jul/avgust2

tekst: Mr. ing. ivana Bakočević FotograFije: guliver/gettyiMagesr i t a M l e p o t er i t a M l e p o t e

Nežnaa preplanula koža

prilikom odabira između sunčanja (uz upotrebu preparata za

zaštitu od UV zraka), solarijuma ili preparata za samopotamnjivanje,

postavlja se pitanje koji od navedenih je najsigurniji izbor za zdravu,

preplanulu kožu...

O dejstvu sunčevih zraka, a naročito o štetnom sunčanju u solarijumima, se više govori i piše nego o dejstvu preparata za samopotamnjivanje, tzv. samopotamnjivača, koji kod mnogih izazivaju asocijacije na “sumnjive hemikalije” i pitanje zdrav-stveng efekta na kožu, najčešće zbog nepoznavanja njihovog sastava i načina delovanja. Nameću se brojna pitanja: da li su u njima prisutne štetne hemikalije i na koji način izazivaju efekat tamnjenja, u kojoj meri su štetne, zašto nekad ostavljaju fleke na koži? Ono što treba znati je da je za sve ,,samopotamnjiva-če“ zajednička jedna ključna aktivna supstanca, a to je DHA (dihidroksiaceton), bez koje nema efekta samotamnjenja.

Dihidroksiaceton (ili gliceron) je bezbojni šećer jednostav-nog sastava (C3H6O3). Ova supstanca se dobija iz biljnih izvora kao što su šećerna repa i šećerna trska, putem fermen-tacije glicerina. DHA se prvenstveno koristi kao sastojak proizvo da za potamnjivanje, najčešće samostalno ili u kombi-naciji sa eritrulozom (takođe šećer po hemijskom sastavu).

Prilikom nanošenja samopotamnjivača na kožu, DHA hemijski reaguje s aminokiselinskim grupama proteina u površinskom rožnatom sloju kože, tj. završnom sloju epider-misa, pri čemu dolazi do promene boje koju mi vidimo kao tamnjenje. Različite aminokiseline i DHA reaguju na više načina, proizvodeći melanoidne pigmente različitih nijansi, od žutih do braon.

Ovakav vid stimulacije tamnjenja epidermisa nije štetan, zato što se svakog dana sa epidermisa naše kože ljušte milioni

izumrlih ćelija, čime periodično zapravo dobijamo sasvim novu površinsku kožu. Dakle, epidermis se troši, a sa njim i tamna boja koja je nastala nanošenjem sredstava za samo-potamnjivanje. Upravo iz tih razloga, potrebno je svakih neko-liko dana nanositi odabrani preparat za samopotamnjivanje kako bi se taj efekat održao.

Preparati za samopotamnjivanje u obliku losiona ili krema za telo jesu siguran način tamnjenja, izuzev tehnike "air brus-hing" koja se kao metoda profesionalnog potamnjivanja kože primenjuje u salonima lepote, i oko koje postoje sporni dokazi naučnog istraživanja.

SlUčajnoSt i idejaOsobina DHA da potamnjuje boju kože otkrivena je

slučajno, jos 20-ih godina prošlog veka pri eksperimentima nemačkih naučnika u procesima ispitivanja sa X-zracima. Nešto kasnije, 50-ih godina, Eva Vitgenštajn na Univerzitetu Sinsinati istraživala je upotrebu dihidroksiacetona kao oralnu medikaciju za lečenje dece obolele od glikogenoze (bolest kod koje dolazi do nakupljanja glikogena u tkivima). Deca su primala velike doze DHA kroz usta, i ponekad su prosipala ili ispljunula supstancu na kožu. Zdravstveni radnici su

jul/avgust60

r i t a M l e p o t er i t a M l e p o t e

primetili da je koža dece na tim mestima postajala tamnija nekoliko sati nakon izlaganja dihidroksiacetonu. Eva Vitgen-štajn je nastavila eksperiment primenjujući rastvor DHA na sopstvenoj koži. Uspela je da reprodukuje pigmentacioni efe-kat, i primetila je da DHA ne prodire dublje ispod epidermisa (stratum corneum).

Nakon otkrića Eve Vitgenštajn, počinje komercijalna upo-treba DHA u proizvodnji preparata za samopotamnjivanje, kada je 60-ih godina Coppertone na tržištu lansirao prvi po-trošački losion za ,,tamnjenje bez sunca“ pod nazivom “QT” (“Brzi ten”). Primenjivao se kao noćno sredstvo za sunčanje, ali uskoro su se pokazali i neatraktivni efekti: narandžasti dlanovi, izbrazdanost ili nedovoljna obojenost.

Kasnije, 80-ih godina na tržištu su se pojavile nove formu-lacije za stvaranje preplanulog tena bez sunca. Usavršavanjem procesa za proizvodnju DHA kreirani su proizvodi koji daju prirodniju boju. Potrošačka zabrinutost oko oštećenja kože pri izlaganju UV zracima je podstakla dalju popularnost ovih proizvoda kao alternative sunčanju.

I danas, dihidroksiaceton je glavni aktivni sastojak u svim kožnim preparatima za samopotamnjivanje. Koristi se samostalno ili u kombinaciji sa drugim komponentama za teniranje, kao što je eritruloza.

Proizvodi za potamnjivanje sadrže DHA u koncentracijama

od 1% to 15%. Većina komercijalnih proizvoda sadrži od 3% do 5% DHA, dok profesionalni proizvodi (,,air-brushing“) imaju 5% do 15%. Procenti su proporcionalni nivoima obojenosti od svetlih do tamnih. Tamniji proizvodi stvaraju jači ten u jednom premazu, ali je moguće da proizvedu i crte, neravnine, ili neželjene tonove. Veštačkom tenu je potrebno 2 do 4 sata da se pojavi na koži, a proces se nastavlja u sledećih 24 do 72 časa, u zavisnosti od formulacije.

Kad jednom dođe do potamnjenja kože, ten se ne gubi zno-jenjem ili pranjem sapunom u vodi. Koža postepeno izbledi u toku 3 do 10 dana, u skladu sa normalnim eksfolijacionim procesom. Sredstva za teniranje u kućnim uslovima su formu-lisana u obliku sprejova, losione, gelova, kremili kozmetičkih maramica, dok proizvodi za profesionalnu upotrebu uključuju i kabine za sprej teniranje i prskalice.

Prema zvaničnim informacijama, DHA ne oštećuje kožu, i smatra se bezbednim agensom za bojenje kože, kao i pre-hrambenim suplementom.

DHA je odobrila Američka agencija za hranu i lekove - FDA (Food and Drug Agency), kanadsko Ministarstvo zdravlja, i većina zemalja članica EU. Preparate za potamnjivanje, bazirane na DHA, preporučuje i Fondacija za kožni karcinom, Američka akademija dermatološke asocijacije, Kanadska der-matološka asocijacija i Američka medicinska asocijacija.

Sporna pitanjaIpak, pojedina skorašnja istraživanja unela su sumnje u

zdravstvenu bezbednost DHA kada se koristi u obliku sprejeva. Naime, šest medicinskih stručnjaka u oblasti dermatologije, toksikologije i pulmologije tvrde da DHA može dovesti do mutacije gena nekih tipova ćelija, i da je hemikalija naročito štetna ukoliko se udahne. Dr Rej Penetieri, toksikolog i pul-molog na Univerzitetu u Pensilvaniji ističe da o toj temi još ne postoji dovoljno istraživanja i da je doza štetne hemikalije za jedno do dva potamnjivanja veoma niska da bi ugrozila nečije zdravlje. Ipak, ukoliko se redovno u dužem periodu odlazi na potamnjivanje sprejevima (,,air brush“ tehnika) gde postoji mo-gućnost udisanja, nivo DHA u organizmu može postati visok.

Zato je veoma važno, da ako redovno odlazite u salone na potamnjivanje "air brush" tehnikom, koristite odgovarajuću zaštitnu opremu. Ili, vratite se na bezbednije obllike samopo-tamnjivača za kućnu upotrebu, kao što su losioni ili kreme.

Mr. ing. Ivana Bakočević je savetnik za hemikalije, predavač za obuku savetnika i HACCP konsultant (www.hemikalije.info)