sečene kockice kozjeg sira, začine po želji (ruz­marin, bosiljak, čili papričice), sve zalijte maslinovim uljem i ostavite da stoji neko vreme dok sir ne poprimi arome začina i dodataka.

Kozji sir i vinoPlemeniti mlečni mirisi kozjeg sira, po pravilu obogaćeni distinktivnim začinskim notama, uz njegovu mekoću, svežinu i snažan ukus čine ga savršenom pod­logom za ista takva, karakterna i sveža vina. Sovinjon blan, pogotovo onaj iz francuske Loare, ali i onaj koji dolazi iz Štajerske, kao i srpski favoriti poput sovinj­ona vinarija Vinum, Aleksandrović ili Janko, biće odličan par zahvaljujući svojim zeljastim aromama i citrusnom ukusu. Takođe, rajnski rizlig će svojim svežim kiselinama, teksturom i intenzivnim voćnim aromama veoma dobro funkcioni­sati s mlečnom mekoćom i slanim ukusom kozjeg sira.

Zalogajčići odkozjeg sira i grožđa

Jednostavno: zrna grožđa umotajte u mladi mekani sir, a onda takve „loptice“ uvaljajte u seckane orahe. Nabodite na čačkalicu i imate savršene male zalogaje za sve povode.

Kozji sir i borovniceEvo i „slatke upotrebe“ kozjeg sira. Na kreker namažite kremast kozji sir, a odozgo poređajte borovnice koje ste prethodno uvaljali u šećer u prahu. Slatko i originalno, drugačije i vrlo ukusno.

Kozji sir i viStatistika kaže da je potrošnja kozjeg mleka u svetu dva odsto u odnosu na kravlje mleko. Jedan od ključnih razloga za to svakako je i cena, jer je kozje mleko skuplje u odnosu na kravlje s obzirom na to da je dnevni prinos mleka po kozi i do deset puta manji od prinosa mleka prosečne krave. Zato je kozji sir skuplji od kravljeg, ali je i neuporedivo zdraviji i s nizom nutritivnih prednosti i dragocenih sastojaka. Dokaz tome je i slavni Čarli Čaplin koji je doživeo čak 94 godine, a koji se, osim smehom, po sopstvenom priznanju hranio upravo kozjim sirom, uz maslinovo ulje, crveno vino i crni hleb. Mislite o tome, zaboravite na predrasude o mirisu, i uživajte u svakom zalogaju.

46

p24_kozji sir.indd 3 5/16/14 4:13 PM p00_OGLASI.indd 15 5/15/14 8:38 PM

p00_OGLASI.indd 15 5/15/14 8:38 PM

Spremni za pokretkako se hraniti zdravo u brzom vremenu? kako odvojiti malo vremena za kvalitetan obrok koji možete da pone-sete od kuće i jedete na pauzi za ručak? I kako uživati u toplim letnjim danima u prirodi a da ne mislite mnogo o hrani već da na brzinu spremite nesvakidašnje zdrave zalogajčiće za prijatelje i decu?

Laki i brzi obroci koje možete da poneste sa sobom bilo gde ne zahtevaju previše vremena ili kulinarskog umeća. Uz malo truda i puno ideja kako šta is­kombinovati i koje namirnice upotrebiti moguće je osmisliti jelovnik za svaki radni dan i za opuštene dane vikenda koje provodite u prirodi. Životni stil koji podrazumeva puno zdravih namirnica, svežeg voća i povrća i hrane koja nema štetne industrijske dodatke i nepotrebne masnoće i šećere, uvek rezultira do­brim osećajem i novom energijom. Radnim danima u tašnu možete spakovati činijice sa zdravim obrocima, za­tvorene čaše sa ceđenim sokom ili šejkom, sve dnevne obroke koji će vas održati budnim i motivisanim. Jutro, slažu se nutricionisti, uvek je najvažnije. Dan treba početi čašom tople vode ili čaja, s isceđenim limunom, a potom sledi sve ostalo. Doručak bi trebalo konzumirati sat vremena nakon buđenja, a ako baš žurite, jutarnji obrok koji nikako ne bi trebalo preskočiti možete poneti od kuće.

Buđenje Jutarnje buđenje energije omogućavaju vitamini – idealni su sok od ceđene pomorandže, limuna ili grejpfruta. U blenderu možete da izmešate različito voće – probajte kombinaciju banane, višnje, maline, jagode i crvene ribizle s dodatkom soka od pomorandže ili mešavinu jagode, maline i višnje. Na posao možete poneti i najrazličitije sendviče. Pecivo ili hleb od integralnih žitarica, sa celim zrnom, sporije se razlažu u organizmu i duže održavaju ose­ćaj sitosti. Kod sendviča je važno i izbeći preterane masnoće, kalorične izvore nepotrebnog holesterola koji se teško vare i čine da se osećate tromo i po­spano. Za izbegavanje su majonez, pavlaka, suhomesnati proizvodi puni soli, masti i aditiva. Dobar izbor su mladi nemasni sirevi, ćuretina, piletina, tunjevina iz salamure, kuvana jaja, povrće – listovi rukole i zelene salate, rotkvice, mladi

48

_ Jelena Jovanović

luk, peršun, krastavac, celer... Sendviče možete napraviti i s niskokaloričnim namazima. Mediteranski namaz, savršen uz integralni hleb, pravi se od sardina iz konzerve, kuvanog krompira, iseckanog luka, peršuna i isitnjenih maslina. Svi sastojci se ispasiraju i posole i doda se sok od limuna. Mladi sir ili švapski sir takođe je zgodan za razne kombinacije – mogu mu se dodati kockice praške šunke, iseckani kiseli krastavčići, zeleni deo mladog luka. Sendviču od ovog namaza dodajte i kolutove paradajza. Doručak koji možete poneti od kuće jesu i ovsene pahuljice, zdrave i ukusne. Možete ih preliti jogurtom ili mlekom i kašičicom cimeta (koji utiče na stabil­nost nivoa šećera u krvi). U skuvanu ovsenu kašu takođe možete dodati kašičicu meda i cimet ili sitno seckane jabuke i banane i badem, lešnike, orahe. Takođe možete napraviti i keks od ovsenog brašna i raznih semenki (lan, bun­deva) ili energetske štanglice kombinujući razne sastojke. Ove štanglice mogu da budu doručak ili užina, podižu i održavaju nivo energije i mentalne budnosti. Potrebno je malo vremena da se ispeku, ali se mogu koristiti više dana. Jedan od recepata, za štanglice od badema i meda, sadrži ovas, izmrvljeni badem, semenke suncokreta, laneno seme, susam, ribizle, suve kajsije, suvo grožđe, maslac od badema, med, šećer i ekstrakt vanile. Zdravi deserti koji mogu biti i doručak ili mini­obrok jesu prirodni voćni jogurti. Lako i brzo se prave, na litar jogurta doda se 300­400 grama ispasiranog voća (probajte – maline, jagode, breskve), med ili šećer. Zdrav i osvežavajući je i grčki jogurt s medom, za koji su vam potrebni kremasti grčki jogurt, orasi ili bademi i, na kraju, med.

U toku dana U kancelariju možete poneti i ručak – u jednoj ili više plastičnih posuda. Ujutru ili dan ranije možete spremiti lagano i hranljivo jelo koje vas neće opter­etiti, pastu, pirinač ili salatu. Možete poneti i bilo koju krem čorbicu od sezon­skog povrća – šargarepe, bundeve, celera, tikvica. Brzo napravljeni obroci su i razne šarene salate pune vitamina i raznih sastojaka. Sveže sezonsko povrće nudi mnogo kulinarskih ideja – probajte salatu od prokuvanih špargli i kuvanih jaja ili vitaminsku salatu u kojoj se kombinuju sveže kruške, grejpfrut, paprika, peršun, sirće i ulje i nekoliko lešnika. Jednostavna je salata od barene piletine s iseckanim krastavcem i rotkvicama i prelivom od jogurta, a interesantna i osvežavajuća – salata od slane haringe, kuvanog krompira, krastavčića i cvekle. Obe salate jedu se s raženim hlebom.Mnogo je varijanti i ideja za lagane obroke koji se brzo pripremaju, za manje od

p24_obroci za poneti.indd 2 5/16/14 5:36 PM

15 minuta, i koje tokom dana možete jesti bilo gde. Spakovan ručak omogućava vam i da jedete uvek u isto vreme i da budete dosledni svom ličnom režimu ishrane.

Na izletu Dan proveden u prirodi biće još veseliji uz neobičan meni, zdrave i drugačije zalogaje koji su zanimljivi, sveži, neobičnog ukusa. I koje nije teško spakovati i poneti u rancu ili korpi. Na izlet možete poneti voće, voćni šejk ili voćnu salatu u izdubljenoj dinji ili lubenici. U činije možete lako spakovati i salatu od sezonskog povrća s po nekim neobičnim sastojkom, a od grilovanog mesa možete napraviti sendviče i dodati im interesantan preliv. Recimo, sendviče možete napraviti sa salatom od piletine koja se sastoji od grilovanih pilećih grudi, posnog majoneza, karija, limunovog soka, crvenog grožđa, oraha, ananasa i crvenog luka. Zalogajčići kojima u prirodi možete obradovati decu jesu slane projice ili slatki

• Napravite sos od iseckanog parada-jza dinstanog na maslinovom ulju uz dodatak bosiljka. Dodatak pasti s ovim sosom je rendani parmezan.

• Otvorite konzervu belog pasulja i u tiganju ga prelijte s malo maslino-vog ulja. Dodajte iseckane škampe i majčinu dušicu.

• Napravite pesto – u blender stavite

listiće bosiljka, čen belog luka, so, biber i maslinovo ulje. Pesto pone-site u maloj činijici, u drugoj činiji ponesite kuvane špagete ili neku drugu testeninu.

• Desetak malih škampa stavite u zagrejano maslinovo ulje, dodajte kašiku-dve iseckanog belog luka i peršun. Spakujte ih i jedite uz inte-gralni hleb.

• Napravte gaspačo. Paradajz i krastavac isecite na kockice, dodajte dve ili tri kriške dvopeka isečenog na kockice, četvrtinu šolje masli-novog ulja, dve kašike voćnog sirćeta, čen belog luka, so i biber. Sve izmiksujte u blenderu, a zatim ohladite u frižideru.

• Plavi patlidžan prepolovite, na svaki stavite kolut paradajiza i komad fe-ta-sira. I napravite sendvič od ovog patlidžana, s integralnim hlebom.

• U integralnu kiflu stavite krem-sir, parče dimljenog lososa, paradajz i list rukole.

• Tunjevinu iz konzerve pomešajte s kaprom, peršunom, mirođijom, sokom limuna. Ovom smesom na-punite izdubljeni paradajz.

Prelivi za špagete ili neku drugu testeninu:

• Izdinstajte lignje u maslinovom ulju, dodajte so, biber i beli luk, iseckani paradajz.

• Izdubite i iseckajte šoljicu mas-

lina. Prelijte ih maslinovim uljem, dodajte isitnjen beli luk, bosiljak ili peršun, malo čili papričica.

• Filete sardele ispržite u maslinovom ulju, s puno belog luka.

mafini. Projice možete napraviti na klasičan način, od pšeničnog i kukuruznog brašna i sira i ispeći u malim okruglim modlama, tako da imaju koricu sa svih strana. Ovom klasičnom receptu možete dodati zelje, spanać, iseckanu papriku. Projice možete praviti i od heljdinog brašna, a možete im dodavati semenke suncokreta i lana, susam, rendanu šargarepu. Slatki mafini takođe imaju mnoge verzije – posebno zdrava varijanta podrazumeva belo pirinčano brašno, fruk-tozu (koja zamenjuje šećer) i pirinčano mleko. Ukus slatkih mafina može da se obogati raznim sastojcima – pomorandžinom korom, limunom, višnjama, šumskim voćem, borovnicama, malinama. Mafine možete praviti i s ovsenim pahuljicama i ovsenim brašnom pomešanim sa smeđim šećerom i rendanim jabukama i s dodatkom crvenog voća. Za zdrave zalogaje koji se lako mogu napraviti, brzo poneti od kuće i konzumi-rati sporo u nekom prijatnom ambijentu, ima veoma mnogo ideja. Puno je i inspirativnih namirnica i mogućnosti njihovog kombinovanja i puno razloga da se pobunite protiv instant hrane, nametnutih izbora i uobičajenog jelovnika.

Predlozi za brza i lagana jela

49

p24_obroci za poneti.indd 3 5/16/14 1:59 PM

15 minuta, i koje tokom dana možete jesti bilo gde. Spakovan ručak omogućava vam i da jedete uvek u isto vreme i da budete dosledni svom ličnom režimu ishrane.

Na izletu Dan proveden u prirodi biće još veseliji uz neobičan meni, zdrave i drugačije zalogaje koji su zanimljivi, sveži, neobičnog ukusa. I koje nije teško spakovati i poneti u rancu ili korpi. Na izlet možete poneti voće, voćni šejk ili voćnu salatu u izdubljenoj dinji ili lubenici. U činije možete lako spakovati i salatu od sezonskog povrća s po nekim neobičnim sastojkom, a od grilovanog mesa možete napraviti sendviče i dodati im interesantan preliv. Recimo, sendviče možete napraviti sa salatom od piletine koja se sastoji od grilovanih pilećih grudi, posnog majoneza, karija, limunovog soka, crvenog grožđa, oraha, ananasa i crvenog luka. Zalogajčići kojima u prirodi možete obradovati decu jesu slane projice ili slatki

• Napravite sos od iseckanog parada-jza dinstanog na maslinovom ulju uz dodatak bosiljka. Dodatak pasti s ovim sosom je rendani parmezan.

• Otvorite konzervu belog pasulja i u tiganju ga prelijte s malo maslino-vog ulja. Dodajte iseckane škampe i majčinu dušicu.

• Napravite pesto – u blender stavite

listiće bosiljka, čen belog luka, so, biber i maslinovo ulje. Pesto pone-site u maloj činijici, u drugoj činiji ponesite kuvane špagete ili neku drugu testeninu.

• Desetak malih škampa stavite u zagrejano maslinovo ulje, dodajte kašiku-dve iseckanog belog luka i peršun. Spakujte ih i jedite uz inte-gralni hleb.

• Napravte gaspačo. Paradajz i krastavac isecite na kockice, dodajte dve ili tri kriške dvopeka isečenog na kockice, četvrtinu šolje masli-novog ulja, dve kašike voćnog sirćeta, čen belog luka, so i biber. Sve izmiksujte u blenderu, a zatim ohladite u frižideru.

• Plavi patlidžan prepolovite, na svaki stavite kolut paradajiza i komad fe-ta-sira. I napravite sendvič od ovog patlidžana, s integralnim hlebom.

• U integralnu kiflu stavite krem-sir, parče dimljenog lososa, paradajz i list rukole.

• Tunjevinu iz konzerve pomešajte s kaprom, peršunom, mirođijom, sokom limuna. Ovom smesom na-punite izdubljeni paradajz.

Prelivi za špagete ili neku drugu testeninu:

• Izdinstajte lignje u maslinovom ulju, dodajte so, biber i beli luk, iseckani paradajz.

• Izdubite i iseckajte šoljicu mas-

lina. Prelijte ih maslinovim uljem, dodajte isitnjen beli luk, bosiljak ili peršun, malo čili papričica.

• Filete sardele ispržite u maslinovom ulju, s puno belog luka.

mafini. Projice možete napraviti na klasičan način, od pšeničnog i kukuruznog brašna i sira i ispeći u malim okruglim modlama, tako da imaju koricu sa svih strana. Ovom klasičnom receptu možete dodati zelje, spanać, iseckanu papriku. Projice možete praviti i od heljdinog brašna, a možete im dodavati semenke suncokreta i lana, susam, rendanu šargarepu. Slatki mafini takođe imaju mnoge verzije – posebno zdrava varijanta podrazumeva belo pirinčano brašno, fruk-tozu (koja zamenjuje šećer) i pirinčano mleko. Ukus slatkih mafina može da se obogati raznim sastojcima – pomorandžinom korom, limunom, višnjama, šumskim voćem, borovnicama, malinama. Mafine možete praviti i s ovsenim pahuljicama i ovsenim brašnom pomešanim sa smeđim šećerom i rendanim jabukama i s dodatkom crvenog voća. Za zdrave zalogaje koji se lako mogu napraviti, brzo poneti od kuće i konzumi-rati sporo u nekom prijatnom ambijentu, ima veoma mnogo ideja. Puno je i inspirativnih namirnica i mogućnosti njihovog kombinovanja i puno razloga da se pobunite protiv instant hrane, nametnutih izbora i uobičajenog jelovnika.

Predlozi za brza i lagana jela

49

p24_obroci za poneti.indd 3 5/16/14 1:59 PM

50

Donesi.comNaručivanje hrane prekointernetawww.donesi.com

BamBi www.bambi.rs

chameleon/GinGerBulevar Nikole Tesle 3,Grand Casino011/220-28-22www.grandcasinobeograd.com

DoncaFe GroUPwww.donacafe.rs

homemaDe comPany060/300-32-44www.hmc.rs

imleKwww.imlek.rs

croWne PlaZa BelGraDeVladimira Popovića 10, Beograd011/220-40-31011/220-40-33www.crowneplaza.com

str. 01

str. 02

str. 04

str. 07

str. 09

str. 11

str. 12&13

str. 15

str. 17

str. 19

str. 21

str. 25

str. 27

str. 29

str. 33

str. 33

str. 35

str. 35

str. 39

str. 41

str. 43

str. 45

str. 47

str. 51

str. 52

24Kitchenwww.24kitchen.rs

monUmentAdmirala Geprata 9011/761-72-54Čika Ljubina 9011/328-46-98www.monument.rs

Dm-DroGerie marKt Bulevar Mihajla Pupina 181www.dm-drogeriemarkt.rs

PomoDoroHilandarska 32011/334-54-05www.pomodoro.rs

tomatelloNectarwww.nectar.rs

interGalactic Diner/sUGar & sPiceBulevar Nikole Tesle 3(hotel Jugoslavija)011/405-86-86Internacionalnih brigada 22011/243-44-44www.intergalacticdiner.com

la molisanawww.mlinternational.rs

Pane e VinoWest 65Omladinskih brigada 86a011/406-58-05

FriKomwww.frikom.rs

PiZZa BarBulevar Mihajla Pupina 165v011/222-54-67www.pizzabar.rs

BaltiK JUniorwww.baltikjunior.com

Fine sUshies at sUshiHadži Đerina 28061/315-22-98www.finesushies.com

ZVonKo BoGDanKanjiški put 45, Palić024/415-02-73www.vinarijazvonkobogdan.com

Vino i taKo toNjegoševa 40011/308-77-00Maksima Gorkog 17a,Novi Sad 021/662-30-90www.trampex.rs KoZaK D.o.o.Kapetan Mišina 21/1011/30-34-430www.kozak.rs

somBoleDwww.somboled.rs

metro cash&carrywww.metro.rs

BiZUAndre Nikolića 1-3011/369-25-70www.bizu.rs www.sushibox.rs

INDEX

p50_index.indd 1 5/16/14 5:38 PM p00_OGLASI.indd 14 5/15/14 8:38 PM

p00_OGLASI.indd 14 5/15/14 8:38 PM

p00_OGLASI.indd 13 5/16/14 8:29 AM