MR - Prisustvo Međunarodnih Finansijskih Institucija u Srbiji

5/25/2018 MR - Prisustvo Meunarodnih Finansijskih Institucija u Srbiji

1/85

1

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM

POSLOVNA EKONOMIJA

PRISUSTVO MEUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

U SRBIJI

- M A S T E R R A D -

Mentor: Kandidat:

Prof. dr Zoran Jovi Bojan Jakovljevi

401056/2012

Beograd, 2013.


2/85

2

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 4I MEUNARODNE FINANSIJE .............................................................................................. 8

1.1. Definisanje pojma i razvoj meunarodnih finansija ........................................................ 81.2. Meunarodna ekonomija i proces globalizacije .............................................................. 81.3. Pojam, razvoj i uloga svetskog trita.............................................................................. 9 1.4. Svetska ekonomska kriza i meunarodne finanansijske institucije ............................... 10

II POLOAJ I ULOGA MEUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA ..................... 112.1. Teorijske osnove poloaja i uloge meunarodnih finansijskih institucija ..................... 112.2. Meunarodne finansijske institucije kao subjekat meunarodnih .....................................ekonomskih odnosa ............................................................................................................... 122.3. Evolucija i razvoj meunarodnih finansijskih institucija............................................... 132.4. Meunarodne finansijske institucije u svetlu procesa .......................................................globalizacije i regionalizacije ............................................................................................... 15

III ISTORIJSKI PRIKAZ ODNOSA MEUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA .....I NAE DRAVE I ANALIZA TRENUTNOG EKONOMSKOG STANJA ......................... 17

3.1. Saradnja SFR Jugoslavije sa Meunarodnim monetarnim fondom ............................... 173.2. Odnosi SFR Jugoslavije sa Svetskom bankom .............................................................. 183.3. Regulisanje lanstva SRJ u meunarodnim finansijskim institucijama ........................ 193.4. lanstvo Replike Srbije u meunarodnim finansijskim institucijama ........................... 203.2. Analiza ekonomskog stanja u Republici Srbiji .............................................................. 21

IV MEUNARODNI MONETARNI FOND .......................................................................... 254.1. Osnivanje,ciljevi i razvoj ............................................................................................... 254.2. lanstvo i organizacija fonda......................................................................................... 274.3. Izvori sredstava fonda .................................................................................................... 29

4.3.1. Zlato ........................................................................................................................ 294.3.2. Specijalna prava vuenja......................................................................................... 294.3.3. Pozajmice ................................................................................................................ 314.3.4. Kvote i glasaka prava ............................................................................................ 31

4.4.Vrste finansijske pomoi fonda ...................................................................................... 324.5.Saradnja Srbije i Meunarodnog monetarnog fonda ...................................................... 34

4.5.1. Analiza razvojnih potreba Srbije ............................................................................ 344.5.2. Konsultacije po lanu IV i postprogram monitoring .............................................. 354.5.3. Oekivani efekti od aranmana i strategija buduih odnosa sa MMF-om .............. 40


3/85

3

V SVETSKA BANKA I NJENE AFILIJACIJE ...................................................................... 425.1. Meunarodna banka za obnovu i razvoj ........................................................................ 43

5.1.1. Saradnja Srbije i Meunarodne banke za obnovu i razvoj ..................................... 455.1.2. Projekti Meunarodne banke za obnovu i razvoj u Srbiji ....................................... 46

5.1.2.1. Koridor X ......................................................................................................... 465.1.2.2. Projekat reforme poljoprivrede ........................................................................ 47

5.2. Meunarodno udruenje za razvoj ................................................................................. 485.2.1. Saradnja nae zemlje i Meunarodnog udruenja za razvoj ................................... 495.2.2.Projekti Meunarodnog udruenja za razvoj u Srbiji .............................................. 50

5.2.2.1. Projekat rekonstrukcije saobraajnica .............................................................. 505.3.Meunarodna finansijska korporacija ............................................................................. 51

5.3.1. lanstvo i saradnja Republike Srbje sa Meunarodnom ........................................... .finansijskom korporacijom ............................................................................................... 555.3.2. Projekti Meunarodne finansijske korporacije u Republici Srbiji .......................... 57

5.3.2.1. Victoria Group ................................................................................................. 575.3.2.2. Vino upa ........................................................................................................ 605.3.3.3. MK Group ........................................................................................................ 635.3.3.4. PMC Automotive Srbija .................................................................................. 655.3.3.5. Banca Intesa ..................................................................................................... 67

5.4. Multilateralna agencija za garantovanje investicija ....................................................... 685.4.1. Projekti Multilateralne agencije za garantovanje investicija u Srbiji ..................... 70

VI EVROPSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE ...................................................................... 716.1.Evropska investiciona banka........................................................................................... 71

6.1.1.Ulaganje Evropske investicione banke u Srbiju ...................................................... 746.2. Evropska banka za obnovu i razvoj ............................................................................... 75

ZAKLJUAK ............................................................................................................................... 83LITERATURA ............................................................................................................................. 85


4/85

4

UVOD

Krajem Drugog svetskog rata mnoge zemlje su bile spremne da se ukljue u razvojmeunarodne monetarne saradnje, ak i ako bi to ograniavalo njihovu slobodu u oblastimonetarne politike. Polo se od stanovita da zemlje samo zajednikom akcijom mogu ublaitipotrese posleratne ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata.

Uskoro se navrava 70 godina od istorijske Meunarodne monetarne i finansnijske

konferencije u Breton Vudsu. Tada su 44 zemlje osnovale MMF i Svetsku banku koje

predstavljaju institucionalne stoere svetskih finansija. Finalni akt, kojim su utvreni lanovi

Sporazuma ove dve institucije potpisan je na kraju konferencije, 22.jula 1944.godine.

Bretonvudski meunarodni monetarni sistem uspostavljen na zavretku Drugog svetskog rata,

usvojio je modifikovani tip zlatno-deviznog standarda, koji je u sebi sadrao kompromis izmeu

stare monetarne tehnike zlatnog standarda i nove ekonomske filozofije. Ameriki dolar je

preuzeo ulogu zlata i postao merilo vrednosti ostalih nacionalnih valuta. Sistem je bio zamiljen

tako da ukljui sve oblike meunarodnih monetarnih transakcija, tj. da ima svoju finansijsko-

zajmovnu komponentu olienu u MMF, koja je, u odnosu na prvu, znatno obuhvatnija i

naglaenija. Ako se poe od stanovita da dalji razvoj monetarne i finansijske saradnje nije

mogao vie biti preputen dobrovoljnom potovanju pravila igre, veje neophodno uneti vei ilimanji stepen obaveznog pridravanja zajedniki utvrenih pravila, moe se konstantovatiopravdanost formiranja ovih finansijskih institucija.

Dinamian rast transakcija na finansijskom tritu, sem to je pruio finansijsku osnovu zaubrzan privredni razvoj, otvorio je i brojna pitanja i dileme u pogledu rizika pojavemeunarodnih valutnih i finansijskih kriza. Shodno tome, u procesu globalizacije i sve veeliberalizacije svetske ekonomije, formirane su meunarodne finansijske institucije, koje supredmet ovog rada.

Meunarodni monetarni fond i Svetska banka su nesumnjivo imale svoju ulogu u razvoju

svetske privrede i time do odreene mere ispunile svoje originalne ciljeve: da nadgledajumeunarodni monetarni sistem i olakaju ekonomsku kooperaciju, a takoe, pokazale i odreenufleksibilnost u adaptiranju brzim promenama u meunarodnom ekonomskom okruenju.Meutim, funkcionisanje MMF-a i Svetske banke ispoljilo je u znatnoj meri svoju neadekvatnostu savremenim uslovima, kada se dolo do saznanja o zastarelosti i necelishodnosti osnovnihpostavki na kojima su izgraeni, pa je zato potrebno izvriti znaajna prilagoavanja. Razvijenimindustrijskim zemljama odgovara postojea struktura svetskih monetarno-finansijskih odnosa izato se suprotstavljaju bilo kakvim sutinskim reformama. Zemlje u razvoju, meu kojima je inaa zemlja, iako ine veinu u ovim bretonvudskim institucijama, ostale su na periferiji, potozbog nesrazmerno malih kvota i upisa kapitala u njima u odnosu prema potrebama za kreditima izajmovima, ne mogu da ozbiljnije utiu na kreiranje njihovih politika.


5/85

5

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja su meunarodne finansijske institucije i njihovo prisustvo i rad uRepublici Srbiji, sa naroitim kritikim osvrtom na ocenu rezultata dosadanjeg rada, s obziromna rairenost efekata dvosmislenosti kod uslovnih zajmova, to znai da zajmovi koje odobravajuove institucije mogu da podstaknu, ali i da uspore i odloe reforme i napredak privrednogsistema zemalja kojima se sredstva pozajmljuju.

Istraivanje obuhvata i delovanje i rad ovih institucija u naoj zemlji, sa naroitim kritikimosvrtom na projekte koje ove institucije imaju i podravaju u Srbiji i ocenu rezultata dosadanjegrada sa novim predlozima za ulaganje finansijskih sredstava u srpsku privredu.

Znaaj i aktuelnost istraivanja

Znaaj istraivanja je u bliem i boljem razumevanju rada meunarodnih finanasijskihinstitucija, a u cilju donoenja kvalitetnijih odluka u budunosti, jer e odnos izmeu nae, ali iostalih zemalja u razvoju, i ovih institucija biti sve vie izraen.

Aktuelnost istraivanja postoji u injenici da je u svetu ekonomska kriza ije se delovanjeosea svakodnevno u svim delovima drutva, i koja se jedino moe prevazii pokretanjemsvetske privrede za koju su nam potrebna finansijska sredstva kojim raspolau upravomeunarodne finansijske institucije.

Ciljevi istraivanja

Nauni cilj sastoji se u objedinjenoj deskripciji rada meunarodnih finansijskih institucija,njihovoj povezanosti i meuzavisnosti svih elemenata sadranih u radu, pri emu su potovanemetode izrade nauno-istraivakog rada. Prikazivnje naunih rezultata vezanih za rad ovihinstitucija i njihova deskripcija su veoma bitni ciljevi naunog istraivanja u radu.

Drutveni cilj istraivanja predstavlja prikaz trenutne situacije na meunarodnomfinansijskom tritu i uticaj meunarodnih finanasijskih institucija koji nije zanemarljiv, i koji bitrebao da se podobnije posmatra u dananje vreme kada veliki broj zemalja, a meu njima i naa,opstaju upravo zahvaljujui radu i postojanju ovih institucija.

Hipoteze istraivanja

Hipoteze predstavljaju misaono objanjenje objektivne stvarnosti koje jo nije proverenoinjenicama te iste stvarnosti.Hipoteza podrazumeva pretpostavku koja treba da dopuni oskudnoempirijsko saznanje.

Nijedna hipoteza koja predstavlja opti stav ne moe biti dokazana kao apsolutno istinita. Usvakom istraivanju koje se bavi injenicama primenjuje se zakljuivanje po verovatnoi.Zadatak takvih istraivanja je da se odvoji ona hipoteza koja je najverovatnija na osnovuinjenikog dokazanog materijala, a zadatak daljeg istraivanja je da se nae drugo injenikosvedoanstvo koje e poveati ili smanjiti verovatnou takve jedne teorije.1


6/85

6

__________1 Koen M. i Nejgel E.,Uvod u logiku i nani metod, ZUNS Beograd, 1982. str.222

U skladu sa tim, generalna hipoteza ovog nauno istraivakog rada glasi:-Najrazvijenije zemlje sveta u privrednom pogledu, a naroito zemlje lanice Grupe 8, znaajnoutiu na rad i donoenje odluka unutar meunarodnih finansijskih institucija i time indirektnoutiu na privredni razvoj ostalih svetskih privreda. Privredni subjekti u naoj zemlji, u skladu satim koriste, ali ne u dovljnoj meri finansijska sredstva koja odobravaju ove institucije.

Generalna hipoteza se operacionalizuje na sledee posebne hipoteze i to:-meunarodne finansijske institucije svojim postojanjem i radom direktno i indirektno utiu nacelokupan razvoj svetske privrede,-poboljanje uslova ivota u zemljama na niem stepenu privrednog razvoja kao osnovni ciljnjihovog osnivanja je delimino ispunjen,

-uloga meunarodnih finansijkih institucija u procesu globalizacije je veoma vana i bitna,-uticaj meunarodnih finansijskih institucija na osiguranje zvanine meunarodne likvidnosti jetakoe veoma izraen,-lake kretanje kapitala i pomou kreiranju novih formi njegovog priliva u zemlje u razvoju kaocilj osnivanja meunarodnih finansijskih institucija je delimino ispunjen,-meunarodne finanansijske institucije podravaju proces slobodne meunarodne trgovine ipruaju pomozemljama u odravanju monetarne i ekonomske stabilnosti,-ove institucije deluju u naoj zemlji sa zadatkom da unaprede ekonomski rast, a naroitoposlovanje privatnog sektora,-meunarodne finansijske institucije svojim delovanjem olakavaju dolazak stranog kapitala unau zemlju.

Metode istraivanja

Nauka koja se posebno bavi naunim istraivanjima metoda (naina) kojima se istrauje-kojastie nauno saznanje o metodama naziva se metodologija. Dakle metodologija je nauka ometodima sticanja naunih saznanja odnosno o metodima naunog istraivanja.2

Pod metodom se podrazumeva nain na koji se odlazi do saznanja o predmetu koji odreenanauka prouava.

U radu su koriene osnovne metoda naunog saznanja i naunog istraivanja. Od sintetikihmetoda korieni metoda sinteze, metoda konkretizacije, metoda generalizacije i metodaindukcije, dok je od analitikih koriena metoda analize, metoda apstrakovanja i metoda

dedukcije.Postoji mnogo optenauanih metoda koje se mogu koristiti pri izradi nauno istraivakog

rada. Ali potrebno je napomenuti da se ne mogu sve metode podjednako koristiti u svakojnaunoj disciplini, ve samo neke od njih. Tako su u ovom radu od optenaunih metodakoriene statistika, hipotetiko-deduktivna i komparativna metoda.

U okviru tehnike prikupljanja podataka koriena je analiza sadraja dokumenata.

Struktura rada

Tema rada e biti obraena kroz est poglavlja.Prvi deo rada koji nosi naslovMeunarodne fianansijeodnosi se na razvoj svetske privrede i


7/85

7

meunarodnih finansija, meunarodnu ekonomiju, savremenu globalizaciju svetske privrede,__________2MiljeviM., Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet-Univerzitet u Istonom Sarajevu,Pale, 2007. str.58.

svetsko trite, meunarodno kretanje robe, usluga i kapitala i svetsku ekonomsku krizu.U drugom delu rada bie rei o Poloaju i ulozi meunarodnih finansijskih insitucijau teoriji

i praksi. Takoe e biti posmatrane kao subjekti meunarodnih ekonomskih odnosa, kao njihovaevolucija i uloga u procesu globalizacije i regionalizacije.

U treem delu rada koji se odnosi na Istorijski prikaz odnosa meunarodnih finansijskihinstitucija i nae drave, i analizu trenutnog ekonosmskog stanja dat je hronoloki prikazsaradnje nae drave i najvanijih finansijskih institucija, a takoe je napravljen osvrt na trenutnuekonomsku situaciju u Republici Srbiji.

etvrti deo rada je posveenMeunarodnom monetarnom fondukao jednoj od najznaajnijihmeunarodnih finansijskih institucija u svetu. Posebna panja e biti obraena na ciljeve

osnivanja, razvoj, lanstvo, organizaciju, izvore sredstava i vrste kredita-pozajmica fonda, ali ina saradnju nae drave sa ovom institucijom, kao i analiza trenutnih i predlozi za buduearanmane.

Peti deo rada izuava Svetsku banku i njene afilijacije. U njemu e biti prikazan istorijskirazvoj Svetske banke, lanice i osnivanje, ciljevi osnivanja, organizacija, nain finansiranja ivrste zajmova pojedinano za sve lanice grupe Svetske banke sa posebnim osvrtom nasaradnju Srbije sa Svetskom bankom i svakom afilijacijom ponaosob, gde su analiziraninajvaniji projekti u naoj zemlji.

U estom delu rada koji se odnosi na Evropske finansijske institucije prezentovan je nainosnivanja, razvoj, organizacija i vrste finansijske pomoi Evropske investicione banke iEvropske banke za obnovu i razvoj, kao i pregled i analiza njihovih najznaajnih projekata u

Srbiji.Na kraju izlaganja data su Zakljuna razmatranja i spisak literature i drugih izvora koji su

korieni pri izradi i pisanju rada.


8/85

8

I MEUNARODNE FINANSIJE

1.1. Definisanje pojma i razvoj meunarodnih finansija

Meunarodne finansije su nauna disciplina koju u osnovi ini monetarna teorijaspoljnotrgovine i u velikoj meri se odnosi na finansijsku stranu svih odnosa koje razmatra istarealna teorija. Kljune celine u meunarodnim finansijama su teorija i politika bilansa plaanja,sistem i politika bilansa plaanja, sistem i politika deviznih kurseva, finansijska i devizna trita imeunarodno kretanja kapitala.

U proteklih sto godina, meunarodne finansije su zabeleile brz, a u odreenim periodima iveoma buran razvoj. Tokom posmatranog perioda nacionalna finansijska trita, sve vie sugubila atribut nacionalnog, a sve vie postojala deo globalnog svetskog, finansijskog trita.Samim tim, privredni rast i razvoj pojedinanog ekonomskog entiteta, nije vie mogao da zavisisamo od akcija preduzetih od kreatora ekonomske politike tog ekonomskog subjekta. Stoga se sapravom moemo upitati kakvu odluku doneti na makro i mikro nivou u situaciji kada jenacionalna valuta vezana za evro, a rast cena u domaoj ekonomiji prevazilazi rast cena uevropskoj uniji, kada se oekuje dalje jaanje dolara u odnosu na evro, i shodno tome formirajuoekivanja u pogledu budueg kretanja kamatnih stopa na meunarodnom tritu kapitala, kadatokovi u projektovanim bilansima plaanja signaliziraju pojavljivanja dunike krize.

Privreda svake zemlje i veina njenih subjekata dolaze u dodir sa problematikommeunarodnih finansija. Izmeu privrednih subjekata razliitih nacionalnih privreda, odvijaju seekonomske transakcije u vidu izvoza, uvoza, zajmova i kredita. Sve te transakcije rezultirajumeunarodnim plaanjima putem novanih doznaka i raznih drugih instrumenata plaanja.Tokom vremena meunarodni ekonomski odnosi postajali su sve kompleksniji to je dovelo i dopotrebe dograivanja postojeih mehanizama meunarodne finansijske teorije. Nekadajednostavan mehanizam vremenom se pretvorio u vrlo sloen, u kojem su odnosi meunarodnefinanansijske saradnje postali vievrsni. Ta diverzifikacija impulsa dovela je do formiranja vievrsta kapitala.

1.2. Meunarodna ekonomija i proces globalizacije

Meunarodna ekonomijapredstavlja privrednu saradnju izmeu svih zemalja sveta, odnosnoonaj deo privrede koji nastaje po osnovu privredne saradnje (ekonomskih odnosa) izmeu svihzemalja u svetu, bilateralno i multilateralno.

Meunarodna ekonomija je korisna za sve zemlje. Kao prvo, svaka zemlja izvozi proizvodeza koje poseduje resurse, pa je uspenija od drugih zemalja. Kao drugo, zemlja prodaje da bi, umeunarodnoj podeli rada, dostigla ekonomiju obima i najveu dobit i nabavila potrebne uvoznekomponente. Kao tree, meunarodna trgovina omoguuje migraciju radnika i kretanje kapitala itehnologije.3

__________3UnkoviM., Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str.3


9/85

9

Globalizacija je nastala kao posledica pobede kapitalistikog nad socijalistikim sistemom ielje da se do tada podeljeno svetsko trite, na kapitalistiko i socijalistiko, objedini ujedinstveno svetsko trite, pod vostvom kapitalistikog sistema.

Globalizacija i liberalizacija svetske privrede doveli su do povezivanja nacionalnihfinansijskih trita u globalno finansijsko trite na kojem je obim transkacija znatno prevaziaovrednost svetske trgovine i pruio osnovu za lake meunarodno kretanje kapitala. Raznovrsnosti dinamian rast transakcija na finansijskom tritu, sem to je pruio finansijsku osnovu zaubrzan privredni rast, otvorio je i brojna pitanja i dileme u pogledu rizika pojave meunarodnihvalutnih i finansijskih kriza.

Savremena globalizacija je tvorevina druge polovine XX veka i predstavlja proces slobodne iintenzivne privredne saradnje u celoj svetskoj privredi i na svetskom tritu. Potie od engleskerei the globe, to znai zemljina kugla, pa sama re oznaava slobodno, ujednaeno itransparentno poslovanje na ukupnom svetskom tritu. Globalizacija ima politiku, ekonomsku,

kulturnu, socijalnu, vojnu i ekoloku dimenziju, utie na bogatstvo i ivot ljudi. U ekonomskomsmislu globalizacija znai pristup radu, kapitalu i sirovinama na svim tritima i proizvodnju zasva ta trita, to bi trebalo da omogui operativnu efikasnost, smanjenje transakcionih trokova ipoveanje trgovine, temeljene na komparativnim prednostima.

1.3. Pojam, razvoj i uloga svetskog trita

Nekada je svetsko trite definisano kao mesto na kome se susreu ukupna ponuda i tranja.To danas nije mogue niti je mesto uopte bitno za definiciju svetskog trita. Zbog togasavremenoj praksi vie odgovara definicija svetskog trita kao sistema ukupnih odnosa kupacaodreene zemlje (koji predstavljaju svetsku tranju) i prodavaca iz raznih zemalja (koji odreenurobu nude pod razliitim uslovima), a pobeuje onaj ko ponudi najpovoljnije uslove prodaje. Tiuslovi, zatim, postaju vaei za zakljuivanje tog odreenog posla, a esto i drugih slinihmeunarodnih poslova.

Sve zemlje se povezuju u svetsko trite, a ono deluje univerzalno i ini ih meusobnozavisnim. U tome i jeste uloga svetskog trita, zato se ono i zove svetsko, jer preko razmenerobe, formiranja vrednosti koja postaje univerzalna, dovodi sve nacionalne privrede umeusobno odreen odnos i vezu. Ono je istovremeno i uvek neije nacionalno trite, ali nakome vladaju svetski transparentni uslovi kupoprodaje, jednaki za sve zainteresovane zemlje.

Razvoj svetskog trita vodi zbliavanju naroda, umnoava ekonomske veze izmeu raznihprivrednih podruja, povezuje ih i ini od njih jedinstvenu celinu. Svetsko trite je osnovaekonomskog razvoja svih zemalja u svetu. Na razvoj svetskog trita uticao je tehnoloki progresi meunarodna specijalizacija i podela rada, koji su doveli do masovne proizvodnje i vikaproizvoda, kao i razvoj komunikacija i saobraaja sposobnog za prevoz robe i na najvee svetskeudaljenosti.4

Moe se slobodno rei da je svetsko trite, i u uslovima intervencionizma i delovanjamonopola, zadralo ulogu do sada najobjektivnijeg merila vrednosti i najstimulativnije deluje narast produktivnosti. Ono je ostalo racionalan mehanizam odabira koji brie sve nerealne ambicijei vodi borbi za poveanje produktivnosti i ekonominosti, kao i ukupne efikasnosti proizvodnje.__________4 UnkoviM., Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str.52


10/85

10

To ne znai da svetske cene u sebi ne sadre eksploataciju i nepravde, ali za njih jo nijepronaen pravi i bolji supstitut, pa ih kao takve moraju prihvatiti svi oni koji su primorani da sebore u svetskoj konkurenciji i za svetsku produktivnost rada. To, takoe, ne znai da drava imeunarodne institucije ne treba da utiu na usmeravanje ponude i tranje tamo gde se formirajuvisoko nerealne cene.

1.4. Svetska ekonomska kriza i meunarodne finanansijske institucije

Pod pojmom finansijska kriza podrazumeva se proces opteg kontinuiranog pada trine cenefinansijskih instrumenata, na odreenom tritu. Do pada cene dolazi zbog poveanja ponude u

odnosu na tranju, odnosno kada je opta ponuda hartija od vrednosti, u duem vremenskomperiodu, vea od njihove tranje. Nesklad izmeu ponude i tranje javlja se preteno iz dvarazloga, a to su da investitori nemaju sredstva ili ne ele da ta sredstva uloe u hartije odvrednosti.5

Tekua finansijska i ekonomska kriza je jasno pokazala da je svet povezan vie nego ikadapre i da problemi susednih zemalja, ali i onih koje se nalaze na udaljenim takama planete,veoma brzo mogu da postanu nai i globalni. To dalje implicira da se paralelno sa sprovoenjeminstitucionalnih reformi i preduzimanjem adekvatnih mera ekonomske politike u nacionalnimokvirima, mora posvetiti vea panja jaanju globalnog upravljanja u cilju obezbeivanjastabilnosti i prosperiteta na svetskom nivou.

Aktuelna finansijska i opta ekonomska svetska kriza nametnula je zahteve za odlunomreformom meunarodnih finansijskih organizacija, posebno reviziju glasakih prava unutarMeunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.

Pojavom finansijske krize u evrozoni dolazi i do novih relacija u odnosu EU MMF. Zemljeevrozone trebalo bi da preduzmu veliki korak ka integraciji uz pomo novog sistemaprekogranine budetske koordinacije. Evrozona bi trebalo da uvede kratkorone fiskalnetransfere izmeu lanica Evrozone kako bi se izbeglo ponavljanje krize. Prema novoj recepturiMMF-a, predloeni sistem budetske koordinacije predstavljao bi korak ka zajednikom,centralizovanom ekonomskom upravljanju unutar Evrozone. Meutim, neophodna je boljaunutranja monetarno-fiskalna kontrola, odnosno poveana koordinacija na planu fiskalne iekonomske politike.

U traenju reenja za izlazak iz krize ukljueni su svi glavni akteri na svetskoj ekonomskojsceni. Ipak, nainjeni su tek prvi koraci u pravcu uspostavljanja odrive globalne ekonomije. Jomnogo toga treba da bude uradeno, a srednjorona perspektiva mora da bude dopunjenadugoronim sagledavanjima. Svet se ne moe vratiti na uobiajene obrasce funkcionisanja irasta, jer su se oni pokazali neodrivim. Pitanje nije samo kako i kada izai iz krize, nego i kudataj izlaz vodi, odnosno kakav treba da bude sledei model rasta. Na sva ta pitanja pomo upronalaenju odgovora trebalo bi da prue upravo meunarodne finansijske institucije.

__________5 StakiB.,Meunarodne finansijske institucije, Univerzitet Singidunum, 2012.str.313.


11/85

11

II POLOAJ I ULOGA MEUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

2.1. Teorijske osnove poloaja i uloge meunarodnih finansijskih institucija

Izuavanje savremenih meunarodnih odnosa, danas je nezamislivo bez sagledavanja kljunihkretanja u meunarodnom ekonomskom okruenju. Meunarodne institucije koje su osnovane zavreme ili neposredno nakon Drugog svetskog rata postavile su osnove za prosperitet koji danas uvelikoj meri uiva vei deo sveta. Meunarodni politiki odnosi i stanje u svetskoj ekonomijiimali su veliki uticaj na meunarodnu saradnju u kasnijem periodu.

Nakon nepovoljnih ekonomskih kretanja sedamdesetih godina, obeleenih velikim

debalansima i nezadrivom inflacijom, poeo je veoma snaan period oporavka uindustrijalizovanom svetu. U povoljnoj ekonomskoj klimi osamdesetih godina, podstaknutojliberalizacijom i integracijom finansijskih trita, zemlje su ponovo poele da uzimaju u obzirmeusobne interese. Ublaavanje politikih tenzija izmeu Istoka i Zapada, proirililo je krugzemalja koje meusobno sarauju. Poetkom devedesetih godina, ekonomska politika zapadnihzemalja, naila je na strukturalne probleme i velike deficite u budetu. Centri rasta jo uvek su semogli pronai u azijskim zemljama, koje su doivljavale rapidan ekonomski razvoj i sveznaajnije se integrisale u svetsku ekonomiju.

Dalekosene promene politike karte sveta, nisu se iskristalisale ni do sredine devedesetihgodina. Prestankom antagonizama izmeu Istoka i Zapada, SAD su ostale jedina svetska supersila, koja se jo uvek bori za pronalaenje odgovarajue forme za ulogu koju nosi. Na drugoj

strani evropske zemlje jo uvek se kolebaju izmeu sopstvenih, tradicionalno jakih veza sa SADi bliske saradnje sa evropskim partnerima.Divergentna ekonomska i politika situacija, kao i konflikti interesa vodeih zemalja sveta,

predstavljaju snaan izazov meunarodnim finansijskim institucijama, koje predstavljajusvojevrsno mesto za ekonomske i monetarne konsultacije zemalja. Kada se istoni blok raspaomeunarodne finansijske institucije, bile su u stanju da se velikom brzinom preorijentiu, naponudu finansijske i tehnike pomoi.

Ekonomska kretanja jo uvek imaju odluujui uticaj u politikom delovanju. Tako na primer,ekonomske promene u Latinskoj Americi podstiu SAD da ubede meunarodne institucije daaktivno uestvuju u onome to su do sada smatrale svojim neposrednim susedstvom ilipolitikim dvoritem. Takoe veoma slabi ekonomski rezultati u Sovjetskom Savezu zahtevali

su radikalne promene to je na kraju dovelo do politike dezintegracije.Potreba za konsultacijama i usmeravanjem na svetskom nivou, neprestano se poveava.Veim povezivanjem meunarodnog finansijskog trita, pogranini efekti nacionalneekonomske politike, se intenziviraju, a umanjuje se obim traenja divergentnih nacionalnihpolitika. Klima za mere meunarodne finansijske pomoi se pogorala, stavljajui multilateralnipristup pod jednu vrstu pritiska. Bogate zemlje se bore sa unutranjim budetskim problemima,kada se od njih istovemeno trae veliki napori na nekoliko frontova: podrka transformacionimprocesima u Centralnoj i Istonoj Evropi, reavanje sve veih ekolokih problema, reavanjeproblema enormne zaduenosti zemalja treeg sveta itd.


12/85

12

2.2. Meunarodne finansijske institucije kao subjekat meunarodnih

ekonomskih odnosa

Meunarodne finansijske institucije, osnivaju se meudravnim ugovorom ili sporazumomveeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju reavanja razvojnih, stabilizacionih, finansijskih,monetarnih i drugih slinih problema zemalja lanica.

Sve meunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna principa:-njihov primarni cilj je sloboda meunarodne trgovine i kretanja kapitala;-pruanje pomoi zemljama u odravanju monetarne i ekonomske stabilnosti (kako unutranjetako i spoljanje);-lanice meunarodnih finansijskih institucija moraju uvaavati interese drugih zemalja u okviru

svojih politika.

Solidarnost izmeu lanica bitna je odlika meunarodnih finansijskih institucija. Ona se moeizraziti u okviru finansijskih priloga, ime zemlje lanice pokazuju spremnost da prebacesredstva nekoj od institucija, koja ih potom redistribuira, na bazi supranacionalnih razmatranja.Finansijski prilozi su izraz politike podrke: parlamentarne debate zemalja lanica su estouslov za to, ime se osigurava podrka instutucijama od strane javnosti. U cilju efikasnogfunkcionisanja institucija, politika spremnost zemalja da uestvuju u njima na bazi uzajamnogpoverenja je na duge staze bitnija od samog iznosa finansijskih sredstava.

Da bi finansijske institucije bile u stanju da nezavisno funkcioniu, neophodno je da imajusopstvene izvore prihoda. Veina meunarodnih finansijskih organizacija ostvaruje profit.

Najvei broj institucija, uspeo je da stvrori znaajna sopstvena sredstva, jaajui sopstvenepozicicije u odnosu na zemlje lanice.Vaan faktor koji doprinosi uspehu meunarodnih finansijskih institucija je nain na koji je

regulisan proces donoenja odluka. Veina finansijskih institucija ima procedure u kojimaglasovi zavise od ekonomske i finansijske snage pojedinih zemalja. Glasanje je esto povezanosa finansijskim prilogom, tako da zemlje sa najveom ekonomskom snagom, koje i dajunajznaajnije finansijske priloge, imaju vea prava u politici odreene institucije. Meunarodneinstitucije koje donose odluke bazirane na pravu glasa su efikasnije, a samim time i odlunije uodnosu na institucije koje funkcioniu po principu jedna zemlja-jedan glas. U praksi glasai neglasaju, ve je napravljen pokuaj da se doe do odluke na bazi konsenzusa. Ravnomeranpritisak je ovde veoma bitan faktor, a na zemlje koje ne sarauju vri se politiki pritisak da to

ipak ine. Svaka institucija se trudi da formira odgovarajui forum za diskusije o predmetima odzajednikog interesa.Meunarodne finansijske institucije su apolitikog karaktera. U njihovim statutima istie se

da e ekonomski i politiki sitemi zemalja lanica biti potovani. Odreivanje zahteva za zajam,moe se bazirati samo na tehnikim, finansijskim i ekonomskim razmatranjima. Tako na primerMMF ove direktive i uslove formulie na sledei nain: Fond e isplatiti novac uzimajui uobzir unutranje, socijalne i politike ciljeve, kao i okolnosti svojih lanova. Dakle polazi se odpolitikog i socijalnog sistema kao unapred utvrene injenice.

Svesne loih rezultata protekcionistikog pristupa, a u skladu sa svojim statutima,meunarodne finansijske institucije promoviu slobodan razvoj ekonomskih aktivnosti. U praksi


13/85

13

veini zemalja nedostaje administrativna sposobnost da bi stvorila organizovaniji i smislukontrole u znatnijoj meri regulisani ekonomski sistem. Institucija koja je usvojila najjasnijupoziciju u ovom smislu je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja izmeu ostalogobezbeuje zajmove i znatnu finansijsku pomo, zemljama Centralne i Istone Evrope, uz usloveuvoenja slobodne trine privrede i povratka demokratiji.

Sve meunarodne finansijske institucije izloene su politikim pritiscima razliitih vrsta.Tako su SAD s vremena na vreme zloupotrebljavale dominantnu poziciju u meunarodniminstitucijama, insistirajui na odreenim politikim prioritetima (vezujui ih za aktivnosti grupeG8). Pojedine grupe za stvarenje pritiska vide meunarodne institucije kao predvodnikezapadnog liberalnog kapitalizma, koji nameu model slobodnog trita zemljama u razvoju kojeiz razliitih razloga nisu spremne za to. Na drugoj strani esto se meunarodne finansijskeinstitucije tretiraju kao pobornici vee intervenicje drave, budui da one obezbeuju zajmoveiskljuivo dravi i njenim institucijama. U svakom sluaju, apolitiki karakter meunarodnihpolitikih insititucija mora se braniti.

Ljudski faktor igra veoma znaajnu ulogu u spreavanju tj. reavanju politikih kriza. U ovomsluaju sposobnost i movodeih ljudi u institucijama moe imati odluujui uticaj. Postojala suupozorenja, ali je oduvek bilo teko zakljuiti sporazume koji ograniavaju slobodu odreivanjapolitike suverenih zemalja. Zato se meunarodne institucije prikazuju u pravom svetlu, ondakada se pojavi problem i politiari krenu u akciju. Same institucije imaju esto neophodanmanevarski prostor i mogu veoma brzo reagovati na promenu okolnosti.

Ljudski faktor takoe je od velikog znaaja kada je reo ugledu i efikasnosti meunarodnihfinansijskih institucija, budui da se inicijative elnih ljudi uglavnom prihvataju. Postoje inepisana diplomatska pravila koja se odnose na postavljanje elnih ljudim u meunarodnimfinansisjkim institucijama. Politiki presti koji zemlje stiu imajui svoje kandidate na elumeunarodne organizacije, nije u vezi sa trokovima dugotrajnog izbornog procesa. Oigledanpresti je baziran na pretpostavci da je postavljanje dravljanina sopstvene zemlje od vitalnoginteresa za tu zemlju. Ono to je meunarodnim finansijskim institucijama iznad svega potrebnoje osoba koja je iznad svih stranaka i koja se bira prvenstveno na bazi sopstvenih kvaliteta isposobnosti.

2.3. Evolucija i razvoj meunarodnih finansijskih institucija

Proces kreiranja meunarodnih finansijskih institucija zapoeo je za vreme ili neposrednonakon Drugog svetskog rata, sa prvenstvenim ciljem eliminisanja postojeih antagonizamaizmeu pojedinih grupacija zemalja, kao i sa ciljem izgradnje jednog efektivnog sistemameunarodnih prava i dunosti. Ovde se u prvom redu misli na prava i obaveze u sferiekonomije, budui da je iskustvo pokazalo da ekonomska neuravnoteenost u velikoj meri utiena politiko delovanje. Ogromna inflacija u Nemakoj neposredno nakon svetskog rata, kaorezultat obnavljanja razorene zemlje, dovela je do velikih socijalnih poremeaja. Dubokaekonomska depresija koja je potresala evropski kontinent, ali i ameriki kontitnent, bila jepraena masovnom nezaposlenou. U nastojanju da se slini problemi u budunosti izbegnu,dolo je do kreiranja bretonvudskih institucija, a u Evropi do stvaranja OECD-a i Evropskeekonomske zajednice. Osnovna intencija je bila da kroz ove institucionalne mehanizme, zemlje


14/85

14

mogu saraivati u raznim oblastima i meusobno pomagati jedna drugoj, mada se sutinski izaovih namera nalazilo verovanje da se svetski mir jedino moe osigurati kroz ekonomskiprosperitet svih ili velike veine zemalja.

Nakon znaajnih doprinosa meunarodnih finansijskih institucija procesima zapadnogekonomskog oporavka tokom pedesetih i ezdesetih godina, neke insitucije vremenom su sesuoile sa odreenim problemima. Problemi su eskalirali i u velikoj meri se poklopili sakolabiranjem bretonvudskog sistema deviznih kurseva tokom sedamdesetih godina. Dominantanstav u tom periodu, je bio da je plivajui devizni kurs zahtevao u manjem obliku meunarodnekonsulatacije, budui da je svaka zemlja bila u stanju da kreira sopstvenu deviznu politiku,neometena vrstom potrebom da se odri devizni kurs. MMF je morao da pronae novu ulogu,dok je u okviru EEZ, dolo do naglaenih neslaganja meu pojedinim dravama, budui da jesvaka od njih imala razliite poglede na prioritete izmeu inflacije, zaposlenosti i budetskepolitike. Kao posledica razliitih analiza i modela reavanja ekonomskih problema, ekonomskeperformanse su poele da se razilaze do te mere da su osnove zapadnog prosperiteta, kao to susloboda trgovine i finansijski tokovi, podvrgnute znaajnom stepenu rizika.

Krajem sedamdesetih godina, dolazi do pokretanja novog talasa inicijativa sa ciljemponovnog uspostavljanja reda u meunarodnim monetarnim relacijama. Tako je Evropskimonetarni sistem osnovan 1979. godine, bio kreiran sa ciljem reaktivaranja zone monetarnestabilnosti. Za vreme i na poetku druge naftne krize (takoe 1979. godine), industrijalizovanisvet je shvatio da je u borbi protiv inflacije neophodan vei stepen politikog angaovanja.Uspeh politike usmeravanja nacionalnih ekonomskih politika na meunarodnom nivou, koja jeod sredine osamdesetih godina forsirana od strane MMF i OECD (akcenat je tom prilikom biostavljen na jakoj budetskoj politici i monetarnoj politici sa obezbeenjem stabilnosti cena),ponovo u prvi plan istie vanost meunarodnih finansijskih institucija za industrijalizovanezemlje. Takoe Bretonvudske institucije su pozvane da odigraju aktivniju ulogu u pronalaenjureenja za nagomilane probleme spoljnih dugova velikog broja zemalja u razvoju.6

Nema sumnje da su meunarodne finansijske institucije u poslednjih ezdeset i vie godina,prele put od garanta stabilnosti svetskog finansijskog sistema, preko spacioca zemalja poveriocai dunika, tokom svetske dunike krize (osamdesetih godina), do konano uloge svojevrsnogsavetnika i finansijera procesa tranzicije u post-socijalisitikim zemljama.

Istovremeno, dok su se razvijale aktivnosti bretonvudskih institucija postepeno se osealapotreba za finansijskim institucijama naglaenijeg regionalnog karaktera, sa jaim regionalnimkorenima u smislu menadmenta i znanja. Tako je 1959. godine osnovana Interamerika bankaza razvoj (Inter-American Development Bank-IDB), a nekoliko godina kasnije i Afrika bankaza razvoj (African Development Bank-AFDB), kao i Azijska banka za razvoj (AsianDevelopment Bank-ADB). Konano 1990. godine dolazi do stvaranja Evropske banke za obnovui razvoj (EBRD), dok u okvirima Evropske unije deluje Evropska investiciona banka (EIB). Ciljregionalnih finansijskih institucija je unapreenje integracionih procesa i ekonomsko jaanjenerazvijenih privreda u odgovarajuem regionu svetu, pruanjem adekvatne finansijske itehnike pomoi.

Razvojne funkcije regionalnih finansijskih institucija su sledee:-pomou pripremanju i koordinaciji nacionalnih planova razvoja;-tehnika pomou sastavljanju i primeni specifinih razvojnih projekata;-dodeljivanje dugoronih zajmova za projekte razvoja;__________6KovaeviR., Meunarodne finansijske institucije, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1998, str.4.


15/85

15

-unapreivanje privatnih i drutvenih investicija;-olakice za istraivanje i podrka vladama u odreenom regionu sveta;-saradnja sa ostalim meunarodnim institucijama.7

2.4. Meunarodne finansijske institucije u svetlu procesa

globalizacije i regionalizacije

Trendovi regionalizacije i globalizacije svetske ekonomije, kao bitne odrednice savremenihmeunarodnih ekonomskih odnosa, bacaju posebno svetlo i na neposrednu ulogu meunarodnihfinansijskih institucija u ovim procesima. Problem sagledavanja dometa ekonomske globalizacije

ogleda se u svojevrsnoj ambivalentnosti konanih dometa i posledica po konkretne subjektemeunarodnih odnosa. Drugim reima, otvoreno je pitanje kako maksimizirati pozitivne dometeprocesa globalizacije, a s druge strane ograniiti dejstva njenih manje srenih efekata. Optiuspeh globalizacije nije teko dokazati. Samo u kineskoj ekonomiji na primer, omogueno jegodinje otvaranje vie od 15 miliona novih radnih mesta. Uprkos nedavnim zastojima, brzekonomskih razvoj azijskih ekonomija milione ljudi je izdigao iz siromatva. Ono to jenesumnjivi napredak u proteklih trideset godina pokazao, jeste da svetska privreda u osnovi imaogromne potencijale, da postoji alternativa siromatvu i nerazvijenosti, i da je glavno pitanje,pronalaenje odgovarajueg modaliteta, kako da se sve vei broj zemalja transformie udinamine delove te ekspanzivne ekonomije.

Zajednika nit svih kriznih ciklusa u svetskom privrednom razvoju leala je u krajnje

nepredvidiljivoj i hirovitoj prirodi tokova kapitala. teta od brzog odliva novca bila je evidentnau svakoj do sada postojeih finansijskih kriza. S druge strane talasi ulivanja kapitala isto takomogu imati destabilizujue efekte, budui da uzrokuju precenjivanje valutnog kursa, to vodirastu cena svojine i precenjenom ekonomskom ambijentu.

U tom pogledu nekoliko modela figurira, i reaktualizuje ulogu meunarodnih finansijskihinstitucija u procesima naglaene regionalizacije i globalizacije svetske ekonomije.

Jedna od mera jeste razvoj odgovarajue regulacije koja bi obezbeivala nadziranjefinansijskih transakcija. Da bi se one efikasno pratile, morale bi biti ustanovljene specijalizovaneagencije-jedna vrsta svetske finansijske vlade. Njen primarni zadatak bio bi da rukovodisistemskim rizicima u globalnoj finansijskoj ekonomiji. Takoe ona bi trebalo da doprinosirazvojnim pravilima meunarodnih finansijskih korporacija. Glavni tokovi kapitala kojima je

potrebna dodatna regulacija, i koji su bili ukljueni u svaku od skoranjih finansijskih kriza bilisu kratkorone bankarske pozajmice i njihovi derivati.

Druga mera predstavlja proces osiguranja zvanine meunarodne likvidnosti za odreenezemlje ili finansijska trita, uz poseban naglasak na kriranje posebne instance za pruanjeposlednjeg utoita. Potrebno je veoma brzo odgovoriti na krizu jedne valute, budui da jevremenski period reagovanja znaajno smanjen (teta datoj privredi ili privredama koje su sanjom u vezi moe se pojaviti u roku od dve-tri nedelje). Savet je da se nekoj zemlji moeustanoviti pravo na pozajmicu, s tim da bi ona posegla za tim resursom samo ako zapadne ukrizu, ali bi to mogla da uini odmah.__________7 KovaeviR., Meunarodne finansijske institucije, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1998, str.101.


16/85

16

Nacionalne ekonomije imaju instancu nalaenja poslednjeg utoita u svojoj centralnoj banci.Svetskoj ekonomiji su takve institucije hitno potrebne, jer one danas jednostavno ne postoje. Bezobzira na to to je Meunarodni monetarni fond postao izuzetno znaajan, on ne moe daobezbedi neogranienu likvidnost i pomae tek uz odreene uslove. Krajnji cilj mogao bi bitiustanovljenje jedne svetske centralne banke. U meuvremenu, mogue bi bilo ostvariti neke odnjenih funkcija i sa manje ambicioznim orgnizacionim mehanizmima. Jedan preureen i proirenMMF, mogao bi uz ostalo da obezbeuje olakice za pozajmice na irim osnovama.

Trei elemenat predstavlja mehanizam za osiguravanje urednih zvaninih kanala zaizmirivanje dugova. Obim skoranjih paketa pomoi od strane MMF-a Aziji i drugim svetskimpodrujima, podstakao je ozbiljne probleme moralnog rizika. U sluajevima kada se prihvati dase zemlja koja je zapala u finansijske tekoe izvue iz problema, investitori su skloni da prematome prilagode svoju procenu rizika, ba kao to bi to mogla i vlada te zemlje. Potrebno jemeutim nai sredstva, koja bi osiguravala da invetitori snose vei rizik, kao i da se privatnisektor u ranijoj fazi ukljui u proces prevazilaenja krize. U tom pogledu postoje brojnemogunosti. Obveznice izdate u neogranienoj koliini, mogle bi sadravati ugovorne izmeneprema kojima bi se dunicima u sluaju krize dala prava da budu reprezentovani i da uestvuju upovraaju sredstava meu kreditorima.

Pokretaki mehanizmi svetske ekonomije, koji sada postoje, umnogome su usmereni kabogatijim zemljama-naroito prema glavnim industrijskim demokratijama koje pripadajugrupama G7 i G8. Grupisanje koje je ustanovljeno u septembru 1999. godine, u izvesnoj meri bimoglo ispraviti nepravdu.

Imajui u vidu ogroman jaz izmeu najbogatijih i najsiromanijih zemalja sveta ovakveinovacije su svakako veoma dobrodole. Tokom posednjih trideset godina, dohodak po glavistanovnika u zemljama u razvoju, rastao je u proseku bre nego u industrijskim zemljama. Alizemlje koje su na dnu ekonomske lestvice imale su stope rasta koje su bile na nuli ili aknegativne. Godine 1965. prosean dohodak per capita u zemljama koje pripadaju G7 bio jedvadeset puta vei nego u najsiromanijim zemljama.

S druge strane veina problema koje sputavaju ekonomski razvoj siromanih zemalja nedolazi iz same svetske ekonomije, niti vodi poreklo u diskriminatorskom ponaanju bogatijihnacija. Njihova su ishodita u samim tim drutvima-u autoritarnim vladama, korupciji, sukobima,preteranoj regulaciji. Mobilni investicioni kapital zaobilazi ove zemlje jer je nivo rizika u njimanaprosto neprihvatljiv. Borba protiv siromatva zahteva sistematizovano investiranje u ljudskikapital i infrastrukturu, i to tako da ono bude povezano, kako sa socijalnim i politikimkriterijumima, tako i sa ekonomskim proraunima.

Resursi koje plasiraju spoljni inioci, pomoi e da se otponu neophodne unutranjepromene i ako su valjano uloeni, pruaju ansu za razvoj, ak i onima koji su u najgorempoloaju. Usmeravanje investicija ka ljudskim resursima, promovisanje aktivnih intervencija usektoru ponude i vezivanje tih aktivnosti za strukturalne promene u dravi i civilnom drutvu-sve je to od mnogo veeg znaaja za nerazvijene nego za ekonomski razvijene zemlje.

Moe se zakljuiti da je model koji figurira kao najoptimalniji, onaj koji implicirausmeravane pomoi ka vladama i ostalim akterima koji pokazuju visok stepen posveenosti istrunosti u radu za one koji su u loem poloaju. Zaokret u obrascima distribucije pomoi, biobi koristan ako bi ona bila upuena siromanim zemljama koje su otpoele proces demokratsketransformacije drave i drutva, kreiranjem efikasnih vlada i uslova za razvoj trine razmene.


17/85

17

III ISTORIJSKI PRIKAZ ODNOSA MEUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJAI NAE DRAVE I ANALIZA TRENUTNOG EKONOMSKOG STANJA

3.1. Saradnja SFR Jugoslavije sa Meunarodnim monetarnim fondom

Drava prethodnica Republike Srbije, SFR Jugoslavija je bila uesnica Bretonvudskekonferencije 1944. godine i jedna od zemalja osnivaa MMF-a. Od osnivanja MMF-a pa do1991. godine, MMF je SFRJ odobrio 12 stend baj aranmana. Najintenzivnija saradnja s MMF-om ostvarena je izmeu 1980. i 1991.godine, kada je odobreno sedam stend baj aranmana uukupnoj vrednosti od 3,5 milijardi specijalnih prava vuenja (od ega je iskorieno 2,7

milijardi). Prvi aranman koji je Jugoslavija zakljuila s MMF-om vredeo je 9 miliona dolara, azakljuen je 1949. godine. Do 1991. godine SFRJ je povukla od MMF-a sredstva u visini od 5,5

milijardi dolara.8U okviru etrdesetogodinje saradnje vukli smo oko 3,9 milijardi SPV dok je otplaeno oko

3,5 milijardi SPV. Tanije, sredstva MMF su, prema njegovim podacima, vuena po vie osnova,i to (u milijardama SPV): redovne kreditne trane 1,82; dopunske olakice 1,48; olakice za naftu0,34; kompenzatorske olakice 0,28.9

Jugoslavija je na poetku saradnje sa MMF-om (kao i sve druge lanice MMF-a), morala daprijavi paritet svoje valute, a svaka sledea promena pariteta valute bila je sprovedena u saradnjisa MMF-om. Kada je politika fluktuirajuih kurseva uzela maha na globalnom svetskom planu,Jugoslavija je 12. juna 1973. godine uvela reim fluktuirajuih kurseva za dinar, koji se utvrujena meubankarskom deviznom tritu i o tome obavestila MMF. Naputen je sistem fiksnihdeviznih kurseva, te se vie nije primenjivao sistem fiksnog pariteta dinara, koji je bio utvren uodnosu na zlato, a preko njega i u odnosu na dolar. Poto je bila obavezna da izvetava Fond osvakoj promeni sprovoenja deviznog aranmana, Jugoslavija je to ponovo uinila u decembru1989. godine, kada je utvren fiksni kurs dinara prema nemakoj marki.

Saradnja Jugoslavije sa MMF-om prolazila je kroz razne faze uzajamnog prilagoavanja.Posle Drugog svetskog rata, situacija u kojoj je bila jugoslovenska privreda usled ratnihrazaranja, zatim centralizovani sistem upravljanja privredom i politika razvoja zemlje, nisu seuklapali u osnovne principe Fonda.

Intenzivnija bilateralna saradnja Jugoslavije sa MMF-om odvijala se od 1952. godine, kada suuvedene redovne konsultacije Fonda sa zemljama lanicama koje koriste prelazne odredbe u vezisa deviznim ogranienjima. Svake godine je u Jugoslaviju dolazila misija Fonda radi konsultacijao ekonomskim i finansijskim kretanjima, i merama koje se nameravaju sprovesti, s ciljempoboljanja platnog bilansa zemlje.

U skladu sa privrednim razvojem, kvota Jugoslavije se poveavala u MMF-u. Od 01. juna1972. godine u MMF-u se prelo na voenje knjiga u specijalnim pravima vuenja, pa je nakoneste opte revizije kvota SFRJ u MMF bila odreena kvota na nivou od 277,1 milion SPV, to jepredstavljalo 0,71% svih kvota zemalja lanica.__________8 PaunoviS., Uloga Meunarodnog monetarnog fonda u savremenoj ekonomskoj krizi, Univerzitet Singidunum,2011.,str.2309 JovoviD.,Medjunarodne finansijske instutucije-Poloaj i interesi SR Jugoslavije, Meunarodna politika, Beograd,1997.str.101


18/85

18

3.2. Odnosi SFR Jugoslavije sa Svetskom bankom

Jugoslavija je bila jedna od osnivaa Svetske banke. Saradnja sa Svetkom bankom nije bilaograniena samo na programe kreditiranja. Banka je davala ekonomske i tehnike savete i pomoJugoslaviji u mnogim oblastima pomaui njen privredni razvoj. Sa druge strane SFRJ jeuestvovala i u formiranju finansijskih sredstava Svetske banke. Aneksom na Statut Svetskebanke bilo je predvieno da uee Jugoslavije u kapitalu Banke od 10 milijardi dolara bude 40miliona dolara. Prema Statutu od ovog iznosa 2% se uplauje u zlatu ili dolarima, a 18% udinarima (koje se moe uslovno koristiti). Ostatak od 80% se ne koristi za davanje zajmova,nego za izvrenje Baninih obaveza po osnovu emisije njenih obveznica ili garancija. Inicijalnijugoslovenski upis u kapital Svetske banke bio je 53,35 miliona dolara u 1946.godini(od ega je

bilo uplaeno 10,67 miliona). Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koja je autorizovalacelokupno plaanje upisa, kako bi se omoguilo formiranje Baninog potencijala za poetno

kreditiranje lanica. Jugoslavija je takoe, i davala zajmove Svetskoj banci. Vei deo Baninogprograma kreditiranja se finansira na svetskom finansijskom tritu kroz prodaje obveznicaBanke i privatna ulaganja, kao i zvanina ulaganja sa vladama, njihovim agencijama ilicentralnim bankama. Tako je Jugoslavija 1959.godine kupila prve dvogodinje obvezniceSvetske banke, to je nastavila i u kasnijim godinama. Banka je takoe pozajmljivala od Narodnebanke Jugoslavije. Na primer, Banka je 1975.godine pozajmila od nje 50 miliona dolara (kamata8,5%).10

to se tie korienja zajmova Svetske banke, Jugoslavija je i na tom polju imala uspenusaradnju. Prvi zajam (najmanji) Banke od 2,7 miliona dolara odobren je 1949.godine (za

proirenje kapaciteta drvne industrije) sa niskom kamatom od samo 2% (plus provizija 1%).Kasnije je Jugoslavija koristila razne zajmove Banke za pojedine oblasti razvoja privrede(elektroenergija, poljoprivreda, industrija, saobraaj, putevi, strukturno prilagoavanje i sl.).

Banini zajmovi su bili namenski vezani za odreene projekte. Prvi zajmovi su bili udolarima, a kasnije u raznim konvertibilnim valutama. Otplata zajmova se vrila u valuti u kojojsu korieni. Do 1991.godine Jugoslavija je koristila ukupno 90 zajmova Svetske banke u iznosuod oko 6 milijardi dolara, pa je spadala u grupu zemalja najznaajnijih korisnika Baninihsredstava za razvoj. Rokovi otplate su bili utvreni za mnoge zajmove na period od oko 20godina, sa razliitim kamatnim stopama. U fiskalnoj 1990.godini, SFRJ su bila odobrena dvaBanina zajma u iznosu od 692 miliona dolara. Prvi je bio zajam za strukturno prilagoavanje od400 miliona dolara, a drugi u iznosu od 292 milona dolara u oblasti transporta, sa dospeem

1995/2000.godine.SFRJ je imala razvijenu saradnju i sa Meunarodnom finansijskom korporacijom, afilijacijomSvetske banke, koja pomae razvoj privatnih preduzea u zemljama u razvoju. Finansira projekteprivatnog sektora, mobiliui dodatno finansiranje ostalih investitora i kreditora, i obezbeujuitehniku pomoi savetodavne usluge za vlade i privatne kompanije.

Poto ju je MMF izbrisao iz lanstva, SFRJ je iskljuena i iz Svetske banke u februaru 1993.godine.

__________10 Jovovi D.,Medjunarodne finansijske instutucije-Poloaj i interesi SR Jugoslavije, Meunarodna politika,Beograd, 1997.str.106


19/85

19

3.3. Regulisanje lanstva SRJ u meunarodnim finansijskim institucijama

U pogledu reavanja problema raspada bive Jugoslavije kao osnivake lanice MMF ipotrebe raspodele zatoenih prava i obaveza na drave naslednice, ova institucija je 14.decembra1992.godine prihvatila podelu postojee kvote SFRJ od 613 miliona SPV (skoro 900 milionadolara) na pet delova, na nove kvote SRJ i nove drave na dotadanjem jugoslovenskomprostoru, a SFRJ brisala iz svog registra.

SR Jugoslavija od decembra 1992. do decembra 2000. godine nije bila lanica MMF-a. Fondje prihvatio stav Badinterove komisije da SFRJ vie ne postoji, i nije prihvatio kontinuitet SRJ.Odredio je SR Jugoslaviji novu kvotu u Fondu koja je iznosila 36,52%, od ranije kvote SFRJ.MMF je postavio i niz drugih uslova ekonomskog i politikog karaktera, ukljuujui i otplatuduga od 185 miliona dolara pre bilo kakvog narednog aranmana sa Fondom. Prijem SRJugoslavije u lanstvo odlagan je vie puta, iako je SR Jugoslaviji bilo stalo da regulie odnosesa Fondom, pre svega jer je to u osnovi opti uslov za priliv stranog kapitala u zemlju. Krajem2000. godine, tanije 20. decembra 2000. godine, nakon regulisanja svih otvorenih pitanja, SRJugoslavija je ponovo primljena u lanstvo Fonda, sa retroaktivnim dejstvom od 14. decembra1992. godine, a kvota je utvrena u visini od 467,70 miliona SPV ili 707 miliona dolara.11

SR Jugoslavija je od Fonda dobila ukupno, kumulativno kredita u iznosu od 4,5 milijardedolara, a stanje duga (kada se od ukupnih pozajmica oduzme ono to je vraeno) polovinom1992. godine bilo je 191,1 miliona SDR. Marta 1990. godine sa Fondom je zakljuen novi stand-by aranman, koji je omoguavao Jugoslaviji da tokom 18 meseci u sedam trani iskoristipozajmicu u iznosu od 460 miliona SDR. Sporazumom je bilo predvieno da Fond kvartalnokontrolie ostvarivanje politike i mera zapisanih u pismu o namerama. Politika i ekonomskakriza onemoguila je korienje ovog kredita. Zavoenjem sankcija Saveta bezbednosti UN 30.maja 1992. g. prestale su otplate prispelih obaveza, ali ne zbog toga to Jugoslavija nije mogla ilinije htela da plaa, vezbog toga to zbog sankcija nije bilo mogue doznaiti sredstva sa naihrauna u inostranim bankama na raun Fonda. Na kraju fiskalne 1999. godine (30. april) SRJugoslavija je, po odbitku onih obaveza koje se odnose na bive republike, imala zaostale otplatepo osnovi dospelih obaveza prema Fondu u iznosu od 55,65 miliona SDR. 12

Po sredivanju odnosa sa MMF, to je jedan od najvanijih uslova, za SRJ su otvorena i njenavrata, za lanstvo u Svetskoj banci. Na sastanku od 8. maja 2001. godine, Odbor izvrnihdirektora Banke utvrdio je da je SRJ ispunila sve uslove da nasledi lanstvo SFRJ, po istomnaelu kao i u MMF, s tim to se lanstvo rauna retroaktivno od 25. februara 1993, do kada selanom smatrala SFRJ. U 2003.godini, nakon usvajanja Ustavne povelje, dravna zajednicaSrbija i Crna Gora nasledila je sva prava SRJ u Banci.

Druga vana odluka Odbora izvrnih direktora od 8. maja 2001. godine je priznavanjeJugoslaviji "posebnog statusa" kako bi mogla da koristi sredstva IDA pod povlaenim uslovima.Trokovi na zajmove IDA iznose oko jedan procenat godinje, s poekom od 10 i rokomvraanja od tri decenije. Jo vanije je to to je sticanjem "IDA statusa" SCG stekla uslove da sekoristi "napuljskom konvencijom", to jest da joj se kao jednoj od najsiromanijih zemalja moeotpisati do 67 odsto duga, ali ne raunajui obaveze bretonsvudskim institucijama, koje se nemogu otpisivati.__________11 UnkoviM., Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str.34712StakiB.,Meunarodne finansijske institucije, Univerzitet Singidunum, 2012.str.109


20/85

20

3.4. lanstvo Replike Srbije u meunarodnim finansijskim institucijama

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio kontinuitet Republike Srbije u odnosu na Dravnuzajednicu Srbija i Crna Gora, kao i da Republika Srbija nastavlja lanstvo s postojeom kvotomod 467,7 miliona specijalnih prava vuenja i svim pravima i obavezama koje proistiu iz toglanstva. Status Srbije kao lanice MMF-a se rauna od 14. decembar 1992. godine.

U periodu od 2000. do 2011. godine, MMF je odobravanjem sredstava u okviru triaranmana: dva stend baj aranmana i jedan aranman za produeno finansiranje, u ukupnomiznosu od 3.469 miliona SPV, znaajno pomogao sprovoenju ekonomskih reformi u RepubliciSrbiji i uspostavljanju makroekonomske ravnotee i stabilnih stopa rasta. Sredstva prva dvaaranmana otplaena su u redovnim rokovima. Redovna saradnja Srbije s misijom MMF-aodvija se jednom godinje, u okviru redovnih konsultacija po lanu IV Statuta MMF-a, a naosnovu kojih ova institucija donosi ocenu o privrednoj situaciji zemlje i adekvatnosti meraekonomske politike koju zemlja lanica primenjuje (bez obzira da li postoji finansijski aranmanili ne).13

Kvota Srbije u kapitalu Fonda sada iznosi 467,7 miliona SDR, to predstvalja 0,22% ukupnogiznosa i na osnovu toga ima 4,927 glasova, odnosno 0,22% ukupnog broja glasova. Nalazi se uizbornom telu sa vajcarskom, Poljskom, Azerbejdanom, Kirgizijom, Tadikistanom,Turkmenijom i Uzbekistanom. U ime ove grupe u Odboru izvrnih direktora je predsednikvajcarske, zemlje sa najveom kvotom, a grupa ima 2,79% ukupnog broja glasova.

U periodu od decembra 2000. do marta 2006. godine Srbija i Crna Gora dobile su kredite uiznosu od 967 miliona SDR, od ega je otplaeno 366 miliona i jo 93 miliona na ime kamate.Od januara 2007. godine, poto je Crna Gora primljena kao lanica Fonda, a Srbija se pojavljujekao lanica Fonda pod svojim imenom. Do sredine 2007. godine Srbija je prevremeno otplatilasve obaveze prema Meunarodnom monetarnom fondu. Nastavak saradnje sa MMF-om, nakonzavretka trogodinjeg Aranmana za produeno finansiranje u februaru 2006. godine, jenastavljen u okviru postprogramskog praenja ekonomskog programa, dogovorenog za period dooktobra 2007. godine. Postprogramsko praenje (postprogram monitoring) sprovodi se udogovoru MMF-a sa lanicom po isteku redovnog finansijskog aranmana, a s ciljempravovremenog ukazivanja na moguu pojavu platnobilansnih neravnotea.

Posle dogovora predstavnika Srbije i Crne gore, Svetska banka je prihvatila nastavak lanstvaSrbije u grupaciji Svetske banke. Zahvaljujui nastavku lanstva u grupaciji Svetske banke Srbijije omoguen nesmetan nastavak realizacije postojeih povoljnih kreditnih aranmana po IDAuslovima. Po IDA uslovima u Srbiji se finansiraju razvojni projekti iz oblasti poljoprivrede,vodoprivrede, zdravstva, energetike i socijalne zatite, kao i pristup znaajnim dodatnimkreditnim sredstvima u skladu sa razvojnim potrebama narednih godina. Ovaj status nam jeomoguio da koristimo zajmove i fondove IDA na rok od 20 godina, sa poekom od 10 godina,bez kamate i provizijom od 0,75%.

Udeo u upisanom kapitalu iznosio je 19,11 miliona dolara, to predstavlja 0,035% ukupnoupisanog kapitala, a udeo u ukupnom broju glasova je 0,65%. U 2005. godini upisani kapitalSrbije i Crne Gore iznosi 6,85 miliona dolara, a udeo u ukupnom broju glasova je 0,2%.__________13PaunoviS., Uloga Meunarodnog monetarnog fonda u savremenoj ekonomskoj krizi, Univerzitet Singidunum,2011.,str.241


21/85

21

3.2. Analiza ekonomskog stanja u Republici Srbiji

U Srbiji su dogovorene i donete brojne razvojne strategije. Sa jedne strane dobro je imatiambicije, a sa druge strane, svi problemi sa kojima se zemlja susree, pokreu razmiljanje onjihovoj realnosti i ostvarivosti. Uspena relizacija ciljeva, podrazumeva i ispunjenje nekihpreduslova: modeliranje razvojnih potreba od strane drave i obezbeivanje sistemskihpreduslova i atraktivnog ambijenta, definisanje regionalne razvojne strategije Srbije i izgradnju irazvoj infrastrukture.

Koncept razvoja bi trebao da bude opte prihvaen drutveni cilj, predoen MMF-u, kaoinstituciji koja blisko sarauje sa Svetskom bankom i drugim razvojnim institucijama. Poznato jena primer da su zemlje lanice Evropske unije veu potpunosti izgradile i modernizovale svoju

infrastrukturu tako da postoji mogunost prelivanja njihovog iskustva, ali i pomeranjainfrastrukturnih fondova ka Srbiji. Svetska banka kao jedan od promotera razvoja, u tom smislu

moe mnogo da pomogne Srbiji-stvarajui pozitivnu sliku o Srbiji, savetujui i predlaui Srbijukao mestom pogodnim za investiranje, kako kod pojedinih zemalja, tako i kod drugihmeunarodnih finansijskih institucija, savetima o raspodeli budetskih prihoda i rashoda,informisanjem o razvojnim tendencijama u regionu i svetu, upozoravanjem na pekulacije kojeuzrokuju krize, ukazivanjem na oblasti koje najvie doprinose razvoju i na zemlje sigurnepartnere, itd.

Modeliranje razvojnih potreba Srbije podrazumeva da se u obzir uzmu i prednosti i manesadanje privrede, i izazovi i rizici za ostvarivanje predvienog modela rasta i razvoja. Meuizazovima su:rast investicija, industrijske proizvodnje (posebno preraivake) i izvoza.

Suoavanje sa ovim izazovima zahteva potpuno druga

iji pristup, od pristupa do sadaprimenjenog, u smislu razvojnih strategija, politika, podsticaja, dravnih intervencija.

Socijalni dijalog, u zakonu postoji, ali ne i u praksi. Kada bi se uli glasovi nauke, privrede,sindikata, udruenja poslodavaca, nevladinih organizacija, uli bi se problemi zemlje, pa bi selake dolo i do reenja. Od ciljeva koji se ele postii nezaobilazan cilj mora biti: poveanjebroja zaposlenih, unapreenje radnog potencijala investiranjem u znanje i tehnologiju, smanjenjesiromatva veim socijalnim ukljuivanjem i angaovanjem osetljivih grupa.

Stabilnost cena i pitanje inflacije, svrstali bi se u grupu izazova. Tu bi trebalo svrstati i porezna dodatnu vrednost. Navedeni elementi su izazovi za dravu, jer im se pojavi manjak ubudetu, drava posee za jednim od raspoloivih sredstava, sa druge strane izazov je i zagraane, ije dugogodinje siromaenje ga ini manje otpornim na ovakve izazove. Reavanje

problema sive ekonomije, u smislu prevo

enja sive ekonomije u legalne tokove, moglo bi da imadobre rezultate. Sasvim jedinstven sluaj u Srbiji je da radnik od svoje zarade izdvaja novac zaporeze i doprinose, koje je poslodavac po zakonu duan da uplati, ali ne uplati. Zakon nekanjava nesavesnog poslodavca, radniku ostaje nepovezan sta, nemogunost korienjazdravstvene zatite, da bi na kraju drava pokrila sredstva koje duguju nesavesni poslodavci irelaksirala ga od zakonske obaveze i nelegalno zadranog novca namenjenog za poreze idoprinose. Ova praksa je donekle izmenjena poslednjom promenom seta poreskih zakona.

Regionalni razvoj Srbije treba posmatrati kao vaan cilj u kontekstu saradnje sameunarodnim finansijskim institucijama, jer dugove zemlje treba i vraati, a to se ne moepostii na bazi politike, nego se postie na bazi ekonomski jake i konkuretne privrede zemlje.Svakako Beograd jeste najrazvijeniji centar nae zemlje ali konkurentnost i drugih regiona Srbije


22/85

22

osnova su pokrivanja svega onog to smo do sada vie troili nego to smo proizvodili, i svihnagomilanih dugova iz prethodnih godina. Nije sluajno da Evropska unija, OECD, Svetskabanka i druge meunarodne organizacije toliko insistiraju na znaaju regionalne politikeekonomskog razvoja za celokupan ekonomski razvoj zemlje i na nacionalnom i nameunarodnom nivou.

Regionalna neravnotea privredne strukture Srbije naroito je dola do izraaja nakon velikihtranzicionih promena, koje su dovele do gaenja mnogih, pre svega velikih industrijskih pogona,a to je dalje uzrokovalo gaenje malih i srednjih preduzea koja su ih opsluivala. Potom sukrenule velike migracije radne snage (koja je ostala bez posla i sredstava za ivot) delom uinostranstvo, a delom u glavni grad zemlje, gde se jo i moglo pronai po neko radno mesto.Stopa nezaposlenosti u pojedinim podrujima je ak izmeu 60 i 70%. Time su se produbileregionalne disproporcije i multiplikovali problemi, kako u odnosu grad-selo, tako i odnosu naekonomsku, socijalnu i demografsku ujednaenost regiona. Tranzicioni proces je najvie pogodioindustrijske regione Srbije. Skoro je neobjanjiva tolika centralizacija zemlje na tetudevastiranih podruja (20 industrijskih gradova koji su u odnosu na devedesete izgubili vie od40% poslovnog prihoda i vie od 50% zaposlenih iz preraivake industrije), te propadanje stareinfrastrukture i neinvestiranje u novu infrastrukturu. Analizirajui iz raznih uglova ovuproblematiku zakljuuje se da je to ipak rezultat nedostataka sistemskih reenja i institucionalnihmehanizama. Razvoj Srbije je najvie koncentrisan u velikim centrima. Tako su i otvaranjemprivrede Srbije prema inostranstvu, investitori pokuavali da se lociraju to blie centrima kojiimaju koliko toliko razvijenu infrastrukturu, neophodnu za normalno svakodnevno poslovanje.Time su ruralna podruja opet zaobiena, a potencijali ostali neiskorieni. Sva privreda, moglobi se rei, koncentrisala se u Beogradskoj i Junobakoj oblasti, a time i radna snaga, dok sadruge strane imamo izraene probleme sa drastinim smanjivanjem broja ljudi u devastiranimpodrujima i sve vei broj nerazvijenih podruja. Tako danas imamo da se u nerazvijenapodruja ubrajaju Jablanika, Pinjska, Raka, Rasinska, Niavska i Toplika oblast (nekad vaniindustrijski centri).

Nivo koeficijenta otvorenosti ekonomije govori nam o tome da je spoljnotrgovinskaaktivnost u porastu, mada mi konstantno beleimo deficit spoljne trgovine. Mogue je da je i ovainjenica uticala na to da su domai proizvodi, i najjednostavnije izrade, zamenjeni uvoznim, kaoi da je stvoren jo drastiniji jaz u ostvarenom BDP po glavi stanovnika izmeu razvijenih inerazvijenih podruja. to se tie investicija, one su pre svega okrenute u pravcu rekonstrukcije,modernizacije i odravanja postojeih kapaciteta (54,2%). Beogradska i Junobaka oblast imajunajvee uee u ukupnim investicijama, vee od 50%, to govori o njihovoj atraktivnosti zanove investicije (posebno za strane ulagae), a opet Beogradski region i region Vojvodineuestvuju sa 64% bruto proizvodne vrednosti industrije Srbije.

Veliki problem srpske privrede predstavlja sve vee zaostajanje Srbije za Evropom u pogleduraspoloivosti i kvaliteta celokupne infrastrukture: putne i eleznike, energetske,telekomunikacione, logistike, komunalne, a pre svega onoga dela infrastrukture koji predstavljapreduslov za privlaenje stranih investicija. Za razvoj Srbije je od izuzetne vanosti da to prezavri kljune infrastrukturne projekte i time stvori preduslove za bri rast i razvoj. Kada je upitanju finansiranje poboljanja postojee i razvoja nove infrastrukture, prioritet, pored sredstavameunarodnih organizacija, je i stvaranje zakonodavnih okvira za veu saradnju i partnerstvoprivatnog i javnog sektora.


23/85

23

Najvie su posle 2000-te godine pogoeni dominantni sektori privrede kao to su, metalnikompleks, rudarstvo, tekstilna industrija i drugi ranije pomenuti sektori u devastiranom podruju,a koji su angaovali veliki broj radno-sposobnog stanovnitva. Za ravnomerniji regionalniekonomski razvoj najpre su potrebni odgovarajui institucionalni okviri, kako na centralnomnivou, tako i na lokalnom nivou, ali i promotivne kampanje, programi podrke i drugepodsticajne aktivnosti.

Svetska ekonomska kriza zatekla je privredu Srbije u veoma tekom stanju koje je, izmeuostalog, karakterisalo: visoka stopa nezaposlenosti, visoka stopa inflacije, izraziti deficit raunatekuih plaanja-prvenstveno usled deficita u spoljnoj trgovini, naglaena siva ekonomija,masovno izbegavanje poreza i doprinosa (koje nije praeno odgovarajuom kontrolom isankcijama), velika nelikvidnost privrednih subjekata, nezavrena privatizacija praena brojnimslabostima, veliki unutranji dugovi, tekoe u odravanju kursa dinara, visok nivo korupcije,visok procenat siromanog stanovnitva, i drugo. Ekonomska kriza u Republici Srbiji je dubokoukorenjena i traje dosta dugo, a na sve to su se nadovezivale neadekvatne mere ekonomskepolitike, tako da su uzroci krize razliiti, ali sigurno da privreda Srbije nije poteena ni uticajasvetske ekonomske krize.

Iako je tranzicija u Srbiji zapoela neto kasnije nego u drugim zemljama u naem okruenju,regionu ili pak u odnosu na zemlje biveg Istonog bloka, nije donela pozitivne pomake kako ses poetka tranzicije moglo oekivati, niti je iskorieno pozitivno iskustvo drugih zemalja da seizbegnu neke standardne zamke. Transformacija svojine u Srbiji vrena je na bazi razliitihmodela i u raznim vremenima. Od tri poznata modela tranzicije primenjivana su dva: radnikaodnosno insajderska privatizacija i prodaja tzv. stratekom partneru, dok trei modelvauerizacija, je delimino i neuspeno primenjen i to pri kraju privatizacije.

U periodu od 2002. do 2010. godine koji je i najintezivniji period u procesu privatizacije uRepublici Srbiji privatizovana su ukupno 2.232 preduzea u kojima je zaposleno 319.128 lica.Knjigovodstvena vrednost navedenih preduzea iznosi 2,4 milijardi evra, s tim to je postignutaprodajna cena od 2,5 milijardi evra. Ukupna dogovorena vrednost investicionih programa je 1,18milijardi evra, a za socijalne programe je predvieno 276,7 miliona evra. Od navedenog brojapreduzea, 94 je prodato putem tendera, 1.581 na aukcijama i 557 na tritu kapitala. to je bliikraj procesa privatizacije vie je raskinutih nego sklopljenih ugovora. Raskinuti su kupoprodajniugovori kod 572 preduzea prodatih na aukcijama, u kojima je zaposleno 54.961 lica. Firmevraene dravi bile su u znatno loijem stanju nego to je to bilo pre privatizacije. Eskalacijetrajkova i protesta radnika izraz su sve teeg poloaja radnika u privatizovanim preduzeima.

Kao to vidimo i iz ovih podataka, reenja utemeljena na liberalnoj ekonomskoj koncepcijisvemogueg i nepogreivog trita koje vodi optimalnoj alokaciji resursa i samim timmaksimiziranju drutvenog interesa, na videlo su iznela sasvim drugaiju i suroviju stvarnost.Niim sputavani individualni interesi pretvorili su se u pohlepu i pljaku. Privatizacija bezpravne drave ne moe biti uspena. I ekonomska kriza u razvijenim zemljama (koja se prelila naSrbiju i donela ,,moderne trendove) je pokazala da privatni interesi nepogreivo vode gomilanjulinog bogatstva, da se ekonomski dobici privatizuju, a ekonomski gubici socijalizuju putemspasilake intervencije drave. Ekonomska tranzicija, a pre svega privatizacija u Srbiji u perioduod 1990. do 2010. godine je obavljena kao preraspodela drutvenog bogatstva u ruke manjine.Tranzicija je obavljena uz porast siromatva, pad standarda i rast nezaposlenosti. Tranzicija jeobavljena uz deindustrijalizaciju i rast spoljne zaduenosti. Tranzicija se pokazala kaoekonomski i socijalno neuspena ne samo na kratak veto je zabrinjavajue, na dug rok.


24/85

24

Osnovni ciljevi privatizacije u Srbiji u smislu stvaranja efikasne trine privrede, pokretanjaproizvodnje, ekonomskog razvoja i odranja postojeeg nivoa zaposlenosti i njegovog poveanjana srednji i dugi rok, u takvom toku privatizacije nisu ostvareni. Umesto toga dolo je dodeindustrijalizacije i jo vee nezaposlenosti, praene siromatvom.

U Srbiji su unitene: mainska industrija, elektroindustrija, hemijska industrija, industrijamotora i traktora, tekstilna industrija i dr. Bez velikih ekonomskih sistema, na neuspeh je osueni veliki broj malih preduzea.

Jedan od kljunih dugoronih problema ekonomske politike u Republici Srbiji jestenezaposlenost. U Republici Srbiji ima blizu 900.000 nezaposlenih lica. Stopa zvaninoregistrovane nezaposlenosti u Republici Srbiji jedna je od najveih u Evropi i rezultatkontinuiranog viegodinjeg pada proizvodnje, disproporcija u privredi i korienja trita radaza reavanje socijalnih problema. Glavni uzrok ovako velike nezaposlenosti je neinvestiranje unova radna mesta. Trite rada karakteriu sledei glavni problemi: nedovoljan priliv direktnihinvesticija koji bi omoguavao otvaranje potrebnog broja radnih mesta, slabija tranja za radnomsnagom u odnosu na ponudu, strukturna neusklaenost ponude radne snage sa potrebama tritarada, neusklaenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede. Struktura nezaposlenih jenepovoljna. Visoko je uee dugorono nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti. Mnogi od onihkoji ekaju nekoliko godina na posao na kraju postaju neaktivni, to znai gubitak radnogpotencijala i dodatno optereenje socijalnih fondova. Trite rada u Srbiji karakterie i visokstepen nezaposlenosti kod mladih i visoka stopa nezaposlenosti radnika sa srednjom kolom iniim stepenom obrazovanja, kao i problem regionalne nejednakosti u zaposlenosti.

Svetska ekonomska kriza i ,,kriza domae proizvodnje izazvana neodgovarajuim meramaekonomske politike, od poetka ovog veka do danas, preopteretili su privredu Srbije. Srbija jeula i u preranu liberalizaciju uvoza koja je unitila i onako oslabljenu domau proizvodnju.Uzroci srpske ekonomske krize i svetske ekonomske krize su, dakle, razliiti. Meutim, sasvimje sigurno da Srbija nee biti poteena ni uticaja svetske ekonomske krize, to se svakog danasve vie uveravamo.

Uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije prvenstveno se ispoljava u vidu:- smanjenja priliva kreditnih sredstava i stranih direktnih investicija;- smanjenja tranje za domaom robom u inostranstvu i oteanog plasmana naih proizvoda vangranica Srbije;- pada domae tranje usled uzdravanja domaeg stanovnitva od veih rashoda;- pada cena mnogih izvoznih proizvoda (na primer proizvoda od metala);- opteg poveanja neizvesnosti i nestabilnosti u poslovanju;- smanjenja kreditne aktivnosti banaka (banke pri odobravanju kredita preduzeima bie utekoi da procene kakve e efekte imati kriza na njihovo poslovanje - rast neizvesnostineminovno imae za posledicu rast mare koju banke zaraunavaju, pa time i na rast kamatnestope);- uzdravanje realnog sektora od zaduivanja.14

Strani kapital koji je doao u Srbiju umesto domaeg, skoro uopte ne finansira proizvodnjuve standard graana (potroake kredite, koje graani koriste za neproduktivne trokove-kupovinu automobila i stanova). Ovim putem se ne omoguuje domai privredni rast, negospoljnotrgovinski deficit i rast zaduenja drave i graana prema inostranstvu._________14 PaunoviS., Uloga Meunarodnog monetarnog fonda u savremenoj ekonomskoj krizi, Univerzitet Singidunum,2011.,str.290.


25/85

25

IV MEUNARODNI MONETARNI FOND

4.1. Osnivanje,ciljevi i razvoj

Istorijskom meunarodnom monetarnom konferencijom Ujedinjenih nacija odranom 22. jula1944. godine u skijakom centru Breton Vudsu (Bretton Woods, drava New Hampshire, SAD)postavljeni su temelji posleratnom monetarnom i finansijskom poretku u svetu. etrdeset i etirizemlje, meu kojima i Jugoslavija, potpisale su Bretonvudski sporazum i osnovaleMeunarodni monetarni fond (ije sedite je u Vaingtonu) i Meunarodnu banku za obnovu irazvoj (danas je to Svetska banka). MMF i Svetska banka, od tada poznate i kao Bretonvudskeinstitucije, osnovane nakon Velike depresije, trebale su za ubudue da spree tetne ekonomskepolitike koje su doprinele Velikoj depresiji tridesetih godina (protekcionizam, carinske ratove,konkurentske devalvacije) i da ponovo izgrade sistem poverenja u meunarodnu saradnju imeunarodni finansijski sistem. Nakon to je 27. decembra 1945. godine 29 zemalja ratifikovaloStatut MMF-a, MMF je otpoeo sa radom.

MMF je trebao da u saradnji sa zemljama lanicama (lanstvo je zamiljeno tako da obuhvaticeo svet), obrazuje multilateralni liberalni sistem meunarodnih plaanja na bazi vrstih pariteta,kako bi se olakao razvoj meunarodne trgovine radi podizanja i odravanja visokog stepenazaposlenosti i realnih prihoda, kao i razvoj proizvodnih mogunosti svih zemalja u svetu. Fond jezamiljen i kao mesto zajednike saradnje i meusobnog konsultovanja zemalja lanica, a kojipreko svog strunog osoblja pomae zemljama lanicama u sreivanju njihovih monetarno-finansijskih prilika, i konano, svojim znaajnim raspoloivim sredstvima pomae zemlje koje senau u trenutnim platnobilansnim tekoama.15

Ciljevi osnivanja Meunarodnog monetarnog fonda, definisani Statutom usvojenim 30. aprila

1976. godine u Vaingtonu, a kasnije revidirani 28. juna 1990. godine, prema lanu I podnazivom svrha, glase:-Da razvija meunarodnu monetarnu saradnju preko jedne stalne ustanove koja slui zasavetovanje i saradnju na Meunarodnim monetarnim problemima.-Da olakava irenje i ravnomeran porast meunarodne trgovinske razmene i da na taj naindoprinosi unapreivanju i odravanju visokog nivoa zaposlenosti i realnog dohotka, kao irazvoju mogunosti proizvodnje svih lanica, kao prvenstvenim ciljevima ekonomske politike.-Da radi na stabilnosti kurseva, da odrava pravilne aranmane o kursevima izmeu lanica i daizbegava konkurentsko obaranje kurseva.__________15Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1986.str.1038


26/85

26

-Da pomae u uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja po tekuim transakcijama izmeulanica i u uklanjanju deviznih ogranienja koja koe porast svetske trgovinske razmene.-Da uliva sigurnost lanicama, stavljajui im privremeno na raspolaganje, uz odgovarajuaobezbeenja, opta sredstva Fonda, dajui im na taj nain priliku da isprave neravnoteu u svomplatnom bilansu bez pribegavanja merama koje su tetne za nacionalno ili meunarodnoblagostanje.-Da u skladu sa gore izloenim skrauje trajanje i smanjuje stepen neravnotee u meunarodnimplatnim bilansima lanica.

Razvoj Fonda se moe posmatrati u tri razliita perioda:-Prvi period-od osnivanja do 1971.godine

U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledei:

-Omoguiti ekspanziju uravnoteenog rasta meunarodne trgovine i time doprineti poveanju iodravanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog nivoa realnog dohodka;-Uvrstiti stabilnost deviznih kurseva;-Uspostaviti multilateralni sistem plaanja tekuih transakcija;-Na osnovu mogunosti korienja sredstava Fonda za korekcije platnobilansnih neravnotea,uspostaviti poverenje meu zemljama lanicama u pogledu dugorone meunarodne monetarnestabilnosti.

Poetna ili pristupna obaveza svake lanice Fonda sastojala se uglavnom iz ustanovljavanjapariteta svoje valute i iz uplate odgovarajueg iznosa finansijskih sredstava. Paritet se odreivaou odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga ovaj sistem naziva Sistem zlatnodeviznogstandarda. Eventualna promena pariteta mogla se dogoditi samo ako se zemlja nae u tzv.

fundamentalnoj neravnotei i uz saglasnost Fonda. Odreivanje iznosa finansijskih sredstava zauplatu kvote zemlje lanice vrilo se proporcionalno parametrima koji reflektuju snagunacionalne ekonomije. Kvota se uplaivala 25% u zlatu i 75% u domaoj valuti.

Uskoro se javlja problem likvidnosti Fonda koji je nastao iz jednostavnog razloga tj. zbogprihvatanja zlatno-deviznog standarda kao osnovne poluge meunarodnih monetarnih relacija.Zbog toga 28.jula 1969. godine ustanovljena je ema kreiranja novih rezervnihsredstava Specijalna prava vuenja (SPV). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samoknjigovodstveno meu zemljama lanicama.

-Drugi period-od 1971 do krize 2007.godine

Drugi period zapoinje kada MMF poetkom 70-ih godina 20. veka zapada u najveu krizu

do tada. Odliv kratkoronog dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje odravanje visoke stopeinflacije u SAD-u izazvalo je brojne spekulacije na tetu amerikog dolara. Predsednik SAD-a

je 15.avgusta 1971.godine objavio ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato i uvoenjedodatnog poreza na sav uvoz u SAD. Tim inom je prestao funkcionirati meunarodni monetarnisistem na principima ustanovljenim u Breton-Woods-u. Krajem 1971. godine postignut jesporazum, gde su SAD poveale cenu zlata za 8,57%, SR Nemaka i Japan su smanjile cenumarke za 5% i jena za 8,5% u odnosu na zlato, dok su Velika Britanija i Francuska zadrale cenezlata istim. Nakon toga dolazilo je do jo nekoliko korekcija cena, sve do sastanka na Jamajci1976. godine, gde se MMF preobrazio u sistem valutnih podruja, kao to su sistem evropskogvalutnog fluktuiranja ili evropske zmije, zatim dolarsko podruje, podruje francuskog franka,podruje britanske funte i podruje SPV-a.


27/85

27

-Trei period-posle 2007.godineKao i u prolosti MMF i dalje predstavlja meudravnu i monetarnu finansijsku instituciju, ali

danas s gotovo univerzalnim lanstvom. Njegova se aktivnosti i politika provoditemeljem Sporazuma, a izvrava se putem organiziranog vodstva u formi Odbora guvernera,zatimIzvrnog odborai Upravljakog direktora, s timom od oko 2400 zaposlenih iz oko 140zemalja lanica. Razlika u odnosu na prethodni period je u tome to se ponaa kao akcionarskodrutvo, a ne kao organ UN.7

Uopteno govorei, to je ono ime se MMF bavio i jo uvek se bavi kod zemalja u razvoju.Zajmovi za zemlje u razvoju su konzistentni sa mandatom MMF-a, tj. obezveuju pomo zabilans plaanja, ali umesto intervencionizma kod valutnih kurseva industrijalizovanih zemalja,sve veu pomoMMF je preusmerio ka zemljama u razvoju, jo od 1950-te godine. 16

4.2. lanstvo i organizacija fonda

MMF trenutno ima 188 zemalja lanica, to je skoro celi svet, jer na primer Ujedinjene nacije(UN) imaju 192 zemlje lanice. Zemlje koje nisu lanice MMF-a, a jesu lanice UN suuglavnom male drave, koje nikad nisu imale svoje nacionalne valute ili nisu lanice zbog svojihpolitikih opredeljenja. Sedite MMF-a je u Vaingtonu.Pri ukljuenju u MMF svaka zemljalanica deponuje odreenu sumu novca, zvanu quota subscription.Kvote imaju razliite uloge islue za: utvrivanje broja glasova,utvrivanje maksimalnog iznosa sredstava na korienje ibazu za dodelu specijalnih prava vuenja.

Statut Meunarodnog monetarnog fonda stupio je na snagu 27. decembra 1945. godine. Do

31. decembra 35 zemalja navedenih u tabeli, je potpisalo i na drugi nain pokazalo interes dapostanu lanovi. Prvobitne lanice MMF-a su:

Belgija Gvatemala Kosta RikaBolivija Holandija KubaBrazil Honduras LuksemburgDominikanska Republika Island Norvekaehoslovaka Indija Meksikoile Iran ParagvajEgipat Irak PeruEkvador Jugoslavija Poljska

Etiopija Junoafrika unija Sjedinjene Amerike DraveFilipinski Komonvelt Kanada UrugvajFrancuska Kina Velika BritanijaGrka Kolumbija

Tabela br. 1:Zemlje osnivai MMF-a

Izvor: Prema Prvom godinjem izvetaju Odbora guvernera MMF-a: Summary Proceedings ofthe First Annual Meeting of the Board of Governors, September 27 toOctober 3, 1946.

_________16StakiB.,Meunarodne finansijske institucije, Univerzitet Singidunum, 2012.str.73.


28/85

28

Slika br. 1: Rast broja lanica MMf-a

Logino pitanje koje se namee je, kako MMF sa toliko (brojnim) lanstvom donosi odluke?Statut MMF-a odreuje da se odluke donose razliitim vrstama glasanja najjednostavnije je

prostom veinom, tj. ve

inom od 85% od ukupnog broja glasova. Svaka drava

lanica MMF-aima odreeni broj glasova, koji su joj dodeljeni srazmerno veliini njenog upisanog kapitala

kvote u MMF-u. Kvota je u tom smislu kao neka vrsta depozita u Fondu. Ona ak ostvarujekamatu kroz aktivnosti Fonda tj. kroz pozajmice. MMF se, prema tome, moe zamisliti kaovelika meunarodna kreditna unija sa svim zemljama sveta kao lanicama.

Meunarodni monetarni fond sastoji se od: Odbora guvernera, Izvrnog odbora, Generalnogdirektora i osoblja. O svom radu MMF izvetava vlade svih svojih zemalja lanica putem Odboraguvernera, Meunarodnog monetarnog i finansijskog odbora i Izvrnog odbora.

Najvii organ odluivanja u MMF-u je Odbor guvernera,koga ini po jedan guverner (i jedanzamenik) iz svake zemlje lanice. Guverner se imenuje od strane drava lanica i obino jeministar finansija ili ef centralne banke.

Izvrni odbor sastoji se od izvrnih direktora, i to imenovanih od zemaljalanica s najve

imkvotama, izabranih po grupama zemalja lanica (konstituence), kao i Upravnog direktora koji mu

predsedava. U poetku je Izvrni odbor imao 12 izvrnih direktora, a sada 24 u skladu sa rastombroja lanica.

Osam izvrnih direktora predstavljaju pojedinane zemlje: SAD, Veliku Britaniju, Nemaku,Francusku, Japan, Saudijsku Arabiju, Rusiju i Kinu.

Drugi direktori predstavljaju grupe ostalih zemalja lanica (po principu konstituence).Geografski inilac je znaajan, ali ne i presudan za formiranje grupa. Prilikom svakog izboramogue je menjati broj izvrnih direktora.

Izvrni odbor bavi se irokim aspektom pitanja operacione i administrativne prirode. Vriizbor upravnog direktora, izdaje godinje izvetaje, rukovodi diskusijama u vezi sa procesom

konsultacija salanicama i povremeno priprema sveobuhvatne studije o vanim pitanjima.Status izvrnog direktora je specifian - on je spona izmeu Fonda i zemlje lanice. Generalni

direktor MMF predvodi MMF, predsedava Izvrnim odborom i ef je MMF-ovog osoblja, apomau mu prvi zamenik i dva druga zamenika. Bira ga Izvrni odbor. Menadment tim nad

Documents

MR - Prisustvo Međunarodnih Finansijskih Institucija u Srbiji