Izdava~:

Francuska 711000 Beograd

Telefon: 2631 200Telefon i faks: 2627 493email: mostovi011@gmail.comsajt: www.ukpsalts.org

Glavni urednik:

Duko PaunkoviRedakcija:

Milo KonstantinoviMarko ^udi

Zorislav PaunkoviSekretar redakcije:

Mirna UzelacLikovna i grafi~ka oprema:

Darko NovakoviLektura i korektura:

Sne`ana \ukanovi[tampa:

Zuhra, BeogradTira`:

350

Objavqivawe ovog broja pomoglo jeMinistarstvo kulture i informisawa Republike Srbije

Bruno [ulc: AVGUST / Prevela s poqskog Sne`ana\ukanovi...05

Italo Zvevo: \AKOMO /Preveo sa italijanskog NikolaPopo-vi... 12

Kamilo Hose Sela:KARABINIJEROVPREDIVNIZLO^IN/Pre-veo sapanskog Vladimir Ninkovi... 17

Ag Apoloni: SANSARA /Prevela sa albanskog Merima Krijezi...27

Osam gr~kih pesnika /Preveli s gr~kog Marija Gi~i Pusloji iPashalis Nikolau... 43

Tomislav Osmanli: TETKA RA[ELINA SLIKA / Preveo s make-donskog Zoran @. Paunovi... 49

Dajana di Prima: REVOLUCIONARNA PISMA / Prevela sa en-gleskog Ivana Maksi... 59

\ozue Kardu~i: HIMNA SATANI /Preveo sa italijanskog Bo-jan Beli... 65

Arpad Na| Abowi: KOLUMBO I JA /Preveo s ma|arskog Marko^udi... 72

[erman Aleksi: USAMQENI RENXER I TONTO TUKU SE NANEBU /Preveo sa engleskog Ivan Velisavqevi... 83

Anri Mio: KRI[KE ZNAWA /Preveo s francuskog Bojan Sa-vi Ostoji... 90

Hulio Ramon Ribejro Suwiga: DVE PRI^E / Prevela sa panskogJovana@ivanovi... 93

^arls Olson: PESME /Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi...101

BEOGRAD GODINAXLI BROJ157-158 LETO/JESEN2013

Virxinija Vulf: O NEZNAWU GR^KOG / Preveo sa engleskogDejan Acovi... 113

AKTIVNOSTI UKPS MAJ–SEPTEMBAR 2013. / V. Stamenko-vi... 174

Emilija Pardo Basan:BO@I]NE I NOVOGODI[WE PRI^E /Prevela sa panskog Jovana@ivanovi ... 176

Harold Blum: ELEGIJSKI ZAKQU^AK ZAPADNOGKANONA /Preveo sa engleskog Ivan Velisavqevi... 125IjanMakjuan:KADA GUBIMOVERUUPROZU – IKAKO SEONAOBNAVQA /Preveo sa engleskog Borivoj Gerzi... 135

X. Volis Martin: PRI^E O DIPENU EDGARA ALANA POA(1841–1844) /Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi ... 158RitaMejBraun:PRI^AO DVA GRADA ^ARLSA DIKENSA (1859)/Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi ... 162Karen Sloter:MRTVO PISMO METE FULER VIKTOR (1867)/Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi ... 165MiloKonstantinovi:RE^NIK SRPSKOG@ARGONA BORI-VOJA GERZI]A ... 169

Bojan Beli... 199Bojan Savi Ostoji... 199Borivoj Gerzi...199Vladimir Ninkovi... 199Dejan Acovi... 199\or|e To-mi... 200Ivan Velisavqevi... 200Ivana Maksi... 200 Je-lena Vitezovi... 200Jovana @ivanovi... 201Marija Gi~iPusloji... 201Marko ^udi... 201Merima Krijezi ... 201Mi-loKonstantinovi... 201Nikola @ivanovi... 202NikolaPopovi...202Nikolina Zobenica...202PashalisNikolau...202Sne`ana \ukanovi... 202Zoran@.Paunovi... 203

Tomas Xeferson: ZEMQA PRIPADA @IVIMA /Preveo sa en-gleskog \or|e Tomi ... 139

Nikolina Zobenica: KRITIKAPREVODA DVAPOGLAVQA GRA-SOVOGROMANALIMENIDOBO[NASRPSKIJEZIK ... 145

05

1

U julu je moj otac odlazio u bawu, a mene, moju majku i starijegbrata preputao je na milost i nemilost opojnim letwim danima,belim od `ege. Opijeni svetlou, listali smo tu veliku kwiguraspusta, ~ije su vrele stranice blistale, natopqene pri dnu neo-doqivom slau zlatnih kruaka.

Adela se vraala u svetla jutra, kaoPomona iz vreline u`are-nog dana, i prosipala iz korpe raznobojnu lepotu sunca – sjajne,so~ne trewe s prozra~nom ko`icom, zagonetne crne viwe ~ijije miris prevazilazio onoto se osealo u ukusu; kajsije, u ~ijemje zlatnom mesu bila sutina dugih popodneva; a pored te ~istepoezije voa izvla~ila je komade teletine, zajedno s klavijaturomrebara, pune hranqivih sastojaka to daju snagu, alge od povra– nalik na ubijene hobotnice i meduze – sirov materijal za ru~akjo neuobli~enog i oskudnog ukusa, rastiwe i plodove iz zemqekoji su i daqe mirisali na poqe i na divqinu.

Kroz mra~ni stan na prvom spratu kamene kue na trgu svako-ga dana celog tog dugog toplog leta prolazili su: tiina drhtavihslojeva vazduha, kvadrati svetlosti koji su predano snevali svojsan na podu; melodija vergla koja je dopirala iz najdubqe zlatne`ile dana; dva-tri takta refrena,to ih je neko nekada odsviraona klaviru ito uvek iznova posustaju na osun~anom belom plo~-niku, izgubqeni u vrelini punoe dana. Poto bi sve pospremila,Adela bi navukla draperije i zamra~ila sobe. Tada bi se bojespustile za oktavu dubqe, sobu bi preplavila senka, kao da urawau svetlost morskih dubina s nejasnim odrazom u zelenim ogleda-lima, a sva vrelina dana po~ivala je na draperijama blago ustala-sanim od podnevnog sawarewa.

Subotwa popodneva provodio sam s majkom u etwi. Iz seno-vitog trema stupali smo pravo u dan okupan suncem. Prolazni-cima koji su gacali po zlatu o~i su se zatvarale od`ege, kao da su

Bruno [ulc

AVGUSTPrevela s poqskog Sne`ana \ukanovi

06

slepqene medom, a lako podignuta gorwa usna otkrivala im je zubei desni. I svi koji su plovili po tom zlatnom danu imali suistovetan izraz zaslepqenosti, kao da je sunce sve svoje obo`a-vaoce primoralo da nose istu masku – zlatnu masku sun~evog brat-stva; i svi koji su tog dana ili ulicama sretali su se, mimoi-lazili, stari i mladi, deca i `ene, pozdravqali su se u prolazutommaskom, oslikanom debelim slojem zlatne boje na licu, kezilisu se jedni na druge tom razuzdanom grimasom – varvarskommaskompaganskog kulta.

Trg je bio pust i `ut od jare, vrelim vetrovima po~ien odpraine, poput biblijske pustiwe. Trnoviti bagremi, i`xikqa-li u pustoi`utog trga, umorili su nad wim svojim blistavimliem, qupko razdeqenim u zelene filigranske bukete, kao koddrvea na starim goblenima. ^inilo se kao da to drvee svojimteatralno razdeqenim krowama uzbu|uje vihor da bi u pateti~-nim prevojima pokazalo otmenost lisnatih lepeza svojih srebr-nih stomaka nalik na krzno plemenitih lisica. Stare kue,danima gla~ane vetrom, bavile su se odbleskom atmosfere, odjeci-ma, seawem na boje rasprene u dubini `ivopisnog vremena.Izgledalo je kao da su ~itava pokolewa letwih dana (poputstrpqivih tuko majstora koji su skidali pleswivi malter sastarih fasada) uklawala la`nu glazuru svakim danom sve vieotkrivajui pravo lice domova, obli~je sudbine i`ivota koji ihje formirao iznutra. Sada su prozori, zaslepqeni bleskom pustogtrga, spavali; balkoni su priznavali nebu svoju prazninu; otvore-ni tremovi mirisali su na hladovinu i vino.

Grupa odrpanaca, koja je u uglu trga nala zaklon od vatrenemetle`ege, zaposela je jedno par~e zida koje je stalno iznova isku-avala bacawem nov~ia i dugmadi, kao da je iz horoskopa tihmetalnih kru`ia bilo mogue pro~itati istinsku tajnu zidaizbrazdanog hijeroglifima i pukotinama. Ostatak trga bio jepust. U svakom trenutku pred taj zasvo|eni trem s vinarovimba~va-ma, u hlad lelujavih bagrema, moglo je na povocu uetati magaredobrog Samarianina, a dvojica slugu bi bri`no izvukli iz u`a-renog sedla bolesnog ~oveka i ne`no ga, preko hladnih stepenica,uneli na sprat koji mirie na [abat.

Tako smo majka i ja tumarali du` dve sun~ane strane trgavodei svoje izlomqene senke preko kua, kao po klavijaturama.Kvadratne kocke plo~nika lagano su se smewivale pod naimmekim i lakim koracima – jedne bledoru`i~aste poput qudskeko`e, druge zlatne i modre, a sve lake, tople, barunaste na sun-cu, kao nekakva sun~ana lica izga`ena stopama do neprepoznat-qivosti, do bla`enog nitavila.

07

Najzad smo, na uglu Strijske ulice, uetali u senku apoteke.Velika tegla sa sokom od maline u irokom prozoru apotekesimboli~no je predstavqala rashladnu mo melema koji umirujesve vrste bola. A ve nekoliko kua daqe ulica vie nije uspe-vala da sa~uva izgled grada, ve je, kao seqak koji se vraa u rodnomesto, usput skidala svoju gradsku eleganciju i lagano se pretva-rala, to je bila bli`e selu, u seoskog sirotana.

Prigradske kuice tonule su zajedno s prozorima, skriveneu bujnom i zamrenom cvatu svojih malih vrtova. Trava, cvee ikorov, zaboravqeni u veli~anstvenom danu, tiho su bujali raduju-i se predahu u kom mogu da saware izvan vremena, na samom rububeskraja.Ogroman suncokret, podignut visokona svojoj sna`noj sta-bqici i pogo|en elefantijazom, i~ekivao je u `utoj `alostiposledwe, tu`ne dane `ivota, povijajui se pod te`inom svog ~u-dovinog rasta. Ali priprosti prigradski zvon~ii i neuglednicicani cvetii stajali su bespomono u svojim utirkanim ru`i-~astim i belim kouqicama ne shvatajui veliku tragediju sun-cokreta.

2

Zamreni pramenovi trave, korova i trwa pucketaju u vre-lini popodneva. Rojevi muva svojim zujawem remete popodnevnusnenost vrta. Zlatne strwike u poqu hu~e na suncu, poput crvenihskakavaca. U raskonoj vatrenoj kii zri~u zrikavci; mahune pu-caju tiho, kao cvr~ci.

Kod ograde se izdi`e travnati ko`uh grbavog brega, kao da sevrt u snu okrenuo na drugu stranu pawegova krupna seqa~ka pleadiu tiinom zemqe. Na tim pleima vrta neuredna, `enskabujnost avgusta preobrazila se u potmule jarke pune xinovskih~i~akai tu se razbakariladlakavimlisnatim~aravima, sna`-nim mesnatim jezicima zelenila. Te naduvene prostakue od~i~aka be~ile su se poput nekakvih `enetina koje su tu irokoposedale, a wihove sopstvene lude sukwe su ih napola pojele. Tamoje vrt budzato prodavao grozdove divqeg jorgovana, oporu kaubokvice koja se oseala na sapun, divqu brqu nane i raznorazneavgustovske bofluke najgore vrste. Ali s druge strane tarabe, izatog letweg gustia u kom se razrasla glupost poaavelog koro-va, bilo je smetlite zaraslo u divqe trwe. Niko nije znao da jeupravo tu avgust ovog leta prire|ivao svoju veliku pagansku orgi-ju. Na tom smetlitu, naslowen na tarabu i zarastao u divqijorgovan, nalazio se krevet retardirane devoj~ice Tluje. Svi smoje tako zvali. Na brdu od smea i otpadaka, starih lonaca, papu~a,uta i krhotina stajao je krevet, obojen u zeleno i poduprt dvemastarim ciglama na mestu noge koja mu je nedostajala.

08

Vazduh iznad tog kra, podivqao od `ege, iscepkan bleskomsjajnih kowskih muva, qutih od sunca, pucketao je kao od nevid-qivih zve~ki i dovodio do ludila.

Tluja sedi pogrbqena na krpama nasred `ute posteqe. Navelikoj glavi su joj nakostreeni ~uperci crne kose. Lice joj jerastegqivo poputmeha harmonike. Svaki ~as pla~na grimasa skup-qa tu harmoniku u hiqadu popre~nih nabora, a ~u|ewe ih ponovoiste`e, ravna te nabore i otkriva male o~ne proreze i vla`nedesni pod rili~astim mesnatim usnama. Prolaze sati ispuweni`egom i dosadom u kojima Tluja poluglasno gu~e, drema, tiho ne-goduje i groke.Muve u gustom roju opsedaju tu nepomi~nu priliku.A onda, odjednom, cela ta gomila prqavih rita, krpa i drowakapo~iwe da se mrda, kao da je o`ivela od komeawa pacova to seu woj legu. Muve se uplaene bude i podi`u u velikom bu~nomroju, ispuwenom qutitim zujawem, bleskawem i titrawem. I dokkrpe padaju na zemqu i razleu se po otpadu kao preplaenipacovi, iz wih se izvla~i, lagano odmotava jezgro, otkriva se sr`smetlita: polugola i tamna kretenka polako se osloba|a i staje,poput paganskog bo`anstva, na svoje kratke de~je noge, a iz grla,nabreklog od prilivaqutwe, i pocrvenelog od gneva, sve tamnijeglica, na kojem, kao peinski crte`i, ni~u arabeske napetih`ila,osloba|a se zverski, promukli krik, puten iz svih bronhija isvirala tih polu`ivotiwskih-polubo`anskih grudi. Suncem spa-qeno trwe vriti, ~i~ak se nadima i ko~operi svojim bestidnimmesom, korov balavi sjajnim otrovom, a kretenka, promukla odvritawa, u divqem gr~u mesnatom stidnicom besno udara stablodivqeg jorgovana, a ono tiho stewe pod nasrtqivou te raska-lane po`ude, prisiqeno celim tim horom bednika na nepriro-dnu, pagansku oplodwu.

Tlujina majka riba podove po kuama za nadnicu. Ona je mala,kaoafran`uta`ena,afranom ~isti i podove, jelove stolove,klupe i sanduke koje pere po izbama ubogih qudi. Jedanput me jeAdela odvela u kuu te stareMarike. Bili su rani jutarwi sati,uli smo u malu svetloplavu izbu s nabijenim glinenim podompo kom se pru`ilo tek izalo sunce, blistavo`uto u toj jutarwojtiini odmeravanoj bu~nim otkucajima seqa~kog sata na zidu.Na slami ukriwi le`ala je glupavaMarika, bleda kao krpa itiha kao rukavica iz koje je iskliznula ruka. I kao da se poslu`i-lawenim snom, progovorila je tiina,`uta, blistava, zla tiina,deklamovala je svoj monolog, sva|ala se, glasno i prosta~ki je ogo-varala. Marikino vreme – vreme zato~eno u wenoj dui, istu-pilo je van strahovito stvarno i samo proetalo po izbi, bu~no,hu~no, pakleno, i postajalo sve vee u upadqivom utawu jutra iglasnog mlina-sata, kao loe brano, sipko brano, glupavobrano ludaka.

09

3

U jednoj od tih kuica ogra|enih sme|om tarabom, skrivenihu bujnom zelenilu bate, `ivela je tetka Agata. Da bismo dolido we, prolazili smo pored arenih batenskih kugli, natak-nutih na stubove, ru`i~astih, zelenih i qubi~astih, u kojima suse nalazili svi ~arobni, svetli i sjajni svetovi, poput onih uz-vienih i srenih slika zato~enih u nedosti`nom savrenstvumehuria od sapunice.

U polutami trema sa starim pleswivim slikama, oslepelimod starosti, otkrivali smo poznati miris. U tom pouzdanom vowusmestili su se, u neobi~no jednostavnom spoju,`ivot tihqudi, ~is-tota wihove rase, kvalitet krvi i tajna wihove sudbine, nepri-metno ukqu~eni u svakodnevno proticawe wihovog sopstvenog,posebnog vremena. Stara mudra vrata – ~iji su nerazgovetni uz-dasi primali unutra i putali napoqe te qude, nemi svedociula`ewa i izla`ewa majke, erki i sinova – otvorila su se ne~uj-no, poput vrata ormana, i mi smo zakora~ili u wihov `ivot.Sedeli su kao u senci svoje sudbine i nisu se branili – prvimnespretnim postupcima odali su nam svoju tajnu. Zar nismo bilii krvqu i sudbinom u srodstvu s wima?

Soba je bila tamna i barunasta zbog modrih tapeta sa zlat-nom arom, ali je odjek plamenog dana i ovde jo treperio namesinganim ramovima slika, na kvakama i zlatnim listiima,iako se provukao kroz gusto zelenilo bate. Od zida se odvojilatetkaAgata, velika i bujna, okruglog i belog mesa, proaranog cr-venom r|om pega. Seli smo sasvim blizu, kao na ivicu wihovesudbine, pomalo se stidei te otvorenosti s kojom su nam se bezus-lovno nudili, i pili smo vodu sa sirupom od ru`e, neobi~an napit-ak u kom sam otkrio najdubqu sutinu te vrele subote.

Tetka se `alila. To je bio ton koji je preovladavao u wenimizlagawima, glas tog belog i plodnog mesa, koje kao da je bujalo iz-van granica wene li~nostito se jedva dr`ala u celini, u okvi-ru jednog obli~ja, umno`avajui se ~ak i u wemu, spremna da seraspadne, razgrana, raspe u porodicu. Bila je to skoro samoniklaplodnost, `enstvenost liena ko~nica i bolesno nabujala.

^inilo se da ve sâm muki miris, miris duvanskog dima,moma~ka ala mogu da podstaknu tu raspaqenu `enstvenost narazvratnu partenogenezu. I, zapravo, sve wene pritu`be na mu`a,na poslugu, wena briga za decu, bile su samo kapricioznost iozloje|enost te nezadovoqene plodnosti, nastavak naprasite, qu-tite i pla~ne koketerije kojom je uzalud iskuavala mu`a. UjakMarek, mali, pogrbqen, bespolnog lica, sedeo je u svom sivom stra-dalnitvu, pomiren sa sudbinom, u senci beskrajnog prezira ukojem kao da se odmarao. U wegovim sivim o~ima tiwao je daleki

10

`ar bate, razapet u prozoru. Povremeno je slabim pokretom po-kuavao da neto prigovori, da se odupre, ali talas samodovoqne`enstvenosti odbacivao je u stranu taj bezna~ajni gest, trijum-falno ga zaobilazio i svojimirokim potokom zalivao jadne tr-zaje wegove mukosti.

Bilo je ne~eg tragi~nog u toj zaputenoj i poro~noj plod-nosti, beda stvorewa koje se bori na granici izme|u nitavila ismrti, nekakav heroizam`enstvenosti koja trijumfuje plodno-u ~ak i nad obogaqenom prirodom, nad nesposobnou muka-rca. Ali potomstvo je davalo za pravo toj materinskoj panici, tomludilu ra|awa koje se iscrpqivalo u neuspelim plodovima, uprivremenoj generaciji fantoma bez krvi i lica.

Ula je Lucija, sredwa, s glavom suvie rascvetalom i zre-lom na de~jem, puna~kom telu ne`ne bele puti. Pru`ila mi jesvoju lutkastu, reklo bi se tek napupelu ruku, i odjednom se svazajapurila u licu, poput procvetalog bo`ura. Nesrena zbog svogrumenila, koje je bestidno odavalo tajne menstruacije, obarala jepogled i jo vie se crvenela ve od samog nagovetaja najobi~-nijeg pitawa, jer je ono uvek sadr`alo skrivenu aluziju na wenopreosetqivo devi~anstvo.

Emil, najstariji od ro|aka, sa svetloplavim brkovima i licems kojeg je `ivot sprao svaki izraz, hodao je tamo-amo po sobi, srukama u xepovima svojih faltanih pantalona.

Wegova elegantna i skupocena odea nosila je pe~at egzoti~-nih zemaqa iz kojih se vratio. Wegovo lice, uvelo i zamueno,izgledalo je kao da iz dana u dan zaboravqa na sebe, i pretvaralose u prazan beo zid proaran bledom mre`om vena, u koje su se,kao u linije na izlizanoj mapi, uplitale gotovo ugasle uspomenetog burnog i protraenog `ivota. Bio je majstor za trikove skartama, puio je duge, otmene cigare i odisao neobi~nim miri-som dalekih zemaqa. S pogledom zabludelim me|u davnim uspo-menama pri~ao je ~udnovate pri~e koje su se na odre|enom mestunaglo prekidale, rasipale i rasprivale.

Posmatrao sam ga ~e`wivo, `udei da obrati pa`wu na menei izbavi me od muka dosade. I, zaista, u~inilo mi se da mi je na-mignuo dok je odlazio u drugu sobu. Poao sam za wim. Sedeo jenisko, namalomkau~u, prekrtenakolena sumu bila gotovo u visi-ni glave, elave poput bilijarske kugle. Izgledalo je kao da tule`i samo odelo, nabrano, zgu`vano, preba~eno preko foteqe.Wegovo lice bilo je kao dah lica – trag koji je nepoznati pro-laznik ostavio u vazduhu. U svojim bledim, plavo emajliranimrukama dr`ao je nov~anik i gledao neto u wemu.

Iz sumaglice wegovog lica s mukom je izvirila ispup~enabeowa~a bledog oka i mamila me vragolastim namigivawem. Ose-

11

tio sam neodoqivu naklonost premawemu. Stavio me je me|u svojakolena i, meajui spretnim rukama fotografije, pokazivao mije slike golih `ena i mladia u neobi~nim pozama. Stajao samoslowen bokom o wega i posmatrao ta suptilna qudska tela dale-kim, odsutnim pogledom, kada je aura nejasnog uzbu|ewa naglo za-mutila vazduh, doprla do mene i protresla me drhtajem nemira,talasom iznenadnog razumevawa. Ali u me|uvremenu su se tajprivid osmeha koji se ocrtavao ispod wegovih lepih i mekanihbrkova – za~etak po`ude u vidu vene koja je pulsirala na wegovojslepoo~nici – i napetost koja je neko vreme dr`ala wegove crteusredsre|ene, ponovo rasprili, i lice mu je poprimilo odsutanizraz, zaboravilo je na sebe, rasulo se.

BRUNO[ULC (1892–1942) bio je poqski pisac, kwi`evni kri-ti~ar i profesor crtawa, koji se smatra za jednog od najveih proznihstilistaXX veka. Ro|en je u Drohobi~u, u austrijskom delu podeqenePoqske, u kome je i proveo najvei deo `ivota. Kako je bio Jevrejin,`ivot je skon~ao tako to ga je 19. novembra 1942. nasred ulice ubionema~ki nacisti~ki oficir. Bio je sin trgovca metra`nom robomJakova[ulca i wegove supruge Henrijete. U wihovom domu nije se ne-govala jevrejska tradicija i govorilo se iskqu~ivo na poqskom.@iveli su u kui broj 10 na glavnom trgu u Drohobi~u. Porodica jestanovala na spratu, a u prizemqu je bila prodavnica metra`ne robekoja im je pripadala. Upravo ta kua, koja danas vie ne postoji,spalili su je Rusi tokom ratnih akcija 1945. godine, pomiwe se u zbir-ci pripovedaka „Cimetaste prodavnice“ (1934), iz koje je i pri~a„Avgust“. Jedna od najva`nijih figura u delu je otac, koji nije samoglava porodice, trgovac koji vodi duan metra`ne robe na trgu, ve iaavi eksperimentator obdaren nadqudskim sposobnostima koji`ivi na granici`ivota i smrti, stvarnog i nestvarnog sveta. Iako jeglavni lik u celokupnom[ulcovom kwi`evnom delu otac, junak pri-~e je i narator – Jozef.Uliku de~aka, s detiwomfascinacijom u otkri-vawu sveta koji ga okru`uje, jasno se prepoznaju osobine samog[ulca.

Kwi`evni opus Bruna [ulca je prili~no mali po obimu – to susvega dve zbirke pri~a: „Cimetaste prodavnice“ i „Sanatorijum podklepsidrom“, kao i nekoliko pri~a koje pisac nije uvrstio ni u jednuodwih.Uciklusimapri~a „Cimetaste prodavnice“ i „Sanatorijumpodklepsidrom“ pisac nam na sasvim poseban na~in opisuje`ivot Jevrejau malom provincijskom gradu, i to je zapravo wegova autobiografijapisana bogatim i jedinstvenim jezikom, obele`enim brojnim neobi~-nim metaforama. On koristi viestruke slo`ene re~enice, pune ret-ko korienih, staromodnih ili davno zaboravqenih re~i istovre-meno sa modernim nau~nim izrazima. Ova tehnika je privukla pa`wui bila predmet brojnih diskusija ve kod prvih[ulcovih kriti~ara,koji su wegovo delo proglasili otelotvorewem lepote i poezije.

Sne`ana \ukanovi

12

U svojim dugim lutawima preko furlanskih brda imam obi-~aj da prihvatim drutvo ~oveka koga slu~ajno sretnem i potru-dim se da steknemwegovo poverewe. Za mene ka`u da sam brbqivac,ali ~ini se ipak da moja re~ nije takva jer ne sputava drugog, te izsvake svoje etwe donesem kui va`na saznawa koja jarkom svet-lou pro`imaju predeo kojim prolazim. Seoski kuerci uka`umi se jasnije, a na plodnom zelenom krajoliku, osim lepe ravno-dunosti koja sasvim podsea na kakav zakon, otkrivam preda-nost i napor qudi ~iji zakon nije odve vidqiv.

Dolazio sam iz pravca Torlana i iao prema Udinama kadanai|oh na \akoma, momka od nekih trideset leta, odevenog jobednije od obi~nog seqaka. Kaput mu bee pocepan, kao i xemperispod wega. I sama ko`a koja se videla kroz odeu imala je ne~egjadnog, kao da je i ona komad odee izgoreo na suncu. Da bi lakehodao, nosio je cipele u ruci, a wegova bosa stopala kao da nisuizbegavala stewe. Bilamu je potrebnaibica da zapali svoju malululu, i tako je otpo~eo na razgovor. Ne znam ta je on saznao odmene, ali evo ta sam ja ~uo od wega. Vie volim da ispri~ampri~u svojim re~ima, pre svega zato da bih je skratio a ujedno i za-to to druga~ije ne umem. Wegova pri~a odu`ila se sve do Udina,i jo daqe, da bi se zavrila uz ~au vina kojom sam ga ~astio.Ne mislim da me je mnogo kotala.

Za \akoma su u wegovom selu govorili da je lewivac. Odavno,jo odwegove rane mladosti, svakom gazdi bile su poznate dve we-gove osobine: da je neradnik koji, povrh toga, i drugima onemogu-uje rad. Jasno je kako neko mo`e biti neradnik; te`e je razumetikako jedan ~ovek mo`e spre~iti ~etrdeset qudi da rade. Istina,me|u tom ~etrdesetoricommogue je nai saveznika u nastojawu dase izbegne rad. Ali nai e se i protivnika, jer vie je onihkojima posao nije mrzak i koji, kad zasu~u rukave, vide pred sobomsamo jedan ciq: zavriti, zavriti sve, zavriti vaqano.Do|avola! ^ove~anstvo radi ve toliko godina da nam je neto te,

Italo Zvevo

\AKOMOPreveo sa italijanskog Nikola Popovi

13

na`alost, neprirodne sklonosti moralo ui u krv. Ali u \ako-movoj krvi od we nije bilo ni trunke. On li~no dobro zna svojumanu. Morao ju je primetiti na svom jadnom telu, omravelom inamu~enom. Tvrdi da je wegova nevoqnost za rad prava bolest. Jasam o toj wegovoj sklonosti stekao druga~ije miqewe i smatramda on zaista li~i na mene, koji pak radim mnogo, mada se bavimne~im sasvim drugim. Nalik smo jedan drugom i zato je etwa odTorlana do Udina bila za mene toliko prijatna.

Kako bi druge spre~io da rade, \akomo se bavio nezamisli-vom umnom delatnou. Po~iwao je osporavawem poslovnihodluka. Radilo se o sputawu vina u podrum. Radili su samo on igazda. Kako spre~iti samog gazdu da radi? Prvo bure stiglo jeprili~no sporo, iz kola na ulici, proneli su ga kroz hodnik kuei dole u podrum. Sav u znoju, \akomo je razmiqao. „Hoe li dado|e?“, strogo upita gazda. „Neto sam razmiqao“, re~e\ako-mo, „o tome kako prenosimo vino tamo-amo; hodnik vodi nadole, astepenice ispod ulice... Zato ne bismo napravili ulaz u podrumsa ulice i sipali vino pravo u bure?“ Predlog nije bio ni najmaweglup, i gazda se upusti u razgovor. Pre svega, podrum nije bio sme-ten ba ispod ulice gde su bila kola, ve mu se kroz otvor mogloprii samo s jednog poqa na bo~noj strani. \akomo odgovori da sespretnim manevrisawem kola mogu sasvim lepo dovesti na topoqe. I tako odoe da vide. Razlika u visini nije bila velika imogla se prevazii. Gazda je govorio da ne mo`e, \akomo da mo`e.Obojica su ve zapalili po lulu. Potom gazda, ostavi bez argume-nata, re~e da smatra kako e podrum sa otvorom ka ulici stradatiu hladnim danima. \akomo tada navede sve podrume u okolnimmestima sa otvorima ka ulici. Nabrojao ih je sve po redu, nijezaboravio nijedan! Za to vreme vino se zagrevalo na suncu i nakraju se gazda razbesneo. Kao i \akomo. Ubrzo zatim poao je ukr~mu nosei u xepu ~etvrtinu nadnice, dok je gazda pozivao upomo sve `ene u kui ne bi li spasao vino.

Ni u kr~mi\akomo nije imao mira! Nastavio je da raspravqao tome kako treba poslati obavetewe o uli~nom ulazu svim pod-rumima.Wegovo zalagawe za tu stvar bilo je tako veliko da uskorou selu nije bilo podruma bez takvog otvora. Poto je to postigao,sav se predao drugoj stvari. Tra`i da se pred svaki otvor postavidizalica za sputawe i podizawe tekih stvari. Pokuao je imene da ubedi da to napravim, ali ja, hvala bogu, nemam podrum.

Jednoga dana \akomo je zakqu~io zlatan posao. On i jo~etrdesetakqudi ugovorie kosidbu velikog poqa. Bee tu poslaza nekih petnaest dana. Izabrali su stareine me|u sobom, alinisu jasno odredili wihove nadle`nosti. \akomu nije nedosta-jala ta~nost, pa je u ~etiri ujutro bio na odreditu. Najpre se po-

14

`alio na mesto s kog su odabrali da po~nu kosidbu. Izjutra trebaokrenuti le|a suncu. Bio je u pravu, ali tako je wih ~etrdesetmoralo da dobrih petnaest minuta pea~i kako bi dospeli nadrugu stranu koja je bila najdaqe od sela. Potom je po~eo da odbijakosu koja mu je dodeqena. On u na~elu vie voli kosu s jednomru~kom te je pustio pri~u o tome, kako bi i drugi shvatili davie vole takvu kosu. Nije prolo mnogo vremena a ve je moraoda otri kosu. Predlo`io je razli~ite radwe do tada sasvimnepoznate na tim poqima. Dva ~oveka su tokom celog dana bilazadu`ena za otrewe kosa. Kada bi prestao da radi, qutio se kadoni s wegove desne i leve strane nastave posao. Nastajale binepravilnosti koje nisu doprinosile dobrom obavqawu posla. Azna se da je kosidba posao koji se radi zajedno ili nikako. U sup-rotnom, jadni~ak koji je iza wega mogao bi, ne svojom krivicom,pokositi noge svog preterano marqivog druga. Stareine su za~u-|eno posmatrale\akomovo suvo, nikad neizbrijano lice, pocrve-nelo od sunca, na kojem se video izraz krajweg gnuawa. Bio je toipak ~estit ~ovek, i nije bilo razloga da se qute na wega! Dadoemu ceo svoj deo, u nov~anicama, samo za pristanak da se sledeegdana ne pojavi. Jer dok je on tu, bilo je izvesno da se kosidba neenikada zavriti. Dok bi oni zavrili posao, na drugoj stranive bi narasla nova lucerka, a kosci bi umrli od gladi osu|eni naugovorenu platu za petnaest dana. \akomo je oklevao... Deavalomu se ~esto da zaradi bez rada, ali mu nikada do tada nisu plaalida ne radi. „A kada bih svakoga dana svratio na par sati da vam damkoji dobar savet?“ Tako je osim nadnice dobio i upozorewe da ega, ako u narednih petnaest dana pro|e tuda, ga|ati kamenicama.Prihvatio je, ali ionako je ve o wemu kolao r|av glas, i niko gavie nije `eleo. Posao s kojeg je oteran loe je okon~an: kosidbaje potrajala celih trideset dana. Stareine su tvrdile da je biodovoqan samo jedan dan proveden sa \akomom da bi se me|u ~etr-deset kosaca pojavilo desetak „\akoma“, wemu sli~nih preprede-waka, a poqe je na kraju li~ilo na parlament jer je vrvelo od novihpredloga kako treba kositi.

\akomo se dade u skitawe. Samo tako je uspevao da na|e posao.Xepovi mu behu puni preporuka jer svi su mu ih davali samo da gase otarase. Tako je proao celeFurlaniju, Karniju iVeneto, ma-tajui neprestano o pronala`ewu dobro organizovanog posla. Aliu me|uvremenu je toliko razvio naviku da kritikuje da nije znaoutati makar se i ne radilo owemu. Nisu mogla proi kola a da onizrekne zamerku kako su pogreno natovarena. Poslali bi gado|avola, a on bi nastavio svoje lutawe ne marei mnogo zbog toga.Ali ako je mislio da je u pravu, bio je u stawu da nastrada po cenuda ka`e svoje. Tako je morao da pro|e pored kola napuwenih toli-

15

ko da bi ga teret, ako bi pao odozgo, mogao zgwe~iti. Onda bi podi-gao glas, a wegov keltski dijalekat1 brzo bi poprimao epski priz-vuk. Nije prezao ni da se po`ali karabinijerima. Opasnost u kojojse naao poslu`ila bi samo kao povod. Re~e mi: „Koliko je nesre-na qudska sudbina! Ja nikada nikom nisam naudio, a svi me mrzezatoto`elim da vlada red ito ne podnosim kad se posao loepo~ne!“ Nije mu bilo prvi put da ide u Udine, ve drugi. Prvi putbee doao tra`ei malo mira: Udine su grad s prili~nimbrojem stanovnika te se mogao odmoriti pre noto ga svi omrznu.

Prvi put je napustio Udine kada je iz rodnog mesta dobioizvanrednu poslovnu ponudu. „Radilo se o poslu“, priznade mi bezuvijawa, „gde nije trebalo nita da se radi. Jeste da ja volim daradim, ali mislio sam da, ako na|em posao gde ne treba ama banita da se radi, bie da je to dobro organizovan posao i stogasam oduevqeno prihvatio.“ Napustio je Udine i nakon deset satibrzog hoda stigao u rodno mesto. Voleo je da hoda. „Drugi veruju“,kazao je, „da je kretawe na to~kovima naprednije u odnosu na pe-a~ewe. Nisam ja od tih! Verujem da je kretawe na~in odmarawa.“Deset sati hoda preao je za tri dana. Seao se kako mu je uKjavrisu2 proletela kraj glave velika kamenica koju je bacilaosoba skrivena iza nekog zida. Da ga je pogodila, smrskala bi muglavu. „Ja nisam ni radio uKjavrisu. Nego je ovaj svet pun poganihqudi.Mo`da me nisu poznavali. Ipak, pomalo sumwam. Radio samjednom s radnikom koji bi trebalo da stanuje u Kjavrisu. Ali neverujem da je to bio on... jer radio sam za wegovo dobro. Bio jestalno zaposlen u jednoj farbari, a mene su uzeli na odre|enovreme jer, i pored drobilice koja se ina~e koristila, na mlevewupigmenta za boje trebalo je da nekoliko dana rade dvojica. Bo`emili,to je to bio grozan posao! Zaposlitiqudskog stvora da vrtito~ak kako bi proizveo mal~ice loe umuene farbe! Zar nijebilo lake da se nabavi elektri~na sprava sada kad je struja sko-ro xabe? Proveo sam dan i po kraj drobilice, a posao mi se tolikosmu~io da nisam mogao da nastavim. Moj kolega me je zadivqenosluao. I on je po~iwao da uvi|a kako bi elektri~na sprava okre-tala neprestano, bez razmiqawa. Oterali su me kada sam tra`ioda zovnu vlasnikafarbare da mu predo~im svoju zamisao. Zatekaome je kako puim kraj rasklimanog to~ka. Bolela me je ruka i~ekao sam vlasnika i spravu. Ko bi pretpostavio da je on tolikozauzet da e mu trebati cela dva sata da odgovori na moj poziv?^im je stigao, izvikao se na mene i otpustio me, jer na ovom svetusvi vole da ocrne sirotiwu. Rekao je da je vrednost samlevenog

1 – Furlanski dijalekat u osnovi je latinskog porekla, ali je pretrpeo uticaje nema~kog,slovenskih jezika, venecijanskog, kao i keltskih jezika. (Prim. prev.)

2 – ^etvrt u Udinama (Prim. prev.)

16

materijala mawa od moje zarade. Onda mora da je to neki jevtinmaterijal – uzvratio sam. Sad u toj farbari imaju elektri~nudrobilicu, a ja od svoje dobre ideje ne videh vajde, kao ni mojkolega, jer su ga otpustili samo par dana posle mene.“ I tako jejadni \akomo do`iveo da na wega bude izvren atentat. „Kao nakraqa“, re~e mi zadovoqno. „Ni kraq“, rekoh ja, „ne odbija danadgleda loe organizovane poslove.“

I tako se \akomo vraao u rodni kraj radostanto ga zovu, apoto je imao vremena za razmiqawe, ponekad bi ga obuzela~e`wa za zavi~ajem. Nije pozvan na bajan posao. Nee imati ni-kakvu platu, samo krevet i dovoqno hrane. Dovoqno je zna~iloprazan ka~amak ili neto sli~no. Me|utim, qubav prema rodnomkraju i znati`eqa da upozna posao gde nema potrebe da se uopteradi naveli su ga da prepea~i dug put.

Na sat vremena hoda od wegovog rodnog mesta, na najviem br-du posle Udina u pravcu Karnije, nalazila se kua gospodinaVaisa, mala otmena vila gde je stari gospodin `iveo sa `enom inekoliko slu`avki. Wihov voqeni sin bio je na studijama u Pa-dovi. Nedaleko odatle, skrivene od pogleda, bile su tu prostranetale a jo daqe, usred poqa, velika kua za wihove napoli~are,stara i oronula.

ITALO ZVEVO (1861–1928), klasik italijanske kwi`evnostidvadesetog veka, transki je pisac koji nije nepoznat naoj kwi-`evnoj publici. Na srpski jezik prevedeni su wegovi romani Zenovasavest, Senilnost, novela Neslana ala i nekoliko pripovedaka uperiodici; uirem kontekstu jugoslovenskog kulturno-jezi~kog pros-tora ~itaoci su imali priliku da se upoznaju s wegovim romanimaKasna qubav i Kasna starost: roman o ~ovjeku koji nije umio bitimlad. Pi~ev opus vezan je za rodni Trst, grad na stecitu razli~i-tih kwi`evnih i politi~kih tradicija, u vremenu promena koje jeobele`io kraj austro-ugarske vladavine i dolazak italijanske vlasti.Introspektivni tok naracije obojen je ironijom i humorom, a sati-ri~ki presek drutva usmeren je na kontrast izme|u drutvenih kon-vencija i wihove komi~ne predstave. Preko suprotstavqenih motivastarosti i mladosti, zdravqa i bolesti, sadawosti i prolosti,Zvevove pripovesti o likovima iz razli~itih drutvenih miqeaotkrivaju slojevit presek transkog ambijenta. Pri~a „\akomo“jedna je od pripovedaka koju pisac nije objavio za `ivota, objavqenaje posthumno u kwiziKratko sentimentalno putovawe i druge pri-~e 1949. godine u izdawu Mondadorija. Savremena italijanistikasagledava Zvevovo delo u kontekstu novih kwi`evnih stilskih tenden-cija i veza u tadawoj italijanskoj kwi`evnosti, a na tematskomplanu kao anticipaciju drutvenih promena i krize pojedinca.

Nikola Popovi

17

Kada seSerafimOrtiz, povisok, bleduwav, tamnokos i`goqavmladi, upisao u Bogosloviju u Tuju, imao je sedamnaest godina.

Za wegovog oca, tako|e Serafima, nije se govorilo da je biodua od ~oveka. U~estvovao je u ratu naKubi borei se pod genera-lomVajlerom, a pri povratku naPoluostrvo bio je tako`ut u licui oronuo u prugastom odelu da ga je bilo tuga pogledati. Na Kubije dobio ~in narednika, a po povratku u [paniju imao je tu sreuda, sâm svetiBog zna zato, dospe u milost donBaldomeraSeoanea,tadaweg generalnog direktora carina. Zaista, nije se poteno niodmorio, jer je don Baldomero, vrlo uticajan u regionu – pa ~ak iuMadridu, o~as posla uredio da ga prime u jedinicuKarabinijera.

Bio je raspore|en naMe|unarodni most u Tuju, a za vreme svogslu`bovawa strano je zamrzeo pse, koji su listom lajali nawega, kao i Portugalce, s kojima je morao da bude u svakodnevnomkontaktu. Samo opisivawe ove dve wegove mr`we dalo bi namdovoqno materijala za jednu podebelu kwigu, stoga pustimo sadato i pre|imo na ono to je bitnije za ovu pri~u.

Serafim otac, ulatenih brkova i u zelenoj uniformi, ve sepoprili~no okrepio i popravio, te se vie niko nije seaomalari~nog i slabanog povratnika od preest meseci. Nije jobiomator, imao je pomalo |ilkoke crte lica i dr`awe pikadora.Oni pronicqiviji tvrdili su da uwemu nema ni~ega ratni~kog, pa~ak ni privla~nog, ali, ipak, slu`avke su redom trzale na wega.

Prva dva prolea izdr`ao je kao samac, ali treega se (kakoka`e izreka, trea srea) o`enio slukiwom dowa Vasilise, poimenu Eduvihis. Obudovela dowa Vasilisa, koja je tokom ~itavogsvog celibata nalazila u`itak u spajawu srodnih dua iz svogokru`ewa, podr`ala je tu vezu svim srcem. [tavie, bila im jei kuma, zajedno sa donMarijanomAsebom, potporu~nikom karabi-nijera i komandirom jedne od postaja. Tomprilikomim je pokloni-la jednu perinu i sve~ano im ponudila nasledstvo, pod uslovomda jedan od wihovih sinova, kada budu imali dece, izu~i za popa.Takva je bila dowa Vasilisa.

Kamilo Hose Sela

KARABINIJEROVPREDIVNI ZLO^IN

Preveo sa panskog Vladimir Ninkovi

18

Pre nego to se i navrila prva godiwica braka, na svetdo|e wihov prvenac Serafim, ali ne onaj Serafim o kome e bitigovora, ve drugi, koji nije po`iveo ni puna ~etiri meseca. Sle-dee godine rodio se praviSerafim, za kog se mislilo da nee nad-`iveti svog prethodnika, ali, malo-pomalo rastao je i ja~ao svedok se nije razvio u pravog mom~ia. Posle su dobili jo jednogsina, Pija, kao i dve bliznakiwe, Isauru i Rosu. Ubrzo nakon togabraku je doao kraj, jer je Eduvihis umrla od malteke groznice.

Serafim sin je postao egrt u „Raju“, trgovini don Eloja„Satane“. Tu je imao solidnu platicu, pa otac pomisli da je boqeostaviti ispuwewe `eqe dowa Vasilise drugom sinu kada ovajbude stasao. Iako se jo uvek nije znalo ta e od wega biti, ~i-nilo se da pokazuje izvesnu naklonost prema crkvi.

Pio je delovao zadovoqan budunou koju mu je sudbina name-nila i ve je od malih nogu zamiqao sebe u mantiji. S druge stra-ne, Serafim je izgledao sve sreniji u svojoj radwici, gde jeprodavao prekriva~e, podsukwe i slamnateeirie gospo|ama,kao i eksere, kamen za tocila i pariski duvan br|anima, te nikonije ni slutio kakva ga sudbina ~eka.

Serafim je ve zadobio gazdino poverewe i poviicu od pet-naest reala kada je dowaVasilisa, ve u dubokoj starosti, navuklaprehladu koja ju je odnela u grob. Gospo|ica je sahrawena, molitveo~itane, testament otvoren, popovi doli u posed nasledstvanamewenog za Piove studije, te ovoga upisae u bogosloviju.

Serafim otac je bio oduevqen dowa Vasilisinom smru jerje smatrao, ne bez razloga, da je ova nastupila blagovremeno, poputkie u maju, taman da obezbedi budunost wegove dece. Govorio jedamu je to bila jedina briga u`ivotu, premdamu je malo ko verovao.

DonSerafim zaposlen u prodavnici, Pio u bogosloviji, a ke-ri, uprkos svojim ne`nim godinama, slu`avke u kui don Espi-ritu Santa Kasaia, portugalskog konzula – Serafim otac je biona sedmom nebu i mogao je da se mirne due posveti vinu iz Ribe-ra, kojemnije nalaziomane, kao iManoliti, kojamu je jomawe bi-la odbojna, pa je s wom po~eo i da `ivi.

Me|utim, neretko se u najsrenijim trenucima situacijapromeni tako brzo, pa dok se ~ovek osvesti, ili je ve kasno, kaou ovom slu~aju, ili je vrlo blizu toga. Ovo govorim jer su sa smrumladog bogoslova stvari krenule nagore, to bi se reklo –neslavno se zavrile. Ipak, setimo se da iz svakog `ivota mo`enii pola tuceta drugih, a iz svake nevoqe mo`e proizai estnesrea, ali i est prilika. Iako znamo da nijedna nesrea netraje doveka, mo`emo biti sigurni da se karabinijer i sada kr~kau Belzebubovom kotlu, to je nagrada za wegove mnogobrojne grehe.Isto tako, mo`emo se zakleti u svoje mrtve pretke da su preostale

19

dve keri i sina povremeni trenuci celomudrenosti spasli mukau paklu sa ocem.

Elem, nesreni Pio je u bogosloviji navukao nekakvu ugu,tako da je vie li~io na oliwalog ma~ka nego na budueg svete-nika, sav se jadan oqutio i osuo. Lekar mu je preporu~io da sedobro okupa, pa je Pio otiao naMiwo da bi se pro~istio te je, dali zbog neiskustva ili ~ega drugog, postao tako ~ist i duhovan daga `ivog vie niko nije video. Posle du`eg vremena policija jepronala le koji je plutao poput mrtve ovce ~ak dole kod LaGvardije.

Saznavi za sinovqevu smrt, Serafim se razbesneo i poputmuwe jurnuo ka kui sestara pokojne dowa Vasilise, dowa Dignei dowa Perfekte.

Me|utim, one su ve otile na devetnicu, a u kui nije bilonikoga osim slukiwe, mulatkiwe Dolorose, koja ga je do~ekalapoput Baziliska i nije mu dopustila da u|e unutra. Serafim sedena prag ~ekajui povratak gospo|ica, me|utim, ubrzo je morao dase skloni ispod trema jer mu je Dolores sru~ila lavor vode naglavu, poto je, kako je rekla, dim ulazio u kuu.

Nije dugo ~ekao jer su se dowa Digna i dowa Perfekta ubrzovratile. Nerazborito im je izaao u susret jer su starice u svojojzatucanoj srame`qivosti bile sumwi~avije od zeca za vreme lo-vostaja. ^im su nawuile duvan po~ee da se krste, a kada ugleda-e kako im izmraka prilazimukarac, dadoe se u trk vriteiiz sveg glasa.

Uzalud je karabinijer pokuao da ih umiri jer bi svakuwegovure~ nadja~avali vriska i jauci.

– Ali dowa Digna, za boga miloga, to sam ja, Serafim! DowaPerfekta!

Poto su prestravqene starice, van sebe od straha, ve dotr-~ale do puta, Serafim ih je ostavio da se sabla`wavaju i poaokui da odlu~i ta e i kako e daqe.

Dowa Digna i dowa Perfekta uveravale su svakog sagovor-nika da ih je sâmNe~asni do~ekao na tremu (koji su narednog jutrapokropile svetom vodicom), dok je Serafim, s druge strane,onima koji su bili raspolo`eni da ga sluaju tvrdio da su dobrebakice, u stvari, vetice.

Sam kod kue, Serafim je zakqu~io da se nikako ne sme od-rei dowaVasilisinog nasledstva, pa je pozvao svog, sada ve jedi-nog, sina da ga izvesti o svom naumu. Najavio mu je da e zamenitisvog pokojnog brata. U po~etku se Serafim sin pomalo opirao tojideji koja mu se nije previe dopadala, pa je ocu predlagao naj-razli~itija reewa, od toga da se otac sâm upie u Bogosloviju,do toga da se nasledstvo u dogovoru s popovima tajno podeli. Otac

20

je prvu mogunost glatko odbio, me|utim, nekoliko dana je raz-matrao drugu, a nije je sproveo u delo samo zatoto uTuju vienijebilo starog paroha, don Hoakina, koji bi se zasigurno postaraoda se sve stvari urede u tiini.

Sin se nekao jo nekoliko dana, me|utim, kako je bio slabogkaraktera i kako je uvideo da, opirui se, samo rizikuje da ga otacdobro izlema, kada je ovaj ve video da mu se nasledstvo topi ucrkvi, jednog lepog dana je rekao, u redu, va`i, `rtvovau se akobamoram i upisao se u bogosloviju. Bilo mu je, kaoto rekosmona po~etku, sedamnaest godina.

Obukao je bratovqevu odeu, koja mu je, dodue, bila pomalotesna i, po o~evom savetu, posetio dowa Perfektu i dowa Dignu.One su ga qubazno primile i o~itale mu propoved o tom naj~asni-jem pozivu i wegovoj neophodnosti, pre svega u ciqu borbe protivNe~asnog, koji ~eka i najmawu priliku da nam otme duu i koji ihje, eto, pre samo nekoliko dana, vrebao na tremu.

Mom~i se kikotao u sebi (jedva se suzdr`avao da ne prasne usmeh), jer je ve od oca sluao o toj zgodi, ali pravio se da nitane zna, to je bilo najmudrije, istrpeo je dve sestre, poqubio imruku i otiao od wih sijajui od sree, s novcem koji su mu tut-nule u xep ne bi li nagradile wegov, kako rekoe, prekrasni gest.Dolorosa mu je skrueno otvorila vrata, mo`da zato to je prenekoliko dana pqusnula vodu na oca tog tako uzornog mladia.

Isprva se u Bogosloviji prijatno oseao i bilo je ~asova kadaje pomiqao da je naao pravo zanimawe za sebe. Stawe se pogor-alo onda kada su dugi ~asovi postali prazni i kada su po~ele damu nedostaju lascivne poalice sa `enama koje su svraale uprodavnicu, pa ~ak i „Satanina“ dreka. Postao je tu`an, izgubioje boju, voqu, zanimawe za latinski i teologiju.

Posmatrao je kako prolaze sati, tromo vukui noge hodni-cima, dremajui u u~ionici ili kapeli, sve bi dao samo da vratislobodu, onu slobodu koju e povratiti nakon tri godine.

Otac se sve vie odavao vinu i ve je bio u stawu hroni~nogpijanstva od kojega glas prozukne, nos se zacrveni, a u um se usadesvakojake izopa~enosti. Poseivao je sestre dowe Vasilise, kojebi odmah na~iwale svoju omiqenu temu o |avolu s trema. Premdaje Dolorosa mogla da pokvari sve i ispri~a sveto je znala, on ihje tako obra|ivao i mamio novac za zatitu, zahvaqujui demo-nima koje je prizivao a zatim gonio, pa ih je dr`ao u takvomstrahu da mu je na kraju bivalo lake da im zavu~e ruke u xepovenego da potpie papir pred komesarom svakog prvog u mesecu.

Vreme je prolazilo, a stvari su bile tako jednoobrazne da nevrede ni pomena, dowa Perfekta i dowa Digna su jo vie oma-torile...

Serafim otac bi svakog popodneva odlazio kod starica, gde suga uvek ~ekalioqica kafe s mlekom i ~ajni kola~i. Ostajao bi

21

do osam, pola devet, kada bi sestre odlazile da ve~eraju rovitojaje a on, nakon to bi im udelio dva-tri saveta protiv demona, uPintovu kr~mu, gde bi se i sam okrepio.

U Pintovoj pr~varnici sprijateqio se s jednim portugal-skimoferom po imenu Madurejra, koji je na jednom prstu nosionebrueni dijamant veli~ine zrna pasuqa – la`an kao i vlasnikmu. Madurejra je imao oko ~etrdeset i pet godina, blistavu crnukosu, zlatne o~wake i izgled ~oveka bez previe skrupula i koganita ne mo`e zaustaviti. Emigrirao je iz otaxbine, kako je go-vorio, jer je bio prijateq Pajve Kousejra1, a poto nije `eleo da`ivi poput pustiwaka, ve su mu miliji bili puni xepovi, sna-lazio se uz bo`ju, ili boqe rei, |avoqu pomo.

Serafim ga je ~esto vi|ao u Pintovoj kr~mi kako se gromkoobraa skupini nekih meleza koji su ga tupo gledali, pa, iako muu po~etku nikako nije bio simpati~an, niti zanimqiv, mo`dazato to je bio Portugalac, na kraju, kako to obi~no biva, po~eoje da ga pozdravqa – prvo na mostu Kaldelas, gde su se slu~ajnosreli, zatim na ulici i na kraju u kr~mi gde su obitavali svakobogovetno ve~e.

Madurejra je imao ru`an nadimak „Radwoser“, jer je, premaglasinama, bio izba~en iz duana don Tomasa Vaqeha, gde je jednovreme radio, poto ga je gazda uhvatio kako vri nu`du ispodtezge. Taj nadimak je tako mrzeo i toliko bi se razbesneo kad bi ga~uo da je jednom prilikom nekog nesrenog katalonskog namer-nika, koji je smatrao da se ovaj tako zaista zove, za vreme partijekarata ubo no`em u slabinu, pa da nesrenik nije bio dobrog zdrav-qa i da se kojim slu~ajem nije oporavio, Serator bi ~amio u bajbo-ku, usamqeniji i ucveqeniji od kalu|erice.

Madurejra i Serafim su na kraju postali prijateqi, jer su,ruku na srce, bili stvoreni jedan za drugog, a prijateqstvo jemalo-pomalo ja~alourovawem u kartarokim igrama i sau~es-ni~kim pogledima koje su jedan drugome upuivali, a defini-tivno je zape~aeno najja~im voskom: strahom da ovaj drugi netone zucne. Od tog dana, a da to nisu morali re~ima iskazati, smat-rali su se za partnere i obelodawivali su jedan drugom svoje mra~-ne naume s najveim moguim poverewem.

Madurejra je predo~io Serafimu ideje za naredna dva zadat-ka, a kako su se ovom u~inile zgodnima, reili su da ih izvrezajedni~kim snagama. Potar Telmo Varela ostao je bezezdesetpezeta koje je nosio za kupovinu menica, a konduktera iz autobusasu divqa~ki prebili jer je nerazumno odbio da im preda sto desetpezeta koje je tokom dana naplatio od putnika. Serafima je odu-

1 – EnrikeMi~elPajva Kousejro – portugalski kontrarevolucionar. Vo|a antirepublikanskogustanka u severnoj Portugaliji 1919. (Prim. prev.)

22

evioMadurejrin na~in rada iwegov talenat za odabir`rtve, pakako ni potar ni kondukter nisu mogli da prepoznaju po~ini-oca, zadovoqno je trqao ruke razmiqajui o lagodnom `ivotukoji e obezbediti tu|im parama.

Podelili su plen na ravne ~asti, po sedamnaest durosa sva-kom, jer je Madurejra voleo da glumi potewa~inu, pa su nasta-vili da planiraju i izvravaju mawe kra|e od kojih im se pokojapezetica slivala u xep.

Pa ipak, Madurejra je leteo visoko pa je neprestano gwavioSerafima da odrade jedan masniji posli od kojeg bi se obogatili:pqa~ku dowe Perfekte i dowe Digne koje su, kako se pri~alo, ukui ~uvale pravo bogatstvo u starom nakitu i dukatima.

Serafim je odbijao da opqa~ka starice koje je poseivao sva-ke ve~eri i koje su u wemu videle svog zatitnika od demona, jermu je u dnu due ipak goreo jedan plami~ak savesti.Me|utim, kakoje „Radwoser“ bio lukaviji i sposobniji i kako mu je uterao strahu kosti nekako ga ubedivi da e ga otkucati policiji, na krajuje pristao, iako je od prvog trena insistirao da staricama ne smefaliti ni dlaka s glave, ta god da se desi.

Isplanirali su sve, prora~unali, dvaput merili, jednom sek-li, pustili da pro|e neto vremena i, jednog lepog dana, na praznikSvetog Luja, kraqaFrancuske, krenuli u akciju da odrade mastanposli, to bi rekao Madurejra.

Plan je bio dobro osmiqen; Serafim e kao i svake ve~eriotii kod starica, pijuckati svoju kafu s mlekom i razglabati odemonima, aMadurejra e pokucati na vrata i upitati zawega; po-pee se, s maskom na licu, i zapretiti staricama da e ih ubitiako budu vikale; Serafim e, tobo`e, stati u wihovu odbranu.Dogovorili su se da ih zatvore u jedan ormar za odeu u hodniku,odakle e ih na kraju balade izvui ucveqeni Serafim.

Ostala su samo dva problema: mulatkiwa Dolorosa i isle|i-vawe kojem e biti podvrgnut Serafim. [to se ti~e Dolorose,odlu~ili su da joj dva dana pre pqa~ke poaqu pismo iz Valen-sije do Miwa, govorei joj da to pre ode kod svoje sestre Erme-linde, koja umire od gube, ~ega se ona najvie plaila, a to seti~e drugoga, odlu~ili su, nakon dugog mozgawa, da e najboqe bitida Serafima ostave vezanog i isprebijanog, pa da ka`e sudiji daje pqa~kaa bilo dvoje. Starice e morati da ostanu zatvorene uormaru, ali nee umreti od toga.

Re~eno – u~iweno.Poto je dowa Digna otvorila vrata Serafimu, skidajui

lanac koji je vodio skoro do stepenica, uzela je za shodno da seizvini:

– Dolorosa nije ovde, znate?– Ne, zato?

23

– Ne znate? Ne znate da je otila u Valensiju? Umire jojsestra.

– Ah, tako?– Da! Jadnica ima lepru, na samrti je. Niste znali?– Prvi put ~ujem, dowa Digna.– [ta je ~ovek, Ortize, niko i nita. Samo oni koji slu`e

Bogu...Kad je Serafim ~uo te re~i, steglo mu se srce jer mu se pred

o~ima ukazala slika wegovog sina. ^udilo ga je to, nije bio sen-timentalan, ali u tom trenutku malo mu je nedostajalo da pobegneglavom bez obzira. Bio je veoma uzrujan kada je seo naspram stari-ca, kao to je ~inio svake prethodne ve~eri. ^ekala ga je kafa smlekom. [oqica bez drke, duboka i lepa kao slika i prilikabogatstva.

Dowa Digna nastavi:– Vidite, Ortize, ko bi se nadao da e se to desiti jadnoj Erme-

lindi?– Da, da.– Jadnica!Serafim nije znao ni ta da ~ini, ni ta da ka`e. Zbunio

se, opekao se vruom kafom, nije pustio da se ohladi, nakaqaose, tek da bi neto uradio...

Dowa Digna je nastavila:– Vidite, ne sme ~ovek nikad da se opusti.Dowa Perfekta, koja je plela pored lampe, provodila je ve~e

isputajui duboke uzdahe, kao i obi~no.– Ah!Dowa Digna je dr`ala nit razgovora u svojim rukama.– A nismo vie deca... Verujte mi, Ortize, ponekad pomislim

da je Gospod i previe milostiv prema nama... Svaki ~as nas mo`epozvati kod nae jadne Vasilise...

Serafima obuze strah, neobi~an i nepobediv strah kakav do-tad nije osetio... Hrabrio se u sebi –Kakav si ti karabinijer, kuka-vice – ali nije uspevao da ga odagna. Gubio je samopouzdawe, veruu sebe... Madurejri se to nikada ne bi desilo!

Dowa Digna nije prestajala:– A tu je i |avo sa svojim iskuewima... U ime Oca i Sina i

Svetoga Duha, Amin! Isuse! Ka`u da su ~ak i najvei sveci trpeliiskuewa Ne~astivog, ta vi mislite?

Serafim kao da se trgao iz dubokog sna:–Svakako, i tokakvaiskuewa, naje`imse samokadpomislim!Dowu Dignu obuze oseawe sree.– Ortize, vi tako mnogo znate o |avoqim delima. A mo`ete li

da se prisetite nekog iskuewa? Vi to sigurno mo`ete.

24

Serafim je morao da zapne iz petnih `ila da bi progovorio.– Iskuewe Svetog Petra.– I Sveti Petar je bio iskuavan?– Uh, jo kako!– A koji Sveti Petar? Sveti Petar Apostol, Sveti Petar iz

Nole...– Kakvo pitawe! Kako koji Sveti Petar! Sveti Petar je Sveti

Petar!– Naravno, oprostite, ba sam blesava.Dowa Perfekta ponovo uzdahnu pored lampe.Dowa Digna nastavi da obasipa Serafima pitawima o |avolu

i demonima. A Serafim je pri~ao, pri~ao, ne znajuita da ka`e,prosipao je re~i koje ponekad kao da nisu htele da iza|u iz grla,ne usu|ujui se da je pogleda, neodlu~an, mra~an... Pomislio je dabi najboqe bilo da se oprosti od wih i vie se nikada ne vrati;tajni strah od „Radwosera“, tajni strah koji nije smeo nikome priz-nati, primoravao ga je da ostane zalepqen za stolicu. UnutarSera-fima odigravala se bitka; wegov `ivot, ceo `ivot, jo pre negoto je otiao naKubu, prolazio mu je pred o~ima a da nita nijeu~inio da bi ga se prisetio, nepozvan, apsurdan i udqiv, kao daje na samrti...

Prisetio se generala Vajlera, sitnog rasta, hrabrog poputlava, svojeglavog, koji je tako divno govorio o snazi voqe.

Hteo je da bude hrabar, odlu~an.– Dobro, dowa Digna! Sada ete me izviniti.Stideo se da ostane tamo jo i jedan trenutak.– ^eka me smena na Mostu. Sutra je novi dan.– Ali Ortize. Zar ba sada kada mi dajete tako divne savete.– [ta ete, dowa Digna. Du`nost...– Hajdete jo samo nekoliko minuta... Sa~ekajte trenutak,

sipau vam ~aicu hereza. Mo`da ne volite herez?– Nemojte se mu~iti, dowa Digna.– Nije to nikakva muka, znate i sami da nije, znate koliko nam

je drago kad nam do|ete.DowaDignakrenukakredencu, tra`ila je ~aice zaherezkada

se za~ulo zvonce na vratima... Cin-cilin... Dowa Digna zastade.– Gospode! Ko li je to ovako kasno?Dowa Perfekta opet uzdahnu.– Ah!Zatim dodade:– Pogledaj da nisu iz optine! Vidi da nije Dolorosa!Serafim je zanemeo od straha. Pribrao se koliko je mogao, i

rekao glasom tiim od samrtnika:– Polako, dowa Digna, ja u otvoriti.Koraci su mu odzvawali od dasaka stepenica kao da je hodao

25

po zategnutoj ko`i bubweva. Silazio je polako, pridr`avajui seza ogradu. Dowa Digna za~u korake i povika:

– Ortize, sklonite rezu. Tu je, odmah do vas.Serafim nije odgovorio. Bio je ve pred vratima, ne znajui

ta da radi. Predao bi duu |avolu u zamenu za te sekunde torture.Priqubio je lice uz vrata i upitao, jo uvek s tra~kom nade:

– Ko je?– Otvaraj! Zna ti dobro ko je!– Ne otvaram! Neu da otvorim!– Otvaraj, ka`em ti! Znata ti sledi, ako ne otvori!Serafim nije znao nita, apsolutno nita, ali ta pretwa

mu je skrila otpor. Taj krhki otpor koji je boravio vie urukama nego u srcu. „Radwoser“ je upravqaowime kao detetom, sadamu je tek bilo jasno...

Otvorio je. „Radwoser“, suprotno dogovoru, nije bio maskiran.Gledao ga je pravo u o~i i rekao, vrlo smireno, glasom u kojem seprezir jasno o~itavao:

– Boga ti tvoga, pa ti nisi ~ovek, ti si crv! Pewi se gore!Serafim se peo utke, hodajui pored Portugalca, koraci su

odzvawali poput udaraca ~ekia uwegovim slepoo~nicama. DowaDigna upita:

– Ko je to bio?Niko nije odgovorio. Dva ~oveka se pogledae, razumeli su

se i bez re~i. „Radwoserov“ pogled bio je poput pogleda moreplo-vaca iz doba velikih otkria, ipak je on pravi gospodin. A Sera-fim Ortiz...

„Radwoser“ je u ruci nosio ~eki, Serafim je u hodniku zgra-bio jedan kiobran.

Dowa Digna ponovi pitawe:– Ko je to bio?...„Radwoser“ u|e u trpezariju i zapo~e razgovor koji je delovao

da e biti dug, vrlo dug.– Ja sam, gospo|o. Ne pomerajte se, ne `elim da vas povredim.

Nemojte vikati, samo mi dajte dukate...Dowa Digna i Dowa Perfekta po~ee da vrite kao da ih

deru. „Radwoser“ udari ~ekiem Dowa Dignu i obori je na zemqu.Udario ju je jo pet-est puta. Kada je ustao, zlatni o~waci sumu zasijali u zlokobnom osmehu, kouqa mu je bila poprskanakrvqu.

Serafim je ubio dowa Perfektu, vie zbog stida nego zbogbilo ~ega drugog. Ubio ju je kiobranom. Prvo ju je drkom lupiopo glavi, a zatim joj jeiqkom probadao stomak... Obuzeo ga je bes,pomra~io mu se um, ~inilo mu se da koliko god da je ubada ova ni-kako ne umire. Jadnica pak nije stigla ni da izdahne.

26

Plen je bio mraviji nego to su o~ekivali. Odmah su po-begli.

Serafima su nali u brdu Aloja, glave smrskane ~ekiem.„Radwoseru“ se izgubio svaki trag.

O uznemirenosti i neverici koje je u selu izazvalo dvostrukoubistvo gospo|ica Moreno Arda ne treba troiti re~i.

KAMILO HOSE SELA I TRULOK, prvi markiz od Irije-Fla-vije (1916–2002)[panski pisac romana, kratkih pri~a i eseja, dobit-nik Nobelove nagradu za kwi`evnost 1989. godine.

Ro|en je 11. maja 1916. u mestu Irija-Flavija u Galisiji, u imu-noj porodici italijansko-britanskog porekla. S roditeqima se 1925.seli u Madrid gde zavrava sredwu kolu i neuspeno studiraprava. Prikqu~uje se jedinicama Fransiska Franka i u~estvuje u[panskom gra|anskom ratu, u kome je bio teko rawen. Neposrednoposle rata Sela se bavi novinarstvom, a jedno vreme je bio i dr`avnicenzor, zbog ~ega je nakon pada Franka bio predmet kritike.

Prvi roman – „Paskval Duarte i wegovi zlo~ini“ (La Familia dePascual Duarte) tampa u jednoj gara`i u Burgosu i tajno objavquje1942. godine. Roman je zbog svoje tematike i protagoniste koji hlad-nokrvno i bez gri`e savesti ~ini najte`e zlo~ine uzburkao panskukwi`evnu javnost i u velikoj meri uticao na daqi razvoj panskeproze HH veka.

Kuriozitet je da je zbog „nemoralnosti sadr`aja“ i samom Selibilo onemogueno da svoj najpoznatiji roman „Konica“ (Colmena,1951) objavi u [paniji, u kojoj je za vreme Franka bio jak uticaj Ka-toli~ke crkve, pa ga je objavio u Argentini. Re~ je o romanu s prekotri stotine likova, koji se naslawa na tradicijupanskog realizma,ali i savremenog evropskog egzistencijalizma. Uspeh romana kojinegativno prikazuje pansku posleratnu stvarnost, razjario je cen-zore, koji ga ~ak iskqu~uju iz udru`ewa novinara, te Sela odlazi udobrovoqno izgnanstvo na Majorku. Me|utim, ~ak ni takav neprija-teqski stav vlastodr`aca nije uspeo da spre~i Selin prijem u[pan-sku kraqevsku akademiju 1957.

Od druge polovine ezdesetih godina, Selina dela odlikuje svevea sklonost ka eksperimentalnom stilu. Najzna~ajnija dela drugogdela wegovog stvaralatva jesu San Camilo 1936, 1969; Mazurca parados Muertos, 1984; i, napokon, „Hristos protiv Arizone“ (Cristo versusArizona, 1988), u kojem u jednoj jedinoj re~enici, dugoj preko stotinustranica, opisuje obra~un kod O. K. korala. Osim romana i kratkihpri~a, zna~ajni su wegovi putopisi – Put u Alkariju i Novi put uAlkariju, kao iDiccionario Secreto, 1969–1971, re~nikpanskog slen-ga i vulgarizama koji je, ne treba ni napomiwati, izazvao pravi skan-dal kada je objavqen.

Pored najveih panskih kwi`evnih nagrada kao to su „Pla-neta“ i „Servantes“, panski kraq Huan Karlos je 1996. proglasioSelu za plemia dodelivi mu titulu markiza od Irije-Flavije.Titulu je nasledio wegov sin, Kamilo Hose Sela Konde.

Sela je umro u Madridu 17. januara 2002. od sr~anog udara, a sah-rawen je u svom rodnom mestu.

Vladimir Ninkovi

27

I

Draga ~itateqko, biu direktan: ovu kwigu ne piem iz`eqeza korespodencijom, ve zbog qubavi prema tebi. Ovo je prva iposledwa kwiga koju piem po poruxbini, jer mi se obi~no do-pada da piem onoto mi dua govori, a ne ono to od mene tra-`e drugi. Ali, kako si ti neko vreme bila moja dua, ne smatramda sam pogazio svoje principe.

Razumem da si sumwala u to da u odr`ati svoje obeawe. Dau ja,tvoj nepopravqivilewivac te`akna odgovorima, koji se po-sle niza tvojih poruka na telefonu jedva prisiqavao da ti odgovorisa jednom ili dve re~i, odr`ati svoje obeawe i napisati kwigutebi za qubav?! Uveravam te da nikada nisam bio tako iskren kaou ovoj pri~i, kojom se pred tobom ispovedam kao pred sveteni-kom. I never open myself this way.1

Blokirala si mi mozak svim tim pitawima o kwi`evnosti,qubavi, `ivotu. I, u jednom trenutku takve blokade, oseajui dasam preterao sa svojim utawem, rekao sam ti:

– O svim tim pitawima trebalo bi da se napie kwiga.– Kwiga?! – rekla si gledajui me tim gladnim o~ima, gladnim

znawa i qubavi (koliko god to zvu~alo pateti~no). – Napisaeje? Za mene? Kako? Kada? Zaista?

Nakonto sam ti to potvrdio klimawem glave, lice ti se oza-rilo kao ru`in cvet. Nikada nisam ~uo da neko mo`e da se radujezbog onoga to neko drugi pie, naro~ito danas kada ovde mnogolake mo`e nai kengura nego ~itaoca.

Tog dana je po~eo da pada sneg. Dok sam gledao u pahuqe koje suse topile na naim glavama pomislio sam:Lagano mi padaju pahu-qe-slova po kosi... Ah, prokleti stihovi! Pomislio sam da se izone mrtve kwige nita ne mo`e roditi, ali nisam bio u pravu. Takwiga je rodila tvoju qubav, pardon, nau qubav i ne samo to,

Ag Apoloni

SANSARASa albanskog prevela Merima Krijezi

1 –Metallica, Nothing else matters (1992).

28

stvorila je ovu kwigu kao dokaz jedne brze i divqe qubavi. Kadaka`em brze, mislim na brzinu kojom si ula u moj`ivot, dok kadaka`em divqa, mislim na... Oh, prokleti moral!

Sneg je padao, a meni stihovi nisu davali mira:

Sad me je zima prekrila belim pokrovomKao prolog prolea kada me je o`ivela.2

Ali ti nisi ~ekala prolee, pokvarila si mi zimski san.Zabavqali smo se ve nekoliko dana. Upravo sam izlazio sa

zavrenog sastanka i samoto sam s jednim prijateqem krenuo nakafu, u hodniku kao panterka pozvala sime „profesore“. Stao sam.

– Izvinite… napisala sam sastav... pismo...Uzeo sam ga i rekao da u ga pogledati, jer se ne seam da sam

ti zadao neto za domai.–Molim vas, ne ~itajte ga ovde... Savio sam ga i stavio u unut-

rawi xep kaputa i po`urio da stignem prijateqa.Ispijajui kafu, za stolom za kojim nas je ve bilo ~etvoro,

kako me neto naro~ito nije zanimao akademski razgovor, izvu-kao sam pismo i video wegov po~etak: Dragi Pesni~e. Prepao samse! Brzo sam ga presavio i trudio se da izgledam kao da sluamrazgovor koji se odvijao, dok su moje misli letele ka tebi. Setiosam se tvoga lica fokusiranog na moja usta dok sam dr`ao propo-ved pred bo`jim stadom. Obi~no se deava da ~obanin po~iwe dagleda u jednu od svojih ovaca vu~jim pogledom. Ovog puta bilo jeobrnuto: ovca je vu~jim pogledom gledala u ~obanina. Tako|e, se-tio sam se kako mi je jednom, dok sam ukazivao na paralelu izme|uHiponakta i Bukovskog, nestala odgovarajua re~ i nisam nikakomogao da je se setim: iako oba autora u svojim delima ne prezaju od ...od... od... re~i. Da ka`em vulgarnih re~i, degenerisanih, prqavihili kako? Pritekla si mi u pomo rekavi: banalnih. Da, rekaosam, ne prezaju od banalnih izraza...

U me|uvremenu sam pitao:– ^uli ste za Hiponakta? Zavladala je tiina. – A za Bukov-

skog? Ti i jo jedan student ste izgovorili jedno umorno „da“.– Jeste li neto pro~itali od wega?Onda si samo ti odgovorila „da“.– Koje delo?– „@ene“.– Ehe – iznenadio sam se. – Dakle, vraamo se anti~koj kwi`ev-

nosti – rekao sam trudei se da se koncentriem na jambografiju:prvi pesnik plebejac, beskunik i bez poetskih pretenzija, kojije napisao svoju vulgarnu autobiografiju...

2 – Ag Apoloni, Zombi (kwiga poezije), 2009.

29

Na povratku iz kafeterije ~ekala si me kod stepenica, i imaosam isti oseaj kaoAmadeus3 kada mu se na stepenicama ukazao duhpokojnog oca. Poto si me upitala, kao da sam ja bio tvoj u~enik,da li sam pregledao tvoj rad, odgovorio sam ti kao tvoj u~iteq:ima nekoliko pravopisnih greaka. Pomalo posti|eno, pomalonasmejano rekla si:

– Samo toliko?Klimnuo sam glavom.– Nemate nita da dodate?– ^ini mi se da sam vam doneo Odiseju.Uli smo unutra. Potra`io sam kwigu u vitrini. Pribli-

`ila si mi se toliko blizu da sam mogao da osetim miris am-pona u tvojoj kosi. „Da li tako izgleda u kupatilu?“, pomislio sam.U mislima sam povukao zavesu u kupatilu i pojavio se pred toboms no`em u ruci kao uPsihu. Pogledao sam te, a ti si se nasmejala.Izgledalo mi je kao da si imala skriveni plan. Sada sam ja biotaj koji se tuirao u kupatilu, kada sam video kako prekomene pre-bacuje mre`u i po~iwe da me udara sekirom.

– Ne, ovo je Agamemnon, Orestija... Treba da prvo pro~itamOdiseju.

– Nema je ovde – rekao sam ti podi`ui ramena u znak oprav-dawa. Ti si se ve privila uz moje telo i gledala si me u o~i i us-ne, ne progovarajui ni re~. Hteo sam da Homera molim za pomo,da ti dam kwigu koju si tra`ila i da se spasem od tebe, o Kalipso.Za~udo, umesto da ja zadrhtim, drhtala si ti. Crvenilo ti je ob-lilo lice. U~inilo mi se da e pasti u nesvest, zato sam odlu~ioda ti pru`im prvu pomo na tim slatkim usnama.

Une orange sur la tableTa robe sur le tapisEt toi dans mon litDoux présent du présentFraîcheur de la nuitChaleur de ma vie.4

Te ve~eri, dok smo le`ali u krevetu, rukama si prekrila o~ii rekla „ovo je san“. Zatim si dodala: „O bo`e, ne mogu da verujem!Spavam s Agamemnonom!“

– S kim spava? – rekao sam ne ba mirno i bez qubomore.– S tobom.– Ja sam Agamemnon?Stavila si ruku na usta kao da bi se najradije izvinila zbog

toga to si pomeala moje ime s wegovim. ^ak i da su nam imena

3 – MiloForman, Amadeus, 1984.4 – Pesma Staro vino@akPrevera: Jedna naranxa na stolu / Tvoja haqina na podu / A ti u mojojposteqi / Blagi poklon trenutka / Sve`ina noi / Toplota moga `ivota.

30

zaista bila sli~na, izme|u wega i mene postojao je jaz od trihiqade godina. To je bilo neoprostivo! Ali bio je dovoqan samojedan tvoj poqubac da mi ubla`i gnev.

II

Menin aeide, thea, Peleiadeo Achileos5, tako po~iwe evropskakwi`evnost s re~ju meni, gnev. I tvoje pismo je bilo neka vrstagneva prema meni: piem ti jer `elim da te optu`im.

Ahilejanskim gnevom u prvom redu svoga pisma si me optu-`ila da sam ti ukrao vreme, zatim, da bavei se mojom kwigomnisi uspela da pro~ita kwigu koju su morala da pro~ita zadomai. Tako|e, pisala si mi da si moju kwigu pro~itala onakokako ona to zaslu`uje: uz crno vino. Zatim si rekla da si se opila,ne od vina ve od mojih stihova. Nisam razumeo zato si bilaqu-bomorna na ciklusDionizijska sonata, te sam taj deo pisma pro-~itao jo jednom: „...moram da priznam da sam bila qubomorna nadamu koju ste opisali, ili je mo`da boqe da ka`em da sam jojzavidela. I pomislila sam: kada bi poezija bila zanat (...) kadabih mogla da naru~im jednu pesmu za sebe, jednu od onih najboqih ukojoj bih bila ne~ije remek-delo... Prevelika`eqa i glupost dovo-de me do toga da pri~am sama sa sobom molei se tako tanunimglasom da prepoznamoj san, i znali zato?Da bite san nadah-nuo i da bi se zatim tvoje nadahnue pretvorilo u stihove omeni.“

Da bude qubomorna na neto to se dogodilo u vreme kadasi ti jurila ma~ke po dvoritu, ne vredi. Da zavidi „dami“,tako|e nije vredno. Sada, kako bi Gete rekao, imam vie iskustva,ukusa i znawa. Tako da, mislim da sutra dama mo`e da bude qubo-morna na tebe.

Ka`e da bi i sama umetnost, kada bi bila zanat, poru~ilajednu pesmu za sebe. U stvari, nekoliko pesama u mojoj kwizi napi-sao sam na insistirawe drugih. Znam da kriti~ari mogu da seuhvate za to i da me nazovu nadni~arem kojeg plaaju `ene, pesni-kom koji pie po poruxbini ili pesnikom koji pie kako bizabavio `ene, kao Boka~o, koji je napisao Dekameron za ~itateq-ke, a ne za ~itaoce, jer su, po wegovom miqewu, mukarci po~itav dan napoqu i rade, zabavqaju se ili etaju, dok jadne `enepo ceo dan ostaju u kui. (Tako je, usled nedostatka erotskih tele-vizijskih kanala, svojim delom `enama dao sredstvo za onaniju.Mo`da bi jedna od funkcija kwi`evnosti trebalo da bude i da~itaoca izaziva na nekoliko planova. Dakle, ne da ga jednostavnododirne, ve da ga navede da on sam dotakne sebe. Na kraju, nije

5 – Gwev mi, bogiwo pevaj, Ahileja, Peleju sina.

31

posao autora da ti stavi prst na ~elo, ve da te navede da sam sta-vi prst na ~elo. Nema veze!)

Mogu li se ili ne mogu naru~iti dobra kwi`evna dela? – ovoje bilo tvoje pitawe. Istorija kwi`evnosti daje mnotvo prime-ra dela koja su napisana po poruxbi.OdKwigemrtvih, koja je, ina-~e, prva kwiga koju si mi tra`ila da pro~ita, pa do ove kojupiem za tebe, koliko je samo epova, drama, pri~a, romana, eseja,pesama i teorija napisano na osnovu zahteva mecena i naru~ilacapoput tebe, ~ak su neke napisane u epistolarnom obliku (Hora-cije, R. M. Rilke, M. V. Qosa, G. Apoliner itd.)!

Ja sam napisao nekoliko pesama po poruxbini.Na primer, pes-mu Dama sam napisao na insistirawe jedne „dame“, tako|e i neko-liko drugih (koje e biti ukqu~ene u drugu kwigu poezije):Amadeus,Bog postaje`ena,Lejla,Kad se svetla ugase sve do pesme koju samnapisao za tvoj ro|endan i koja je kod tebe, jer nisam imao vremenada je otkucam na kompjuteru. (Voleo bih kada bih jedan primerakte pesme imao i ja, jer se ne seam da li sam je napisao dobro ililoe. Mogao bih malo da je doradim.)

Pesma Amadeus je nastala u Tirani tokom zime 2011. godine,kada sam s jednom svojom prijateqicom otiao da pogledam pred-stavuAmadeus. Te ve~eri mi nije bilo dobro, jer mi je u grlu osta-la ribqa kost koju nisam primetio za vreme ru~ka s generalomalbanske kwi`evnosti na Skaj Taueru6, i koja mi je kasnije cepa-la grlo. Kako sam konstantno kaqao, u sali su se ~esto moglevideti zbuwene glave koje su me besno gledale, zato sam rekaoprijateqici da je najboqe da odemo, ionako se ova mediokritetskapredstava bli`ila kraju. Ona je, kao i obi~no, nimalo se nebunei, uzela torbu, uhvatila me za ruku i tako smo izali. Sveje to opisano u mojoj pesmiAmadeus. Ona se prema meni ponaalakao prema de~ku i prema pacijentu istovremeno. Le~io sam se nawenim grudima. Kada se setim Bulevara Tirana i nekih ulica,lokala, hotela, u~ini mi se da samMiki Rurk u 9 ½ nedeqa. Sea-jui se naih noi, tokom dana smo ~esto citirali stihove: kakvesu me samo usne qubile.7

Dok sam pesmu Bog postaje `ena napisao kako bih odr`aosvoje obeawe dato preko voqe jednoj devojci s kojom sam spavaooko dve godine, i koju sam mo`da ~ak i voleo tokom prve godinezabavqawa. Ova devojka, godinu dana starija od tebe, osam godinamla|a od mene, uvek bi uspevala u onometo bi`elela da istera,po cenu toga da me i izludi. ^udio sam se kako je mogla da me volikada je od mene mnogo vie dobijalaamare, pesnice iutirawenego poqupce. Da li je to bila qubav `rtve prema svom xelatu?

6 – Sky Tower je restoran na vrhu jedne od visokih zgrada u Tirani. Restoran je polukru`nog obli-ka i lagano se okree, tako da se s mesta na kom se sedi mo`e videti cela Tirana. (Prim. prev.)

7 – Edna Sent Vinsent Milej,What lips my lips have kissed (1923).

32

Mrzela je kwige, zato sam ja ~esto mrzeo wu. Dok bih pisao,bacala bi mi se oko vrata, sedala u krilo ili bi se zavla~ila podsto i igrala se me|u mojim nogama. U to vreme sam pisao doktorat,i mo`e da zamisli kako su me samo izbacivale iz takta weneigre. Postajao bih lud kao Xek uIsijavawu. Mislio sam: all workand no play makes Jack a dull boy.8 Zato sam joj, da ne bih uzeo seki-ricu, u prolee 2011. godine stavio do znawa da je naoj vezi kraj,ali je ona i pored toga odlu~ila da ostane sa mnom do leta sledeegodine, kada sam pobegao odwe i otiao uAlbaniju, gde sam proveodobar deo godine, iako ilegalno, ato se fizi~kog kontakta ti~e,sreli smo se i pre nekoliko dana. Mo`da joj se dopadalo da je po-vre|ujem i nije ~udo to je se setim kad god ~ujem:

Just gonna stand there and watch me burnWell that’s alright because I like the way it hurtsJust gonna stand there and hear me cryWell, that’s alright because I love the way you lie 9

Zato smo se rastali? Jer sam se plaio da bi se ova drama-ti~na veza s pesnicama, tipa Love the way you lie,10 mogla pret-voriti u qubav s no`em, tipa Beyond here lies nothing.11

Kada je shvatila da vie nema anse da budemo zajedno, jerme je nova veza ve potpuno obuzela, pokuala je da probudiqubo-moru u meni rekavimi da me je prevarila. Na mene je to ostaviloutisak ba kao da mi je te re~i uputila `ena nekog mog komije.

– Ne vara samo ti – kazala je.– Duo – rekao sam joj ne`no posledwi put – ja ne varam, ja

vodim qubav.– S kim?Da bih jednom za svagda prekinuo ovu vezu, rekao sam joj ime,

i to osobe na koju je sumwala ve dve godine. Ispustila je jednotako glasno „neee“ da sam se uplaio da e prsnuti sijalica naplafonu, da e se polomiti stakla, sudovi, da e mi pui ui.

– Gde? – pitala me je.Kako sam doveo do toga da ispadnem podao, odlu~io sam da

idem do kraja u tome, da nikada vie ne ostane ni zrno nade da jemogue da ponovo budemo zajedno:

8 – StenliKjubrik, The Shining (Isijavawe) (1980). XekNikolson ispisuje samo jednu re~enicuna stotinama stranica: Samo rad a nimalo zabave Xeka zaglupquje.

9 – Samo e stajati tamo i posmatrati me kako gorim/ U redu je, dopada mi se kako to boli/Samo e stajati tamo i sluati me kako pla~em/ U redu je, volim na~in na koji la`e.(Riana i Eminem: I like the way you lie)

10 – Vidi muzi~ki spot re`isera Xozefa Kana za pesmu koju pevaju Eminem i Riana, Love theway you lie, u kome se DominikMonagan iMeganFoks qube i biju nebrojeno puta. Ova pesmaje i nastala upravo one godine i onihmeseci kada sam ja po~eo da se zabavqam sa mojomMeganFoks. Kada bi on bio glumac koji je malo vii, malo nasilniji i malo lepi, bio bi isti ja.

11 – Vidi muzi~ki spot re`isera NeEdgertona za pesmu pesnika peva~a Boba Dilana,Beyondhere lies nothing, u kome je prikazana luda~ka qubav koja ne prestaje ni kada `ena (AmandaArdsma) zarije no` u svoga mu`a (Xoel Stofer).

33

– U Tirani, u hotelu u kome smo bili zajedno, u sobi u kojoj senalazi ona slika sa aktom preko puta.

U tom trenutku izgubila je svest i tresnula na le|a u kuhiwi,gde smo se sva|ali. Naravno da sam se pokajao. Sagnuo sam se ipo~eo da je lupam po licu kako bi dola k sebi. Ubrzo nakon togaispustila je glas za koji mi se u~inilo da li~i na u`asni glasMajkla Korleonea kada su mu ubili devojku. Po~eo sam da je qu-bim kako bih je umirio jer mi je izgledalo kao da e se parali-zovati, bila se skroz izobli~ila. Pokuao sam da je ubedim da jesve to bila samo izmiqotina, ali nita vie nije moglo daupali. Ona me je, poto sam joj pomogao da ustane, pqunula, zatimme je udarila i to mi je bilo dovoqno da je ponovo onesvestim.Ovog puta nisam joj pomogao da se osvesti, ve sam lagano po~eo dase obla~im. Kada sam okrenuo glavu ka woj, okretala je jedantelefonski broj.

– Koga zove?– Policiju.– Usu|uje se?– Sada e oni da ti poka`u.– Mogu da mi popue zajedno s tobom – rekao sam i uhvatio je

za vrat.– Psihopato, srena samto je svemu kona~no kraj. Ovo je naj-

sreniji dan umom`ivotu. O psu, o |ubre jedno, o... o mator~e jedan!– Vou! Ja matorac?!Ah, draga ~itateqko, ovakva uvreda se ne trpi! U mojoj

porodici sa o~eve strane vie od sto godina nije ostario nijedanmukarac. Svi umiru kada pre|u pedesetu. Moj otac u pedesettreoj godini, strica su ubili kada je imao isto toliko godina,deda je umro kao neto malo mla|i od svojih sinova. I, kako jemogue da sam ostario?!

– Ti, ti! Izgleda kao da ima pedeset godina.Nauqio sam ui kao da neto oslukujem, zatim sam rekao:– I am Dracula. Listen to them – children of the night. What

music they make!12

– Za~epi! Dala sam ti sve i nikada me nisi voleo – krenula jeda ispaquje svoj rafal. Poklonila sam ti i svoju nevinost…..

– Nevinost nije vrednost. Time se bave samo jeftine TV sa-punice.

– Podla~e! Dala sam ti svoje telo, srce, sve sam ti dala…– Oh, uzmi sve to i nestani!Pogledala me je ~udno plavim pogledom, u kome se jasno ogle-

dala: mr`wa, qubav, tuga, dosada i umor. Kako je samo bila lepa!

12 – Ja sam Drakula. ^ujte ih – tu decu noi. Kakvu muziku prave! (Bram Stoker, Drakula)

34

Dolomi je da je poqubimi da se ponovo pomirimo, ali sammomen-talno ubedio sebe da joj ne gledam u grudi niti u usne i prisetiosam se tebe, tebe koja ne zna da me u~ini nervoznim nikada i,pomislio sam da sada, poto sam ostario, nema smisla da upro-paavam svoje posledwe dane `ivota. Zamislio sam sebe kaopetstogodiweg starca kako stojim pred ovom dvadesetdvogodi-wom devojkom i samom sebi sam izgledao kao pedofil. Ba je do-bro to smo sve okon~ali!

You know I’m free, free now babyI’m free from your spellOh I’m free, free, free nowI’m free from your spellAnd now that it’s all overAll I can do is wish you well 13

Danas stavqam prst na ~elo i razmiqam o woj. „Zato samje mu~io?“, pitam samog sebe. Mo`da zbog toga to sam je voleo,odgovaram. I Bog mu~i one koje najvie voli. Zato sam i ja pratiobo`ji put. Zar i svete kwige ne ka`u da je On stvorio ~oveka naliksebi?

Draga ~itateqko, to ne zna~i da te, poto te nikada nisamprebio, ne volim. Sea li se dana kada sam te onako, kao aleradi, lagano udario po licu, a ti si mi uzvratila neto ja~imudarcem, naravno instinktivno? Kako je dobro to u tim trenu-cima nisi ~ula zver koja je urlikala u meni.

Mo`da je Kundera u pravu kada ka`e da se fizi~ka qubav nemo`e zamisliti bez nasiqa. Plaim se da e, poto si se poja-vila nakon jednog akta nasiqa, biti trenutna, poto nam mudriGandi sugerie: Pobeda postignuta nasiqem je ravna porazu.

Ako!Banalnu pri~u ima i pesma Lejla. Posveana je jednoj crno-

kosoj devojci, dve ili tri godine mla|oj od mene, koja se`alila dame nije nadahwivala. Bog je obdario svim `enskim atributima,ali je zaboravio da u tu lepu glavu stavi i po koje zrno pameti.Upravo zbog te bo`je zaboravnosti, posva|ao sam se s wom nekoli-ko nedeqa nakon naeg raskida. Napisala mi je: nisam znala dasam prqava, od tebe sam to i nau~ila. Aludirala je na stihove:

U planini bez puta igde, zate~e me no,Sam i majuanKao vaka u tvojoj dugoj kosi.14

13 – B.B. King, Thrill is gone (1951): Vidi da sam sada slobodan, sada slobodan, draga / Osobo|entvoje magije / Oh, slobodan sam, slobodan, slobodan sada / Oslobo|en tvoje magije / I sada kada jesvemu kraj / Sve ono to mogu da u~inim je da ti po`elim sve najboqe.

14 – Devojka aludira na stihove iz jedne od pesama A. Apolonija. (Prim. prev.)

35

O~i su mi se zacrvenele, iz nosa mi je kuqao plamen, iz uijudim, stegao sam pesnice i, na svu sreu, tog dana je nisam sreo, vesutradan, i rekao sam joj: poezija nije za krave! Htela je da meudari, ali sam je uhvatio za ruku i, za~udo, nisam je udario.Razlog naeg rastanka: ona je mnogo vie volela ogledalo odmene, dok sam ja mnogo vie voleo svoju ruku od wenog tela. Pri~ao woj bi se ovde zavrila da me nakon godinu dana nije ponovonazvala. Kako me je molila govorei da je re~ o ne~emu vrlohitnom i poto je plakala na telefonu, pristao sam da se vidims wom. Pitala me je zato nisam odgovarao na telefonske pozive,rekao sam joj da sam bio u Tirani i da sam tamo koristio drugibroj. Iznenadilo me je kada mi je rekla da je i ona neko vremetumarala po bolnicama Tirane.

– Zbog ~ega? – pitao sam je.O~i su joj se napunile suzama i nije mogla da govori.– Rak? – pomislio sam. – Oh, ne!– Dobro sam, ali mu` mi je tako...Uf, odahnuo sam.– Hajde, pa mu`eva barem ima koliko hoe.– Ti i ne zna koliko je wemu loe, po ceo dan pla~e.– Rak?– Ne, jo gore.– SIDA?– Ne. Lekari ka`u da je sterilan.– Ali to ne boli, rekao sam joj.– Ti nisi normalan. On `eli da ima decu, razume?– Aha.– Nema te bolnice u kojoj nismo bili: Kosovo,Makedonija, Al-

banija,…– Verujem da e ga to proi, rekao sam joj ne razmiqajui o

tome da to nije neka izle~iva bolest i dodao – Zato si me zvala?– Zvala sam te jer se i doktori poigravaju sa mnom! – po~ela je

da jeca.– Ko je taj maj~in sin? – prokqu~ala mi je krv.– Jedan mladi doktor u Tirani mi je jednog dana rekao: gospo-

|o, ova stvar je reiva, dovoqno je samo da o tome ne ka`ete mu`u.Oh, doktor je bio u pravu. Bila je izuzetno lepa ova vetica.

S tim telom i tom garderobom i mrtvi bi je po`eleli.– Bila si u kratkoj haqini, zar ne?– Qubomoran si?!– Ne.– Jesi.– Nisam.– Vidim to, jesi!– Nisaaaaaam. Kako se zove to govno?

36

– Ko?– Pa, doktor!– Otkud znam. Zato se quti?– Kako, bre, zato se qutim?– Ali ja nisam tvoja `ena.– I zato si onda dola!?– Jer... ne znam…dola sam.– [ta hoe od mene? Odgovori! Nemoj da me qubi!– Kako si podao! Nemoj, nemoj da me grize ostae mi trag.Kada sam je ispratio, spustio sam se nizbrdo, popio rakiju u

jednom kafeu i sreo druga ispred fakulteta. Kada me je videoonako slu|enog, upitao me jeta mi se dogodilo. Ispri~ao sam mu.

– I ti si pristao? – pitao me je kao da sam po~inio neki zlo-~in.

– Ne – rekao sam mu.U jesen te godine napisao sam pesmuKada se svetla ugase. Raz-

log za nastanak ove pesme je sledei: `ena kojoj sam dosa|ivaopunih godinu dana mi je iznenada pisala jedne noi kada sam tonajmawe o~ekivao. Umirila je decu, ispratila je mu`a i upitalame je da li sam kod kue jer je `elela da svrati na kafu. Potosvi znaju da ja ne znam da kuvam kafu, shvatio sam da dolazi zbogne~eg drugog to sam mo`da znao da skuvam. Kada je dola, u~i-nilo mi se da su se zidovi suzili, bila je potpuna tiina, ~uli suse samo zvuci pesmeHjuberta Samlina, Sometimes I’m right, Some-times I’m wrong, pomislio sam kada sam na zidu ugledao sliku nakojoj smo bili ja i moja devojka. Kako je u blizini bila xamija ikako se mogao videti haram15, spustio sam roletne, ona je ugasilasvetlo i skinula se. Osetio sam kako me neke ruke skidaju i, posleizvesnog vremena, kada je upalila svetlo, bila je obu~ena, gledalaje u ogledalo i smeila mi se. Zapalili smo po jednu.

– Drogira li se?– Ne – rekao sam za~u|eno.– Ne la`i.– Ne la`em.– Zato tako pui cigaru?– Zato, kako treba da je puim?– Sigurna sam da si narkoman.– Ne ska~i mi po nervima, molim te.Uutala je, sko~ila iz kreveta, poqubila me i, pre nego to

je krenula, rekla mi je:Nadam se da e ve~eras napisati pesmu,hoe li?

Dolazila je jo nekoliko puta, ali mi je samo prvi put odu-zela dah.

15 –Haram – greh

37

I, eto, zastajem kod svoje pesme o kojoj se najvie pri~alo:Dama. Ovde moram da govorim preterano obazrivo jer je u pitawuminsko poqe, budui da je ova pesma „kraqica s krunom“. Ovupesmu nije podstakao seks, ve qubav. Jednog dana mi jer rekla „dasmo u braku, bilo bismo idealan par“. ]utao sam i ona je utala.Mo`da zbog toga to smo oboje znali da to nije istina, jer je onakada bi odlazila kui postajala ne~ija `ena, dok sam ja bio ne-`ewa i kada bih bio u kui i kada bih izlazio u grad. Znao samjednu stvar: ja sam promeniowen`ivot, dok ona nije mogla da pro-meni moj.

Naravno, moje veze nisu bile tako jednostavne kaoto ih ovdeiznosim, sve je to samo da bih malo objasnio kontekst tekstovakoji su nastali na osnovu zahteva mojih ~itateqki. Ti si znalakakav sam ja vodio `ivot, jer si svaki put kada bih ulazio ukupatilo kontrolisala moje poruke na telefonu. Primetio bihto na tvom licu i u razgovoru koji smo kasnije vodili, ali nije mismetalo. Na kraju, zar sam ja jedini koji radi takve stvari? I mojbrat radi to isto.

Ipak, to ne zna~i da ja najvie volim one pesme koje su nasta-le po poruxbini. U stvari, pesme koje najvie volim su: Apsara,Zanos, Zombi,Retorikautawa,Avenija, Spektrumi joponeka.Prve ~etiri sam napisao zbog jedne plavooke lepotice u koju sambio zaqubqen kao student. @eleo sam je mnogo, brzo, kratko! Onaje sada udata i ima mu`a koji me obo`ava, zato u pre pristati dame ubiju nego da otkrijem weno ime. Zbog we sam napisao mo`da inajsentimentalnije stihove, jer kada je se setim ne mogu to daobjasnim :

Svaki put kada pogledam u plavo neboSetim se tvojih o~iju

ili:

To plavetnilo je sad iznad i ispod menea ja tugujem zbog dva plava zrna

Draga, ja sam kao Verter, ubija me plava boja. @ene s plavimo~ima me podseaju na zlo~in koji nisam po~inio. (U zagradi: jasam drugo dete i kada sam imao osam godina rodio mi se ~etvrtibrat, moja majka je ra|ala samo muku decu, iako sam ja `eleo daimam sestru. Tog brata sam mrzeo iz dva razloga: mnogo je plakaoi bio je lep. Nije me putao ni oka da sklopim i ~inio je da seoseam kao porodi~na rugoba, budui da su i druga dva brata bilalepa od mene. Kominice, te proklete brbqivice, kad god bidolazile kod nas, govorile bi za wega: O Bo`e, kako je dobar,de~ko s plavim o~ima, ba li~i na tetku, dok su za mene apu-

38

tale: O Bo`e, kako je lo, de~ak sa crvenim o~ima, li~i na oca!Te re~i su dovele do toga da zamrzim brata i da zavolim svoga oca.Jednog dana, otac je bio na poslu, a majka je prala ilime na prvomspratu, stariji brat je otiao na kupawe naPusi iMolave, dok jedrugi brat bio dole s majkom, ja sam quqao kolevku u kojoj jespavao moj najmla|i brat. Kao za inat, oba oka na de~jem licu suse otvorila i pred crvenim o~ima su se ukazala dva plava oka,koja su, opazivime, po~ela da pla~u, dok je iz onih malenih ustapo~ela da izbija dreka koja me je izlu|ivala. Zaquqao sam ga joja~e, nije prestajao da pla~e. Opalio sam mu amar, malo seprimirio, ali je opet plakao. Onda sam ugledao no` na stolu.Gledao sam u no`, zatim u brata. Uzeo sam no` i pribli`io mu se.Gledao me je dok sam prinosio no` wegovim o~ima. Eto, ubrzo eove plave o~i naleteti na moj amar i nikada vie nee moi dapla~u. Usmerio sam no` ka wegovom levom oku, ali sam zatim po-mislio da bi mnogo boqe bilo da mu prvo iskopam desno oko. Takosam jo jednom pogledao u o~i koje su me za~u|eno gledale, a zatimodlu~io da mu ih iskopam.

– Da li si tu, da li quqa Ariana?– Da, mama – rekao sam prestravqeno, pre nego to sam mu

zario no`.Maj~ini koraci su se pribli`avali, dok sam ja, ne znajui

gde da sklonim no`, po~eo da obrezujem gorwi drveni deo kolevke.^im je ula, majka mi je naredila da ne kvarim kolevku i oduzelami no`. Nisam se opirao, ali kada je brat zakme~ao i zaplakao,pokajao sam se to nisam bio br`i. Nekoliko meseci kasnije teo~i su se zatvorile da se vie nikada ne otvore, a ja sam mnogopatio zbog togato se nisu otvorile makar jo jedanput kako bihmogao da ih iskopam i ~uvam u svom xepu).

Draga ~itateqko, kad god pada sneg, uvek se setim te plavookedevojke: obla~ila se u plavo, bila je sportski tip i jednim dodi-rom me je ~inila srenim. Razo~arao sam je. Bio samfinansijskiupropaen, kako sam samo mogao da pretendujem na to da budemsrean u erotskom smislu. Sedei u bolnici noima i danima dabih pazio oca, jedva sam pronalazio vreme da se vidim s wom.Bolnica me je dovela do toga da i ne budem ni zata drugo osim zabolnicu. U wenim hodnicima sam motao duvan, jer se no ne mo`eprovesti tek tako. Oko we se u me|uvremenu vrteo jedan momak.Pravio sam se da to ne vidim, jer nisam imao ni dinara u xepu.Zbog nedostatka novca prekinuo sam i studirawefilozofije.Wojsam napunio glavu time da bi momak koji je jurio za wom mogaobiti onaj pravi. Nekoliko dana nije razgovarala sa mnom. Dva-tri dana kasnije ponovo smo se videli. Ostavila mi je svojufotografiju u kwizi (fotografiju koju jo uvek dr`im u svom

39

albumu, i pored toga to na woj izgleda kao da je od kau~uka, aliza to je kriv fotograf a ne model). Kako nisam nita rekao,pobesnela je.

– Zato ne ode na psihijatriju? – rekla mi je nekako besno,dok joj je usna drhtala od nervoze.

– Jer treba da se brinem o ocu na kardiologiji.– O Bo`e! – rekla je, spustila glavu i otila.Dva meseca nisam nita ~uo o woj. A onda sam saznao da se ve-

rila sa onim momkom ~ijim pomiwawem sam je povredio. Opsovaosam turske filmove i kupio dve boce crnog vina. Ujutru, kada samse probudio, udario sam glavom o sto dok sam ustajao. Krevet je bionetaknut. Tako trezan, pomislio sam dr`ei se za glavu: ovo nijeuradio ni Buda, ni Hrist. Da nekoga voli toliko da ga dajedrugome.

Me|utim, iako pesmu Avenija, napisanu po~etkom 2005. godi-ne, izuzetno volim, nemam snage da je ~itam i ne`elim da je drugi~itaju u mom prisustvu. Ona mi pomuuje pri~u u kojoj sam janegativac, toliko da to u tekstu nije razumqivo. Ti ne zna da sudevojka iz pesme Apsara i ona iz Avenije bile suparnice, smrtnosu mrzele jedna drugu. Kako sam ponekad davao pokoji komplimentjednoj dok sam bio sa onom drugom, mo`e da zamisli pometwukoja bi nastajala u tim slu~ajevima.

Koja je bila sledea? Ah, da:Spektrum! Ovo je, zapravo, pesmao `eni koja je mogla da me vrati na pravi put. Wu sam izgubioale radi. Jednostavno sam `eleo da isprobam varku i da vidimda li e se desiti kao ufilmu u kome nekakav mangup ispraa svo-ju dragu u drugi grad, a onda izlazi sa nekom drugom. Hteo sam samoda napravim eksperiment. Tako sam, poto me je zamolila daidemo na odmor u Ulciw, po~eo da se`alim kako imam puno poslakoji moram da zavrim i sli~ne la`i, i rekao joj da ona slobodnoide sa drugaricama, nisam imao razloga da je u tome spre~avam,tim preto sam sve vreme razmiqao o eksperimentu, o devojcikoja me je prvi put poqubila upravo na mestu na kome sam prviput poqubio devojku s kojom sam bio u vezi. Kada se moja devojkavratila sa odmora, ja sam upravo bio zapo~eo jednu vezu, ali kakosam to mogao da joj ka`em. Kako vi`ene imate vrlo istan~anwuh,nawuila je da neto nije u redu. Pre negoto sam joj priznao dasam kriv, zamolio sam svoj eksperiment da ode jer je stvar zaistabila ozbiqna. Alita ja to molim!? Nije nita razumela. Rekaosam joj da ne mogu da upropastim dvogodiwu vezu zbog devojke kojae za nekoliko nedeqa postati moja u~enica i koju jo uvek nisamdobro poznavao. Zgrabio sam je i izbacio napoqe, ali je ona ostalada stoji tu, ispred vrata i lupala je u wih, tako da sam je ponovopustio unutra. Ta eksperimentalna devojka me je kratko presekla:

40

Uzmi i mene i wu! VAU! Kakvo otkrie! Kako mi to nije palo napamet. Imati dve `ene mora da je veliko zadovoqstvo. Pomisliosam na krevet koji je ina~e za dve osobe. Kako emo sve troje statiu wega? Zatim kada odem na odmor i uzmem sobu u hotelu, recep-cionerka e me pitati:

– Za jednu ili dve osobe? – Ja:– Za tri! – rei u joj.Ona e me pitati:– Sobu s tri kreveta?– Ne – odgovoriu joj – jedan krevet za tri osobe.Ona e sigurno razroga~iti o~i kao da je videla krokodila. I

tako sam rekao onoj iz Spektruma da ona druga pristaje da budedruga i da joj to uopte ne smeta. Pogledala me je kao da proverida se mo`da ne alim, ali kada je videla da o~ekujem odgovor,rekla mi je: u`ivaj s wom! I otila je dok su joj se suze slivaleniz lice. Tu je, eto, trebalo da pla~em ja, jer me je napustila. Jed-nog dana kada sam svojoj majci ispri~ao da me je ostavila devojka,majka se naqutila na wu, ali kada sam joj objasnio zato me jenapustila, jedva sam spasao `ivu glavu od wene letee papu~e. OBo`e, svi me naputaju!

Ne ~udim se to me svi naputaju, ~udim se kada me vole. Damo`da nisam isuvie lep? Baka misli da je upravo to razlog i,gotovo uvek, kada se izPritine vraam kui a desi se da me zabo-li glava, ona uzima malo soli, stavqa je na dlan i duva mi je u licegovorei tiho na arapskom, iako je nepismena ~ak i kada je re~ oalbanskom. [tavie ~ini mi se da su moja braa qubomorna jernisu toliko lepi i od besa kao da ka`u „hvala bogu da barem nekomisli da je ovaj idiot lep“. Ali mene su stvarno urekli, a dokaz jetoto baka, poto mi dune u lice, ustaje i baca so u vatru i vraase uplakana govorei: „to ti je od uroka, o~i mi suze“. Baka imaneverovatne sposobnosti: kada pla~e, zna da me je neko urekao;kada je bole noge, zna da e se vreme promeniti; kada je svrbi levidlan, zna da e dobiti penziju; kada je zasvrbi desni dlan, zna dae potroiti penziju.

– Nema Pritina druga posla nego da baca urok na ovog lepo-tana – ka`e stariji brat.

– Nema takvog kao to je on! On je kao Velija! – baka po~iweda se prisea svojih uspomena.

Velija je bio wen brat, o`ewen Srpkiwom, poto se razveood Albanke koja nije znalata su to kwige. ^itav`ivot je `iveokao pravi gospodin u Butelu u Skopqu, dok se wegovoj porodici,koja je `ivela u jadnim uslovima, ~inilo da je umro.

Jednog dana, poto sam se dru`io sa Srpkiwom koja mi jerekla „volim te“ i kojoj sam uzvratio „poqubac“, pomislih, hajdeda razmotrim mogunost `enidbe Srpkiwom.

41

Dok su majka i baka gledale vesti, na ekranu se pojavilonekoliko Kineza, Rusa i Srba.

– Kako su dobre Srpkiwe – rekao sam.Dva para o~iju me je besno prikovalo svojim pogledima.– Lepe su – ponovio sam.– Tybe istikfah – rekla je baka na arapskom.– Nemoj da si se slu~ajno spetqao s nekom od wih, razume? –

posavetovala me je, boqe rei, zapretila mi je majka.– Ama nekako su prelepe, bre – odlu~io sam da testiram wiho-

vo raspolo`ewe.– Uuti, ne govori tako jer je greh od Boga – rekla je baka.– Da se nisi ve spetqao s nekom? – upitala je majka.Stigla mi je poruka na telefon: „Laku no, qubavi moja“.– Ne, odgovorio sam. Ba su dobre.Mo`da ti, draga ~itateqko, izgleda da sam pomenuo mnogo

`ena, ali znaj da se ne usu|ujem da neke od wih i pomenem jer se„istraga nastavqa“. Sve ono to mogu da ka`em je da su one u momseawu necenzurisana kwi`evnost koju ~itam kad god po`elim.Sve se zavravaju isto:

All the love gone bad turned my world to blackTattooed all I see, all that I am, all I’ll be...16

Nakon raskida s nekom odwih uvek s nestrpqewem i~ekujemkoja e biti sledea. Iako, realno, uvek sam voleo dve i vie`enau isto vreme. I to ne zato da bih pravio svoju kolekciju `ena, vezbog sigurnosti: ukoliko umre jedna, druga mi je ve spremna.

^udim se zato me `ene vole kada ja sâm sebe ne volim. ^ak ikada bih sreo sebe o~i u o~i, zario bih tom drugom ja nokte u vrati ne bih ga pustio sve dok ne ispusti duu kao pas. Zatim bihstrvinu ostavio na ulici, otkop~ao bih pantalone i popiao bihmu se po wuci.

Draga, da vidi samog sebe pred svojim o~ima najvei je u`askoji mo`e da se dogodi ~oveku. ^ini ti se da je to neto odvojeno odtvoga tela i da stoji preko puta tebe. Plai te, naro~ito zbog togato te ne napada. Zavidiwegovoj mirnoi, dok ti telo podrhtavakao da ti je otkinuta dua, koja stoji preko puta tako u crnini,mirna kao svetac. Do|e ti da vi~e, da pozove u pomo, ali jednozrno u tvojoj glavi ti stalno govori „nemoj da si smean“.

U `ivotu sve mo`e da se desi! Put je duga~ak i ne mo`e sespasti a da se ne ublatwavi. Ponekad zapla~em, ne zbog togatome je neko povredio, ve zbog togato sam ja povredio tolikowih.

16 – Pearl Jam, Sve te loe zavrenequbavi obojile su moj`ivot u crno / Sveto vidim, svetojesam, sve to u biti ima pe~at crnila...

42

I ako bi mi drugi oprostili, ja nikada ne bih mogao da oprostimsebi, i tu kaznu koju nisam primenio ni na kom drugom primeniuna sebi.

Ja sam dugo bio vrlo stidqiv, ali preokreti sudbine su neo~e-kivani. ^ak ni oni koji su zaronili u sansaru do grla nee se takolako upustiti u vo|ewequbavi na otvorenom (kao: ispredNarodnebiblioteke) i na svim tim zatvorenim mestima (kao: u liftu).

Mogu navesti nekoliko motiva za ovakav preokret, ali ne`e-lim da postanem plen psihoanaliti~ara koji prate svog pacijentakao lova~ki pas zeca. Sve to mogu da konstatujem je da: nijedansvetac nije bio razuzdaniji od mene. I zbog toga nimalo nisam po-nosan. Moj pravi `ivot je moj tajni `ivot, tamo gde ja i samo jaznamta je ispravno a ta pogreno17 i ne prihvatam sud bilokoga ko `eli da mi napravi psihografiju.18

Zaista bih voleo da sam veran kao pas i da mogu da iza|em izprqavih voda ove reke sansare!19

AG APOLONI (Agim E. Apolloni) ro|en je 1982. godine u Ka~a-niku, na Kosovu. Diplomirao je na Katedri za albansku kwi`evnostFilolokog fakulteta u Pritini 2005, a 2006. godine na Odseku zadramaturgijuFakulteta dramskih umetnosti u Pritini. Dve godinekasnije zavrava master studije na grupi Albanska kwi`evnostodbranivi master rad iz oblasti postmodernizma. Doktorirao je2013. godine. Radi kao asistent na Filolokom fakultetu u Pri-tini. Bavi se prevo|ewem i jedan je od glavnih urednika ~asopisa zakwi`evnost Jeta e Re (Pritina). Do sada je objavio kwigu poezijeZombi (2009); Drama (2010); Postmodernisti~ka parabola (2010);Protejeva paradigma (2012).

M. Krijezi

17 – Leonard Coen, In my secret life, 2001.18 – Psihografija – prou~avawe li~nosti, vrednosti, stavova, interesovawa i na~ina `ivota.19 – Sansara – raskalaan `ivot.

43

Kiki DimulaZIMA, KADAR

Zima.Ta okrutna krilaticakao da boliovu fotografiju

A ja kao da se smrzavamiako delujem toplo obu~enau zimskom kaputu

^ak sam se setila ida podignem okovratnikiako nas takve preventivepre krase nego greju

I ruke dr`im~vrsto u xepovimaNe zbog hladnoe.Za kaznu. Jer one su me odale.

Zamiqena nad dubinama mra~nog moraizgledam kao neka kukavica,pogleda nedoku~ivogu mrtewu.

Eto kako si me prikazao. Ta~nokakva sam bila.Kakva teta.Da je tvoja muzapo`elela da mi skine kaputmoglo je da bude i proleea more u cvatukao i ove moje ~udne re~i

OSAM GR^KIH PESNIKAPreveli s gr~kog Marija Gi~i Pusloji

i Pashalis Nikolau

44

Haris Vlavjanos

NAD GROBOMCVETAJEVE, PASTERNAKGOVORI SA SOBOMÊvideti esej En Karson, kao i ~uvena pismaË

Voleo sam Ofeliju. Ni ~etrdeset hiqada braeNe bi moglo, sa ~itavom snagom svoje qubavi,Moju nadmaiti.

Vilijam[ekspir, Hamlet, ~in 5, scena 2.

U ledenim dubinama mog srca boravi.Spokojna, poput kakvog vodenog bia.A voleo te jesam,Kako ni ~etrdeset hiqada brae ne bi.

Na dnu si morskog `ala.U glibu mog sopstvenog oklevawa.Tvoj ven~ani venac:mahovina protkana liajevima.A voleo te jesam,Kako ni ~etrdeset hiqada...

Da, bilo je mawetoliko mawenego to bi ~ovek voleo.

Zaglibqena. Sjediwenasa `itkim blatom.Jesam li te istinski voleo?Jesam li i poeziju zbog tebe izdao?

(Ostalo su re~i – ne tiinaTiina sad tebi pripada.)

Pantelis Bukalas

MARSIJAS

[to da se takmi~im?Sve je ve napisano.Zapisano rukom bogova.Slu~aj je hteo da nabasam na sviralukoju je bacila razjarena Atina.Sviralu je bogiwa tako umeno izradilada su melodije tekle iz jelewe kosti.Ali dok je napiwala obraze nad wom,Hera i Afrodita, zavidne,

45

samo su se smejale.Umalo je u besu slomivi,Atina sviralu odbaci. I bacikletvu na onoga ko bi se usudiosa zemqe da je digne.

Ugledam je. Podi`em. Probam.Weni milozvuci me uznoseI vidim. Vidim svet izmewen.O Apolone, uzvikujem,ta ti sada vredi ona tvoja lira?Hajde da se takmi~imo pa e videti.^u me on, naquti se, uredi takmi~ewe,ali ma ko da pobedi, opet e onnametnuti kaznu koju hoe.Mai se potom svoje lirea jeleni svi stanu u ~udu.Ja se preputam svirali.Jelewa kost otpo~iwe sopstveni `ivot.Smeje se, pla~e. Iz we `ive odjekuje strast.I ko pobe|uje? Niko.

Sledi druga runda, kao podvala.Hajde da zasviramo samo golim rukamai tako izmamimo muziku,zapeo bog, stari lisac.Ali ako dah ne mo`e postati duakako da se dua nastani u svirali?

Gubim.Moj me osvetnik vea o borovo drvo.Dere me `ivog,dok od mene ne ostane samo vrea ko`e.I ostavqa moje telovetrovima da kroz wega pevaju,zavetava im sazvu~ja mojih vena.Ne mo`e se rei da se ikad sa`alio na mene.Ali ona muzika koju sam izdahnuo, o`iveopostala je skladnija i stvarnija od wegove lirezbunivi wega, sada gubitnika.Najzad, kao u pokajawu,premetnuo me je u reku.Moje vode jure, treskaju i lome,na svom putu dequ kamewe i stabla, dasatkaju pesmu koja neprekidno te~e

46

i kidaju pred sobom sve to je napisano,da prazno i smerno odnesu ka moru.

Dimitris Kozmopulos

LABUDOVA PESMA

Otvaraju se stara prozorska okna seawa.More od zlata poput klasja ispijenog leta.Kamen i drvo, slepqeni. Zidovi gde nekad behu prozori.Otpo~iwu i obredi prolea, evo slavuja i drozdova peva~a.

Bli`i mi se ono mesto ve~nih lednika. Duva ineki vetar koji nikako da stane. Stara prozorska oknapro`ivqenih dana. Vrtlozi ste moji.

Izlazim, duu ostavqam pred tvojim nogama. Poputnoi koja kle~i pred suncem.

No je Ruskiwa. Rawena.A ipak, smrt je suncem obasjana.

Titos Patrikios

POMENMAJAKOVSKOM

Anuka, ugasi poretToplina tvojih o~iju mi je dovoqnaSeti se plesnih koraka i pusti drugeda mewaju qubav za kuvawe ~aja.

Anuka, tolike su godine proleali na Nevskom mostujo stoji ~ovek ve~no uvezankonopcima stihova.

Anuka, to tvoje strano imesasvim mi odgovara.

Katerina Angelaki-Ruk

U SE]AWUNAQUBAV

Ako te je qubav zaboravila,setie je se kad setvoj pogled opet nastani u prirodi

47

u obroncima, u talasima,u drveu koje mewa lie, mewai nikada ne sumwa u godiwa doba,u `ivotiwama koje izlazeiz maj~ine utrobeve spremne da pre`iveda se suo~e sa neprijateqemkojeg im je priroda dodelila.Samo pazi, ne daj da se too`ivqeno seawe sudari sabremenom izneverenih o~ekivawa.Onih tvojih neuzvraenih snova.

Teo Angelopulos

ZABORAVITEME NAMORU

Svako vam dobro `elim, ali ne mogu da putujem umesto vas.Ja sam ovde samo u prolazu.Sve to dotaknem istinski me bolia i ne pripada mi.Uvek se na|e neko da ka`e „to je moje“.Ja nita nemam, rekoh jednom, oholo.Sad shvatam da nita doista zna~i nita.Nemam vie ni imenapa katkad moram da ga tra`im.Dajte mi predeo da ga gledam.Zaboravite me na moru.Svako vam dobro `elim.

(Neobjavqena pesma TeaAngelopulosa, nastala 1982. godine,neposredno pre pisawa scenarija za filmPut uKiteru.)

Vaja Kalfa

NE NISAM TE IZMISLILA

Ne seam se vie onih prstijuwihovih vrhova, wihove toplotenaih ruku spojenih na tren

48

Oblik onog apatavie ne pamtimusne nam se izgubile u drugim glasovima

Niti tvoje o~i pamtimiz plamena ovog istrgnute –zato piem

Da se podsetim da si zaista postojao

Da te nisam izmislila

49

„Evo, to sam ja“ – otac se zaustavqa i, kada listamo porodi~nialbum, uvek pokazuje jednu istu fotografiju sa izlomqenim kra-jevima. Tamo, na po`uteloj slici ~itave porodice napravqenojpre ko zna koliko godina, na nekom prazni~nom izletu pre vieod pola veka, nalazi se i on, dete s crnim, okruglim radoznalimo~ima, s dokolenicama, u kratkim pantalonama s plastronom inaramenicama, i stoji priqubqen uz svoju majku.

„Ovo mi je jedan brat, ovo drugi... a ovo je tetka Raela“, go-vorio je moj otac ponavqajui nad tomfotografijom, uvek iznovaistu, nepromewenu re~enicu.

Tetka Raelu sam prvi put video na toj staroj fotografijisa izlomqenim krajevima. Toj istoj koju mi je otac bezbroj putapokazao i koju i dan-danas ~uvamo u porodi~nom albumu. Sedi izamojih babe i dede i, za razliku od izraza lica ostalih starijih ko-ji su duboko zali u doba koje brie vedrinu osmeha, ta devojkane`nog, okruglog lica s fotografije gleda u nas kroz poluspu-tene o~ne kapke ~udnim, povu~enim i skromnim, a ujedno bistrimi prodornim pogledom.

Moram da priznam, volim stare fotografije. Kad sam bio de-te, voleo sam ih, jer su za wih bile vezane mnoge pri~e koje suobi~no, tokom svojih poseta, kod nas u kui, pripovedali starijipalei cigarete nakon skromne ve~ere, dok se u dnevnoj sobi i-rila aroma prolih vremena u kojoj su se oseali duvan i tek sku-vana kafa to ju je moja majka donosila na starom, posrebrenom

Tomislav Osmanli

TETKA RA[ELINA SLIKA1

Preveo s makedonskog Zoran @. Paunovi

1 – Raela – za ~ijim prezimenom jo uvek tragam – autenti~na je li~nost. @ivela je u Bitoqu.Prikqu~ila se sunarodnicima u noi 11. marta 1943. i s wima su je transportovali uSkopqe, dr`ali zatvorenu u tamowem monopolu, fabrici duvana preure|enoj u privre-meni, tranzitni logor za 7.200 makedonskih Jevreja. Jednom od tri`elezni~ke kompozicije,zajedno s wenom porodicom, deportovana je u koncentracioni logor Treblinka. Nikada senije vratila. Od we imam samo porodi~nu pri~u o woj, weno ime i fotografiju.Novela „Tetka Raelina slika“ dobitnik je Prve nagrade Kwi`evnog fondaMANUiFonda„11. mart 1943“ 1999. godine. Objavqena je u brojnim ~asopisima na makedonskom, engleskom, srp-skom, hrvatskom i poqskom jeziku kao i na internet adresi: http://www.unet.com.mk/rashela/

50

poslu`avniku. I onda, ~im bi neko od ro|aka zatra`io porodi~-ni album s fotografijama, po~ele bi i wihove pri~e o nekada-wim vremenima i qudima. ]utke sam ih sluao ne shvatajuisasvim te beskrajne razgovore o likovima iz albuma koji su sepojavqivali u sobi ispuwenoj dimom, pomiwani uglavnom rado-snim, vedrim glasovima u`ustrim pripoveda~kim nadvikivawi-ma, ponekad skriveni u ne~ujnim komentarima i priguenomkikotu, ponekad trzajui se zbog iznenadnog glasnog smeha prisu-tnih, a nekad, nekim drugim prilikama, lebdei u dnevnoj sobi, uusporenim pripovedawimapunimpauza, dugih tiinai glasova izstegnutog grla. Pri~e. @ivotne pripovesti o sudbinama qudi,mojih bli`ih i daqih ro|aka od kojih skoro nikoga nisam poz-navao, ali i nekih drugih li~nosti iz romana prolosti, davnoarhiviranih i sada ponovo o`ivelih u slikama i kao u nekoj ~u-desnoj kinoteci `ivota, s li~nostima koje su, eto, ule u maluporodi~nu ve~nost naeg albuma s fotografijama.

Sada, kad i sam ulazim u sredwe doba, fotografije volim najedan drugi na~in. Kao sa~uvane otiske lica prolosti, ne samoscenografije i kostimografije davno prohujalih vremena, prome-wene topografije i geografije prostora, i najmawe promenqivihpejza`a ~ovekovog sveta, lica, izraza, odnosa, slabosti, emocija,raspolo`ewa, dua. Uhvaenih u trenu, za ve~nost. I zato podat-nih za razmiqawa. I za stalna vraawa. U likove jednog pro-log vremena. Kasnije sam pokuavao da racionalizujem mistikufotografija koje su o`ivqavale u tim danima detiwstva u atmos-feri prezasienoj dimom cigareta i prolosti tokom porodi~-nih ve~era. Fotografije su, definisao sam kasnije, kad samstekao prva filozofska znawa, izrazi paradoksa i, jo vie,aporija koje su oduvek postojale i postoje i danas, koje dobijajunove oblike, jer su kao ~uda tehnike savremenog`ivota pridodatekao novi argumenti tvrdokorno istrajnom, nepromenqivomfeno-menu bivstvovawa. Na taj na~in asketski arsenal tih paradoksa,zabele`enih u drevnim elejskim u~ewima i odre|enih u sholas-ti~kim primerima o Ahilu i korwa~i i luku i streli, danas mo-`emo da obogatimo i novim tehnolokim primerom... Fotogra-fijama. Da, fotografijama. Stati~ne su, a sadr`e proces. Spo-kojne su, a poseduju nemir. Neme su, a nose toliko pri~a. Pokazuju,a u sutini tako mnogo kriju. One su novi vid ~istog aporijskogsupstrata. One otelotvoruju mnogozna~nu sa~uvanu prolost idovode je u danawe vreme. Zato se samo ~ini da one unose spokoji red u ludo, haoti~no kretawe `ivota. One to nekada podsti~u unama. Slike. Fotofiksacije. Ikone. Svetlopisi.

Poput fotografije sa skromnim, prodornim tetka Raeli-nim pogledom.

51

„Dobro“, nedavno sam upitao oca „hoelimiispri~ati ne-to o woj? Ko je tetka Raela? Zato je samo na toj jednoj foto-grafiji?...“

„Ko je tetka Raela?Kako dati objasnim... Bila je jedna od nas. Nije nam bila rod,

ali smo je oseali kao nau...I ta je to rod? Onaj s kim si se rodio, s kim te je slu~aj-

nostiliporodica vezala.Ilineko s kimte je`ivotsrodio.@i-vot je srodio Raelu s nama. Bila je miqenica moje majke. Kakoje vreme prolazilo, postala joj je poput erke.

Raela je bila dete iz siromane porodice, a moja majka,Evridika, bog da joj duu ‘prosti, dovela ju je kod nas kui dapoma`e i da kao najstarije dete u svojoj porodici radi i zaradi.Wen otac je to zamolio moju majku. On je bio skroman ~ovek,obuar, a od svog zanata jedva je krpio kraj s krajem. To je danasredak zanat, ali je nekada bilo vie obuara nego prodavnicacipela. Bio je visok, krupan ~ovek, okruglog lica itu`nih o~ijukoje su s vremenom,tako mi se ~ini, postajale svetu`nije. Iakosu bili razli~iti, Raela i wen otac su u o~ima imali netoveoma sli~no, nekakav spokoj i duboku tugu.

Uvek kad me je Raela, dr`ei me za ruku, vodila uwegovu ma-lu, ~istu i oronulu obuarsku radwu, odtrenutka kad bi seli nadruge dve stolice sa slamnatim, pletenim seditem, otac ierka su dugo utali. On bi nas uvek pitao da li hoemo klakerili limunadu, a ~im bi me Raela pogledala pravo u o~i i odre~noodgovorila u svoje i moje ime, on je sputao svoju veliku ruku nawenu glavu, mazio ju je po gustoj kosi, ne`no klizio rukom po er-kinom obrazu i stajao je tako, s ne`nim osmehom na licu, zagle-dan u tu`an odraz wenih dubokih, inteligentnih o~iju. Ondabi prestao da je miluje, pa joj je klimawem glave davao znak da jevreme da krenemo.

Posle nekog vremena Raela je po~ela i da spava kod nas, alije svakog dana, nakratko, odlazila kui, kod svojih, da ih vidi ida im poneto odnese. Deo para koje joj je moj otac davao jednomnedeqno kad je ulazio u kuhiwu, gde je Raela redovno sedela i po-magala mojoj majci, ili kad ju je moja majka slala da svojima odneseneke ponude, a u wima je uvek bila hrana koja se radnim danom iliza praznik kod nas spremala. Raela je hitala svojima i vraalase br`e nego to je iko od nas o~ekivao.

„Zato `uri, nemamo vie posla“, govorila joj je mojamajka, a Raela se nato samo osmehivala i nestajala negde u ku-i da doka`e suprotno.

Raela se brzo srodila s nama. Nau~ila je nae navike, ~aki slabosti, i uvek se ponaala onako kako je to bilo najboqe za

52

interes porodice. Najstarijeg bratatiho je grdila kad je po~eokasno da dolazi kui, naro~ito kad mu je pronala paklu cigare-ta ukradenu od robe namewene prodaji u kwi`ari mog oca. Mene,najmla|eg, mazila je i hranila, poma`ui mojoj majci da me negujei kad sam bio zdrav i kad sam bio bolestan. Sredweg brata jepodu~avala matematiku, i krila od roditeqa da je uradio nekesitne pakosti.Mom ocu je pomagala da sredi ra~une u duanu i dapopuni ra~unovodstvene obrasce, koji su wega nervirali i ~ini-li neraspolo`enim.

Raela je jednostavno postala deo nas, tiha i nenamet-qiva, svima nam je pomagala, a najviemojoj majci. Toliko je sras-la s nama da je nakon nekog vremena po~ela da govori jezikomporodice. Ona, bistra bitoqska Jevrejka, po~ela je tako dobroda govori cincarski da niko nije mogao ni da pomisli da i samanije Cincarka. Tako je Raela odrasla u naoj kui.

Zbog wene skromnosti i ~estitosti, moja majka je imalapotpuno poverewe u wu. To je donelo novu bliskost izme|u wihdve. Kad se Raela zadevoj~ila, moja joj je majka, dok su obavqalekune poslove, apatom govorila netoto mi ostali nismomogli da ~ujemo. Kako moja majka vie nije pravila razliku izme-|u we i nas, tako joj je i Raela bivala sve bli`a. U to vremesam hvatao zamiqeni maj~in pogled koji je dugo po~ivao navrednoj devojci dok je Raela obavqala neki od bezbrojnih pos-lova u naem domainstvu. Jedne ve~eri, odlu~nim, sna`nim gla-som, majka je zatra`ila od mog oca da joj daje redovnu sumu novcakako bi devojci na~inili miraz:

„Ja nemam `ensko dete, i zato mi je lake“, rekla je mojamajka Raeli, koja je zacakqenih o~iju sluala dok joj je saop-tavala nameru da joj dâ miraz za svadbu i smejala se od srca,zajedno s nama, komentaru moje majke, svaki putkad je ova dodava-la novu sumu Raelinom mirazu:

„Tako. Zavrili smo laki deo. Sad nam jo preostaje onajte`i, da nam na|emo zeta“, govorila je majka dok smo mi nastav-qali da zbijamo ale, a Raela se pravila da nas ne ~uje i izla-zila iz odaje za nekim od bezbrojnih poslova, iako joj se licesasvim zarumenelo.

Negde u ono vreme kad je o~evo lice postajalo sve zabrinu-tije dok je sluao radio, koji je tih godina kupio na ogromnuradost moje starije brae, Raela se zaqubila. Tako je baremrekla moja majka, pazei da ona to ne ~uje, jer je i bez toga bilastidqiva i osetqiva. Izabranik wenog srca bio je Jon, jednozdravo, ~vrsto mom~e rumenih obraza i lepog osmeha, sin mleka-ra koji je s ka~ketomna glavi svake ve~eri dolazio kod nas i dono-sio sve`e mleko. Svih tih godina s mlekarom je dolazio i Jon,

53

wegov sin jedinac, koji je u to vreme po~eo sve ~ee da zamewujeoca, sve dok i sam nije stavio ka~ket na glavu i po~eo, umestowega, redovno da raznosi mleko.

Niko ne zna kad su se Jon i Raela zagledali jedno u drugo,bitno je da seto desilo, i svi smo znali zato, naro~ito po rume-nilu koje bi blesnulo na Raelinim obrazima kad je strema, svazbuwena, ulazila u odaje s loncem presnog mleka u rukama.

Tako smo mi po~eli da se kriomice smejuqimo kad ugledamoRaelu kako, s prvim sutonom, pa`qivo zagledana u ogledalo,~eqa gustu, crnu kosu pre Jonovog dolaska. Moja je majka nepri-metno, otrim pogledima zamrzavala osmehe na naim licima,i br`e-boqe smo izlazili iz odaje guei kikot dlanovima pre-ko usana, ostavqajui devojku zanesenu u svoj ritual, i mojumajku, koja se pravila da nita ne primeuje, a zapravo bri`nimpogledom prati te prve znake devoja~ke ustreptalosti.

Negde uto vreme, utihim sne`nim zimskim noima, Raelaje vezla sitne are na platnima za miraz pod budnim okom mojemajke, koja je podu~avala devojku novim, slo`enim vezovima, dok jesama krpila domai ve i nae ~arape, ne prekidajui svoj posao,i tihim, spokojnim glasom govorila joj ko zna kakve sve pri~e otajnama braka i zamkama `ivota. Deo tih saveta mi deca smosamona~ulikad smo ulazili u kuhiwupo ~aumleka pred spavawe,pravei se da nita ne ~ujemo. Dok su wih dve, zanesene u pri~umoje majke, nastavqale spokojni ritual prenoewa beskrajnihprimera i tajni svemoguih `ivotnih iskustava.

A moj otac, koji se pretvorio u siluetu pored osvetqeneskale sa svetskim radio-stanicama, u susednoj, nezagrejanoj odaji,ogrnut izlizanim platom od ~oje i sa alom oko vrata, svevie i du`e se predavao svojim ritualima sluawa radija, uhapriqubqenog uz aparat, i ipak pazio – da kad Raela u|e –utia zvuk. Ostajao jetamo sve dok moja majka ne vikne glasno dase urazumi i da do|e utoplo, u kuhiwu.Mislim dami je otactakoi ostario. Ti meseci su mi se urezali u seawe kao da su godinamatrajali. I dan-danas vidim oca, onako savijenog u tamnoj sobi,pretvorenog u siluetu pored aparata koji je svetleo u mrakuodaje i uha priqubqenog uz radio koji apue.

Jednog dana, bilo jetonegde napo~etkuokupacije, kad su dolii zape~atili na radio, Raela je po~ela da primeuje naepodsmeqive poglede nakon mlekarovih poseta. Jon je ~ekaonapoqu, dok je ona, sva zbuwena, ulazila u kuu da prona|e nekilonac za mleko. Tad je uhvatila namigivawe moje starije brae,koje je moja majka, koja je i sama u tomtrenutku ula u kuhiwu,otro presekla, pru`ajuiRaeli lonac iterajuitu dvojicuu wihove sobe i vi~ui za wima da se samo izle`avaju po vasceli

54

dan i da nita ne poma`u u kui. Ja sam uplaeno gledao u majku,a kad jeto primetila, dola je do mene, nasmeila se i zagrlilame, i dugo me dr`ala u zagrqaju. Tako nas je Raela zatekla. Nalicu joj vie nije bio onaj bla`en, zanesen izgled. Bila je bleda.Tu`nim o~ima, u kojima sam prvi putprimetio nepokolebqivo-st, zurila je u moju majku.

Kad me je pustila iz zagrqaja, majka mi je apnula da idem daspavam.

„[ta se desilo?“, pitala je.„Jon hoe da odemo!“ odsutno joj je odgovorila Raela.

Ali nisu otili. Sve se nastavilo po starom. Osimto sena Raelinom licu pojavio jedan nov, ozbiqan izgled. Koji semewao samo nakratko, posle Jonovih poseta.Mojamajka joj je dopus-tila da ga uvodi u kuhiwu, a nama je objasnila da je to zbog opas-nosti od policije. Tiho je govorila mom ocu, koji je sve ~ee pio~aj i vie nije sluao radio, dok je Jon bio u kuhiwi, a moja braasedela u dnevnoj sobi, kako su se devoj~ine o~i ugasile. Jon jenastavio da dolazi, a u gradu su se deavale ~udne promene. Jednogdana, kad se vratila od svojih roditeqa, Raela je donela`utuestokraku zvezdu. Izvadila ju je i stavila na sto.

„Otac mi je rekao da odsad pa nadaqe ovo treba da nosimouvek kad izlazimo na ulicu.“

Moja majka, uvek brza u reagovawu, dola je do stola i uzelazvezdu.

„Kakve su to gluposti, erko?! Evo gde e da je nosi!“rekla je Raeli, otvorila kantu za |ubre i bacila unutra`utu zvezdu. Zbog ovog maj~inog gesta svima nam je laknulo. Svisu se nasmejali. Moj stariji brat imitirao je Musolinija. Dove~eri je u kui vladalo vedro raspolo`ewe.

Uprkos naim `eqama, stvari su se zaotravale. Uskorosu neke slu`be i kancelarije, kao i neki od naih komija ipoznanika, oka~ili natpise „Zabraweno za Jevreje, Cincare ipse.“ Iz gimnazija su isterali Jevreje i Srbe. Moj otac je po~eoranije da zatvara duan, gledajui da vie bude kod kue. Zbuwi-vao se kad su mu u radwu ulazili uniformisani mukarci, delomzato to nije znao bugarski jezik, tako da je moj stariji bratpreuzeo opslu`ivawe muterija, i zbog svega toga, napustiokolovawe i posvetio se poslu u duanu. Za razliku od wega, kadje ila u ~ariju ili u neku slu`bu u gradu, moja majka je, i ne`eleito, umesto da svoj makedonski prekraja bugarskim, kao zainat, ali u sutini nenamerno, po~ela da govori – sa srpskimprimesama.

U gradu je bilo sve vie qudi sa `utom zvezdom na kaputu.Bili su to nae komije, nai poznanici, muterije iz o~eve

55

kwi`are, u koju on vie uopte nije hteo da ide i sasvim sepovukao u sebe, pa je onakav, i ina~e ne preterano pri~qiv, po~eojomawe da govori. Majka je dvorila iwega, a najstariji brat jepreuzeo vo|ewe duana. Kad je otac bio zamiqen, majka mu jeprilazila i milovala ga po glavi. On je podizao glavu prema woji odsutno joj se smeio.

„Ima li nekog u duanu?“, uvek joj je postavqao isto pitawe,a kad bi mu majka potvrdila, on bi obarao glavu i srknuo ~aj kojije skoro stalno stajao ispred wega.

Jednog dana u nau kuu je dola komisija iz gradske upraveza jevrejska pitawa, da proveri da li u kui imamo Jevreje. Otacje zanemeo. Kad je slu`ebenik postavio to pitawe, mislim daga otac nije ~uo.

„Nemamo“, hladnim glasom rekla je majka slu`benicima, a Ra-eli strogo na cincarskom: „Ajde,ta~eka, idi zavri svoj po-sao! Odvedi odavde i oca.“

Raela je razumela i okrenula se prema mom ocu, uhvatila gaispod ruke i trgla ga iz wegove duboke zamiqenosti.

„Izvinite, imam neka posla“, otac je neodre|eno rekao pri-sutnima, ustao i izaao iz sobe s Raelom, koja ga je dr`ala is-pod ruke.

A majka se okrenula prema ne`eqenim posetiocima.„Jo neto, gospodo?“, izgovorila je odlu~nim glasom moja

majka Evridika.„Nita!“, rekli su i pribele`ili da u kui u Solunskoj uli-

ci, broj 10, ima neblagonaklonih, ali da Jevreja nema.

Odtada su se izgubili i posledwi ostacimira i spokoja. Zi-ma se teko predavala, a jedna druga vrsta studeni, one u qudi-ma, pala je na grad. Gradom se sve vie pronosio glas da e bugarskevlasti uskoro da sakupe Jevreje. [aputalo se da e ih odvestiu posebne sabirne centre za wihove sunarodnike gde e ostatido kraja rata, ali i to da e ih odvesti na put bez povratka.

Otkad su takve glasine po~ele da se ire, Raela je ponovopo~ela da spava kod kue, kod svojih. Jednog kasnog popodneva, samoto je krenula kui, kod nas je doao wen otac. Uao je s crnomkapom od filca i kaputom od istog materijala i zastao, onakokrupan, pored vrata dnevne sobe, klimnuo nam glavom i sve naspogledao svojimtu`nim o~ima.Majka ga je ponudila da sedne. Po-slu`ila ga je slatkim, ali on ju je prekinuo.

„Draga gospo|o, molim vas sednite, imam neto va`no da vamka`em“, rekao je odlu~no, to se uopte nije slagalo sa izrazomwegovih tu`nih o~iju. „Pri~a se da e uskoro da sakupe nas Je-vreje i da e nas odvesti negde, na put o kom niko nita ne zna.“

56

„To su gluposti, narod danas svata pri~a“, kazala je mojamajka sa sli~nom odlu~nou.

„Mogue“, odgovorio je posle du`e pauze Raelintata. „Aliako se to prvo poka`e kao istina, doao sam da vas zamolim dazadr`ite moju Raelu. Rekla mi je da ste je popisali kao ~lanavae porodice, Sveviwi vam dao zdravqe. Ako mi treba da ode-mo, neka ostane barem jedno od moje dece. Vi ste moju erku pri-mili kao da je vae dete.“

Moja majka ga je gledala u duboke, tu`ne o~i. Uwima je videlanetoto ju je onesposobilo da izustiijednu re~. Samo je klim-nula glavom.

Od te ve~eri Raela je ponovo spavala kod nas.

Mnogo pre svitawa 11. marta po~ela je racija. Grad je vrio odpolicije i vojske. Kako smo kasnije ~uli, ulazili su u jevrejskekue i dizali qude iz posteqa. Posle su ih u kolonama spro-vodili po gradu.

Tih dana bio sam bolestan i spavao sam s roditeqima u spa-vaoj sobi. Jedantihiumme je probudio iz nemirnog sna. Okre-nuo sam se prema prozoru. Moja majka je bila budna. Stajala jepored zatvorenih kapaka, u spavaici i sa alom preba~enimpreko ramena, i gledala kroz deli prozora kako isti~u reke uz-nemirenih qudi, poznata lica i nepoznati sugra|ani, decu dokspavaju na ramenima roditeqa i starih qudi, kojima su najbli-`i pomagali da odr`e korak sa u`urbanom kolonom. U posteqipored mene, pogleda zagledanog utavanicu i u neke druge prizore,le`ao je moj otac.

Brat tog dana nije otiao u duan. Otac je ustao i pro-budio nas, jednog po jednog, sve osimRaele. Okupili smo se u kuhi-wi i utali. Majka je rekla ocu da ide kod komija da kroz raz-govor otkrije da li neko ima nameru da nam prebaci to smo za-dr`ali Raelu.

„Onaj kod kog osetitako netomo`e da nas prijavi“, rek-la je majka. „Wemu ka`i da je Raela otila. Ako se poka`e daima barem jedan takav, sakriu je od svih ovde, u kui.“

Otac je, zamiqen, izaao kroz kuhiwu u dvorite, a potomje otiao prema komijskom kapixiku2, odmah po~evi prvu po-setukodkomija, kad smonavratimakuhiweugledaliwu,Raelu.

Bila je uredno o~eqana. U novom kaputu i zimskim cipela-ma. Dr`ala je kofer u ruci. Majka ju je u`asnuto pogledala.

„Gde si krenula?“ otro je upitala.„Moram da idem“, rekla je, nasmeila nam se i pogledalatu`-

nim, prodornim o~ima, koje su podseale na o~i wenog oca. To nas

2 – kapixik, tur. – mala sporedna vrata; vratnice izme|u susednih dvorita (Prim. prev.)

57

je mo`da najvie razoru`alo i sve ostavilo nepokretne. Nekovreme niko nije izustio ni re~.

„Gde god da idu moji, idem i ja“, tiho je dodala.„Nigdeti nee da ide!“ rekla joj je moja majka. „To je `eqa

i tvog oca. Da ih ovde do~eka kad se vrate.“„Ako se vrate, vratiu se s wima. Vidi kakva su vremena,

majko“, rekla je i pogled joj je pao na mene. „Najboqe je da svako bu-de sa svojima.“

Moja majka je oborila pogled. Onda ga je ponovo podigla premaRaeli.

„Ne smatra nas svojima?“ kona~no je promrmqala.„Nemoj da mi ote`ava“, rekla je Raela i jedna suza joj se

skotrqala niz obao, gladak obraz. „Ovako treba da bude. Ina~eniko od nas nee imati mira.“

Okrenula se, zagrlila moju majku, pa sutako zagrqene staja-le neko vreme.

Moja majka joj je neto aputala. Ona je hitro i uznemi-reno odmahivala glavom, a onda se odvojila iz zagrqaja. Pogledalanas je ~udnim, dubokim pogledom, preletela je wime preko svegato ju je okru`ivalo, kao da je htela da sve upije o~ima – mojumajku, nas, kujhiwu, drveni plafon, poret, prozor, vrata krozkoja je malo~as izaao moj otac, ona ista kroz koja je i ona sama,rumenih obraza od susreta s wim, puna radosti, unosila posudusa sve`im mlekom koje je u toplim ve~erima donosio Jon. Htelaje da se nasmei onako uplakana. Onda se okrenula i otila.

Tada sam posledwi put video tetka Raelu.Uve~e je doao Jon. Moja majka i otac su ga pozvali da u|e

unutra, prvi put u prijemnu odaju. Moja majka mu je dala vezoveiz Raelinog miraza. Pokazivala mu ih je jedan po jedan, kaotose pokazuje domaa dragocenost.

„^uvaj ih“, rekla mu je na rastanku.

Eto, to je bila Raela. Nije nam bila rod, a oseali smo je kaonajro|eniju.

I ta je to rod? Onaj s kim si se rodio. Ili onaj s kojim te je`ivot srodio.Mo`da je rod najvie onaj ~ije odsustvo osea.Ma-kar i preko fotografija predaka. Onih koje ~ak nisi ni upoznao.Samo si ih video. Na slici. I osetio si ih svojima. Kroz pri~ekoje se dugo ponavqaju. Dok prelistava albume sfotografijama.Sa slikama,foto-fiksacijama, svetlospisima, ikonama. Sa ulovi-ma trenutka, te svetlosne mre`e ba~ene u burno more vremena.

Na kojima su, kao na toj jedinoj porodi~noj fotografiji s tet-ka Raelom, zagledani odande u tebe, iako ih vie uopte nema,svi, iznova, tu, zajedno, na broju.

58

TOMISLAVOSMANLI (Bitoq, 1956) makedonski pisac, scena-rista, dramaturg, teoreti~ar medija i esejista. Autor je dvadeset jednekwige, proze, publicistike, dramskih tekstova, scenarija. Wegova jestudija Film i politi~ko (1981) prva makedonska teorijska kwigaposveena sedmoj umetnosti, a Strip, zapis qudskog lika (1987, 2002)– prva makedonska teorijska kwiga posveena devetoj umetnosti. Ro-man Dvadeset i prvi proglaen je makedonskim Romanom godine(2010) i izabran za nacionalnog predstavnika za nagradu „Balkanika“.Wegov najnoviji roman Iza ugla (2012) obuhvata i ratnu dramu 1999.godine na ovim prostorima, kao hronoloki kraj veka i kao aksio-loki zavretak cele jedne epohe.

@ivi u Skopqu.Pripovetka Tetka Raeina slika uzeta je iz judeo-balkanske

zbirke pripovedaka i novela Svetiqka za Hanuku (2009. i 2013).

Zoran @. Paunovi

59

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 4

Preputeni sami sebi qudiputaju kose.Preputeni sami sebi oniizuvaju cipele.Preputeni sami sebi oni vode qubavlepo spavajudele ebad, drogu i decunisu lewi niti uplaenioni seju biqke, smeju se, onirazgovaraju. Re~ se postavqana svoje mesto: dodir qubavina mozgu, u uhu.

Vraamo se zajedno s morem, plimamavraamo se ~esto kao lie, brojnikao trava, krotki, postojani, znamoput,naa ~eda se bosa gegaju kroz gradove vasione.

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 6

izbegavaj qudekoji misle da su Boni i Klajd odve nasilnikoji vide krv ali ne i oblik energijeoni nas vole a `ele da se podvrgnemo kontroli ra|awaoni nas vole a `ele da Hindusi ubiju svoje kraveoni nas vole a imaju bezbojni bezukusni praakkoji je savrena sinteti~ka hrana . . .

Dajana di Prima

REVOLUCIONARNA PISMAPrevela sa engleskog Ivana Maksi

60

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 7

ima onih koji ti mogu reikako se prave molotovqevi kokteli, plamenobaca~i,bombe ta godti zatrebana|i ih i u~i se, definiijasno svoj ciq, odaberi svoju municijuu skladu sa tim

nije dobra ideja nositi pitoqili no`osim ako ne rukuje wima odli~nosvi su ma~evi sa dve otrice, protiv tebe ih mo`eupotrebitisvako ko ti ih mo`e preoteti

mogue je~ak i na isto~noj obalinai izolovano mesto za ve`be pucawa iz pitoqauspehe najvie zavisiti od stawa tvog uma:meditiraj, moli se, vodi qubav, budi spremanu svako doba, da umre

ali ne budi napet: pitoqinee pobediti ovog puta, oni susporedni deo akcijeu kojoj je boqe da budemo prokleto dobri,ono to e odneti pobedujesu mantre, podrka koju dajemo jedni drugima,energija koju ubacujemo u

(~iwenica da se dodirujemodelimo hranu)

budisti~ku prirodusvakog od nas, prijateqa i protivnika, poput milion kinih

glistakoje kopaju unutar ovog sistemadok se ne srui

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 8

Svaki put kada odabere mesto gde e bitina demonstracijama, mitingu, skupu, ti bira tloza potencijalnu bitku.

61

Ti ih jo uvek naziva pucwima.Biraj svoj teren imajui to na umu.Zapamti stara pravila dru`ine:dr`i se svog komiluka, nemoj da te namameu Central park svaki put, ne bi mi se dopaloda se teturam iz tog prokletog parka tra`ei pomo:Zapadni central park ili Peta avenija, ta biodabrao?

idi na mesta za qubavs tamjanom, cveem, hranom, plasti~nom kesom,s vla`nom krpom u woj, za suzavac, ne nosi nakit,nosi odeu u kojoj mo`e lako da se kree, ne nosi nao~arekontaktna so~ivanaunice su naro~ito opasne

pokuaj da bude na~istou prvim redovima, ta e raditiako neto krene loeako e pokuati da se razdvoji dr`i se daqe od centrane pravi stampedo ne unosi paniku drugimanemoj talasati izme|u aktivnog i pasivnog otporaspoznaj svoje granice, nemoj gajiti prezirprema sebi, niti prema svojoj brai

NI^IJINA^INNEFUNKCIONI[E, potrebno je da svizajedno

guramo sa svih strana da bismosruili ovu stvar.

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 10

Ovo su prelazne godine i dugovie biti ogromni.Promena je brza, ali revolucija epotrajati.Amerika se jo nije zasnovala.Ovaj kontinent je seme.

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 12

vrtlog kreacije jeste vrtlog destrukcijevrlog umetni~ke kreacije jeste vrtlog autodestrukcijevrtlog politi~ke kreacije je vrtlog destrukcije mesa

62

meso je u vatri, uvija se i u`asno deformiemast je u vatri, ona kapqe i cvr~ei pevakosti su u vatri, one krckaju obraajui se krozne`ne hijeroglife proricawaugaq koji je pevaomiris tvoje kose koja gori

jer svaki revolucionar mora napokon `eleti svoje uniteweukorewen u prolosti kao to jeste, on se sprema da razara

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 19Za kampawu siromanih

ako je to to `eli posaoza svakoga, jo uvek si neprijateq,nisi promislio do detaqa ta tozapravo zna~i

ako su to to `eli stanovi,industrija

(struja u Navahorezervatu)

automobil za svakog, gara`a, fri`ider,TV, vie vodovodnih cevi,autoputevi, jo uvek sineprijateq, odabrao si da`rtvuje planetu za nekoliko godinaneke nau~nofantasti~ne utopije, ako je ono to `eli

jo uvek, ili to mogu biti, kolegde su sva naa deca oblikovana u jedan isti kalup, nau~ena daje boqe biti „Amerikanac“ nego crnacili Indijanac ili Japanac, ili Portorikanac, gde Diki Xejn postaju ili jesu ameri~ki san, da liizgleda kao Dikov otac, zar ne misli da tvoje deteto potajno `eli

ako su ono to `eliklinike na kojima AMA1

mo`e da te kquka pilulama da bi ostao slabaan, ilisterilangde ubrizgavaju klice tvojoj deci dok se kompanija Merk2

bogati

1 – Ameri~ka medicinska asocijacija. (Prim. prev.)2 –Merck and Co – jedna od najveih farmaceutskih kompanija u SAD. (Prim. prev.)

63

ako `elibesplatnu psihijatrijsku pomo za svedok psihijatripodvode i ire dekandenciju,dok ona buja, ako `eli,ako jo uvek `eli deo,mali deo predgra|a, zeleni travwakkoji su postavila kockasta stopala,TV u boji, ~ije zra~eweunitava mo`dane elije, ~ije reklames podsvesnim porukama ispiraju mozak tvojoj deci,vladaju tvojim snovima

fakultetska zvawa koja nisu nita vie dosirotiwskih stanodavaca,gnojni odvodni kanalila`i, kako bi i ti nastaviosa svim tim i lagao druge na nekom zelenkastom

univerzitetskom kampusu

ONDA SI TI JO[ UVEKNEPRIJATEQ, prodaje seza male pare, zapamti da mo`e da imasve to tra`i, tra`isve.

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 21

Mo`e liposedovati zemqu, mo`e liposedovati kuu, posedovati pravona tu| rad (imovinu, ili fabrike,ili novac, pozajmqen s kamatom)ta je sa istim prinosom useva, automobilaaviona koji bacaju bombe, mo`e li posedovatinekretnine da bi drugi plaali kiriju? komepripada voda, kome e pripastivazduh kad postane re|i?ameri~ki Indijanci ka`u da ~ovekne mo`e posedovati vie od onogato mo`e poneti na kowu.

64

REVOLUCIONARNO PISMO BROJ 23

Nedostatak vere je prosto nedostatak hrabrostionaj ko ka`e „voleo bih da mogu u to da verujem“ zapravo kazuje

da jekukavica, da se zadovoqava timeda bude posmatra~ na ovoj sceni gde nema posmatra~a,gde sve ruke koje ne rade nita zapravo rade na tetudok le`e besposlene, skrtene u krilu, ili dr`e novineprepune la`i, ili obavijene oko volana, na jo jednomizletni~kom zadovoqstvu.

DAJANADIPRIMA (Diane di Prima, 1934) ameri~ka je pesnikiwa.Ro|ena je u Wujorku (Bruklin) u porodici druge generacije itali-janskih emigranata. Wen pradeda po maj~inoj liniji bio je aktivananarhista, prijateq i saborac Eme Goldman i Karla Treske. Poezijuje po~ela da pie sa 19 godina, nakon to je napustila kolex. Tokom50-ih i 60-ih godinaXX veka, ukqu~uje se u bitni~ki pokret. Godine1961. uhapena je zbog objavqenih pesama uMedvedu koji pluta (TheFloating Bear), ~asopisu za bit poeziju koji je ure|ivala zajedno saAmirijem Barakom. Jedna je od retkih `ena koja je pripadala bitkru`oku. Iskustva tokom tih godina, kao i period proveden u komuniTimotija Lirija, opisala je u kwizi Memoari jednog bitnika (Mo-moirs of a Beatnik, 1969). Wena poezija ~esto govori o borbi pojedincai sistema, drutvenim i politi~kim nemirima tokom 60-ih i 70-ih,ali i tipi~no`enskom iskustvu – samostalnosti, emancipaciji, abor-tusu i drugim temama, pa je u tome bliska ispovednoj liniji ameri~kepoezije. Di Prima ima nekoliko pesni~kih dela u nastanku (in pro-gress), a jedno od wih su upravo Revolucionarna pisma (RevolutionaryLetters) objavqena 1965. Izbor pesama iz ove kwige ujedno je prvi pre-vod wene poezije na srpski jezik.

Ivana Maksi

65

Tebi, stvarawaMonom na~elu,Uzroka i smislaI duhu i telu;

Dok u putiruVino penua,Kô kad u okuZaiskri dua,

Dok zemqu i sunceOsmesi kraseI razmewujuQubavne glase,

Kroz zagrqaj tajniSad jeza se vine,Sa brda i plodiBujne doline;

Moje ti pesmePoj smelo aqu,Zovem te, Satana,Ti gozbe kraqu!

Kandilo popeOdbaci i pesme,Sa staze SatanaUzmai sad ne sme!

Gle: Mihajlu1 jeR|a sad splela

\ozue Kardu~i

HIMNA SATANIPreveo sa italijanskog Bojan Beli

1 – Arhan|el Mihailo. (Prim. prev.)

66

Misti~nu sabqu!I arhan|ela

Vernog ~erupa,U praznini vene,U ruci JehoveMuwe zale|ene,

Bledi meteoriI svetovi sveli,Sa nebeskog svodaPadaju an|eli,

U tvari je sad toj[to ne spava nikad,Kraq svih fenomenaI svakog oblika,

Sam `ivi Satana,I on carstvo to~iU drhtavom bleskuKroz te crne o~i,

Il’ tim to se slaboOpire i gubi,Kojim izaziva,Bla`enim i grubim

U radosnoj krviPlodova blista,Kojom vedra radostUvek biva ~ista,

[to be`ei `ivotOhrabruje sav,I odla`e bolPodsti~ui qubav,

Udahni o, Satana,U pesmu to pojemIz grudi, Bogu krenePrkoewe moje,

Prvosvetenicima,Kraqevima krvavim,

67

I ba kao muwaSve duhove smlavi,

Adonise, Arimane,Tebi, Astarto moja,@ive dela gradweSlikarstva i poja,

Kroz gr~ka nebesaBlagoslov krene,Pru`en od VenereAnadiomene2,

Stablu LibanonaZa te trese likNe`ne Venere3

Uskrsli qubavnik;

Za tebe je plamPlesa i refrenaI ~ista, devi~anskaQubav je pru`ena,

Tu gde su mirisnePalme Idumeje4

I kiparska penaMirisava gde je;

Neka se varvarskiHrianin predaMahnitom besuOpscenih obreda,

Nek pali hramoveSvetim bakqama,I znamewa gr~kaNa zemqu nek slama!

Ti e begunacMe|u lare uiKod duhovnih qudiU wihovoj kui,

2 – Venera Anadiomena, ro|ena iz morske pene, predstavqa gr~ku civilizaciju. (Prim. prev.)3 – Adonis, Venerinqubavnik, koga je ubio vepar, nakon ~ega ga je Jupiter uskrsnuo. (Prim. prev.)4 – Idumeja, regija drevne Fenikije. (Prim. prev.)

68

Uzdrhtalo srcePunie se `eniTobom qubavnikomI Bogom plamenim,

I blede od brigeVetice vodiDa pomo pru`ePaenoj prirodi;

Kroz nepomi~no okoTog alhemi~ara,Kroz uporni pogled^arobwaka stara,

Iza manastirskihTromih reetaka,Novo nebo otkriRasplamsalih zraka,

Be`ei od sveta,Tu u Tebi iteJadni monah5 tajSvoje pribe`ite,

Dui ti je mu~noj,Iskidanoj blizu,I blag je Satana,Daje Eloizu;

Zalud grubi kostret,Tvoja muka svaka,[apue ti pesmeMarona i Flaka6,

I psalme ti pevaTu`balice svoje,I oblike bo`anskeOn ti sada poje,

U stranom drutvu lica,Otkrivaju `ene

5 – Abelar, (Prim. prev.)6 – Vergilije i Horacije. (Prim. prev.)

69

Rujne Likoride,Glicere rumene,

Oblik lepeg dobaTada e da granePovremeno u]elije besane,

Kroz LivijeveStranice plamneKonzula, tribuna,Gomile pomamne,

I ~udesni ponosStare ItalijeO, monahu, tebiS Kapitola lije,

Besni plam loma~eNee da mineViklifa i Husa7,Glasova sudbine

Ka vetru budniKrici sad streme,Novi vek se ra|aI dolo je vreme,

I mitre i krunePotresaju krici,Iz manastira grmeSvi pobuwenici.

Pod epitrahiqomPropovedi hole,Fra \irolamaSavonarole,

Kô to Martin LuterSad mantiju baca,Zbaci qudski dueOkove lanaca,

7 – Xon Viklif i Jan Hus, reformatori i hrianski mu~enici. (Prim. prev.)

70

Blista plamna krunaI sevawe sjane,Materija buja,Pobeda Satane;

I lep je i straanTaj juri nemani,I bujaju zemqe,Teku okeani;

Blistavo je sjajan,Kao vulkan sine,Sve doline svlada,Pro`dire planine;

Oblee bezdane,Pa sakriven minuDu` staza i piqaU tamnu dubinu;

Pa se nesavladanUz obale stvori,I lete wegoviKrici kô vihori,

I kao vihoriDah se wegov grana,Prolazi, qudi,Veliki Satana!

S mesta na mestoBlagoslov krene,Prolaze pomamneKo~ije plamene,

Osveto razuma,O, tebi ja kli~em,Pozdrav o, Satana,O pobuweni~e!

K tebi ide tamjanUz molitvu ovu,Sveteni~kog bogaPobedi Jehovu.

71

\OZUEKARDU^I (1835–1907) ro|en je u Valdikastelu, u Toska-ni. Vrlo rano se okrenuo prou~avawu gr~ih i rimskih pisaca i itali-janskih klasika Dantea, Tasa i Alfijerija. Posle diplomirawa naUniverzitetu u Pizi i predavawa po sredwimkolama, postavqen jeza profesora na Univerzitetu u Bolowi. Vodio je aktivan politi~ki`ivot i bio je ~lan senata. Wegovo delo podjednako uspeno artiku-lie duhovnu irinu i jezi~ku disciplinu anti~kih i rimskihpisaca, sna`an politi~ko-revolucionarni patos, lirsko-melanho-li~nu intonaciju i satiri~ni kontekst. Bio je i izvrstan prevodilacHomera, Getea, Hajnea iKloptoka.Wegova najpoznatija pesma ,,Him-na Satani“ predstavqa metafori~nu kritiku katoli~ke crkve i kle-ra, kroz lik Satane kao personifikacije racionalnih, kreativnih i`ivotnih principa, bu|ewa poretka i mere. Kardu~i je 1906. dobioNobelovu nagradu za kwi`evnost.

Bojan Beli

72

Aman can walk a million milesand just be standing stillhe can close his heartand believe he is strong.

Badi Miler

1.

Tog, umalofatalnog, petka kada sam upoznaoManuelu Rosado,probudio sam se neobi~no rano. Ve skoro dve nedeqe stanovao samna posledwem spratu malog hotela u Barseloni, uveren da bih tumogao ostati sve dok mifinansije to budu dozvoqavale. U stvari,be`ao sam od jedne bezizgledne qubavi; ~inei istu greku kao itoliki drugiqudi, i ja sam se nadao da e strano okru`ewe zauvekizbrisati iz mene muku uzaludne ~e`we, koja mi se ~inila nepod-noqivom.

Jo neko vreme sam le`ao u krevetu, a onda sam ustao, obukaobademantil i, otvorivi`aluzine, izaao na terasu. Bledoru`i-~asta nijansa majskog praskozorja obeavala je zaguqiv, sparandan. Ispod mene protezala se Ulica Ramblas, poznato gradskoetalite, vrlo bu~na i prepuna naroda do kasnih ve~erwih sati.Bila je jo gotovo sasvim pusta, video se samo neki pijani bici-klista kako nesigurno manevrie me|u zakqu~anim limenimtezgama uli~nih prodavaca. U daqini se nazirao srebrnkastiodsjaj mora, a na kraju ulice, na postoqu visokom nekolikometara,uzdizao se Kolumbov kip, uspravnog dr`awa, pogleda ponosnouperenog u daqinu.

Dok sam, oslowen o hladnu gvozdenu ogradu balkona, zurio umore i u udaqeni kip, odjednom sam po~eo da zavidim Kolumbu natom uspravnom dr`awu, ponosu i svemu onome o ~emu ranije pojmanisam imao, a to sam mu tad u trenutku sve bio pripisao.

Ubrzo mi je postalo hladno, pa sam se br`e-boqe vratio uhotelsku sobu. Seo sam na ivicu kreveta i osvrnuo se po sobi. Na

Arpad Na| Abowi

KOLUMBO I JAPreveo s ma|arskog Marko ^udi

73

malenom stolu, pored pepeqare, crvenela se vizitkarta jednog lo-kalnog flamenko-bara, Bar la Bulerije, koju mi je onomad, u pi-ja~noj gunguli, u ruke tutnula jedna devojka plavi~astocrne kose.Seam se, na trenutak sam se zbunio; op~inilo me je weno neobi~nolice koje je nekako balansiralo na granici izme|u izuzetnelepote i izuzetne ru`noe. Upravo sam bio zauzet posmatrawemjo `ivih, pokretnih ligwa i hobotnica kada mi je prila i, spla~no-veselom grimasom na licu, gurnula malu kartonsku ce-duqu u aku. Okrenuo sam se da je osmotrim, ali ve je bila nes-tala u gomili.

I dok sam se, sedei na ivici kreveta, priseao tog doga|ajaod pre nekoliko dana, kroz svest mi je proao san iz prethodnenoi kome sam mo`da i imao da zahvalim za ovo prerano bu|ewe.Sru~io se na mene s takvom `estinom da sam na trenutke pomi-qao da to i nije bio san ve deo bliske prolosti koji mi je iznekog ~udnog razloga izmakao pa`wi: otvaram vrata hotelske sobenekim neobi~no duguqastim kqu~em i ~udim se to moram ~ak~etiri puta da ga okrenem u bravi ne bi li se otvorila. U sredinisobe, okrenuta le|ima, stoji dugokosa, gola `ena, i ogleda se uogledalu na zidu; u woj prepoznajem onu devojku plavi~astocrnekose koja mi je tutnula u ruke vizitkartu onog flamenko-bara.Polako se okree prema meni, a ja od zaprepaewa ne mogu ni dase maknem: wena glava nije qudska, ve glava leoparda; na ~elu jojje bela pruga, a iz poluotvorenih usta postepeno joj, gami`ui,izlaze sitne hobotnice...

Ustao sam i uzeo crvenu vizitkartu. Jedno vreme sam je prevr-tao prstima, a onda dugo zamiqeno zurio kroz prozor, zagledanu fasadu susedne zgrade.

Zatim sam se okrenuo i priao ogledalu koje je visilo nazidu. Tada sam ve znao gde u provesti ve~e.

2.

Tog dana grad je zaista pritisnula jaka omorina i zapara, iprakti~no se sve do ve~eri nisam ni maknuo iz hotelske sobe.Skoknuo sam samo do Hoseovog duana na uglu da kupim unku ibocu riohe. On je bio jedini ~ovek s kojim sam se do tada iole zbli-`io. Doselio se pre mnogo godina iz Venecuele a, kako sam kasnijesaznao, majka mu je bila Indijanka.

Jedne ve~eri, kada sam u posledwim trenucima radnog vreme-na uao u wegovu radwu, pozvao me je na ~au vina. Prihvatiosam, mislei da je ovaj ~ovek sigurno veoma usamqen. On je biozdepast, oni`i ~ovek; uqem namazanu, crnu, unazad za~eqanukosu vezivao je u per~in metalnim prstenom.

Spustio je roletne u radwi i preli smo pozadi, u uzanimagacinski prostor; seli smo na plasti~ne stolice. U me|uvre-

74

menu sam zapazio da je na okretna vrata koja razdvajaju maga-cinski prostor od radwe oka~ena ukraena puka, ali nisamnita rekao. On je, me|utim, izgleda primetio moj pogled, jer jeodmah dodao:

– Vin~esterka. Moj deda je wome tamanio gringose.Klimnuo sam glavom i podigao upravo napuwenu ~au da

nazdravimo.Jo neko vreme je pri~ao o Latinskoj Americi, zatim o Si-

monu Bolivaru „Oslobodiocu”, pa onda o neuporedivoj lepoti itemperamentu Venecuelanki. A potom je iznenada spustio ~au idugo me posmatrao.

– S tobom neto nije u redu – primetio je.– Sa mnom? Zato to misli? – upitao sam iznena|eno i brzo

otpio gutqaj.– Pie ti na ~elu – rekao je i opet podigao ~au. Pogledao

sam u wegove tople, crne o~i i ~inilo mi se da nema potrebe da muodgovorim.

Svega toga sam se ponovo setio onog sparnog predve~erja kadasam kora~ao prema Bar la Buleriji. Ovoga puta nisam `eleo dami ita pie na ~elu u trenutku kad se budem pojavio na vratimaflamenko-bara.

Pratei instrukcije na vizitkarti koju sam nosio u xepu,preao sam preko Plasa Kataluwe i, prolazei ispod palmi,pribli`avao se Gaudijevom parku ka adresi u ulici Agilera br.33. Vreme sijeste odavno je ve minulo, tapas-barovi su se popu-nili, uzbu|ewe i dobro raspolo`ewe naroda koji se slivao uli-cama prenosilo se i na mene. Gore, na brdima koja okru`uju grad,treperila su `uta svetla.

Trebalo mi je dobrih pola sata hoda da stignem. U dobromraspolo`ewu i ispuwen nekim ~udnim uzbu|ewem pritisnuo samkvaku.

Do ulaza u bar vodio je duga~ak hodnik i kada sam uao u salu,prvo to sam pomislio bilo je da sam pogreio adresu. Za pos-tavqenim stolovima nije sedeo ni jedan jedini gost. Lopatice dvaogromna ventilatora montirana na plafon okretale su se sporo,a tiina je bila tolika da se gotovo ~ulo kako seku vazduh. Na~i-nio sam nekoliko boja`qivih koraka kada se iza jednog stubapromolila konobarica. Nosila je crvenu kecequ; u ruci je dr-`ala blok-bele`nicu i hemijsku olovku. Prijateqski me je poz-dravilai odvelame do stolanasprampodijuma sklepanog od dasaka.Spustivi jelovnik na sto, saoptila mi je da e flamenkoplesa~i uskoro nastupiti. U~inilo mi se da joj nije bilo nimalo~udno to sam ja jedini gost. Na nastup je, me|utim, jo vaqalopri~ekati.

75

Paequ sam ve odavno bio pojeo, a i drugi kr~ag sangrije bioje ve pri kraju, ali jo uvek sam sedeo potpuno sam u toj prosto-riji, koja se, ina~e, ni po ~emu nije razlikovala od uobi~ajenihkatalonskih mesta za zabavu: iznad anka su bile oka~ene poza-mane dimqeneunke, a na zidu su, u arenim okvirima, visilestilizovane scene iz koride.

S protokom vremena moje dobro raspolo`ewe postepeno jepo~elo da i~ezava. Sve sam nervoznije pomiqao da bi trebaloda platim i odem, kada je, kroz jedna za mene dotad neprimetnavrata, ula plesna grupa.Mukarac i tri`ene. Jurnuli su pravona podijum, koji me je podseao na nekakvu staru kolsku binu.

Polako sam po~eo da shvatam da e oni sada plesati i sviratisamo za mene, iskqu~ivo za mene samog samcitog, i pri pomislina to oseao sam se jo gore. Osvrnuo sam se po sali, ali naravno,uzalud. Upravo kad sam se bio dosetio da je, eto, zapravo sve u redu,jer, evo, tu su umetnici, i oni su u stvari moje drutvo, ulaznavrata prostorije se s treskom otvorie i u salu utetura jednamlada, pijana `ena u drutvu mukarca s tetova`om na ruci;dr`ali su se za ruke. Glasno su se smejali, a `ena je ~ak u jednomtrenutku i vrisnula. Iza stuba se odmah ukazala konobarica shemijskom olovkom i blok-bele`nicom u ruci, i posadila ih zasusedni sto. ^uo sam da par razgovara nafrancuskom.@ena se opetnasmejala, i kada je otvorila usta (musava od ru`a), ugledao sam jojkrezubu dowu vilicu.

Okrenuo sam se prema bini kako bih detaqnije osmotrio ple-sa~e, koji su u me|uvremenu zapo~eli svoj program. Dugokosi mu-karac u crnoj kouqi i tamnim pantalonama, s gitarom u ruci,sedeo je na stolici u desnom uglu podijuma. Tri `ene u crvenimhaqinama i cipelama u~vrenim metalnim kop~ama, nalazilesu se na jedva dva metra od mene.

Teko je utvrditi ta me je to potpuno prenulo iz dotada-weg stawa: da li to jedinstvo muzike i plesa ili saznawe, komesam se kriom nadao ali koje je ipak dolo iznenadno, da je meninajbli`a igra~ica niko drugi do `ena s licem leoparda koja mise ukazala u snu. ^itavih nekoliko minuta ~inilo mi se da nemogu ni da se maknem. Ritmi~ko udarawe cipela na podijumu, svi-rawe gitare, zvuk kastaweta, par crnih o~iju uperenih u mene ineverovatna energija koja je zra~ila s podijuma doslovno su meprikovali za stolicu. Ali moja obamrlost nije potrajala dugo:uskoro sam se sasvim opustio i osetio u sebi neku dotad jo nepoz-natu snagu. Do te mere da sam, iznenada se prisetivi Kolumba ione scene u ranu zoru, prasnuo u glasan smeh.

Samouvereno sam mahnuo konobarici, koja ovoga puta nijeprila mom stolu ve je samo klimnula glavom i odmah mi donela

76

novi kr~ag sangrije. Postavio sam dlan na prohladni trup gli-nenog kr~aga i ~inilo mi se da bih ga mogao razbiti kao odale...

Kada se program zavrio, plesa~i su seli za sto u uglu sale.Posmatrao sam ih. Nastojao sam da uhvatim pogled `ene s licemleoparda, ali ona sada uopte nije marila za mene, iako prak-ti~no nismo skidali pogled jedno s drugog dok je plesala s kas-tawetama na prstima.

Prolo je, vaqda, petnaestak minuta kada sam ustao i otiaou toalet. U povratku sam zastao kodwihovog izdu`enog, pravouga-onog stola. Svimaredom sam~estitao, napomenuvidami jonika-da niko nije priredio tako ~udesno iskustvo. Na kraju sam pri-ao i `eni s licem leoparda. Primakao sam joj se sasvim blizu.

– Bilo je fenomenalno – rekao sam, pru`ivi joj ruku.– Hvala – odvratila je, spustivi svoju aku u moju. ^inilo

mi se da je iste veli~ine kao i moja; kao da su par.Kada sam hteo da je pustim, stegnula mi je ruku. Nisam znao

razlog, ali stisak se sve vie poja~avao.Wene kolege su tiho ~avrqale, nimalo ne hajui za nas.– Sedi! – naredila je jo uvek mi ste`ui ruku dok je drugom

pokazivala na stolicu pored sebe.Nisam seo. Samo sam stajao i gledao je. Ne znam koliko je

vremena proteklo, ali ~inilo mi se da joj se lice iz ~asa u ~asmewa. Kao nebo ponekad, pomiqao sam.

– Samo da skoknem po svoje pie – procedih najzad – odmah sevraam.

Pustila mi je aku.Dok sam prilazio svom stolu, toplota mi se s ruke postepeno

prelila na celo telo.

* * *

Kada sam s punom ~aom u ruci ponovo seo za wihov sto,pogledala me je u o~i i opet mi pru`ila ruku.

– Manuela Rosado – rekla je.I ja sam joj rekao svoje ime, ali ovoga puta joj nisam pru`io

ruku. Pomislio sam da e joj to biti ~udno, ali nije izustila nire~. Tada se setih da je trebalo da se ja woj prvi predstavim, alive je bilo kasno.

–@ao mi je – rekao sam zatim –to je ve~eras bilo tako malogostiju.

– Nita ne mari – odgovorila je – mi bismo plesali i da nemani jednog jedinog gosta. To dolazi iznutra. Mi, zapravo, i ne ple-emo za publiku, nego za sebe.

Glas joj je bio dubok, barunast. Ba takvim sam ga i za-miqao.

77

– Odakle si? – upitala me je iznenada.– Odnekud kuda malo ko `eli da ide – odvratio sam.– To onda mora da je neko zanimqivo mesto.– Da zna da jeste – pustio sam joj na voqu – ali za mene sve

mawe.Plavi~astocrna kosa koja joj je uokvirivala lice na trenutak

je izgledala kao da svetli. Dugo i pa`qivo smo se zgledali bez ijed-ne re~i, kao da se pitamo treba li odkrinuti vratanca na kojabi se mo`da uuwala qubav. Oseao sam da mi je lice vrue icrveno, i samo sam stiskao ~au, hladnu od ledenog pia. Upravosam nameravao da jednim lukavim pitawem uputim razgovor usmeru koji bi meni pogodovao, kada se iz pravca mog pre|awegstola prolomio strahovit prasak. Svi smo se okrenuli ka wemu:ona krezuba, pijana `ena stropotala se na pod, povukavi sasobom stolwak sa svim tawirima i ~aama. Konobarica se odmahstvorila tamo u drutvu nekog bradowe u crvenoj keceqi.

– Hajdemo odavde – rekla je Manuela.– Dobro, hajdemo – odvratio sam.@urno smo ispili pie, vratili stolice na mesto i pozdra-

vili se sa ostatkom drutva. Kada sam im ponovo pru`io ruku,primetio sam da su se na trenutak zna~ajno pogledali, ali nisunita rekli. Uigrana neka dru`ina, pomislio sam.

Proli smo pored mog pre|aweg stola. Pijana `ena se do-nekle ve sabrala, ponovo je sedela na stolici, praznog pogleda,dok joj je onaj tip s tetoviranom rukom stiskaoaku. Konobaricaje ~istila pod od polomqenog stakla.

Manuela je kora~ala ispred mene, uska, crvena haqina jovie je isticala wenu vitku figuru. Kukovi su joj se wihali,hodala je kao manekenke na modnim revijama. Bilo je to nekako usuprotnosti sa onim finim kretwama koje je prikazivala na po-dijumu.

Upravo je bila nestala iza okretnih vrata, kada mi neko sle|a spusti ruku na rame.

Okrenuo sam se. Iza mene je stajao onaj bradowa u crvenoj ke-ceqi. Ispod desnog oka crneo mu se mlade` veli~ine graka.Spustio mi je ruku na rame.

– Nije ta `ena za tebe – izjavio je tu`no se smekajui.Iznenadio me je; nisam shvatao o ~emu govori, a onda u trenut-

ku odlu~ih da se neu osvrtati na wega. Gurnuo sam krilo okret-nih vrata i po`urio za Manuelom.

3.

– Stanujem blizu – rekla jeManuela kada smo, proavi krozduga~ki hodnik, izali na ulicu. Napoqu je romiwala kia, alinije donela osve`ewe; vazduh je i daqe bio zaguqiv i sparan.

78

Uhvatio sam je podruku i bacio pogled na dekolte koji jenagovetavao bajkovite grudi. Zatim sam joj osmotrio profil:jasno se iscrtavao pod svetlima uli~nih lampi, ali ovoga puta jedelovao nekako hladno, kipoliko. Iznenada me uhvati neobja-wivo lopredoseaj, nalik onomto osea lovina kada shvati daje pomno dr`e na oku iz velike daqine, pa ipak sa distance s kojese vie ne mo`e pobei, i da je samo pitawe trenutka kada e jojsudbina biti zape~aena.

– Nego, hajde da ne etamo po kii – predlo`ila je Manuela,poavi u smeru suprotnom od onog kojim sam doao uflamenko-bar.

– Mrzim kiu – primetio sam sa odobravawem.– Ja je ne mrzim, ali ne volim da kisnem – odvratila je.Tiho smo kora~ali jedno kraj drugog. Prethodno oseawe je

polako i~ilelo i nawegovo mesto doli su radoznalost i uzbu-|eno i~ekivawe.

[etwa nam je zaista kratko trajala.Na obli`wem oku zaustavili smo se ispred vrata ofarba-

nih u zeleno. Izvadila je iz tane jedan duguqasti kqu~, stavilaga u bravu i nekoliko puta ga hitro okrenula. Uko~io sam se. Ne-kakomi se ~inilo da ga je okrenula ba~etiri puta; kao da sam~uo~etiri kqocaja...

Sputali smo se uzanim stepenitem, osvetqeni bledo`utomsvetlou. Manuela je kora~ala ispred mene i kukovi su joj sewihali isto onako kao malo~as po izlasku iz flamenko-bara.Bacio sam pogled na i`vrqani, mestimi~no bu|avi zid, na pau~i-nom oblo`eni gajtan jedne sijalice koja jedva da je treperila, i~inilo mi se da samo igram ulogu u nekom ~udnom filmu iz kojegu bilo kom trenutku mogu da iza|em.

Otvorila je vrata i upalila svetlo. Skromni stan ~inile susvega dve sobe, razdvojene jednom iskidanom zavesom. Kupatilo ikuhiwa bili su spojeni s jednom od soba. U stanu je vladao velikinered, videlo se da ve nedeqama nije ~ien. Nije mi ilo uglavu kako to da jedna takolepai uspena`enamo`e`iveti u ova-kvim uslovima. Ali ona je, kao da mi ~ita misli, primetila:

– Svi flamenko-plesa~i su siromani.– Nema veze, ne smeta meni siromatvo – slagao sam.Spustila je tanu i pogledala me. Polako se uputila ka meni.Kada je bila svega na korak od mene, ~epala me je za vrat,

privukla me k sebi i energi~no me poqubila u usta. Kada me je od-gurnula od sebe vapio sam za vazduhom. Zatim je prela prekoneopisivog nereda i iz otvorenog ormara izvadila flau i dve~aice koje je br`e-boqe napunila.

– Grapa – rekla je tutnuvi mi ~aicu u ruku.

79

^inilo mi se da sam ve dovoqno popio, ali ipak smo se kuc-nuli i naiskap popili to jako pie. Na trenutak mi se zavrtelo uglavi i ponovo sam ugledao lice leoparda s belom prugom na ~elu,ali sve je to potrajalo samo sekundu.

Uzela mi je ~au iz ruke, stavila je na sto i uve`banim pok-retom palca i ka`iprsta zgrabila mi ruku i pokazala u pravcudruge sobe. Gotovo da me je zabolelo.

Odavno je postalo jasno ko e ovde voditi glavnu re~, pomis-lio sam.

Povukla je zavesu i uli smo u unutrawu sobu.U woj se nalazio samo mali sto~i s fiokama i glomazni

gvozdeni krevet bele boje, a na zidu plakat poznate pop-zvezdeMajkla Xeksona.

Manuela me je usmerila prema krevetu i pustila mi ruku. Alitada sam ja zgrabiowenu ruku, i po~eo divqa~ki da jojqubakam gru-di, onoliko koliko je dekolte to doputao. Iznenadio sam se kakoje mirno sve to podnosila. Duboko sam udahnuo miris za~ina s we-nog tela. Prolo je nekoliko minuta dok me nije polako odgur-nula od sebe. Ustuknula je nekoliko koraka, pa me je sa smekomodmerila od glave do pete. Potom joj crte lica za tili ~as o~vrs-nue.

– Skidaj se! – viknula je odlu~no, podbo~ivi se.Brzo sam stresao odeu sa sebe i u dowem veu seo na ivicu

kreveta.– I to! – viknula je, upirui prstom u moje gae.– A ti? – upitao sam je dok sam skidao dowi ve.Osmehnula se i neko vreme me posmatrala.– Sad u i ja da se skinem, samo ti lezi na krevet – rekla je.Legao sam, dakle, na bok, jednom rukom podbo~ivi glavu, kako

bih je boqe video dok se skida. Ta ipak e sada jedna ~udesna fla-menko-igra~ica u roku od samo nekoliko sekundi da zbaci svojehaqine, pomiqao sam, osetivi u sebi ~ak i neku vrstu tupavogponosa. Znati`eqno sam i~ekivao kako e izgledati uvodni pok-reti wenog svla~ewa.

Ali, brzo sam shvatio da je nastavak nae zajedni~ke ve~eriona druga~ije zamiqa.

Priavi sto~iu, izvukla je fioku, izvadila izwega lisi-ce i obrela se kraj kreveta.

– Lezi na stomak! – naredila je.– Sada emo, zna~i, igrati ovu igru – bezvoqno sam rekao.– Videe ve – odgovorila je.Okrenuo sam se na stomak, a ona mi je hitrim pokretom pri~-

vrstila ruke lisicama za reetke na krevetu. A onda se pribli-`ila drugom kraju kreveta, meni iza le|a.

80

– A sada u se skinuti – objavila je. ^uo sam kako otkop~avahaqinu, a nedugo zatim ium haqine kako pada na pod. Jo neko-liko sitnihumova, pa je i ona bila oslobo|ena odee. Koliko sammogao, okrenuo sam se malo na bok i bacio pogled preko ramena.

Stajala mi je okrenuta le|ima i upravo je ponovo izvla~ilafioku onog sto~ia. Oseao sam kako mi navire `udwa dok samposmatrao wenu visoku i vitku figuru, zadivqujuu liniju le|a,wenu okruglastu, ~vrstu zadwicu i ~udesan lûk nogu.

Zatim je zatvorila fioku i okrenula se.Pogled mi je prvo pao na wene grudi, i ~inilo mi se da nikada

ranije nisam video lepe. Zadrhtao sam i osmehnuo se.– Eto, vidi – rekla je pribli`ivi mi se.Tada sam primetio da joj se izme|u butina klati pozamana

alatka.Mislio sam da je to nekaala, pa sam bacao pogled ~as na we-

na nedra, ~as na alatku, desetak puta mo`da, ali uvek sam iznovavideo samo ono to sam i prvi put ugledao, sve se to, tavie,~inilo vrlo stvarnim. Nisam mogao ni da mrdnem od zaprepa-tewa; glas mi je zamro u grlu.

Sela je kraj mene na krevet i tada sam primetio da u rucidr`i nekakvu teglicu.

– Nova te zadovoqstva ~ekaju, vite`e – rekla je i postepenopo~ela da odvre poklopac teglice. Onda je na trenutak preki-nula s tim i iznenada mi strastveno olizala le|a.

Kao da su me posekli `iletom. Jo uvek nisam mogao ni da semaknem.

Svim svojim biem sam verovao i nadao se da je sve ovo samolo san i da tek to se nisam probudio. Ali, bu|ewe je izostalo,i morao sam shvatiti da sam malo~as pogreio i da iz ovog filmanema izlaza.

Obamrlost je lagano po~ela da mi poputa i po~eo sam o~aj-ni~ki da tresem reetke kreveta.

– Ne treba se plaiti onoga to je dobro – rekla je blago, sauteiteqskom toplinom u glasu.

– Pa ti nisi normalna! – jeknuo sam promuklim glasom; vienisam tresao reetke kreveta.

– A ko je to pa normalan? – upitala je sa izvesnom gor~inom uglasu i spustila teglicu pored mene. Video sam da me neko vremeodmerava, pa neo~ekivano gura teglicu s kreveta, ustaje i `urnoprilazi sto~iu, vadi kqu~eve iz wega i osloba|a me lisica.

Brzopotezno sam krenuo da se obla~im.Posmatrala me je, oslawajui se desnom rukom o sto.– Mislila sam da si ja~i – razo~arano je prozborila.– Nisam, samo sam potpuno normalan – rekao sam srdito.

81

– Za tako neto ne treba imati puno snage – odgovorila jeprezrivo.

Dok sam obla~io pantalone, ponovo sam je osmotrio. Jo uvekje stajala oslowena na sto i, uprkos svoj mojoj ozloje|enosti, pono-vo delovala ~udesno lepo. Zaprepaeno primetih da od alatketo joj se klatila me|u nogama sad nema ni traga. Iznenada su menapustili sav gnev i strah, i na trenutak sam se pokolebao.

Ispravivi se, na~inila je nekoliko koraka u mom pravcu.– Nosi se! – rekla je. U uglu oka kao da joj je zasijala suza.Brzo sam zavrio sa obla~ewem, zatim trgnuo zavesu i br`e-

boqe napustio stan.Dok sam se, zbuwen, sputao niz stepenice, savladaome je olov-

no te`ak umor. Ponovo sam bacio pogled na treptavu sijalicu iopet zamiqeno osmotriofleke od bu|i na zidu. Mo`da jeManu-ela u pravu, mo`da zaista nisam dovoqno jak, pomislio sam.

Kada sam izaao na ulicu, kia je jo uvek romiwala. Pro-ao sam pored jednog zaqubqenog para, pa pored jo jednog, pa jojednog. Po glavi mi se sve vreme vrzmalaManuela. Uvek sam izno-va vrteo film nae kratkotrajne i neslavne veze, i video je kakome posmatra, oslowena na sto~i, u jednom trenutku kao muka-rac, a u sledeem kao `ena.

Stigavi pred hotel, zastao sam na trenutak i, polo`iviruku na kvaku, pogledao u pravcu mora. U daqini se jasno videoKolumbov osvetqeni kip. Zamislio sam kako se dva sna`na ~ove-ka rukuju. Zamislio sam kako se okree prema meni, prepoznaje me,mae mi.

Ne otpozdravivi mu, pritisnuo sam kvaku.

ARPAD NA\ ABOWI (Nagy Abonyi Árpád, Senta, 1965), ma|ar-skoj ~itala~koj publici u Vojvodini i ire predstavio se kao zani-mqiv novelista. Wegovu kratku prozu karakterie jedna modernavarijanta ~apekovsko-borhesovske atmosfere tajnovitosti i misti~-nosti. Ovaj autor u svojim pri~ama, u kojima glavna tematska ~vori-ta ~ine naratorova putovawa po zapadnoj Evropi i Mediteranu(Trikovi sa ogledalom, 2003,Kolumbo i ja, 2013), neo~ekivanim obrti-ma dr`i ~itaoca sve vreme u pripravnosti. Iza napete i tajanstveneradwe primeuje se, me|utim, i jedan drugi, va`an sloj Na| Abowijeveproze, a to je fina, melanholi~na ironija, iskazana pre svega na sops-tveni ra~un. Zasad najzna~ajnije Na| Abowijevo delo jeste wegov prviromanDoBudimpete i nazad (Budapest, retour, 2008), za koji je autordobioNagradu „KaroqSirmai”, koja se dodequje za najboqi ma|arskiroman godine u Vojvodini. Ovu kwigu je kriti~ar Jano Bawai spravom nazvao „vojvo|anskim ma|arskim romanom devedesetih godi-na”, poto je glavni junak prinu|en da pobegne od prisilne mobi-lizacije u mati~nu dr`avuMa|arsku, ali budui da je ro|eni apatridi individualista, nigde ne mo`e istinski da se skrasi. Do Budim-pete i nazad je generacijski roman u tom smisluto se u wemu pri-kazuje sudbina jednog „izgubqenog narataja“ qudi ro|enih krajem

82

ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godina u bivoj SFRJ, i u tomsmislu je poeti~ki i tematski srodan prozi Vladimira Arsenijevia.A budui da se uglavnom radi o vojvo|anskim Ma|arima koji umestorata biraju emigraciju u mati~nu dr`avu, dvostrukost wihovogmarginalnog polo`aja jo vie se potcrtava. Takav marginalac je iglavni junak ovog romana kroz ~iju se vizuru, relativno svedenu,ekonomi~nu i ogoqenu, otkriva jedan ~udni panoptikum tragikomi~noizgubqenih qudi s ve~ite periferije.

Marko ^udi

83

Bilo je previe toplo da bih spavao pa sam otiao do drag-stora naTreoj aveniji da u`ivam u kremsiklu1 i drutvu prodav-ca iz none smene, takozvane grobqanske. I ja sam nekada jeo tajhleb, radei grobqansku u dragstoru u Sijetlu, gde su me vrlo ~estopqa~kali. Posledwi put me je jedan od tih dripaca spakovao ufri`ider. Jo mi je uzeo pare i patike.

Prodavac iz grobqanske smene u dragstoru na Treoj avenijiodgovarao je opisu radnog mesta. O`iqci od akni i loafrizura,prekratke radne pantalone koje su otkrivale bele ~arape i jefti-ne crne cipele s loim |onovima.

Jo uvek me bole noge zbog te godine koju sam proveo stojei udragstoru u Sijetlu.

„Zdravo“, rekao je kada sam uao u radwu. „[ta se radi?“Mahnuo sam mu s pola snage, dok sam iao kafri`ideru. Tip

me je osmotrio, ne bi li posle bio sposoban da me opie policiji.Prepoznao sam taj pogled. Moja biva devojka mi je rekla da sami wu po~eo tako da gledam. Nedugo zatim me je ostavila. Ne, ja samostaviowu, ne krivei je ni zata. Tako je to bilo. Kad nekog po~-ne da gleda kô kriminalca, qubav je gotova. Logi~no.

„Ne verujem ti“, rekla mi je. „Previe besni.“Bila je belkiwa i`iveo sam swom uSijetlu. Katkad bismo se,

uve~e, tako gadno posva|ali da sam sedao u kola i vozio celu no, za-ustavqajui se samo da nato~im gorivo. U stvari, radio sam grob-qansku da bihto vie vremena provodio bez te devojke. Ali samzato upoznao Sijetl vozei po zaba~enim putevima i prqavim, us-kim ulicama.

Dodue, ponekad bih zaboravqao gde sam. Vozio bih se satima,pokuavajui da prepoznam neto. Izgledalo je da u ~itav `i-vot provesti u tra`ewu ne~eg poznatog. Jednom sam se tako obreo umalo finijem kraju grada, i mora da se neko previe zabrinuo,jer su me uskoro zaustavili panduri.

[erman Aleksi

USAMQENI RENXER I TONTOTUKU SE NA NEBU

Preveo sa engleskog Ivan Velisavqevi

1 – Creamsicle, vrsta deserta, sladoled. (Prim. prev.)

84

„[ta radi ovde?“ upitao me je policajac dok je gledao mojudozvolu i registraciju.

„Zalutao sam.“„A gde bi trebalo da bude?“ upitao me je, i znao sam da ima

mnogo mesta na kojima bih`eleo da budem, ali nijedno na kom bitrebalo da budem.

„Posva|ao sam se s devojkom“, rekao sam. „Vozam se okolo, houmalo da se izduvam, razumete?“

„Trebalo bi malo boqe da gleda kud i gde vozi“, rekao jepolicajac. „Qudi se unervoze zbog tebe. Ne uklapa se ba uokolinu.“

Hteo sam da mu ka`em da se ne uklapam ba u ovu zemqu, alisam znao da mi to ne bi donelo nita dobro.

„Izvolite?“ rekao je prodavac iz dragstora, glasno, tra`eiodgovor koji bi ga uverio da nisam pqa~ka. Znao je da su mojatamna ko`a i duga crna kosa opasne. Imao sam potencijala.

„Uzeu kremsikl“, rekao sam posle du`eg vremena. Znao samda je malo bez veze da zezam tog lika, ali bilo je kasno i bilo mi jedosadno. Uzeo sam kremsikl i polako priao kasi, osmotriviprostor izme|u nas.@eleo sam da zazvi`dim, radi efekta, tiho ipretei, ali nikad nisam nau~io da zvi`dim.

„Ba vrue noas, a?“ postavio je to staro retori~ko sraweod pitawa koje bi trebalo da nas zbli`i i opusti.

„Taman da odlepi“, rekao sam i nasmejao se. Progutao jeknedlu, kako to bledoliki rade u takvim situacijama. Osmotriosam ga. Ista stara dragstorski zeleno-crveno-bela jakna i nao~a-ri. Mislim, nije bio ru`an, samo na pogrenom mestu, obele`enusamqenou. Da te ve~eri nije radio, bio bi kod kue, sam, me-wao bi kanale i `eleo da ima para za HBO ili Showtime.

„Jo neto?“ upitao me je, ~inei taj posledwi napor kojimbi me naterao na iznenadnu kupovinu. Kaoto se dodaje klauzulau ugovoru.Uzeemo vam Vaington iOregon, a vi dobijateestiarki i ganc-novu krajsler kordobu. Znao sam kako se daju ikre obeawa.

„Ne“, rekao sam i zastao. „Daj mi jo i sla od viwe2.“„Koji?“ upitao je sa olakawem.„Veliki“, rekao sam, i on se okrenuo da dohvati pie. Uvideo

je svoju greku, ali bilo je ve kasno. Ukrutio se, o~ekujui pu-caw ili udarac po uhu. Poto se nita od toga nije desilo, ok-renuo se nazad.

„Izvini“, rekao je. „Koji si tra`io?“„Mali“, promenio sam pri~u.

2 – Slush je pie od fino mrvqenog leda prelivenog sirupom. (Prim. prev.)

85

„Mislio sam da si rekao veliki.“„Ako zna, to pita ponovo?“ – uzvratio sam pitawem i

nasmejao se.Pogledaome je ne znajui dal’ ga namerno zajebavamilije sve oputeno. Bilo je u wemu ne~eg to mi se svi|alo, uprkostome to je bio belac i to smo se sreli u tri ujutru.

„Ej!“ – rekao sam. „Zajebi sla. Mislio sam da te pitam jel’zna sve re~i uvodne pesme iz The Bady Branch3?“

Pogledao me je, isprva zbuweno, ali onda se nasmejao.„Srawe“, rekao je. „I nadao sam se da nisi neki ludak. Delovao

si mi strano.“„Zna kako, poludeu ako ne zna re~i.“Glasno se nasmejao i rekaomi da nemoram da platimkremsikl.

Bio je menaxer none smene, i svi|ale su mu se ovakve male demon-stracije moi. Svih sedamdeset pet monih centi. Znao sam cenenapamet.

„Hvala“, rekao sam i izaao. Nisam `urio kui, putajuida vrelina noi topi kremsikl po mojoj aci. U tri ujutru sammogao da budem dete dokle god hou. Nije bilo nikog da mi ka`e ka-ko moram odrasti.

U Sijetlu sam lomio lampe. Posva|am se s wom i onda polo-mim lampu. Podignem je i tresnem o pod. U po~etku je kupovalanove, lepe i skupe, ali posle nekog vremena bi samo kupila nekuiz Goodwilla ili s rasprodaje. Na kraju je odustala, pa smo sesva|ali u mraku.

„Isti si kô tvoj brat“, vikala bi. „Stalno si pijan. I glup si.“„Moj brat uopte ne pije toliko.“Ona i ja nikad nismo fizi~ki povredili jedno drugo. Uosta-

lom, voleo sam je. I ona je volela mene. Aliweni argumenti su bo-leli kao da me je udarala pesnicom. Ne znam da li znate, ali re~inekad imaju takav efekat. Kad se danas posva|am s nekim, odmahse setim we i Muhameda Alija. On je znao snagu svojih pesnica,ali i snagu svojih re~i. Ali je bio genije, iako mu je IQ bio 80, ilitako neto. I ona je bila genije. Ta~no je znala kojim e mire~ima naneti najvei bol.

Ne bih da me pogreno shvatite. Kroz tu vezu sam prolazio skapuqa~om xelata na glavi, s ratnim bojama na licu i otrimstrelama na ramenu. Ona je bila vaspita~ica, i stalno sam jevre|ao zbog toga.

„Alo, mu~iteqice, jesu li te danas deca ne~emu nau~ila?“I sawao sam luda~ke snove. Mislim, uvek sam ih sawao, samo

su u Sijetlu pre~esto postajali none more.U jednom snu ona je bila misionarova `ena, a ja sam bio mali

ratni poglavica. Zavoleli smo se i pokuali da sakrijemo nau

3 – Ameri~ki sitkom s kraja 60-ih i po~etka 70-ih. (Prim. prev.)

86

vezu. Ali jednom nas je misionar uhvatio kako se kreemo useniku i upucao me je. Dok sam le`ao na samrti, moje pleme je ~uloda sam upucan i po~elo je da napada bledolike svuda po rezervatu.Umro sam i dua mi je lutala iznad rezervata.

Bestelesan, mogao sam da vidim sve to se deavalo. Bledo-liki ubijaju Indijance, Indijanci ubijaju bledolike. U po~etkuje sve bilo malih razmera, moje pleme i nekoliko bledolikih kojisu tu `iveli, ali onda je moj san po~eo da raste, da se poja~ava.Druga plemena su dolazila, jaui na kowima, sa`eqom da ubija-ju bledolike, da bi na kraju Kowica Sjediwenih Dr`ava uletelau bitku.

Dobro sam zapamtio naj`ivopisniju sliku u mom snu. Trirenxera se dobacuju glavom Indijanke, igrajui polo. Kad sam toprvi put sawao, pomislio sam da je sve proizvod mog besa i mate.Ali otada sam pro~itao puno opisa identi~nog nasiqa na Divqemzapadu. Jo stranija stvar je to se takve stvari doga|aju i da-nas, u El Salvadoru, na primer.

Jedino to sam sigurno znao bilo je da sam se iz tog snaprobudio prestravqen, spakovao stvari i otiao iz Sijetla usrednoi.

„Volim te“, rekla je kad sam otiao. „I ne vraaj se vie.“Vozio samkroz no, prekoKaskadesa, preko dolina centralnog

Vaingtona, sve do kue u indijanskom rezervatu Spokejn.

Kada sam dovrio kremsikl koji mi je poklonio prodavac izdragstora, podigao samtapi uvis i drao se koliko me grlo nosi.Nekoliko svetala se upalilo iza prozora, a parminuta kasnije meje obiao pandurski auto. Mahnuo sam plavcima, a oni su mi ma-hinalno otpozdravili. Jo uvek je bilo vruina kad sam stigaokui, pa sam naao neke stare novine na podu i ~itao.

Jo jedan gra|anski rat, terorista postavio bombu, sruiose jo jedan avion i svi putnici su verovatno mrtvi. Stopa kri-minala je rasla u svakom gradu s preko 100 000 stanovnika, dok jeran~er u Ajovi ubio bankara zbog hipoteke na 1 000 jutara zemqe.

Klinac iz Spokejna je osvojio prvo mesto na lokalnom takmi-~ewu u spelovawu tako to je pravilno spelovao rhinoceros (no-sorog).

Kad sam se vratio u rezervat, moja porodica se nije iznena-dila to me vidi. O~ekivali su moj dolazak jo otkako sam oti-ao u Sijetl. Stari indijanski pesnik je rekao da Indijanacmo`e biti stanovnik grada, ali nikada ne mo`e`iveti uwemu. Toje veoma blizu istine, bli`e nego to e iko od nas doi.

Uglavnom sam gledao televiziju. Nedeqe su prolazile dok sammewao kanale, tra`ei odgovor u kvizovima i sapunicama. Mojamajka bi zaokru`ila crvenim oglase za posao i predala mi papir.

87

„[ta e ti da radi do kraja `ivota?“ – upitala me je.„Nemam pojma“, rekao sam najnormalnije mogue, i to bi za

skoro svakog drugog Indijanca u zemqi bio savreno dobar od-govor. Ali ja sam bio poseban, bivi student, pametan momak.Jedan od onih Indijanaca za koje se o~ekivalo da e im krenuti u`ivotu. Trebalo je da se izdignem iznad `ivota u rezervatu kaoneki jebeni orao ili tako neto. Bio sam nova vrsta ratnika.

Nekoliko meseci nisam ni gledao oglase koje bi majka zao-kru`ila, samo bih ostavio novine tamo gde su i bile. Posle nekogvremena sam se umorio od televizije i po~eo ponovo da igramkoarku. Bio sam dobar u sredwojkoli, skoro sjajan, i tu i tamosam igrao tokom godina na kolexu. Ali pie i tuga su me izbaciliiz forme, toliko da nisam imao anse za povratak. Pa ipak, idaqe sam voleo taj oseaj: lopta u rukama i stopala u patikama.

Prvo samigrao sam, davaokoeve, onako sebi~no, jer sam`eleoda ponovo nau~im basket pre nego to zaigram protiv nekog.Poto sam ranije bio dobar i ~esto poni`avao saplemenike, znaosam kako e jedva do~ekati da mi se osvete. Batalite tu pri~u,Kauboji i Indijanci. Naj`ei sukob u rezervatu bio je kadIndijanac udari na Indijanca.

Ali nou sam bio spreman za igru, i tu je bio jedan belac toje u sali igrao basket sa Indijancima.

„Ko je to?“, pitao sam Ximija Sejlera.„Sin novog efa BIA4.“„Jel’ ume da igra?“„O, da.“Zaista je umeo. Igrao je „indijanski basket“, brzo i slobodno,

boqe od svih Indijanaca tamo.„Koliko dugo on igra ovde?“ – pitao sam.„Dovoqno.“Protegao sam se. Svi su me gledali. Svi tiIndijanci su gleda-

li svog starog i prawavog heroja. Iako sam uglavnom igrao ubela~koj sredwoj koli koju sam poha|ao, i daqe sam bio Indi-janac od glave do pete, shvatate? Bio sam Indijanac onda kad seva`ilo, a ovog BIA tipa je morao pobediti Indijanac, bilo kojiIndijanac.

Uleteo sam u igru i jedno vreme sam igrao solidno. Bilo jeba dobro. Dao sam nekoliko koeva, par puta sam opalio bananu,bio sam koristan i u odbrani. Ali klinac je bio previe dobar.Kasnije e taj isti tip igrati basket za kolex na isto~noj obali,i nedugo posle toga e igrati za „Nikse“, ali mi tad nismo imalipojma da e tako biti. Znali smo jedino da je tog dana, kao i svakogdrugog dana, bio boqi od nas.

4 – Bureau of Indian Affairs – Odsek za indijanska pitawa.

88

Ujutru sam se probudio umoran i gladan, pokupio sam oglase,naao posao, odvezao se do Spokejna i po~eo da radim. Od tada samu sredwoj koli, u programu razmene, prekucavam, heftam i jav-qam se na telefon. Ponekad se zapitam da li qudi s druge strane`ice znaju da samIndijanac, i da li bi se ita promenilo kada biznali.

Jednog dana sam podigao slualicu. Ona. Zvala je iz Sijetla.„Dobila sam broj od tvoje mame“, rekla je. „Drago mi je da si

se zaposlio.“„Da, nita boqe od redovne plate.“„Pije?“„Ne, trezan sam. Skoro godinu dana.“„Dobro je.“Mogao sam da je ~ujem kako die izme|u re~i. Veza je bila dob-

ra. Mislim, ova telefonska. Ali kako da razgovara sa stvarnomosobom ~iji te duh progoni? Kako da ih razlikuje?

„^uj“, rekao sam. „@ao mi je zbog svega.“„I meni.“„[ta e biti s nama?“ – upitao sam je, i`eleo da znam odgovor.„Ne znam“, rekla je. „Hou da promenim svet.“

Ovih dana, dok`ivim sam u Spokejnu, voleo bih da sam bli`ereci i vodopadima nad kojima su leteli duhovi lososa. Voleo bihda mogu da spavam. Odlo`im kwigu, ugasim svetlo, ali onda, kaoprotac, nemole`imumraku. Daponovopo~nemda spavamnormal-no, bie mi potrebni sati, mo`da godine. Nema tu ni iznena|ewa,ni razo~arawa.

Ionako znam kraj svojih snova.

[ERMAN ALEKSI (1966), ameri~ki pisac, pesnik i filmskirediteq indijanskog porekla. Ro|en je u rezervatu Spokejn, u dr`aviVaington, gde je proveo teko detiwstvo, uz oca alkoholi~ara istalne probleme sa zdravqem (imao je hidrocefalus). Kao odli~anu~enik u osnovnoj i sredwojkoli, gde je bio jediniIndijanac, dobioje stipendiju za nastavak kolovawa, ali studije medicije i pravanije uspeo da zavri. Upisao je kwi`evnost i poha|ao ~asove kreativ-nog pisawa pod mentorstvom kinesko-ameri~kog pisca Aleksa Kuoa.Upoznavi se, na inicijativu svog mentora, s literaturom pesnikakoji su pisali o savremenom iskustvu Amerikanaca domoroda~kogporekla, Aleksi je odlu~io da i sam progovori na tu temu. Tako jenastala wegova prva zbirka pri~a i pesama Biznis fensi plesa (TheBusiness of Fancydancing, 1991), po kojoj je snimio i istoimeni film2002. godine. Usledile su zbirke poezije Stare majice i nove ko`e (OldShirts and New Skins, 1993), Prvi Indijanac na Mesecu (First Indianon the Moon, 1993), i druge. Aleksijeve pripovetke pojavile su se u naj-zna~ajnijim ameri~kim antologijama i donele mu va`ne nagrade,poput PEN/Hemingvej, PEN/Malamud i PEN/Fokner, a objavqene suu zbirkama Usamqeni renxer i Tonto tuku se na nebu (The Lone Ranger

89

and Tonto Fistfight in Heaven, 1993), iz koje smo preveli naslovnu pri-~u, Naj`ei Indijanac na svetu (The Toughest Indian in the World,2000), Ratni plesovi (WarDances, 2010), Blasfemija (Blasphemy, 2012)...David Albahari preveo je na srpski Aleksijev roman Bluz rezervataiz 1995. godine.

Ivan Velisavqevi

90

Ne busajte se. Disati ve zna~i pristajati. Usledie novi ustup-ci, jedanpodruku s drugim.Evo jednog ustupka. Dosta, obustavimo ga.

Nau~nik e se hitrije prenuti da zaustavi lupawe vrata nego da sesuprotstavi ubistvu koje se bez mnogo buke odvija u susednoj sobi.Jer on zna cenu utawa, onaj koji svoj `ivot posveuje prora~uni-ma i razmiqawu. Neka ve~no rasejanih, nek se oni razonode...

Svaki se kraq vraa ogledalu.

Tuga nadokna|uje.

Onoto okru`uje ~oveka, a nije deowega samog, ~ini ga ~ove~nim.Vie qudi na zemqi, vie ogor~enosti.

Da bi zapevao, on podi`e kulu i izgubi glas.

[ume se tiho znoje.

Papagaji ne mogu da se uzdr`e da svojim duga~kim mesnatim jezi-kom ne oponaaju mukarce i`ene, naro~ito`ene, naro~ito onenajglupqe, naro~ito wihove najglupqe re~enice.Ali bar mo`emo videti kako kod wih (papagaja) uzdr`avawe ne-kad potraje i nedeqama.

Gde nema glava koje se okreu, nema ni karusela.

@iv~ani staklar stalno prebrojava sebi prste.

Ko se bori vidqivim oru`jem, pre ili kasnije do`ivee da mu gaoduzmu, pa e mu se narugatito je, razoru`an, dizao toliku xevu.

Ako imate krupnu zadwu misao, potedite svoje telo. ^ak je i ve-liki Buda umro jer je iz qubaznosti prihvatio obrok koji mu senije uklapao u dijetu.

Za uvredom uvek usledi ra|awe, sem ukoliko se ne udavi novo-ro|en~e, ~emu se pribegne nagonski.

Sve to zri puni se pqa~kaima.

Anri Mio

KRI[KE ZNAWAPreveo s francuskog Bojan Savi Ostoji

91

Zato bi se ko peo na belog kowa sem ako nije la`ov?

Ako pa`qivo osmotrimo seminariste, budue doktore teologije,kako se dobacuju fudbalskom loptom, neizostavno emo utvrditikako je, po svemu sudei, tigru lake da, s potpunim dostojanstvom,bude tigar, nego ~oveku da bude ~ovek.

^ak i korwa~a ponekad smatra da je sa~iwena od samih varnica...Ko ka`e da se vara?

Ko ostavi trag, ostavi ranu.

Ko je odbacio svog demona, dojadi nam svojim an|elima.

Ko peva u klapi, kad se to od wega bude tra`ilo, svog brata e ba-citi u zatvor.

Zlo `igoe, a dobro zapahne.

Karavani o~ekuju potovawe.

Strah odmah prelazi na ti. Niotkud vie ne preti blagogla-goqivost.

Poto sada `ivim sam, deava mi se da govorim naglas, i tadauvek ka`em: „Odlazi! Odlazi!“ A kome upuujem tu naredbu – za-visi od briga na koje moram da odgovorim.

Kome je lagodno u poroku, u vrlini e pronai uzbu|ewe. Na wemuje da nasluti treba li da prestupi ili ne.

^ak i da je ta~no, pogreno je.

Kada vek dece naumi da zapuca u vek odraslih, veoma je teko zau-zeti polo`aj za pucaw. Ali ono najgore tek dolazi: kad pucwavapo~ne, sve to je mlado postane „odraslo“.Ta niska podvala, koja se prekasno uvidi, omoguila je starma-lost milionima, gotovo spokojnu, a da to tako ne izgleda.Kada se napokon progleda, samoubistvo vie nipoto ne dolaziu obzir. I tako je qudski `ivot opstao vekovima.

Sahrane bi trebalo obavqati po mo~varama. Zar ne bi bilo po-teno da se, ispraajui mrtvaca, `ivi tako|e pomu~e?

Gwurac u skafanderu koji hoe da dohvati ~iodu pla~e i drhti.

]utqiv u planini, brbqiv u dolini.

Moj `ivot: gurawe de~jih kolica pod vodom. Oni koji su ro|eniumorni razumee.

Nepoverqiv gradi pomi~ni auto-put.

Kowski san: nakon to je pojeo ko~iju, kow posmatra horizont.

92

U~inite da petao snese, i koka e progovoriti.

Ui su u ~oveka slabo ~uvana ta~ka. Niko, reklo bi se, nije pred-video susede.

P~elareva kouqa bocka.

Ne odustajte. Jo natapajte.

Izme|u kua se ne vide zarezi, to toliko ote`ava ~itawe, zbog~ega je kroz ulice tako naporno proi.Re~enica je u gradovima beskona~na. Ali ona privla~i, i iz selamasovno odlaze nekada hrabri seqani koji bi sada sami da se uve-re u taj izuzetni, unazad ispisani tekst o kojem svi govore, koji jetoliko teko, naj~ee nemogue, pratiti.To oni ipak pokuavaju, ti tvrdoglavi radnici koji hodaju bezprestanka, da u prolazu uhvate bolesti slivnika i lepru fasada,ali ne i smisao koji im i daqe izmi~e. Omamqeni od bede i umo-ra, tumaraju pred izlozima, ponekad zaborave ciq, i ono to od-vajkada tra`e... i tako naa lepa sela propadoe.

Inkub koji ume i da pere.

Ko vrapcu pri~a o lavu, dobije odgovor: xiv.

Treba umeti aromatizovati svoje gubitke.

„Izvolite ui“, re~e morski pas i pojede ga. Morski pas je bio qu-do`der, ali izdanak u~tivog doba.

Zapla~e se da bi se zatajilo ono to pla~e. Goni~ `irafa tajipatuqka. Goni~ medveda taji elavca.

Kad svi qudi ne bi imali lica, popustio bi prezir prema wima.

Odrubimu glavu vodenom sabqom, zatimizjavi da je nevin, i zlo~ine nestati sa oru`jem koje ote~e.

ANRIMI[O (Henri Michaux, 1899–1984), rodom izNamira uBel-giji, naturalizovaniFrancuz, semto je autor tridesetak kwiga pro-ze, poezije, putopisa, ostvario se i kao slikar. Na srpski ga je me|uprvima prevodio Jovan Hristi. Najva`nije:Ecuador (Ekvador),Bar-bare en Asie (Varvarin u Aziji), La nuit remue (No mrda), Un certainPlume (Izvesni Plim), Épreuves, exorcismes (Kuwe, egzorcizmi), LaVie dans les plis (@ivot u naborima), Poteaux d’angle (Ugaoni stubo-vi). Sabrana dela u tri toma objavqena su u kolekciji Plejada.

„Krike znawa“ (Tranches de savoir) pripadaju kwiziFace aux ver-rous (Licem ka rezama), objavqenoj za Galimar 1967.

B. Savi Ostoji

93

BANKET

DonFernandoPasamano je dva meseca pre prijema otpo~eo de-taqne pripreme za taj veliki doga|aj. Prvo je wegova kua moralada pretrpi potpuni preobra`aj.Kako je re~ o staroj kuerini, biloje neophodno sruiti neke zidove, poveati prozore, promenitiparket i ponovo okre~iti sve zidove.

Ove promene bile su tek po~etak. Budui da je on ~ovek koji,kada kupi nove cipele, zakqu~i da je neophodno uklopiti ih snovim ~arapama, zatim i novom kouqom, pa novim odelom, i takosve do novih gaa, donFernando je smatrao da je potrebno obnovi-ti sav nametaj, od polica u salonu do pulta u bifeu. Potom suna red doli tepisi, lampe, zavese i slike kojima je trebalo pre-kriti zidove, koji su sada, sve`e okre~eni i goli, izgledali kaopreveliko prazno prostranstvo. Kona~no, poto je koncert u vrtubio deo predvi|enog programa, za petnaest dana je grupa japanskihbatovana od onogato je nekada bila zaputena bata, na~ini-la predivan barokni vrt sa stasitim ~empresima, putiima, jezer-cetom u kojem su plivale crvene ribice, isklesanim kipovimabo`anstava i rusti~nim drvenim mostiem koji se uzdizao iznadimaginarnog potoka.

Ipak, najvei izazov bilo je osmiqavawe menija. Don Fer-nando i wegova `ena su, kao i veina qudi koji su doli iz unut-rawosti, u svom `ivotu bili samo na seoskim slavqima gde seia meala s viskijem, a pe~eni zamorci jeli prstima. Zbog toganije imao jasnu predstavu o tome ta bi trebalo poslu`iti nabanketu za predsednika. Rodbina, pozvana radi konsultacija o tompitawu, samo ga je dodatno zbunila. Na kraju je don Fernando od-lu~io da sam istra`i ta se slu`i u najuglednijim hotelima irestoranima u gradu i tako saznao da postoje predsedni~ki deli-katesi i luksuzna vina koja se avionom dovoze direktno iz vi-nograda.

Hulio Ramon Ribejro Suwiga

DVE PRI^EPrevela sa panskog Jovana @ivanovi

94

Kada se pobrinuo za sve pojedinosti, donFernando je sa izves-nom nelagodom uvideo da je na taj banket, na kojem e biti sto pede-setoro qudi, ~etrdeset konobara, dva orkestra, jedna baletskatrupa i jedan bioskopski projektor, potroio sav svoj imetak.Ali na kraju krajeva, sve to je ulo`io bilo je malo u odnosu napovlastice i dobit koje e mu prijem doneti.

– Uz titulu ambasadora u nekom od evropskih gradova i`elez-nicu koja prolazi preko mog poseda povratiemo novac o~as posla– rekao je svojoj `eni. – Vie od toga ne tra`im. Ja sam skroman~ovek.

– Jo samo da vidimo da li e predsednik doi – odgovorilaje ona.

Zapravo, do tog trenutka pozivnica jo nije bila poslata.Poto je bio predsednikov ro|ak (dodue, tako dalek da se

nije mogla utvrditi ~ak ni linija po kojoj su u srodstvu – to je bilajedna od onih rodbinskih veza koju niko i ne pokuava da razjas-ni iz bojazni da bi mogle iskrsnuti neke vanbra~ne afere ufami-liji), smatrao je da nema razloga za sumwu da e wegov poziv bitiprihvaen. Ipak, kako bi bio siguran, prvi put je otiao u dvorac,poveo predsednika u stranu i ponizno mu ispri~ao svoje planove.

– Oduevqen sam! – rekao je predsednik. –Mislim da je to sjaj-na ideja. Ali trenutno sam jako zauzet. Potvrdiu vam svoj dola-zak pismenim putem.

Don Fernando je ~ekao potvrdu. Kako bi lake podneo sops-tveno nestrpqewe, posvetio se dodatnoj rekonstrukciji koja jewegovoj kui dala izgled palate gde treba da se odr`i sve~animaskenbal.Wegova najnovija zamisao bila je izrada predsedniko-vog portreta (naslikanog na osnovu fotografije), koji je oka~iona najupadqivijem mestu u salonu.

^etiri nedeqe kasnije stigla je potvrda. Za don Fernanda,koji je ve po~iwao ozbiqno da se brine zbog kawewa odgovora,to je bila najvea radost u `ivotu.

Kona~no je sve bilo spremno, i izaao je sa suprugom nabalkon kako bi posmatrao svoj blistavi vrt i divio se ostvarenomsnu. Me|utim, prizor je gubio svoja delikatna obele`ja, poto bipanoramu vrta brzo zamenila wegova vizija samog sebe u fraku skubanskom cigarom ispred znamenitosti ~etiri najzna~ajnijaevropska grada (isprepletanih kao na panoima turisti~kih agen-cija). Tu je bila i `enska figura, graciozna i prozra~na poputalegorije ~ulnosti, koja je imala noge poput prostitutke, eirpoput markize, o~i poput Tahianke i nimalo nije li~ila nawegovu`enu. Neto daqe, u jednom ugluwegove himere, na izlaskuiz umarka, nalazile su se `elezni~ke ine, a na wima vagoninatovareni zlatom.

95

Na dan banketa prvo su stiglipijuni. Od pet sati posle pod-ne sedeli su u jednom uglu i trudili se da ostanu neprimeeni,to je bilo teko zbog wihoviheira, wihovog stava, a ponaj-vie zbog onog u`asnog zadaha delinkvencije koji ~esto pratiistra`iteqe, tajne agente i, uopte, sve one koji rade u tajnimslu`bama.

Zatim su po~eli da pristi`u automobili iz kojih su izlazi-li ministri, ~lanovi parlamenta, diplomate, poslovni qudi,intelektualci. Portir im je otvarao kapiju, poslu`iteq ih jenajavqivao, sobar im je prihvatao kapute, a donFernando se, sto-jei na sredini hola, rukovao sa svakim od wih i, veoma uzbu|en,mrmqao u~tive fraze.

Kada je bur`oazija iz celog grada bila okupqena, a kua pre-punaqudi koji su u`ivali u neo~ekivanoj raskoi, stigao je pred-sednik. U pratwi svojih a|utanata uao je u kuu, a donFernandoga je, zaboravivi na sva pravila ponaawa, ponesen prijateq-skim nagonom, tako srda~no zagrlio da mu je izgu`vao epoletu.

Gosti su, raspore|eni po salonima, holovima, na terasi i uvrtu, uz razmenu tra~eva i mudrosti diskretno popili ~etrdesetsanduka viskija. Zatim su se smestili za stolove na kojima su mes-ta bila rezervisana (najvei sto, ukraen orhidejama, bio jenamewen predsedniku i najuglednijim zvani~nicima) i po~eli dajedu i bu~no ~avrqaju, dok je orkestar, smeten u jednom uglu sa-lona, bezuspeno pokuavao da muzikom unese be~ku atmosferu.

Na pola banketa, kada je ve bila ukazana ~ast belim vinimaizRina, a crna vina sMediteranapo~ela da pune ~ae, zapo~eli sugovori. Prekinulo ih je servirawe fazana, i tek na kraju, kad jeposlu`enampawac, re~itost se vratila, i pohvalne besede su senastavile sve do kafe, da bi se kona~no utopile u ~aama kowaka.

Uvidevi da banket, sada ve u punom zamahu, prati svoje sop-stvene zakone, to wemu onemoguava da nasamo popri~a s pred-sednikom, donFernando se uznemirio. Uprkos tometo je, nimalou skladu s pravilima protokola, seo s leve strane po~asnog gosta,nije nalazio pogodan trenutak da zapo~ne razgovor. Situacija sepogorala posle ve~ere kada su gosti ustali da, okupqeni u pospa-ne grupice, lagano vare ve~eru, a on je bio obavezan da, kao domain,tr~i od jedne do druge grupe i o`ivqava ih likerom od nane, tap-awem po ramenu, havanskim cigarama i anegdotama.

Na kraju, negde oko ponoi, kada je premijer usled pijanstvabio primoran da se nimalo neprimetno povu~e, don Fernando jeuspeo da povede predsednika do izlaza za muzi~are i tamo, dok susedeli na jednom od onih kanabea koji su na dvoru u Versaju slu`i-li za izjave qubavi princezama ili za kovawe zavera, proa-putao mu na uvo svoju molbu.

96

–Nikakav problem – odgovorio je predsednik. – Upravo nam jeupra`weno mesto u ambasadi u Rimu. Sutra u na sastanku s mi-nistrima predlo`iti vae imenovawe, to jest, nametnuu ga. Ato se ti~e`eleznice, znam da postoji poslani~ka grupa koja vemesecima razmatra tu situaciju. Prekosutra u pozvati u svojkabinet sve wene ~lanove, a i vas, da se taj predmet rei na na~inkoji vama najvie odgovara.

Sat vremena kasnije predsednik je otiao prethodno pono-vivi svoja obeawa. Sledili su ga ministri, ~lanovi kongresai svi ostali, prema redosledu kakav nala`u pravila i obi~aji. Udva sata ujutru ostale su jo samo zvanice bez titule koje su kru-`ile oko bara ~ekajui da se otvori jo koja flaa i vrebajuipriliku da kriom ponesu neku srebrnu pepeqaru. Tek u tri sataujutru don Fernando i wegova `ena su ostali sami. Razmewivalisu utiske, pravili planove i do~ekali zoru me|u ostacima svojevelike zabave. Na kraju su otili na spavawe u uverewu da nije-dan gospodin u Limi nije slavnije proerdao svoju kuu niti takootroumno ulo`io svoj imetak.

Sledeeg dana u podne don Fernanda su probudili krici we-gove `ene. Kada je otvorio o~i ugledao ju je kako dotr~ava u sobusa otvorenim novinama u rukama. Oteo joj ih je, pro~itao naslovei, ne rekavi nita, sruio se na krevet. U zoru, iskoristivipriliku koju mu je pru`io prijem, jedan ministar je izvriodr`avni udar, i predsednik je bio primoran da podnese ostavku.

ZNA^KA

Idan-danas se seam te ve~eri kada sam, prolazei kroz luku,u maloj gomili smea opazio svetlucavi predmet. Podstaknut ra-doznalou, sasvim objawivom za moj temperament kolekcio-nara, sagnuo sam se, podigao ga i protrqao o rukav sakoa. Tada samustanovio da se radi o maloj srebrnoj zna~ki proaranoj znacimakoji su mi u tom trenutku delovali nerazumqivo. Ubacio sam je uxep i, ne pridajui previe pa`we celoj toj stvari, vratio se ku-i. Ne znam ta~no koliko dugo mi je stajala u tom sakou koji samretko nosio. Ali seam se da sam ga jednom prilikom odneo na he-mijsko ~iewe i da mi je slu`benik, kad sam doao da podignemo~ien sako, na moje veliko iznena|ewe, uz wega predao i jednukesicu: „Ovo je verovatno vae, bilo je u vaem xepu.“

Naravno, to je bila zna~ka, a weno neo~ekivano ponovno poja-vqivawe ostavilo je tako jak utisak na mene da sam odlu~io da jenosim.

Tada su po~ele da mi se deavaju ~udne stvari. Prvi doga|ajse odigrao u antikvarnici. Razgledao sam kwige sa starinskim

97

povezima kada mi je priao vlasnik, koji me je ve neko vremeposmatrao iz najtamnijeg ugla kwi`are, i zavereni~kim glasom,uz odgovarajue namigivawe i grimase, rekao: „Imamo Fajferovekwige.“ Pogledao sam ga zapaweno, poto nisam pitao za pome-nutog pisca, koji mi je ina~e, mo`da zato to moje poznavawekwi`evnosti nije naro~ito obimno, bio potpuno nepoznat. Odmahzatim je dodao: „Fajfer je bio u Plzenu.“ Poto sam i daqe uko-~eno zurio u wega, kwi`ar je nastavio ozbiqnim tonom, diskret-no ali s primesom senzacionalnosti: „Morate znati da je ubijen.Da, na smrt su ga pretukli palicom na stanici u Pragu.“ Rekavito, utke se povukao u svoj mra~ni ugao. Ja sam nastavio da listamneke kwige, ali misli su mi bile zaokupqene kwi`arovimmiste-rioznim re~ima. Rasejan, kupio sam neku kwigu o mehanici i iza-ao iz radwe.

Neko vreme sam razmiqao o zna~ewu tog doga|aja, ali kakonisam uspeo da ga rastuma~im, na kraju sam zaboravio na wega.Me|utim, uskoro me je jedan drugi susret veoma uznemirio.[etaosam se po trgu u predgra|u kada mi je iznenada priao sitan ~oveksa iqatim licem bolesno `ute boje i, pre nego to sam uspeo dareagujem, tutnuo mi u ruku karticu i nestao bez re~i. Na karticiod belog kartona bili su napisani neka adresa i sledee re~i:DRUGASEDNICA: UTORAK 4. Kaoto se mo`e pretpostaviti, uutorak 4. uputio sam se ka nazna~enom mestu. Dok sam se pribli-`avao, primetio sam kako sa svih strana pristi`u razne neobi~neosobe koje su, ta podudarnost me je iznenadila, imali iste zna~kekao ja. Priao sam okupqenima, i oni su se veoma prisno rukova-li sa mnom. Potom smo uli u nazna~enu kuu i seli u jednu veli-ku prostoriju. Gospodin va`nog izgleda izaao je na binu, staoispred zavese, pozdravio nas i otpo~eo beskrajan govor. Ne znam~emu je zapravo bila posveena ta konferencija, niti da li je touopte bila konferencija. Uspomene iz detiwstva preplitale suse s velikimfilozofskimmislima, a u digresijama je o uzgoju cve-kle govorio podjednako ozbiqno kao o organizaciji dr`ave. Se-am se da je zavrio tako to je kredom koju je izvadio iz xepaiscrtao nekakve crvene linije na tabli.

Posle toga svi su ustali i po~eli da se razilaze komenta-riui sa entuzijazmom veliki uspeh susreta. Ja sam skromno pri-dodao svoje pohvale wihovim i krenuo kui. Ba sam prelazioprag kada me je pozvao govornik i, kada sam se okrenuo, dao mi znakda mu pri|em.

– Vi ste novi, zar ne? – upitao me je pomalo podozrivo.– Da – odgovorio sam nakon kraeg kolebawa, bio sam iznena-

|en to je uspeo da me uo~i me|u tolikim qudima. – Tu samodnedavno.

98

– A ko vas je uveo?Sreom, setio sam se doga|aja u kwi`ari.– Bio sam u kwi`ari u ulici Amargura, kada je...– Ko? Martin?– Da, Martin.– Aaa, on je na saradnik!– Ja sam wegova stara muterija.– I o ~emu ste razgovarali?– Pa... o Fajferu.– [ta vam je rekao?– Da je bio u Plzenu. Zapravo... ja to nisam znao.– Niste znali?– Ne – mirno sam odgovorio.– Niste znali ni da su ga palicom pretukli na smrt na stani-

ci u Pragu?– I to sam tada saznao.– Eh, to je bilo veoma potresno za nas!– Naravno – potvrdio sam – nenadoknadiv gubitak.Vodili smo nejasan i neobavezan razgovor, prepun neo~eki-

vanih poveravawa i povrnih aluzija, poput razgovora kakav vodestranci koji se slu~ajno, na putovawu, na|u jedan pored drugog uautobusu. Seam se kako sam se trudio da mu opiem svoju opera-ciju krajnika, dok je on uzbu|eno veli~ao lepotu nordijskih pre-dela. Na kraju mi je, pre negoto sam otiao, dao beskrajno ~udanzadatak:

– Sledee nedeqe mi donesite – rekao je – spisak svih tele-fona koji po~iwu sa 38.

Obeao samdau to u~initiipre odre|enog rokapojavio sam sesa spiskom.

– Izvrsno! – uzviknuo je. – Brzina vaeg rada je zaista za pri-mer.

Od tog dana izvravao sam mnogobrojne sli~ne zadataka, aneki su bili veoma neobi~ni. Tako sam, na primer, morao da naba-vim tuce papagaja, koje vie nikad nisam video. Potom sam poslatu neki grad u provinciji da donesem skicu optinskog zdawa. Ta-ko|e se seam da sam bio anga`ovan da bacim kore od banana predodre|enim kuama; da napiem ~lanak o nebeskim telima, kojinikada nisam video da je igde objavqen; da u~im nekog malolet-nika diplomatskom ponaawu; ~ak su me slali i na tajne zadatke– da raznosim pisma za koja nikada nisam saznao o ~emu su, ili dauhodim egzoti~ne `ene koje su uglavnom nestajale bez traga.

Na taj na~in sam, malo-pomalo, sticao izvesno potovawe.Posle godinu dana sam unapre|en na dirqivoj ceremoniji. „Na-predovali ste za jedan stepen“, rekao mi je ~elnik naeg drutvasrda~no me zagrlivi. Tom prilikom sam morao da odr`im kra-

99

tak govor, u kojem sam se, koristei nejasne termine, osvrnuo nana zajedni~ki zadatak, to je bilo do~ekano bu~nim odobra-vawem.

Me|utim, sve ovo mi je donelo neprijatnosti u privatnom`i-votu. Ukuani nisu razumeli moje nepredvidive nestanke, mojepostupke obavijene tajnom, a i kad bi me ponekad neto upitali,izbegavao sam odgovor jer, zapravo, nisam mogao da na|em zado-voqavajui. Neki ro|aci su mi ~ak preporu~ivali da posetimpsihijatra zatoto moje ponaawe nije ba ponaawe razumnog~oveka. Wihova zapawenost je dostigla vrhunac kada su me jednogdana zatekli kako pravim dvanaest tuceta la`nih brkova potosam takav nalog dobio od svog efa.

Ipak, kune nesuglasice me nisu spre~avale da se i daqe pos-veujem radu za nae drutvo, i to sa entuzijazmom za koji ni jasam nisam znao odakle poti~e. Uskoro sam postao blagajnik, parizni~ar, pa organizator konferencija, a potom i administra-tivni savetnik uprave, ali to sam bio bli`i samom srcu orga-nizacije, to sam bio zbuweniji, to sam mawe znao da li sam ~lanreligiozne sekte ili sindikata proizvo|a~a tkanina.

Posle tri godine poslali su me u inostranstvo. Bilo je to veo-ma zanimqivo putovawe. Nisam imao ni santima, pa ipak na bro-dovima su mi nudili kabine, u lukama je uvek bio neko ko bi medo~ekao i obasuo pa`wom, a u hotelima su mi davali besplatansmetaj. Tako sam se povezao s drugim ~lanovima bratstva, nau~iostrane jezike i video kako mo srebrne zna~ke prelazi sve gra-nicenakontinentu.Kada sam se, posle godinu danaintenzivnog`i-votnog iskustva vratio, bio sam podjednako slu|en kao kada sam sepojavio u Martinovoj kwi`ari.

Prolo je deset godina. Zbog svih mojih zasluga postao sampredsednik. Dali su mi togu s purpurnom bordurom, u kojoj se po-javqujem na velikim ceremonijama. ^lanovi mi se obraaju saVaaEkselencijo. Imam platu od pet hiqada dolara, kue u bawa-ma, sluge ulivrejikojemepotuju iplaeme se, pa~akiprekrasnu`enu koja uve~e dolazi kod mene iako je ne zovem. Ali, uprkos sve-mu tome, i daqe, kao i prvog dana, `ivim u apsolutnom neznawu, ikad bi me neko upitao u ~emu je smisao nae organizacije, ne bihumeo da mu odgovorim. U najboqem slu~aju bih se odlu~io da mujednostavno nacrtam crvene pruge na crnoj tabli, uzdajui se usposobnost qudskog uma da sam do|e do tog saznawa, koje sigurnopo~iva na kabali.

HULIORAMONRIBEJROSUWIGA (Julio Ramón Ribeyro Zúñiga,1929–1994) peruanski je pripoveda~. Smatra se jednim od najboqihpripoveda~a latinoameri~ke kwi`evnosti. Istaknuti je predstavnik„Generacije 1950“, kojoj pripadaju i mnogi veliki pisci, poputMarija

100

Vargasa Qose. U mladosti je `iveo u raznim gradovima Evrope, gde jestudirao kwi`evnost (na UniverzitetuKomplutense u Barseloni i naUniverzitetu Sorbona u Parizu) i po~eo da pie. Po povratku u Peruradio je kao profesor na Nacionalnom univerzitetu San Kristobalde Uamanga. Kasnije je ponovo `iveo u Parizu, gde je radio kao novi-nar za France Press, bio savetnik za kulturu u peruanskoj ambasadi iambasador Uneska za Peru.

Iako neki smatraju da je wegova kwi`evnost znatno uticala narazvoj hispanoameri~kog buma, sam Ribejro nije `eleo da pripadaovom kwi`evnom pravcu. Wegova kwi`evnost okarakterisana je kaourbani realizam.

Wegova dela su prevo|ena na engleski, francuski, nema~ki, ita-lijanski, holandski i poqski. Iako uwegovom kwi`evnom opusu domi-niraju pripovetke, pisao je i romane, eseje, drame, dnevnike i aforiz-me. Za svoj prvi romanCrónica de San Gabriel (Hronika Svetog Gabri-jela) je 1960. godine (kad je roman i objavqen) dobioNacionalnu nagra-du za roman. Dobitnik je i Nacionalne nagrade za kwi`evnost (1983)i Nacionalne nagrade za kulturu (1984). Godine 1994. (samo nekolikodana pred smrt) dobio je presti`nu nagradu za latinoameri~ku kwi-`evnosti i kwi`evnost Kariba Huan Rulfo.

Svewegove pri~e, objavqivane u vie zbirki, objediwene su u ~et-vorotomnoj zbirci La palabra del mudo (Re~ nemog ~oveka).

Jovana @ivanovi

101

VODOMARI

1

[to se ne mewa/je voqa za promenom

Probudio se, sasvim obu~en, u krevetu.Seao se samo jednoga – ptica, kako jekada je doao kui, proao po sobamai vratio ih u kavez, zelenu prvo,onu sa povre|enom nogom, a onda plavu,onu za koju se nadao da je mu`jak

Ina~e? Da, Fernand, koji je ukavo govorio oAlbert&Angkor Vatu.

Napustio je zabavu bez re~i. Kako je ustao, obukao kaput,ne znam. Kada sam ga video, bio je na vratima, ali to nije bilo

va`no,ve je klizio uza zid noi, gubei seu nekoj pukotini ruevina. Treba da je on bio taj to je rekao,

„Vodomari!ko mariza wihovo perjesada?“

Wegove posledwe re~i bile su, „Bara je muq.“ Iznenada su sviprekinuli razgovor, zaseli oko wega, posmatralinisu toliko ~uli, niti pazili,~udili su se, gledali jedni druge, zlobno se smekali, ali

sluali,on je ponavqao i ponavqao, nije mogao da ostavi tu misao„Bara perje vodomara je bilo bogatstvo zato jeprestao izvoz?“

Tada je otiao

^arls Olson

PESMEPreveo sa engleskog Nikola @ivanovi

102

2

Mislio sam na E na kamenu, i kako je Mao rekaola lumiere”

ali vodomarde l’aurore”

ali vodomar je odleteo na zapadest devant nous!

dobio je boju grudiod toplote zalazeeg sunca!

Odlike su, slaba stopala (sindaktilija 3.&4. prsta)kqun, reckast, ponekad izra`en, krilana kojima se skupqa boja, kratka i okrugla, repneupadqiv.

Ali nisu ove stvari ~inioci. Ne ptice.Legende sulegende. Mrtav, obeen u kui, vodomarnee nagovestiti povoqan vetar,ili odvratiti grom. Niti e, gnezdei se,umiriti vode, s novom godinom, na sedam dana.Istina, gnezdi se po~etkom godine, ali ne na vodama.Gnezdi se na kraju tunela koji je sam probuio u nasipu. Tu,polo`i est ili osam belih i prozirnih jaja, na ribqe kosti,ne na golu glinu, na kosti koje ptice izbace u gromuqicama.

Na tim izlu~evinama(koje, poto se nagomilaju, formiraju kupastu strukturu)

mladi se ispile.I dok se hrane i rastu, ovo gnezdo od izmeta i istrulele ribe

postajevla`na, smrdqiva masa

Mao je zakqu~io:nous devons

nous leveret agir!

3

Kada se pa`we preusmere/xunglauska~e

~ak je i kamewe razdvojenoono se rascepi

103

Ili,ulazitaj drugi osvaja~ kog prirodnije prepoznajemotoliko podsea na nas

Ali Etako grubo urezano na onaj najstariji kamendruga~ije je zvu~alo,druga~ije se ~ulo

kao to su, u neko drugo vreme, koriena blaga:

(a, kasnije, mnogo kasnije, fino uvo je smislilogrimizni kaput)

„od zelenog perja stopala, kqunova i o~ijuod zlata

„isto tako `ivotiwe,nalik su pu`evima

„veliki to~ak, zlato, sa figurama nepoznatih~etvorono`aca,

i izra|en sa resama lia, te`i3.800 unci

„na kraju, dve ptice, od pre|e i perja, perozlato, stopalozlato, dve ptice nataknute na dve trske

zlato, trske koje se di`u iz dve izvezene humke,jedne `ute, drugebele.

„I sa svake trske visilo jesedam perjanih kianki.

U ovom slu~aju, svetenici(u tamnim pamu~nim odorama, i prqavi,razbaruene kose umrqane krvqu, koja im divqe padaniz ramena)jure me|u qude, pozivajui ihda zatite svoje bogove

I sve je sada ratgde je tako nedavno bio mir,i slatko bratstvo, obra|ivawepreoranih poqa.

104

4

Ne jedna smrt ve mnoge,ne nagomilavawe ve promena, povratna sprega dokazuje,

povratna sprega jezakon

Nijedan ~ovek ne mo`e dva puta zagaziti u istu rekuKad vatra umre, vazduh umreNijedan ne ostaje, niti jeste, jedan

Oko neke pojave, zajedni~kog modela, mi odrastamou mnoge. Ina~e, kako da,ako ostanemo isti,u`ivamo sadau onome u ~emu nismo u`ivali ranije? Volimosuprotne predmete? divimo se i/ili nalazimo manu?

Upotrebqavamodruge re~i, oseamo druge strasti, nemamoni figuru, ni izgled, ni narav, ni tkivoIste?

Biti u razli~itim stawima bez promenenije mogue

Mo`emo biti precizni. ^inioci suu `ivotiwi i/ili u maini ~inioci sukomunikacija i/ili kontrola, oboje ukqu~ujuporuku. A ta je poruka? Poruka jeizolovan ili neprekidan niz merqivih doga|aja raspore|enih

u vremenu

je ro|ewe vazduha, jero|ewe vode, jestawe izme|uporekla ikraja, izme|uro|ewa i po~etkajo jednog smrdqivog gnezda

je promena, ne predstavqanita vie sem samu sebe

I previe previe ~vrsto dr`awe za wu,kada je stisnuta i kondenzovana,gubi je

Samu tu stvar koja si ti

105

II

Sahranili su svoje mrtve u sedeem stavuzmija trska brija~ zrak suncaA ona je pokropila vodom glavu mog deteta,

uzvikujui„Kjoa-koatl! Kjoa-koatl!“licem prema zapadu

Gde su na|ene kosti, svake na sopstvenoj hrpisa onim sa ~im je svako od wih u`ivao, uvek postojimongolska vaka

Svetlost je na istoku. Da. I mi moramo ustati, dejstvovati. Ipakna zapadu, uprkos o~iglednoj tami (belinikoja prekriva sve), ako pogleda, ako mo`e podneti, ako

mo`e, dovoqno dugo

dugo koliko je bilo neophodno za wega, mog vodi~ada pogleda u `utilo te najtrajnije ru`e

tako da mora, i, u toj belini, u to lice, sa kojomnepristrasnou, gledati

i, s obzirom na suvou mesta,dugo odsustvo jedne odgovarajue rase

(od dvojice koji su prvi doli, obojicakonkistadori, jedan je iscelio, drugi

poruio isto~ne idole, oboriozidove hrama, koji su, ka`e ko nalazi izgovorbili crni od qudske krvi)

~uj~uj, kako suva krv govori

kako stari apetit kora~a

la piu saporita et miglioreche si possa truovar al mondo

gde se krije, gledaju oko kako tr~iu`ivo/u kredi

ali ispod ovih laticau prazniniposmatraj svetlo, udubi seu cvet

106

odakle ustade

kojim je nasiqem kupqena dobronamernostkoju cenu u gestu donosi pravdakoja zla domaa prava ukqu~ujuta se to uwakroz ovu tiinu

kakvu skromnou pe`orarhija vre|akako se strahopotovawe, noni odmor i susedstvo

mogu pokvaritikakve rase gde je prqavtina zakonta gmi`epod nama

III

Nisam Grk, nisam imao to preimustvo.A naravno, ni Rimqanin:on ne mo`e da rizikuje ono to je bitno,a najmawe da rizikuje lepotu.

Ali imam svoj rod, ako ne iz drugog razloga onda(kao to re~e, najbli`i rod) to sam se obavezao, i,budui slobodan, bio bih nitkovda nisam. [to je prava istina.

To tako ispada, uprkos nedostacimaNudim, kao objawewe, citat:si j’ai du goût, ce n’est guèresque pour la terre et les pierres.

Uprkos nesaglasnosti (okean hrabrost godine)ovo je tako|e istinito: ako imam ikakvog ukusato je samo zato to sam zainteresovao sebeza ono to je pobijeno pod suncem

Uzvraam ti tvoje pitawe:

hoe li otkriti med/gde su crvi?

Ja lovim me|u kamewem

DOK NAS VREBAJU MRTVI

Dok nas vrebaju mrtvi,oni su mrtvi u nama samima,probudite se, usnuli moji, vi~em vam,Razmrsite mre`e bia!

107

podigao sam dizalicom svoja kola, tako dugo su stajalanekoriena.

Mislio sam da gume izgledaju kao da ih je samo potrebnonapumpati.

Ali iznenada ogromno podvozje nalo se iznad mene, astra`we gume

bile su mase gume i niti koje se na razne na~ine dr`e zajedno

kao da su mrtve due u dnevnoj sobi, skupqeneoko moje majke, neke od wih vodei ra~una da pro|uispod zraka filmskog projektora, neka plo~aje svirala na viktroli1, a sve oneo~ajne zbog la`nog sjaja wihovog `ivota u paklu

okrenuo sam se mladiu s moje desne strane i upitao, „Kako jetamo?“ I zakliwao me je da ne pitam, mi smo siromanisiromani. I cela soba je odjednom bila u plakatima i

prezentacijamako~nica postava i drugog automobilskog pribora, kartonskoheksponata, mrtvi lutajui od jednog do drugogsmoreni u `ivotu kao da su u paklu, jadni i osu|enina puki pribor

moja majka, `iva kao to je uvek bila, spavala jekada sam uao u kuu kao i mnogo puta ranije naao sam je u

stolici quqacipod lampom, kako se budi, kada sam doao do we, kao i uvek

otkrio sam da se vraa u kuu jednom nedeqno, i sa womgomila nepoznatih mladih qudi okupqenih oko we u smrtikaoto su drugi dobro obu~eni i doteraniqudi radili u`ivotu

O mrtvi!

i Indijanka i jaomoguili smo plavom jelenuda hoda

i plavi jelen je govorio,u susednoj sobineki Crnac je govorio

to je bilo kao etati magarca,i wegova pri~abila je uporno torokawe staricao starim `enama

1 – Viktrola je akusti~ni gramofon.

108

i pomogli smo da ga proeta po sobizato to je tra`io ~arapeili cipele za svoja kopitapoto je sada sticao

qudske mogunosti

Posle pet prepreka qudi i an|eliostaju uhvaeni u mre`i, u ogromnim mre`amakoje se ire preko svake oblasti bia, viestruke mre`ekoje smetaju na svakoj pre~ki lestvica kada an|elii kada demonii qudiidu gore i dole

[etaj magarca~uj viktrolunek automobilostane u uglu bele ogradekada je bela stolice, ^istota

je jedino trenutak bia, prepreke

opet iskrsavaju

U pet prepreka, savrenstvoje skriveno

Stii una mesto10 minuta kasnije.

Bie 20 minutado 9. I ja ne znambez kola,

kako da stignem tamo

O miru, moja majko, ne znamkako sam druga~ije mogao da u~inimto sam u~inio ili nisam u~inio.

To to se vraa svake nedeqeto to zaspilicem okrenutim nadesno

to to si prisutna tamokada do|em kako si biladok si bila `iva

109

to to si tako ~vrsta, i tvoje mesoje onakvo kakvo sam poznavao, to to ima

drutvonavikao sam na tvoje imawe

ali o, da ga svi nalaziteto je tako jeftino!

o mir, majko, za mamutskostdola`ewa i odla`ewalestvica `ivota

Mre`e u koje smo upetqani. Probudi,moju duu, pusti mo u posledwu borubia, neka nita od niti i par~ia gume automobilskih to~kovane bude ostavqeno na zemqi. Pusti ~ak i sopstvenu majkuda ode. Neka bude samo raj

Beznade`nost je, kada se trenutakkoji je tako|e raj (rajje srea) izgubiu sledeem trenutku, i mote~e da na|e sledeu priliku

Je li ikakvo ~udoto se moja majka vraa?Zar ta gomilane tra`i s pravom prostorgde mo`e o~ekivatisreu? Nisu se `alilina `ivot, o~igledno su `elelifilm, jedni drugo, samo da pro|ume|u drugima tamo,

gde je stvarnost, izlo`enim eksponatima,da budu van pakla

Siromatvapakla

O due, u `ivotu i u smrti,saznajte, ~ak i dok spavate, ~ak i u snukoji vetar~ak i pod le`item motora ru`nog automobilanalazi svoj put, ~isti vla`no breme dobara,opremu, zabavu, hrane Indijanke,prqavi plavi jelen, 4 prema tri stope „Vjubuk,“

110

te`ina stare kue, natrpana unutrawostdi`e vla`ne mre`e

i nestaju kao to duhovi ~ine,kao pau~ina, nitaispred ruke ~oveka

Ventil! Mora imati ventil,ili e umreti. [to zna~inikad ne umreti, groza

odla`ewa, i stalnogvraawa, povrataktrenucima koji nisu `ivqeni

O majko, ovo nisam mogao da u~inim,nisam mogao da `ivim to ti nisi,ja sam ja sâm uhvaen u mre`u sopstvenog bia

@elim da umrem. @elim da u~inim tajtrenutak, tako|e,

savrenim

O moja duo, skliznis klina

II

Smrt u `ivotu (sama smrt)beskrajna je, ve~nostje la`an ciq

^vor je druga~iji, svaki topoloki ugaopredstavqa sebe, i nijedan ma~ne se~e ga, svaki ~vor je sopstvena vatra

svaki ~vor od kog je sa~iwena mre`ana rukama je da ne preduzmupravqewe ~vora. A sam dodirmo`e pretvoriti ~vor u sopstveni plamen

(o majko, da me je tvoja ruka jednom dodirnula

o majko, da sam te jednom dotakao)

Kola nisu izgorela. Wihova dowa stranaza mene nije predstavqalagroteskni le. Starac

111

samo ju je uklonio dok sam gledao u wu,i stavio je u ugao ograde od ko~iakao da je beli pas moje majke?

ili de~ija stolica

@enakoja se igrala na travisa svojim sinom (`ena iz susedne kue)

bila je quta na mene ta god da jekliznulo preko ogradice ili ta godda je nala tamo na travi

A ja sam sasvim drsko odgovorioda svako ko koristi plastikumora o~ekivati da stvari skliznu

ili se polome, da ja ne mogu da brinemda li bi wen sin mogao biti povre|enali ta god da je bilo ja sam slao proklizavawa

dole na wih.

Upravo tada sam uao u kuui na svoje krajwe zaprepaewenaao majku kako sedi tamo

kako je uvek sedela, kako mora da ezauvek sedeti tamo uquqkujui glavuu san? Probudi se, probudi, majko moja

koji e te vetar podii tako|ezauvek iz la`nog sjaja,u~initi bogatom kao sve one due

`udi `udi `udi

da bude bogata?

U pravu su. Moramo imatito `elimo. Ne mo`emo da priutimoda nemamo. Imamo samo jedan smer:

mre`e koje nas upliu su plamenovi

O due, gorite`ive, gorite sada

da biste mogle zauvekimati mir, imati

ono za ~im `udite

112

O due,idite u sve,nek nijedan ~vor ne pro|ekroz vae prste

neka vam nikakvi oni ne ka`uda morate spavati dok mre`ane pro|e kroz vae istinske ake

[to prolaziono je to jeste, to e biti, to jebilo, to pakao i raj suzemqa je na izdavawe, da te upucakroz ekran plamena ~iji svaki ~vorkrije kao to svi ~vorovi su zid spremanda ga streqa

mre`e biave~ne su samo ako spava kaoto tvoje ruketreba da budu zauzete. Metod, metod

Ja te tako|e pozivam da do|eda pomogne svimqudima, najvie`enamakoje znaju najvie, `eni da ka`equdima da se probude. Probudite se, qudi,probudite

Zamolio sam majkuda spava. Zamolio sam jeda ostane u stolici.Moja stolicaje u uglu ograde.Sedi kraj ogwita od kaldrme. Plavi jelenne treba da brine nijedno od nas.

I ako sedi srena, duekoje su brinule wu i menetako|e e se odmarati. Automobil

je bio odvu~en.

^ARLS OLSON (1910–1970) ameri~ki pesnik, esejista i teore-ti~ar poezije. Predvodnik je pesni~ke grupe okupqene oko Kolexa„Blek Mauntin“, kojoj su pripadali i Robert Dankan, Robert Krili,Deniz Levertov i drugi. Tvorac je teorije o „projektivnom stihu“. Naj-zna~ajnije zbirke pesama su mu Daqine (1960) iMaksimusova pevawa(1983).

N. @.

113

Isprazno je i budalasto govoriti o znawu gr~kog, poto smozapravo u neznawunaemposledwi u bilo komrazredukolaraca,jer ne znamo kako su zvu~ale wihove re~i, na kom mestu treba da senasmejemo, kako su igrali glumci, a izme|u ovog stranog naroda inas samih ne postoji samo razlika u rasi i jeziku nego i dramati-~an jaz u tradiciji. [to je jo ~udnije, opet, mi `elimo da znamogr~ki, pokuavamoda znamo gr~ki, privla~inas gr~ki, stalnoima-monekuideju o zna~ewu gr~kog, premdanikonemo`edaka`epomoukojih toneskladnih svatica, niti skakvimtankimsli~nostima spravim zna~ewem gr~kog?

Na prvom mestu o~igledno je da je gr~ka kwi`evnost imperso-nalna kwi`evnost. Onih nekoliko stotina godina koje odvajajuXonaPastona1 odPlatona,Nori~ odAtine, na~inile su ponor kojiogromna plima evropskog brbqawa nikada nee biti u stawu dasavlada.Kada~itamo^osera, nesvesnoplutamokwemunastruji`i-vota naih predaka te kasnije, kada se umno`e podaci i proirimemorija, retko koji lik nema svoju auru asocijacija, svoj `ivot iobrazovawe, svoju `enu i decu, svoju kuu, svoju narav, svoju sreuili`alosnu propast. AliGrci ostaju u sopstvenoj brzini. Sudbinaje tako|e bilamilostiva. Sa~uvala ih je od vulgarnosti, Euripidasu izjeli psi; Eshila je ubila kamenica; Sapfo se bacila sa stene.Od ovoga nita vie ne znamo owima. Imamowihovu poeziju, i toje sve.

Ali to nije, i mo`da nikada ne mo`e da bude, sasvim istinito.Uzmimo bilo koju Sofoklovu dramu, ~itajmo –

Sin onogato je nekada vodio nau vojsku kod Troje, sin Aga-memnonov,

i sam um smesta po~iwe da zamiqa okru`ewe. ^ini nekakvu po-zadinu, ~ak i najprovizornije vrste, za Sofokla; zamiqa neko

Virxinija Vulf

O NEZNAWU GR^KOGPreveo sa engleskog Dejan Acovi

1 – Radi se o ~uvenom arhivu porodicePaston; pismaXonaPastona (1421–1466) supruzi i drugim~lanovima porodice predstavqaju izuzetan istorijski i filoloki izvor. (Prim. prev.)

114

selo, u udaqenom delu zemqe, pored mora. ^ak i danas se takvasela mogu pronai u zaba~enijim krajevima Engleske, i kako ula-zimo u wih, ne mo`emo se oteti utisku da se u tom grozdu koliba,odse~enom od`eleznice ili grada, nalaze svi elementi savreneegzistencije. Tamo je`upni dom; ovde dvorac zemqoposednika,far-ma i male kue; crkva za bogoslu`ewe, klub za okupqawe, poqe zakriket. Ovde je`ivot jednostavno sortiran u glavnim elementima.Svaki ~ovek i`ena imaju svoj posao; svako radi za blagostawe ilisreu ostalih. I tu, u ovoj maloj zajednici, karakteri postaju deozajedni~ke zalihe; poznata je ekscentri~nost svetenika; nedosta-tak takta kod gospo|a; razmirice izme|u kova~a i mlekaxije, qu-bavi i sastanci de~aka i devoj~ica. Ovde `ivot useca iste brazdevekovima; postoje obi~aji; legende su se priqubile uz vrhove pla-nina i usamqena stabla, a selo ima svoju istoriju, svoje praznike,i svoje takmace.

Podnebqe je ono to stvara nemogunost. Ako pokuavamo daovde razmiqamo o Sofoklu, moramo da rasteramo dim, vlagu iguste vla`ne magle. Moramo da izotrimo vrhove planina. Mora-mo da zamislimo lepotu kamena i zemqe umesto lepote uma i ze-lenila. Uz toplotu i sun~evu svetlost i mesece sjajnog, lepog vre-mena,`ivot je smesta izmewen; odvija se van kue i ima za posledi-cu to to je poznato svima koji su posetili Italiju, da se sitniincidenti raspravqaju na ulici a ne u dnevnoj sobi i da postajudramati~ni; qude ~ini govorqivim; nadahwuje u wima tu zlobnu,podsmeqivu okretnost duha i jezika svojstvenu ju`wa~kimrasa-ma, koje nemaju ni~ega zajedni~kog sa sporom uzdr`anou, niskimpolutonovima, turobnom introspektivnommelanholijomqudi ko-ji vie od pola godine borave u kui.

To je onoto nas prvo poga|a u gr~koj kwi`evnosti, taj odse-~an kao muwa, zlobno podsmeqivi manir sveta van kue. O~igle-dan je i na najuzvienijim i na najtrivijalnijim mestima. Kra-qice i princeze u samoj Sofoklovoj tragediji stoje na vratima idobacuju se re~ima kao seqanke s te`wom, kako bi se moglo o~eki-vati, da se razgale pri~om, da iseckaju fraze u komadie, da ver-balno nadvladaju. Narodni humor nije blag kao kod naih po-tara ili ko~ijaa. Podrugivawequdi okupqenih na ulicama imau sebi ne~eg okrutnog koliko i duhovitog. Postoji okrutnost ugr~koj tragediji koja nije ni nalik naoj engleskoj brutalnosti.Zar Pentej, na primer, taj veoma potovani ~ovek, nije prvo uBahantkiwama ismejan pre nego to je uniten? U stvari, ovekraqice i princeze stajale su napoqu, p~ele su zujale oko wih,arale su ih senke a vetar im je wihao haqine. Govorile su broj-noj publici oko wih, jednog od onih sjajnih ju`nih dana kada jesunce vrelo a vazduh tako uzbudqiv. Pesnik je morao da ih zamis-

115

li ne za neto to qudi ~itaju satima u privatnosti, nego zaneto emfati~no, poznato, sa`eto, to e poleteti, odmah i ne-posredno, u gledalite od sedamnaest hiqada qudi, sa o~ima iuima`udnim i pa`qivim, s telima koja e se uko~iti ako pre-dugo sede nepokretno. Bile su mu potrebne muzika i igra, a spon-tano bi odabrao jednu od onih legendi, kaoto je naa o Tristanui Izoldi, koju je svako znao u glavnim crtama, tako da je velikazaliha emocija ve pripremqena, ali koju je svaki pesnik mogaoda naglasi na drugom mestu.

Sofokle bi uzeo staru pri~u o Elektri, na primer, ali bi nawu smesta stavio svoj pe~at. [ta od toga jo mo`emo da vidimo,uprkos naoj nedostatnosti i izobli~ewima? Na prvom mestu toda je wegov genije bio od najboqe vrste; da je odabrao takav nacrtkoji bi, da nije uspeo, pokazao svoju propast u razvalinama iruevinama umesto u finim zamagqewima mawe va`nih detaqa;koji bi, da je uspeo, svaki udarac urezivao do kosti, svaki otisakprsta utiskivao u mermer. Wegova Elektra stoji pred nama kaofigura tako ~vrsto svezana da mo`e da se pomera samo pedaq tamo,pedaq ovamo. Ali svaki pokret mora da govori na najvioj raziniili e, svezana kako jeste, liena utehe u svim nagovetajima,novih pokuaja, sugestija, biti samo lutka, ~vrsto svezana. Wenere~i u odsudnom trenutku su u stvari ogoqene; jednostavni kricio~aja, radosti, mr`we:

Οι ’γω ταλαιν’, ολωλα τηδ’εν ηµερα.Παισον, ει σθενεις, διπλην.2

Ali ti krici predstavqaju uglove i obrise drame. Tako, sahiqadama razlika u opsegu, u engleskoj kwi`evnosti Xejn Ostinoblikuje pri~u. Dolazi trenutak –Igrau s vama, ka`e Ema – kojise uzdi`e iznad ostalih, koji, premda nije elokventan sam po sebi,ili silovit, ili izvanredan zbog lepote jezika, nosi na sebite`inu cele kwige. Tako|e, kod Xejn Ostin imamo isti oseaj,premda veze nisu toliko ~vrste, da su weni likovi sputani iograni~eni na nekoliko pokreta. Ona, tako|e, u svojoj skromnoj,svakodnevnoj prozi, odabira opasno umee u kojem jedan pogreankorak zna~i propast.

Ali nije lako razlu~itita to Elektrinim kricima u o~ajudaje snagu da seku i rawavaju i uzbu|uju. Delom stoga to je poz-najemo, to smo iz malih okreta i zavoja dijaloga pokupili nago-vetaje wenog karaktera, wene pojave koju, karakteristi~no,zanemaruje; neto u woj pati, uvre|eno i podstaknuto do najveegstepena, ipak, kao to i sama zna (moje je vladawe nedostojno i~ini me bolesnom), zatupqeno i uni`eno strahotom wenog polo-

2 – O, jadna li sam, propadoh u ovaj dan. Udri, ako ima snage, jo jedared.

116

`aja, ona je neudata devojka koja je svedok pokvarenosti svoje maj-ke koju objavquje celom svetu glasnom, gotovo prosta~kom vikom.Delom stoga to na isti na~in znamo da Klitemnestra nije bez-oseajna razbojnica. ∆εινον το τικτειν εστιν, ka`e ona – postoji neo-bi~na snaga u materinstvu. Nije to ubojica, nasilna i neisku-piva, koju Orest ubija unutar kue dok ga Elektra prekliwe da jeiskasapi – udri ponovo. Ne; mukarci i `ene koji su stajali naosun~anoj padini bili su dovoqno `ivi, dovoqno oseajni, nesamo figure ili gipsani odlivci qudskih bia.

Pa ipak, oni ne ostavqaju utisak na nas zato to mo`emo daanaliziramowihove emocije. Naest strana kod Prusta mo`emoda prona|emo slo`enije i raznolikije emocije nego u celoj Elek-tri. Ali u Elektri ili Antigoni na nas ostavqa utisak netodrugo, netoto je mo`da jo impresivnije – sam heroizam, samavernost. Uprkos naporu i tekoama, to je onoto nas stalno vra-a Grcima; ~vrsto, postojano, izvorno qudsko bie tu se nalazi.Sna`ne emocije su neophodne da se pobudi na delawe, ali kada sutako pobu|eni smru, izdajom, ili nekom drugom prirodnom nevo-qom, Antigona i Ajant i Elektra ponaaju se onako kako bi mitrebalo da se ponaamo pogo|eni na taj na~in; na~in na koji seodvajkada svako ponaao; tako ih razumemo lake i neposrednijenegotorazumemolikove uKenterberijskimpri~ama. Oni su ori-ginali, a ^oserovi su varijante qudske vrste.

Istina je, naravno, da su ovi tipovi izvornih mukaraca i`ena, ovi herojski kraqevi, ove verne keri, ove tragi~ne kraqi-ceto seuwaju kroz vekove uvek sputajui stope na ista mesta,skupqajui svoje haqine istim gestovima, iz navike a ne iz neo-doqivog nagona, me|u najveim dosadama i najmalodunijim sa-putnicima na svetu. Drame Adisona3, Voltera i gomile drugih tusu da to doka`u. Ali sretnite se s wima na gr~kom. ^ak i kod So-fokla, ~iju su reputaciju zbog uzdr`anosti i vladawa materijomza nas profiltrirali u~ewaci, one su odlu~ne, nemilosrdne ineposredne. Otkinuti deli wihovog govora, oseamo, obojio biokeane i okeane cewene drame. Ovde ih sreemo pre nego su wihoveemocije iznoene u jednoobli~nost. Tu sluamo slavuja ~ija pes-ma odzvawa kroz englesku kwi`evnost na svom sopstvenom, gr~komjeziku. Po prvi put Orfej svojom lautom ~ini da ga prate qudi izveri. Wihovi glasovi zvone jasno i otro; vidimo kosmata zla-tasta tela kako igraju na sun~evoj svetlosti me|u stablama masli-ne, nisu dostojanstveno postavqena na granitne plinte du` ble-dih hodnika Britanskog muzeja. Tada najednom, usred sve te ot-rine i sa`etosti, Elektra, kao da je stavila veo preko lica i za-branila nam da o woj daqe razmiqamo, govori o samom tom sla-

3 – Xozef Adison (1672–1719) engleski pesnik i dramati~ar. (Prim. prev.)

117

vuju: Ta ptica rastrzanatugom, glasnik Zevsov. Ah, gospodaricetuge, Nioba, tebe ja smatram bo`anskom – tebe; to jo uvekrida u svojoj grobnici od kamena.

I dok uutkuje svoju sopstvenu `albu, ponovo nas zbuwuje ne-reivim pitawem poezije i wene prirode, i time zato su, doktako govori, wene re~i osigurane za ve~nost. Jer one su gr~ke; nemo`emo da ka`emo kako su zvu~ale; one ignoriu o~igledne izvo-re uzbu|ewa; svoj uticaj ne duguju bilo kakvoj ekstravaganciji uizrazu i, svakako, ne bacaju nikakvo svetlo na karakter govorni-ka ili pisca. Ali one ostaju kao netoto je utvr|eno ito morave~no da traje.

A kako je samo u drami opasna ova poezija, ovaj korak po nu`-nosti od posebnog ka optem, s glumcima koji tu stoje, s wihovimtelima i licima koja pasivno ~ekaju da budu upotrebqena! Zbogtoga su kasnije [ekspirove drame, u kojima ima vie poezije negoradwe, boqe za ~itawe nego za gledawe, boqe shvaene naputawemstvarnog tela nego posedovawem tela, sa svim wegovim asocijaci-jama i pokretima, dostupnim oku. Me|utim, nepodnoqiva ogra-ni~ewa dramemogu se prevazii ukoliko se prona|e sredstvo kojime onoto je opte i poeti~ko, komentar, ne radwa, biti oslobo|e-no bez ometawapokreta celine. To je onoto obezbe|uje hor; starciili starice koji nemaju aktivnu ulogu u drami, neizdiferenciraniglasovi koji pevaju kao ptice kada prestane vetar; koji mogu dakomentariu, sumiraju, ili da dozvole pesniku da govori u svojeime, ili da obezbede, kontrastom, drugu stranu wegove zamisli.Uvek se u imaginativnoj kwi`evnosti, gde likovi govore u svojeime a autor nema nikakvu ulogu, osea potreba za takvim glasom.Premda [ekspir (ukoliko ne smatramo da wegove dvorske lude iqudi koji su pomerili pameu ne nadometaju tu ulogu) nema hora,romanopisci uvek smiqaju neke zamene – Tekeri govori u svojeime,Fildingizlaziiobraa se svetu dok se podi`e zavesa. Da bi seshvatio smisao drame, hor je od nemerqive va`nosti. ^ovekmora dabude u stawu da lako u|e u te ekstaze, te divqe i na prvi pogled ne-va`ne izreke, te ponekad o~igledne tvrdwe na razini optihmes-ta, da bi razlu~iowihovu bitnost ili nebitnost i da bi im odredioodnos prema drami kao celini.

Moramo da budemo u stawu da lako u|emo; naravno, upravo tone mo`emo da u~inimo. U najveoj meri moramo, zbog svih nejasnihmesta, da odgonetamo ulogu hora ili da kritikujemo wegovu meru.Ali mo`emo da pretpostavimo da ga Sofokle ne koristi da biizrazio neto van radwe drame, nego da opeva neku vrlinu ililepote nekog mesta pomenutog u drami. Po voqi odabira ono to`eli da istakne te peva o belom Kolonu i wegovom slavuju, ili onepobe|enoj qubavi.Qupko, otmeno i ozareno wegovi horovi pri-

118

rodno izrastaju izwegovih / dramskih / situacija i ne mewaju ugaogledawa nego na~in. Kod Euripida, me|utim, /dramske / situacijene nalaze se u wima samima; one pru`aju atmosferu sumwe, nago-vetaja, ispitivawa; ako se obratimo horu da ovo u~inimo jasnim,~esto smo pre zbuweni nego pou~eni. Najednom smo u Bahant-kiwama u svetu psihologije i sumwe; svetu u kome um izvre~iwenice i mewa ih i ~ini da poznati aspekti `ivota budu novii upitni. Ko je Bahus, ko su bogovi,ta je ~ovekova du`nost premawima, a kakva su prava wegovog suptilnog mozga? Na ova pitawahor ne daje odgovor, ili odgovara podrugqivo, ili govori nejasno,kao da je neposrednost dramske forme izazvala Euripida da jeugrozi ne bi li svoj um oslobodio wene te`ine. Vreme je takokratko, a ja imam mnogo toga da vam ka`em, pa ako mi ne dopustiteda sastavim zajedno dve o~igledno nepovezane ~iwenice i da ihpoverim vama da ih vu~ete, morate se zadovoqiti jednostavnimskeletom drame koju bih vam mogao pru`iti. Takav je argument.Stoga Euripid trpi mawutetu od Sofokla i Eshila kada se ~itau osamqenoj sobi, a ne gleda na osun~anoj padini. On mo`e da budeodigran u umu; mo`e da daje osvrte na trenutna pitawa; vie negoostali varirae u popularnosti od razdobqa do razdobqa.

Dok je kod Sofokla drama koncentrisana na same likove, akod Euripida se mora izvui iz blesaka poezije i pitawa dalekihi neodgovorenih, Eshil pravi kratke drame (Agamemnon ima 1.663stihova;KraqLir oko 2.600), silne zbog podizawa svake fraze nanajvii stepen, zbog wihove plovidbe u metaforama, zbog prinudeda ustanu i stoje bez pogleda i uzvieno tokom scene. Da bi se onshvatio, nije toliko potrebno razumeti gr~ki koliko razumetipoeziju. Potrebno je poduzeti taj opasan skok kroz vazduh bez pomo-i re~i, to [ekspir tako|e tra`i od nas. Jer re~i, suo~ene stolikom eksplozijom zna~ewa, moraju da se povuku, moraju da budugurnute u stranu, i samo sakupqene u drutvo mogu da prenesuzna~ewe, za ta su previe slabe ponaosob. Wihovim poveziva-wem u brzom letu uma namah i instinktivno saznajemo onoto zna-~e, ali to zna~ewe ne mo`emo da preto~imo u druge re~i. Tu je dvo-zna~nost koja je odlika najvie poezije; ne mo`emo ta~no da zna-mo ta ona zna~i. Uzmimo, na primer ovo iz Agamemnona –

Οµµατων δ’ εν αχηνιαις ερρει πας Αφροδιτα.4

Zna~ewe je upravo na udaqenijoj strani jezika. To je zna~ewekoje u trenucima najvieg uzbu|ewa i napetosti primamo u svomumu bez re~i; to je zna~ewe do kojeg nas vodi Dostojevski (zapre~enkakav je bio prozom kaoto smomi prevodima), zapawujuim uspo-nom na skali emocija i upuivawem ali ne i pokazivawem; zna-~ewe koje [ekspir posti`e u postavqawu klopki.

4 – U siromatvu pogleda nestaje Afrodita cela.

119

Tako Eshil nee dati, kao to je davao Sofokle, same re~ikojima je mo`da govorio narod, samo tako aran`irane da na nekitajanstveni na~in imaju sabranu snagu, simboli~ku mo, niti ekao Euripid kombinovati nepodudarnosti i tako proiriti svojmali prostor, kao to se mala prostorija uveava ogledalima usuprotnim uglovima. Smelom i stalnom upotrebom metafore one proiriti i pru`iti nam ne samu stvar nego odjek i odsjajkojim, u umu, stvar nastaje; dovoqno blizu originalu da ga prika-`e, dovoqno daleko da ga uzvisi, proiri i u~ini sjajnim.

Nijedan od ovih dramati~ara nije imao slobodu koja pripadaromanopiscima i, do neke mere, svim piscima tampanih kwiga,da modeluju svoje zna~ewe bezbrojnim lakim dodirima koji se va-qano mogu podesiti jedino tihim i pa`qivim ~itawem, ponekadi viekratnim. Svaka re~enica morala je da eksplodira poga|a-jui uho, kako god da su sporo i dra`esno re~i mogle da si|u, kakogod enigmati~na bila wihova krajwa svrha. Nikakav sjaj ili bo-gatstvo metafore ne bi mogli da spasuAgamemnonata god da se odslika ili aluzija veoma suptilnih ili veoma ukrasnih nalaziizme|u nas i ogoqenog krika

Οτοτοτοι ποποι δα. Ω πολλον, ω πολλον.5

Dramati~ne su morale da budu po svaku cenu.Ali zima dolazi u ova sela, tama i strana hladnoa sputa

se na planine. Mora da postoji neko mesto gde se qudi mogu sklo-niti, i u dubokoj zimi i za letwe `ege, gde mogu da sede i piju, gdemogu da se po voqi ispru`e, gde mogu da razgovaraju. Platon, na-ravno, otkriva`ivot unutra i opisuje, kad se jednom dru`ina oku-pila i skromno ve~erala i popila malo vina, kako je jedan lepimladi postavio pitawe, ili naveo miqewe, a Sokrat ga pri-mio, ispipao, okretao, gledao ovako i onako, brzo swega strgao sveprotivre~nosti i la`nosti te postepeno doveo celu dru`inu da swim gleda u istinu. To je iscrpqujui proces; naporno je zakqu~i-vati o pravom zna~ewu re~i; procenitita svaki pristup ukqu-~uje; svrhovito i kriti~ki pratiti zaokrete i promene miqewakako se u~vruje i oja~ava u istinu. Da li su zadovoqstvo i dob-ro isto? Da li se vrlina mo`e u~iti? Da li je vrlina znawe? Za-moren ili slab um mo`e lako da se oklizne dok traje neumoqivoispitivawe; ali niko, ma kako slab, ne mo`e da ne zavoli znawe,sve da nita drugo nije nau~io od Platona. Dok se rasprava uspi-we korak po korak, Protagora se predaje, Sokrat navaquje, onotoje bitno nije toliko ciq do koga smo doli koliko na~inwegovogdosezawa. Tada svi mogu da pojme – nesalomivo potewe, hrabrost,qubav prema istini koja je vukla Sokrata i nas u wegovom uspi-

5 – Ajme, jao. O mnogo, mnogo.

120

wawu prema vrhu na kojem se, ako se mo`emo neki tren zadr`ati,u`iva najvea srea za koju smo sposobni.

Ipak, ovaj izraz izgleda nije pogodan da opie stawe uma u~e-nika kome je, posle tegobne rasprave, istina objavqena. Ali isti-na je raznolika; istina dolazi k nama u razli~itim obrazinama;ne mo`emo da je pojmimo samo umom. Zimska je no; postavqeni sustolovi u Agatonovoj kui; devojka svirafrulu; Sokrat se oprao iobuo sandale; stajao je u predvorju; odbio je da se pomeri kada su gapozvali. Sokrat je zavrio; zadirkuje Alkibijada; Alkibijaduzima traku za kosu i vezuje je oko divne prijateqeve glave.Hvali Sokrata. Znajte da wemu nije nita stalo do toga da lije ko lep – on to prezire toliko koliko niko ne bi mogao pomis-liti – ni da li je ko bogat, ni da li ima kakvu drugu odliku kojugomila uzima za sreu: on dr`ida svatadobranemaju nikakve vred-nosti imi sami da smo nita – ka`em vam – i svoju ironiju i svo-ju alu na ra~un qudi vri kroz ceo svoj `ivot. A kad se uoz-biqi i kad se otvori, ne znam da li je ko video bo`je kipove unut-ra. Ja sam ih jedared ve video, i u~inilo mi se da sutako bo`an-stveni i zlatni itako savreno lepi i divni da sam mislio dau najkraem rokutreba svravati onoto bi Sokratnaredio6.Sve ovo preliva se preko Platonovih argumenata – smeh i uzmu-vanost; qudi ustaju i odlaze; vreme prolazi; gubi se strpqewe;ale nestaju; svie. Istina, kako se ~ini, jeste raznolika; za Is-tinom treba da tragamo svim svojim sposobnostima. Treba li danadvladamo zabavu, ne`nosti, lakomislenosti prijateqstva zatoto volimo istinu? Da li emo br`e pronai istinu ako smo za-tvorili svoje ui za muziku i ne pijemo vino, i spavamo umestoto razgovaramo tokom duge zimske noi? Ne okreemo se manas-tirskom podvi`niku koji sebe umrtvquje u samoi, nego dobroosun~anoj prirodi, ~oveku koji upra`wava umee `ivqewa nanajboqi na~in, tako da nita nije zapre~eno, ali su neke stvarizauvek na vioj ceni nego druge.

Tako smo u ovim dijalozima primorani da tragamo za istinomsvakim svojim delom. Platon je, naravno, posedovao dramati~ar-ski genije. Wegovim posredovawem i umeem on u jednoj-dve re~e-nice oslikava mesto i atmosferu, potom savrenom spretnou~ini zavojnice dijaloga bez gubitka na `ivosti i dopadqivosti,a zatim suprotstavqa obi~nu ~iwenicu, a zatim, pewui se, irii kovitla na toj vioj razini koja se uopte dose`e jedinoekstremnijim merama poezije – to je wegovo umee koje na nasdeluje na toliko mnogo na~ina u isti mah i dovodi do uzdizawa umakoje se mo`e dostii jedino kada se saberu sve snage da doprinesusvoju energiju celini.

6 – Platon, Gozba, prev. Milo N. \uri. (Prim. prev.)

121

Me|utim, moramo da budemo oprezni. Sokrat nije mario zalepotu samu, pod kojom je podrazumevao, mo`da, lepotu kao ukras.Narod koji je kao Atiwani toliko prosu|ivao sluhom, sedeinapoqu na pozorinoj predstavi ili sluajui raspravu napijaci, mnogo mawe je sposoban od nas da odse~e re~enicu i da jeceni odeqenu od konteksta. Zawih nisu postojalaOdabranaMestakod Hardija, Meredita, Navodi iz Xorx Eliot. Pisac je moraovie da misli na celinu a mawe na detaq. Prirodno, `ivei naotvorenom, nisu ih oduevqavale usne ili oko, nego dr`awe telai proporcije wegovih delova. Pa tako, kada citiramo, veu tetu~inimo Grcima nego Englezima. Postoji ogoqenost i odse~nost uwihovoj kwi`evnosti koje nagrizaju ukus naviknut na zapletenosti zavrenost tampane kwige. Moramo da razapnemo svoj um dabismo uhvatili celinu lienu lepote detaqa ili naglaskaelokvencije. Naviknutima da gledaju direktno i iroko umestopomno i popreko sigurniji je bio pristup u ~estar emocija kojeoslepquju i zbuwuju doba kao to je nae. U velikoj katastrofievropskog rata nae emocije su morale da budu razlomqene za nasi postavqene pod uglom u odnosu na nas, pre negoto smo mogli dadozvolimo sebi da ih pojmimo u poeziji ifikciji. Jedini pesnicikoji su govorili s ciqem govorili su pobo~nim, satiri~nimmani-rom Vilfrida Ovena i Zigfrida Sasuna7. Za wih nije bilo mogueda budu neposredni a da ne budu traqavi; ili da jednostavno govoreo oseawu a da ne budu sentimentalni. Ali Grci bi mogli da ka`u,kao prvi put:Iako su umrli, nisu mrtvi.Mogli bi da ka`u:Ako jeplemenita smrt glavna odlika izvrsnosti, nama je, od svih qudi,Fortuna dala taj dar; te`ei da na Gr~ku postavimo krunuslobode, po~ivamo stekavi slavu koja nee ostariti.Mogli suda mariraju pravo, otvorenih o~iju; poto im se tako pri|e bezstraha, emocije stoje nepomi~no i doputaju posmatrawe.

Ali opet (pitawe se iznova postavqa), da li ~itamo gr~kionako kako je napisan kada ovo ka`emo? Kada ~itamo ovih neko-liko re~i urezanih na nadgrobni kamen, deo horske partije, krajili po~etakPlatonovog dijaloga, Sapfinfragment, kada paramosvoj um nekom silnom metaforom u Agamemnonu umesto da beremocvast sa grana kao kada ~itamo Lira – da li ~itamo pogreno?Gubimo jasnou pogleda u sjaju asocijacija? ^itamo u gr~koj poe-ziji ne onoto se u woj navodi nego onoto nama nedostaje? Da lise cela Gr~ka gomila iza svakog retka wene kwi`evnosti? Pri-putaju nas ka viziji neopustoene zemqe, nezaga|enog mora,zrelosti, iskuane ali ne unitene, ~ove~anstva. Svaka re~ jeoja~ana bodrou koja se izliva iz maslinovog drveta i hrama itela mladih qudi. Slavuja Sofokle treba samo da imenuje i on

7 – V. Oven (1893–1918), Z.Sasun (1886–1967), engleski pesnici i u~esnici I svetskog rata. (Prim.prev.)

122

peva; gaj samo treba nazvati αβατον, neprohodan, i mi zamiqamoizuvijane grane i purpurne qubi~ice. Stalno smo privla~eni dastupimo u ono to je, mo`da, samo slika stvarnosti, ne samastvarnost, letwi dan zamiqen usred severne zime. Glavni me|uizvorima ovog sjaja i, mogue, pogrenog razumevawa jeste jezik.Ne mo`emo gajiti nadu da emo obuhvatiti ceo tok re~enice nagr~kom kao to ~inimo na engleskom. Ne mo`emo da ~ujemo taj,sad disonantan, sad harmoni~an, nemirni zvuk od stiha do stihapreko stranice. Ne mo`emo bez greke da sakupimo, jedan po je-dan, te male signale kojima re~enica nagovetava, okree se, `i-vi. Ipak je to jezik koji nas uglavnom dr`i u okovima; `elimo toto nas neprestano privla~i. Na prvom mestu postoji sa`etostizraza. [eliju je potrebna dvadeset i jedna re~ na engleskom dabi preveo trinaest gr~kih re~i.

Πας γουν ποιητης γιγνεται, καν αµουσος η το πριν, ον αν Ερως αψεται.8

Svaka unca masti je otklowena, ostalo je samo ~vrsto meso.Potom, ogoqen i oskudan kakav jeste, nijedan jezik ne mo`e da sekree br`e igrajui, treperei, sav `ivotan ali pod kontrolom.Potom postoje re~i koje smo, u toliko mnogo prilika, u~iniliizra`ajnima zbog naih sopstvenih emocija, thalassa, thana-tos, anthos, aster – da navedemo prve koje nam padnu na pamet;tako jasne, tako ~vrste, tako jake; da bi se govorilo jednostavno aipak pogodno, bez zamagqivawa opte ideje ili navla~ewa obla-ka, gr~ki je jedini izraz. Beskorisno je, stoga, ~itati gr~ki u pre-vodima. Prevodioci mogu da ponude samo nedovoqnu podobnost;wihov jezik je neizbe`no pun odjeka i asocijacija. ProfesorMakejl ka`e modar i doba Bern-Xonsa i Morisa9 smesta je priz-vano. Suptilniji akcenat, let i pad re~i, ne mogu da odr`e ninajvetiji u~ewaci –

– tebe; to jo uvek rida u svojoj grobnici od kamena.

nije

Ατ’ εν ταφω πετραιω, αι, δακρυεις.

Nadaqe, u pobrajawu sumwi i tekoa, postoji jo jedanva`an problem – Na kojim mestima treba da se nasmejemo kada~itamo gr~ki? Postoji jedno mesto uOdiseji na kojem smeh po~iweda nam se prikrada, ali ako nas Homer pogleda, pomiqamo da jeboqe da sakrijemo svoju veselost. Smesta se nasmejati je skoro

8 – Svako pesnik postaje, iako tog znawa imao nije, Eros kada pri|e;[elijev prevod, koji spisa-teqica navodi glasi: For everyone, even if before he were ever so undisciplined, becomes a poetas soon as he is touched by love. (Prim. prev.)

9 – Edvard Bern-Xons (1833–1898), engleski umetnik usko povezan s posledwomfazom prerafae-litskog pokreta; tesno sara|ivao s Vilijamom Morisom (1834–1896). (Prim. prev.)

123

nu`no (premda nam Aristofan pru`a izuzetak) u engleskomsmehu. Humor, kona~no, usko je povezan sa oseawem tela. Kada sesmejemo Vi~erlijevom10 humoru, smejemo se telom stamenog seqakakoji je na zajedni~ki predak na zelenim poqima. Francuzi,Italijani, Amerikanci, koji fizi~ki proishode iz tolikorazli~ite loze, zaustavqaju se, kao to se i mi zaustavqamo u~itawu Homera, da bi bili sigurni da se smeju na pravom mestu, ito zaustavqawe je pogubno. Humor je prvi od darova koji propadajuu stranom jeziku, a kada se okrenemo od gr~ke ka elizabetanskojkwi`evnosti, ~ini se, nakon dugog utawa, da je naem velikomrazdobqu uvod bila provala smeha.

Sve su to tekoe, izvori pogrenog razumevawa, iskriv-qenog i romanti~nog, ropske i snobovske strasti. ^ak i za neob-razovanog postoje neke izvesnosti. Gr~ka kwi`evnost je imperso-nalna; to je, tako|e, kwi`evnost remek-dela. Nema kola; nemaprethodnika; nema naslednika. Ne mo`emo da pratimo postepeninesavreni proces koji je bio na delu kod mnotva qudi dok senajadekvatnije nije izrazio kod posledweg u nizu. Opet, uvek ugr~koj kwi`evnosti postoji ta snaga koja se probija kroz „raz-dobqe“, bilo da je to doba Eshila, Rasina ili[ekspira. Najmawejedna generacija u tom srenom vremenu bila je nadahnuta da budupisci najvieg stepena; da poseduju tu nesvesnost koja hoe daka`e da je svest stimulisana do najvie razine; da prevazi|uograni~ewa malih pobeda i eksperimenata. Tako imamo Sapfo swenim sazve`|ima prideva, Platona, koji se odva`uje na uzletepoezije usred proze; Tukidida, sa`etog i zbijenog; Sofokla, kojiglatko klizi kao jato pastrmki, prividno nepomi~nog, a potomjednim zamahom peraja udaqenog; dok uOdiseji imamo onoto os-taje trijumf pripoveda~kog, najj~istiju i u isto vreme najroman-ti~niju pri~u o sudbinama mukaraca i `ena.

Odiseja je samo pri~a o pustolovini, instinktivno pripove-dawe primorskog naroda. Mo`emo po~eti takoto emo je ~itatibrzo kao deca koja `ele uzbu|ewe u pronala`ewu onoga ta e sesledee desiti. Ali tu nema ni~ega nezrelog; tu je sasvim odrastaosvet, dovitqiv, oseajan i strastan. Sam svet nije tako mali, po-to se more koje odvaja ostrvo od ostrva mora prei u malim, ru~noizra|enim brodicama a premerava se letom galebova. Istina je daostrva nisu gusto naseqena, a qudi, premda se sve mora rukomna~initi, nisu stalno u poslu. Imali su vremena da razviju veomadostojanstveno, skladno drutvo, s drevnom tradicijom obi~aja,to svaki odnos smesta ~ini ure|enim, prirodnim, i punim uzdr-`anosti. Penelopa prelazi preko sobe; Telemah ide na po~inak;Nausikaja pere svoj ve; a wihovi postupci ~ine se ispuweni

10 – Vilijam Vi~erli (1640-1715), engleski dramati~ar iz doba Restauracije. (Prim. prev.)

124

lepotom jer oni ne znaju da su lepi, ro|eni su za svoje imawe, ne-maju vie samosvesti od dece, pa ipak, i pre toliko hiqada godi-na, na svojim malim ostrvima, znali su ono to treba da se zna. Shukom mora u uima, vinogradima, livadama, potocima izme|uwih, svesniji su od nas nemilosrdne sudbe. U pozadini `ivotapostoji tuga koju ne pokuavaju da ubla`e. U potpunosti svesnisopstvenog stajawa u senci, ipak`ivi za svaki drhtaj i sjaj posto-jawa, tu istrajavaju, i Grcima se okreemo kada nam se smu~i is-praznost, konfuzija hrianstva i wegovih uteha, nae sop-stveno doba.

^ak i letimi~an pogled na sadr`aj dve zbirke eseja VirxinijeVulfCommon Reader – prva serija iz 1925, druga iz 1932. godine – Eli-zabetanska kwi`evnost, Montew, Defo, Xejn Ostin, ruska kwi`ev-nost,XozefKonrad, da navedemo samo neke – svedo~i owezinom dubokomi razgranatom dijalogu s kwi`evnom tradicijom, to je, zapravo,odlika svih pravih inovatora i tragalaca za novim izrazom. Tome jesvedok i samXejms Xojs, s kojim je Virxinija Vulf ~esto upore|ivana,budui da je wegov Uliks, ta sjajna i zabavna kwiga, jedan magistralnii maestralni dijalog i jedno klasi~no delo u svakom pogledu. OdnosVulfove prema klasi~noj kwi`evnosti, poglavito gr~koj, s jedne stra-ne uslovqen je engleskom obrazovnom tradicijom i idejama grupe Blum-sberi, a sa druge li~nom ekstenzivnom lektirom Odiseje, tragi~ara,Tukidida iPlatona.Wene sa~uvane beleke svodo~e o potankom, pa`-qivom i~itavawu – na jeziku koji je ve trideset vekova prisutan naMediteranu i drugde – onogato predstavqa sam temeq evropskog iden-titeta; jer tada je nastalo sve, po re~ima ruske klasi~ne filolo-kiwe Olge Mihajlovne Frajdenberg.

Wenom esejuOn not knowingGreekmogu se uputiti primedbe, kakosa stanovitasameklasi~nefilologije, ponekadsitni~avediscipline,tako i s nekih drugih; trebalo bi analizirati celokupni britanskifilhelenizam te topografski odrediti weno mesto unutar tog kruga,poglavito akademskog. Nije tako beznade`na situacija sa izgovoromgr~kog, niti su prevodi, te „transformativne aproprijacije“ (XorxStajner) toliko neupotrebqivi. U~ewe gr~kog, anti~kog, nije jednos-tavan zadatak; to tirkizno more gramatike nije uvek toplo i gosto-qubivo. Kod mnogih autora, pa i kod we same, Gr~ka se mo`e smatratipukom idealizacijom postavqenom kao standard kojim se mere mawka-vosti zapadne civilizacije; mo`e se smatrati kulturolokom konst-rukcijom i sredstvom intelektualnog odre|ewa; mo`e se, slikovito, pore~ima profesora Ri~arda Xenkinsa, ustvrditi kako je Gr~ka posta-la klin o koji svako mo`e da oka~i svoja predube|ewa.

Me|utim, vrline teksta sve ovo stavqaju u drugi plan. Radi se odubokom zaronu, li~nom istra`ivawu i, nadasve, pa`qivom ~itawu;radi se o svojevrsnom dokumentu o radu i odnosu prema tekstu pre negoto je zavladala povrnost. Radi se o veoma strasnom, subjektivnomod-nosu prema kwi`evnosti i wenoj tradiciji, odnosu koji pro`ima`ivot i sopstveno kwi`evno stvarawe.

Izbor iz eseja Virxinije Vulfna~inila je i prevelaMilicaMi-hajlovi 1956. za beogradski Nolit; prevod ovog eseja donosimo premaengleskom izvorniku uVirginia Woolf, Common Reader, New York, Har-court, Brace and Company, 1925.

Dejan Acovi

125

Ne predstavqam ovde „`ivotni plan ~itawa“, iako se danastoj frazi pripisuje starinski arm. Uvek e postojati (nadajmose) uporni ~itaoci koji e nastaviti da ~itaju uprkos prolife-raciji sve`ih tehnologija za skretawe pa`we. Ponekad pokua-vam da zamislim drXonsona iliXorx Eliot kako se susreu s repmuzikom naMTV ili do`ivqavaju iskustvo virtuelne realnosti,i veseli me onoto verujem da bi bilo wihovo ironi~no, sna`noodbacivawe tako iracionalnih zabava. Nakon`ivotnog puta pro-vedenog u predavawu kwi`evnosti na jednom od naih glavnihuniverziteta nisammnogo uveren umogunost da kwi`evno obrazo-vawe pre`ivi aktuelnu malaksalost.

Predava~ku karijeru zapo~eo sam pre skoro ~etrdeset godinau akademskom kontekstu kojim su dominirale ideje T. S. Eliota;ideje koje sume dovodile do besa i protiv kojih sam se borio naj`e-e to sam mogao. Naavi se sada okru`en profesorima hip-hopa, klonovima galsko-germanske teorije, ideolozima roda i raz-li~itih seksualnih ube|ewa, multikulturalistima bez granica –shvatam da je balkanizacija studija kwi`evnosti neopoziva. Sviovi prezirateqi estetske vrednosti literature nee otii, a za so-bome ostavitiinstitucionalneprezirateqe.Kao ostareliinsti-tucionalni romanti~ar, jo uvek odbacujem eliotovsku nostalgijuza teokratskom ideologijom, ali ne vidim razloga da se s bilo kimprepirem oko kwi`evnih sklonosti. Ova kwiga nije namewenaqudima sa univerziteta, jer je me|uwima ostaomali broj onih koji~itaju zatoto to vole. Onoto suXonson, i Vulfova nakonwega,nazivali obi~nim ~itaocem jo uvek postoji, i verovatno i daqesrda~no do~ekuje preporuke o onometo bi vredelo pro~itati.

Takav ~italac ne ~ita zarad lakog zadovoqstva, niti da biokajao drutvenu krivicu, ve da bi obogatio pojedina~nu egzis-tenciju. Univerzitet je postao takofantasti~an da sam ~uo jednogeminentnog kriti~ara kako takvog ~itaoca optu`uje, i koji mi jerekao da je ~itawe bez konstruktivne drutvene svrhe neeti~no,

Harold Blum

ELEGIJSKI ZAKQU^AKZAPADNOG KANONA

Preveo sa engleskog Ivan Velisavqevi

126

po`urivi me da se prevaspitam udubqivawem u spise AbdulaJana Mohameda, vo|e birmingemske (engleske) kole kulturnogmaterijalizma. Kao ovisnik koji e ~itati sve, povinovao sam se,ali nisam spasen, i nisam se vratio da vam ka`em ta da ~itatei kako da ~itate, ve samota sam ja pro~itao i smatram vrednimponovnog ~itawa,to bi lako mogao biti jedini pragmati~ni testza ulazak u kanon.

Pretpostavqam da kad jednom usvojite „kulturnu kritiku“ i„kulturni materijalizam“, morate razmiqati i o ideji „kultur-nog kapitala“. Ali koji je „viak vrednosti“ izrabqivan da bi seakumulirao „kulturni kapital“?Marksizam, vie krik bola ne-go nauka, imao je svoje pesnike, ali ih je imala i svaka druga re-ligiozna jeres. „Kulturni kapital“ je ili metafora ili nezani-mqiv doslovan prevod. Ako je re~ o potowem, onda govorimo napro-sto o trenutnommestu koje na tr`itu zauzimaju izdava~i, agentii kwi`evni klubovi. Kao stilska figura, on ostaje krik, deli-mi~no od bola, a delimi~no od krivice zbog pripadnosti intelek-tualcima koje je iznedrila francuska via sredwa klasa, ili odkrivice onih koji se na naim univerzitetima identifikuju satakvimfrancuskim teoreti~arima i pragmati~no zaboravqaju ukojoj zemqi zapravo `ive i predaju. Postoji li, da li je ikadapostojao, bilo kakav „kulturni kapital“ u Sjediwenim Ameri~-kim Dr`avama? Dominiramo dobom haosa zato to smo oduvekbili haoti~ni, ~ak i u demokratskom dobu. Jesu li Vlati trave„kulturni kapital“? Je li toMobi Dik? Nikada nije postojao zva-ni~an ameri~ki kwi`evni kanon, i nikad nee postojati, jerestetsko u Americi oduvek traje kao usamqena, idiosinkrati~na,izolovana pozicija. „Ameri~ki klasicizam“ je oksimoron, dok je„francuski klasicizam“ koherentna tradicija.

Ne verujem da studije kwi`evnosti kao takve imaju budunost,to ne zna~i da e kwi`evna kritika umreti. Kao grana kwi-`evnosti, kritika e opstati, ali verovatno ne u naim obrazov-nim institucijama. Nastavie se, tako|e, i studije Zapadne kwi-`evnosti, ali namnogo skromnijem nivou i na sadawimodsecimaza klasi~nufilologiju. Danawi „odseci za engleski“ bie prei-menovani u „studije kulture“, a stripovi o Betmenu, luna-parkoviMormona, televizija, filmovi i rok muzika zamenie ^osera,[ekspira,Miltona, Vordsvorta iVolasaStivensa. Vodei, nekadaelitni univerziteti i kolexi i daqe e nuditi nekoliko kursevao [ekspiru, Miltonu i wima sli~nim, ali e ih predavati naodsecima s tri ili ~etiri profesora, kaoto se predaju starogr~-ki ili latinski. Teko da je ovakav razvoj situacije vredan suza;samoaka studenata danas upisuje Jejl sa autenti~nom strau za~itawem. Ne mo`ete nekoga nau~iti da voli veliku poeziju ako je

127

doao bez qubavi za wu. Kako da predajete usamqenost? Pravo je~itawe usamqeni~ka aktivnost i nikoga nee nau~iti da postaneboqi gra|anin. Mo`da su doba ~itawa – aristokratsko, demokrat-sko, haoti~no – dola do kraja, i ponovno ro|ewe teokratske ereobele`ie gotovo u potpunosti vizuelna i oralna kultura.

U Sjediwenim Dr`avama „kriza studija kwi`evnosti“ imaiste osobine kao i obnova religioznosti (ili Veliko bu|ewe) italas kriminala. Sve su to`urnalisti~ki doga|aji. Naa zemqaprolazi kroz neprekidnu obnovu religioznosti ve dva veka; wenaovisnost o gra|anskom i porodi~nom nasiqu jo je upornija i obo-`avanija, i tokom skoro pola veka, otkako sam se udubio u studijekwi`evnosti, takvu aktivnost drutvo je beskrajno propitivaloi generalno smatralo irelevantnom. Engleski i wemu srodniodseci oduvek su bili nesposobni da sebe definiu i dovoqnonepromiqeni da progutaju sve to se ~ini pogodnim za varewe.

Ima neke u`asne pravde to se takva pro`drqivost pokaza-la samodestruktivnom: prou~avawe pesama, drama, pripovedaka iromana danas je zameweno navija~kimplesom u slavu raznih dru-tvenih i politi~kih krstakih ratova. Drugim re~ima, artefak-tipopularnekulture, kaomaterijal zapodu~avawe, zamewuju tekuumetnost velikih pisaca. Nije „literaturi“ potrebno da se rede-finie: ako je ne prepoznajete tokom ~itawa, onda vam niko ne mo-`epomoi da je upoznate ili zavolite.Postmarksisti~kiidealistinude „kulturu univerzalne dostupnosti“ kao reewe „krize“, alikako daIzgubqeni raj iliFaust,Drugi deo ikada postanu univer-zalno dostupni? Najsna`nija poezija je kognitivno i imagina-tivno preteka da bi je dubinski ~italo vie od nekoliko qudibilo koje drutvene klase, roda, rase ili etni~kog porekla.

Kada sam bio de~ak,[ekspirov Julije Cezar bio je skoro svu-da deo kolskog programa, veoma razuman, pristupa~an uvod u[ekspirove tragedije. Nastavnicimi sada ka`u da u mnogimko-lama ovaj komad ne mo`e da se ~ita pa`qivo, jer u~enici smatrajuda prevazilazi wihovu mo pa`we. Na dva mesta o kojima su mipri~ali izrada kartonskihtitova i ma~eva zamenila je ~itawei diskusiju o komadu. Nikakvo podrutvqavawe sredstava zaproizvodwu i potrowu kwi`evnosti ne mo`e prevazii takvouni`avawe ranog obrazovawa.Moralnost stipendija, kakva se tre-nutno praktikuje, svakoga ohrabruje da zameni teka zadovoqstvauniverzalno dostupnim zadovoqstvima, upravo zato to su poto-wa laka. Trocki je podsticao drugove marksiste da ~itaju Dan-tea, ali na naim danawim univerzitetima ne bi naiao nadobrodolicu.

Ja sam va pravi marksisti~ki kriti~ar, ali sledim Gru~aradije nego Karla, i moj je moto grandiozno Gru~ovo upozorewe:

128

„[ta god da je, ja sam protiv toga!“ Bio sam protiv, zauzvrat, neo-hrianske nove kritike T. S. Eliota i wegovih akademskihsledbenika; dekonstrukcije Pola deMana iwegovih klonova; tre-nutnih divqawa nove levice i stare desnice o navodnim nepra-vednostima, i jopre – sumwivimmoralnimkvalitetima kwi`ev-nog kanona. Veoma retki, sna`ni kriti~ari ne proiruju, nemodifikuju niti preispituju kanon, mada svakako pokuavaju dasve to urade. Ipak, svesno ili ne, oni samo potvr|uju pravi radkanonizacije, koji je zasnovan na stalnom sukobu prolosti i sa-dawosti. Nema tog drutveno-ekonomskog procesa koji e doda-ti Xona Eberija i XejmsaMerila, ili Tomasa Pin~ona neodre-|enoj, nepostojeoj a ipak jo uvek neporecivoj ideji ameri~kogkanona koji nastaje. Poezija Volasa Stivensa i Elizabet Bioppronala je naslednike u Eberiju i Merilu, kao to je poezijaEmili Dikinson odabrala Stivensa i Biopovu. Pin~onovanajboqa dela mogu se nazvati brakom S. J. Perelmana iNatanaelaVesta, ali kanonski potencijal Objave broja 49 vie zavisi odnaeg zazornog oseawa da gaMiss Lonelyhearts imitira.

[ekspir i Dante uvek su izuzeci me|u naslednicima kanon-skog; nikad nismo zaista ube|eni da su oni previe duboko pro-~itani kod Xojsa ili Beketa, ili kod bilo kog drugog. Re~ je o jojednom na~inu na koji u ponoviti ono to sam bio ponukan dagovorim tokom cele ove kwige: Zapadni kanon jesu [ekspir iDante. Izvan wih stoji samo onoto su oni apsorbovali ilitoje apsorbovalo wih. Redefinisawe „kwi`evnosti“ poriv je ta-tine zato to ne mo`ete prikupiti dovoqno snage kako bisteobuhvatili[ekspira i Dantea, a oni su kwi`evnost. Takve pori-ve sada su zna~ajno unapredili „novoistori~ari“, izumevifran-cuskog [ekspira, sa Hamletom u senci Miela Fukoa. U`ivalismo u francuskom Frojdu i Lakanu, francuskom Xojsu i Deridi.Mom ukusu vie prijaju jevrejski Frojd i irski Xojs, kao i en-gleski[ekspir ili univerzalni[ekspir. Francuski[ekspirtako je ukusna besmislica da ~ovek mo`e oseati jedino nezah-valnost to ne ume da ceni tako komi~an izum.

Odgovor na pitawe zato su studenti kwi`evnosti postaliamaterski politikolozi, neinformisani sociolozi, nekompe-tentni antropolozi, mediokritetski filozofi i „nadodre|eni“istori~ari kulture, iako nas mo`e zbuniti, nije izvan svakepretpostavke. Oni preziru kwi`evnost, ili suwome posramqeni,ili prosto ne vole da je ~itaju. ^itawe pesme ili romana ili[ek-spirove tragedije za wih je samo ve`ba iz kontekstualizacije, aline u jedino razumnom smislu tra`ewa adekvatnih povoda za delo.Kontekstu, ma kako izabranom, pridato je vie snage i vrednostinego Miltonovim pesmama, Dikensovim romanima ili Magbetu.

129

Uopte nisam siguran ta bi metafora „drutvenih energija“trebalo da zna~i ili da zameni, ali, kao i frojdovski nagoni,takve energije ne mogu da piu, ~itaju, ili da rade bilo ta.Libido je mit, kao i „drutvene energije“.[ekspir, skandaloznovet, u stvari je bio osoba koja je uspela da napie Hamleta iKraqa Lira. Taj skandal je neprihvatqiv onome to danasprolazi kao kwi`evna teorija.

Ili postoje estetske vrednosti, ili su one samo nadodre|enerasom, klasom ili rodom. Morate izabrati – jer ako verujete da jesvaka vrednost pripisana pesmama ili dramama ili romanimaili pri~ama samo mistifikacija u slu`bi vladajue klase, za-to da gubite vreme ~itajui umesto da pohrlite u slu`bu o~aj-ni~kim potrebama izrabqivanih klasa? Ideja da poma`ete poni-`enima i uvre|enima takoto ~itate nekog ko je istog porekla kaoi oni, a ne[ekspira, jedna je od naj~udnijih iluzija koje su ikadapromovisane po naim kolama.

Najdubqa istina o formirawu sekularnog kanona jeste da nato ne uti~u ni kriti~ari ni univerziteti, a kamoli politi~ari.Pisci, umetnici, kompozitori, sami odre|uju kanone, praveimostove izme|u sna`nih prethodnika i sna`nih nastavqa~a. Uz-mimo za primer najvitalnije savremene ameri~ke autore, a to supesnici Eberi iMeril i prozni pisac epskihfikcija Pin~on.Ponukan sam da ih proglasim kanonskim, ali ne mo`emo jo zna-ti jesu li oni kanonski. Takvo proro~anstvo mora biti testiranootprilike dve generacije nakon to pisac umre. Volas Stivens,koji je `iveo od 1879. do 1955, nesumwivo je kanonski pesnik,mo`da vodei ameri~ki pesnik nakon Volta Vitmana i EmiliDikinson. Jediniwegovi rivali ~ini se da su RobertFrost i T. S.Eliot; Paund i Vilijam Karlos Vilijams problemati~niji su,zajedno sa Merijen Mur i Gertrudom Stajn (ako ih razmatramosamo prema stihovima), dok je Hart Krejn prerano umro. Stivensje pomogao stvarawu Merila i Eberija, tako|e i Elizabete Bi-op, A. R. Amonsa, i drugih vrednih pesnika. Ali jo uvek ne mo-`emo proceniti pojavquju li se istrajni pesnici pod wihovimuticajem, mada verujem da ih ima. Kada jedno ili dvoje pesnikabudemo prepoznali bez oklevawa, to e potvrditi Stivensa, alijo uvek nee Merila ili Eberija, ili barem ne do te mere.

Re~ je o ~udesnom procesu, i sklon sam da iskuam sopstvenorazumevawe tog procesa pitawem: ta sa Jejtsom? Anglo-irskipesnici posle wega veoma su oprezni u pogledu wegovog uticaja i~ini se da su ga pobedili. Ponovo emo odgovoriti da je potrebnovreme kako bi se uticaj video ispravno. Jejts je umro 1939. godine;nakon vie od pola veka vidim wegov uticaj kod onih koji su gaporicali – Eliota i Stivensa – a wihov je uticaj doneo plodove,

130

to se vidi, recimo, u zdru`enom efektu koji su imali na HartaKrejna, ~iji idiosinkrati~an naglasak, iako diskutabilan, ~uje-mo posvuda. Eliot i Stivens zauzimali su otro suprotstavqenekulturne pozicije, dok je Krejnov odnos sa Eliotom gotovo u ce-losti antiteti~ki. Me|utim, drutveno-politi~ka razmatrawamogu se okrenuti naglava~ke me|u odnosima uticaja koje proiz-vodi kanon. Krejn je odbijao Eliotovu viziju, ali nije izbegaoEliotov idiom. Veliki stilovi dovoqni su za kanonsko zbog togato poseduju mo kontaminacije, a kontaminacija je pragmati~nitest za oblikovawe kanonskog.

Udubite se, recimo, tokom nekoliko dana, u ~itawe[ekspirai potom pre|ite na nekog drugog autora – [ekspirovog savreme-nika, nekog pre wega ili posle wega, svejedno. Zarad eksperi-menta, pokuajte s najveima u svakoj od tih grupa: Homerom iliDanteom, Servantesom ili BenomXonsonom, Tolstojem ili Prus-tom. ^itala~ko iskustvo razlikovae se po vrsti i po stepenu. Turazliku, koju qudi univerzalno oseaju od [ekspira do danas,kako obi~ni tako i sofisticirani ~itaoci opisivali su u vezi snaim oseawem onoga to zovemo „prirodnim“. Dr Xonson nasje uveravao da nas nita ne mo`e dugo zadovoqavati osim istin-skog prikaza prirode. Ta opaska jo uvek mi se ~ini neupitnom,uprkos tome to mnoge stvari koje se danas slave ne bi prolexonsonovski test. [ekspirovsko prikazivawe, wegova pretpos-tavqena imitacija onoga to dr`imo da je sama naa sutina,smatra se prirodnijim od svih pokuaja da se odrazi stvarnostotkako je prvi komad prikazan na sceni. Prelazak sa[ekspira naDantea ili Servantesa, ili ~ak Tolstoja, nekako nam donosiiluziju da smo do`iveli gubitak estetske bliskosti. Osvremo seprema [ekspiru i `alimo to smo odvojeni od wega, jer nam se~ini da smo odvojeni od stvarnosti.

Motivi za ~itawe, kao i za pisawe, veoma su razli~iti i~esto nisu jasni ~ak ni najsamosvesnijim ~itaocima i piscima.Mo`da je krajwa `eqa za metaforom, ili za ~itawem i pisawemfigurativnog jezika, `udwa da se bude druga~iji, da se bude nanekom drugom mestu. Ovom tvrdwom sledimNi~ea, koji nas je upo-zorio da je u naim srcima ve mrtvo sve ono za ta mo`emopronai re~i, te da ~in govora uvek sadr`i i neku vrstu prezira.Hamlet se sla`e s Ni~eom, a obojica bi verovatno proirilitvrdwu i na ~in pisawa. Ipak, mi ne ~itamo da bismo otvorilinaa srca, te, prema tome, u ~inu ~itawa nema prezira. Tradicijenam govore da slobodno i usamqeno sopstvo pie kako bi preva-zilo smrtnost. Mislim da sopstvo, u potrazi za slobodom isamoom, na koncu ~ita samo s jednim ciqem: da bi se suo~ilo sveli~inom. To suo~avawe jedva da prikriva`udwu da se veli~ini

131

pridru`imo, to je osnova iskustva koje smo nekad zvali „uzvi-enost“: potraga za prevazila`ewem granica. Naa zajedni~kasudbina jeste starost, bolest, smrt, zaborav. Naa zajedni~kanada, slaba ali uporna, jeste da emo na neki na~in pre`iveti.

Suo~avawe s veli~inom putem ~itawa intiman je i skup pro-ces i nikada nije bio previe popularan me|u kriti~arima.Danas je, vie nego ikad, izaao iz mode, jer je potraga za slobo-dom i samoom osu|ena kao politi~ki nekorektna, sebi~na ineprimerena naem napaenom drutvu. Veli~ina se u Zapadnojkwi`evnosti meri prema [ekspiru, koji je postao kamen me|aza sve pre i posle wega, bilo da su u pitawu dramski pisci, pesni-ci ili pripoveda~i. On nije imao pravog prethodnika u stvarawulikova, izuzev nekih nagovetaja kod ^osera, i posle wega nikonije ostao imun nawegove prikaze qudske prirode.Wegovu origi-nalnost tako je lako prihvatiti, ona nas prosto razoru`ava i~ini nemonima da vidimo koliko nas je promenila i kolikonastavqa da nasmewa. Zapadna kwi`evnost posle[ekspira uglav-nom na razli~ite na~ine predstavqa vid odbrane od [ekspira,~iji uticaj mo`e tako preplaviti sve one koji su se obodrili damu budu u~enici – da se u tom uticaju udave.

[ekspirova tajna jeste wegova univerzalnost: Kurosavinefilmske verzijeMagbeta iKraqa Lira potpuno su Kurosavine ipotpuno[ekspirove. ^ak i ako[ekspirove likove tretirate kaogluma~ke uloge a ne kao dramske likove, i daqe ne mo`ete shva-titi ubedqivost Hamleta ili Kleopatre kada ih uporedite saulogama koje predla`eIbzen, sasvim sigurno glavni postekspi-rovski dramati~ar kog je Evropa dala. Kada pre|emo sa HamletanaPer Ginta, ili saKleopatre naHedu Gabler, oseamo da se li~-nost gubi i da je [ekspirovo demonsko opalo u ibzenovskim tro-lovima. ^udo[ekspirove univerzalnosti vidi se u tometo onanije kupqena nikakvim transcendirawem slu~ajnosti: velikilikovi i dramski tekstovi owima proizilaze iz istorije i dru-tva, ali u isto vreme odbijaju svaki vid redukcije – istorijski,drutveni, teoloki – kao i nae zakasnelo psihologizirawe imoralisawe.

Falstaf poseduje sve prqavosti i mane koje su u~ewaci,prateiHala, uo~ili, ali seFalstaf, taj u isto vreme velikidovi-tqivac, sna`an mislilac i pravi humorista, mo`e meriti sHam-letom kao tip originalne svesti. Nije primereno za Falstafarei kako omoguava izvanredne uloge; on je kosmos, a ne ornament,i dr`i ogledalo ne toliko ispred prirode koliko ispred naekrajwe sposobnosti da vodimo druga~iji `ivot. Blejk je rekao daje izobiqe lepota, i po toj jedna~ini nijedan dramski lik nije lepkao ser Xon Falstaf. Izobiqe Rableovih Velikih Oblika dose-

132

`e jedino ser Xon, koji mora da igra unutar granica pozornice,dokPanurgije mo`e da talasairommatoviteFrancuske. Vili-jamHazlit koristio je re~ gusto, „mo ili strast koja definieneki objekat“, i pronalazio je uglavnom kod [ekspira, ali i kodBoka~a i Rablea, pre svih drugih prozaista. Hazlit nas je tako|epodstrekivao da shvatimo kako umetnost nije progresivna – toje uvid kojem zaostala doba, poput naeg, pokuavaju da se odupru.

Kakvu korist ima kriti~ar, koji je tako pozno doao u tra-diciju, da katalogizira Zapadni kanon onako kako ga vidi? ^ak inai elitni univerziteti danas lenstvuju pred nadolazeim ta-lasima multikulturalista. Ipak, ~ak i ako ova naa trenutnamoda zavlada zauvek, izbor kanonskih dela iz prolosti i sada- wosti ima svog arma, zavodqiv je, jer je i on deo takmi~ewa kojetraje i koje zovemo kwi`evnost. Svako ima, ili bi trebalo da ima,spisak zapusto ostrvo, spreman za one danekada se nasuka, daleko odneprijateqa, ili kada odepa, nakon ratova, da provede ostatak`ivota u miru, ~itajui. Ako bih mogao poneti samo jednu kwigu,bila bi to [ekspirova sabrana dela; dve – Biblija. A tri? Tupo~iwu komplikacije. Vilijam Hazlit, jedan od retkih kriti-~ara koji definitivno pripada kanonu, napisao je sjajan esej, „O~itawu starih kwiga“:

Uopte ne mislim loe o kwizi koja je generaciju ili dvenad`ivela autora.Imamviepoverewa umrtve nego u`ive. Sa-vremene pisce mo`emo podeliti u dve vrste – nae prijateqei nae neprijateqe. Skloni smo da o prvima mislimo previedobro, a rasplo`eni da o potowima mislimo previe zlo, kakobismo zadobilimnogo zadovoqstva od prou~avawa ili pravednosudili o vrednostima i jednih i drugih.

Hazlitova obazrivost primerena je kriti~aru u doba kasnogdolaska. Poplava kwiga (i autora), prouzrokovana trajawem i slo-`enou bele`ewa svetske istorije u sreditu je dilema o kano-nu, vie nego ikada. „[ta da ~itam?“ vie nije pravo pitawe, jervrlo mali broj qudi danas ~ita, u doba televizije i filma. Prak-ti~no pitawe postalo je: „[ta nije vredno ~itawa?“

^im prihvatimo bilo koji deo dogme kole resantimana ipriznamo da su estetski izbori samo maska za drutvene i poli-ti~ke nadodre|enosti, za pomenuta pitawa brzo i lako pronalazi-mo odgovore. Prema jednoj od varijanti Greamovog zakona, loakwi`evnost potiskuje dobru, i drutvenoj promeni boqe slu`iElis Voker nego neki autor sa uve`banijommatom i vie talen-ta. Ali gde e drutveni prevratnici pronai putokaze za svojeizbore? Politika, na nau veliku `alost, brzo zastareva, poputnovina od prolog meseca, i retko kada ostaje vest. Mo`da jekwi`evna politika uvek na delu, ali politi~ki stavovi imaju

133

mali u~inak u ~udno intimnoj porodi~noj romansi velikih pisa-ca, koji uti~u jedni na druge ne obazirui se mnogo na politi~kesli~nosti i razlike.

Kwi`evni je uticaj „politika duha“: oblikovawe kanona, ~aki da uvek nu`no odra`ava klasne interese, veoma je ambivalentanfenomen. Milton, pre nego dva najvea engleska pesnika – ^oser i[ekspir – srediwa je figura u istoriji anglo-ameri~kog poet-skog kanona. Na isti na~in, krucijalni pisac u istoriji celogZapadnog kwi`evnog kanona nije nijedan od najveih pesnika –Homer, Dante, ^oser i[ekspir – ve Vergilije, ~vrsta veza izme-|u helenisti~ke poezije (Kalimah) i evropske epske tradicije(Dante, Taso, Spenser, Milton). Vergilije i Milton ostaju pes-nici koji izazivaju ogromne ambivalentnosti u onima koji do|unakon wih, i te ambivalentnosti ~ine jezgro u kanonskom kon-tekstu. Kanon, uprkos wegovim idealizatorima od Jezdre pisarado pokojnog Nortropa Fraja, ne postoji da bi oslobodio ~itaocestraha. Odista, kanon je ostvareni strah, kaoto je svako sna`-no kwi`evno delo ostvareni strah svog autora. Kwi`evni kanonnas ne pokrtava u kulturu; ne ~ini nas slobodnima od kulturneteskobe. Pre e biti da on potvr|uje nae kulturne strahove, alinam poma`e da im damo oblik i ujedna~enost.

Ideologija igra zna~ajnu ulogu u oblikovawu kwi`evnog ka-nona, ali samo ukoliko insistirate da je estetski stav sam po sebiideologija, na ~emu zbiqainsistira svihest granakole resan-timana:feministi, marksisti, lakanovci, novoistori~ari, dekon-strukcionisti, semioti~ari. Postoje, dakako, estetike i estetike,i apostoli koji veruju da kwi`evne studije treba da postanu javnikrstaki ratovi za drutvene promene o~igledno izra`avajudruga~iju estetiku od moje osobne postemersonovske verzije Pate-ra i Vajlda. Da li je u pitawu razlika koja donosi razli~itostzbiqa mi nije jasno: drutveni prevratnici i ja sla`emo se, iz-gleda, povodompitawakanonskog statusaPin~ona,Merila iEbe-rija, kao tri nava`nija ameri~ka predstavnika u ovom momentu.Prezirateqi ubacuju alternativne kandidate za kanon, Afroame-rikance i `ene, ali ne ba svim srcem.

Ako su kwi`evni kanoni proizvodi klase, rase, roda i nacio-nalnih interesa, mo`emo prepostaviti da se isto mo`e rei i odrugim estetskim tradicijama, ukqu~ujui muziku i likovneumetnosti. Matis i Stravinski padaju zajedno sa Xojsom i Prus-tom, to ~ini jo ~etiri mrtva bela evropska mukarca. Za~u-|en zurim u grupu Wujor~ana na Matisovoj izlo`bi: jesu li onizbiqa tu samo zbog drutvenihnadodre|enosti?Kadakola resan-timana postane dominantna me|u istori~arima umetnosti i li-kovnim kriti~arima onako kako je dominantna me|u prou~a-

134

vaocima kwi`evnosti, hoe liMatis izgubiti gledaoce zbog togato emo svi pohrliti da vidimo mazarijeGuerrilla Girls? Ludiloovakvih pitawa potpuno je jasno kad do|e do Matisove eminen-tnosti, dok Stravinski o~ito nije u opasnosti da ga zameni po-liti~ki korektnamuzika svetskih baletskih kompanija. Zbog ~egaje kwi`evnost tako rawiva na jurie savremenih drutvenihidealista? Jedan od odgovora, ~ini se, le`i u iluziji da je za bav-qewe imaginativnom kwi`evnou (kako smo je nekad zvali) iweno razumevawe potrebno mawe znawa i mawe tehni~ke ume-nosti nego za druge umetnosti.

Kada bismo svi govorili u notama ili u potezima ~etkice,pretpostavqam da bi Stravinski iMatis mogli postati predmeti~udne kockarske igre u koju su uba~eni kanonski autori. Pokua-vajui da ~itam mnoga dela koja su prezirateqi promovisali kaoalternative kanonu, primetio sam da ovi pretendenti sigurnoveruju kako su govorili prozu ~itavog `ivota, ili da se wihovaiskrena strast odmahpretvara upesmekoje zahtevaju samomalopre-pravki. Vraam se svojoj listi, nadajui se da e oni kwi`evnoobrazovani koji pre`ive pronai neke autore i kwige koje nisusreli i da e ubrati plodove koje nam samo kanonska literaturamo`e podariti.

HAROLD BLUM (1930), ameri~ki kwi`evni kriti~ar, teoreti-~ar i profesor kwi`evnosti na Univerzitetu Jejl. Poznat je po teo-riji „straha od uticaja“, zapo~etoj u istoimenoj kwizi iz 1973. godine(Anxiety of Influence: A Theory of Poetry, kod nas prevedena kao Antite-ti~ka kritika). U toj kwizi, kao i u nizu drugih dela nastalih kasni-je, Blum detaqno obrazla`e na~ine na koje pisci pokuavaju da utajedug svojim prete~ama, da ih „pogreno ~itaju“ kako bi sebe prikazalikao samosvojne, samoro|ene i originalne. Napisao je preko tridesetkwiga, prete`no kwi`evne kritike i esejistike, me|u kojima je i je-dan nau~nofantasti~ni roman. Kriti~arsku karijeru zapo~eo jekrajem pedesetih i po~etkom ezdesetih godina XX kwigama o [e-liju, Blejku i romanti~arskim pesnicima, a tokom sedamdesetih raz-vijao je teoriju uticaja, pesni~kog revizionizma i pogrenog ~itawa.Okrenuo se, tokom osamdesetih i po~etkom devedesetih, Bibliji, gnos-ticizmu i religioznoj tematici, da bi se u poznati „rat okokwi`evnogkanona“ ukqu~io 1994. godine veoma osobenom studijomZapadni kanon,u kojoj se, kao zavrno poglavqe, nalazi ovde prevedeni tekst. Blum uZapadnom kanonu analizira dvadesetest kqu~nih imena za evropskui ameri~ku kwi`evnost, odAristokratskog doba (XIV–XIX vek), prekoDemokratskog doba (XIX i raniXX vek), zakqu~no sa Dobom haosa (XXvek).Kaoneumornipopularizatorkwi`evnosti,priredio jevelikibrojantologija, izabranih tekstova velikih pisaca, vodi~a i kriti~kihtekstova o kanonskim delima. Na`alost, nije imao zna~ajniju recep-ciju kod nas, naro~ito kada je re~ o prevodima wegovih kwiga, ali jesituaciju popravila nedavno objavqena kwiga Predraga BrebanoviaAntiteti~ki kanon Harolda Bluma (2011), izuzetna studija o Blumo-vom gnosti~kom pogledu na kwi`evnost.

Ivan Velisavqevi

135

Poput svetenika s kraja viktorijanskog doba koji se u tamipreznojava nad svojim sumwama, i ja do`ivqavam trenutke kadgubim veru u prozu i kada izgleda da e se ona raspriti. Zapitamse: jesam li zaista vernik? Zatim: Da li sam to ikada i bio? Prvoto odlazi su nepovezane, istumbane pri~e eksperimentalne pro-ze. Ah, dobro... Onda, ~udo devi~anskog ro|ewa magijskog realizma.Ali nikad nisammnogo ni polagao na crkvena u~ewa.Me|utim, kadledene vode skepticizma po~nu da natapaju skute samog realizma,znam da je preda mnom duga no. Svaki poduhvat gubi smisao. Roma-ni? Ne znam kako i gde da potisnem svoju nevericu.[ta je imaginar-niHenri rekao ili u~inio nepostojeoj Su, i Henrijevo usamqenodetiwstvo, wegov odlazak u rat, wegov razvod, wegovo ushiewe,borba sa istinom i to kako je on ogledalo svog doba – ne verujemvienire~, ni u zar|alimehanizampo kome vreme imaikakve vezes Henrijevim raspolo`ewem, ni u sâm zar|ali mehanizam.

Kada vas bog proze napusti, sve mora da ode. Crkva krcatakwigama i ozvu~ena predikaonica, ugledna pastva, katehizam in-tervjuiste, ispovesti preruene u pitawa, skrueno ~ekawe u reduza isceliteqsku mo potpisa, kriti~arov blagoslov ili kletva.Priznajem, u~estvovao sam u raznim panel-diskusijama sa sabra-om vernicima gde se zapevala ona liturgija da su qudska biafabulatori, da mi „ne mo`emo da`ivimo“ bez pri~a. Svetenicinam, tako|e, uvek zavijeno poru~uju da ne mo`emo da `ivimo bezwih. (O da, i te kako mo`emo.) Moje sumwi~avo srce zamire kad ukwi`ari zalutam u odeqewe s literarnom prozom i vidim bes-krajno visoke kule najnovijih kwiga, kewkave slogane iznad slikena predwoj korici („Voleo ju je, ali da li e ga ona sasluati?“),si`ee na omotnicama u onom utogqenom sadawem vremenu:Henri se razvodi i uputa u niz raspusnih...

Tada pomiqam kako u otii u grob a da nisam pro~itaoAnuKarewinu po peti put, iliMadam Bovari po ~etvrti. Imam ez-deset ~etiri godine. Ako me srea poslu`i, mo`da mi preostaje

Ijan Makjuan

KADA GUBIMO VERU U PROZU – IKAKO SE ONA OBNAVQAPreveo sa engleskog Borivoj Gerzi

136

jodvadeset dobrih godina za ~itawe.Nau~iteme o svetu! Doveditemi kosmologe da govore o postanku vremena, analiti~are holo-kausta, filozofa koji je zaronio u nauku o nervnim elijama,matemati~ara koji i praznoglavcu mo`e da opie lepotu brojeva,stru~waka za uspone i padove carstava, poznavaoca engleskog gra-|anskog rata. Osim prijatnih trenutaka ovde-onde, ta u dobiti,ta saznati na kraju jo jednog romana, osim poneto o Henrije-voj gri`i savesti ili trijumfu? Neka mi, molim vas, romanopi-sac ka`e zato je po~ela industrijska revolucija, ili kakoHigsovbozon daje masu fundamentalnim ~esticama, ili kako se razvi-jala moralnost, ili ta je Salijeri mislio o mladom [ubertu usvom horu. Ako bih ba mario za Henrijeve jadikovke, mogao bihza mawe od ~etiri minuta da pro~itam jednu odSawala~kih pesa-maXona Berimana. A sa petnaest ute|enih sati pozabavio bih seobi~ajnim pravom (stvarnim doga|ajima!), nita mawe pou~nimod raznih hirova i svireposti qudskog srca.

Takva se apostaza uvla~i u irok procep koji odvaja zavr-etak jednog romana od po~etka sledeeg. Nije to nikakva bloka-da, nije to zaista toliko duga no koliko stvar sutinske indife-rentnosti. Srea je tad negde drugde. Mogu da pro|u meseci, a ondanailazi promena, prestrojavawe. Po~iwe nekim malim podstica-jem. Neki detaq, fraza ili re~enica mo`e da inicira po~etakpovratka u stado. Ne mora to da bude nita genijalno. Samo trebada zra~i izvesnom imaginativnom toplinom.

Nedavni povratak veri zapo~eo je ponovnim ~itawem dve krat-ke pri~e. (Jezgrovitost ume da bude uverqiva.) Prva je bila Nabo-kovqeva ~uvena i mnogo tuma~ena „Znakovi i simboli“. Utu~enpostariji bra~ni par poseuje svog poremeenog sina u duevnojbolnici na wegov ro|endan. Majka ne nosi minku. Umesto toga„ona je izlagala svoj ogoqen beli lik neumoqivoj svetlosti pro-lenih dana“. Savreno tempirano i ritmi~no upleteno okojednog priguenog ili skromnog paradoksa – prolee, koje jeobi~no vesnik nade, ovde otkriva li~ne mane. Druga je Apdajkova„Dvokrevetna soba u Rimu“. Mejplovi su odlu~ili da se razvedu,ali seksualno ne mogu ba da ostave jedno drugo na miru. Iznavike, oni odlaze na odmor u Italiju. Ali tamo Ri~ardu cipele,krajwe udobne kod kue, postaju izvor mu~ewa, i on jedva mo`e dakora~a. On i Xoan nailaze na jednu rimsku prodavnicu gde on ku-puje par crnih mokasina od krokodilske ko`e. „Bile su pretesne,onako elegantno oblikovane, i bile su mrtve – nisu stezale onom`ivotnom, nepodnoqivom`estinom kao one pre|awe.“ Svide-lo mi se ovo „mrtve“. Krokodil je bio mrtav, sugerie ova nepre-tenciozna opservacija. Mora da mu je onda neko `ivo bie zada-valo muke u onim ameri~kim cipelama. U Apdajkovoj formula-

137

ciji, prizemno je dobilo onu pravu te`inu koja mu pripada – nanenametqiv, komi~an na~in. Jedan nekadawi student naKorneluprisetio se u ~asopisu Trikvoterli: „’Prigrlite detaqe’, govo-rio bi Nabokov sa onim kotrqajuim r, glasom poput hrapavogmilovawa ma~jeg jezika, ’bo`anske detaqe’.“

Punim srcem prihvatam taj savet. Ne svojatam nijednu odgorwih re~enica, osim to ka`em da su one obele`ile po~etakotkravqivawa mog stawa indiferentnosti. One su doaptavawa,a ne otkria. Zajedni~ko im je to to ilustruju velikodunoumee proze u objawavawu onog mikroskopski isprepletenograda svesti, onog sitnog sloga subjektivnosti. Obe su iskazi utreem licu koji sadr`e biser iskustva prvog lica – neumoqivasvetlost prolea, cipele koje vie nisu `ive i ne ujedaju. Akovam se svi|aju te re~enice, ne samo da ste u saglasju s piscem vei sa svima kojima se one svi|aju. U tom ~inu prepoznavawa, krutegranice egoizma pomalo poputaju. To se ne deava kada shvatitekoji je u~inak Higsovog bozona.

Seam se kako sam, kad sam bio dete, ja prigrlio detaq u jed-nom romanu. I priseawe je jedan je od na~ina da se povrati verau prozu. To iskustvo bilo je hipnoti~ko, s posledicama koje traju~itavog `ivota, jer mi je pokazalo kako svetovi ~iwenica imate mogu da prodru jedan u drugi. Imao sam 13 godina, bio samsâm ukolskoj biblioteci, o~aranHartlijevim romanomQubav-ni glasnik. Junak romana, Leo, siromanog porekla, provodi let-wiraspust 1900. sakolskimdrugom~ija porodicaposeduje velikiletwikovac. U sreditu pa`we je, naravno, Leova uloga glasnikau jednoj nedoputenoj qubavnoj vezi. Ali ono to je mene pri-vuklo bila je de~akova fascinacija termometrom iz staklenebate i time da li e se na julskoj vruini temperatura popeti dosto stepeni. Nedeqni primerak satiri~nog ~asopisaPan~ sti`eu kuu, a unutra je crte` na kome se vidi „g. Pan~ kako pod kio-branom brie ~elo, dok pas Tobi, ispla`enog jezika, klonulo sto-ji pored wega“.

Seam se da sam tada odlo`io kwigu i, u trenutku nadahnua,poao bibliotekom do mesta gde su, naslagani na policama, staja-li ukori~eni stari brojeviPan~a. Uzeo sam kwigu iz 1900. godinei potra`io julski broj. I tu su svi oni bili, pas kome je prevrue,kiobran i g. Pan~ koji pritiska maramicu na ~elo! Bila je toistina. Bio sam op~iwen, ponesen snagom ne~ega u isto vremeimaginarnog i stvarnog. I za trenutak osetio sam nejasnu tugu, nos-talgiju za tim svetom iz kog sam iskqu~en. Nakratko sam bio Leo,i video sam onoto je on video, onda je ponovo bila 1962. i bio samu internatu, nije bilo qubavnika kojima bih prenosio poruke,nije bilo vruine, postojao je samo onaj mali trag u po`utelom~asopisu.

138

U to vreme nisam mogao da razmiqam o tome na ovaj na~in,ali sam video kako stvarnost mo`e da podupre realizam. Dvadesetgodina kasnije, i sâm sam se u tome oprobao. Stvari koje se nikadanisu dogodile mogu da se isprepletu sa stvarima koje su se dogo-dile, imaginarno bie mo`e da se dr`i za ruke sa onim od krvi imesa, mo`e da `ivi u vaoj kui, kao to je i moj Henri nekad`iveo, mo`e da ~ita sveto ste vi ~itali, pa ~ak i da vodiqubavs vaom`enom. Ateista mo`e da legne s vernicom, enciklopedijasa pesmom. Sveto ste upijali, one oblasti koje su vas opsedale umesecima bez vere – nauka, matematika, istorija, pravo i sve os-tale – sve tomo`ete daponesete sa sobomiiskoristite kada se izno-va vratite onoj jedinoj pravoj veri.

IJAN MAKJUAN (1948), jedan je od najzna~ajnijih savremenihbritanskih proznih pisaca. Literarnu karijeru po~eo je sredinomsedamdesetih objavivi dve zbirke pripovedaka (za jednu od wihdobio je Nagradu „Somerset Mom“). Kasnije se potpuno posvetio pisa-wu romana i dosad ih je napisao dvanaest (Uteha stranaca,Betonskivrt, Amsterdam, Iskupqewe, Subota, Solar, ^ezil Bi~ i dr.).Nekoliko ih je uspeno adaptirano za film. Makjuan je dobio inekoliko presti`nih nagrada (izme|u ostalih „Vitbred“ i „Buker“).

TekstKada gubimo veru u prozu – i kako se ona obnavqa objavqenje u Gardijanu 16. februara 2013.

B. Gerzi

139

Xejmsu Medisonu

Pariz, 6. septembra 1789. godine

Dragi gospodine – zapo~iwem ovo pismo, ne znajui kada u bi-ti u prilici da ga poaqem. ^inim to zatotomi je na pamet palaideja koju bih `eleo podrobnije da ispitam, to u `urbi oba-vqawa uobi~ajene prepiske ne bi bilo mogue.

^ini mi se da pitawe o tome koliko se jednoj generaciji qudimo`e dozvoliti da se zadu`uje u ime buduih generacija jo nijepropisno razmotreno ni sa jedne ni sa druge strane okeana. Zna~ajtog problema i posledice koje otuda mogu proistei nala`u nesamo da se potrudimo da do|emo do odgovora nego i da taj odgovoruvrstimome|u temeqnana~ela upravqawa svakomdr`avom.Do ovogpitawa su me dovela razmiqawa o osnovnim na~elima drutva,koja me ovde zaokupqaju. Verujem da mogu pokazati da takav na~inprenoewa obaveze nije prihvatqiv. Poi u od stava za koji mis-lim da je po sebi o~evidan – da „zemqa pripada`ivima“ i da mrtvinawoj nemaju nikakvih moi i nikakvih prava. Komad zemqe kojineki ~ovek zauzima prestaje da mu pripada onog trenutka kad ~o-vek prestane da postoji, nakon ~ega se zemqa vraa natrag dru-tvu. Ako drutvo nije ustanovilo pravila raspolagawa zemqom uprivatnom vlasnitvu, zemqa e ostati onima koji je u tomtrenutku dr`e u posedu. To su obi~no pokojnikova udovica i deca.Ako je drutvo ustanovilo pravila raspolagawa, onda zemqa opetmo`e pripasti udovici i deci, ili samo jednom od wih, ili paknekom treem nasledniku koga je pokojnik odredio. Zemqa mo`epripasti i poveriocima. Ali ni u jednom od navedenih slu~ajevapotomci, naslednici ili poverioci zemqu ne sti~u na osnovuprirodnog prava, ve samo na osnovu zakonâ drutva kojem pripa-daju i kojima se povinuju. Otuda prirodno pravo ne doputa ~ovekuda zemqu koju zauzima ili one koji e ga na toj zemqi nasleditioptereuje obavezom vraawa dugova koje je sâm napravio. Ako biimao takvo pravo, onda bi za `ivota mogao potroiti sve to e

Tomas Xeferson

ZEMQAPRIPADA@IVIMAPreveo sa engleskog \or|e Tomi

140

zemqa proizvesti za nekoliko narednih generacija, pa u tom slu-~aju zemqa ne bi pripadala `ivima, nego mrtvima, to je u sup-rotnosti s naim polaznim na~elom. Ono to va`i za svakog~lana drutva ponaosob va`i i za sve wih zajedno, jer prava za-jednice nisu nita vie od sume prava svih wenih pripadnika.Da bih jasnije pokazao kako se ova ideja mo`e primeniti nairuzajednicu, pretpostaviu da je ~itava jedna generacija qudi ro|e-na istog dana, da su svi umrli istog dana i za sobom ostavili novugeneraciju koja je upravo ula u zrelo doba. Pretpostavimo dazrelo doba po~iwe kada ~ovek napuni dvadeset jednu godinu i damu od tog trenutka ostaju jo trideset ~etiri godine`ivota, toje prose~an`ivotni vek koji prema tablicama smrtnosti ~ovek oddvadeset jedne godine mo`e o~ekivati. Pretpostaviu da bi potomi sve naredne generacije dolazile i odlazile istog dana, kao da sujedan ~ovek. U tom slu~aju bi, po prirodnom pravu, svakoj od ovihgeneracija zemqa pripadala u celosti zawenog`ivota. Prva gene-racija bi ostavila zemqu drugoj generaciji u nasledstvo, slobod-nu od dugova i tereta, druga treoj i tako daqe. Da je prvo pokolewebilo u prilici da zemqu optereti dugom, ona bi pripadala mrtvi-ma, a ne `ivima. Zato se nijednoj generaciji ne mo`e dozvolitida se zadu`i vie nego to mo`e da vrati do kraja svog `ivota.Na primer, kad napune dvadeset jednu godinu, pripadnici sada-we generacije mogu se zadu`iti na period od trideset ~etiri go-dine, sa dvadeset dve godine na trideset tri, sa dvadeset tri natrideset dve, a sa pedeset ~etiri na samo jednu godinu, jer to je vre-me koje im ostaje na zemqi u svakom od ovih `ivotnih doba. Aliovdemoramnaglasiti jednu va`nurazliku izme|u smewivawapoje-dinaca i smewivawa generacija. Pojedinac uvek ~ini deo drutvai podre|en je zakonima celine vee od wega samog. Zakoni mogupropisati da pokojnikova zemqa treba da pripadne poveriocimai nikom drugom, ili samo wegovom potomstvu, poto se namirepoverioci. Ali kad ode ~itava jedna generacija, to jest, drutvo,kao u slu~aju koji sam upravo opisao, i na scenu stupi novageneracija i novo drutvo, pred nama je sasvim nova zajednica nadkojom ne postoji autoritet koji teritorije koje joj pripadaju mo`epredati na koriewe nekoj treoj zajednici, to jest, onima kodkojih su se o~evi zadu`ili vie nego to su uspeli da vrate.

Onoto va`i za jednu generacijuqudi koji su istog dana stek-li pravo da upravqaju svojim `ivotima i svi umrli istog danava`i i za svakog pojedinca u uobi~ajenom toku gaewa i obnav-qawa`ivota, s jednom razlikom. ^itava generacija koja dolazi ujednom danu i odlazi u jednom danu, kao u prvom opisanom slu~aju,u prvoj godini samouprave ima pravo da se zadu`i na period odtrideset tri godine, u desetoj na dvadeset ~etiri, u dvadesetoj na~etrnaest, u tridesetoj na ~etiri, dok generacije koje se smewujuna uobi~ajen na~in i ~iji se pripadnici ra|aju i umiru sva-

141

kodnevno i svako u svoje vreme, uvek imaju na raspolagawu jedanodre|eni i nepromenqivi period vremena u kojem mogu uprav-qati. Taj period po~iwe prvim danom wihovog zajedni~kog ugo-vora i isti~e onda kada se veina onih koji su prvog dana ugovorabili u svom zrelom dobu na|e me|u mrtvima. Ta~no trajawe togperioda mo`e se izra~unati pomou tablica smrtnosti, uz izves-na prilago|avawa klimatskim uslovima, uobi~ajenim zanimawi-ma i drugim osobenostima svake zemqe. Uzmimo kao primer tabeleu kojima De Bufon navodi podatke za 23.994 umrlih, ukqu~ujuii starost u trenutku smrti. Zamislimo onda drutvo u kojem sesvake godine ra|a ta~no 23.994 qudi koji e po`iveti onolikokoliko je navedeno u ovim tabelama. O takvom drutvu se mo`erei sledee. Prvo, u svakom trenutku ~inie ga 617.703 qudisvih `ivotnih doba. Drugo, od svih pripadnika drutva koji suu bilo kom trenutku me|u`ivima, polovina wih e biti mrtvi zata~no dvadeset ~etiri godine i osammeseci. Tree, ovo drutvo esvake godine sticati novih 10.675 ~lanova koji su napunili dva-deset jednu godinu. ^etvrto, u takvom drutvu e uvek biti 348.417qudi starijih od dvadeset jedne godine. Peto, polovina onih kojiimaju vie od dvadeset jedne godine bie mrtvi za osamnaestgodina i osammeseci, ili, da to zaokru`imo na najbli`i ceo broj,za oko devetnaest godina. To zna~i da je devetnaest godina periodpreko kog se predstavnici naroda – pa ni narod sâm, taman kad bise svi okupili na jednom mestu – ne mogu pravovaqano zadu`iti.

Da ilustrujem ovaj zakqu~ak primerom, zamisliu da su seLuj XIV i Luj XV zadu`ili u ime francuskog naroda za iznos oddeset milijardi livara i da je sav taj dug u rukama |enovskih ban-kara. Kamata na dug iznosila bi 500 miliona, to je, kako ka`u,jednako ukupnom prihodu ili neto vrednosti teritorije ~itaveFrancuske. Moraju li qudi iz sadawe generacije ostaviti zem-qu na koju ih je priroda postavila i ustupiti je \enovqanima?Ne.Wihovo pravo na zemqu na kojoj su ro|eni nije nita mawe odprava generacija koje su `ivele pre wih. To pravo oni ne nasle-|uju od predaka, ve ga dobijaju od prirode. Wihova zemqa i onisami po prirodi su slobodni od preda~kih dugovawa. Zamislimoda su LujXV iwegova generacija rekli bankarima iz\enove: Daj-te nam novca da jedemo, pijemo i u vesequ provedemo nae dane, podsamo jednim uslovom – da ne tra`ite kamatu dok ne istekne devet-naest godina, a onda ete za sva vremena dobijati godiwu kamatuod 12,5 odsto. Zamislimo da je novac pod takvim uslovima pozajm-qen i podeqen `ivima koji su ga pojeli, popili i potroili. Dali je sadawa generacija du`na da se odrekne plodova svoje zemqei svog truda, samo da bi namirila dugove wihovog rasipnitva?Ni najmawe.

Verujem da iroko prihvaeno miqewe da se javni dugovimogu prenositi s generacije na generaciju poti~e otuda to je u

142

privatnom `ivotu uobi~ajeno da se od onoga ko zemqu nasle|ujezahteva da namiri dugovawa svog pretka ili ostavioca. Alipritom zanemarujemo ~iwenicu da je takav zahtev utemeqen naoptinskim propisima, a ne na moralnom pravu, jer je drutvonalo da mu odgovara da preuzima zemqu koja ostaje slobodna pos-le smrti vlasnika, uz uslov plaawa zaostalih dugovawa; me|utim,u odnosima izme|u dva drutva, ili izme|u dve generacije, oba-veze ustanovqene optinskim propisma nemaju nikakvog zna~aja,jer se wihovi odnosi ure|uju jedino prirodnim pravom. Izgledada smo zaboravili da je prema prirodnom pravu jedna generacijanezavisna od druge kolikoi jedna slobodna zemqaod drugih zemaqa.

Budui da kamata na postojei nacionalni dug Francuskeiznosi tek dvehiqaditi deo prihoda od rente, otplata duga nepredstavqa preveliki teret i samo je pitawe ~asti i preduzet-nosti du`nika. Ali u pogledu buduih zadu`ivawa, zar ne bi bilomudro i pravi~no da zemqa ustavom koji se upravo priprema pro-pie da se zakonodavci, pa ni svi stanovnici zemqe ne mogu zadu-`iti vie nego to su sposobni da vrate za svog `ivota, to jest,u roku od devetnaest godina? I da e se svi budui ugovori smat-rati neva`eim za onaj deo iznosa duga koji ostane neisplaenkad pro|e devetnaest godina? Tako bi se i zajmodavci i zajmo-primci primorali na opreznije postupawe. Zatvarawem mogu-nosti pozajmqivawa uwene prirodne granice tako|e bi se zauzdaliduhovi rata, koji se bude upravo zbog toga to su zajmodavcizanemarili prirodno pravo koje ka`e da budue generacije nemajuobavezu da odgovaraju za one koje su bile pre wih.

Isto tako mo`e se dokazati da nijedno drutvo ne mo`e ima-ti ve~no va`ei ustav, pa ~ak ni trajne zakone. Zemqa uvek pripa-da`ivima i`iviwommogu upravqati i koristitiwena dobra posvojoj voqi, dok im pravo koriewa traje. Oni su tako|e gos-podari svojih `ivota, pa i wima mogu upravqati po slobodnojvoqi. Sumu predmeta wihovog upravqawa ~ine qudi i imovina.Zato bi po prirodi stvari svaki ustav i zakon morali prestati dava`e onda kada nestanu oni ~ijom su voqom dospeli na svet. Ustavi zakoni mogu trajati samo dok im va`nost ne istekne, i ni danadu`e. A svaki ustav i zakon prirodno prestaju da va`e kada is-tekne period od devetnaest godina. Ako se wihova primena pro-du`i preko tog roka, to treba smatrati ~inom sile, a ne ~inomprava. Neko e rei da budue generacije imaju na raspolagawupostupak za opoziv,to im navodno osigurava jednaku slobodu kaoda su va`ewe ustava i zakona izri~ito ograni~eni na devetnaestgodina. Ali ta primedba samo potvr|uje pravo na koje se ovdepozivam, timeto nudi zamenu navodno jednake vrednosti. Me|u-tim, pravo pokretawa postupka za opoziv nema jednaku vrednostkao izvorno pravo.

143

Mo`da bi to bila zamena jednake vrednosti kad bi svaki oblikupravqawa bio tako savreno ustrojen da se voqa veine uvekiskazuje pravi~no i bez ikakvih prepreka. Ali to se ne mo`e reini za jedan poznati oblik uprave. Gra|ani se ne mogu svi okupitina jedno mesto, nisu jednako zastupqeni i zastupnici su im poro~-ni. Svaki zakonodavni predlog mora se izboriti sa brojnim usta-novqenim kontrolama. Interesne grupe preuzimaju primat udr`avnim savetima. Vrioci vlasti primaju mito i podlo`nisu kvarewu. Li~ni interesi ih navode na stranputicu i udaqavajuod interesa onih koje bi trebalo da zastupaju; a tu je i duga~akspisak drugih prepreka koje e svakog prakti~nog ~oveka u~vr-stiti u uverewu da je pravilo o ograni~enom trajawu zakonapouzdanije reewe od postupka za opoziv.

Na~elo da zemqa pripada `ivima, a ne mrtvima mo`e imatiiroku primenu i dalekose`an uticaj u svim zemqama, a naro~itou Francuskoj, koja treba da rei mnoga teka pitawa. Da li dr-`ava treba da izmeni posebna pravila nasle|ivawa veleposed-ni~kih imawa? Mo`e li povratiti zemqu koja je u davna vremnazauvek predata na koriewe crkvi, bolnicama, univerzitetima,vitekim redovima i drugima? Treba li ponititi prava naprihode i privilegije vezane za zemqu, ukqu~ujui i duga~akspisak crkvenih i feudalnih prava? Isto na~elo zadire i upitawe nasle|ivawa slu`benih polo`aja, ovlaewa i pravnihnadle`nosti, naslednih redova, zvawa i titula, zauvek datihmonopola u trgovini, umetnosti i nauci, i jo mnogo toga. Ovimna~elom se problem eventualne naknade postavqa kao stvar dobrevoqe i dare`qivosti dr`ave, a ne kao pitawe prava. U svakom odpomenutih slu~ajeva zakonodavci iz prolih vremena su imalipravo da udeavaju stvari i dodequju prava za period u kojem su`iveli, ali ne du`e od toga. Danawi imaoci takvih prava, ~aki ako su ih wihovi preci nekada platili, nalaze se u polo`aju~oveka koji je u dobroj veri kupio neto to prodavac nije imaoprava da proda.

Razmislite o ovim pitawima, dragi gospodine, naro~ito opravu zadu`ivawa, i pretresite ih koristei osobeno jasnu iubedqivu logiku vaih misaonih moi. Va ugled u upravnimtelima nae zemqe pru`a vam priliku da ovaj problem iznesetepred javnost i otvorite raspravu o wemu. U prvi mah e neko reida je sve ovo samo teorijska spekulacija, ali daqe ispitivawe epokazati da je u pitawu solidno i vredno stanovite. Tako bismoobezbedili materijal za preambulu naeg prvog zakona o prikup-qawu javnih prihoda i u za~etku iskqu~ili mogunost da naanova vlast po~ini zaraznu i pogubnu greku, tako tipi~nu za ovajdeo sveta, gde se despoti naoru`avaju sredstvima koja im od pri-rode ne pripadaju da svoje sugra|ane okivaju u lance. Mi smo, za

144

primer drugima, ve primenili jednu delotvornu meru za zauzda-vawe zveri ratovawa, tako to smo pravo objave rata preneli saizvrne na zakonodavnu vlast, sa onih koji troe na one kojiplaaju. Bilo bi mi drago ako bismo sli~no ograni~ewe primeni-li i na gorepomenuti predmet. Nijedna zemqa se ne mo`e tako bez-interesno zauzeti za ukidawe prava na dugoro~no zadu`ivawe kaoto mi to mo`emo u~initi, jer ne dugujemo niilinga vie negoto s lakoom mo`emo vratiti za naeg `ivota – i glavnicu ikamatu. Isto na~elo treba primeniti i u novom zakonu koji seodnosi na zatitu autorskog prava i novih izuma, tako to emoosigurati iskqu~ivo pravo koriewa od devetnaest umesto~etrnaest godina Ê...Ë* to je razlog vie da prihvatimo razumkao vodiqu, umesto engleskih uzora koji nas sputavaju politi~-kim jeresima zemqe jednako slavne po grekama kojih se uspenoreila, kao i po onima kojih se uporno dr`i. Ne piem vam onajnovijim vestima, jer u vam o tome napisati drugo pismo, kad seuka`e prilika.

TOMAS XEFERSON (1743–1826) – autor nacrta Deklaracije onezavisnosti, ameri~ki ambasador uFrancuskoj u vreme Revolucije itrei predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

\. T.

145

Najpoznatiji roman ~uvenog nema~kog nobelovca GinteraGrasa Limeni dobo (Die Blechtrommel, 1959) pojavio se na srp-skom jeziku ve 1963. godine, u prevoduOlge Trebi~nik. Prevoditijedan ovako obiman i kompleksan roman nije nimalo lak zadatak,ali zahvaqujui ovom poduhvatu ~itala~ka publika u Srbiji jemogla da se upozna s kwi`evnim delom izuzetne literarne vred-nosti i zna~aja. Me|utim, nije dovoqno samo prevesti kwi`evnodelo, ve je mnogo zna~ajnije da je wegov prevod i kvalitetan. Naosnovu prevoda prvog poglavqa i uporedne analize jednog poglav-qa koje je preveo i Zoran Glu~evi i objavio ga u ~asopisuKwi-`evnost 1962. godine, u ovom radu e biti dat kratak uvid i ukvalitet prevoda Limenog doboa.

1 Kritika prevoda romana

Kritika kwi`evnog prevoda je kompleksna aktivnost samapo sebi, ali kad je re~ o romanu, pored pitawa izbora kriteriju-ma, namee se i pitawe predmeta kriti~ke analize, s obzirom naobim veine romana. Prevod celog romana ne mo`e da se anali-zira, ve se uglavnomodaberupojedina „reprezentativna“ poglavqai na wihovom primeru se vrednuje prevod. Me|utim, i kod selek-cije je veoma va`no da postoje jasni kriterijumi, kao i kod anali-ze i vrednovawa teksta, jer oni delovi koji se isti~u po boqemili loijem kvalitetu u odnosu na ostale ne mogu biti „repre-zentativni“ u pravom smislu te re~i, budui da kvalitet prevoda,naro~ito kod obimnih dela koja se prevode du`e vreme, ne morada bude ujedna~en.

Kad je re~ o kriterijumima za analizu i vrednovawe kwi`ev-nog prevoda, oni su uglavnom razli~iti i zavise od te`itakritike. Iz tog razloga i kriterijumi moraju biti jasno defini-sani i postavqeni, jer rezultat analize istog prevoda iz razli-~itih aspekata mo`e bitno da se razlikuje. U okvirukole mani-

Nikolina Zobenica

KRITIKA PREVODA DVA POGLAVQAGRASOVOG ROMANA LIMENI DOBO[S NEMA^KOG NA SRPSKI JEZIK

146

pulacije prevod se posmatra u irem drutvenom kontekstu,odnosno analiziraju se wegovi socioloki i ideoloki aspekti,a polazi se od funkcije prevoda u okviru ciqne kulture. Ako jenau~no polazite teorija polisistema, onda se prilikom analizeutvr|uje da li je pozicija prevodne kwi`evnosti u polisistemuciqne kwi`evnosti centralna ili periferna, odnosno primarnaili sekundarna (up.Hermans 2010). Kod kritike prevoda mo`e dase analizira problem ekvivalentnosti, odnosno problem „vernos-ti“ i „slobode“, dok se u okviru teorije skoposa akcenat stavqa napitawe ispuwenostifunkcije prevoda u ciqnoj kulturi (up.Nord2009: 24–32). Hermeneutika prevo|ewa naglaava zna~aj ta~nograzumevawa i ta~nog prenoewa jezi~kih poruka, to se prove-rava primenom lingvisti~kih kriterijuma (Stolze 2011: 248–255).Metod kao put kojim se prilazi prevodu kwi`evnog teksta odre-|uje i kona~an ciq i rezultat analize tog prevoda, tako da je odkqu~nog zna~aja da se na samom po~etku analize jasno odrediwenopolazite.

Ako se u srpskoj kwi`evnosti prevodi i analiziraju, oni seuglavnom posmatraju s te`item na „mikroliterarnom podru~ju“,pod kojim se podrazumeva oblast stilistike shvaene u najiremsmislu. Uglavnom se prilikom analize govori o „ogreewima“ ooriginal prevoda, pri ~emu nije uvek jasno definisano ta seta~no smatra „grekom“. Igwa~evi je, dodue, pokuao da ime-nuje i klasifikuje prevodila~ke greke u pet grupa: 1. rueweintegriteta izvornika, 2. neprenoewe specifi~nog ritma izvor-nog dela, 3. ogreewa o jezik izvornika, 4. ogreewa o ciqni jezik,5. neprenoewe atmosfere prevedenog kwi`evnog dela (Igwa~e-vi 1977: 10). Sibinovi, me|utim, polazi od fundamentalnogprincipa funkcionalne ekvivalentnosti. Poto se prevo|ewedefinie kao „prenoewe sadr`aja iskazanih izra`ajnim sred-stvima jednog jezika – sredstvima kojima raspola`e drugi jezik“,to zna~i da prevod mora da deluje na ~itaoca ciqne kulture istokaoto original deluje na ~itaoca polazne kulture. Istovetnostumetni~kog efekta je va`nija od upotrebe sli~nih umetni~kihsredstava, tako da se kod upotrebe forme bira ona koja funkcio-nalno, a ne samo spoqa odgovara formi originala, poto ionakokodovi u~esnika u komunikaciji nikada nisu potpuno identi~ni.Nijedan prevod nije jednodimenzionalan, ve svaki prevod imatri dimenzije: sintaksi~ku (jezi~ka struktura), semanti~ku(odnos izme|u znakova i predmeta) i pragmati~ku (odnos izme|uznakova i lica koja se wima slu`e) (Sibinovi 1979: 77–79, 83). Uoba slu~aja je re~ o lingvisti~ki zasnovanoj kritici kwi`evnogprevoda koja uzima u obzir nivo teksta (tekstualna lingvistika),re~enice (sintaksa) i leksema, wihovog zna~ewa i upotrebe (se-

147

mantika i pragmatika). Isto tako, razmatra se i stilski aspekat,odnosno upotreba jezika kao umetni~kog izra`ajnog sredstva.

Kad kriti~ar donese odluku o pristupu prevodu kwi`evnogdela koje analizira, ostaje potekoa izbora segmenta koji ebiti podvrgnut analizi. Savesna kritika prevoda jednog velikogromana kao to je Rat i mir prakti~no je nemogua, stoga sekriti~ari odlu~uju na kritiku odlomka iz dela, pri ~emu uvekmo`e da se postavi pitawe zato je ba taj odlomak odabran, dali je izbor izvren dobronamerno ili zlonamerno, da li je tajuzorak uopte reprezentativan za prevod celog dela (Proti1976: 109–115). Pitawe reprezentativnosti prilikom odabirauzorka za analizu je posebno teko reivo. Kad je re~ o wegovojdu`ini, odlomak bi trebalo da bude dovoqno duga~ak da bi daouvid u kvalitet prevoda, ali i dovoqno kratak da bi mogao detaq-no da se analizira. Kod izbora odlomka koji je po svojoj sadr`inii formi zna~ajan za ceo roman, treba se voditi interpretacijomi prosu|ivawem, pri ~emu su od velikog zna~aja vantekstualneinformacije (Hermans 2010: 69–70). Kad je posredi kwi`evnitekst, kriti~ar treba da se rukovodi kwi`evnom kritikom ilikwi`evnonau~nom analizom izvornog teksta.

2 Kritika prevoda Grasovog romanaLimeni dobo na srpski jezik

Grasov Limeni dobo je obiman i kompleksan roman, tako daje wegovo prevo|ewe, a i kritika wegovog prevoda te`ak zadatak.U ovom radu e biti analizirana dva odabrana poglavqa iz roma-na. Prvo poglavqe je reprezentativno i po svojoj du`ini i po zna-~aju za razumevawe i recepciju celokupnog dela. Drugo poglavqesu prevela dva prevodioca, tako da komparativnom analizom mo-`e da se stekne uvid u rad oba prevodioca, odnosno mo`e da se uo~iu kojoj meri prevodila~ke tekoe proizilaze iz teksta, a u kojojmeri prevodilac snosi odgovornost za neuspela reewa. Na tajna~in mo`e da se stekne objektivnija i potpunija slika o prevo-|ewu ovog romana.

2.1 Prevod prvog poglavqaromana Limeni dobo

Kriti~ari i kwi`evni nau~nici ~esto citiraju i analizi-raju prvo poglavqe romanaLimeni dobo, naro~ito prvu re~eni-cu,to samo svedo~i o tome koliko je ta re~enica zna~ajna za ceoroman, ~ak na izvestan na~in i programska za razumevawe i tuma-~ewe dela. Otuda prevodu ove re~enice treba posvetiti posebnoveliku pa`wu, kako bi se prenele sve one informacije i sva ona

148

zna~ewa koja su kqu~na za roman i koja e se na izvestan na~inlajtmotivski provla~iti kroz ceo tekst.

Prva re~enica, ujedno i prvi pasus, u originalu glasi:

„Zugegeben: ich bin Insasse einer Heil- und Pflegeanstalt, meinPfleger beobachtet mich, läßt mich kaum aus demAuge; denn in derTür ist ein Guckloch, und meines Pflegers Auge ist von jenem Braun,welches mich, den Blauäugigen, nicht durchschauen kann.“ (Grass2007: 9)

U prevodu Olge Trebi~nik:

„Priznajem: stanovnik sam klinike, moj me bolni~ar pos-matra, ne isputameiz vida; na vratimapostoji, naime,pijun-ka imoga bolni~ara oko je od one mrke boje koja mene, plavookog,ne mo`e da prozre.“ (Gras 2004: 7)

Prvo privla~i pa`wu re~enica „stanovnik sam klinike“.Nema~ka re~ „Insasse“ se odnosi na nekoga ko je zatvoren, uglav-nom protiv svoje voqe, u nekom domu, zatvoru ili nekoj drugoj us-tanovi. Me|utim, re~ „stanovnik“ ne sadr`i ovo zna~ewe. U ovomkontekstu bi ~ak bio boqi i prevod „pacijent“ ili u prevodu ~aki ne mora da ostane imenica, jer glagol „zatvoren sam“ ili „inter-niran sam“ mo`e da prenese zna~ewe „dr`awa nekoga na nekommestu protiv wegove voqe“. Osim toga, postavqa se pitawe zatoje „Heil- und Pflegeanstalt“ postala „klinika“, odnosno, da li pos-toji razlog da se original ne prevede kao „ustanova za negu i le-~ewe“ kako stoji u originalu, budui da u nema~kom jeziku vepostoji re~ „Klinik“. Isto tako, „Pfleger“ je postao „bolni~ar“, ia-ko u srpskom jeziku postoji ekvivalent „negovateq“. „Braun“, uzna~ewu „sme|a boja“ ili „braon boja“, postala je „mrka“, iako au-tor ne insistira na opoziciji svetlo – tamno (mrko), ve na opozi-ciji plavo – braon.

Iako je re~ o ogreewima o original koja ne dovode do nera-zumqivosti, ve su posredi samo stilske nijanse, gube se neka zna-~ewa koja su autoru o~igledno bila bitna: pripoveda~ nije samona le~ewu, ve je i zatvoren, pod nadzorom je, posmatran je, otudai toliko ponavqawa re~i „oko“. Me|utim, posmatrawe je od samogpo~etka osu|eno na neuspeh, jer „sme|e“ o~i ne mogu da prozru„plavookog“ pacijenta (up. Just 1972: 42). Budui i da ~italac naizvestan na~in posmatra OskaraMacerata i pratiwegovu`ivot-nu pri~u, mo`e da se povu~e paralela i dâ nagovetaj da ni ~ita-lac nee biti u mogunosti da prozre glavni lik romana, kolikogod da ga pomno posmatra i prati.

Drugi pasus originala glasi:

„Mein Pfleger kann also gar nicht mein Feind sein. Lieb-gewonnen habe ich ihn, erzähle dem Gucker hinter der Tür, sobalder mein Zimmer betritt, Begebenheiten aus meinem Leben, damit

149

er mich trotz des ihn hindernden Guckloches kennenlernt. DerGute scheint meine Erzählungen zu schätzen, denn sobald ich ihmetwas vorgelogen habe, zeigt er mir, um sich erkenntlich zu geben,sein neuestes Knotengebilde. Ob er ein Künstler ist, bleibedahingestellt. Eine Ausstellung seiner Kreationen würde jedochvon der Presse gut aufgenommen werden, auch einige Käufer herb-eilocken. Er knotet ordinäre Bindfäden, die er nach den Besuchs-stunden in den Zimmern seiner Patienten sammelt und entwirrt,zu vielschichtig verknopelten Gespenstern, taucht diese dann inGips, läßt sie erstarren und spießt sie mit Stricknadeln, die aufHolzsöckelchen befestigt sind.“

Prevod ovog pasusa glasi:

„Bolni~armi, zna~i, ne mo`e biti neprijateq.I eto, zavo-leo sam ga. ^im mi kro~i u sobu, stanem svom posmatra~u izavrata pri~ati dogodovtine iz svog `ivota, da bi me upoznao,uprkos pijunke koja ga u tome spre~ava. Dobri~ina, izgleda,ceni moje pri~e, jer dok mu koju odla`em, poka`e mi u znakzahvalnosti svoju najnoviju ~vornu tvorevinu. Ne znam da li jeumetnik ili nije. Znam samo to da bi tampa svakako lepo pri-mila izlo`bu wegovih kreacija, a namamio bi se, bogme, ipokoji kupac. Posle poseta zare|a ti on, tako, po bolesni~kimsobama, pokupi sve mogue kanape, razmrsi ih, pa ih onda vezuje,sve ~vor do ~vora, u najraznovrsnija ~udovita koja onda uma~eu gips, ostavqa da se stvrdnu i onako stvrdnuta nabada na pleta-e igle i u~vruje na da~ice.“

Prilikom prevo|ewa ovog pasusa Trebi~nikova je u velikojmeri odstupila od originala i prevodila je slobodno. U pojedi-nim slu~ajevima nemotivisane promene vrste re~i i dodavawanovih elemenata, kao i izmene na re~eni~nom nivou ne dovode dovelikog pomerawa u zna~ewu, kao, na primer, kada se nema~ka re~-ca „gar“ prevodi kao glagol „zna~i“, re~enica „bleibe dahingestel-lt“ kao „ne znam“ ili kada se dodaje veznik i re~ca „I eto“. Re~e-nica „zavoleo sam ga“ je postala samostalna re~enica u prevodu,to u originalu nije, ~ime se naruava ritam re~enice.

Problemati~na su ona mesta na kojima je prevod nejasan ili~ak pogrean, jer, na primer, „odlagati“ se u prvi mah shvata uzna~ewu „odga|ati“, a ne kao „slagati“ („rei la`“), a kad u prevo-du Oskar stane „svom posmatra~u iza vrata pri~ati“, onda nijejasno da li Oskar pri~a iza vrata ili posmatra~ stoji iza vratanakonto je uao u sobu.Ima i odli~nih reewa, kao kada „u znakzahvalnosti“ stoji umesto „um sich erkenntlich zu geben“, aliprevesti „Holzsöckelchen“ kao „da~ice“ umesto kao „malo drve-no postoqe“ nepotrebno je pojednostavqivawe. Naro~ito je pos-ledwa re~enica promewena u odnosu na original, tako da vie ine mo`e da se govori o prevodu.

Upadqive su i promene u stilu u odnosu na original. Izrazi„Ieto“, „bogme“, „zare|a ti on, tako, po bolesni~kimsobama“, karak-

150

teristi~ni su za razgovorni jezik, to je velika promena stil-skog nivoa u odnosu na original, ~ime se mewa funkcija dela iizneverava intencija autora. Na taj na~in prevodilac u~itavasvoju interpretaciju, prevodei roman donekle u humoristi~komtonu.Limeni dobo jeste, pored ostalog, humoristi~ki roman, aliisticawe ovog „modela ~itawa“ podrazumeva iskqu~ivawe ilibarem potiskivawe ostalih „~itawa“, pomerawe zna~ewa ~itavogromana, jer glavna intencija autora uopte nije bila da napiehumoristi~ki roman.

U treem pasusu se u prevodu pojavquje sintagma „posteqa nadposteqama“, koja mo`e da probudi asocijaciju na biblijski tekst,na psalme i „pesmu nad pesmama“, asocijaciju koja u originalu uop-te ne postoji, jer tamo je to samo „dieses vollkommenste Bett“, „ovajnajsavreniji krevet“ ili „ova najsavrenija posteqa“. Prevo-diteqka je, dakle, utkala dodatno zna~ewe, biblijsku aluziju, dokju je na drugommestu, gde je to bilo daleko zna~ajnije i o~iglednije,sasvimizgubila, prevodei ime „Joseph“ kao „Josip“ (Gras 2004: 17).U ovom slu~aju uopte nije kqu~no da ovo bude zapadna (katoli~ka/hrvatska) varijantaimena, vedaimepredstavqa aluziju naStariZavet, budui da se na po~etku drugog poglavqa pomiwe da je nosi-lac ovog imena svoju `enu odveo „ako ba ne u Egipat a ono u pro-vincijski grad na Motlavi“ (Gras 2004: 19). Srpski ~italac nemo`e da uspostavi vezu izme|u Josipa iEgipta i shvati ovu aluzijuna pri~u o Jakovu iwegovom sinu Josifu iwegovom odlasku u Egi-pat. ^ini se da Trebi~nikova nije uzela u obzir ceo tekst kada seodlu~ila da „Joseph“ prevodi kao „Josip“, ~ime je izgubila u prevo-du dodatno zna~ewe imena, aluziju koja doprinosi karakterizacijilika. Takve asocijacije mogu da budu podstaknute u originalu, aliu prevodu bi to bilo tekomogue, jer je prevodilac zatvorio jedannivo zna~ewa, odnosno razumevawa i tuma~ewa teksta,to nije bezzna~aja. Prevo|ewe imena se ne sme uzeti olako, jer u kwi`evnimtekstovima ime ~esto nije samo ime.

Prilikom transformacije vlastitih naziva treba da se uzmeu obzir ~itav tekst, jer ime igra posebnu ulogu u svetu zamiqenekwi`evne stvarnosti. Davawe imena ~esto proizilazi iz potrebeda se karakterie junak iwegova drutvena sredina. Ciq prevo-|ewa kwi`evnog teksta sastoji se i u tome da se prenesu dodatnesemanti~ke vrednosti koje kao da prerastaju pojmovne vrednostikakve u sebi nose znakovi u kwi`evnom tekstu; bez wih on postajesiromaniji, postaje samo bezbojna rasprava. U dobrom kwi`ev-nom delu imena predstavqaju integralnu jezi~ku komponentu emo-cionalnih vrednosti. Vlastiti nazivi ~ak kao da sadr`e u sebidopunu tekstu i zahtevaju da budu prevedeni (Lubas 1970: 142–146).Kada su informacije koje sadr`e imena relevantne za porukuizvornog teksta, prevodila~ka reewa se mogu tra`iti jedino u

151

konfrontativnom pristupu odgovarajuih kulturno-istorijskihtradicija (Sibinovi 1979: 93). U ovom slu~aju je prevodilac imaona raspolagawu mogunost da aludira na zajedni~ku biblijskutradiciju i bez tekoa prenese dodatnu poruku.

Teko je, uglavnom i nemogue preneti sva zna~ewa sadr`anau orignalnom tekstu, ali ukoliko u ciqnom jeziku postoje sred-stva da se to to uspenije izvede, trebalo bi da se ona i isko-riste. Tako, na primer, u prvom poglavqu pada u o~i i pasus ukojem se pripoveda~ obraa ~itaocima:

„Svima vama koji izvan moje klinike vodite komplikovane`ivote, vama prijateqima i svakonedeqnim posetiocima kojinemate pojma o mojoj zalihi papira, vama sada predstavqamOskarovu babu s materine strane.“ (Gras 2004: 10)

U prevodu nije jasno, kao u originalu, da se pripoveda~ obra-a dvema grupama, nepoznatim ~itaocima Ê„Ihnen“Ë i svojim ro-|acima, prijateqima i poznanicima Ê„Euch“Ë (Grass 2007: 12), tou srpskom jeziku mo`e da se istakne upotrebom velikog i malogslova („Vama“ i „vama“). Bodu o~i i konstrukcije kao, na primer,vie puta pomiwani „ciglanski dimwak“ (odnosi se na dimwakciglane), a u prvi mah je nejasno da li baba svakog petog petka peresvih pet sukawa ili samo jednu, jer iz jednog pasusa proizilazijedno, a iz drugog pasusa drugo zna~ewe (Gras 2004: 11).

Analiza prevoda celog prvog poglavqa ve nagovetava da jeTrebi~nikova prili~no slobodno prevodila na svim nivoima.Kad je re~ o sintaksi, skraivala je Grasove duga~ke re~enice iliumetala dodatne re~eni~ne elemente, ~ime je naruila ritam ori-ginalnog teksta. Na semanti~kom nivou je tako|e ponekada slobod-no prenosila zna~ewa, a i dodavala je elemente razgovornog stilaradi interpretacije u duhu humoristi~nog romana, stoga ~itaociprevoda tekst do`ivqavaju savim druga~ije od ~italaca origi-nala (pragmati~ki aspekt). Samim time se ne uspostavqa ni fun-kcionalna ekvivalentnost izme|u izvornog i ciqnog teksta, toje jedan od kqu~nih zahteva za uspenost prevoda, jer mawe gre-ke se mogu i prihvatiti ukoliko tekst u celosti ispuwava istufunkciju kao i original. Me|utim, budui da na osnovu analizejednog poglavqa ne mo`e da se stekne kompletna slika o tekstu,dodatna analiza prevoda, kao i pore|ewe sa drugim prevodom moguda daju potpuniji uvid u izvor prevodila~kog problema, odnosnoda li se on krije u tekstu ili u vetini prevodilaca.

2.2 Uporedna kritika prevoda poglavqa„IZLOG“ ili „IZLOZI“

Ne postoje jasni kriterijumi za uporednu kritiku prevoda.Piper se donekle pozabavio ovom problematikom, konstatujuida kritika prevoda uglavnom ima obele`je usputne aktivnosti i

152

mawe ili vie zanimqive marginalije o prevodio~evim greka-ma ili onometo kriti~ar smatra grekama. Isto tako, on pola-zi od toga da je prevod tekst kao i svaki drugi i da, kao i svakitekst, ima tri osnovna aspekta: formalni, semanti~ki i pragma-ti~ki. Formalni aspekt podrazumeva sledee kriterijume: struk-turu, vreme, broj i vrstu prevoda koji se kritikuju. S obzirom nastrukturu kritike prevoda, razlikuje se kritika jednog prevodaod uporedne kritike vie prevoda. Ako se porede dva ili vieprevoda, prema vremenu wihovog nastanka se razlikuju kritikekoje sadr`e analize prevoda nastalih u razli~ito vreme i prevo-da nastalih u pribli`no isto vreme. Mo`e da se vri uporednaanaliza prevoda istog dela ili razli~itih dela od istog autoraili dela koja je preveo isti autor, dela koja su nastala u istovreme ili spadaju u isti `anr. Kada je re~ o pore|ewu vie pre-voda razli~itih dela, u centru pa`we je sam prevodilac, wegovauspenost u reavawu razli~itih prevodila~kih zadataka,wegova individualna reewa. Sa stanovita sadr`aja (seman-ti~ki aspekt) kritika je uslovqena samim prevodom na koji seodnosi i razli~itim pitawima kaoto su jezi~ka norma i govor-na kultura, komparativna stilistika, komparativna versifi-kacija, prevo|ewe poslovica i frazeologizama, realija, dija-lektizama, `argonizama itd. Pragmati~ki aspekt kritike prevo-da odnosi se na vrednosna obele`ja kritike prevoda, koja mo`eda bude negativna, ~ak i polemi~kog karaktera, a mo`e da bude iinspirativan na~in kriti~kog razmiqawa o prevodila~kimpitawima. Opredeqivawe za ovaj ili onaj na~in kritike je popravilu spontano, ali solidno zasnovana kritika prevoda treba-lo bi da ukqu~i i poznavawe i razra|ivawe wene tipologije, jerto zna~i i poznavawe i usavravawe instrumentarija kojim se usvojim analizama slu`i (Piper 1985: 95–98). Osim iz lingvis-ti~kog aspekta, prevodi mogu da se porede polazei od kulturnogili drutveno-politi~kog konteksta.

Pore|ewem vie prevoda istog dela bavi se kola manipu-lacije, koja ciqni tekst posmatra kao neto dinami~ko i produk-tivno, budui da svaki prevod implicira izvesnu „manipula-ciju“, odnosno mewawe, prilago|avawe izvornog teksta u odre|enesvrhe. Kao to se ciqna kultura i jezik stalno mewaju, tako isvrha prevo|ewa nikada nije ista (Stolze 2011: 144–146), pa sesamim tim i prevodi istog dela neminovno razlikuju. Predmetovakve analize su uglavnom tekstovi koji nastaju u razli~itimdrutveno-istorijskim okolnostima, te se na osnovu wih mo`eposmatrati i analizirati i tekst i kontekst u kojem je delo nas-talo. Me|utim, kad je re~ o dva prevoda poglavqa romana Limeni

153

dobo, oni su nastali skoro u isto vreme, tako da analiza sa sta-novita teorije manipulacije nema mnogo svrhe.

Trebi~nikova je jedina prevela romanLimeni dobo u celos-ti, ali je poglavqe pod naslovom „Schaufenster“, preveo i ZoranGlu~evi i objavio taj prevod u ~asopisu Kwi`evnost 1962.godine (Gras 1962: 492–501), dakle, godinu dana pre nego to sepojavio prevod celog romana. Glu~evi je u istom ~asopisu obja-vio i rad o romanu, to pokazuje da je on upoznat i s tekstom i skontekstom, odnosno da poznaje nema~ku kwi`evnost, vreme o ko-jem pie i iz kojeg delo poti~e, da su mu poznati podaci o autoru,kao i literatura o samom delu.

Kod pore|ewa ova dva prevoda prvo pada u o~i razlika uprevodu naslova: „Izlog“ (Glu~evi) ili „Izlozi“ (Trebi~nik).U originalu stoji „Schaufenster“, imenica koja u jednini i umno`ini ima isti oblik, tako da na prvi pogled prevodilac mo`eda odlu~i da li e da je prevede u jednini ili mno`ini. Me|utim,„Fenster“ je brojiva imenica, a u nema~kom jeziku je gramati~kopravilo da brojive imenice u jednini ne mogu da stoje bez ~lana,ve samo u mno`ini. Dakle, ovde bi bila re~ o mno`ini da nije upitawu naslov, jer u naslovu ~ak i brojive imenice mogu da budubez ~lana (Grimm; Kempter 1994: 106). Me|utim, ako se pro~itasadr`ina poglavqa, vidi se da nije re~ o jednom izlogu, ve o raz-nim izlozima u gradu, tako da je Trebi~nikova ta~nije prevelanaslov poglavqa. Kriti~ar je ipak kod prevoda „Izlog“ stavqenpred dilemu: da li je u pitawu sloboda ili previd prevodioca?

Kad je re~ o Glu~evievom prevodu, primeuje se da je stilbli`i autorovom, umereniji, sa ubrzawima ritma na onimmestima gde je to slu~aj i u originalu. Nema razgovornog tona kojise primeuje u prevodu Olge Trebi~nik. Nema nejasnih mesta uprevodu, jer Glu~evi je ~esto parafrazirao tamo gde je to bilopotrebno, kako bi o~uvao razumqivost, dok je Olga Trebi~nikposegnula za napomenama. To naro~ito dolazi do izra`aja kod pre-vo|ewa kulturolokih pojmova, na primer, kod re~i „Luft-schutzwart“ (Grass 2007: 157), gde Trebi~nikova nije prevela re~,ve ju je transkribovala kao „luftucvarti“, s napomenom: „Luft-schutzwart, civil zadu`en po kuama za protivavionsku zatitu“(Gras 2004: 131). Glu~evi je, me|utim, ovaj prevodila~ki prob-lem reio parafrazom „redari protivavionske zatite“ i integ-risao ju je u tekst, ~ime se ne skree pa`wa s toka pripovedawa.

Interesantno je isto tako da je samo na toj istoj i sledeojstranici prisutno nekoliko prevodila~kih reewa koja su sepojavila i kod Olge Trebi~nik godinu dana kasnije: „aufgeb-rummt“ kao „rebnuli“ na istom mestu kod Glu~evia i Trebi~-nikove, kao i „die Handlung an sich gerissen“ kao „uzeo radwu u svoje

154

ruke“. Re~ „bräunlich“ se kod Glu~evia prevodi kao „mrke“ ko-uqe, a kod Trebi~nikove kao „mrkaste“, u oba slu~aja „braun“ kao„mrk“. Glu~evi koristi re~ „maqice“ kao sinonim za „uda-raqke za dobo“, a prevodi i „Insasse“ kao stanovnik, kao to~ini i Trebi~nikova ne na istim, ali na drugim mestima u roma-nu. Postavqa se pitawe da li su ovo samo slu~ajnosti.

Na pojedinim mestima se vidi da ni Glu~evi nije uvekuspeo da ostane veran originalu, kao, na primer, kada prevodire~enice:

„Wir wollen noch einmal einen Blick unter Oskars Tribünewerfen. Hat Oskar denen was vorgetrommelt?“

kao

„Hajde da bacimo jo jedan pogled na Oskarove tribine.Zar Oskar nije onima gore, iznad sebe, poneto oddobovao?“

Trebi~nikova je isti tekst prevela kao:

„Da jo jedanput bacim pogled pod Oskarove tribine. Dali im je Oskar togod dobovawem dokazao?“

Dodavawem „onima gore, iznad sebe“ Glu~evi je kompenzo-vao to to je re~ „unter“ preveo sa „na“, umesto „(is)pod“, to jejedan od prihvatqivih jezi~kih postupaka, mada u ovom slu~ajunije neophodan. Prevod prve re~enice mogao je da glasi: „Hajde dabacimo jo jedan pogled ispod Oskarovih tribina.“ Istina je dase „pogled“ obi~no „baca na neto“, a ne „(is)pod ne~ega“, aliGlu~evi je zadr`ao tu perspektivu „odozdo“, kao i Trebi~ni-kova. U odnosu na Trebi~nikovu, Glu~evi je ta~niji kada preno-si mno`inu (mi) umesto jednine (ja), jer upotrebom mno`ine sestvara oseawe zajednitva izme|u pripoveda~a i ~italaca, onozajednitvo posmatrawa na koje se aludira ve prvom re~enicomu romanu.

Tekou u prevo|ewu svakako predstavqa glagol „vortrom-meln“, koji Trebi~nikova prevodi slobodno kao „dobovawem do-kazati“, a Glu~evi kao „oddobovati“. Re~ „vortrommeln“ bimogla da se shvati kao jedna od onih glagolskih metafora koje su~este kod Grasa, analogno s glagolom „vorsagen“, poto je dobova-we za Oskara na~in komunikacije, a glagol „vorsagen“ ima zna~e-we „apnuti nekome (u~eniku) neto da ponovi, zapie, jer nezna“, odnosno, kao sinonim za glagol „vorsprechen“ u zna~ewu „re-i nekome neto da ponovi ili zapie (teku re~ ili zakletvu)“(Duden 2003), odnosno „(na)u~iti nekoga da govori“ (Risti; Kan-grga 1994: 65). Analogija sa ovim zna~ewima mo`e da se uspostavizatoto je Oskar svirao da bi orkestar ponavqao za wim, on jesteneto „oddobovao“to ostali treba da ponove, odnosno „pokazao“

155

im je kako da sviraju, ali im nije nita „dokazao“. Trebi~nikovaje osetila dodatno zna~ewe u glagolu i pokuala da ga prenese,dok je Glu~evi ostao pri osnovnom zna~ewu, prenosei samodenotaciju.

Interesantna su sasvim razli~ita reewa za „Versuchen“ i„Versucher“ (Grass 2007: 158). Glu~evi u prevodu koristi re~„sabla`wavawe“ (493), a Trebi~nikova ovu nema~ku re~ prevodikao „zavo|ewe“, pri ~emu se, u stvari, radi o „iskuavawu drugih“ili „iskuewu“ slu~ajnih prolaznika, navo|ewu na kra|u. Glu-~eviev prevod je daleko boqi, jer „sablazniti“ zna~i „navestina greh, zavesti, moralno pokvariti; izazvati sablazan, javno ogor-~ewe kod nekoga, skandal; polakomiti se za ne~im primamqivim,ne moi se odupreti grenim `eqama“ (Re~nik srpskog jezika2011: 1158). Nema~ka re~ je relativno neutralna („iskuavawe“),ali u datom kontekstu dobija dodatna zna~ewa (konotacija), kojasu sadr`ana u osnovnom zna~ewu srpske re~i „sabla`wavawe“(denotacija). Re~ „zavo|ewe“ ima ire zna~ewe od obe lekseme,tako da je najmawe prikladna u ovom slu~aju, naro~ito to budidruga~ije asocijacije.

Postoje i razlike u transkripciji poqskih i kaupskihimena: Trebi~nikova prezime Oskarove babe „Koljaiczek“ prenosikao Koqa~ek, dok Glu~evi koristi transkripciju Koqajcek.Osimto Glu~evi prenosi izvorno „i“ kao „j“, a Trebi~nikovaga izbacuje, druga~ije transkribuju i suglasni~ku grupu „cz“. Sobzirom na to da se u poqskom i kaupskom „cz“ ~ita kao „~“, a unema~kom jeziku ovakva grupa suglasnika nije uobi~ajena, Tre-bi~nikova je ta~no transkribovala ovo prezime, ali na drugimmestima u romanu pogreno prevodi prezime „Truczinski“, koje se,po analogiji, transkribuje kao „Tru~inski“, ne kao „Trucinski“.Glu~eviu se omaklo i „gvozdeno staklo“ (496) umesto „zale|enogstakla“ (Gras 2004: 135) za „eisiges Glas“ (Grass 2007: 163), aliuprkos ovakvim sitnijim ogreewima, Glu~eviev prevod jerazumqiviji, uglavnom ta~niji, i prilikom ~itawa teksta nedolazi toliko ~esto do prekida toka misli kao to je to slu~ajsa prevodom Olge Trebi~nik.

3 Zakqu~ak

Kritika prevoda romana je posebno te`ak poduhvat, buduida nisu razra|eni kriterijumi niti za analizu prevoda niti zaizbor „reprezentativnog“ segmenta romana koji e biti podvrgnutkritici. Kriterijumi za analizu i kritiku prevoda zavise odsamog kriti~ara iwegovog nau~nog polazita, stoga treba da budujasno navedeni, s obzirom na to da rezultat analize zavisi odpristupa tekstu prevoda. Sa stanovita funkcionalne ekviva-

156

lentnosti i teorije skoposa kod vrednovawa prevoda je presudnawegovafunkcija i delovawe u ciqnoj kulturi u pore|ewu s polaz-nom kulturom, pri ~emu se analiziraju nivo teksta, re~enice ileksi~ke jedinice.

Kad je re~ o kritici prevoda romana Limeni dobo, izborodabranog poglavqa je vo|en interpretacijama romana u kojimase uglavnom analizira prvo poglavqe. Drugo poglavqe je odabranojer je prevedeno dva puta, odnosno prevela su ga dva razli~itaprevodioca, tako da je poslu`ilo kao osnov za uporednu analizuteksta prevoda. Sa stanovitafunkcije prevoda iwene kompati-bilnosti s funkcijom originala, prevod se ne mo`e smatratiuspenim, budui da se prevodilac romana ogreio o originalna vie nivoa, kako sintaksi~ki, tako i semanti~ki, stilisti~-ki i pragmati~ki. Rezultat je neadekvatan prevod koji bi trebaloda bude zamewen novim prevodom, koji bi, nadamo se, pospeio irecepciju ovog zna~ajnog romana u srpskoj kwi`evnosti.

LITERATURA

Duden – Deutsches Universalwörterbuch (2003). Mannheim:Bibliographisches Institut (CD-Rom).Gras, Ginter (1962): Izlog. Prev. Zoran Glu~evi. Kwi-`evnostXVII, sv. VI, 492–501.Gras, Ginter (2004): Limeni dobo. Prev. Olga Trebi~-nik. Novi Sad: Vega.Grass, Günter (2007): Die Blechtrommel.München: dtv.Grimm, Hans-Jürgen; Kempter, Fritz (1994): Kleinedeutsche Artikellehre: Ein Übungsbuch. Leipzig: Langen-scheidt.Hermans, Theo (2010): Translation in Systems: Descriptiveand System-oriented Approaches Explained.Manchester: St.Jerome Publishing.Igwa~evi, Svetozar M. (1977): Teze za kritiku prevodaromana.Kwi`evne novine (16.1), god.XXIX, br. 527, 1, 10.Just, Georg (1972): Darstellung und Appell in der Blecht-rommel von Günter Grass : Darstellungsästhetik versusWirkungsästhetik. Frankfurt: Athenäum Vlg.Lubas, Vladislav (1970): Iz problematike prevo|ewavlastitih naziva. Filoloki pregled, kw. VIII, sv. 1–2,142–146.Nord, Christiane (2009): Textanalyse und Übersetzen.Tübingen: Julius Groos Verlag.Piper, Predrag (1985): Prilog tipologiji kritikeprevoda (na primerima kritike prevoda s ruskog jezikana srpskohrvatski). Kop~a, 5, 95–98.

157

Proti, Predrag (1976): Razmiqawa o kritici prevoda.Prevodna kwi`evnost : Zbornik radova Prvih beog-radskih prevodila~kih susreta 5–7. decembra 1975.Beograd: Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije, 109–115.Re~nik srpskog jezika (2011). Novi Sad: Matica srpska,1158.Risti, Svetomir;Kangrga, Jovan (1994):Enciklopedij-skinema~ko-srpski re~nik. 2 kw. Beograd: Prosveta.Sibinovi, Miodrag (1979): Original i prevod : Uvod uistoriju i teoriju prevo|ewa. Beograd: Privrednatampa.Stolze, Radegundis (2011): Übersetzungstheorien: Eine Ein-führung. Tübingen: Narr.

158

Edgar Alan Po (1809–1849) bio je ameri~ki pisac, pesnik,urednikikriti~ar, najpoznatiji po svojimpri~ama o zlo~inimai onostranom, od kojih mnoge imaju izri~ito gotskiton.Me|u-tim, wegova slava kod qubiteqa krimi romana po~iva na trikratke pri~e koje je napisao s likom viteza[arlaOgistaDipe-na, koje je Po opisao kao pri~e o „logi~kom zakqu~ivawu“. Inte-lektualac alimatovit, briqantan ali ekscentri~an, Dipenje postao obrazac zafiktivne detektive, pored ostalih i[er-lokaHolmsa, koji ga i sampomiweuSkerletnoj studiji,prvoj pri~iu kojoj se pojavquje, mada Holms opisuje Dipena kao „veoma infe-riornog momka“.

„Boravei u Parizu za vreme prolea i dela leta 18—, upoz-nao sam se onde sa nekim T. [. Ogistom Dipenom.“1

Tako otpo~iwe pripovetka koju mnogi smatraju prvom u kojojprivatni detektiv poma`e policiji tako to reava zagonetnoubistvo.Ubistva uUliciMorg prva je od tri pri~e u kojimaDipenreava slu~aj koji je potpuno zbunio policiju, i Poov zna~aj, kaoi wegov uticaj, veoma su bitni za generacije pisaca krimia, de-tektivskih pri~a i pri~a o natprirodnom koje su usledile. Pogle-dajte sledei odlomak, koji je mogao biti izdvojen i iz neke pri~eu kojoj umesto Dipena imamo[erloka Holmsa ili Poaroa:

„Recite mi, tako vam boga – uzviknuh – kakvim to metodom – akotu ima metoda – vi uspevate da proniknete u moju duu.“2

Dipen pristaje da objasni, i svedokwegovih analiti~kihmoimo`e mu se samo diviti.

Misterija Mari Ro`e bila je nastavak Ubistava u UliciMorg, i ona otpo~iwe sledeom opservacijom: „…Malo je osoba, ~aki me|u najsmirenijim misliocima, koje nekad nije potreslo neod-

X. Volis Martin

PRI^E O DIPENUEDGARA ALANA POA (1841–1844)

Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi

1 – E. A. Po, Umorstva u Ulici Morg u Najlepe pri~e Edgara Alana Poa, BIGZ, 1990; prevod:Borivoje Nedi, str. 186. (Prim. prev.)

2 – E. A. Po, Umorstva u Ulici Morg u Najlepe pri~e Edgara Alana Poa, BIGZ, 1990; prevod:Borivoje Nedi, str. 191. (Prim. prev.)

159

re|eno, a ipak zastraujue delimi~no verovawe u natprirodno“3,dok uUkradenom pismuDipena nagovaraju da pomogne policiji dapovrati pismo ukradeno jednoj `eni, koju sada ucewuju.

Ove tri pri~e obuvatajuDipenove misterije, ali kako su oneve bivale analizirane na drugim mestima, neu ih i ja ovdedekonstruisati. Mene kod wih zanima ono to mo`emo saznati oPoovom karakteru iz na~ina na koji je prikazao svoj alter ego(mnogi akademici se sla`u u proceni da je Dipen, bez sumwe, upra-vo to), jer, prilikom prvog uvo|ewa Dipenovog lika, pripoveda~ga ovako opisuje:

„Taj mladi gospodin pripadao je rodom jednoj odli~noj – od-ista jednoj slavnoj porodici, ali je sticajem raznih nemilihdoga|aja, dospeo u takvo siromatvo da je snaga wegovog karakterapodlegla pod tim, i on je prestao da se snalazi u svetu, ili da hajeza povraawe svoga imawa. Qubaznou wegovih poverilaca, uwegovom posedu je ostao jo jedan mali ostatak wegove o~evine; i,od prihoda koje je otuda u`ivao, polazilo mu je za rukom, zahva-qujui krutoj tedqivosti, da pribavqa sebi `ivotne potrebe,ne patajui se okowegovih suvinosti. Odista, kwige su mu bilejedina rasko, a one se u Parizu lako dobavqaju.“4

Ovaj opis se sla`e sa onim to znamo o Poovoj `ivotnoj si-tuaciji u periodu kada je pisao ovu pri~u. Pripoveda~ nastavqa:

„Najzad smo se bili dogovorili da stanujemo zajedno za vrememog boravka u gradu; i kako su moje ovozemaqske prilike bileneto mawe nepovoqne od wegovih, bilo mi je doputeno dapodnesem troak najamnine, i opreme pokustvom u stilu koji jegodio prili~no fantasti~nom sumoru nae zajedni~ke naravi,jedne oronule i groteskne palate, odavno naputene zbog prazno-verice o kojoj se mi nismo raspitivali Ê…Ë.“5

„Zajedni~ka narav“ o kojoj Po pie mogla bi se odnositi nanalete oduevqewa i o~ajawa koji su ga progawali celog `ivota,to podr`ava posthumnu dijagnozu bipolarnog poremeaja. Da jedanas `iv, Po bi se sigurno slo`io s tom dijagnozom, poto je,naime, bio svestan toga da mu se raspolo`ewe mewa cikli~no, i dasu te smene naizmeni~no opre~ne prirode. U pismu pesniku Xejm-su Raselu Louelu, ~iji je temperament tako|e bio veoma turoban,napisao je:

„Imam razumevawa za tu ’konstitucionalnu lewost’ na kojuse `ali – jer je to jedan od grehova koji je i meni preao u navi-ku. Preterano sam lew i predivno vredan – u talasima. Ima pe-

3 – E. A. Po, Misterija Mari Ro`e u Edgar Alan Po, sabrane pri~e i pesme, Rad, Beograd, 2006;prevod: Aleksandra Man~i, str. 459. (Prim. prev.)

4 – E. A. Po, Umorstva u Ulici Morg u Najlepe pri~e Edgara Alana Poa, BIGZ, 1990; prevod:Borivoje Nedi, str. 186-187. (Prim. prev.)

5 – E. A. Po, Umorstva u Ulici Morg u Najlepe pri~e Edgara Alana Poa, BIGZ, 1990; prevod:Borivoje Nedi, str. 187. (Prim. prev.)

160

rioda kada mi je svaka vrsta mentalnog napora mu~ewe i kada minita ne pru`a zadovoqstva do osamqeno optewe s ’planinamaiumama’ – Bajronovim ’oltarima’. Tako umem da tumaram i sawa-rim mesecima, i probudim se, naposletku, u nekoj vrsti manije dastvaram. Onda piskaram po ceo dan, i ~itam po celu no, sve dokbolest traje.“

Kao to se ~esto deava kod qudi koji pate od bipolarnogporemeaja, Poov li~ni`ivot bio je te`ak i nesrean. Smatralisu ga neodgovoranim, nestabilnim, i, uopte, ~ovekom s kojim jenemogue izai na kraj. Ovo je odlomak iz Poovog pisma wegovomstaratequ, Xonu Alanu, nakon to je ovaj odbio da isplati koc-karski dug koji je Po napravio na univerzitetu:

„Jesam li, dok sam bio dete, tra`io od Vas milosti i zatite,ili ste Vi to od svoje sopstvene slobodne voqe ponudili da sestarate o meni? Dobro je poznato uva`enim pojedincima u Balti-moru, i na drugim mestima, da je moj deda (moj prirodni zatitniku vreme kada ste se Vi umeali) bio bogat, i da sam bio wegovoomiqeno unu~e. – Ali obeawe o usvajawu i liberalnom obrazova-wu, o ~emu ste pisali u pismu koje je i sada u posedu moje porodice,navelo ga je da Vam prepusti brigu o meni. Pod takvim okolnos-tima, zar se mo`e rei da nemam prava da o~ekujem ita od Vas?“

Poova optu`babila je izuzetnonepravedna.XonAlan se zapra-vo dobro brinuo o wemu, ali je naposletku izgubio strpqewe zbogstalnih molbi da mu se da novca. Kao posledica toga, wihov odnosse prekinuo u Poovim ranim dvadesetim.

Nesposobnost da vodi ra~una o novcu i tendencija da se pre-vie troi, bez obzira na posledice, odlike su bipolarnog pore-meaja. (Pomislite na to kako je Po kupio pet metara kvalitetnogplavogtofa i komplet najboqih pozlaenih dugmia u trenutkukada je imao dug od gotovo 2.000 funti!) A isto va`i i za sposob-nost da se koncentrie na onoto radi, iskqu~ujui sve ostalo.Me|utim, ovo je bio samo deli onogato su mani~ni periodi bo-lesti omoguavali Pou da uradi. Bolest ga je obdarila, i prokle-la, jasnoom vi|ewa, poja~avawem ~ula koja je `ivo opisao uPadukue Uer:

„Poto pro|e malo vremena, on pre|e na onoto je smatrao zaprirodu svoje bolesti. To je, re~e on, bila nasledna i porodi~nabolest, tako da je on o~ajavao da li e joj nai leka – jedno obi~nonervno oboqewe, dodade on odmah, koje e, bez sumwe, brzo proi.Neke od ovih stvari koje je on izlagao zanimale su me i iznena-dile, mada su mo`da wegovi izrazi i opti na~in izlagawa ima-li svoj zna~aj i va`nost. On je patio mnogo od bolesne osetqi-vosti ~ula; samo najprostiju hranu mogao je da podnese; mogao jeda nosi odelo samo od naro~ite tkanine; mirisi cvea bili su mu

161

teki i nepodnoqivi; o~i su ga bolele i na veoma slaboj svet-losti; i samo neki naro~iti zvuci, i to oni na instrumentima sa`icama, nisu ga ispuwavali u`asom.“6

I opet, u ovom odlomku iz Izdajni~kog srca:„Ta~no! – razdra`qiv – bio sam i jo sam u`asno, u`asno raz-

dra`qiv; ali zato tvrdite da sam ba lud? Bolest je izotrilamoja ~ula – nije ih razorila, nije ih otupela. Povrh svega, sluh mije postao veoma istan~an. ^uo sam sve na nebu i na zemqi. ^uo sammnogo toga i iz pakla.“7

Periodi tokom kojih oni koji pate od bipolarnih poremeajaimaju poja~anu osetqivost ~ula mogu trajati danima ili mese-cima, pre nego to utonu u depresiju, koja mo`e biti blaga iliakutna. Poova depresija bila je uvek duboka, i nakon jednog takvogperioda napisao je:

„Otiao sam u krevet i preplakao dugu, dugu, u`asnu no punuo~ajawa.Kada je svanuo dan, ustao sam i pokuao da umirim svoj umbrzometwom po hladnom, otrom vazduhu – ali sve to nikako dapomogne – demoni sume i daqemu~ili.Naposletku nabavih pedese-tak grama laudanuma ÊsicË... Toliko sam bolestan – tako u`asno,beznade`no BOLESTAN telom i umom, da oseam daNEMOGU`i-veti... dok ne obuzdam ovu strahovitu uznemirenost, koja, ako se nas-tavi, ili e mi unititi `ivot, ili e me oterati u beznade`noludilo...“

U upravo navedenom odlomku, Po pomiwe kako je nabavio pe-deset grama laudanuma kako bi se le~iowime. Drugi „lek“ kojem jepribegavao bio je alkohol. Osobe sa bipolarnim poremeajem ~es-to koriste velike koli~ine droge i alkohola, to ih neretkodovodi do prevremene smrti. Verovatno je kombinacija ovoga dvogadovela i do Poove preurawene smrti 1849. godine. „Sada znamo daje Poa ono isto to ga je nagonilo da pie tako|e nagonilo i dapije“, primetio je jedan odwegovih biografa. „Alkohol i kwi`ev-nost su bili dva sigurnosna ventila za um koji je naposletku samsebe rastrgnuo.“

X. VOLISMARTIN (doktorirala na Univerzitetu Sent Endruz)direktor je izdava~kog sektora u kompaniji Edgar Alan Pres. Weniromani su objavqivaniirom sveta i adaptirani u filmove. @ivi uBristolu. www.wallis-martin.co.uk

6 – E. A. Po, Pad kue Uer u Ukradeno pismo i druge pri~e, Svetovi, Novi Sad, 1996; prevod: M.Joji, str. 67. (Prim. prev.)

7 – E. A. Po, Izdajni~ko srce u Edgar AlanPo, sabrane pri~e i pesme, Rad, Beograd, 2006; prevod:Vuka Adamovi, str. 521. (Prim. prev.)

162

^arls Dikens (1812–1870) bio je plodan pisac kratkih pri~a,drama, romana, dela iz publicistike, a nalazio je vremena i da ure-|uje ~asopise, sara|uje sa drugim autorima, usavri koncepcijupromotivne turneje i bude otac desetoro dece. Tako|e je bioborac za socijalnu pravdu, to je imalo korene u wegovom sop-stvenom detiwstvu, kada je wegov otac, Xon, bio zatvoren zbogduga u zatvorMarals. Tamomu se pridru`ilacelaporodica osim^arlsa, koji je, u dvanaestoj godini, po~eo da radi uVorenovoj fab-rici crnila za cipele i poseivao je porodicu samo nedeqom.Wegov prvi roman,Pikvikov klub, bio je objavqivan u nastavci-ma u periodu 1836–1837, a umro je ostavivi svoju posledwu kwigu,Misterija Edvina Druda, nezavrenu.

Upomo! Ubistvo! Policija!Da li ovo aludira na krimi roman? Trebalo bi da negde bude

krvi i leeva, i mora se otkriti ko je ubica.Jo od gospo|e Agate Kristi, krimi romani su pre svega fik-

cija s napetim zapletom, gde radoznalost ~itaoca da sazna ko jeubio osobuX, i hoe liY iZ tako|e postati`rtve, postaje goruapotreba. Zbog toga idealna kritika nekog krimia ~esto sadr`iizraz „ne ispua se iz ruku”.

Zapleti gospo|e Agate, iako ingeniozni, puni su pre stere-otipa nego punokrvnih likova. Pisci krimia koji su uslediliposlewe, kaoto jeF. D. Xejms, stvaraju`ive likove, likove kojidiu, i pomerili su na neki na~in krimi romane s margina `an-rovske fikcije.

Za mene krimi romani nemaju ograni~ewa. Iako ja piem uokvirima tradicije tog `anra, umem da budem pomalo nepoverqi-va premawemu.Moj omiqeni krimi roman jePri~a o dva grada, ob-javqen 1859. godine.

Mnogi od vas su pro~itali ovaj napeti roman^arlsa Dikensa.Kada je on bio mlad, na svetu je jo bilo qudi koji su pre`iveliFrancusku revoluciju. Kao to mnogi od vas znaju, ove godine

Rita Mej Braun

PRI^A O DVA GRADA^ARLSA DIKENSA (1859)Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi

163

slavimo dvestotu godiwicu od wegovog ro|ewa.1 Dakle, eto namizgovora da svaki dan pravimo `urku.

Zato bih ja zakqu~ila da je ovaj roman – s najboqom uvodnomre~enicom svih vremena: „Bilo je to najboqe vreme, bilo je tonajgore vreme” – zapravo krimi? Zato to se vrti oko jednog odnajstarijih zapleta u pozoritu i kwi`evnosti, oko zamewenogidentiteta. Reite pitawe identiteta i reili ste problem.

Mo`ete da birate izme|u mnogo opcija ako biste hteli da od-redite kada je ta~no po~eo da se koristi ovaj zaplet. UKraquEdipu,tragediji koju je napisao Sofokle (496–406. pre n. e.), upotrebqenje s razornim posledicama. Plaut, rimski dramati~ar (254–184.pre n. e.), koristio ga je u svojim komedijama. [ekspir je krao odPlauta i oba pisca nas i daqe zasmejavaju. Reavawe pitawa pra-vog identiteta zahteva podjednaku koli~inu detektivskog istra-`ivawa kao i reavawe misterije ko je obezglavio petoro qudi,na potpuno isti na~in, i ostavio wihove glave na stepenicamakatoli~ke crkve Sveti Sebastijan. (Eto zapleta za nekoga ko bi`eleo da postane pisac.)

Sve do objavqivawaPri~e o dva grada, drame ili romani su se~esto zavravali takoto bi se, na sreu ili na nesreu, istin-ski identitet razotkrio.Pri~a o dva grada zavrava se takotoglavnom liku poveruju da je on taj za koga se la`no predstavqa.To je jedan odnajemotivnijih zavretakanekog romana zakoji znam.Vi navijate da misterija ostane nereena.

Dikensa obasipaju potpuno zaslu`enom hvalom zbog wegovihlikova, likova koji ska~u sa stranica i urezuju se u va um, u va-e pamewe. Kad jednom upoznate UrajuHipa, nikada ga neete za-boraviti, i nadaete se da ga nikada vie neete sresti. Likovi na~iju stranu stajete ~esto kazuju neto o vama samima. Svimi`eli-mo da DejvidKoperfild iOliver Tvist pre`ive, bez obzira na toko su nam omiqenilikovi.Mi zatvaramo ova dvaDikensova romananadajui se da e ta dva naslovna mladia uspeti u `ivotu.

Mi zatvaramo Pri~u o dva grada znajui da na junak neepostii uspeh u `ivotu. Mi zatvaramo ovaj roman rastu`eni, du-hovno okrepqeni i zahvalnito nismo`iveli u tom u`asnom pe-riodu potresa u Francuskoj.

Mnogi kwi`evni kriti~ari e rei da je Pri~a o dva gradakonzervativan roman. Dobro, krimii jesu konzervativan oblik.Tema mo`e sadr`ati seksualnu izopa~enost, likovi mogu ispaqi-vati psovke kao granate, i junak ili junakiwa su obi~no likovipuni mana, s neuspehom koji uvek vreba u wegovoj/wenoj senci.Neki su ~ak i pravi antiheroji. Oblik je i daqe konzervativan.Trenutna moda duga~kih scena seksa, iscrpnih opisa raspadnutih

1 – Ovaj esej je napisan 2012. godine. (Prim. prev.)

164

leeva i opisa nasiqa koje se deava na svakih desetak minuta nemogu izmeniti oblik. (I, uzgred budi re~eno, imamo li ikadaheroja, antiheroja, ili heroinu koji su impotentni? Ako postojitakav, javite mi. To bi bilo neto novo. Bez obzira na to kolikostrana bila wihova prolost ili u`asna wihova sadawost,intimni delovi tela im rade ~udesno dobro.)

[ta je, uopte, krimi roman?[ta je taj wegov oblik? Jednos-tavno je: deava se neki incident koji unitava ravnote`u.Destrukcija se mo`e ticati samo jednog pojedinca, jedne porodice,udru`ewa ili grupe, ili cele jedne zajednice. Jedan od velikihtalenata gospo|e Agate bili su ekonomi~ni opisi toga kako nepo-verewe i nasiqe razaraju neku zajednicu.[tavie, kako se pri~arazvija, ~italac na neki na~in postaje deo te zajednice. Ko je po-~inio ili naru~io ovo nedelo? Na po~etku se najverovatnijiosumwi~eni oslobode krivice dok se iskopavaju drugi sumwivci,i wihove tajne se iznose na svetlost dana, ali obi~no nijedan odtih pojedinaca nije krivac. Ponekad su te tajne prqave, a ponekadprili~no uzbudqive: znate, vikar ima tri `ene u tri razli~itasela – i izdr`ava ih s vikarskom platom, verovali ili ne. Pola-ko, na detektiv ili istra`iva~, ma koliko isprva bio nevoqan,razreava zamrenu misteriju.

I evo u ~emu je kvaka. Otkrivawe istine ne zna~i da e se po~i-niteq uvek nai pred licem pravde u svojoj zemqi, ali, nakontose sazna istina, ravnote`a, ili bar neka vrsta ravnote`e, bivapovraena. @ivot ponovo mo`e ii svojim tokom. To je konzerva-tivno. Nikada ne ostajete uskraeni na kraju krimia.

U stvarnom`ivotu, s druge strane, postoji tendencija da budeupravo obrnuto. Nije ~udo to je krimi tako popularan oblikfikcije.

Vratimo seDikensu. Svaka pohvala koja mu se izvikuje zbog iz-vanrednihlikova zaista jeste zaslu`ena, aliwemupripada zaslugai za toto je uzeo dve hiqade godina staru konvenciju i postavioje naglava~ke, konvenciju da se istina, identitet, i neka vrsta prav-de uvek razotkrivaju.

Dikens je napisao roman u kome se deava upravo suprotno.Eto zbog ~ega je Pri~a o dva grada moj omiqeni krimi roman.

RITAMEJ BRAUN, pesnikiwa i scenaristkiwa (nominovana zaEmi), autorka je bestselera Xungla rubinova ploda, memoara @ivo-tiwska privla~nost, serijala o gospo|i Marfi, i brojnih drugihnaslova. Braunova `ivi u Aftonu, u Virxiniji, sa svojim ma~kama,psima, kowima, i velikim crvenim lisicama.www.ritamaebrown.com

165

MetaFulerViktor (1831–1885) bila je pionir ne samo na po-qu „petpara~ke” fikcije, prethodnici savremenih romana umekom povezu ra|enih za masovnotr`ite, nego i u razvoju kri-mi romana u SjediwenimAmeri~kimDr`avama. Po~ela je da piepri~e za novine s trinaest godina, i objavila je Pesme oseawai mate, sa dramskim i deskriptivnim komadima, koje je napisa-la zajedno sa svojom sestromFransis, 1851. godine, a iste godineje odmah usledio iwen prvi roman,Senatorov sin.Izuzetno popu-larna za`ivota, bila je i urednik, u razli~itimperiodima, ~aso-pisa Houm i Kosmopolitan art `urnala.

Mnoge izvanredne spisateqice bivaju zaboravqene u istorijikwi`evnosti, od Ane Ketrin Grin, kojoj pripada zasluga za stva-rawe prvog detektiva koji se pojavqivao u nizu dela (EbenizerGrajs iz Policije grada Wujorka) do E. D. E. N. Sautvort, ~iji jeserijal trilera bio prevo|en irom sveta za wenog `ivota, aliniko ne ~ami u takvoj tami kao Meta Fuler Viktor. Sa Mrtvimpismom (1867), Viktorova je postala prvi ameri~ki pisac – mu-ki ili `enski – koji je objavio detektivski roman (roman u kla-si~nom smislu) u Sjediwenim Dr`avama. Ona je, tavie, bilana vrhu talasa detektivske fikcije koji istori~ari kwi`evnos-ti ~esto ignoriu, ponajvie se koncentriui na Edgara AlanaPoa, za koga se smatra da je pisac najranijih kratkih detektiv-skih pri~a, a onda prelazei direktno naDeijelaHameta, kao dapedeset godina krimi romana uAmerici izme|u ove dvojice autoranikada nije ni postojalo.

Objavqujui pod pseudonimom Sili Rexister, Viktorova jepisala nadogra|ujui dvostepenu narativnu strukturu koju je prviupotrebio Po u Umorstvima u Ulici Morg. Ona otpo~iwe Pismousred istrage kako bi se boqe usredsredila ne na ~iwenicu da jepo~iweno ubistvo, nego na u`ase koji su usledili zbog wega. Naprvim stranicama vidimo Ri~arda Redfilda, xentlmena advoka-ta i amatera detektiva, kako posre od oka zbog traga koji je

Karen Sloter

MRTVO PISMOMETE FULER VIKTOR (1867)Prevela sa engleskog Jelena Vitezovi

166

upravo otkrio istra`ujui ubistvoHenrijaMorlanda. Ovo poka-zuje primetno odstupawe od Poove formule: na detektiv nijedrutveno izolovani, hladno racionalni autsajder, nego insajders moralnim nazorima. Zlo~ini koji se deavaju u Pismu imajuodjeka u celoj zajednici. Pri~a istra`uje dom i porodi~ni`ivoti`rtve i po~inioca. ^italac osea povezanost s likom detektivakoga vodi oseaj za moralno, i pratiwegov emotivni put dok poku-ava da shvati slo`enu prirodu dobra i zla.

Sa ogromnim uspehomMrtvog pisma iwenog sledeeg romana,Brojka osam (1869), Viktorova je pomogla kompanijiBidl&Adams,tvorcima petpara~kih pri~a, da postanu jedan od najuspenijihizdava~a u predratnom periodu. Mormonka, majka devetoro dece,Viktorova je napisala preko stotinu romana gotovo svih`anrova,od fantazije, pa do avantura i vesterna. Kao i wena savremenica– Harijet Bi~er Stou – bila je ~vrsti abolicionista koji pie opoasti ropstva. Za razliku od Stouove, istra`ivala je i drugetekue teme, od domaeg nasiqa do poligamije. Mrtvo pismo je,zapravo, amalgam svih `anrova koje je Viktorova volela, koji je~itaocu davao i komentar na drutveno pored ubistva, intrige iuzbudqivog izleta u teritorije ameri~kog Zapada izvan zakona.

Ima jo nebrojeno mnogo drugih na~ina na koje je strukturaromana Viktorove u otrom kontrastu saPoovom. Ona nije vodilaradwu do neposrednog vrhunca, nego su weni romani bili punipreokreta, zaokretaipogrenihzakqu~akakoji s jedne straneodla-`urasplet a s druge, mo`e se rei, ~ine vrhunac znatno dragoceni-jim. Viktorova nije samo iznosila ~iwenice vezane za zlo~in: onaje istra`ivala drutvene obi~aje, pravei razliku izme|u viei sredwe klase suptilnim obraawem pa`we na odeu ili pona-awe. Opisivala je atmosferu i okolinu idui u detaqe, ~ineida wene pri~e deluju zasnovano na realnosti. Likovi u wenimkwigama nisu cini~ni u vezi sa zlo~inom. Oni oseaju gubitak isvu tragi~nost do dubine due. Iz svih ovih razloga i mnogihdrugih, deluje da je wena formula, a ne Poova, konvencija na kojuse savremeni krimii vie oslawaju.

Zato je, onda, Viktorova potonula u zaborav?Svet fikcije – posebno krimi fikcije – ima tendenciju da

ignorie doprinos `ena, bez obzira na to koliko one popularnepostale.[tavie, upravo je popularnost ~esto delegitimizovalarad mnogih spisateqica. Ne zaboravimo da su Dafne di Morije,koja verovatno spada u najkvalitetnije pisce trilera svih vre-mena, mnogi kriti~ari, weni savremenici, omalova`avali govo-rei da spada u „laku” literaturu. PatriuHajsmit, koja se samadobrovoqno izgnala u Francusku, ameri~ki literati su osu|i-vali zbog psiholoki mra~nih zlo~ina i dvosmislenih likova.

167

To to su dela obe ove autorke adaptirana u izuzetno uspenefilmove osiguralo im je trajawe.Wih sada generacije u~ewaka po-novo otkrivaju; me|utim, u izvesnoj meri, ovaj disparitet izme|ukomercijalnog i kriti~kog uspeha problem je koji i daqe traje.Danas se retko mo`e pro~itati izraz „prevazilazi granice `an-ra” kada kriti~ar opisuje krimi koji je napisala neka `ena.Deluje kao da je prihvatqivije da`ene piu`ivahne pri~e o neza-visnim curama nego da piu ozbiqnu krimi fikciju.

To to se ime Sili Rexister a ne Meta Filer Viktor pojav-quje na originalnoj koriciMrtvog pisma nije nita neobi~no.A nije ni ~iwenica da je cena – pedeset centi – pokazivala da je takwiga nekoliko stepenika iznad tipi~nog petpara~kog romana.Kroz istoriju, `ene su objavqivale svoja dela pod pseudonimimau nadi da e tako naiiru, legitimniju ~itala~ku publiku. Ko-riewe polno neodredivog ili naizgled mukog imena smatralose, a donekle se i danas smatra, pozitivnom marketinkom pozi-cijom. S razlogom je LuizaMej Alkot odlu~ila da objavi svoje tri-lere pod anonimnim autorstvom „Prijateqa dece”. Svakako, XorxEliot (Meri En Evans), Isak Dinesen (Karen fon Bliksen) iKirer Bel ([arlot Bronte) bile su prethodnice X. K. Rouling,F. D. Xejms i X. E. Xens.

I to sa dobrim razlogom.Brz pregled bilo kojih veih preseka prikaza kwiga pokazuje

okantnu nejednakost u broju naslova koji se tu javqaju ~iji suautori`ene nasuprot onima ~iji su autori mukarci, a da ne po-miwemo malobrojnost `ena koje bivaju ukqu~ene u u`e izbore zavee kwi`evne nagrade. Ako to svedemo samo na autore krimia,jaz postaje jo dubqi. ^ak su i urednici ove zbirke1 imali pote-koa da na|u autore (i mukarce i`ene) koji bi pisali o`enskimpiscima. To nije posledica svojevoqnog neznawa o kvalitetu auto-ra koji su ovde ukqu~eni, nego togato je veliki deo naekwi`ev-ne istorije ili potisnut ili izgubqen.

Ovaj problem nikada nije bio tako o~igledno ilustrovan kaoonda kada je re~ o Viktorovoj. Mnoga rana popularna dela koje supisale `ene su nestala, ili su jo u wihovo vreme bila odba~enakao ekvivalenti „~iklita”, ali okantno je otkriti da je osobakoja je stvorila ~itav `anr zapravo izbrisana iz nae svesti.

Jedan od problema kod iznoewa ovog previda na svetlost da-na jeste to to se stajawe u odbranu `ena ~esto do`ivqava kaoustajawe protiv mukaraca. To je koristan stav ako `elite daodbacite neki neugodan problem, ali, od svih ~italaca, ~itaocikrimia – ~itaoci koji tra`e kwige koje raspravqaju o neprav-

1 – Ova tri eseja nalaze se u zbirci Books to Die for, koju su uredili Xon Konoli i DeklanBerk. (Prim. prev.)

168

dama u drutvu – morali bi biti u stawu da vide daqe od ove var-qive optu`be. Tako|e, vredi istai da veina qudi koji kupujukwige, nekih 80 do 85 posto, jesu `ene, tako da stavqawe proble-ma mukarcima pred noge nije samo lewo nego i pogreno. (A ve-rovatno bi trebalo dodati i to da je Ana Ketrin Grin, koja jeoblikovala budunost serijskih krimi romana, bila sna`an pro-tivnik ifeministi~kog pokreta i sifra`izma.) U ovom slu~aju,kao i u mnogim drugim, pokazalo se da su `ene same sebi najgorineprijateqi.

Nepobitna je ~iwenicada sequbiteqikriminalisti~kog`an-ra ve dugo koncentriu na slavqewe ranih majstora, od Poa do^endlera i Bu~era, pa daqe. Ja smatram da bi trebalo aktivno dapromoviemo sve prethodnike na ~ijim ramenima stojimo – ne sa-mo Metu Fuler Viktor, nego i [irli Xekson, Mirjam Alen deFord, HelenMakinis i bezbrojne druge. Mi dugujemo sami sebi daistinski shvatimokorene`anra koji je tolikima od nas pru`ionesamo sate u`ivawa u ~itawu nego i zajednicu, oseaj pripadawa,kao i poziv.

I `ene i mukarci su se dugo mu~ili u ovom ~esto margina-lizovanom`anru da stvore pri~e sa lepo naslikanim, neodoqivimlikovima. Poova formula je zahtevala zapovedni~kog detektiva,kome su sopstvena inteligencija i hladno oko jedino oru|e pot-rebno za hvatawe ubice. Viktorova je verovala da istra`ivawe sve-ta kriminalca – wegove ili wene porodice, suseda, i veza – jestenajboqi put za reavawe zlo~ina. Ona je kombinovala kritikudrutva sa dobrim starim ubistvom.@ene nisu jedini autori kojisu preuzeli tkawe originalne narativne struktureViktorove. Dokpisci kao to su Mo Hejder, Deniz Mina i Xilijan Flin nasta-vqaju da briqantno istra`uju psiholoku stranu zlo~ina, mo`e-mo zakqu~iti da otro naslikana atmosfera, vieslojni odnosii sna`ni `enski likovi koji se mogu nai u delima Majkla Ko-nolija, Marka Bilingama i Lija ^ajlda imaju srodnost sa krimiromanima Mete Fuler Viktor.

KAREN SLOTER je autorka nekoliko romana koji su bili navrhu bestseler lista. Strastveni pobornik biblioteka, Sloterova jepokrenula kampawu Spasimo biblioteke (www.savethelibraries.com)kako bi pomogla u prikupqawu sredstava za biblioteke u nevoqi.Donirala je celokupni prihod od kratke e-pri~e Trn u mom boku ame-ri~kimi britanskim bibliote~kim sistemima. Za svoj dvanaesti ro-man,Kriminalac, Sloterova je preduzela opirno istra`ivawe rasnei polne politike u policiji Atlante tokom sedamdesetih godina XXveka, to se pretvorilo u duboko li~no istra`ivawe wenog rodnoggrada i wene zemqe tokom perioda neverovatnih socijalnih promena.www.karinslaughter.com

169

Bez ozbiqne leksikografije ne mo`e biti ni ozbiqne brigeo nacionalnoj kulturi. Jugoslavenski leksikografski zavod, kojije osnovaoMiroslav Krle`a 1950. godine, objavio je do danas, kadase zoveLeksikografski zavod „MiroslavKrle`a“, oko 250 re~nikai enciklopedija. Srpski narod do~ekuje ove jeseni tristotu godi-wicu izdawa Didroove Enciklopedije bez sopstvene Enciklo-pedije. To bi morao biti razlog za vrlo veliku zabrinutost.

Negovawe leksikografije u Srbiji ostaje stvar entuzijazmapojedinca, a izvrsni Re~nik srpskog `argona Borivoja Geziasvakako je va`an doga|aj u skorijoj leksikografskoj produkciji. Upredgovoru Re~nika engleskog jezika 1 iz 1775. Semjuel Xonsonarmantno objawava zato je veliki posao oko re~nika te`ak:A large work is difficult because it is large. Napraviti specijali-zovani re~nik nije laka stvar – za to vam je potrebna sistema-ti~nost, lingvisti~koikwi`evno obrazovawe, urednost i akribija.Napraviti re~nik `argona jo je te`e, zato to je pored pret-hodno navedenih osobina neophodno biti i autenti~an poznava-lac i korisnik tog jezika. Opasnost „profesorskog“ pristupa ovojoblasti le`i upravo u preteranom oduevqavawu materijom ipadawu pod uticaj wene privla~nosti. Gerzi uspeva da sa~uvadistancu u odnosu na re~ni~ki materijal u korist objektivne proce-ne zna~ewa re~i i izraza objawenih u wemu. Wegova tuma~ewa suhladna, precizna, s navo|ewem izvora. Gra|a je raznovrsna – zah-vat re~ni~kog materijala po socijalnim slojevima je veliki, odnarkomanskih do politi~kih jezi~kih specifi~nosti. Isto va`ii za profesionalne `argonske2 grupe – tu je i jezik vojnika, istru~ni. Nema kumulacije sinonima koja je sama sebi svrha. To

Milo Konstantinovi

RE^NIK SRPSKOG@ARGONABORIVOJA GERZI]A

1– Samuel Johnson Dictionary of the English Language, London 17552 – Gerzi razlikuje `argon i atrova~ki: prvi u zna~ewu francuskog argot ili engleskogslang, a drugi u zna~ewu francuskog verlan. Budui da srpska re~atrova~ki u potpunostiopisuje fenomen skrivenog jezika jedne grupacije, i ne odnosi se samo na premetawe slogova,to je za diskusiju, ali je ovakva podela u velikoj meri odomaena i prihvatqiva. O iremzna~ewu re~iatrova~ki v. Pavle]osi,Pravila`argonske metateze, Jezik danas, NoviSad 2004, str. 14–17.

170

nije bio slu~aj sa AndrievimRe~nikom`argona3.Andri, duho-viti i vrsni prevodilac i poznavalac jezika, izgleda je, delom inamerno, pre`eleodanapravi vatromet zabrawenog jezi~kog bogat-stva, kwigu ugodnu za prelistavawe, ~itawe naglas, smejawe udrutvu, nego pravo leksikografsko delo. Ilustracije RadoslavaZe~evia4 koje su ga pratile bile su jo jedan, ne mawe bitan sa-dr`aj. Me|utim, u wemu su se videli i uticaji stranih re~nika`argona, natetu verodostojnosti – na primer, u ~lanku koji daje`argonske sinonime za policijsko vozilo za transport pritvo-renika, maricu, stoji i izraz korpa za salatu –to je bukvalanprevod francuskog argo izraza panier à salade 5. Verovatno je tobio izraz potrebe da vatromet re~i bude to raskoniji – jouvek se seam sopstvene fascinacije tim Re~nikom, nekih ~lana-kakoji unabrajawu samo sinonima za jednure~ispuwavaju ipopolastranice velikog formata, poput PreverovogInventara.Andri-evRe~nik`argona bio je doga|aj 1976, me|utim, i pored obnovqe-nog i dopuwenog izdawa 20056, ostaje utisak da je ova izvrsnakwiga pre svedo~anstvo o bogatstvu duha nego pravi re~nik. To,naravno, ne umawuje wenu va`nost.

Jezik stari i obnavqa se, i jedan od instrumenata wegovogponovnog ra|awa je govorni, svakodnevni, divqi, prosta~ki izraz,`argon, atrova~ki. Zato je normalno da se svakih dvadesetakgodina pojavi noviRe~nik`argona. Ozbiqan prevodilac sa stra-nog jezika du`an je da poseduje razli~ita izdawa takvih re~nika,u zavisnosti od perioda za koji mu je re~nik potreban. PrevoditiBalzakov ili Igoov jezik ulice, i Kenoov ili Emeov, potpuno jerazli~it posao. Samo u periodu od 1827. do 1907. u Francuskoj sepojavilo trinaest re~nika argoa, `argona.7 Nita ne zastarevabr`e od jezika ulice, koji je svedok protoka vremena, i svaka gene-racija ima sopstveni kodifikovani na~in izra`avawa. Re~niksrpskog `argona nije plod trenutnog entuzijazma nego dugog istrpqivog prikupqawa re~ni~kog materijala: naime, Gerzi jejo 1996. objavio odli~anRe~nik anglo-ameri~kog slenga8, sa oko

3 – D. Andri,Dvosmerni re~nik srpskog `argona i`argonu srodnih re~i i izraza, ilustracijeRadoslav Ze~evi, Beogradski izdava~ko-grafi~ki zavod, Beograd 1976.

4 – Ze~evi je i ilustrator Budilnika Vladimira Bulatovia Viba, iz 1963, i Poletarca,lista za decu Duka Radovia.

5 – Autor priloga za sve godine `ivota u beogradskom predgra|u nije nikada ~uo ovaj izraz kaosinonim za maricu – nije ni ~udo, budui da korpa za salatu kod Gala slu`i za ce|ewe vodeiz oprane zelene salate, to je kulinarski obi~aj doskora nepoznat u Srba, pa odatle i odsus-tvo naprave za istu svrhu.

6 – D. Andri,Dvosmerni re~nik srpskog `argona i`argonu srodnih re~i i izraza,Zepter BookWorld, Beograd 2005.

7 – Ti re~nici se mogu nai na ruskom (!) sajtu http://www.russki-mat.net/argot/Argoji.php, Tako-|e se na istoj adresi mogu nai i ruski re~nici `argona, Блатной жаргон, devet na broju, kaoi nema~ko-ruski, ma|arsko-ruski, italijansko-ruski re~nici `argona.

8 – B. Gerzi, Re~nik anglo-ameri~kog slenga, Istar, Beograd 1996.

171

5.000 `argonskih re~i i izraza. Tako|e je i autor Englesko-srp-skog re~nika fraza i idioma9 (1994, proireno 2002), i Re~nikasavremenog beogradskog `argona, s preko 4.500 `argonskih re~i iizraza (2002), koji je bio uvod u iri zahvat. Sve ovo svedo~i oozbiqnom iskustvu i jezi~koj gra|i prikupqenoj u dvadesetakgodina bavqewa tim poslom. Tome treba dodati i wegovo iskustvokao pisca – Jedan `ivot kakav jeste (2012) zbirka je kratkihpri~a u kojima obi~ni qudi govore upravo jezikom kojim se baviRe~nik srpskog `argona. Kao prevodilac, ponajvie savremenekwi`evnosti, Gerzi je isto tako imao prilike da se sree s pro-blemima prevo|ewa ameri~kog i engleskog slenga. To nije na pos-ledwem mestu, jer jedno je definisawe zna~ewa u okviru lingvis-ti~ko-leksikografskog zadatka, a drugo u pisawu ili prevo|ewu,gde re~ dobija novo osvetqewe u svom kontekstu. S pravom se o~e-kuje da e Gerzi u budunosti nadgra|ivati ovaj re~nik; to je neop-hodnost, upravo zbog pomenute promenqivosti `argona. Jedan odpoznatijih engleskih re~nika slenga,Dictionary of Contemporaryslang, Tonija Torna (Tony Thorne) objavqivan je u est obnovqe-nih izdawa od 1990. do 2007.

Istorija bavqewa srpske filologije `argonom slavna jekoliko i kratka: wene temeqe veoma rano su postavili VukKara-xi i SimaMilutinovi Sarajlija, ali je trebalo ~ekati vie odsto pedeset godina da bi se 1976. godine pojavila Andrieva kwi-ga. U izdawuRje~nika iz 1818. godine Vuk daje srazmerno zna~ajnomesto `argonskim ili opscenim re~ima, to je izazvalo burnereakcije. Ako je zanimqivo to je on bio toliko ispred svog vre-mena, jo je zanimqivije koliko su tvorci mnogohvaqenog „naj-boqeg“ re~nika, Re~nika srpskohrvatskog kwi`evnog jezikaMatice srpske, 172 godine kasnije, 1990. godine, zaostali ne samoza svojim vremenom ve i za Vukovim. Dole sledi tekst, primer izVukovog Rje~nika iz 1818, ispod wega tekst iz Re~nika Maticesrpske, izdawe iz 1990, u vezi s prisustvom i odsustvom re~i.

9 – B. Gerzi, Englesko-srpski re~nik fraza i idioma, Orbis Beograd, 1994, Predag i Nenad,Beograd 1995, dopuweno izdawe Istar, Beograd 2002.

172

U datim primerima mo`e se videti da je re~ kurban u srpskojleksikografiji konstanta. NovopristigliKurator, tutor, istis-nuo je svaku mukost izRe~nika koja je postojala uRje~niku. Alizato kuratoru iz Matice srpske nije smetala kurva, pa se tu na-prasno setio i Vuka:

Mo`da ste mislili da je Vuk pobednik u velikoj diskusiji onarodnom jeziku? Ili mo`da re~ koja slu`i kao ilustracija nijebila prisutna u kwi`evnosti 1990. godine, kada je Re~nik izdat,pa je dobar izgovor taj da se radi o re~niku kwi`evnih re~i?KiiBulatovi bi se od srca nasmejali, to jedino i nama preostaje.Za razliku odMati~inogRe~nika, Gerzi nam daje objawewe odskoro jedne stranice za izraz kurate sree – tu su svi bitniidiomi vezani za wu, ta~na mera.

Da nije pojedina~nih doprinosa srpskoj leksikografiji, kaoto je to Re~nik srskog `argona, stranac koji u~i na jezikmogao bi jedino da posegne za hrvatskim re~nicima, to obi~no i~ini. I jo jedan detaq: Re~nik Matice srpske je imao devet-naest (19) urednika i pomonih urednika iz srpske i hrvatskeredakcije. Vuk je bio sam. Ba kao i Borivoj Gerzi.

Vuk u svom Rje~niku pod re~ju gegava~ki navodi sledee:ге4гавачкиˆ, каˆ, коˆ vide шљепачки.Slijepci govore kato izme|u sebeda ih drugi qudi ne mogu razumjeti, i to se zove gegava~ki jezik,ili: govori gegava~ki. Jedan od mnogobrojnih primera koji daje zataj jezik, a koji je i nama danas blizak jeste: иди брзо-гљaj готивно. ISima Milutinovi Sarajlija, u jednom vrlo kratkom ali sadr-`ajnom tekstu10 govori o gegava~kom jeziku kao o „skrovitu duha“.

10 –Prime~anije o gegeva~kom jeziku Srbska novina ili magazin za hudo`estvo, kwi`estvo imodu, Peta 1838. Citirano iz: VidanNikoli,SimaMilutinovi Sarajlija kao prete~arazmatrawa nekih sociolingvisti~kih i pravopisnih aspekata jezika 59–69. Dostupnona: http://www.filozof.org/pdf/sarsrb/filoloske nauke/vidan nikolic 8. pdf (21. septembar 2013).

173

Ovaj tekst iz 1838, kao i Vukove re~i iz 1818 i Gerziev Re~-nik iz 2012. pokazuju da i dvesta godina kasnije jedino pojedina~ninapor daje rezultate. Postavqawe srpske kulture (re~ kultura seu francuskom jeziku pojavila 1115. godine u zna~ewu: obra|enazemqa) na neke noge, ako ne na zdrave, trebalo bi da ima u vidutakav odnos izme|u sposobnosti talentovanih pojedinaca i glomaz-nih skupih birokratskih dru`ina zvanih „redakcije“, koje o sebiimaju vrlo visoko miqewe. I da, jo uvek ~ekamo AkademijinRe~nik koji je od pedesetih godina prolog veka mo`da ~ak stigaoi do slova „P“.

174

23–26. maj – Odr`ani su 38. Me|unarodni beogradski prevo-dila~ki susreti –BEPS.Dvadeset prevodilaca iz dvanaest zemaqa(Ukrajine, Rusije, Francuske, Hrvatske, Italije, Jermenije, Mek-sika, Slovenije, Danske, Nema~ke, Ma|arske i Bugarske) okupilose oko centralne teme, koja je ove godine glasila PREVESTI DO-BRO LO[E I LO[E DOBRO, a pod sloganom Samo je najboqe do-voqno dobro. Pojedina~ne teme o kojima je ove godine bilo re~iglasile su: „Jednakost pred prevodiocem – postoje li tekstovi pr-vog i drugog reda?“, gde je bilo re~i o tome kako prevodioci pristu-paju izazovima kvaliteta i vremenskog ograni~ewa nametnutimsavremenim uslovima rada; „Merila, ocene... a pravila?“, o tomena osnovu kojih karakteristika se prevod vrednuje kao dobar ililo, i ko je pozvan da donese taj sud, i „Prevodna kwi`evost u ogle-dalu tampe“, razgovor u kom su nam se na poziv odazvali mnogo-brojni pripadnici medija i izneli svoje stavove o tome koliko sukwi`evnost i kultura uopte prisutni u medijima, kako seprikazuju i na koji na~in mediji u~estvuju u stvarawu ukusa~itala~ke publike. Kao i prethodne godine, jedan od okruglihstolova posvetili smo i susretu jednog naeg pisca sa svojimprevodiocima iz inostranstva. Na gost ove godine bio je pisacGoran Petrovi, ~ija su dela prevedena na mnogo svetskih jezika.

Maj 2013. –Pesnik, esejista i prevodilac VeraHorvat, posta-la je laureat glavne festivalske nagrade „Kristalno pero“ name|unarodnom festivalu poezije u Tveru, u Rusiji, za izuzetandoprinos prevo|ewu i popularizaciji ruske kwi`evnosti u inos-transtvu.

21. jun – U prostorijama Udru`ewa kwi`evnih prevodilacaodr`ana je promocija najnovijeg broja Mostova. Dvobroj 155–156.predstavili su glavni urednik Duko Paunkovi i ~lanovi re-dakcijeMiloKonstantinovi iMarko^udi, a o svojoj saradwi

AKTIVNOSTI UKPSMAJ – SEPTEMBAR 2013.

175

sa ~asopisom govorili su prevodioci Elizabet Vasiqevi, Jova-na @ivanovi i Dejan Acovi.

23. septembar –U prostorijama Udru`ewa kwi`evnih prevo-dilaca sve~ano je dodeqena nagrada iz Fonda „Dr Jovan Maksi-movi“, koja se dodequje svake dve godine za najboqi kwi`evniprevod s ruskog jezika. @iri, koji su ~inili Mirjana Grbi, Zo-rislavPaunkovi iSowaBoji, odlu~io je da tu nagradu ovog putadobijePetar Buwak, za svoj prevod dela „F. M.“, Borisa Akuwina.

Septembar – Sajt Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca nakonkrae pauze ponovo je u funkciji, na staroj adresi, ali u novomruhu. Sve aktuelne informacije o doga|awima u Udru`ewu, kojee ~lanovima i daqe biti dostavqane i putem Biltena UKPS, kaoi informacije tehni~ke prirode i aktuelni katalog aktivnihprevodilaca, dostupni su na internet stranici Udru`ewa,www.ukpsalts.org.Informacije o tekuim doga|ajima vezanim za Udru-`ewe i prevodila~ku profesiju mogu se pronai i na straniciUd-ru`ewa na drutvenoj mre`iFejsbuk, https://www.facebook.com/ukpsalts.

Vesna Stamenkovi

176

FANTAZIJA

IBadwe ve~e u Paklu

Bila je sibirska zima, a ja sam bila u iskuewu da posledwesate noi provedem zatvorena u sobi, na otomanu, s toplim ebetomu koje bih se uvila kao u ogrta~, na mekanoj sofi presvu~enoj cr-venim damastom, na kojoj se ~ovek mo`e udobno smestiti u hiqadupolo`aja pogodnih za varewe krema od badema i kompota sa aro-mom cimetove gran~ice. Ali ne prisustvovati pononoj misi ukatedrali! Ne ~uti zvuk velikih orguqa i melodiju koja se iriu vazduhu, lepravu radost Hosane! Bilo bi sebi~no da ostanemovde naBadwe ve~e, uukana, kao pravi poklonik kamina!Nemo-`e to tako; moram se naterati; kaput, rukavice, jake ~izme... Smes-ta napoqe.

Okupan tajanstvenom mese~evom svetlou, biskupski gradje spavao. Na naputenim ulicama smewivale su se prostrane zo-ne senke i beskrajna belina srebrnastog pokriva~a. Nikada mi teulice nisu izgledale tako usamqeno, tako nestvarno stare, nikadami tako strogo nisu delovale zatvorene kuerine ponosne na svojistaknuti grb Svetog Jakova, ni tako maloduno mra~ni tremovikoji su se odmarali na vrhovima vizantijskih stubova.

Skrivena figura se poput duha pojavila iz jednog od tihkamenih prolaza, nemogue da je to stvarno on? Jeste, nema sumwe!On je! Oseam kako mi se krv ledi u `ilama dok posmatram kakofigura izlazi iz tame trema, pribli`ava mi se i po~iwe da mevodi, bez re~i, napred, s prstom na usnama. Talasi mese~eve svet-losti ga obasjavaju i omoguavaju mi da razaznam wegovo votanolice, zakloweno podignutom kragnom plavog kaputa i obodom na-merno nakrivqenog filcanog eira. Znam ovog ~oveka... Hourei, znala sam ga u nekom drugom vremenu, kad sam bila dete!Videla sam ga samo na trenutak, ali nikada nisam zaboravila

Emilija Pardo Basan

BO@I]NE INOVOGODI[WEPRI^EPrevela sa panskog Jovana @ivanovi

177

wegovu melanholi~nu, zamiqenu pojavu! Tada su u~enici reci-tovaliwegove stihove i slaviliwegove re~i pro`ete ironijom...Ali godinu dana nakon to sam ga videla pesnik je pucao sebi uglavu: zrno mu je ulo na levo uvo i izalo kroz slepoo~nicu.Kako je mogue da ga dvadeset godina kasnije sreem na ulici, uove kasne sate, u noi 24. decembra, na putu ka katedrali?

@elim da ga to i upitam, ali, kao kada u snovima ne uspevamoda vrisnemo, iz mog grla ne izlazi zvuk. Ni on ne govori: samo midaje znake da ga sledim... I sledim ga u pravcu bazilike, ~ija se og-romna masa dominantno isti~e na Trgu mrtvih.

Umesto da u|emona glavniulaziz sredweg veka, gde su okupqenivernici koji su doli na bo`inu misu, moj vodi~ i ja prilazimozidu s novom fasadom, i pred nama se beumno otvaraju crvenavratanca, koja sam uvek vi|ala zatvorena. Pred nama se pru`aizuvijani uski prolaz, na~iwen od kamena, kao i sama katedrala,koji se sputa u dubinu: moj zloslutni vodi~ ulazi unutra i ja,bez straha, idem za wim. Zelenkaste naslage i, natopqene vlagom,pukotine u kamenom zidu ~ine da ovaj prolaz veoma podsea naunutrawost nekog akvadukta. U daqini treperi svetlo, alitomu se vie pribli`avamo, ono je, ~ini se, sve daqe. Sputamo sesve ni`e i ni`e, preko kosina i neravnina u prvi mah nepri-metnog ali veoma strmog i nagnutog stepenita, koje deluje kao dase ne sputa ve spiralno uvija. U jednom trenutku savladava meumor i pomalo strah, ali moj vodi~ se okree i poziva me da nas-tavim. Stepenice prelaze u kamenite provalije, strme litice,iroke hridi sa ogromnim kamewem koje preti da e se odroniti,a potom u sumornu usku obalu tekog masnog mora s talasima odsivog olova... S leve strane se nejasno vide crveni, isprekidanibleskovi, nalik na plamene jezike vatre koja pro`dire ribarskoseoce na toj ukletoj obali.

– ^uj, pesni~e – govorim svom vodi~u, koji ni~im ne pokazujeda namerava da se zaustavi, ve nastavqa prema vatri. – Ne`elimdaqe. Ne znam kuda me vodi, ali unosinemir u mene.Mora bitida si ti bie iz drugog sveta, jer zna se da je metak bio smrtonosan,a i svako ko po`eli mo`e videti tvoj grob sa upe~atqivim natpi-som, na grobqu punom ~empresa i oleandera. Ne brinem se, ali ovomi vie ne deluje zanimqivo. Ne prokliwem te. Moliu se zatebe; istrajno u se moliti... Ako me vrati na trg kod katedrale.

–[ta ja imam od molitve? – odgovara moj vodi~ mirnim i o~aj-nim glasom, ledenim glasom – da se boqe izrazim. – Po|i sa mnomi ne tra`i boqeg vodi~a, jer Vergilije se nee zamarati da tebevodi. Ja sam bio jedan od neslavnih pesnika s romanti~arskogParnasa: muza me nije dovoqno volela da bi me u~inila besmr-tnim, pa sam, kako bih postao besmrtan, ven~ao svoju muzu sa smr-u. Kamo sree da sam u smrti otkrio neto vie od nitavila!

178

Dok je ovako govorio, lice mu je bilo nepomi~no; wegovo lice,poput mermerne biste, nije se pomeralo niti mewalo izraz; ~ini-lo se da su mu samo o~i pune suza s vatrenim odsjajem.

– Da li si ti u Paklu? – upitala sam ga, istovremeno zapre-paena i dirnuta.

–@ivi to tako nazivaju – odgovorio je osu|enik. – Mi ga zove-mo Dowi svet, dok wegovog vladara nazivamo Sveni`wi.

– Kao suprotnost Sveviwem?Umesto da odgovori, pesnik je uzdahnuo.– Ali ja ne`elim da optim s takvimqudima – bila sam upor-

na kad sam videla da moj vodi~ nastavqa da ide napred. – Ja nisamsklona samoubistvu. Meni je `ivot prijatan, Bog dobar a wegovadela savrena; u`ivam u umetnosti, priroda me ispuwava ra-dou; verujem u prijateqstvo lieno interesa, i savest mi jemirna. Nemoj me voditi me|u prokletnike. Nemoj me voditi u pre-dele u kojima obitavaju qudi za koje nema nade.

– Ako ne si|e u dowi svet – odgovorio je moj vodi~, odmeriv-i me od glave do pete dalekim ledenim pogledom – ti e samaostati uni`ena. Onaj ko ne shvata dubine Pakla nije dostojan dasebe smatra umetnikom. Ako se vrati, utoliko gore za tebe. Slu-tio sam da e se plaiti, zbog toga sam izabrao ovu no da bihti predstavio palatu bola. Kako bi videla da sâm Pakao nijelien milosr|a, dovodim te u wega u jedinoj noi u godini u kojojse grenici ne mu~e. Vidi li kako crvena svetlost gvozdenihpenica bledi i pretvara se u beli sjaj zvezda? Vidi li kakoplamenovi postaju svetli? Nije re~ o tome da se Pakao radujeIsusovom ro|ewu, jer uPaklu nema mesta za radost, tuga ne dopu-ta tako neto – to je kazna za naa nedela; ali u ovoj noi ona sene osea: mu~ewa prestaju, prestaju i jauci, krgutawe zuba,urlici i prokliwawa. Do|i, ne boj se... Napred! Zar ne primeu-je tamo u daqini, na dalekoj obali ovog metalnog mora koje je domalo~as cvr~alo, gotovo neprimetnu svetlost, koja skoro istovre-meno svetli i gasne? To je posledwi odraz Vitlejemske zvezde...koja osvetqava druga, mawe strana mesta. Svetlucae do jutra, adok ona sija, koliko god to bilo mrsko Sveni`wem, wegovi xelatine mogu da nas mu~e. U|i bez bojazni... Tebi su sad poznate samo ze-maqske patwe jer si jedino tugu i ogor~enost imala prilike davidi, ali ne zna nita o paklenim mukama – o ~upawu utrobeili hodawu bosim stopalima po vatri.

Kao da nimalo ne sumwa u moj pristanak, produ`io je, a ja samga hrabro sledila – u meni je po~ela da se budi neustraivaradoznalost. Proli smo kroz sumorna vrata s tamnim okvirom,i odmah mi je bilo jasno da me neslavni pesnik nije prevario. Akoje to bio pakao, svakako nije tako izgledao. Tamo niko nije patio.

179

Grenici su se ravnoduno okupqali na vratima; prepoznalasam ih po wihovom dr`awu, ne zato to su ih izjedale bube i ose.Nastavili smo i proli pored razvratnikâ, koje strani vrtlognije bacao po crnom ambisu; oni su nepomi~no stajali, podeqeniu parove i gledali se s beskrajnom `udwom.

Sna`an pqusak i surov grad nisu padali na oblapornike, akrci su se odmarali sedei na ogromnim hridima – nisu biliprimorani da se neprestano uspiwu uz strmine i litice oslawa-jui se na jadne grudi u kojima nije bilo mesta za dare`qivost.Bili su ugaeni i vatreni jezici u jamama i kazanima u kojima suepikurejci, materijalisti i jeretici ispatali za svoje gnusnegrehe, pr`eni nesrenici su sada disali, aliwihove o~i, ispaleiz dupqi, i wihovo meso, odvojeno od kostiju, s kojima je sada te-`ilo da se pove`e, jo uvek su ukazivali na svirepost muka nakoje su bili osu|eni. Na tlu sam videla par~ie qudskih tela,delove raskomadanih trupova onih ~iji su gresi bili silovitosti srditost, koji su koristili kratke ~asove odmora da se sjedine;krvave glave su se pele na ramena, i~upane ake su se ponovospajale s rukama. Poto smo proli pored senoviteume sa oze-lenelim drveem, vodi~ se okrenuo prema meni i uputio mi pogledpun bola, bola tako jakog, tako oholog i tako neshvatqivog... A ondasam se setila... To je ono nata su osu|ene samoubice: da ih nemilo-srdne drvose~e neprekidno komadaju, da nawih padaju grane, izme-|u kojih se sliva vrela krv to napaja harpije osvetnice!

U tom trenutku nije bilo stranih ~udovita. [umom nisuodjekivali jauci agonije. Pakao se odmarao. Na~uqila sam ui...Nijednog jecaja.

Me|utim, mogla sam se zakleti da je tamo, u jednom uglu... Da ligreim? Ne, neko kuka; neko se gr~i, neko izgovara psovke i pro-kliwe ~as kad ga je majka rodila...

– Pesni~e – rekla sam mu. – Vodi me odavde. Nekoga mu~e... Ne`elim ni da ~ujem ni da vidim... Izvedi me na svetlost. Ovi bolnijauci me jako uznemiravaju.

– U pravu si. Zaboravio sam da te upozorim – izjavio je pesnik.– Jeste, jednog mu~e... Samo jednog... On je izuzetak... Bi~uju gau`arenim `icama, a u usta mu guraju vrelu ribu! ^uj, taj ~ovek jeubio svog suparnika. Pre mnogo godina je isplanirao zlo~in iosvetu, ali nije imao priliku da ostvari svoj plan, pa je samokriom posmatrao svoju `rtvu, zlokobno, u tiini. Jedne praz-ni~ne noi, kao to je ova, susreo je svog neprijateqa u pustoi.@rtva je bila na kowu koji je galopirao – ~ovek je`urio da stignena ve~eru sa svojom majkom, posle koje je trebalo da je povede ucrkvu da proslave ro|ewe Onoga... Ruka na uzdi kowa, brz ubodno`a, nepogreiv, pravo u srce... Majka koja je ~ekala svog sina

180

primila je u vreme ponone slu`be le nagr|en ranom od uboda.Zbog toga ubica nije pote|en ove noi – zato to je ne potuje.

– Hajdemo – zamolila sam ga, uznemirena.– Hajdemo – odgovorio je pesnik. – Vodim te da vidi Badwe

ve~e u ^istilitu.

II

Badwe ve~e u ^istilitu

Pesnik samoubica, koji me je vodio kroz lavirinte i zavi-jutke krugova Pakla, kona~no me je izveo iz peine, i zajedno smoizali na nepreglednu ~istinu. Pomislila sam da se nalazim upoqima Kastiqe jer, iako je zemqa bila isuena, be`ivotna isme|a – boje praine, nebo, presvu~eno slatkom bojom isto~wa~-kog safira, blistalo je osuto dijamantskim sazve`|ima. Kada samme|u wima ugledala blistavi Ju`ni krst, shvatila sam da samveoma daleko od kastiqanske zemqe.

U daqini se ~ulo udarawe talasa na pla`i. Pratei te zvuke,pribli`ili smo se obali. Jedan ~amac se ququkao na vodi – tomore je imalo `ive i svetlucave talase, kao more u Kantabriji –a od otrog slanog povetarca plamen svea je treperio. Uli smou ~amac, pesnik je uzeo vesla i ubrzo smo se otisnuli ka pu~ini.Kada smo naili na jaku morsku struju, on je podigao vesla i pus-tio da nas vetar i voda odvedu do ostrva koje se jedva naziralo,daleko, jo prili~no daleko, u qubi~astoj tami none izmaglice.

– Hoemo li sada videti jo patwe? – upitala sam neslavnogpesnika, tada sam ve po`elela da se nae krstarewe zavri.

– Patwe! – bolno je uzdahnuo osu|enik. – Eh, ko mo`e patitiu mukama koje emo sada videti! Nema vee patwe od one koja nemakraj. Dan za danom vreme se troi, a sati nestaju poput vodeprosute po pesku; svaka patwa se mo`e podneti uz pomisao da e sejednom okon~ati a, kao to je govorio Vergilije, moj znamenitiprethodnik, posledwi ~as`ivota je nagrada onimato pate. Alitamo gde ja boravim, odakle si malo~as izala, tamo nema ni danani sati... samo beskrajno vreme, ve~ita sadawost, bez kraja, bezbudunosti, bez odre|enog smisla... ^ovek mo`e da poludi ako raz-miqa o tome!

Preplavqena sa`aqewem, zautala sam; pesnik je, glave klo-nule na grudi, tako|e utao. Pribli`avali smo se ostrvu ^isti-lita – svetlost nalik mese~evoj, ili ta~nije elektri~noj, obas-javala je otre rtove, litice, daqine obavijene maglom, doline isve wihove boje. Primetila sam da su talasi, to smo bili bli`eobali, sve vie svetlucali i postajali prozirni, poput ne`nogakvamarina, kamena koji je po moru i dobio ime: oko nas je sve bilo

181

zeleno, a ostrvo na ~iju su obalu neprekidno pristajali brodiiprepuni dua, tihe skupine odevene u zelene odore, mo`da sa-~iwene od lia, bilo je prekriveno gustim drveem i zelenelose kao xinovski smaragd opto~enfinim pe~anim zlatom. Zelen-kasta svetlost koja se irila u vazduhu bojila je lica u jednunijansu, i ona su izgledala kao odrazi u starinskom ogledalu, kaoda su obasjana svetlou svitaca.

– Ovde je sve zeleno – rekla sam pesniku. – ^ini mi se da jejedino tvoje lice druge boje – boje p~eliweg voska.

– Shvatie zbog ~ega – s jezivim mirom je odgovorio samou-bica. – Zelena je boja prirode koja o`ivqava svakog prolea – ~imse istopi sneg, ra|a se – bujna i plodna, kao da je vreme ne mo`eporaziti. Videe da je u ^istilitu sve u toj boji, boji `ivotai mladosti. Pakao je crven, ^istilite je zeleno... Obrati pa`wuna te livade, na te ume, na to gusto rastiwe!

Pristali smo u jednoj uvali okru`enoj tropskom vegetacijom,i ~amac se zaustavio uplevi se u alge, tanke poput vlasi koseali jake poput brodskih konopaca. Iz ~amca smo zakora~ili naprirodni mol na~iwen od kamewa, odakle se pred nama otvaraoprolaz kroz gusto`buwe kojim smo stigli doirokogetalitagde je bilo okupqeno mnotvo sveta. Goli ili sa ogrta~ima kojisu izgledali kao da su napravqeni od ~i~ka, osu|enici na duhovnoispatawe, to jest due u ^istilitu, tiskali su se na prostra-nom trgu; taj prizor je podseao na one iz crkava. Naviknuta daih na slikama i oltarima gledam obavijene plamenim jezicima,sada ih nisam prepoznala.

– Ovde nema vatre? – upitala sam pesnika.– Noas je nema ni u Paklu. Kako mo`e o~ekivati da je ovde

bude? – bio je odgovor mog vodi~a. – Me|utim, ovde se vatra nikadane vidi. Na~in na koji se na zemqi, na crkvenim oltarima, slika-ju due slu`i samo tome da se dâ smisao stvarima koje se pukimrazumom ne mogu spoznati... Ovde se gori iznutra; due pate odnevidqive groznice... Ali ne noas. To je temperatura od ~etrde-set jednog stepena, i vie, koja rastvara krv, isuuje srce, pr`igrlo, pali mozak i izaziva neprekidne halucinacije. Stanovnici^istilita`ive u bunilu. Ovo je stecite nau~nika, pronalaza-~a, umetnika, genijalnih ludaka koji sve `ele da promene, obnovei ulepaju; wihova bolna groznica se rastvara u delimi~no ap-surdnim, delimi~no veli~anstvenim idejama, i za wih su jedinitrenuci odmora oni kada mogu da pri|u onommalom izvoru, vidili ga? Izme|u dve stene... U wemu su zapravo suze onihto se moleza pokoj dua u ^istilitu. Grenici veruju da u vodi sa tog iz-vora boravi onaj koga su voleli... Samo jedan gutqaj sa ~udesnogizvora osloba|a ih groznice... Loe je to to iz wega nekad iz-

182

vire vrlo malo vode, tako malo da se ni usne ne mogu ovla`iti...Ima perioda u godini – tokom Karnevala, na primer – kada izvorpresui... Nasuprot tome, na Dan mrtvih voda iz vrela te~e takojako i obilno da i sam wen zvuk tei due... Zar nisi nekad bilau prirodi za Dan mrtvih? Zar ti se ne ~ini da u plesu suvoglia, u piskavom zavijawu zimskog vetra, u dobovawu kie, uzvuku mora koje se preliva preko hridi – ima tajanstvenih glaso-va, glasova iz drugog sveta? Ima ih, i te kako ih ima! Kako zavi-dim mrtvima koji dobijaju pomo od `ivih koje su voleli! Meniniko ne mo`e pomoi! – i poeta je zagwurio glavu u ruke kako bipriguio promukli jauk koji mu se otimao iz grla...

Stigli smo na trg i tamo se pomeali s tesno zbijenom gomi-lom dua. Trg je zapravo bio livada gusto obrasla mekim biqem,u koje smo utonuli do kolena. Na sredini travwaka uzdizalo seveliko drvo, rajsko drvo jedinstvenog oblika: iz visokog stablarasle su dve xinovske povijene grane pokrivene liem, dok seizme|u wih, upotpuwujui krowu, uspravno dizala trea grana.Pogledi bezbrojnih dua bili su uprti u drvo, kao da na wemutreba da se dogodi neto veoma zna~ajno...

Pogledala sam desno i levo, `elela sam da se obratim nekojdui, i kao da ju je moja `eqa privukla i dozvala, prila mi jemlada `ena koja mi se u~inila poznatom, iako tada nisam moglada se setim gde, kada i kako sam je upoznala. Venci od brqana iprelepe lepeze od paprati pokrivali su wenu prirodnu nagost,sasvim su je obavijali poput skromne tkanine, a iznad wih se is-ticao gusti`bun plave kose, koja se rasipala po le|ima i rameni-ma i, kao zlatno biqe, sputala sve do ~lanaka. Ta `ena je imalapoteno ovalno lice, oboren pogled, ruke prekrtene na grudima;li~ila je na statuu bogiwe Skromnosti, toliko je li~ila na wuda sam joj to morala i rei.

– Zar si ti zgreila? Kako si zgreila? Kako si dospela uzemqu ispatawa?

– Ovamo me je dovela qubav – gospodarica sveta – odgovorilaje plava`ena, a obrazi su joj se zarumeneli. – Ja sam bila jadna de-vojka sa sela; ostala sam siro~e, bez ikakvog miraza osim svojelepote i ~estitosti. Prela sam,ila, ~istila i ribala – tako samprovodila dane svoje mladosti. Jednom prilikom, kad sam izla-zila s mise, videla sam jednog gospodina, veoma nao~itog i otme-nog. Po~eo je da mi se udvara, i ja sam ga strasno zavolela. Kada sepojavila sumwa da sam trudna, `ene iz kraja su po~ele pokazivatiprstom na mene, devojke sa kr~azima su mi se smejale ili su okre-tale glavu kad bime videle. „Zgreila si“, govorile su mi, a ja samim odgovarala: „To je istina, ali Bog e mi oprostiti.“ Brat mi jebio vojnik. Kada se vratio iz rata i saznao za moju sramotu, izaz-vao je na dvoboj ~oveka koji me je zaveo, i ovaj ga je smrtno ranio.

183

Na samrti mi je rekao: „Zgreila si, prokleta bila.“ A ja sam muodgovorila „Jesam, ali Bog e mi oprostiti.“ Rodila sam dete, aliod o~aja i samoe sam poludela... i bacila ga u vodu. Sud me je osu-dio na smrt, tamo su ponavqali: „Po~inila si zlo~in.“ – „Bog emi oprostiti“, odgovarala sam kroz suze...

– Sirota Margarita! – uzviknula sam, jer tada sam se setilagde, kada i kako sam upoznala ovaj qupki likto zaslu`uje sa`a-qewe. – Nisam znala da si u ^istilitu. Veliki nema~ki pesniknas je uverio da si spasena i da si u Raju...

–Moja pri~a je tako nedostojna – skromno je odgovorilaMarga-rita. – Ne znam zato ju je pesnik zabele`io. Nije mi jasno nikako taj pesnik, koji je svakako mudar ~ovek, ne zna da se greni-ci moraju o~istiti od svojih greha pre nego to odu na nebo. To jerekao da bi ulepao moj `ivot, koji je bio veoma tu`an i veomajednostavan, tako dalek od poetske veli~ine... Da, ovde sam od svojesmrti i biu dokle god Bog tako`eli; patim od strane groznicekako bih se iskupila. Danas ne, danas diemo; danas su naa spr-`ena grla ovla`ena, i vatra u naim srcima se smirila... Danas...Ta~no u pono... Kada se u vitlejemskoj staji desi kqu~ni doga|aj...ovde e se desiti neto najuzvienije, to `eqno i~ekujemo –iznenada je sklopila dlanove i uzviknula:

– Vidi? Vidi? Deava se... Drvo cveta!Zaista, na krowi ogromnog drveta su se, formirajui oblik

krsta, pojavilipupoqci, isprvamajunipoput koralnih perlica,koji su zatim po~eli da rastu i ire se prekrivajui zeleni gus-ticrvenimkuglicama. Vazduhom seirio ne`nimiris, a crveneta~ke na drvetu su po~ele dobijati oblik cvetova; istovremeno supodseale na ru`e i na sve`e rane iz kojih te~e krv...

Mnotvo dua je, kada je drvo procvetalo, zapevalo himnu obo-`avawa; ~itavo ostrvo je brujalo; zvuci koji su se ~uli podsealisu na predivne tonove harfe: brda,ume, peine i livademelodi~-no su treperili, a pesnik je sklonio ruke s lica i tu`no zajecao:

– Sreni su oni to ~ekaju!

III

Badwe ve~e u Limbu

Kada smo stigli do belih vrata, moj vodi~ me je ostavio. Doksmo im se pribli`avali primetila sam gr~ na wegovom licu i,preplavqena sa`aqewem, kazala:

– Sada je dosta. Ui u sama. Ne `elim da me u Limbu pratepa`evi, zatitnici i ~uvari. Tamo su sada samo deca jer, kada jevaskrsnuo, Isus je spasao due starozavetnih patrijarha; svi suizali iz Limba u koloni, dr`ei se za konopac kojim su xelatibili vezali Bogo~oveka.

184

Pesnik je uzdahnuo nastojei da se dr`i to daqe od pragausnule palate. Gurnula samkapiju i silaniziroko stepeniteod alabastera, koje me je dovelo do prostranog pravougaonogdvorita. U wegovom sreditu nalazio se majuan tu`an izvor,iz kog su se u bazen~i slivale kapi veoma sli~ne kristalnimsuzama. Pored tog izvora videla sam drugi, ne vei od prvog, odcrnog bazalta; voda koja je izvirala i odbijala se o dno bazenali~ila je na krv, crveni mlaz se pri udaru o tlo rasprskavao, i odkapqica su se formirale tamne okrugle mrqe. Izme|u dva izvoraugledala sam de~aka od est ili sedam godina, bio je go, poputstatue u muzeju. Ali kad sam videla wegovo lice, trgla sam se: na-mrteno ~elo i otrouman gord pogled nisu odgovarali wegovomne`nom uzrastu. De~ak se igrao izme|u izvora, urawao ruke ukrvavi slap i `edno pio sa izvora suza... Pozvala sam ga, i pri-ao mi je, ponosan i prkosan, netremice me posmatrajui svojim~arobnim ali i preteim pogledom mladog orla.

– Da li `eli da mi se pridru`i? – upitala sam ga.– Da – odgovorio je lakonski. –Mada, poto si videlamene, ve

si videla sve to ovde vredi videti.– Reci mi – uskliknula sam pokazujui na crvene rukavice

koje su mu prekrivale ruke do lakata – ta su ova dva izvora?Zato izgleda kao kasapin, zato si sav mokar i krvav?

Mom~i me je ponovo prostrelio svojim istovremeno op~iwa-vajuim i okrutnim pogledom i, namrgo|en, kratko rekao:

– Dobro me pogledaj.Jedan pogled mi je bio dovoqan. Kako sam nepa`qiva! Zaista

je o~igledno. [iroko ~elo, duboki vatreni pogled, bledi, lepooblikovani obrazi, ravne tanke stisnute usne, istaknuta odlu~nabrada, lik dostojan da bude izvajan u bronzi... Da, tako je u ranomdetiwstvu morao izgledati osvaja~ veka.

–Nisam o~ekivala da u uLimbu srestiNapoleona – rekla samosmehnuvi se, istovremeno obuzeta `eqom da pobedniku bitkekod Austerlica poklonim vreicu slatkia.

– Da, Napoleon! – uzviknuo je, iako de~ji, neobi~no grub i oz-biqan glas. – Bog vas je blagoslovio time to vam je dao Napo-leona. Pored mene se zaNapoleona nikad ne bi ni ~ulo. Znaj da samja ro|en u podno`ju Kavkaza, a moja sudbina je bila da osvojimcelu Aziju, pot~inim je moi Rusije a potom rasporedim po Ev-ropi qude koji bi bili pod mojim jarmom. Beskorisnima bihposkidao glave. Promenio bih istoriju! Nema~ko carstvo bilo bisravweno sa zemqom. Nema~ka konfederacija – pripojena moskov-skoj imperiji. Italija – podeqena izme|u Austrije i Francuske.[panci – preseqeni u Afriku, a Englezi...

– Gospode Bo`e! – prekinula sam ga. – Ti si sve to planirao dauradi, dete?

185

–I uradio bih! – povikao je maleni junak. – Bio sam stvoren zato.Me|utim, kada sam se jedne ve~eri igrao rata s drugom decom izmog sela, toliko sam se oznojio da sam nazebao i dobio fatalnugroznicu...

– I tako se grena Evropa spasla – dodala sam pokuavi dapoqubim pametno okrutno malo lice. – A izvori predstavqaju...

– To su krv i suze koje je trebalo da prolijem. Ovde se tako za-bavqam. Da znakako je dobro kupati se u tim bazen~iima! Uvre-`eno je miqewe da su suze slane, ali meni su slatke kao med, atopla te~na krv ima tako divan miris... Do|i da ti poka`emglavnu salu, Veliko sirotite. Nee mi verovati, ali ja tamonikad ne idem. Ne meam se s tom razuzdanom gomilom. Nema pot-rebe! Ograni~io sam se na ovo dvorite i igram se sam. Tekoonom ko pokua da ugrozi moju vlast ovde! Nemoj misliti da,pored ovih izvor~ia, nemam drugih igra~aka. Pokazau tipilkarata sa~iwen od mapa sveta – s wima otvaram pasijans – bacimkarte, i one mi predska`u budunost. Imam i jedinicu oklopnihvozila napravqenih od drveta i lima, artiqeriju s limenimtopovima, gomilu vojnika u bakrorezu i strane drvene sabqe.^esto mi glupaci iz sirotita tra`e da im ih pozajmim... Ali jane pozajmqujem igra~ke takvom olou. Do|i da vidi.

Wegova mala nervozna ruka je uhvatila moju i, preavi pre-ko bezbojnog trema, uli smo u ogromnu salu – to je bila hladna,prazna prostorija sa sivim zidovima nalik na zatvorske. To jebilo ono to je moj vodi~, gospodar dvorita, prezrivo nazivaoSirotitem. Ogroman prostor bio je prepun dece: more malihqu-di, koje je bilo nemogue izbrojati. Zamislite bezbrojna jutra`itnihpoqa; zamislite nepregledni vowakprepun jabuka; zamis-lite ogroman tor pretrpan ovcama, koje se tiskaju i pewu jednepreko drugih; tako su kipela i rojila se deca u limbovom Siro-titu. Bila sam u`asnuta i rastu`ena pred prizorom tolikihpupoqaka koji su uveli pre negoto su se otvorili, pred tolikimzelenim vokama koje je unitio grad, pred tolikim praznim ko-levkama i o~ajnim majkama.

Ne moram pomiwati buku koju su deca pravila. Bilo ih je raz-li~itog uzrasta, od ru`i~astih bebica tek izalih iz maj~ineutrobe do ve stasalih vragolana; sve u svemu, ova nemirna gomila~inila je vagnerovski orkestar u kome su se neuteni jecaji, gla-san pla~, smeh, izlivi besa, utirawe i ale slivali u jedins-tven prodoran zvuk kakav bi proizvodili `ice i lim paklenogorkestra.

Sve vrvi od glavica! Ne`na glavica novoro|en~eta; zlatastakosica bucmastog trogodiwaka; crna i sjajna griva mom~ia odsedam godina; ovde gusta, ~upava, neo~eqana glava uli~nog pros-jaka; tamo svilene lokne aristokratske keri; te kratko oia-

186

nikolarac, te zgwe~enakapana grivinekog seqa~eta... Palobawepripadnika razli~itih rasa, kao iz vitrine nekog antropolo-kog muzeja: na tamnoputim potomcima Hamovog roda umrenavuna; na`ukastim Japancimaike kao u monaha... Tako qupkeglavice! Prosto po`eli da ih ubere, kao cvee, i da napravibuketi! Zato su ta sirota stvorewa umrla?

Oni treba da `ive. Da se igraju. Objawewe koje mi je nepos-redno pre toga dao moj vodi~ pomoglo mi je da shvatim smisao de~-jih igara. Sa onim halapqivcem koji gomila omote od ~okolade,broji ih i ~uva uvijene u papir svet je izgubio jednog krca... Tojest, svet nije nita izgubio. Onaj to grli kowa od kartona,miluje ga, tepa mu i gleda ga op~iweno trebalo je da postane ~lanxokej-kluba, jedan od sportista koji qube svoje kowe – pobednikena trkama – i pucaju bi~em nad wima. De~ak koji kle~i pred lut-kom porcelanskog lica, u satenskoj haqini, koja otvara o~i ika`e tata i mama... Sreni nestako! Lutka mu nee raskoma-dati srce i prevariti ga, to bi mu, da je po`iveo, u~inila `enakoju ta lutka predstavqa... Devoj~ica koja daje flaicu bebi-igra~ki nee morati da oplakuje wenu smrt, kao to e plakatiprava majka deteta koju ta beba predstavqa. Slike iz`ivota, lut-karska komedija; sudbina odslikana u igri... To je Limb. Vratilasam se nesu|enom osvaja~u i podelila s wim svoje misli.

– Da, da – promrmqao je. – Sve je to ta~no, ali nimalo me netei. Ja sam `eleo da `ivim, da osetim ta je prava bitka, netobo`wa nego istinska, s vojnicima od krvi i mesa, kowima kojijure, ~eli~nim topovima koji ispaquju gvozdenu |ulad, `eleo samda moja ~eta plovi pravim, stvarnim morem – da se suprotstavqatalasima, olujama, vetru, gromovima i muwama!

Rekavi to, maliNapoleon je prodorno jauknuo, i iz wegovihlepih surovih o~iju potekle su suze.

Duboko u sebi shvatala sam da lavi nije u zabludi. Qudski`ivot sveden na igru, s lutkama puwenim piqevinom, s kartonimai jeftinim slikama, slikovnicama i sli~icama, tako bedno la-`an, morao je biti nepodnoqiv. To je praznina bez vela iluzije,apstraktna, be`ivotna, ledena la`, koja niti puni srce niti uto-qava nagonsku `e| za `ivotom...

– Mi – otro je dodao mali ratnik – ne znamo nita ni o ~emu.Kao da smo oduvek uLimbu!Nae postojawe te~e izme|u kewkavos-ti i imitacije. Samo danas, na Badwe ve~e, u ~asu Hristovogro|ewa, vidimoneto stvarno, netotonije ni pozorinidekorni izmiqotina... A taj ~as se bli`i... Mislim da e sad otkucati...

Veliki bakarni sat je otkucao dvanaest puta, i primetila sambeli~astu svetlost koja se sputala odozgo, osvetqavala je Siro-tite, postepeno i polagano seirila po prostoru ogromne sale.Malo-pomalo pretvarala se u zlatni blesak, a do tada bezbojni

187

zidovi zasijali su kao da su napravqeni od ~istih dijamanata. Udnu, izme|u sjajnih duginih zraka i plata veli~anstvene vatre,pojavilo se neto jezivo: drveni krst na kom se mu~io ~ovek.Videli smo ga sasvim jasno. Wegovo telo, zgr~eno i uko~eno odbola, bilo je izbrazdano modrim tragovima bi~a i osuto crnimpodlivima. Krkqao je, a s wegovih ruku, probijenih ekserima,kapala je krv. Deca su, prestravqena, gledala uwega ne shvatajuinita, ne znajui da li da briznu u pla~ ili da potr~e i sakrijuse u neki oak kako ne bi prisustvovala tom stranom mu~ewu.

– Vidi li? – uzviknula sam obraajui se svom malenomvo|i. – Ta stvarnost koja ti je predstavqena samo danas, u ovim sa-tima... To je `ivot. Nema za ~im da`ali. Dete, izai iz Limbazna~i otii na mu~ilite!

De~ak je podigao glavu, uperio pogled u raspee i zadrhtao...U~inilo mi se da ga obuzima tihi u`as.

Iznenada, okrenuo se prema meni i prkosno me pogledao, doksu iz wega izbijali ~vrstina i nepokolebqiva odlu~nost:

– E pa ja `elim da `ivim.

IV

Badwe ve~e na Nebu

Kako sam se iz sumra~nog Limba uspela u Carstvo svetlosti?Da li sam uzjahala zrak svetlosti? Da li sam poletela na krilimaoblaka? Da li sam skakutala sa zvezde na zvezdu, preko stepenikanamisti~nom stepenitu kakvo je u snu video Jakov? Svaki od ovihna~ina kretawa ~ini mi se moguim jer, ako je nae telo olovo,na duh je varnica.

Odjednom sam imala oseaj da me obavija plavi talas – tanan,ne`an, poput rastvorenog tirkiza, ako ste nekada negde videlirastvarawe tog dragog kamena. A ~itavo moje bie, obuzeto zanosomi radou, lieno i ~ula i vlasti nad sobom, govorilo mi je:„Kako si srena! Na Nebu si.“

Moram naglasiti da i jesam bila neopisivo srena; moja ra-dost je poticala iz mojih misli jer nita posebno se nije dea-valo, ali ve sama pomisao da sam na Nebu pru`a pola u`ivawa uwemu, ako ne i vie od toga.

Me|utim, nekoliko trenutaka kasnije moj spokoj je po~eo dase pretvara u ~udnovat i nejasan nemir. Plavo gore, plavo dole,plavo oko mene, gde god da pogledam – sve je plavo... To nije bilosamo neobi~no, bilo je jednoli~no, bez trunke dra`i. Zar na Nebunema ni~eg drugog osim plavih tonova, i nikakve bogatije i razno-vrsnije zabave osim muzike violina, viola i harfi? Zar se pros-lava Badwe ve~eri na Nebu svodi na boravak u palati u kojoj svi

188

plutaju na tirkiznim talasima etra? Toliko raznolikosti i do-miqatosti u paklenim kaznama a toliko banalnosti i oskud-nosti u nebeskim nagradama?

Takve su bile moje misli, mo`da niske, bez potovawa, kadami je, klizei po plavi~astoj i glatkoj povrini tajanstvenogjezera, priao ~ovek u crnom somotskom kaftanu, s krunom odlovorovog lia na glavi; zbog bademastog tena me je podsetio naServantesa, alineznanacme je namelodi~nomitalijanskomizes-naestog veka uverio da je on glavom i bradom Pesnik iz Sorenta,autorOslobo|enog Jerusalima, tu`ni zaqubqenik, ~asni, skrom-ni i ekscentri~ni melanholik.

– Poga|am o ~emu razmiqa – obratio mi se – i `elim tipokazati da se vara i daNebo nije ni dosadno ni usnulo, ve veo-ma dobro mesto. Ideja o jednoli~nosti Neba poti~e od toga to jeNebo u osnovi neopisivo – ne mo`e se objasniti re~ima, za raz-liku od Pakla i ^istilita, jer patwa i zlo su bliski razumusmrtnika, dok ve~no bla`enstvo mo`e shvatiti jedino onaj koji uwemu u`iva. Samo danas, poto je Badwe ve~e, dozvoqeno nam je dadelie tog beskrajnog bla`enstva prenesemo i sirotim smrtni-cima. Tako da u ti pre svega rei daNebo nije ni nepokretnost nipasivnost, ve, naprotiv, nezadr`iva bujica `ivota, intenzivnoi uvek plodno stvarawe. Od jednog lutajueg an|ela, jednog od onihkoji poseuju vau planetu, ~uo sam da odre|ena sekta koja poti~eiz Indije sad u`iva najvee potovawe evropskih mudraca, a tasmena sekta propoveda da se bla`enstvo sastoji iz vievekov-nog posmatrawa sopstvenog pupka i zrikavog sa`imawa sveta ujednu ta~ku... Takvim zrikavim isposnicima mo`e se samo sme-jati; mi naNebu gledamo pravo, iskreno i visoko; iz naih zenicase iri svetlost... Zar ne vidi moje?

Zaista – o~i Torkvata Tasa, koje su za `ivota bile pomra~eneludilomi bolom, sada su blistale kao dva sunca – svetla, ~ista, ve-li~anstvena – prozori srene i slavne due.Wegova`ivotnost meje ispuwavala zaviu. Koliko se wegov pogled razlikovao od su-mornog i zlokobnog pogleda mog prvog vodi~a, Pesnika samoubice!

Raspleo je svoju krunu od lovora i pru`io mi jedan list. Uze-la sam ga, i talisman je istog trenutka po~eo da pokazuje svojemagi~ne moi. Preda mnom je, poput satenske zavese koja se otvara,po~elo da se povla~i plavetnilo, i negde u daqini sam ugledalasjaj Slave. Blistava prikaza svetog grada koji se pru`ao unedog-led, grad sav u zlatu, cveu i dragom kamewu; blistav i prozra~anpoput stakla; kule i zidine bile su mu od zumbula i topaza; vazduhnad wim – ispuwen svetlou; oko wega poqa najsve`ije trave iretkog cvea koje se wihalo na divnom mirisnom povetarcu.

– Ovde e otkriti – napomenuo mi je Taso – nebeski Jerusa-lim, ba onakav kakvog ga opisuju i veli~aju misti~ni pisci. U

189

wemu borave blagosloveni, poput morskog sun|era natopqeni ne-izmernom radou, koja ih obavija i pro`ima: radost spoqa iradost unutra, radost na vrhu, radost na dnu, potpuno su ispuweniradou (to bi trebalo da ve zna iz pripovesti Svetog Ansel-ma). Natopqeni su bla`enstvom kao sun|eri koji imaju toliko~ula za u`ivawe koliko pora i upqina, sun|eri potopqeni umore od meda i mleka, koji sa hiqadu usta u`ivaju u svoj toj me-koi i slasti. Oni poseduju savrenumudrost i razumevawe, uspo-mene s besmrtnim prikazima prolosti; wihova voqa obogaenaje zadovoqstvom; wihova ~ula neprekidno u`ivaju u svemuto ihokru`uje.

– Ah! – uskliknula sam. – Ne razumem, pesni~e; ne mogu da za-mislim tako bla`eno stawe i verujem da gubi vreme pokua-vajui da me prosvetli... ^ujem tvoje re~i, zvu~e mi tako dobro,slatko, predivno... Ali ne vidim toto one zna~e... Volela bih dasam i ja sun|er!

Taso mi je uputio jedan od svojih blistavih pogleda, prepunihsaoseawa.

–Poverina – odgovorio je. –Videumogulida te prosvetlimsli-kama koje e ti biti bli`e. Ti voli umetnost, zar ne? Da li si,recimo, qubiteq muzike?

– Muzike ne toliko... Ali, da, jeste lepa. Veoma tajanstvena ipomalo bu~na...

– E pa seti se svetosti tvoje sunarodnice – vatrene device Sve-te Kariqo, i videe kako e te, bolesnu i na samrti, jedan akordnebeske muzike, kad ga ~uje, osloboditi svih muka i bolova, iiznenada e ozdraviti. Zar se ne sea kako je pesma jedne pti-~ice odr`avala monaha u `ivotu ~itave tri stotine godina?

– Pesni~e, pri~aj mi o re~ima, a ne o notama i akordima. Vi-e muzike ima u tvojim stihovima nego u ijednoj operi.

– Ah, nepopravqiva si! – odgovorio je. – Otvoriu ti apetit, davidimo hoe li se nai na putu bla`enstva. Svaki duh ima svojuslabu ta~ku, a tebe treba voditi putem re~i. Ukoliko `eli daupozna Nebo, da u|e u wega, znaj da e tamo susresti velikepesnike i slavne pisce svih epoha i svih naroda; moi e darazgovara s wima ili, boqe re~eno, da ih slua sa u`ivawem,oni e ti recitovati svoje stihove i izlagati svoje misli... Neemorati ni da ih veli~a... Bie ti pru`ena ~ista mudrost, u`i-vae u Homerovom, Pindarovom i Sapfinom gr~kom, Valmiki-jevom sanskrtu, Solomonovom, Jovovom i Davidovom hebrejskom,Firdusijevompersijskom, VergilijevomlatinskomiPukinovomruskom jeziku... Pored toga (otvori o~i), videe Mikelan|elakako vaja, pa i Rafaela kako slika, mada znam da te ovaj potowi neoduevqava... Ja u ti ispri~ati pri~u o ru`i, a Dante e ti po-dariti svoje tercine... Da li sad shvata ~ari bla`enstva?

190

– Da, takav`ivot jeste srea, ne prekidati ve dovriti ~inmiqewa, proiriti oblast estetskog u`ivawa, osloboditi seradoznalosti koja nas uznemirava a koju smo nemoni da zado-voqimo... Da, mogu rei da bi bilo dobro ovde... Beskrajno je zado-voqstvo o`iveti istoriju, rasvetliti wene maglom obavijenetrenutke, upoznati je onakvu kakva je zaista bila, a ne kakvom jepredstavqau blede hronike i suve pripovesti istori~ara!

– Upravo tako – uzviknuo je Taso – u svemu tome e nesum-wivo u`ivati. Ne u pono, jer ovde no ne postoji, kao ni oznakeza proticawe vremena, ve u tajanstvenom trenutku koji odgovaratom zemaqskom ~asu videe Hristovo ro|ewe – upravo onakvokakvo je bilo... Do|i, po`uri, jer se uzvieni trenutak bli`i.

Krenula sam za wim, i iz prijatnih vrtova koji su okru`i-vali bo`anski Sinaj izali smo na nekoeno i prostrano poqe.Stigli smo do seoceta po kojem su bili razbacani kuerci; ulismo kroz kapiju sa uruenim lukom. Ulice su bile puste. Shvati-la sam da je to selo – Vitlejem. Nastavili smo jednom uli~icom ukojoj su kue bile nanizane bez ikakvog reda i stigli do prostrane~istine. Tu smo ugledali nekakvuupu u senci ogromnog drveta –pomislila sam da je to terebinta – ~ija je krowaformirala nad-strenicu. Za stablo drveta je bilo privezano magarence; mlada`ena umotana u beli vuneni ogrta~ le`ala je u podno`ju drveta,izgledala je umorno. Primetila sam da joj je stomak ispup~en...

– To je Marija – rekao mi je pesnik. – Osea da se trenutakporo|aja bli`i i nala je sklonite u ovoj skrivenoj upi. Jo-sif je otiao do gostionice da zatra`i od gazde boqi smetaj,ali nije ga dobio – pogledaj kako je potiten. Sada predla`e svo-joj `eni da je odvede u peinu koju pastiri koriste kao tor za ovcei ambar... Ona se s mukom podi`e... Kreu ka peini... Gledaj.

Izali su, zaista, na isto~nom kraju Vitlejema i produ`iliputiem pored oronulih zidina napola sruene tvr|ave i ana-ca koji su je okru`ivali. Nastavili su da hodaju i pred jednomstenom su naili na povijeno `buwe, koje je skrivalo ulaz upeinu. Peina je imala nadstrenicu od slame, to je bilo sklo-nite za pastire. Vrata su bila na~iwena od isprepletanih gra-na; Josif ih je s naporom pomerio i oslobodio ulaz. U piqi ukoju su uli supru`nici videla sam jasle, koje nisu bile nitadrugo do kameno korito za pojewe stoke; iznadwih se nalazilo ko-rito za hranu, koje je jo mirisalo na suvu travu. Josif je razma-kao bale sena koje su zatekli u peini, potom je oka~io svetiqkuna zemqani zid, na~inio postequ za Devicu i izaao s ko`nommeinom da potra`i vodu; onda je siao do Vitlejema da nabaviugaq i zdele; ubrzo se vratio i zapalio vatru, na kojoj je ispekaopoga~u, a potom i jabuke. Marija je pojela malo pripremqene hra-

191

ne, pomolila se i, umorno uzdiui, legla u improvizovanu poste-qu. Josif je ponovo izaao, ovog puta da nahrani magare. Kada sevratio, vatra u peini se ve bila razgorela – natprirodna vatra,velika poput same Sinajske gore, ispuwavala je prostoriju. Josifje pao na kolena i podigao ruke prema nebu.

Marija je le`ala opirui se rukama o zid peine. Obuzela meje ne ba smerna `eqa da ~ujem wene jauke, ali nisam mogla...Svetlost me je zaslepila; ~udesna nebeska sazve`|a i beskrajnizvezdani Mle~ni put blistali su izlivajui ~itave okeane belesvetlosti, u kojoj se samo mogao nazreti upravo ro|eni de~a~i,svetliji od sunca, okru`en sjajnim zracima koji su ~inili oreoloko wegovog malog tela...

– Zaslepqena sam ja~inom svetlosti – rekla sam svom vodi~u.– Vie ne vidim skromna, blaga i dirqiva obele`ja Bo`ia kojasu me nekad radovala...

– Ti si smrtnica – odgovorio je pesnik. – Ne mo`e razu-meti... Ta svetlost koja te zaslepquje dolazi iz tvoje mate, poti-~e od tebe same. Nema plamena. Zar ti ne vidi uplakano novo-ro|en~e, pomodrelo od hladnoe? Zar ne vidiwegovu majku kojaga povija i umotava?

– Ne... Samo svetlost i jo svetlosti! – odgovorila sam jeca-jui, jer moje zenice nisu vie mogle da izdr`e, svetlosni zraci,isprva crveni, pa smaragdno zeleni, zatimpurpurni, napravili supometwu u mom umu... Najzad sam vrisnula poput u`asnutog slepca:

– Nita, nita! Potpuna tama! – i pru`ila sam ruke da seuhvatim za neto, vo|ena instinktom koji ~ini da jedno ~ulo, ~imse uka`e potreba, zamewuje drugo...

^itao~e, `eli li da sad napiem kako sam se, kako to obi~-no biva, probudila? Zapravo ne `eli? Da nije to zbog toga toni ti sâm ne znata je san a ta java?

JALOVA

Iako debele zavese, poput budnih stra`ara, nisu doputalehladnoi da u|e; iako su lampe svetlele ugodno i prisno, a drva kojasu gorela u kaminuirila po sobi ne`an oseaj toplote; iako je ukuhiwi ~ekala izvrsna ve~era, pripremqena da ujedini istinskedivote moderne gastronomije i jednostavnost tradicionalnihposlastica, takvih kao to su krem od badema i kompot; iako jeo~ekivalamu`adazajednou`ivajuuwima, umiruiuzbo`jumilost,uz sawivo oseawe stare, poznate sree jo jednog u dugom nizugotovo istih Bo`ia, markiza je bila sklona da se rastu`i; bez-malo da zapla~e. Kao da joj se vla`an veo ve sputao na o~i!

To je bio trn, stari trn iz mladosti, koji se iznova zabijao,otar i jak, u `ivo meso wenog srca; bila je to potreba – ili boqe

192

re~eno glad – za qubavqu, za ne`nou, za zanosom, za potpunim`rtvovawem, za patwom, koja se iznova pojavqivala da zatruje pos-ledwe ~asove postojawa, isto kao to je zatrovala prve.

Oni koji stvari vide samo spoqa i ne pokuavaju da u|u uqudsku duu smatrali bi da je markiza srena `ena. Wen mu` juje voleo ne`no i postojano; veto je upravqaowihovim zajedni~-kim imawima i s qubavqu je ispuwavao i najmawe`eqe i potrebesvoje supruge...

Me|utim, markiza je bila nezadovoqna a nije mogla da se po`a-li naglas. Koliko su samo puta u besanim noima weni jecajibudili usnulog supruga, koji je le`ao pored we i bunovno posta-vqao uvek ista pitawa:

– Duo, ali.... [ta ti je? Da li te neto boli? Jesi li boles-na? @eli li malo naranxine vodice?

A dobio bi uvek isti odgovor:– Nije mi nita... To su samo`ivci, qubavi... Da, uzeu neko-

liko gutqaja.Kako da mu ka`e?Kako da izgovori netoto ni sama sebi ne

sme da prizna?Markiza je oseala kako joj nedostaje netoto bi zadovoq-

ilo a time i uklonilo potrebu koja ju je izjedala. Kada je vi|alasvoje prijateqice – blede, iscrpqene, optereene bremenom trud-noe ili iznurene dojewem, oseala je bol i zavist. Isto gorkoo~ajawe bi joj potajno obuzelo duu kada bi ~ula tu`nu pri~u onekoj `eni koju je mukarac prevario, a ona ga, uprkos svemu,obo`ava i privija se uz wega kao brqan uz drvo. Zatoto je mar-kiza `elela da voli i umirala je od izobiqa qubavi, potisnutequbavi koja je te`ila da pokuqa iz dubina wenog bia i ispunijedan mali `ivot – ~itav jedan organizam.

Skrivajui svoju uzvienu boqku, markiza je prela iz dobai~ekivawa u doba priseawa, ve se na wenim slepoo~nicamapojavqivao srebrni oreol starosti, koji je obeavao mir i od-mor... Ali nije bilo tako. S dolaskom zime, kako joj se u srcu pono-vo skupqala toplina, rasle su patwa i uznemirenost nesrene`ene; jednoli~na usamqena i hladna starost je pogoravalawenemuke; a 24. decembra u deset sati uve~e markiza je sedela poredkamina i, naizgled bez ikakvog razloga, okru`ena luksuzom, pa`-wom i potovawem, dala oduka svojim suzama, i jecala je stiska-jui ~ipkanumaramicu natopqenu toplim`ivim suzama, izuzetnoslanim suzama strasti, koje razlivaju vatru po obrazima.

Nije ni primetila da vreme prolazi: jedan sat, vie od sata,a markiza nema i nijedna kola nisu prola pustom ulicom. Pos-tala je svesna neuobi~ajenog kawewa svog mu`a tek kada se ovaj

193

pojavio, priao kaminu i, trqajui uko~ene, suve, negovane dugeruke iznad upaqenih drva, smireno rekao:

– Draga, nemoj se ~uditi... Mislio sam da neu stii do jedan...Na samom uglu sam sreo naeg svetenika i morao sam da se pop-nem s wim na peti sprat... I to samo da bismo zatekli`enu koja jeve izgledala kao da se upokojila, a zaista je i umrla pet minutakasnije... Brrr! Kada je ovako hladno, nema tih rukavica koje...

– Ali ako je ta kojoj je trebalo dati posledwu pri~est umrla,zato si zakasnio? – upitala je markiza tek da bi neto rekla.

– Videe... Ispri~au ti ukratko... To je jedan neverovatanumez prepun dece, koja su ostala i bez oca i bez majke... Sreom,imao sam nekoliko nov~anica u nov~aniku... Kada sam se ve biopopeo, to mi se u~inilo prirodnim, sla`e se?

I markiz je pogledao svoju `enu kao da tra`i opravdawe zasvoj izliv milosr|a, kao da `eli da wegova velikodunost budeshvaena kao ispravan ali hladan ~in, a ne kao neko bqutavo ~o-vekoqubqe. Ali wegov neo~ekivani pogled je iznenadio markizu,kojoj su, iako se trudila da zadr`i miran izraz lica, o~i bilepune suza; na~inila je pokret kojim je htela da prikrije svojuuznemirenost, ali wime je samo otkrila koliko je zaista uzbu|e-na. Markiz je ponovio svoje ve~ito dosadno pitawe:

– [ta ti je? Nije ti dobro?Markiza je ustala. Wen bol je bio tako otar da je muwevito

pokuqao iz we.– Gonsalo, neu vie utati! Gotovo je... Veoma sam nesrena...

A i ti si... Ova kua bez deteta, bez malenog o kome treba brinuti!Tako usamqeni, u tiini gledamo jedno drugom u lice, tako jedosadno! Gonsalo, ve~eras bih svu krv iz svojih vena dala za dete![ta smo to u~inili da nas Bog tako kazni? Opet sam plakala! Nes-rena sam, uvek sam to bila... Iakoqudi misle druga~ije, jako samnesrena, neopisivo sam nesrena! Trebalo je da umrem kad samimala dvadeset godina.

Markiz se namrtio. Suprugino nezadovoqstvo ga je dubokorawavalo, poga|alo jewegov ponosmukarca iposledweg predstav-nika ~uvene loze; ali iznad svega ga je uznemiravalo takvo nekon-vencionalno i skandalozno ponaawe, nimalo u skladu s dobrimukusom, manirima i prefiwenou.

– Draga, to u vezi s decom sada je... ^ini mi se da si se maloprekasno setila! Da je zavisilo od moje voqe...

A kako je gospo|a i daqe neuteno plakala, pomalo nestrp-qivo je dodao:

– Sluaj, Elena, ako si usamqena i potrebno ti je da se igras lutkama, dovedi u kuu jedno od Rafaeline dece... Ona su takoqupka, tako pametna i lepa. Rafaeli e to mnogo zna~iti!

194

– Da uzmem dete od tvoje snahe? Od `ive `ene koja ima pravona svoju decu, koja mi u svakom trenutku mo`e oduzeti dete? Ne,hvala... Neka ih ~uva i u`iva u wima! – prkosno je odgovorilagospo|a.

– Ali onda...Jalova `ena je utala, ali nije skidala nemirni pogled sa

svog mu`a. Iznenada ga je grozni~avo uhvatila za rukav i uzbu|e-no upitala:

– A oni? Kakvi su?– Ko? – promrmqao je markiz.– Oni od sirotice...– Od one to je umrla? Pobogu Elena! Kakvi mogu biti! Kao

gliste... Grozni, prqavi... Ima jedno rahiti~no, da se uplaikoliko je ru`no!

Markiza nije nita rekla, uzdahnula je, obrisala o~i, u koji-ma su zaiskrile varnice odlu~nosti, i tiho ali uzbu|eno proz-borila:

– Gonsalo, Gonsalo, zaboga! Nemoj mi rei da nee... Idi iodmah mi dovedi to rahiti~no detence... Ja u ga izle~iti. Napra-viu od wega sna`nog, jakog ~oveka... Ajde... Molim te, Bo`i je...Idi i potra`i siroto dete!

Markiz je odmahnuo glavomkao da govori u sebi: „Gotovo je, moja`ena je izgubila razum.“

– Ali draga, kakav ti je to hir! Kakva ideja! Da bi ga poka-zivala na vaarima? Takve igra~ke ti neu donositi. Spavaj,mila, sutra e se smejati toj svojoj ideji.

Ona je uhvatila mu`a za ruku i povela ga u spavau sobu,osvetqenu sveom koja je bacala svetlost na Hrista od slonova~eto se rairenih ruku uzdizao nad uzglavqem raskonog barok-nog kreveta. S prkosom, ali uz poluosmeh`ene sigurne u svoju po-bedu, uzviknula je:

– Da li ti, Gonsalo, misli da se On, koji se ba sada ra|a,ra|a samo za lepe i zdrave?

U me|uvremenu ih je iz salona pozvao sluga, koji je `eleo daobavesti gospodare da je ve~era poslu`ena; markiz je veselo uhva-tio `enu podruku i, dok su odlazili u trpezariju, snishodqivogovorio:

– Sluaj, pretpostavqam da ne `eli da izlazim po ovakvojhladnoi kako bih tebi doneo igra~ku. Upala plua vreba na vra-tima. Doneu ti ga sutra ranom zorom, a ti ponudi napojnicu oddeset dura onome ko uspe da ti ga opere. I zna li, Leni, otkakosmo dobili naslednika, podmladila si se! Lice ti je sjajno idobilo je boju... Vidi, moramo se potruditi da se ne sazna za ru`nodete, zato to e svi misliti da smo poludeli... Deca u naimgodinama... I to takva.

195

NOVI@IVOT

Anhela je ula: dola je do ogledala i pustila da bundasklizne s we; ostala je u korsetu s dubokim dekolteom, jo uvekrumena od burne ve~erwe zabave, i dok je gledala svoj odraz, nalicu joj se pojavio neodre|en izraz zadovoqne `ene koja misli:„Ne izgledam loe! ^ini mi se da bih se danas mogla dopastimnogima.“

Me|utim, takva radost je bila kratkog veka. O~i su joj se smr-kle, ruke lewo pale du` tela; nezinteresovano je po~ela daodvezuje korset. Kad je stigla do treeg ~vora, zaustavila se:„Ostau obu~ena“, pomislila je. „Ipak je novogodiwa no. Da lie i ve~eras biti u stawu da ode pravo u svoju sobu?“

Kada se, odlu~na, vratila da oka~ibundu, a potomispru`ilanakau~u kako bi joj bilo udobnije dok ~eka, srce je po~elo veoma brzoda joj lupa; usled uzburkanih oseawa krv joj je kqu~ala a nervipoigravali. „A i nije to samo wegova krivica“, mislila je optu-`ujui samu sebe,to je uobi~ajena praksa nesrenih. „Ja sam doz-volila da se stvari tako odvijaju. Posmatram kako nestaju slatke~ari medenog meseca... I mirim se s tim. Posmatram kako sve jed-nostavno vene... Inereagujem.Posmatramkakopo~iwemoda odlazi-mo svako na svoju stranu... I ne usu|ujem se da se glasno pobunim.Posmatram kako razgovaramo samo za vreme jela... I stidim se dapoka`em da sam tu`na ili quta. Nemogue, mora da je neto po-teklo i od mene. Dostojanstvo je dobra stvar, da, jako dobra... Ali utrenucima patwe i qutwe, kada ~oveku u jednom trenutku prolazekroz glavu tolike ideje o paklu, dostojanstvo je slaba uteha!“

Anhela nije bila `ena koja pla~e svaki ~as. Naprotiv: pre-zirala je suze i durewe. Me|utim, na kraju svog solilokvijumaposumwala je da su joj o~i vla`ne... Prkosno ih je obrisala plat-nenomfrancuskom maramicom koju je dr`ala skrivenu u korsetu.„Problem je u tome“, pomislila je nestrpqivo, „to u se na~e-kati. Prerano sam dola, ni oqu ~aja nisam htela da popijem...Koliko li je sati?“

Kao da odgovara na gospodari~ino pitawe, pozlaeni bron-zani sat se oglasio onim svojim laganim treperewem koje je na-javqivalo da e po~eti da otkucava ~asove, to je i u~inio, jasno,precizno i zvonko. Anhela je uzbu|eno brojala: „Jedan, dva, tri,~etiri... Dvanaest, nema sumwe... Jedna godina je umrla, a druga epo~eti ~im sat otkuca dvanaesti put!“

Ustala je. Budoar, koji se nalazio pored spavae sobe, bio jeosvetqen samo sveama koje je sobarica upalila ispred ogledalapre nego to je otila. Drugo, vee ogledalo visilo je na suprot-nom zidu, i na wegovom prostranom staklu, tamo u dnu sobe, odra-

196

`avali su se blaga svetlost svea, nejasno svetlucawe predmeta,pomerawe zavesa i neobi~ni oblici nametaja; ti nejasni odsjajilako su mogli nadahnuti matu. Anhela je tokom nekoliko sekun-di zaneseno zamiqala lik godine koja dolazi, kao i one kojaodlazi. Videla ih je kao to ih predstavqaju na alegorijskimslikama i kalendarima: ova koja se zavrava – stogodiwi sta-rac duge sne`nobele brade, povijenih le|a, suvih drhtavih ruku,koji se oslawa na kvrgavitap, ogrnut starim grubim platom –sivim poput olujnog oblaka; ona to po~iwe – rumena puna~kaumiqata bebica punih obra~ia, nemirnih no`ica, u de~joj ko-uqici, sa nebeskomsvetlouuplavimo~imaiprolenimru`a-ma na usnama, jo uvek vla`nim od ambrozije maj~inog mleka...

„Zaista“, pomislila je Anhela, „mnogo si lepa, bebice... Alijo vie bi mi se dopala da ima lice mog Hose Luisa. Novagodino, godinice nova, slaba je vajda od tebe ako ne donosi novi`ivot! ^uj, godinice, donela sam odluku: ili mi ga donesi ili...Kakva korist od svega ovoga to imam?“ – gotovo je uzviknula,prekrivi lice dlanovima i oslobodivi promukle jecaje, kojisu podseali na lavi~ine urlike.

Iznenada se uspravila, zabacila je glavu, o~i su joj zasjale,obrazi za`arili... Nije bilo sumwe: wegovi koraci. Uprkos me-kom tepihu, oni su jasno odzvawali uwenoj dui!Wegovi koraci!Tako puni qubavi! Tako rano! U pravom trenutku! Ta~no u pono,u prvom satu nove godine!

Po`urila je ka vratima upravo u trenutku kada ih je HoseLuis gurnuo. Strasno ga je zagrlila, zaboravqajui na zavodni~kustrategiju odlu~ujue borbe za boqi `ivot, koju je osmiqavalasamo nekoliko minuta ranije kako bi podstakla strasti, kako bisaznala da li je zaista izgubila voqenog supruga. ^udna podudar-nost! Mo`e se rei da iznenadna potreba za ~istim, jakim, iskre-nim, vatrenim oseawem nagoni oba supru`nika da se u istom ~asuposvete sastavqawu lanca upravo na onom mestu na kom je preki-nut zbog mu`evqeve nezainteresovanosti i zasienosti. Koji suto skriveni razlozi koji uti~u na Hose Luisovo povla~ewe?Razo~arawe i povre|enost, to ga nagone da se zatvori i potra`itoplinu u sebi? Ili treba prihvatiti hriansku misao, crk-veni pripev o qubavi koja je jo `iva, iako spava? Anhela je od-mah uvidela da nema potrebe za podsticawem vatre, poto se onave bila razbuktala – u ne`nostima i ulagivawu, u slatkim re~i-ma, pa ~ak i u utawu wenog mu`a, koji ju je sada s ne`nom sili-nom sputao na divan, naslawajui na wena ramena svoje glatkomlado lice, oivi~eno crnom kosom, ~iji je miris Anheli bio takodobro poznat da je, koliko god se blago oseao, izazivao u wojprijatnu groznicu.

197

Radost je uticala na Anhelu, i weno srce, nekada zatvoreno,sada se otvaralo poput cveta u staklenoj bati, kome su napokonobezbe|eni idealni uslovi: toplota i vla`nost. U trenutkusrenog preputawa raspri~ala se, odva`ila se da se po`ali nasve to joj se deavalo i da mu govori o svojoj samoi, oseawunaputenosti i praznine, nemom o~aju, mra~nim mislima, progu-tanim suzama, o svojim tihim dubokim pobunama... Hose Luis sesmeio pokazujui bele zube iza ~iste svilenkaste brade i odgo-varao joj lepim re~ima, sa osmehom i ne`nim, qupkim, zaqub-qenim izrazom lica.

– Zna li da danas po~iwe Nova godina? – uzdisala je onavatreno i`udno, mawe opijena stvarnou a vie ushiewem ko-je je donosila nada. – Nova godina, novi`ivot... Zar nije tako? Zarnije istina da se nee vratiti oni dani iz prole godine, takodugi, tako hladni, tako u`asni? Ta prokleta godina je imala naj-mawe osamnaest meseci! Hajde, reci mi da se nee vratiti! Novi`ivot...

– Novi `ivot! – ponovio je on sve~ano dok je s veselom nes-pretnou odvezivao vrpce na somotskom korsetu koji je obavijaowen struk...

Sledeeg jutra Anhela se probudila pre nego to je sobaricaotvorilaalone: jo je, izaarenog stakla koje jetitilowenusvetlost, gorela svea; u tihoj prostoriji lebdeli su neodre|enitragovi oseawa, sinowe sree. Anhela se osvrnula oko sebe ishvatila da je sama; ozbiqna i zamiqena, odagnala je snove i po-digla se na laktove.

„Sreni ~asovi, da, ali ta posle wih! On se smejao, kako sesamo smejao onome o novom `ivotu! Jadna ja! Preostaje mi jedinoda sawam... Danas po~iwe godina koja e biti ista kao i ona prewe...Pogreila sam to sam bila tako ne`na... Ako bi mi se kojimslu~ajem ponovo prikazala... Nita se ne bi promenilo! Nova go-dino, la`qivice, prevarila si me...“

Samoto je to pomislila, Anheli se u~inilo da se iza zavesekoja je prekrivala vrata od budoara neko pomerio... Oskudna svet-lost nije joj dozvoqavala da jasno vidi, ali neko jeste otvaraozavesu, i Anhela nije vie sumwala. To je bila Nova godina, nas-meeno plavokoso jedro detence, u svojoj ~ipkanoj kouqici, skapicom od batista... Pod rukom je nosilo pozlaenu kolevku splavom vrpcom. I ono se smejalo kao Hose Luis, ali dobrodu-nije, slatkim smehom ranog detiwstva u kom odzvawaju nebeskihorovi nevinosti, i prstiem je zapretilo dami... ^ak joj se pri-~inilo i da je detence nejasno ali`ustro progovorilo: „Glupa~o!Meni je potreban... Novi `ivot! Da... Meni... Novi `ivot! Meni!“

198

Anhela je sklopila ruke. O~i su joj bile irom otvorene,grudi su joj se podizale od uzbu|enog disawa; talas tajanstveneradosti uspiwao se iz dubina wenog bia, sve do lica, koje je,preobra`eno, dobilo izraz ushienog bla`enstva.

– Dete! – promrmqala je drhtei.

EMILIJAPARDOBASAN (Emilia Pardo Bazán, 1852–1921)pan-ska spisateqica, novinarka, esejista i kwi`evni kriti~ar. Ro|ena jeu Koruwi, u Galiciji, u plemikoj porodici. Posle o~eve smrti 1890.godine nasledila je porodi~nu titulu baronice. Pripadnost plemi-kom stale`u joj je omoguila visoko i iroko obrazovawe, kao i kre-tawe i uticaj u najviim intelektualnim krugovima u [paniji, alii u Evropi. Wen raznovrsni i obimni stvarala~ki opus obuhvatapoeziju, romane, pripovetke, kwi`evne kritike, eseje, novinske ~lan-ke, drame, biografije i putopise, a bavila se i prevo|ewem. Zalagalase za evropeizaciju [panije i veoma potovala Balzakova i Zolinadela. Predstavnica je realizma i prete~a naturalizma u panskoj kwi-`evnosti. Posebno se isti~e wen esej „La cuestión palpitante“ („Goruepitawe“) koji predstavqa svojevrstan manifest panskog natura-lizma, ali u kojem se autorka osvre na celokupankulturni, drutvenii kwi`evni svet Evrope u 19. veku. Ova avangardna intelektualka sesvojimperomborilai za prava`ena, protiv nejednakosti izme|u mu-karaca i `ena u obrazovnom sistemu i u intelektualnim krugovima.Zaslu`na je i za razvoj kriminalisti~ke proze u panskoj kwi`ev-nosti.Mnogo je putovala po Evropi, jedan deo`ivota provela je uMad-ridu, gde je bila profesor kwi`evnosti naMadridskom univerzitetu.Wen lik se nalazio na panskom nov~iu od deset pezosa, iskovanom1996. godine. Na srpski su prevedena dva wena romana: „Imawe Uqoi-nih“ i „Uspomene jednog ne`ewe“.

Jovana @ivanovi

199

BOJAN BELI] (1978) pesnik i prevodilac, ro|en je u Vaqevu.Apsolvirao je filozofiju da bi se potom posvetio kwi`evno-pre-vodila~kom radu. Preveo je i priredio za tampu poeziju VilijamaBlejka „Ostrvo na Mesecu“ (Nagrada „Milo \uri“). Poeziju iprevode (^aterton, Hemingvej, Xojs, Paund, Oven, Bruk, Jejts, Klajst,Trakl, Rilke, Ingebor Bahman) objavio je u ~asopisima: „Pismo“,„Kwi`evnost“, „Kwi`evne novine“, „Poqa“, „Bagdala“, „Trag“, „Natrag“, „Tisa“, „Savremenik“, „Koraci“, „Pesni~ke novine“, „Bdewa“,„Stremqewa“, „Ve~erwe novosti“ i „Politika“.

BOJANSAVI]OSTOJI] (1983) prevodilac je s francuskog je-zika. Preveo je kwigeMorisa Blanoa TomaMra~ni (Karpos, 2013),Remona Rusela:Locus Solus (Slu`beni glasnik, 2012), MielaPast-uroa: Boje naih seawa (Karpos, 2012, pohvala `irija „Branko Je-li“, 2013), @aka Deride Za Moskvu u oba pravca (Karpos, 2012).Objavquje poeziju i eseje. Jedan je od urednika ~asopisa za poeziju„Agon“ i osniva~ nezavisnih izdawa „Kwi`uqak“.

BORIVOJ GERZI], pisac i prevodilac iz Beograda. Objavio je~etiri zbirke pripovedaka.Prevodio je dramePintera,Mameta, Sema[eparda, Olbija, pripovetke Xojsa, Beketa, Makjuana, roman TamnilavirintLorensa Darela... Autor jeRe~nika anglo-ameri~kog slenga,Englesko-srpskog re~nika fraza i idioma, Re~nika srpskog `argonai koautor Re~nika savremenog beogradskog `argona.

VLADIMIR NINKOVI] (1981) – profesor panskog jezika ihispanskih kwi`evnosti, master sociolingvistike, master bezbed-nosti. Objavio vie nau~nih radova iz oblasti bezbednosti. Bavi sekwi`evnim prevo|ewem. Pored ostalog, preveo je dela ErnanaKortesa, KarlosaFuentesa, AlvaraNuwesaKabese de Vake i BenitaPereza Galdosa.

DEJAN ACOVI] (1970, Gorwi Milanovac), klasi~ni filolog,zaposlen u Biblioteci „Braa Nastasijevi“ u Gorwem Milanovcu.

Sa starofrancuskog je preveo Hroniku ^etvrtog krstakograta@ofroa Vilarduena, priredio je i s latinskog preveoDva pos-

200

lanstva u Konstantinopoq Liutpranda iz Kremone, sa engleskogFaros i Farilon E. M. Forstera, te anti~ke izvore, gr~ke i latin-ske, o caru Hadrijanu. Prevodi dijaloga Lukijana iz Samosate Zevsu istra`nom postupku i odlomka putopisa Stara KalabrijaNor-mana Daglasa teMimiMarsela [voba emitovani su na III programuRadio Beograda.

Poqa interesovawa: putopis, izvori za anti~ku i sredwoveko-vnu istoriju, anti~ka, engleska i francuska kwi`evnost.

\OR\ETOMI]prevodi sa engleskog jezika. Dobitnik je Nagra-de „Milo \uri“ za 2010. godinu. Najzna~ajniji prevodi: Buda izpredgra|a iTeloHanifaKurejija, 31 pesmaNikaHornbija,Bolestmodernog doba^arlsa Tejlora, Gradovi crvene noiVilijama Barou-za, Ideologija i kurikulumMajkla Epla.

IVAN VELISAVQEVI] (1982), diplomirao na Katedri zaoptu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti te apsolvirao drama-turgiju u Beogradu, master studije zavrio na Odsjeku za kompara-tivnu kwi`evnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Preveo pesmeVordsvorta, Kolrixa iNovalisa, eseje Normana Spinrada o nau~nojfantastici, te niz tekstova na temu istorije invaliditeta.

IVANA MAKSI] ro|ena je 1984. u Kragujevcu. Osnovne i mas-ter studije iz engleske kwi`evnosti i jezika zavrila na Filo-zofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavila je poemu O telo tvorime (Matica srpska, 2011). Sa engleskog jezika prevodila je poetske iprozne tekstove nekoliko desetina autora (Bob Kaufman, EdrijenRi~, En Sekston, Trejsi Grinel, Robert Krili, Hilda Morli, EjmiKing, Edmund Berigen, Levi Lehto, Noel Kokot, Dejvid Mi~el,Harold Pinter, XastinMarks, Xudi Gran i mnogi drugi), eseje kao istru~ne tekstove: Les Marej, Robert Dankan, Deniz Levertov; sara-|ivala je s velikim brojem kwi`evnih ~asopisa (Poqa, Agon, Kora-ci, Severni bunker, Gradina, Ulaznica, Kwi`evni magazin). Pri-redila je nekoliko temata o ameri~koj savremenoj poeziji (temat opesni~koj koli Blekmauntin i wenim predstavnicima; temat oEdvardu Estlinu Kamingzu) i u~estvovala kao prevodilac u prire-|ivawu antologija i zbornika pesnitva u zemqi i regionu (Wu-jorka poezija 21. veka,Peti talas,Ni, 2011;Urezi, Naklada Drugapri~a, Zagreb, 2010). Weni prevodi poezije i proze na engleski jezikpredstavqeni su na nekoliko internacionalnih festivala i upublikacijama: u Sloveniji, Rumuniji, Italiji.

JELENAVITEZOVI] (1984), diplomirala je italijanski jeziki kwi`evnost na Filolokom fakultetu u Beogradu, gde je odbra-nila i master rad na temu „Pet pesnikiwa petrarkizma”. Prevodi saitalijanskog, engleskog, latinskog i francuskog, kao i na itali-janski i engleski. Prevodila je eseje Umberta Eka i Xona Sader-lenda, pri~e Morisa Leblana, kao iIstoriju EngleskeXejn Ostin.Aktivno se bavi prevo|ewem nau~nih radova, kako iz kwi`evne teo-rije, tako i iz drugih humanisti~kih oblasti.

201

JOVANA@IVANOVI]ro|ena je 1985. godine u Beogradu. Godi-ne 2008. diplomirala je panski jezik i hispanske kwi`evnosti naFilolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Katedra za ibe-rijske studije), a 2010. zavrila je master studije na Katedri zaiberijske studije iz oblastiHispanoameri~ki novi roman /Magi~nirealizam u romanu „Sto godina samoe“ i pripovetkama GabrijelaGarsijeMarkesa. U periodici je objavqivala prevode pri~aNatani-jela Hotorna, Hosea Edvardsa, Adolfa Bjoj Kasaresa i Huana HoseaAreole. Prevela je roman RodrigaMuwosa AviePsihijatri, psiho-lozi i drugi bolesnici (Samizdat B 92, 2013). Prevodi sapanskog iengleskog jezika.

MARIJA GI^I] PUSLOJI] ro|ena je 1981. god. u Beogradu.Anglista, prevodi poeziju i prozu sa engleskog i na engleski. Pieoglede o kwi`evnosti, objavquje u periodici. Me|u prevodimapoezije su: Dejvid Holer, Dvodelni izumi (izbor), 2003; Vasko Popa,The Little Box, 2004; Xonatan Bolting,Izabrana poezija, 2006; IvanV. Lali, Selected Poems, 2006; Milan Dragovi,On Cause and Sense,2007; Milan Dragovi,ABow of the Bird of Paradise, 2007; BobMarli,Pesme pokajawa (izbor), 2011, Hinako Abe, Gospa od poqa, 2011; AdamPusloji,Ukratko, 2012. Me|u prevodima proze: HerbertXorx Vels,Vremeplov, 2004; StefPeni,Ne`nost vukova, 2008; RadmilaMilen-tijevi, Mileva Mari Ajntajn: @ivot sa Albertom Ajntaj-nom, 2010.

MARKO^UDI] (1978), istori~ar kwi`evnosti, esejista i pre-vodilac. Radi kao docent naFilolokomfakultetu Univerziteta uBeogradu, gde na Odseku za hungarologiju predaje Ma|arsku kwi`ev-nost XX veka i Teoriju prevo|ewa. Bavi se savremenom ma|arskomkwi`evnou i teorijom prevo|ewa. Objavio je kwigu Danilo Kii moderna ma|arska poezija (Plato, Beograd, 2007). Prevodi delaklasi~nih i savremenih ma|arskih autora (De`e Kostolawi, PeterHajnoci, Oto Tolnai i drugi).

MERIMA KRIJEZI ro|ena je 1972. godine u Beogradu. Diplo-mirala je albanski jezik i kwi`evnost na Filolokom fakultetuUniverziteta u Beogradu. Nakon zavrenih postdiplomskih studijaupisuje se na doktorske studije naFilolokomfakultetu u Beogradui 2013. godine sti~e zvawe doktora filolokih nauka odbranivitezu pod naslovom „Zna~ewe predloga u albanskom i srpskom jeziku“.Od 1999. godine stalno je zaposlena na Katedri za albanski jezik ikwi`evnostFilolokog fakulteta u Beogradu. Bavi se prevo|ewemi prevodi sa srpskog, albanskog i engleskog. Od 2006. godine stalnije saradnik Zavoda za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa uBeogradu, a u periodu 2004–2012. bila je stalni saradnik ~asopisaza kwi`evnost, umetnost i kulturu Sveske (Pan~evo).

MILO[KONSTANTINOVI] (1963), prevodilac je s francus-kog. Diplomirao je na Filolokom fakultetu u Beogradu (Katedraza optu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti). Radio je kao urednik

202

u Izdava~koj kui „BMG“ i u Novinskoj agenciji „Tanjug“. Preveo jedela Marsela Emea, @aka Kazota, Salaha Steltijea, Cvetana Todo-rova, Albera Kamija, Le Klezija i drugih. Predsednik je Udru`ewakwi`evnih prevodilaca Srbije.

NIKOLA @IVANOVI] (1979) prevodi poeziju sa engleskog.Zavrio je optu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti. Objavio jekwigu pesama Astapovo (2009).

NIKOLA POPOVI] (Sarajevo, 1979), objavio je prevode kwigaitalijanskih pisaca EtoreaMazine Gvo`|e i med (Otkrovewe, 2002),Pobednik (Narodna kwiga, 2003), Simone Vin~i O deci se nita nezna (Narodna kwiga, 2004), U svakom smislu qubav (Vrijeme, 2008) iValerije ParelePri~e iz Napuqa (Vrijeme, 2010), te brojne prevodesavremenih italijanskih pisaca u kwi`evnoj periodici. ^lanUKPS od 2009. godine. Zaposlen je kao nastavnik italijanskog jezikana Odseku za muzi~ku umetnostFiloloko-umetni~kog fakulteta uKragujevcu. Oblasti nau~nog interesovawa su mu savremena itali-janska kwi`evnost, stilistika i teorija prevo|ewa.

NIKOLINAZOBENICA, germanista i anglista, docent je naOd-seku za germanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu iautor vie radova iz nema~ke kwi`evnosti (sredwovekovna kwi-`evnost, klasi~na kwi`evnost, kwi`evnost XX veka). Bavi se iistra`ivawima iz metodike nastave kwi`evnosti, univerzitetskogobrazovawa i tehnika nau~nog rada, kao i analizom i kritikomkwi`evnog prevoda. Prevodi s nema~kog na srpski jezik (Boto[traus, Ilze Ajhinger, Franc Verfel, Tomas Bernhard).

PASHALIS NIKOLAU ro|en je 1979. god. u Aleksandropolisu(severna Gr~ka). Diplomirao je engleski jezik i kwi`evnost naUniverzitetu u Hartfordiru (UK), a potom zavrio master idoktorske studije iz oblasti kwi`evnog prevo|ewa na Univerzitetuu Isto~noj Angliji (UK), pod stipendijom Fondacije „Onazis“. Uperiodici i zbornicima objavquje oglede o aspektima prevodi-latva, a wegove pesme, prevodi i prikazi objavqivani su u ~asopi-sima poputThe LondonMagazine,MPT,Notre Dame Review, Parnassus,i The Wolf. U saradwi sa Marijom-Venetijom Kirici urednik jezbornika Translating Selves: Experience and Identity Between Langu-ages and Literatures (Continuum Books, 2008), a u saradwi sa Ri~ardomBerengartenom urednik je i prevodilac izbora poezije NasosaVajenasa (The Perfect Order. Anvil Press Poetry, 2010), zbirke koja jebila u u`em izboru za nagradu „Criticos“. Trenutno`ivi naKrfu, gdepredaje kwi`evno prevo|ewe na Jonskom univerzitetu.

SNE@ANA \UKANOVI] ro|ena je 1964. godine u Beogradu.Diplomirala je na Katedri za polonistiku Filolokog fakultetau Beogradu. Od 1994. godine radi kao stalni sudski prevodilac zapoqski jezik, a od 2003. profesionalno se bavi lekturom. Kao kwi-`evni prevodilac debitovala je 2012. godine u ~asopisu „Mostovi“.

203

U me|uvremenu prevela je s poqskog Xepni atlas `ena Silvije Hut-wik (B&S/Plato 2013), za koji je autorka dobilaNagradu „Politikinpaso“ za 2008. godinu i Pansion Pjotra Paziwskog (Akademskakwiga 2013), za koji je autor dobio nagradu „Politikin paso“ za2009. godinu iNagradu Evropske unije za kwi`evnost za 2012. godinu.

ZORAN@. PAUNOVI] prevodi sa engleskog i makedonskog je-zika. Najva`niji prevodi su mu Editin dnevnik, Talentovani gos-podin RipliPatrieHajsmit,U ulici zelenog delfinaSebastijanaFoksa, Pod `abom Tibora Fiera, Dvadeset i prvi Tomislava Os-manlija, eseji Surova pravila Tonija Parsonsa, pripovetke DilanaTomasa i Tomislava Osmanlija.

82MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost

/ glavni urednik Duko Paunkovi. - God. 1,br. 1 (1970)- . - Beograd (Francuska 7) :Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm

Tromese~noISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)COBISS . SR-ID 621583

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd