MR - Pojam i značaj životnog osiguranja.pdf

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

Studijski program - Poslovna ekonomija

MASTER RAD

POJAM I ZNAAJ IVOTNOG

OSIGURANJA

Mentor: Student: Prof. dr Ljiljana Jeremi Marija Matijaevi 400289/2010

Beograd, decembar 2011.

Master rad Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

1

Sadraj :

Uvod .............................................................................................................. 3

1. Istorijski razvoj osiguranja ........................................................................................ 9

1.1. Pojam, definicija i elementi osiguranja ............................................................... 12

1.2. Privredni znaaj osiguranja ................................................................................. 16

1.3. Podela i vrste osiguranja ..................................................................................... 22

2. ivotno osiguranje ................................................................................... 23

2.1. Osnovne karakteristike i obeleja ivotnog osiguranja ........................................ 24

2.2. Podela ivotnog osiguranja ................................................................................. 26

2.2.1. Osiguranje ivota pojam, uloga, podela ............................................... 28

2.2.1.1- Opti uslovi za osiguranje ivota ....................................................... 29

2.2.2. Rentno osiguranje ........................................................................... 31

2.2.2.1.Vrste rentnog osiguranja .................................................................. 32

2.2.3.Dobrovoljno penzijsko osiguranje .......................................................... 35

3.Vrste ugovora o ivotnom osiguranju ...................................................... 36

3.1. ivotno osiguranje na odreeni rok ..................................................................... 40

3.1.1. Prednosti i nedostaci ivotnog osiguranja na odreeni rok ........................... 42

3.1.2. Vrste ivotnog osiguranja na odreeni rok.............................................. 44

3.2.Doivotno ivotno osiguranje ............................................................................... 46

3.2.1. Razliite vrste doivotnog ivotnog osiguranja ......................................... 46

3.2.2. Obino ivotno osiguranje .................................................................. 47

3.2.2.1. Prednosti i nedostaci obinog ivotnog osiguranja ................................... 50


2

3.2.3. ivotno osiguranje sa ogranienim uplatama ................................................... 51

4.Premija kod ivotnog osiguranja .............................................................. 51

5. ivotno osiguranje u Srbiji ...................................................................... 58

5.1. Premije ivotnog osiguranja u Srbiji ................................................................... 59

5.2. Sektor osiguranja u Srbiji izvetaj za 2010 godinu ....................................... 63

6.Uee Dunav osiguranja na tritu ........................................................ 66

6.1. Planirane razvojne aktivnosti............................................................................... 75

7.Osiguravajue drutvo DDOR Novi Sad.................................................. 76

8. Uporedna analiza trista osiguranja za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru ................................................................................................... 85

9. Razvoj osiguranja u razvijenim zemljama sveta ..................................... 87

10. Zakljuak ............................................................................................... 90

Literatura: .................................................................................................... 92


3

Uvod

Osiguranje kao ekonomska i pravna institucija u svakodnevnom ivotu ljudi od izuzetnog

je znaaja, imajui u vidu situaciju u naem drutvu i tenju ka savremenoj dravi iji je

cilj ukljuivanje u meunarodne tokove.

Sama re osiguranje prevedena na sve svetske jezike sadri pojmove sigurnost ili

poverenje, to je upravo ono na emu se osiguranje i zasniva.

Postoje mnoge definicije osiguranja, ali u ekonomskoj praksi ono se tumai kao teorija

potrebe i teorija tranje:

Teorija potrebe oznaava osiguranje kao privrednu delatnost koja slui zadovoljenju ekonomske potrebe oveka za zatitom od opasnosti koja ugroava

njegovu imovinu ili ivot.

Teorija sigurnosti se nadovezuje na teoriju potrebe, tako to utvruje da e unitena dobra biti nadoknaena.

Kad se govori o ivotnom osiguranju, na umu treba imati dve stvari. Prvo, ono je

ogranieno na ublaavanje samo onih posledica koje se mogu meriti u novanim

iznosima. Drugo, ogranienje je to to ivotno osiguranje ne umanjuje verovatnost

gubitka 1.

Kada se imaju u vidu potrebe po raznim vrstama osiguranja, potrebe i elje osiguranika

se indetifikuju i prilagoavaju postojeim i potencijalnim osiguranicima. Radi toga,

koncept rada osiguranja u prvi plan stavlja dozvoljenje potrebe osiguranika koje

prvestveno slue njegovim interesima. Drugim reima, celokupni rad u osigiranju

podrazumeva kontinuiran proces aktivnosti koje poinju od osiguranika i zavravaju se

njime, tj. od momenta zakljuivanja ugovora, zakljuno sa prijavom, procesom i

1 Mai N.,ivotno osiguranje-osnovni principi,Zagreb,2008.,str. 13.


4

likvidacijom tete. U osiguranju, kao delatnosti, moe se konstruisati model razmene u

kome se mogu indetifikovati uesnici, predmet razmene, princip slobodnog odluivanja

uesnika, princip komuniciranja.

U elji da ovek uini to duim i kvalitetnijim svako od nas nastoji, vie ili manje, da

planira budunost i oekuje da mu se ivot odvija prema tom planu. Iskustvo nas ui da

se dogaaji ne razvijaju uvek prema naim oekivanjima iz mnogo razliitih razloga.

ivotno osiguranje je smiljeno da bude zatita od ozbiljnih finansijskih gubitaka koji

mogu biti posledica uplitanja neizvesnih dogaaja u na ivot. Kada se govori o

ivotnom osiguranju , na umu treba imati dve stvari. Prvo ono je ogranieno na

ublaavanje samo onih poseldica koje se mogu meriti u novanim iznosima. Drugo,

ogranienje je to to ivotno osiguranje ne umanjuje direktnu vrednost gubitka.

Finansijski gubici ili nedostatak novanih sredstava uzrokovani spomenutim dogaajima

mogu se ublaiti ili nedoknaditi kupovinom ivotnog osiguranja.

Predmet rada je teorijsko metodoloka analiza koncepta osiguranja, koja se sprovodi

na osnovu analize merljivih faktora. Poseban akcenat stavljen je na analizu razvoja

ivotnog osiguranja, u svetu i kod nas, vrsta ivotnog osiguranja, kao i naina za

uspeno regulisanje odnosa izmeu osiguravajue kompanije i osiguranika, kroz razne

vrste ugovora o osiguranju.

Ciljevi istraivanja ivotnog osiguranja mogu biti:

1. nauni nauni opis osiguranja ivota kao i vrsta ivotnog osiguranja, njihova funkcija,

uloga i znaaj, primena na tritu Srbije;

Nauni cilj istraivanja polazi od ve poznatih teorijskih stavova i koncepcija o predmetu istraivanja i u svom najveem delu fokusiran je na empirijska istraivanja. to

se tie teorijskih istraivanja u radu e biti predstavljene osnove, kao i objanjena

nauna zasnovanost funkcionisanja delatnosti (ivotnog) osiguranja kroz teoriju

verovatnoe, tablice mortaliteta, kao i fraktale finansijske matematike. Nauni cilj

istraivakog rada je da utvrdi prostore za unapreenje delatnosti ivotnog osiguranja,


5

naine da se to unapreenje sprovede u delo i rezultate, tj. poboljanja koja ono donosi

sa sobom, kako u poslovnom tako i u drutvenom smislu.

2. drutveni reavanje konkretnih problema u osiguravajuim drutvima i kod

osiguranika: ponaanje osiguravajuih drutava, koliko su aurna pri isplati nadoknade

na ime osiguranih sluajeva, dunika kriza odreenog dela stanovnitva, kulturni

obrazac i razvijenost svesti ivotnom osiguranju.

Drutvani cilj rada ,pre svega, je da ukae na potrebu uvoenja i podsticanja daljeg

razvoja ivotnog osiguranja, jaanje institucija koje se bave ovom vrstom osiguranja i

preciznijem sagledavanju buduih razvojnih tokova ove oblasti osiguranja. Svakako da

ovakva delatnost mnogo moe doprineti razvoju i ouvanju najvanijeg stuba civilizacije,

a to je porodica. Naravno, kada je re o osiguranju za sluaj doivljenja, svakako da se

radi o preduzimanju drutveno odgovornih koraka, kako bi se predupredili neeljeni

dogaaji.

Metode istraivanja : U ovom radu koriste se razliite metode kako bi se zadovoljili osnovni metodoloki

zahtevi: objektivnost, pouzdanost, optost i sistematinost.

Osnovne metode su sastavni deo svakog logikog miljenja i u osnovi su svih metoda

naunog saznavanja i istraivanja.

U osnovne metode spadaju : analiza, sinteza, apstrakcija i konkretizacija, specijalizacija

i generalizacija, indukcija i dedukcija.

U okviru istraivanja postojeih i novih saznanja za problematiku ovog rada, primenjene

su nauno-istraivake metode:

Komparativni metod se koristi prilikom poreenja primene koncepta ivotnog osiguranja

u svetu i u Srbiji, kao i prilikom analize znaaja pojedinih vrsta ivotnog osiguranja,

njihovih prednosti i mana.


6

U radu su korieni rezultati kvantitativnih metoda analize, uz odgovarajue tabelarne,

grafike i dijagramske prikaze.

Analiticki metod korien je prilikom podele osiguranja na vrste i podvrste, kao i prilikom

podele ugovora o ivotnom osiguranju i podele premije osiguranja.

Osim navedenih optih metoda u radu se takoe koriste i induktivna metoda (i

generalizacija)za izvoenje optih zakljuaka iz pojedinanih injeninih stanja, kao i

deduktivna metoda i konkretizacija za reavanje pojedinanih sluajeva na osnovu

postojeih teorijskih nalaza

U cilju postavljanja jasnog istraivakog zadatka i njegove uspene realizacije, u radu su

primenjeni empirijski, kritiki i deskriptivni metod analize. Empirijski metod je korien

prilikom procene nivoa razvijenosti ove vrste osiguranja kod nas, kritiki metod prilikom

iznoenja stava o prednostima i nedostacima pojedinih vrsta osiguranja, a deskriptivni

metod prilikom definisanja pojma osiguranja, njegovog razvoja, vrsta osiguranja i same

premije osiguranja.

Od opte naunih metoda, kao i u celom ivotnom i osiguranju u uopte, najvie se

koristi statistika metoda i hipotetiko-deduktivna, kao naini analize i istraivanja i

povezanosti rada u celinu.

Analogija se primenjuje u delu rada u kome se posmatra razvoj ivotnog osiguranja u

Srbiji i pravi poreenje sa razvijenim dravama, ali i sa zemljama u razvoju, u regionu i

ire.

Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno

usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici.

Analiza dokumenata je specifina operativna metoda, ona ima svoju specifinu logiku

odnosa prema hipotezama projekta istraivanja, moe se javiti i kao samostalna metoda

istraivanja sa specifinimnormama i postupcima zakljuivanja ili zajedno sa drugim


7

metodama.Dakle, mogao bi da poslui naziv metod analize dokumenata koji obuhvata i

posmatranje i ispitivanje, pa i eksperiment.

U fazi istraivanja korien je metod analize sadraja:

1. naunih radova iz istraivane oblasti:

Primarna analiza - vrena je iz odgovarajue strune literature i na osnovu podataka i dokumenata iz osiguravajuih drutava.

Sekundarna analiza - utemeljena je na rezultatima iz primarne analize i upotpunjuje znaaj istraivanja.

Hipoteze istraivanja

Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini, njegovim iniocima,

svojstvima, odnosima i vezama, situaciji, dimenzijama, o sutini, sadraju, obliku i formi.

Postoje: opte (i kao poseban nivo generalne), posebne (kao delovi optih, odnosno

generalnih) i pojedinane (kao delovi posebnih) hipoteze.

Opta hipoteza od koje se polazi u ovom radu:

Stepen razvijenosti ivotnog osiguranja odreen je stepenom razvijenosti privrede i

ivotnog standarda konkretne drave.

Posebne hipoteze:

Neizvesnost od koje se moe osigurati ini ugovor o osiguranju specifinim i vrlo

znaajnim.

Osiguranje ivota ima izuzetan znaaj u obezbeivanju finansijske sigurnosti

pojedinca i lanova njegove porodice.

Ulaganje u ivotno osiguranje je jedan od najsigurnijih oblika tednje


8

Rad je prezentiran u vie delova.

Prvi deo rada se sa teorijskog aspekta bavi analizom razvoja osiguranja i njegovim

znaajem za ukupni ekonomski razvoj.

U drugom delu rada se najvei znaaj pridaje ivotnom osiguranju. Razmatra se njegov

razvoj i nain formiranja kao posebne vrste osiguranja, analizira se postupak prilikom

osiguranja i uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi se postupak osiguravanja sproveo

do kraja.

Trei deo rada se odnosi na pravne aspekte postupka osiguravanja, pre svega, na

ugovor o ivotnom osiguranju. Razmatraju se elementi koje svaki ugovor o zivotnom

osiguranju mora da poseduje kao i prednosti i nedostaci ivotnog osiguranja.

etvrti deo rada fokusira se na premiju osiguranja, vrste premije i razlike izneu riziko

premije i tedne premije.

Poslednji delovi rada se bave analizom razvijenosti ivotnog osiguranja u Srbiji,

nainima njegove upotrebe i merama za njegovu veu implementaciju u sistem.

Osiguranje kao ekonomska i pravna institucija u svakodnevnom ivotu ljudi od izuzetnog

je znaaja, imajui u vidu situaciju u naem drutvu i tenju ka savremenoj dravi iji je

cilj ukljuivanje u meunarodne tokove. To emo i potvrditi u radu koji sledi.

Rad nam omoguava sticanje znanja o ivotnom osiguranju kao jednom od

najznacajnijih oblika osiguranja koji ima tendenciju stalnog i kontinuiranog razvoja.

Teorijski i empirijski nalazi govore da je ivotno osiguranje kao oblik svesnog

individualnog i grupno organizovanja postojalo jo u doba starog veka, gde su porodice

vojnika dobijale nadoknadu iz dravne kase u sluaju pogibije njihovog lana. Ovakav

oblik organizacije nam daje na znanje da je potreba za sigurnou kao osnovna ljudska

(drutvena) potreba postojala jo od davnina, a da je vremenom, kroz iskustvo i empiriju

ona dobila oblik kakav danas ima savremena delatnost ivotnog osiguranja.


9

1. Istorijski razvoj osiguranja

Od postanka sveta pa do dananjeg dana ovekov ivot i imovina bili su ugroavani

razliitim rizicima. Pojava privatne svojine je usvojila organizovanu zatitu imovine, koja

je bila pretea delatnosti osiguranja. Poeci jednostavnih oblika zajednikog snoenja

teta, nastalih za vreme pomorske plovidbe, vezani su za ostrvo Rodos.

Prvi oblici raslojavanja u ljudskom drutvu doveli su do toga da samopomo poinje

organizovano da se primenjuje. Uvode se obavezni vidovi odbrane od prirodnih

nepogoda, to po nekima predstavlja poetak obaveznog osiguranja.

U staroj Grkoj, Rimu i Egiptu prvi oblici solidarnosti bile su religiozne organizacije koje

su doprinosom vernika najpre pokrivale trokove sahrane u sluaju smrti. Sline

odredbe nalazimo u zakoniku cara Stefana Duana.

Pozitivan uticaj na irenje osiguranja je imalo otkrie Amerike i do tada nepoznatih

pomorskih puteva. Vrlo znaajno mesto u istoriji pomorskog osiguranja pripada

Dubrovniku koji je u period od XIV do XVI veka bio jedan od vanih trgovakih centara.

Porast trgovine utucao je na izjednaavanje obiaja kod pomorskog osiguranja.

Prvi pisani tragovi o ugovoru o osiguranju vezuju se za Italiju, odnosno tadanju

Lombardiju i etrnaesti vek. Pomorsko osiguranje se potom brzo irilo i po drugim

evropskim zemljama : Francuskoj, paniji, Portugaliji, Engleskoj, Nemakoj , Holandiji.

Iz prvih zbirki pomorskih obiaja postepeno su nastali i prvi zakonski izvori prava

osiguranja. 2

2 uleji P. (2005), Pravo osiguranja (peto, izmenjeno i dopunjeno izdanje), Dosije, Beograd, str.31.


10

Pravo osiguranje u sadanjem smislu se javilo tek kad su se na bazi razvoja statistiko

matematike nauke izravnavali rizici. Osnova su uzajmanost i tehnika ( statistiko

matematika ) organizacija sa svim svojim elementima.

U novom veku, u doba kapitalizma, stvaranjem osiguravajuih drutava krajem

sedamnaestog, a naroito tokom osamnaestog veka otpoinje naredna faza razvoja

osiguravajue delatnosti.

Od velikog znaaja, u istoriji kako engleskog tako i svetskog osiguranja, svakako je

uveni Lojd. Poeo se razvijati jo 1688 godine.3 Lojd se zapravo nikada nije bavio

osiguranjem, njegova prava uloga bila je organizovanje osiguravajuih i reosiguravajuih

poslova. Lojd stoga predstavlja berzu, odnosno organizovano trite ovih poslova.

Osiguranje postaje mona finansijska grana svetske privrede i doivljava pravi procvat

tek tokom devetnaestog, a naroito dvadesetog veka.

U Srbiji se poslovi osiguranja u savremenom smislu pojavljuju krajem devetnaestog

veka. Obavljali su se iskljuivo preko predstavnitava inostranih osiguravajuih drutava

iz Engleske , Austro Ugarske , Italije, Francuske i drugih zemalja. Njihova glavna

delatnost bila je osiguranje ivota. Tek 1906. godine utemeljeno je prvo srbijansko

drutvo za osiguranje Srbija, sa seditem u Beogradu. 4

U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije u Jugoslaviji, za obavljanje osiguravajuih

poslova primenjivao se koncesijski sistem. To znai da se ovom delatnou moglo baviti

preduzee koje je pored zakonom ispunjenih uslova , posedovalo i neophodnu dozvolu

za rad. Uoi drugog svetskog rata bilo ih je dvadeset osam.

3 Jean Outerville (1997), Theory and Practice of Insurance, Kluwer Academic Publishers,Dordecht/Boston/London, str.19.

4 Branko Miloevi (1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deonikog drutva Deoniko drutvo za osiguranje i reosiguranje Novi Sad, Novi Sad,str. 14.


11

Dravni zavod za osiguranje , preimenovan 1947. u Dravni osiguravajui zavod DOZ

bavio se svim vrstama osiguranja. Ukinut je 1961. i time je otpoela faza poznata kao

sistem decentralizovanog osiguranja. 5

Sedamdesetih godina osnivane su i zajednice osiguranja, samoupravnim sporazumima

organizacija udruenog rada, samoupravnih interesnih zajednica, drutveno politikih

zajednica i drugih drutveno - pravnih lica. Navedene ustanove, uz uee graana i

graansko pravnih lica svi kao osiguranici upravljali su poslovanjem zajednica

osiguranja.

Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, donet je 1976. godine. Tada su

zajednice osiguranja preimenovane u zajednice osiguranja imovine i lica ZOIL.

Sutina svih ovih promena temeljila se na zamisli da udrueni rad treba da dobije

mogunost najvieg ovladavanja upravljanjem i raspolaganjem sredstvima osiguranja

koja je , u vidu dohotka, sam stvorio. 6

Novi zakon o osiguranju iz 1990. godine teio je da se uspostavi trino ustrojstvo

osiguranja, nalik onome u razvijenim zemljama. Meutim, ova nemera je ostvarena

samo delimino. Dobitak je konano postao cilj osiguravajueg poslovanja, a pravni

subjektivitet organizacije postaje jedinstven , za razliku od dotadanjeg razdoblja kada je

svaki organizacijski deo imao zaseban pravni status, sa zasebnio organima upravljanja i

raunom.

Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. odreivao je da se organizacija za osiguranje

osniva bilo kao deoniarsko drutvo za osiguranje, bilo u obliku drutva za uzajamno

osiguranje.

5 Koovi J., uleji P,.(2002), Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 19.

6 uleji P., Vujovi R. , Mrki D., arkovi N., Raeta J., Miloradi J, .( 2009), Osnovi osiguranja,Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 16.


12

Vlada SR Jugoslavije je nedugo nakon otpoinjanja bombardovanja, 1999. godine,

donela posebnu Uredbu kojom je ureena primena zakona o osiguranju imovine i lica,.

Propisano je da Zakon i dalje vazi izuzev sluajeva propisanih Uredbom. Naa

osiguravajua drutva, u novom poslovnom ambijentu, nastavila su sa zakljuivanjem

novih oblika osiguranja po vaeim uslovima i cenovnicima.

Od najveeg znaaja za nau zemlju je ipak Zakon o osiguranju iz 2004. godine. U

njegovoj izradi uestvovali su pored domaih i inostrani strunjaci. Zakon je delimino

usaglaen sa evropskim , odnosno svetskim standardima, naravno u meri u kojoj je to

bilo mogue polazei od stepena razvoja srbijanskog osiguravajueg trita. Moemo

zakljuiti da se najvanije zakonske novine tiu: pootravanja uslova za osnivanje

drutava za osiguranje, zatite interesa deoniara, posredovanja i zastupanja, nadzora

nad poslovanjem, neposredne zatite prava osiguranika i drugih korisnika.

1.1. Pojam, definicija i elementi osiguranja

Osiguranje predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni istoj opasnosti, sa ciljem da

zajedniki podnesu tetu.

Osnova osiguranja lei u naelu uzajamnosti i solidarnosti. Preko osiguranja

izjednaavaju se rizici na prihvatljivom nivou, atomiziraju se. Atomiziranje rizika, tj.

njihovo rasporeivanje na mnotvo osiguranika, je tehnika sutina osiguranja.

U osnovi, osiguranje znai sigurnost da e se lake prebroditi neka nastala situacija, to

znai da je u mnogo boljem poloaju onaj ko se osiguranjem obezbedio, ako doe do

ugroavanja njegove imovine ili linosti, od onoga ko se nije osigurao.

Osiguranje se, prema ekonomskoj teoriji, najee definie kao institucija koja

nadoknauje tete kod privrednih subjekata, nastale usled dejstva ruilakih sila prirode


13

ili nesrenih sluajeva. Osiguranje prua ekonomsku zatitu od tetnih dejstava kad

nastane osigurani sluaj, odnosno kad se ostvari rizik. Zbog toga su opasnost, rizik i

teta u neposrednoj vezi sa osiguranjem.7

U osnovnom smislu , osiguranje je privredna usluna delatnost koja titi oveka i

njegovu imovinu od posledica deavanja brojnih opasnosti. 8 Na taj nain obezbeuje se

neophodna sigurnost u privredi i drutvu u celini. Pravna lica i pojedinci izloeni su

neprekidnoj mogunosti deavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati tetu. Osiguranje

predstavlja jedan od najvanijih vidova obezbeenja od takvih dogaaja i predstavlja

ekonomsku nunost svakome ko vodi rauna o bezbednosti u poslovanju i

svakodnevnom ivotu.

Osiguranje danas predstavlja viskorazvijenu drutvenu delatnost, ekonomsku ustanovu

koja nadoknauje tete nastale usled dejstva ruilakih prirodnih sila , nesrenih

sluajeva i mnogih drugih dogaaja. Ono obezbeuje ekonomsku zatitu osiguranicima,

pravnim i fizikim licima, od tetnih dejstava i poremeaja do kojih dolazi nastankom

osiguranog sluaja ili ostvarenjem ostvarenjem osiguranog rizika.

U sutini, osiguranje predstavlja udruivanje lica izloenih istoj opasnosti sa ciljem da

zajedniki podnesu tetu za koju se unapred zna da e, prema teoriji verovatnoe

zadesiti samo neke od njih. Moemo zakljuiti da osnova osiguranja lei u naelu

uzajamnosti. Njegov temelj je zajednica korisnika ili vlasnika predmeta osiguranja koji

pojedinano mogu pretrpeti tetu od osiguranih opasnosti. Preko osiguranja se

izjednaavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom nivou. Atomiziranje rizika , to jest

njihovo razbijanje na mnotvo osiguranika m odnosno usitnjavanje krupnih teta na, u

prenesenom smislu , bezbroj malih, predstavlja tehniku sutinu osiguranja.

7 Prof. dr Gruji R. (1998), Osiguranje, Beograd, str. 1

8 uleji P., Vujovi R. , Mrki D., arkovi N., Raeta J., Miloradi J, .( 2009), Osnovi osiguranja,Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 3


14

Osiguranje sadri elemente ekonomske i pravne nauke i prakse. Ovaj ekonomsko pravni

pojam prate i druge naune discipline, tako da je veina prorauna u osiguranju

proizvod matematikih nauka, poput aktuarstva, rauna verovatnoe i statistike. U

osnovne elemente osiguranja spadaju:

- Rizik predstavlja verovatnou nastupanja nekog tetnog dogadjaja. Ono to ini

rizik su: neizvesnost, teta, opasnost, hazard idrugi tetni dogadjaji. Za rizik je, takodje,

karakteristino da se uvek odnosi na dogadjaj koji nastaje u budunosti.

- Suma osiguranja predstavlja iznos najvee nadoknade kod odredjenog imovinskog

osiguranja. Osigurana suma se vezuje iskljuivo za ivotna osiguranja i predstavlja iznos

koji osigurava isplauje osiguraniku ako dodje do osiguranog sluaja.

- Premija osiguranja predstavlja novanu nadoknadu za osiguranje od rizika, a njeno

plaanje je osnovna ugovorna obaveza osiguranika. Osnovni elementi premije su

funkcionalna premija i reijski dodatak. Funkcionalna premija se sastoji iz tehnike

premije, koja slui za podmirenje obaveza osiguravaa po osnovu osiguranja, kao i za

doprinos za preventivu, ako se isti obraunava kroz premiju osiguranja.

- Polisa osiguranja je osnovna pismena isprava koja prati posao osiguranja, odreujui

dunosti i obaveze uesnika. U nekim sluajevima ona predstavlja oblik ugovora o

osiguranju. Kada to nije, ona je, u prvom redu, dokazno sredstvo o sklopljenom

osiguranju, poto sadri sve najvanije sastojke zakljuenog ugovora. Kod nekih vrsta

osiguranja polisi se daje i jae dejstvo, pa moe predstavljati ispravu o dugu, ukoliko je

ugovoreno da e osigurava platiti naknadu tete samo uz njenu predaju. Dalje, ona

moe biti legitimacijska hartija kojom se dokazuje pravo na potraivanje iz osiguranja.

Polisa se pojavljuje i kao hartija od vrednosti, a nekada slui i za ostvarivanje prava iz

nekog drugog posla ili kao dokaz izvrene ugovorne obaveze (npr. kod kupoprodaje

koja obuhvata i obavezu osiguravanja). U pogledu oblika u kom se sainjava, najee

se ne postavljaju zakonom odreeni uslovi, pa se izdaje na obrascu koji sastavljaju

osiguravai i koji je prilagoen odreenoj vrsti osiguranja.


15

Sastojci koje obino sadri polisa osiguranja su sledei:

ugovorne strane,

osigurano lice ili osigurana stvar,

rizici,

trajanje osiguranja i vreme pokria, odnosno odredba da je osiguranje

neogranieno,

premija i svota osiguranja,

datum izdavanja

- Lica u osiguranju su po pretpostavci ugovora o osiguranju dva lica - osigurava i

osiguranik. Za osiguravaa se po Zakonu o osiguranju uzimaju osiguravajua drutva,

koja mogu biti organizovana kao akcionarska drutva, drutvo za uzajamno osiguranje i

reosiguranje. Kod osiguranika, koji mogu biti pravna i fizika lica, javljaju se i korisnik

osiguranja tj. lice kom je osigurava duan da isplati sumu i osigurano lice, tj. tree lice u

ijem ivotu moe da nastupi nepredvieni dogaaj da bi se naplatila osigurana suma.

- Ugovori o osiguranju nastaje kao obligacioni odnos dve ugovorene strane:

osiguravaa i osiguranika. Zasnovani su na zakonu i zakljueni su na dobrovoljnoj

osnovi ugovaraa. Ugovor podjednako obavezuje obe ugovorene strane da potuju

zakone kao i obaveze navedene u ugovoru.

- Trajanje osiguranja je odreeno ugovorom o osiguranju i prema Zakonu o

obligacionim odnosima (lanu 922) propisuje se da: ako drugaije nije dogovoreno,

ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od 24 asa, dana koji je u polisi

oznaen kao dan poetka trajanja osiguranja, pa sve do svretka poslednjeg dana roka

za koji je osiguranje ugovoreno.

- Naknada iz osiguranja je vrednost, po pravilu izraena u novcu, na koju osiguranik,

odnosno korisnik osiguranja, polae pravo prilikom nastupanja osiguranog sluaja. U

imovinskim osiguranjima naknada obino zavisi od tri inioca: visine tete, visine svote

osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Iz osiguranja se ne moe dobiti vie nego to je


16

nastali obim tete, i to samo u granicama svote osiguranja i vrednosti osigurane stvari.

Stoga se svaki od ovih sastojaka moe pojaviti kao gornja granica osiguravaeve

obaveze.

Kod osiguranja od nezgode na iznos naknade utiu visina osigurane svote i obim

posledica nesrenog sluaja. Naknada koja se isplauje korisniku osiguranja ne moe

prei iznos osigurane svote.

1.2. Privredni znaaj osiguranja

Osiguranje kao ekonomska i pravna institucija u svakodnevnom ivotu ljudi je od

izuzetnog znaaja, imajui u vidu razvoj naeg drutva I tenju ka savremenoj dravi i

ekonomskom napretku.

Organizovanje, praenje, nadzor i analiza svih novanih tokova vezanih za pribavljanje

osiguranja, plaanje odteta, finansiranje mera spreavanja nastanka teta i ulaganje

raspoloivih sredstava , spada pod finansijske poslove osiguravajueg drutva.

Mesto osiguranja u finansijama zemlje takodje je opredeljeno brojnim posebnostima ove

delatnosti. Osnovnu ulogu posredne ekonokmske zatite naknade teta u osiguranju

imovine i isplate osiguranih svota u osiguranju lica osiguravai ispunjavaju iz unapred

naplaenih sredstava od osiguranika u vidu premije osiguranja.9

Osiguravajua delatnost raspolae znatnim i kvalitetnim novanim sredstvaima koja

imaju obeleja posebnog kapitala. Na njihovu visinu utiu : grane osiguranja iz kojih

potiu, pokriveni rizici, obim primene ustanove reosiguranja, osiguraeve obaveze i dr.

9 arkovi N. (2006), Reosiguranje sa osiguranjem, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, str. 23


17

Od navedenih okolnosti zavisi duina zadravanja sredstava kod osiguravajueg

drutva i mogunost njihovog ulaganja u finansijskoj strukturi zemlje gde proizvode

krupne makroekonsomske efekte.

Osiguranje je izuzetno tesno povezano sa bankarskim, odnosno finansijskim sistemom u

celini. Deo novane akumulacije iz osiguranja usmerava se u banke ili se ulae u

deonice, obveznice i sline instrumente na finansijskom tritu. Pored toga, sav tekui

priliv sredstava dri se na bankarskim raunima , i predstavlja vaan inilac koji

poveava kreditnu sposobnost banke. Osiguranje, u zemlji koja se bori sa inflacijom ,

deluje kao stabilizirajui inilac, podstiui tednju na raun potronje. Osiguravajui

fondovi se usmeravaju u finansijske tokove kao vaan inilac privrednog oporavka kada

privreda ima silaznu putanju.

Kod ulaganja sredstava opte naelo je da osiguravajua drutva ulau samo tamo gde

postoje neophodna sigurnost i likvidnost, uz ostvarivanje zadovoljavajuih stopa prinosa

na uloena sredstva.


18

Tabela 1 : Makropokazatelji i pokazatelji razvoja osiguranja u najrazvijenijim zemljama

Drava

BDP po

stanovniku

(USA)

Bruto premija

(miliona

USA)

Premija po

stanovniku

Uee na

tritu

osiguranja

SAD 44.803 1.229.668 4086.5 30,28

Japan 34.438 424.832 3319.9 10,46

Velika

Britanija 45.459 463.686 7 113.7 11,42

Francuska 40.347 268.900 4 147.6 6,62

Nemaka 40.218 222.825 2 662.1 5,49

Preuzeto sa sajta www.ekof.bg.ac.rs ,25.04.2011.

Iz priloene tabele moe se zakljuiti da je najvii obim premije tokom 2009.ostavrilo

osiguranje u SAD-u i Japanu. Zatim slede Velika Britanija, Francuska I Nemaka, dok su

svi ostali znatno iza njih (tabela 1).

U odnosu na sve vrste osiguranja ivotno osiguranje ima najvei privredni znaaj. Ono

slui proirenju socijalnog osiguranja. U razvijenim drutvima, kroz ivotno i penzijsko

osiguranje, vri se korekcija sistema penzijskog osiguranja, zasnovanog na naelu

generacijske solidarnosti.

Pored navedene socijalne funkcije, osiruranje u svakoj privredi igra znaajnu ulogu, kao

izvor kreditiranja:


19

* Sa stanovita drave plaanje premije ivotnog osiguranja kumulira sredstva koja

imaju znaaj tednje, koja je dugorona, unapred odreena i namenska. Stoga se

ona moe upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja.

* Sa stanovita pojedinca polisa ivotnog osiguranja moe se upotrebiti i kao

garancija za kredit, to osiguraniku moe obezbediti sredstva za ulaganje.

Osiguravajue kue, zajedno sa bankarskim sistemom i centralnom monetarnom

ustanovom (NBS), ine tri kljuna stuba stabilnosti finansijskog trita Srbije na kojima

poiva makroekonomska stabilnost.

Poslovanje osiguravajuih drutava se meri bilansnom sumom. U tabeli 2 prikazano je

deset vodeih osiguravajuih drutava u Srbiji u 2010. godini.

Tabela 2 : Top 10 osiguravaa u Srbiji

Preuzeto sa sajta www.osiguranje.com , 25.04.2011.


20

Na prvi pogled uee osiguravajuih drutava u finansijskom tritu je malo. Meutim,

ova vrsta posrednika je od znaaja, jer raspolau velikim iznosima mobilisanog kapitala

putem takozvane automatske tednje, koja se prikuplja od premija ivotnog osiguranja,

imovine i rentnog osiguranja.

Prema najnovijem istraivanju Centra za unapreenje osiguranja, na tritu osiguranja u Srbiji u prvoj polovini 2010. godine, ukupna ostvarena premija iznosila je priblino 30

milijardi dinara ili oko 282 miliona evra, to u odnosu na isti period prosle godine i tada

ostvarenu premiju na tritu od 28.5 mlrd dinara, predstavlja rast od 5.12%.

Premija ivotnih osiguranja belei rast od 13.6% , prilino manji u odnosu na rast u

prvom tromeseju 2010. godine, kada je iznosio oko 24%. Trite neivotnih osiguranja

takodje belei rast od 3.83%, uz manji pad premije kasko osiguranja od 1.36%, ime je

negativan trend (pad od 10% u prvom tromeseju) zaustavljen. Sve ostale vrste

osiguranja belee rast, to govori u prilog tezi da se efekti finansijske krize sve manje

oseaju u sektoru osiguranja u Srbiji.

Trini lider, Dunav osiguranje belei stagnaciju, dok DDOR nastavlja svoj negativan trend pada trinog uea i to za 3.35% u odnosu na isti period prole godine. Delta Generali osiguranje takoe belei vrlo mali rast trinog uea, samo 0.47%, ali

stabilno ostaje na treoj poziciji po visini ostvarene premije, ostvarivi rast produkcije od

8%. etvrto mesto po visini premije stabilno zauzima i WIENER STADTISCHE

osiguranje, uz trino uee od 7.28%. Meu top 10 osiguravajuih kompanija, najvei

rast osvarene premije belei UNIQA NON LIFE osiguranje sa impresivnim poveanjem

produkcije od ak 33.5% i poveanjem trinog uea od 1%, zakljuuju iz Centra za

unapreenje osiguranja10.

10 www.svetosigranja.rs , 30.05.2011.


21

Osiguranje u Srbiji sve vie belei dvocifrenu stopu rasta. Na tabeli 2. prikazane su

ukupne premije razliitih vrsta osiguranja na tritu u Srbiji za 2009. godinu. Vidi se

porast vrednosti premija u ivotnom i neivotnom osiguranju, dok je trend porast svih

premija osiguranja.

Tabela 3: Trite osiguranja u Srbiji

*** 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Trend

Ukupna premija 22,6 34,7 38,3 44,8 52,2 53,5

Premija ivotnih osiguranja 1,7 3,3 4 4,9 6,3 7,9

Uee u ukupnoj premiji 7,40% 9,50% 10,60% 11% 12.2% 14,70%

Premija neivotnih osiguranja 20,9 31,4 34,3 39,8 45,8 45,7

Premija po glavi stanovnika 38 55 65 77 80 76

Premija . osiguranja po g.s. 3 5 7 8 10 11

Uee premije u PDP-u 1,60% 2,10% 1,90% 1,90% 1,90% 1,90%

Ukupna imovina 30,8 46,4 56 70,6 84,8 99,2

Kapital 15,6 18,6 20,7 24,7 25,3 29,2

Tehnike rezerve 11,5 22,9 28,9 39,5 51,5 60,5

Broj drutava za osiguranje 40 19 17 20 24 26

Broj zaposlenih 5407 7283 7876 9697 11713 11142

Preuzeto sa sajta www.nbs.rs ,25.04.2011.


22

1.3. Podela i vrste osiguranja

Danas se osiguranje pojavljuje u mnogobrojnim oblicima. Neophodno je njegovo

razvrstavanje i grupisanje po odreenim zajednikim svojstvima. Svrha podela jeste

olakavanje prouavanja i primene teorijskih i praktinih reenja sa ekonomskog,

pravnog i tehnikog stanovita za odreene vrste osiguranja.

Moe se rei da su najea merila za podelu osiguranja sledea :

ivotna i neivotna osiguranja u zavisnosti da li je re o ivotnim ili ostalim

osiguranjima,

osiguranje imovine i osiguranje lica predstavlja podelu prema predmetu

osiguranja,

tetovno osiguranje i svotno osiguranje da li se prilikom naknade tete polazi od

stvarne ili zamiljene potrebe,

pomorsko, kopneno i vazduno osiguranje predstavlja podelu prema mestu

ispoljavanja rizika,

dobrovoljno i obavezno osiguranje podela prema nainu nastanka osiguranja,

osiguranje, saosiguranje i reosiguraje podela na osnovu naina izravnavanja

rizika,

pojedinano i zajedniko osiguranje polazi se od broja osiguranih lica,

osiguranje pravnih i osiguranje fizikih lica predstavlja podelu prema svojstvima

osiguranika,

premijsko osiguranje i uzajamno osiguranje podela prema nainu

organizovanja,


23

socijalno osiguranje i komercijalno osiguranje podela na osnovu stepena

meanja, odnosno uplitanja drave. 11

Vano je istai da ne postoji opteprihvaeno razvrstavanje pojavnih oblika u kojima

se siguranje javlja.

Nijedna od navedenih podela nije konana, a i praksa ih stalno dopunjava. One se

ak i ne podudaraju kod pojedninih istraivaa u istoj zemlji. Iz najrazliitijih podela

izdvaja se itav niz vrsta, odnosno grana osiguranja.

2. ivotno osiguranje

ivotno osiguranje se odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ivota

jednog ili vie lica dolazi do isplate osigurane sume od strane osiguravaa.

ivotno osiguranje se najjednostavnije moe definisati kao ugovor kojim se osigurava

obavezuje da e shodno naplaenim premijama od osiguranika, isplatiti osiguranom licu

odreenu sumu ili rentu u sluaju smrti ili za sluaj njegovog doivljenja. Za osiguranje

ivota mozemo rei i da je to jedna specifina vrsta osiguranja jer se radi o osiguranju

rizika od smrti, pa je shodno tome i najrasprostranjeniji oblik osiguranja irom sveta.

Gotovo da ne postoji ni jedna osiguravajua kompanija u svetu koja posluje u visoko

razvijenim zemljama, a da u svom portfelju kao vid osiguranja ne nudi i ivotno

osiguranje. Ujedno, za ivotno osiguranje moemo rei i da je to najprivlaniji oblik

tednje u svetu jer putem individualnog osiguranja ivota koje se drugaije naziva

tedno osiguranje, moe vam se skoro sav uplaeni novac posle nekoliko godina vratiti,

a takoe i uz odreeni postotak mogua je dobit koji moe iznositi i punih 100



24

procenata. Ono takoe, podrazumeva ne samo tednju, ve i isplatu odtete ukoliko se

osiguraniku neto dogodi u periodu u kojem se ivotno osiguranje zakljuilo.

U nekim zemljama ljudi koji uplauju ivotno osiguranje imaju pravo na poreske

olakice, a pomou iste polise mogu da dobiju i razne kredite.12

Kada govorimo o ivotnom osiguranju, nikako ne smemo prevideti injenicu da se radi o

riziku smrti koji je promenljiv i progresivno raste sa godinama starosti. Ukoliko bismo

predpostavili da bi visina premije trebala da prati verovatnou smrti, koja je iz godine u

godinu sve vea i vea, doli bismo do izuzetno visokih iznosa premije, to osiguranici

ne bi mogli podneti.

2.1. Osnovne karakteristike i obeleja ivotnog osiguranja

Na ivot, kakav god da je, neto je najdragocenije. U naim je rukama i trebamo ga

zatititi i osigurati. U svakodnevnom ivotu izloeni smo razliitim okolnostima koje ine

ivot sa jedne strane lepim, a sa druge prete da ga ugroze.

Osiguranje ivota je nain da se ublae rizici, koji se mogu izraziti kroz nedostatak

sredstava za ivot ili ugroavanje zdravlja pojedinca.13

ivotnim osiguranjima se rizik prerane smrti deli na veu grupu ljudi koji ine rizinu zajednicu

osiguranja ivota. Ugovorom o ivotnom osiguranju rizik prerane smrti poveava se prema isteku

roka na koji je sklopljen. Ako osiguranik umre pre oekivanog dana, osigurava je izgubio premije

i trokove oportuniteta od ulaganja.

Ako se ivotno osiguranje sklapa za pokrie rizika starake zavisnosti, onda je doivljenje

poeljan ishod za osiguranika i osiguravaa. Osigurava je za celo vreme trajanja ugovora iz

12 Koovi J., uleji P.,( 2006.) Osiguranje, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd, str 27.

13 www.blic.rs , 12.06.2011.


25

premije pokrivao svoje i posrednike trokove, a ostatak ulagao i na taj nain zaraivao. Tako je

ostvarena korist za osiguravaa koja se ogleda u isplaenoj osiguranoj sumi uveanoj za

ostvareni dobitak koji pripada osiguranicima.

Meutim, kad nastupi prerana smrt, isplata osigurane sume dospeva u celosti. Budui da nema

delimine isplate osigurane sume, polise ivotnih osiguranja su nominalno potpuno upotrebljive.

Sa pravne take gledita u ugovorima o osiguranju ivota pojavljuje se nekoliko subjekata.

Ugovara osiguranja je osoba koja sklapa ugovor o osiguranju ivota, obavezujui se na plaanje

premije, te joj pripadaju sva prava iz ugovora o osiguranju. Meu pravima je pravo odreivanja

korisnika osiguranja, kao i pravo opoziva ili promene prethodno odreenog korisnika. To pravo

ugovara pridrava sve do nastupanja osiguranog sluaja.

Osiguranik je osoba o ijoj smrti ili doivljenju zavisi isplata ugovorene osigurane sume.

Korisnik osiguranja je lice u iju se korist osiguranje sklapa. Korisnici mogu biti vie osoba. U

meovitom ivotnom osiguranju za sluaj smrti i doivljenja razlikuju se korisnici za sluaj smrti od

korisnika za doivljenje. Uobiajeno je da se na polisama osiguranja ivota kao korisnik za sluaj

smrti navedu naslednici, suprunici, deca i slino, a za doivljenje sam ugovara osiguranja.

Osim navedenog, znaajna obeleja ivotnog osiguranja sadrana su u sledeem:

rizik prerane smrti izraunava se na osnovu dva kljuna faktora: uzrast i pol,

meusobne dugorone obaveze ugovornih strana, fiksna visina premije za ceo

period trajanja ugovora,

tedna komponenta u premijama mnogih oblika ivotnih osiguranja novane

uplate premija prethode izdavanju polisa,

mogunost prenosa prava na osiguranu sumu sa ugovaraa na poverioca ,

osnovni oblici osiguranja ivota su : osiguranje ivota, rentno osiguranje,

dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota, dobrovoljno penzijsko osiguranje,kao i

druge vrste ivotnih osiguranja.14

14 Ostoji S., (2007) Osiguranje i upravljanje rizicima, Data status, Beograd


26

2.2. Podela ivotnog osiguranja

Zakon o osiguranju Republike Srbije iz 2004. godine je sva osiguranja podelio na

ivotna i neivotna. Na taj nain je prihvaena podela koja vai u najveem broju

zemalja.

Zavisno od kriterijuma, ivotno osiguranje se moe podeliti na vie vrsta:

osiguranje ivota,

rentno osiguranje,

dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota,

dobrovoljno penzijsko osiguranje,

druge vrste ivotnih osiguranja.15

Tabela 4 - Podela ivotnih osiguranja

15 Zakon o osiguranju, Sl.list RS 55/2004, Beograd,2006,lan 9.


27

Osiguranje ivota je vid pokria kojim se osigurava obavezuje da e, na osnovu

plaenih premija osiguranja, isplatiti osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za

sluaj smrti odreene osobe ( osiguranika ili drugog osiguranog lica), odnosno za sluaj

doivljenja odreenog vremena , tj. ugovorenog broja godina. U savremenim uslovima

ugovarau osiguranja se najee jednim ugovorom meovitim osiguranjem nude oba

vida obezbeenja.

Rentno osiguranje je posebna vrsta ivotnog osiguranja kod kog se naknada iz

osiguranja javlja u obliku ugovorno utvrene redovne rente tokom odreenog razdoblja

ili doivotno. Uplata premije moe biti u vidu jednokratne svote , ili, jo ese, tokom

veeg broja godina. Ugovorena visina rente moe biti stalna, rastua ili opadajua.

Njena isplata, koja je najee mesena, otpoinje ili odmah po uplati ukupne premije ili

nakon odreenog broja godina. Kod osiguranja rente mogue je prilagoavanje eljama

ugovaraa osiguranja i u vezi sa plaanjem premije kada je re o isplati rente , to je

razlog postojanja velikog broja njegovih oblika. Rentno osiguranje se nadopunjuje sa

dobrovoljnim penzijeskim osiguranjem jer imaju istu osnovnu svrhu obezbeenje

sredstava neophodnih za ivot u poznijem ivotnom dobu.


28

Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dopunu obaveznom penzijskom

osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeuju sebi i lanovima porodice vee

prihode. Sem toga, lica neobuhvaena obaveznim osiguranjem mogu na taj nain

posebnim ulaganjima pribaviti potrebnu zatitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje

zasniva se na uplati doprinosa odreenih prema ekonomskim merilima u cilju

prikupljanja potrebnih sredstava, imajui u vidu procenjeno trajanje korienja prava

osiguranika, visinu penzija i drugih davanja iz osiguranja kao posledice nastanka

onesposobljenosti posle pretrpljenog nesrenog sluaja ili bolesti, visinu prinosa od

ulaganja i slino.16

2.2.1. Osiguranje ivota pojam, uloga, podela

Osiguranje ivota predstavlja ugovor kojim se osigurava, nasuprot plaenim premijama,

obavezuje da isplati osiguraniku ili licu koje on odredi odreenu sumu ili rentu u sluaju

smrti osiguranika ili za sluaj njegovog doivljenja odreenog vremena. Moemo rei da

se osiguranje ivota odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ivota

jednog ili vie lica (osiguranika) dolai do isplate osigurane sume od strane osiguravaa.

Osiguranje ivota je oblik obezbeenja neophodne zatite licima bliskim ugovarau

osiguranja ili njemu samome za sluaj nesree koja ga moe pogoditi. To je specifina

vrsta osiguranja koja uspeno kombinuje osiguranje I tednju. U sutini, ono predstavlja

specifian finansijski posao, koji je interesantan ne samo za osiguranika i osiguravaa,

ve i za privredu u celini, a na taj nain i za itavu drutvenu zajednicu. Razvijeno

osiguranje ivota znai akumuliranje ogromnih finansijskih sredstava koja su dugorona

i koja se zbog toga mogu upotrebiti za dugorono finansiranje raznih investicija, za

uravnoteenje robno novanih odnosa i razvitak proizvodnih snaga. Iz tih razloga



29

drava mora stimulisati razvoj osiguranja ivota, putem raznih olakica za njegovo

sprovoenje, a sa druge strane posebnom zatitom osiguranika , putem obaveznog

obrazovanja i plasmana sredstava matematike rezerve.

Osiguranje ivota treba da prui veliki broj mogunosti i kombinacija za osiguranje tako

da svaki graanin u njemu nae svoj interes i nain za zadovoljenje odreene potrebe.

Jedino na taj nain ono ima anse da obuhvati veliki broj graana.

2.2.1.1- Opti uslovi za osiguranje ivota

Osiguranje ivota mogu zakljuiti samo zdrava lica od navrenih 14 do navrene 70-e

godine ivota, s tim da osiguranje istie najkasnije u godini u kojoj osiguranik navrava

75 godina.

Lica koja nisu potpuno zdrava mogu biti osigurana po posebnim uslovima za osiguranje

uveanih rizika (anormalnih rizika).

Nitavno je osiguranje za sluaj smrti lica mlaeg od 14 godina,kao i lica potpuno

lienog poslovne sposobnosti.

Ugovor o osiguranju ivota zakljuuje se na osnovu pismene ponude, uinjene na

obrascu osiguravaa, koja sadri sve bitne elemente za zakljuenje ugovora o

osiguranju.


30

Osigurava ima rok od 8 dana od roka prispea da odgovori na ponudu, odnosno 30

dana ako je potreban lekarski pregled. Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu

koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje, smatrae se da je

prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen onog dana kada je ponuda prispela

osiguravau.

Ponuda je sastavni deo ugovora o osiguranju ivota i potrebno je da je obe strane

potpiu.

Ako ugovara i osiguranik nisu jedno isto lice za punovanost ugovora potreban je i

potpis osiguranika.

Polisa osiguranja ivota je isprava o zakljuenom ugovoru o osiguranju.

Poetak ugovora o osiguranju je uvek u 0:00 asova prvog dana u mesecu, koji je u

polisi oznaen kao poetak osiguranja, a istek u 0:00 asova onog dana koji je u polisi

oznaen kao istek osiguranja.

Obaveza osiguravaa da izvri isplatu u skladu sa zakljuenim ugovorom poinje u 0:00

asova onog dana koji je u polisi oznaen kao poetak ugovora o osiguranju, ako je do

tog dana plaena prva dospela premija, odnosno ukupna jednokratna premija.

Kod osiguranja ivota koja pokrivaju rizik smrti, isplauje se 50% od osigurane sume,

ako je smrt nastupila u toku prvih 6 meseci trajanja osiguranja.

Ako je smrt nastupila nakon 6 meseci do 2. godine trajanja osiguranja isplauje se

ugovorena osigurana suma, a ako je smrt nastupila nakon 2. godine trajanja osiguranja

uz osiguranu sumu isplauje se i uee u dobiti obraunato do nastanka osiguranog

sluaja.

Osiguranje omoguava svim osiguranicima da izaberu na koji nain i u kojim

vremenskim intervalima e uplaivati premiju osiguranja.


31

Osiguranici mogu uplaivati premiju osiguranja: individualno na alterima ovlaenih

uesnika platnog prometa (banke,pote i sl.), preko ovlaenog posrednika, preko

obraunskog centra (blagajne,preduzea u kome je osiguranik zaposlen i sl.).

Na zahtev ugovaraa osiguranja ivota za sluaj smrti i doivljenja, osigurava je duan

isplatiti otkupnu vrednost u skladu sa tabelom otkupnih vrednosti, koja se izraunava po

aktuarsko-tehnikim naelima, ako je proteklo i premija plaena za najmanje dve godine,

ako je ugovoreno trajanje manje od 15 godina odnosno 3 godine ako je ugovoreno

trajanje 15 i vie godina.

Osiguranje ivota sa smanjenom osiguranom sumom moe se otkupiti.

Ugovara osiguranja moe zahtevati isplatu otkupne vrednosti polise u sledeim

sluajevima:

1. iseljenja sa teritorije drave osiguravaa

2. smrti korisnika ili lana porodice

3. 100% invaliditeta

4. razvoda braka kod uzajamnog osiguranja branih drugova

5. zakljuenja novog osiguranja ivota.

2.2.2. Rentno osiguranje

Renta (annuity) se moe definisati kao periodina isplata koja se nastavlja za neki

utvreni period ili za vreme neijeg ivota ili za starost. Osoba koja prima periodino

rentu ili zahteva da joj se tokom ivota isplauje renta, naziva se primalac rente

(annuitant).

Pod rentnim osiguranjem podrazumevaju se periodine isplate odreenih ugovorenih

iznosa osiguraniku kroz odreeni vremenski period ili do kraja ivota. Pravo na rentu


32

osiguranik ima nakon uplate ukune premije. Renta je nain neposrednog pretvaranje

kapitala u dohodak.

Rentno osiguranje prua zatitu osiguranicima koji su nadiveli prihode kojima se finansiraju.

Pojedinci e umreti pre nego to napune 66 godina, a drugi e iveti 100 godina. Oni koji ive

due od prosenog ljudskog veka nadoknauju one pojedince iji je ivotni vek krai od

prosenog. Praktino, renta je deo naknade za nadivljenje prosenog ljudskog veka.

Renta se razlikuje od ivotnog osiguranja. ivotno osiguranje se utvruje da bi se

neposredno odredila i obezbedila zatita od svih injenja koja mogu da nastanu pre

nego to se akumulira finansijska imovina. Nasuprot ivotnom osiguranju, rentno

osiguranje obezbeuje zatitu u dubokoj starosti i zatitu od iscrpljenja tednje, upravo

zbog toga je pojedinac i dalje iv.

Dakle, osnovna pretpostavka za rentno osiguranje jeste obezbediti prihode za sluaj da

se doivi duboka starost. Rentno osiguranje titi od gubitka prihoda jer dugovenost

pojedinca iscrpljuje njegovu tednju. Praktino, rentno osiguranje titi pojedinca od rizika

dugovenosti. Isplata rente potie iz tri izvora:

1. plaenih premija,

2. prihoda od kamata,

3. nelikvidirane glavnice primalaca rente koji su umrli ranije.

2.2.2.1.Vrste rentnog osiguranja

Postoji vie oblika renti, a moemo ih podeliti prema nekoliko kriterijuma:

1. Prema kriterijumu poetka isplate, rente mogu biti :

- neposredne isplata rente poinje odmah nakon potpune uplate premije i

- odloene poetak isplate rente je odloen za ugovoreno vreme nakon

potpune uplate premije.


33

2. Prema kriterijumu trajanja isplate postoje:

- privremene rente rok trajanje je ugovoren na odreeno vreme,

- doivotne rente isplate traju do smrti osiguranika.

3. Prema iznosu koji se isplauje postoje :

- stalne rente isplauju se uvek u istom iznosu,

- promenljive rente mogu rasti, odnosno smanjivati se, iz godine u godinu.

Rentu koja e se smanjivati iz godine u godinu ugovaraju oni koji smatrau da

e im potrebe u budunosti biti manje.

4. Prema nainu plaanja rente postoje :

- anticipativne rente ispata rente na poetku perioda,

- dekurzivne rente isplata rente na kraju perioda.

5. Prema nainu isplate, rente se mogu ugovoriti kao:

- mesene,

- kvartalne,

- polugodinje i

- godinje.

Ukoliko premija koja se plaa u delovima nije u celom iznosu uplaena do dana

ugovorenog poetka plaanja odloene rente, visina rente se koriguje, odnosno

smanjuje na visinu koja odgovara uplaenom iznosu premije. Ako osiguranik odloene

rente umre pre ugovorenog roka isplate, osigurava isplauje zakonskim naslednicima17

17 Zakonskim naslednicima se smatraju: 1.deca osiguranika i njegov brani drug(naknada se isplauje u jednakim delovima),2. Deca osiguranika (isplauje se u jdnakim delovima) ako nema branog druga, 3. Brani drug osiguranika i njegovi roditelji ako nema dece (polovina branom drugu, polovina na jednake delove roditeljima ako su oba iva, odnosno u celosti onom roditelju koji je u ivotu), 4. Brani drug osiguranika (ako su oba roditelja umrla pre njegove smrti, i njemu tada priapada ukupan iznos naknade), 5. Roditelji ili roditelj osiguranika koji je u ivotu, ako nema branog druga (ako si oba roditelja iva naknada se isplauje na jednake delove, a ako je sami jedan roditelj u ivotu


34

osiguranika ugovoreni iznos uplate, a to je matematika rezerva umanjena za trokove

poslovanja.

Takoe, rentno osiguranje moemo podeliti na fiksnu i varijabilnu rentu.

Fiksna renta isplauje periodine prihode na osnovu uplata koje su garantovane i

nepromenljivog iznosa. Dok se novana sredstva akumuliraju za vreme pre

penzionisanja, premija se kreditira kamatom. Postoje obino dve kamatne stope:

garantovana najnia kamama stopa i tekua (trina) kamatna stopa.

Period likvidacije (liquidation period) naziva se i period isplate, prati period od

akumuliranja i odnosi se na period u kojem se novana sredstva isplauju. Fiksna

renta se isplauje u nepromenljivom iznosu, ne menja se. Fiksna renta se moe

isplatiti na vie naina moe se isplatiti u celosti, u ratama, novana sredstva se

mogu rentirati ili se moe isplatiti ivotni prihod.

Druga vrsta rente je varijabilna ili promenljiva renta (variable annuity). Promenljiva

renta isplauje prihod dok je vlasnik rente iv, ali isplata prihoda varira, tj. menja

se zavisno od kretanja cena akcija. Osnovna karakteristika varijabilne rente jeste

to da je ona zatiena od inflacije osiguranjem od gubitka, ouvanjem realne

kupovne moi periodinih isplata tokom korienja penzije.

Osnovne karakteristike varijabilne rente jesu da se naplaena premija investira u

portfolio obinih akcija ili druge investicije, ija e se vrednost verovatno poveati

za vreme inflacije.

Bitna karakteristika varijabilne rente jeste da obezbeuje garantovanu naknadu u

sluaju smrti.

Na primer: ako vlasnik rente umre pre nego to se penzionie, korisniku rente se

isplauje iznos koji je vii za dva iznosa od iznosa investiranih pri zakljuenju

ukupan iznos naknade isplauje se nadivelom roditelju), 6. Zakonski naslednik osiguranika ili naslednici utvreni pravosnanom sudskom odlukom (ako nema lica navedenih u prethodnim takama).


35

ugovora ili vrednosti rauna u vreme smrti. Pojedine varijabilne rente idu korak

napred pa plaaju uveane naknade u sluaju smrti.

2.2.3.Dobrovoljno penzijsko osiguranje

Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja vid zatite kojim se, na osnovu ugovora ,

mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i drugih rizika osiguranja, u

obimu propisanom zakonom kojim se ureuje obavezno penzijsko i invalidsko

osiguranje ili u veem obimu. Moemo rei da dobrovoljno penzijsko osiguranje

predstavlja najzastupljeniju vrstu ivotnog osiguranja na domaem tritu. Nesigurnost

na radnom mestu, nedovoljna visina redovnih penzija, usklaivanje sa zakonima

zemalja EU, agresivna propaganda ponuaa neki su od razloga zbog kojih ovo

osiguranje zauzima sve vanije mesto u Srbiji.

U naoj zemlji drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima zadueno je za

sprovoenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Zakonskim reenjima koja su stupila

na snagu 2006, ureuje se:

- ustrojavanje i upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima;

- osnivanje, delatnost i poslovanje drutava za upravljanje ovim fondovima ;

- poslovi i dunosti starateljske banke koja vodi raun fonda i obavlja druge

usluge;

- nadlenost NBS u nadziranju drutava za upravljanje.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje je jo uvek novina kod nas, ali moemo rei da ono

predstavlja krupan korak ka reenju penzijske zatite stanovnitva Srbije.18

18.arkovi N., (2006), Reosiguranje sa saosiguranjem (skripta), Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 22


36

Izmeu rentnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja, uz izvesne slinosti, ima i

razlika.19

Ako se desi da osiguranik umre tokom razdoblja uplate premije za rentno osiguranje,

uplaeni iznos se vraa njegovim naslednicima. Nasuprot penziji, renta se ne nasleuje.

To znai da ukoliko osiguranik umre u toku primanja rente, isplata se obustavlja.

Kad je re o dobrovoljnom penzijskom osiguranju , ukoliko osiguranik umre tokom

uplaivanja premije, njegov naslednik e polagati pravo na penziju onako kako je

odreeno ugovorom, odnosno zavisno od stanja prikupljenih sredstava na linom

raunu. U sluaju da osiguranik prima doivotnu penziju, i njegov naslednik e je primati

doivotno. Aka se, pak, odluio da je prima na odreeni rok, nasledniku e biti

isplaivana do isteka toga roka.

Iz svega navedenog moe se zakljuiti da dobrovljno penzijsko osiguranje prua vie

pogodnosti osiguraniku, te je stoga, za isti nivo davanja, skuplje u odnosu na rentno

osiguranje.

3.Vrste ugovora o ivotnom osiguranju

Prema nainu zakljuivanja ugovora o osiguranju, osiguranje ivota se deli na:

- osiguranje ivota sa lekarskim pregledom i

- osiguranje ivota bez lekarskog pregleda.

Pri osiguranju ivota s visokim osiguranim sumama, lekarski pregled je obavezan. Da bi

se utvrdile injenice koje su bitne za procenu rizika u osiguranju ivota za sluaj smrti

(tzv. riziko osiguranje) , za sluaj da osiguranik doivi odreen broj godina, meovito

ivotno osiguranje - bitan je lekarski pregled. U svakom sluaju, od toga da li je izvren

lekarski pregled pre zakljuenja ugovora zavise i obaveze osiguravajueg drutva.

19 Sakovi L., 13. Septembar 2004, Pare se vrte u Srbiji, Ekonomist magazin, 225, str.32.


37

Prema broju lica koja su obuhvaena ugovorom, osiguranje ivota se deli na:

individualno i

grupno ivotno osiguranje.

Individualno ivotno osiguranje se realizuje putem pojedinanih ugovora ivotnog

osiguranja, na primer, osiguranje za sluaj da osiguranik doivi odreen broj godina. Grupno ivotno osiguranje vee se za osiguranje svih zaposlenih u nekom preduzeu

koje je hijerarhijski dobro ureeno, gde se ugovor zakljuuje bez lekarskog izvetaja, ali

se rauna na delovanje zakona velikih brojeva, po kojem e se samo nekolicini lanova

grupe dogoditi nesrea, a ostalim lanovima grupe nee se dogoditi nesrea.

Sa aspekta rizika koji je obuhvaen osiguranjem, a koje moe biti: smrt, odreen broj

godina ili protok odreenog broja godina u kome moe nastupiti jedna od te dve

okolnosti, ivotno osiguranje se deli na:

Osiguranje za sluaj smrti sa odreenim trajanjem20, je najstariji i najjednostavniji

oblik osiguranja ivota. Osigurana suma se isplauje samo ako osiguranik umre u

ugovorenom vremenskom periodu, a ako preivi odreena premija ostaje

osiguravau. Ovo osiguranje se moe obnavaljati, tj. osiguranik moe produiti

polisu za odreeni period zatite.

Premija se poveava sa svakim obnavljanjem, a osnova su godine starosti

osiguranika u trenutku obnavljanja polise.

ivotno osiguranje za sluaj da osiguranik doivi odreen broj godina

ugovorena suma se uplauje bez obzira kada je osigurani sluaj nastao. Premija se

plaa ili do smrti osiguranika ili odreeni broj godina. Osnovne karakteristike ove

vrste osiguranja su da je premija fiksna tokom celog perioda uplaivanja. Ovo

osiguranje sklopljeno je u korist odreene osobe.

20 D. Mrkui, J. Miloradi, (2006), Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja, Zaslon, Sremska Mitrovica, str.18.


38

meovito ivotno osiguranje osiguranje za sluaj smrti i doivljenja

predstavlja vid zatite kod kojeg osigurava plaa osiguranu sumu korisniku

osiguranja u sluaju smrti osiguranika u toku trajanja osiguranja, ili po isteku ugovora

o osiguranju osiguraniku u sluaju doivljenja predvienih godina starosti. Osnovne

karakteristike meovitog osiguranja su sledee : trajanje osiguranja je na odreeno

vreme, za sluaj ranije smrti korisniku naznaenom u polisi, odnosno zakonskom

nasledniku , isplauje se osigurana suma, uslovi koji su dogovoreni na poetku

osiguranja ne mogu se menjati tokom njegovog trajanja, osiguranje se moe otkupiti,

polisa moe sluiti kao garancija za dobijanje kredita. Ovaj oblik osiguranja danas je

najei na svetskom tritu.

ivotno osiguranje sa utvrenim rokom isplate osigurana suma se isplaije

korisniku osiguranja ukoliko je doiveo odreeni broj godina kaoji je naznaen u

polisi kao razdoblje osiguranja.

Sa aspekta obuhvatnosti rizika ivotno osiguranje se deli na:

osiguranje ivota sa ukljuenim rizikom od smrti koja je posledica nesrenog

sluaja,

osiguranje od posledica nesrenog sluaja,

osiguranje za sluaj smrti.21

Prema nainu isplate osigurane sume, ivotno osiguranje se deli na:

osiguranje kapitala i

osiguranje rente.

Osigurana suma se moe isplatiti u celosti ugovarau osiguranja, osiguraniku ili

korisniku osiguranja ili naslednicima. Tada je re o osiguranju kapitala. Osiguranje

21 Koovi J.(2006) Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd , str 61. 66.


39

rente moe biti lino (ako osiguranik, odnosno ugovara osiguranja prima lino

osiguranu sumu) i renta nadivljenja ili u korist treih lica, kojom osiguranik eli da

obezbedi lanove svoje porodice u sluaju njegove prerane smrti.

Vrlo zastupljena podela jeste podela ugovora ivotnog osiguranja na dve grupe:

ugovori ivotnog osiguranja koji pruaju jedino osiguranje ivota ili osiguranje na

odreeni rok,

ugovori ivotnog osiguranja koji ukljuuju i elemenat tednje, odnosno investicija,

a koji se nazivaju gotovinske polise.

Dakle, polise ivotnog osiguranja na odreeni rok (term insurance) obezbeuju

privremenu zatitu osiguranika, dok poliae gotovinskog ivotnog osiguranja pored riziko

osiguranja, znai osiguranja za sluaj smrti, imaju i tednu komponentu i stvaraju

gotovinsku vrednost, pa se zovu gotovinske polise (cash-value life insurance).22

Cilj zakljuivanja svakog ugovora o osiguranju je otklanjanje negativnih posledica tetnih

dogaaja, odnosno prebacivanje rizika sa osiguranika, odnosno korisnika osiguranja na

osiguravaa. Osiguranje ivota omoguava pojedincu da se na vreme zatiti , da

obazbedi sebi i svojoj porodici sigurniju budunost.

Ovo su standardni oblici osiguranja ivota iz kojih su izvedeni brojni ostali oblici.

Prisustvo inflacije ili oekivanja da e do nje doi i promenljiva kamatna stopa na

tritima, kao razne nestabilnosti i fluktuacije i kolebanja u privredi su karakteristika

dananjice. Shodno uslovima koji vladaju na tritima osiguravai ivota su poeli da

nude fleksibilnije proizvode osiguranja ivota. S obzirom na nivo inflacije i kolebanja na

tritu dolazi do smanjenja realne vrednosti ugovorenih osiguranih suma, a fiksna

premija i fiksni rokovi plaanja postaju sve manje privlani za osiguranike.

22 George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York , str. 80


40

Zato osiguravai moraju da nude nove proizvode kako bi odgovorili na potrebe trita. Ti

novi proizvodi se razlikuju u zavisnosti od toga kako se definiu pojedini elementi u

ugovoru o osiguranju ; premija, kamate i osigurane sume su fiksne ili varijabilne. Ovo su

varijacije osnovnih oblika osiguranja ivota, a sutina njihovog postojanja je ostvarivanje

njegove konkurentnosti u poreenju sa ostalim oblicima tednje. Postoje oblici iskljuivo

zbog pridibijanja novih osiguranika, kao i prilagoavanja mogunostima osiguranika u

pogledu njihovog plaanja premije i njihovim potrebama.

3.1. ivotno osiguranje na odreeni rok

ivotno osiguranje na odreeni rok ima nekoliko osnovnih karakteristika.

Prvo, period zatite je privremen jer se ugovori zakljuuju na jednu, pet, deset ili dvadeset godina. Ako je polisa osiguranja obnovljiva (renewed), zatita istie na kraju

perioda. Veina polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok je obnovljiva to praktino

znai da se polise mogu obnavljati za dodatni period bez ikakvog dokazivanja i pruanja

bilo kakvih izvetaja o tome da li je osiguranik sposoban za osiguranje. Premije se

poveavaju za svaki naredni period za koji se obnovi polisa, a premija se zasniva gotovo

iskljuivo na navrenim godinama osiguranika. Svrha obnavljanja ugovora o osiguranju

jeste provera, odnosno odreivanje da li je osiguranik sposoban za osiguranje. Na taj

nain se osiguranje titi od moguih zdravstvenih ili drugih promena kod osiguranika, to

utie na visinu premije. Na primer, da li je u meuvremenu oboleo od neke bolesti, da li

je poeo ili prestao da pui ili konzumirati alkohol. Takoe, svrha obnavljanja ugovora

jeste smanjivanje negativnog izbora (adverse selection) u osiguravajuem drutvu.

Poto se premije poveavaju sa starenjem osiguranika, osiguranici sa dobrim

zdravstvenim stanjem nastoje da smanje cenu svog osiguranja, dok e osiguranici s

loim zdravstvenim stanjem nastaviti da obnavljaju ugovor uprkos poveanju cene,

odnosno premije osiguranja. Da bi se smanjio efekat negativnog izbora, mnoga


41

osiguravajua drutva imaju starosne limite (age limitation), odnosno godine koje je

navrio osiguranik posle kojih obnavljanje ugovora nije dozvoljeno. U Bosni i

Hercegovini je to 65 godina, u drugim zemljama ta granica je via i kree se do 70 ili 80 navrenih godina osiguranika. U SAD pojedina osiguravajua drutva dozvoljavaju da

osiguranici kupe polisu ivotnog osiguranja na odreeni rok uz klauzulu obnavljanja i u

95, pa ak i u svojoj 99. godini.

Drugo, polise ivotnog osiguranja na odreeni rok uglavnom su i konvertibilne (convertible), dakle zamenljive. To znai da se polise ivotnog osiguranja na odreeni

rok mogu zameniti, za gotovinske polise na odreeni rok ivotnog osiguranja.

Postoje dva metoda pretvaranja polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok u gotovinske

polise:

1. U osnovi prvog metoda jesu godine koje je doiveo osiguranik (attained-age

method): premija se naplauje na osnovu broja godina osiguranika do vremena

pretvaranja polise u gotovinsku polisu.

2. Drugi metod je metod stvarne starosti osiguranika (original-age method): premije

se naplauju na osnovu stvarnog broja osiguranikovih godina u vreme kada je

kupio polisu ivotnog osiguranja na odreeni rok.

Veina osiguravajuih drutava nudi metod stvarne starosti osiguranika, to zahteva da

se polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok pretvori u gotovinsku polisu posle

odreenog perioda, na primer pet godina od datuma emitovanja polise ivotnog

osiguranja na odreeni rok. Pri tome, vlasnici polisa moraju platiti razliku izmeu premije

plaene za polisu ivotnog osiguranja na odreeni rok i premije koja se plaa za novu

polisu, sa kamatom na razliku po posebnoj stopi. Svrha tog finansijskog prilagoavanja

jeste rasporeivanje osiguranika u istu finansijsku poziciju, to e se ostvariti ako se

polisa emituje po stvarnim osiguranikovim godinama.

Na kraju, trea karakteristika polise ivotnog osiguranja na odreeni rok jeste da ona ne sadri gotovinsku vrednost, odnosno tedne ili investicione elemente.


42

3.1.1. Prednosti i nedostaci ivotnog osiguranja na odreeni rok

ivotno osiguranje na odreeni rok ima tri vrlo vane prednosti.

Prvo, ako je iznos zarade, odnosno prihoda koji se mogu ponositi na kupovinu ivotnog osiguranja na odreeni rok ogranien, odnosno ako osiguranik raspolae skromnim

novanim sredstvima, tada se ivotno osiguranje na odreeni rok moe efikasno

upotrebiti. Upravo zato to se stopa smrtnosti smanjuje u razvijenim finansijskim

sistemima, tj. zato to se produava ivotni vek pojedinca, kao i zbog vrlo otre

konkurencije na tritu ivotnog osiguranja, premije ivotnog osiguranja na odreeni rok

se smanjuju unazad nekoliko godina. Ono to je najvanija prednost, to je upravo

injenica da se ivotno osiguranje na odreeni rok moe kupiti po relativno jeftinim

godinjim premijama.

Tabela 5. - Primer premija ivotnog osiguranja na odreeni rok (u dolarima)

Premije za ene Premije za mukarce

godine 10

god

15

god

20

god

25

god

30

god

godine

10 god

15

god

20 god

25

god

30

god

35 103 125 145 183 205 35 123 138 165 223 253


43

40 123 158 185 238 260 40 148 183 225 288 335

45 190 215 253 330 385 45 225 300 360 450 513

50 253 290 363 490 495 50 338 455 525 743 828

55 365 413 550 835 1

015

55 500 670 768 1 640 2

330

60 503 615 845 2

135

2

400

60 783 990 1

335

3 630 3

630

65 775 975 1

593

3

900

3

900

65 1,33

0

1

650

2

693

5 250 5

250

70 1

338

1 600 2

970

7

220

7

220

70 2

473

3

175

4

860

8.790 8

790

75 2

275

4 870 5

820

10

370

12

420

75 4

400

7

443

9

600

13

260

15

030

Izvor : George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York. Str 82.

Drugo, ivotno osiguranje na odreeni rok vrlo je pogodan instrument zatite ako se trai privremena zatita. Na primer, opadajua polisa ivotnog osiguranja na odreeni

rok moe se efikasno koristiti za otplatu hipotekarnog kredita ako izdravalac porodice prerano umre.

Tree, ivotno osiguranje na odreeni rok moe se koristiti kao instrument za

garantovanje sposobnosti osiguranika za ponovno osiguranje. Na primer, ivotno

osiguranje na odreeni rok garantuje sposobnost za osiguranje pojedinca koji eli visoku sumu trajnog osiguranja, ali je finansijski nesposoban za kupovinu takve zatite zbog

toga to su mu prihodi skromni. Tako pojedinac moe najpre da kupi jeftiniju polisu


44

ivotnog osiguranja na odreeni rok, a potom da tu polisu zameni za gotovinsku polisu

bez dokazivanja sposobnosti za osiguranje, dakle bez zdravstvenih izvetaja.

ivotno osiguranje na odreeni rok ima dva vrlo vana nedostatka (ogranienja).

Prvo, premije ivotnog osiguranja na odreeni rok poveavaju se sa rastom godina starosti pojedinca ili osiguranika, a potom se eventualno moe ui i u zabranjene nivoe

osiguranja, dakle posle navrene 65. godine. Dakle, ivotno osiguranje na odreeni rok

nije pogodan instrument zatite za pojedince koji trae visoke iznose pokria ivotnog

osiguranja nakon navrene 65. ili 70. godine.

Drugo, ivotno osiguranje na odreeni rok nije pogodan instrument ako pojedinac eli da tedi za neke specifine potrebe, taj oblik ivotnog osiguranja ne obuhvata tedne

elemente. Prema tome, ako pojedinac eli da tedi novac za kolovanje dece ili da tedi

novac za penzionerske dane ivotno osiguranje na odreeni rok nije odgovarajui nain

za to.

3.1.2. Vrste ivotnog osiguranja na odreeni rok

Najrazliitije polise ivotnog osiguranja koje se danas nude obuhvataju:

Godinje obnovljive polise na odreeni rok (yearly renewable term), emituju se za jednu godinu, a vlasnici ih mogu obnavljati sukcesivno (uzastopno) za

jednu godinu do nekog odreenog ivotnog doba bez dokazivanja da su sposobni

za osiguranje. Premije se poveavaju pri svakom obnavljanju s poveanjem broja

godina osiguranika. Veina godinjih obnovljivih polisa takoe omoguava svojim

vlasnicima da ih pretvore u gotovinske polise bez dokazivanja da su sposobni za osiguranje. Polise osiguranja na odreeni rok mogu se emitovati za period od pet, deset, petnaest ili dvadeset godina ili za neki dui period. Premije koje se plaaju

tokom utvrenog perioda, dakle, u odreenom roku, prosene su, ali se

poveavaju kada se polise obnavljaju


45

Polise ivotnog osiguranja na rok do 65. osiguranikove godine obezbeuje osiguraniku zatitu do njegove 65. godine, posle ega polisa prestaje da vai.

Polise se mogu pretvoriti i u stalni plan osiguranja, meutim, odluku o pretvaranju

polise osiguranik mora doneti pre nego to navri 65 godina. Na primer,

osiguravajue drutvo moe zahtevati od osiguranika da takvu polisu pretvori u

gotovinsku polisu pre nego to on navri 60 godina.

Opadajua polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok (decreasing term insurance) takav je oblik osiguranja na odreeni rok u kojem se nominalni iznos smanjuje postepeno svake godine. Iako se nominalni iznos, odnosno premija

smanjuje tokom odreenog perioda, premija se plaa po metodu prosenog nivoa

premije (level premium) u odreenom periodu vaenja polise. U pojedinim

polisama, premija je takva da se polisa isplati u potpunosti nekoliko godina pre

nego to pokrie rizika prestane da vai. Opadajua polisa ivotnog osiguranja na

odreeni rok, na primer na 20 godina, moe zahtevati isplatu premije za 17

godina. Taj metod izbegava plaanje relativno visokih premija za samo manji

iznos osiguranja blii kraju naznaenog perioda

Polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok s prinosom na premiju (return of premium) noviji je proizvod osiguranja na odreeni rok. On obezbeuje prinos na premiju na kraju odreenog perioda osiguranja. Uobiajeni period je 15,20,25 ili

30 godina. Zavisno od osiguravajueg drutva, deo novca se moe povratiti ako

se osiguranje ne produava do kraja utvrenog perioda osiguranja. Vraa se

samo premija plaena za osnovne rizike, i povrat ne obuhvata i deo premije koji

se odnosi na dopunske rizike.

Polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok s povratom premije (reentry premiums) oblik je polise na odreeni rok koji se zasniva na nioj stopi smrtnosti osiguranika ako osiguranik moe periodino da dokazuje prihvatljive izvetaje o

svom zdravstvenom stanju. Izbor stope smrtnosti zasniva se na iskustvu o


46

smrtnosti skoranjih osiguranih lica. Takoe, zadravanje predvianja niih stopa

smrtnosti znai da osiguranici moraju periodino da dokazuju svoje zdravstveno

stanje. Premijske stope, odnosno tarife, znatno se poveavaju ako osiguranik ne

moe da obezbedi izvetaje o svom zdravstvenom stanju.

3.2. Doivotno ivotno osiguranje

Za razliku od ivotnog osiguranja na odreeni rok koje obezbeuje kratkoronu zatitu i

ima skuplje premije za starije osiguranike, doivotno ivotno osiguranje je gotovinsko

osiguranje koje obezbeuje zatitu tokom ivota pojedinca. Utvreni iznos osigurane

sume se isplauje korisniku osiguranja kada osiguranik umre, bez obzira na to kada

osiguranik umre. Sa jednog tradicionalnog aspekta, postoje sledee osnovne vrste

doivotnog ivotnog osiguranja:

obino ivotno osiguranje (ordinary life insurance), ivotno osiguranje sa ogranienim uplatama (limited-payment life

insurance)

3.2.1. Razliite vrste doivotnog ivotnog osiguranja

Na ivotna osiguranja posledice je ostavila otra konkurencija zajednikih fondova,

komercijalnih banaka, kao i drugih finansijskih institucija. Osiguravajua drutva su

morala razvijati najrazliitije proizvode doivotnog ivotnog osiguranja koji kombinuju

zatitu osiguranja sa investicionim elementima. Tako su nastale znaajne vrste

doivotnog ivotnog osiguranja:


47

varijabilno ivotno osiguranje (varriable life insurance)

univerzalno ivotno osiguranje (universal life insurance)

varijabilno univerzalno ivotno osiguranje (universal varriable life insurance)

tekue pretpostavke doivotnog ivotnog osiguranja (current assumption whole

life insurane)

doivotno ivotno osiguranje s neodreenom premijom (indeterminate-premium

whole life insurane)

3.2.2. Obino ivotno osiguranje

Obino ivotno osiguranje obezbeuje zatitu za celi ivot pojedinca do njegovih

navrenih 100 godina, a naknade za sluaj smrti takoe su obezbeene (riziko

osiguranje). Ako osiguranik ivi due od 100 godina, nominalni iznos osiguranja se

isplauje vlasniku polise nakon tog perioda. Datum dospea polise se potom produava

na 121 godinu zbog toga to se poboljavaju uslovi osiguranja za dugovenost, a

osiguravajua drutva tada prilagoavaju osiguranika novim tablicama smrtnosti.

Takoe, premije se ne poveavaju iz godine u godinu, nego se primenjuje obraun

premije na osnovu metoda prosene premije. Na osnovu polise obinog ivotnog

osiguranja, osiguranik e vie platiti iznos pokria rizika tokom ranijih godina osiguranja,

ali e manje platiti tokom kasnijih godina osiguranja. To znai da e u poetnim

godinama plaati viu premiju nego to je rizik, a kasnijih godina e plaati nii nivo

premije nego to je rizik. Tada nivo, odnosno iznos premije nije dovoljan za isplatu

naknade za sluaj smrti. To se moe i grafiki ilustrovati. Naime, utvrdili smo da se

premija osiguranja na odreeni rok iz godine u godinu poveava. U ivotnom osiguranju,

mnogi srenici koji poive snose finansijski teret nekolicine onih koji su umrli.

U ivotnom osiguranju svaki lan zajednice osiguranja plaa premiju koja predstavlja

njegovo uee u naknadama koje e se isplatiti lanovima zajednice kojima se dogodi

nesrean sluaj.


48

Na primer : tablice smrtnosti govore da e u svojoj 21. godini umreti l,07 od 1.000 ena.

Radi pojednostavljenja, pretpostavimo da zajednica rizika broji 100.000 osoba enskog

pola. Potujui podatke iz tablica smrtnosti, moe se oekivati da e 107 od 100.000

ena umreti u svojoj 21 godini. Praktino, ako hoemo da uplatimo naknadu za sluaj

smrti svakom korisniku osiguranja u iznosu od 1.000 eura na primer, bie potrebno

priblino 107.000 eura (1000 eura x 107 umrlih = 107.000 eura). To znai da e od

svakog

Documents

MR - Pojam i značaj životnog osiguranja.pdf