mreza-lokalne-samouprave

Diplomski rad ____________________________________ Petrović Milan

S A D R Ž A J

UVOD........................................................................................... 3

1. Podela računarskih mreža i mrežni protokoli ............................. 5

1.1.1. Podela mreža prema dometu .......................................................... 5

1.1.2. Podela prema odnosima između čvorova ....................................... 5

1.1.3. Podela prema topologiji ................................................................... 6

1.2. Telekomunikacioni (mrežni) protokoli .............................................. 8

1.2.1. OSI model ........................................................................................ 8

1.2.2. TCP/IP protokol ............................................................................... 9

2. Mrežni hardver ............................................................................... 11

2.1. Mrežni adapteri ................................................................................ 11

2.2. Osnovni tipovi kablova ..................................................................... 11

2.3. Hub, switch, ruter ............................................................................. 18

2.4. Bežične mreže ................................................................................. 21

3. Projekat lokalne računarske mreže .............................................. 23

3.1 Opšti pristup rešenju – horizontalno kalibriranje prizemlja .............. 24

3.2 Opšti pristup rešenju – horizontalno kalibriranje I sprata.................. 26

3.3 Opšti pristup rešenju – horizontalno kalibriranje II sprata ................ 28

4.Povezivanje lokalne računarske mreže korišćenjem frame relay protokola ...............................................................................

31

5. Zaštita podataka na mreži ............................................................. 39

6. Zaključak.......................................................................................... 42

7. Literatura ........................................................................................ 43

Računarska mreža organa lokalne samouprave i povezivanje preko Frame Relay mreže Telekoma2


UVOD

Računari su moćni zato što mogu da obrađuju ogromne količine podataka

vrlo brzo. Ipak, njihov ozbiljan nedostatak je što nemaju mogućnost efikasnog

deljenja tih podataka sa drugim računarima i korisnicima. Nekada je bilo neophodno

da korisnici odštampaju ili kopiraju dokumente ukoliko žele da ih neko drugi menja i

uređuje. Takođe, nije postojao ni jednostavan način da se te promene integrišu u

originalan dokument.

Zbog toga se i javlja potreba za umrežavanjem kao posledica stalnog porasta

razmene podataka (pisama, poruka, memoranduma, poslovne statistike, izvještaja,

baza podataka i sl.) među zaposlenima.

Izračunato je da se oko 60 % radnog vremena koristi za komunikaciju ili

razmenu podataka; u današnje vreme količina tako razmenjenih informacija doseže

i do 35 otkucanih stranica po osobi dnevno.

Računarsku mrežu čine dva ili više računara koji su povezani tako da mogu

da dele računarske resurse. Pod ovim resursima se podrazumevaju hardverske

komponente (skener, štampač, modem...) i softverske komponente (informacije,

baze, aplikacije...).

Računari se povezuju u mreže da bi povećali efikasnost i smanjili troškove.

Povezivanje dovodi do ušteda i na nivou organizacije i na globalnom nivou (istim

informacijama se može pristupati sa različitih lokacija). Glavni razlozi za

umrežavanje računara i prednosti koje sa sobom donose:

Deljenje datoteka. Umrežavanje računara umnogome olakšava korisnicima

na mreži deljenje datoteka između aplikacija. Datoteke sa svakog korisničkog

računara dostupne su na mreži ili se stavljaju na server, koji predstavlja

centralno mesto za sve datoteke potrebne korisnicima mreže.

Deljenje hardvera. Korisnici mogu deliti štampače, CD-ROM uređaje i čvrste

diskove. Kada su umreženi, računari mogu deliti sopstvene lokalne uređaje

kao što su CD čitači ili čvrsti diskovi ili koristiti prednosti brzih štampača ili

drugih uređaja koji su povezani na određeni server mreže.

Deljenje programa. Aplikacije kao što su program za tabelarnu obradu

podataka ili program za obradu teksta, mogu se izvršavati na celoj mreži. To



nam omogućuje da najveći broj datoteka koje čine aplikaciju držimo na

posebnom serveru za aplikacije na mreži. Deljenje programa olakšava

instaliranje softvera na računaru (jer se to može uraditi preko mreže). Takođe

olakšava nadograđivanje aplikacije jer se nova verzija instalira samo na

serveru.

Komunikacija između korisnika. Mreže omogućavaju korisnicima da

koriste sredstva komunikacije kao što su elektronska pošta, diskusione grupe

ili video konferencije. Zbog toga što se glas, slika ili video slika mogu

prenositi preko mreže kao podaci, komunikacija na mreži nije ograničena

samo na tekstualne poruke.

Igranje sa više igrača. Iako ovo nije razlog za umrežavanje računara u

poslovnom okruženju, pojedinci koji formiraju kućnu mrežu ravnopravnih

računara mogu da igraju mnoge računarske igre koje imaju podršku za

mrežno igranje za više igrača. Ipak ne smemo zanemariti sve veći uticaj

igračke populacije na razvoj igračkog hardvera i softvera.

Za obradu teme mog diplomskog rada bavio sam se istraživanjem lokalne

računarske mreže organa samouprave Valjevo i ispitivanjem strukture prostorija,

kvaliteta opreme i mogućnosti projektovanja lokalne računarske mreže u organima

samouprave u Osečini. Takođe koristio sam odgovarajuću literaturu i istraživao ovaj

problem putem interneta.

Projekat lokalne računarske mreže i strukturno kalibriranje uradio sam na

projektu zgrade lokalne samouprave Osečina.



1.PODELA RAČUNARSKIH MREŽA I MREŽNI PROTOKOLI

1.1.1. Podela mreža prema dometu

Lokalne mreže (Local Area Network - LAN) - povezuju računare koji se

nalaze ne relativno maloj udaljenosti (na spratu u zgradi ili samoj zgradi). Eliminišu

potrebu za cirkulacijom dokumenata u papirnoj formi tako što se sve beleške,

poslovna pisma dostavljaju u elektronskoj formi na računar službenika kome su i

namenjeni. Karakteriše ih velika brzina prenosa i malo kašnjenje.

Globalne mreže (Wide Area Network-WAN) - povezuju računare koji se

nalaze na većim udaljenostima, u različitim gradovima, državama i kontinentima.

Obuhvataju regionalne mreže, kao što su telefonske kompanije ili međunarodne

mreže, kao što su globalni provajderi tj. isporučioci komunikacionih usluga. Mogu

biti komercijalne, pravilima regulisane, a neke su u privatnom vlasništvu (velikih

kompanija koje mogu da podnesu velike troškove). Organizacije uvode mreže da bi

delile resurse i obavljale komunikaciju.

1.1.2. Podela prema odnosima između čvorova

Mreže računara istog prioriteta (Peer to Peer Networks) Kod ovih mreža ne

postoje namenski serveri kao ni hijerarhija računara. Svaki računar radi i kao klijent i

kao server. Ne postoji ni administrator mreže koji je odgovoran za celu mrežu, već

svaki korisnik određuje koji će se podaci sa njegovog računara deliti preko mreže.

Zovu se još i radne grupe i koriste se za najviše 10 korisnika u istom prostoru.

Jednostavne su i jeftinije od serverskih mreža i zadovoljavaju potrebe malih

organizacija. Svaki korisnik sam podešava sopstvenu bezbednost a dešava se da

neki korisnici ne primenjuju nikakve mere bezbednosti, pa ako je bezbednost bitan

faktor, bolje rešenje su serverske mreže.

Serverske mreže (Server Based Networks) Ove mreže čini veći broj manjih

računara - klijenata koji su povezani sa serverom koji klijentima pruža pomoć u radu

ali je veći deo rada klijenata odvojen od servera. Računar - klijent poziva podatke u

svoju radnu memoriju, samostalno ih obrađuje a nakon toga ih vraća na server, gde

se čuvaju i na raspolaganju su svim korisnicima mreže. Ako se server isključi,



klijenti koji poseduju sopstvene trajne memorijske resurse moći će samostalno da

rade ali neće moći da koriste zajedničke mrežne resurse. Osnovne komponente

serverske mreže su:

Serveri - računari koji obezbeđuju resurse koje dele umreženi računari. To su

računari sa najvećom procesorskom snagom, velikom RAM memorijom i

najvećim i najbržim hard diskom. Namenski server je server koji ima samo tu

jednu ulogu i ne koristi se kao klijent. Kako se mreža povećava, saobraćaj u

mreži je sve gušći i javlja se potreba za većim brojem servera. Tako su

nastali različiti serveri: server za štampanje, fajl server, server za aplikacije,

server za elektronsku poštu itd.

Klijenti - ili radne stanice, su računari koji koriste zajedničke mrežne resurse

koje obezbeđuje server.

Komunikaciona oprema - kablovi, razvodne kutije, skretnice, adapteri,

konektori, linijski pojačivači itd.

Upravljanje ovim mrežama je složenije nego mrežama računara istog

prioriteta ali ima i prednosti. Jedna od bitnih je i to što administrator može da

definiše bezbednost i to onda važi za svakog korisnika u mreži. Zatim, ove mreže

dobro funkcionišu i sa velikim brojem korisnika.

1.1.3. Podela prema topologiji

Mrežna topologija se odnosi na fizički raspored računara, kablova i drugih

komponenata mreže. Tri osnovne topologije su: magistrala, zvezda i prsten.

MAGISTRALA - zove se i linearna magistrala. To je najjednostavniji i

najčešći način umrežavanja računara. Sastoji se od kabla koji se zove stablo ili

segment, koji sve umrežene računare povezuje pravolinijski.



Prednosti: arhitekture zasnovane na ovoj topologiji su jednostavne i fleksibilne,

jednostavno se vrši proširivanje, magistrala koristi malo kablova u odnosu na ostale

topologije.

Nedostaci: teško izolovanje grešaka, preopterećenje glavnog voda, kod razgranate

topologije ukoliko je koren neispravan cela mreža postaje neispravna.

Slanje signala: podaci se šalju svim umreženim računarima ali informaciju prihvata

samo računar čija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u signalu.

Na rad mreže utiče: broj povezanih računara, hardver tih računara, aplikacije sa

kojima se radi u mreži, vrsta kabla koji se koristi za umrežavanje i udaljenost

računara. Ako se jedan računar pokvari, to ne utiče na mrežu.

Odbijanje signala: podaci putuju sa jednog kraja kabla na drugi. Kada bi signal

mogao da putuje bez prekida, on bi se stalno odbijao i tako gušio mrežu. Zato signal

mora da se zaustavi kada stigne na odredište. Da bi se zaustavio, na svaki kraj

kabla se stavlja komponenta koja se zove terminator i koja apsorbuje slobodne

signale. Ako se kabl fizički prekine, jedan ili više kablova nemaju terminator i mreža

prestaje sa radom. Tada se kaže da je mreža pala.

ZVEZDA - računari su delovima kablova povezani sa centralnom

komponentom koja se zove hab. Signal se prenosi od računara koji ga šalje, kroz

hab, do svih ostalih računara. Ovde je potrebno dosta kablova i ako centralno mesto

otkaže, otkazuje i cela mreža. Ako se jedan računar pokvari, samo taj računar neće

moći da prima i šalje podatke a ostatak mreže normalno radi.

Prednosti: lako formiranje i modifikovanje mreže, lako dodavanje novih računara,

lako otkrivanje grešaka, nema zagušenja.



Nedostaci: velike dužine kablova po jednom računaru, otežana komunikacija

između krajnjih tačaka, potreba za namenskim serverom koji je zadužen za nadzor.

PRSTEN - računari se kružno povezuju kablom. Nema krajeva sa

terminatorima. Signal putuje po petlji u jednom smeru i prolazi kroz svaki računar.

Svaki računar se ponaša kao repetitor koji pojačava signal i šalje ga sledećem

računaru. Ako otkaže jedan računar, otkazuje i mreža.

Prednosti: jednostavno ožičavanje, nije potreban centar ožičavanja.

Nedostaci: ako prestane sa radom jedan čvor onda prestaje i mreža, teško

izolovanje grešaka jer se komunikacija odvija u jednom smeru, teško dodavanje ili

uklanjanje čvorova.

1.2. TELEKOMUNIKACIONI (MREŽNI) PROTOKOLI

1.2.1. OSI MODEL

Protokol definiše format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili više

komunicirajućih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju nakon slanja ili prijema

poruke ili nekog drugog događaja. To su pravila komuniciranja koja omogućavaju da

računari različitih hardverskih i softverskih platformi međusobno komuniciraju. Treba

imati u vidu sledeće:

Postoji mnogo protokola. Namene su im različite a svaki protokol ima svoje

prednosti i mane.

Neki protokoli rade samo na određenom OSI sloju. Sloj na kome protokol radi

opisuje njegovu ulogu.



Nekoliko protokola može da radi zajedno u takozvanom steku.

Ceo proces prenosa podataka se deli na nekoliko koraka. Svaki korak ima

svoje procedure i pravila tj.protokole.

Na računaru pošiljaocu, protokol rastavlja podatke u pakete, dodaje podatke o

adresi u paket kako bi odredišni računar znao da su podaci za njega i priprema

podatke za sam prenos. Na računaru primaocu, protokol radi isto ali obrnutim

redosledom. Ovaj računar uzima pakete iz kabla, dovodi pakete u računar, uklanja

podatke o prenosu, kopira podatke iz paketa u bafer radi ponovnog sklapanja i

predaje sređene podatke aplikaciji. Oba računara moraju da izvrše svaki korak na

isti način da bi podaci izgledali kao u trenutku slanja.

Globalizacija telekomunikacija dovodi do uvođenja internacionalnih standarda za

protokole. Jedan od najpoznatijih je tzv. OSI model. Njegov cilj je da omogući

korisnicima da koriste telekomunikacionu opremu raznih proizvođača. On postavlja

proizvođačima uslove pod kojim se njihovi proizvodi mogu uključiti u globalnu

telekomunikacionu mrežu. Ovaj model ima sedam slojeva i predstavlja otvoreni

model. Otvorenost je obezbeđena tako što su funkcije svakog sloja propisane, ali

NE i način na koji se ostvaruju.

Aplikacijski sloj je najviši sloj i omogućava pristup aplikacijama mreže.

Na njemu se obavljaju poslovi kao npr.usluge e-mail-a, ili prenos

datoteka.

Prezentacioni sloj je zadužen za predstavljanje informacija u obliku koji

je prilagođen aplikacijama i korisniku.

Sesijski sloj je zadužen za sinhronizaciju i postavljanje paketa u pravilan

redosled.

Transportni sloj je zadužen za prenos podataka.

Mrežni sloj je zadužen za određivanje adrese pojedinih računara,

održavanje veze između dva čvora radi komunikacije.

Sloj podataka je zadužen za stvaranje, slanje i prijem paketa podataka.



Fizički sloj je najniži. On dobija pakete od prethodnog sloja i pretvara ih u

niz električnih signala a zatim se vrši njihov prenos.

1.2.2. TCP/IP PROTOKOL

Pre nešto više od decenije, u računarima se često koristio Novellov mrežni

podsistem koji je danas opstao kao protokol IPX/SPX koji dozvoljava spajanje više

segmenata mreže, ali budući da redovno proverava puteve na mreži, i sam

„proizvodi“ znatan saobraćaj i otuda je nešto sporiji.

Ipak, bez sumnje danas svakako najveći zanačaj ima protokl TCP/IP. Skraćenica obuhvata dva osnovna protokola:

Transmission Control Protocol - TCP, Internet Protocol – IP

O njegovim mogućnostima najbolje govori podatak da on preko Interneta

povezuje milione računara s razlišitim operativnim sistemima. U suštini radi se o

skupu objedinjenih protokola, prvobitno razvijenih u vojne svrhe, za mrežu Arpanet.

Ovaj skup protokol podržava sve operacije u vezi s mrežnom komunikacijom i

uprkos složenosti s njim se postižu odlične performanse.



2. MREŽNI HARDVER 2.1. Mrežni adapteri

Mrežni adapteri, koji se često skraćeno označavaju i sa NIC (Network

Interface Card), imaju ulogu fizičke veze između kablova i računara. Na slici

prikazan je mrežni adapter sa konektorima za priključivanje raznih vrsta kablova.

Oni se instaliraju u slotove za proširenje svakog računara i servera u mreži. Kada se

adapter instalira, u njega se priključuje mrežni kabl i, na taj način, ostvaruje fizička

veza između računara i mrežnog kabla.

Mrežni adapter sa RJ-45, AUX i BNC konektorima.

Uloga mrežnih adaptera je da:

Pripreme podatke iz računara za slanje kroz mrežu.

Pošalju podatke drugom računaru.

Kontrolišu protok podataka iz računara u sistem kablova.

Primaju podatke iz kablova i prevode ih u oblik koji procesor (CPU)

može da koristi.



Danas svi računari nove generacije imaju integrisani mrežni adapter sa RJ

45 konektorom u satavu matične ploče.

2.2. Osnovni tipovi kablova

Za prenos signala između računara većina današnjih mreža koristi neku vrstu

žica ili kablova koji se ponašaju kao mrežni prenosni medijumi. Postoji mnogo

različitih tipova kablova koji mogu da se primene u različitim situacijama. Njihov broj

je izuzetno veliki; katalog firme Belden, jednog od vodećih proizvođača kablova,

obuhvata više od 2200 različitih tipova. Većina današnjih mreža koristi tri osnovne

vrste kablova:

koaksijalne kablove,

kablove sa upredenim paricama (engl. twisted pair), u dva oblika: sa

neoklopljenim ili sa oklopljenim paricama

optičke kablove

Njihove međusobne razlike imaju presudni uticaj na izbor odgavarajuće vrste

kabla u konkretnoj situaciji. Propisi o strukturnom kabliranju zgrada ne predviđaju

korišćenje koaksijalnih kablova, tako da ih i nećemo uzimati u obzir.

Kabl sa upredenim paricama

U svom najjednostavnijem obliku kabl sa upredenim paricama se sastoji od dve

izolovane bakarne žice koje su obmotane jedna oko druge. Na slici prikazana su

dva tipa ovog kabla:

kabl sa neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i

oklopljenim paricama (Shielded Twisted-Pair, STP).

Kablovi sa neoklopljenim i oklopljenim paricama

Grupe parica se obično nalaze grupisane u zaštitnom omotaču i zajedno sa

njim čine kabl. Ukupan broj parica varira, a njihovim upredanjem se poništava

električni šum od susednih parica, ili ostalih izvora, kao što su motori, releji i

transformatori.



Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama (UTP kabl)

Najpopularnija vrsta UTP kabla je kabl po 10BaseT specifikaciji i oni postaju

najrasprostranjeniji kablovi za lokalne računarske mreže. Maksimalna dužina jednog

segmenta kabla je 100 metara (328 stopa).

Tradicionalni UTP kabl se sastoji od dve izolovane bakarne žice.

Odgovarajuće specifikacije određuju koliko će uvoja biti po jednom metru kabla, a to

zavisi od njegove svrhe. U Severnoj Americi ova vrsta kablova se koristi u

postojećim telefonskim sistemima i instalirani su u mnoge zgrade.

Vrsta UTP kabla koja će se koristiti u određenim situacijama definisana je

standardom 568A za ožičenje poslovnih zgrada. Ove standarde razvile su

Asocijacija Elektronskih Industrija i Asocijacija Telekomunikacijskih Industrija

(EIA/TIA), a cilj im je bio da se na taj način osigura doslednost i uvede

standardizacija u izvođenju kablovskih instalacija. Ovi standardi obuhvataju 5

kategorija UTP kablova:

Kategorija 1 U ovu kategoriju spada tradicionalni telefonski UTP kabl

(obična telefonska „parica”) kojim se ne prenose podaci, već samo glas.

Većina kablova koji su postavljeni pre 1983. godine spada u ovu kategoriju.

Kategorija 2 U ovu kategoriju spada UTP kabl za prenos do 4 MB podataka

u sekundi. Oni se sastoje od četiri međusobno upredene UTP parice

(ukupno 8 provodnika).

Kategorija 3 Ovde spadaju UTP kablovi za prenos do 16 MB podataka u

sekundi. Sastoje se od četiri upletene bakarne parice, od kojih svaka ima tri

uvoja po stopi.

Kategorija 4 U ovoj kategoriji se nalaze kablovi koji omogućavaju prenos do

20 MB u sekundi. I oni se sastoje od četiri upletene parice od bakarne žice.

Kategorija 5 U ovu kategoriju spadaju UTP kablovi koji omogućavaju

prenos do 100MB u sekundi. I ova vrsta kabla se sastoji od četiri upletene

parice od bakarne žice.



EIA/TIA standard određuje raspored parica

Straight-trough za povezivanje računara sa mrežnim urđajem

Najveći broj telefonskih linija koristi neku vrstu UTP kabla. Osnovni razlog

njihove široke upotrebe je činjenica da su oni unapred postavljeni u zgradama

upravo za potrebe telefonskih linija. Često se u gradnji objekata postavljaju i dodatni

UTP kablovi za buduće potrebe. Ukoliko su ti dodatni kablovi dovoljno kvalitetni za

prenos podataka, moguće ih je iskoristiti za potrebe računarske mreže. Ovde, ipak,

treba biti oprezan zato što standardni telefonski kablovi nisu upleteni i nemaju

karakteristike koje omogućavaju čist i bezbedan prenos podataka. Potencijalni

problem svih vrsta kablova je preslušavanje (engl. crosstalk), mešanje signala jedne

linije sa signalima druge linije. Na slici je prikazana ova pojava kod dva UTP kabla.

Inače, UTP kablovi su posebno osetljivi na ovu pojavu, a jedinu zaštitu predstavlja

veći broj uvoja po metru kabla.

Preslušavanje nastaje prilikom mešanja signala sa jedne linije sa signalima druge linije.

Oklopljeni kabl sa upredenim paricama (STP kabl)

Ova vrsta kablova ima spoljašnji omotač u obliku bakarne mreže (širm) koji

je, u stvari, oklop daleko efikasniji od standardnog spoljašnjeg omotača UTP

kablova. Između i oko parova žica postoji i omotač od tanke metalne folije. Ovi

dodatni slojevi kod STP kablova formiraju svojevrstan oklop koji je u stanju da zaštiti

podatke koji se prenose od bilo kakvog spoljašnjeg elektromagnetnog uticaja. Zbog

toga STP kablovi omogućavaju veću brzinu prenosa i veće razdaljine od UTP

kablova.

Komponente za kablove sa upredenim paricama

Do sada je bilo reči samo o karakteristikama samih kablova, ali su za

kompletnu instalaciju potrebne i neke dodatne komponente.

Pribor za povezivanje

Kablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa računarima koriste

telefonske RJ-45 konektore. Oni podsećaju na telefonske konektore RJ-11. Iako ova

dva tipa konektora na prvi pogled izgledaju skoro identično, među njima postoje



suštinske razlike. Konektor RJ-45 je malo veći i ne može da se uključi u telefonski

priključak za RJ-11. U konektoru RJ-45 se nalazi osam provodnika, a u konektoru

RJ-11 samo četiri. Kablovi se spajaju sa utičnicama klještima za krimpovanje.

Utičnica RJ-45

Postoje

različite

komponente koje se koriste za organizaciju velikih UTP

instalacija

Razvodne stalaže i police

Razvodne stalaže (engl. distribution rack) i police (engl. rack shelf) se koriste

da bi se napravilo više mesta za kablove u manjim prostorijama. One su dobar

način organizacije mreža sa mnogo kablova.

Paneli za prespajanje

Postoje mnoge vrste ovih panela (engl. expandable patch panel) i mogu imati

do 96 priključaka (ovaj broj može, prema potrebi, biti neograničeno veći) i brzinu

prenosa do 100 MB podataka u sekundi (u poslednje vreme se pojavljuju paneli za

brzine od 1 GBps).

Konektori

Jednostruki ili dvostruki RJ-45 konektori priključuju se u panele za

proširivanje i zidne maske, a podržavaju brzinu prenosa od 100 MB u sekundi.

Zidne maske

Zidne maske mogu da prime dva ili više konektora.



Različite komponente za kablove sa upredenim paricama.

Prednosti i nedostaci kablova sa upredenim paricama

Ovu vrstu kablova treba da koristite u sledećim situacijama:

Imate ograničen budžet za LAN.

Želite relativno laku instalaciju sa jednostavnim vezama između računara.

Međutim, kablovi sa upredenim paricama imaju i sledeće nedostatke:

Ne možete biti potpuno sigurni u integritet podataka u lokalnim mrežama sa

visokim nivoom bezbednosti.

Nemoguće je brzo prenositi podatke na veće udaljenosti.

Optički kablovi

Kod ove vrste kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku

modulisanih svetlosnih impulsa. Ovo je relativno bezbedan način prenošenja

podataka. Kablovi sa bakarnim provodnicima prenose podatke koji su u obliku

električnih impulsa. Za razliku od njih, optički kablovi ne mogu da prenose električne

impulse. To znači da se oni ne mogu prisluškivati, a podaci su bezbedni od krađe.



Takođe, optički kablovi omogućavaju prenos podataka na velike udaljenosti i

velikom brzinom zbog toga što signal ostaje čist i ne slabi.

Sastav optičkih kablova

Optičko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra, koji se naziva

jezgro. On je okružen koncentričnim staklenim slojem, koji se naziva presvlaka.

Ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike. Sa plastikom se lakše radi, ali

ona ne može da prenese svetlosne impulse na razdaljine na koje to mogu staklena

vlakna. Zbog toga što optičko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kabl se

uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotačima – jedno vlakno šalje signale, a

drugo ih prima. Svako vlakno je obmotano slojem plastike, a dodata su i vlakna od

kevlara što obezbeđuje čvrstinu. Vlakna od kevlara se smeštaju između dva kabla.

Slično prethodno pomenutim vrstama kablova, i kablovi od optičkih vlakana su

presvučeni zaštitnim slojem plastike.



Kablovi od optičkih vlakana ne podležu električnim smetnjama i podržavaju

izuzetno velike brzine prenosa podataka. Danas se signali prenose brzinom od oko

100 MB u sekundi, a isprobani su i na brzinama od 1 GB u sekundi (brzine od 1 GB

u sekundi, u poslednje vreme, predstavljaju standard kod ove vrste kablova). Osim

toga, oni mogu da prenose signale (svetlosne impulse) na kilometarske razdaljine.

Prednosti i nedostaci kablova od optičkih vlakana

Ove kablove treba da koristite kada vam je potreban medijum koji omogućava

prenos podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan

način.

Njihovi nedostaci su viša cena od drugih vrsta kablova i zahtevanje veće

stručnosti prilikom njihovog postavljanja i povezivanja.

Napomena: Cena optičkih kablova odgovara ceni najkvalitetnijih kablova od bakra.

Osim toga, rad sa njima je postao daleko jednostavniji nego što je bio ranije.

2.3. HUB, SWITCH, RUTER

Habovi ili čvorišta su postali standardni deo mrežne opreme. Radi na

fizičkom sloju OSI modela. Nalazi se u središtu mreže, ostali rašunari su vezani na

njega i na taj našin komuniciraju sa ostalim računarima u mreži. Po potrebi može se

povezivati sa drugim hub-om ili switch-em.



Hab je centralna tačka u topologiji zvezde

Aktivni habovi

Habovi su, najčešće, aktivni, a to znači da oni regenerišu i povratno šalju

signale na način na koji to rade i repetitori. Zbog toga što obično imaju osam do

šesnaest priključaka, za njih se često koristi i termin višestruki repetitori. Aktivni

habovi rade na struju.

Pasivni habovi

Neki tipovi habova su pasivni, na primer, razvodne kutije za ožičenje ili

priključni blokovi (engl. punchdown blocks). Oni se ponašaju kao spojevi – ne

pojačavaju niti regenerišu signal – signal jednostavno prolazi kroz njih. Za njihov rad

nije potrebna električna struja.

Hibridni habovi

Savremeni habovi koji mogu da prime više različitih vrsta kablova nazivaju se

hibridni habovi. Na prikazana je mreža u kojoj se nalazi glavni (hibridni) hab i tri

hijerarhijski njemu podređena haba (podhaba).

Hibridni hab

Prednosti habova

Sistemi sa habovima su vrlo fleksibilni (prilagodljivi) i, u poređenju sa

sistemima koji ih ne koriste, pružaju brojne prednosti. U standardnoj topologiji

magistrale, prekid kabla će izazvati i pad mreže. U slučaju mreže sa habovima, kvar

bilo kog kabla utiče samo na ograničeni segment mreže. Na slici je prikazano kako



kvar ili isključenje kabla ima uticaj samo na jednu radnu stanicu, dok ostatak mreže

normalno funkcioniše.

Prekinuti ili isključeni kabl izbacuje iz rada samo taj računar o čijem se kablu radi.

Kombinacija zvezde i magistrale

U ovom slučaju je nekoliko topologija zvezde linearno povezano u magistralu.

Ukoliko se pokvari jedan računar, to ne utiče na ostatak mreže. Ostali računari

nastavljaju da funkcionišu normalno. Ali, ukoliko se hab pokvari, svi računari koji su

sa njim povezani prestaju da komuniciraju. Takođe, prekidaju se i veze tog haba sa

drugim habovima.

Kombinacija zvezde i magistrale

Switch deli mrežu na kolizione segmente. Za razliku od haba, ne prosleđuje

okvire podataka na sve portove, nego samo na onaj port iza koga se nalazi računar

kome je podatak namenjen čime se smanjuje mogućnost pojave kolizije podataka.

Koristi se u tipologiji zvezde kao centralno čvorište gde se kao i kod hub-a svi ostali

računari povezuju na njega.



Radi proširenja mreže moguće ga je povezati sa

drugim switch-em. Koristi se u kombinaciji sa UTP ili

STP ili optičkim kablovima. Switch podržava full-duplex

komunikaciju, istovremeno i prijem i slanje podataka što

udvostrušuje brzinu. Pored ovih mogućnosti switch ima podršku i za VLAN mreže.

Zbog prihvatljive cene switch danas sve češće zamenjuje hub.

Ruteri

Ruter je uređaj koji povezuje mreže i pri tome odlučuje koja je najbolja

putanja kojom će da pošalje podatke. Ruter koristi IP adresu sadržanu u Ethernet

okviru. Ruter se može definisati kao uređaj koji na Internet sloju (sloj 3) komutira

mreže. Pri tome treba imati na umu da Ethernet Switch obavlja sličan posao, ali po

sloju 2.

Internet sloj sadrži logičke adrese izvora i odredšta okvira, kao i dopunske

ruting parametre. Dobar primer je parametar koji koji određuje maksimalni broj

rutera koje okvir može da prođe do odredišta, ime se pojedinom okviru dodeljuje

određeni nivo prioriteta. Uobičajeno je da Switch i Ruter uređaji sarađuju, ali postoje

i Multilayer Switch-evi koji obezbeđuju i Datalink komutaciju i Internet ruting unutar

istog uređaja.

Primena rutera i Multilayer Switch-eva je rezultirala dvema arhitekturama

mreža:

L2 Switch-evi i L3 ruteri su odvojeni uređaji. Switch-evi rade po sloju 2, a

Internet ruteri rade po sloju 3. LAN Switch-evi povezuju male, geografski bliske LAN

mreže, a ruter obavlja zadatke povezivanja sa udaljenim LAN mrežama.

Distribuirano rutiranje se postiže pomoću Multilayer Switch-eva koji odražuju

veze između i bliskih i dalekih LAN mreža.

Ruter ispituje sadržaj primljenog okvira podataka i određuje logičku adresu

odredišnog uređaja iz L3 zaglavlja. Ruter čuva ruting tabelu pomoću koje formira

listu mreža ka kojima može da usmeri saobraćaj. Ruting tabele sadrže i indikator

kvaliteta veze ka određenoj mreži, kao i adresu sledećeg uređaja kome treba uputiti

saobraćaj. Ruteri ove informacije dele međusobno, tako da su u stanju da oforme

nove putanje kada se stvore, ili ukinu neke putanje jer su nestabilne ili

neupotrebljive. Pri radu, ruter menja okvire podataka tako što u polje izvorne MAC

adrese upisuje svoju L2 adresu i pri tome ne menja postojće L3 adrese.


http://www.digit.co.yu/srp/katalog.php?grp_id=100


2.4. BEŽIČNE MREŽE

Novost u razvoju lokalnih računarskih mreža predstavljaju bežične lokalne

računarske mreže (Wireless Local Area Networks). Za razliku od standardnih

računarskih mreža koje prenose podatke preko optičkih ili bakarnih medijuma,

bežična mreža koristi radio talase. Njaveći broj WLAN standarda koji se koriste

opsega su od 2,4 GHz.

Za formiranje bežicne LAN mreže potrebni su nam sledeci elementi:

Radio kartica - umesto standardnih LAN karti ili modema,

Access Point uređaji - (u prevodu: pristupna tacka) umesto Dail In servera ili

Ethernet habova,

Postojeća LAN mreža - koju ćemo proširiti bežicnim sistemom i pomoću koje

ćemo pristupiti serverima i Internet-u.

Tipično rastojanje koje se ovakvim uredajima pokriva je od 50 do 100m

zatvorenog prostora.

Tipovi Access Point uredaja

Access Point uredaji se proizvode kao:

Bridž - Bridž transparentno povezuje bežicnu i LAN mrežu.

NAT ruter - NAT ruter prevodi saobraćaj sa bežicne mreže na LAN mrežu, ali

ne i u obrnutom smeru i obicno se koristi za bežicni pristup Internet-u.

NAT je skracenica za Network Address Translation - tehniku zaštite i

"skrivanja" podmreže.

NAT ruter + bridž - Ova vrsta uredaja bridžem spaja bežicnu i LAN i zatim ih

ruterom povezuje sa Internet-om pomocu jedne IP adrese. Ovi uredaji

najcešce imaju ugraden Cable ili DSL modem.



3. PROJEKAT LOKALNE RAČUNARSKE MREŽE

Cilj ovog projekta je prikaz mogućeg rešenja loklanog kablovskog razvoda

mreže u okviru organa lokalne samouprave opštine Osečina. Implementacija koja

se predlaže treba da obezbedi funkcionalnost za naredni period od minimum 5

godina, minimalni uslovi koje treba ispuniti su:

- postojanje tačke prisutnosti mreže u određenom broju prostorija



- postojanje servera koji bi olakšali administraciju mreže i automatizaciju

svakodnevnih

- mogućnost pristupa Internet-u iz svake tačke u mreži

- vezu sa WAN mrežom, Frame relay

Mreža je namenjena organima lokalne samouprave, s’ obzirom na veličinu

zgrade vertikalno i horizontalno kalibriranje će se vršiti CAT5e UTP kablovima. U

prostoriji gde je prisutna WAN konekcija, nalaziće se glavni razvod koji će biti tačka

agregacije svog mrežnog saobraćaja. Aktivni uređaji ruter i firewall takođe će se

nalaziti u ovoj prostoriji. U svakoj prostoriji postojaće tačka prisutnosti mreže.

Glavni razvod (MC - Main Cross-connect) je centar mreže i ako se mreža

nalazi unutar zgrade MC se postavlja po pravilu na srednjem spratu bez obzira na

kom spratu je prisutna WAN konekcija.

МC opslužuje veći broj posrednih razvoda (IC – Intermediate Cross-connect)

koji su na njega vezani, IC opslužuje razvode u kojima se sakupljaju kablovi

horizontalnog kalibriranja (HC – Horizontal Cross-connect) za kablove koji se

završavaju na radnim stanicama. HCC Horizontalno kalibriranje uključuje medijume

koji spajaju radnu stanicu sa aktivnim uređajem u razvodu. Elementi HCC su:

- priključni kablovi za radne stanice

- kablovi koji spajaju priključnice na HC switch

Maksimalna dužina UTP horizontalnog kalibriranja je 90 m.

HCC može da se veže na MC direktnom vezom (vertikalno kalibriranje) bez

posredne veze IC. Vertikalno kalibriranje će se izvesti i od WAN-up link uređaja do

MC.

Označavanje prostorija

Prostorije će biti označene kao: br.sprata - br.prostorije – na primer:

- prostorija 1 u prizemlju ima oznaku P-1

- prostorija 1 na I spratu ima oznaku 1S-1

- prostorija 1 na II spratu ima oznaku 2S-1

Označavanje MCC/HCC i priključnih mesta

- MCC



- HCC su označeni kao:

HCC br.-br.sprata-br.prostorije

(npr. H1-1S-5 je na I spratu u prostoriji 5)

- Priključna mesta su označena kao:

M br.mesta-br.sprata-br.prostorije

(npr. M1-P-1 je mesto 1 u prizemlju u prostoriji 1)

Izbor mesta za MCC je na osnovu uslova prostorije i tačke prisustva

telekomunikacione kompanije. Za horizontalno i vertikalno kalibriranje na osnovu

sledećih kriterijuma: cena, propusni opseg, otpornost na smetnje, jednostavnost

ugradnje izabran je medijum CAT5e UTP. Vertikalno kalibriranje će biti izvršeno

između MCC-a i HCC-a. Horizontalno kalibriranje - kablovi vode od HCC-a do

odgovarajućih priključnih mesta u prostorijama.

3.1. OPŠTI PRISTUP REŠENJU – HORIZONTALNO KALIBRIRANJE

PRIZEMLJA

U prizemlju opštinske uprave u Osečini nalazi se prostorija koja je

namenjena za prijem građana i izdavanje i popunjavanje standardnih formulara. Cilj

ubrzavanje birokratskih poslova kao i olakšica strankama da sve mogu završiti na

jednom mestu, jer jer više od 70% stanovnika opštine Osečina je sa seoskog

područja. Svi potrebni podaci će se nalaziti na serveru – tako da će se rad značajno

ubrzati.



TABELA KABLOVA ZA PRIZEMLJE

Prostorija Broj utičnica Oznaka utičnice, patch polja i kabla Tip kabla

P1 4 M1-P1...M4-P1 UTP CAT 5E

P1 / MHCC-1S-5 UTP CAT 5E




PRVOG SPRATA

1S

-1

1S

-7

1S

-2

1S

-8

1S

-3

1S

-9

1S

-41

S-5

1S

-6S

AL

A Z

A K

ON

FE

RE

NC

IJE

HC

CV

CC

X

XX

X

X

X

X

XX

MC

C,

WA

N li

nkS

ER

VE

R

50

mka

HC

C1

-P-1

ka H

CC

3-2

S-5

pla

va=

HC

C +

UT

P k

abal

crve

na=

VC

C +

UT

P k

aba

l



TABELA KABLOVA ZA PRVI SPRAT


1S-1 1 M1-1S-1 UTP CAT 5E

1S-2 1 M1-1S2 UTP CAT 5E








1S-5 /MHCC-2S-5, MHCC-P-1 UTP CAT 5E

Na ovom spratu u prostoriji 1S-5 nalaziće se server i WAN link, koji će biti

ostvaren sa FRAME RELAY mrežom Telekoma, koji će omugućiti vezu sa

internetom, ali i vezu spolja od interneta ka opštinskoj upravi. Moći će da se pristupi

serveru i da se izvrši uvid u birački spisak (proveriti da li ste upisani u birački

spisak), građevinsko zemljište - uvid za fizička lica, spisak svih elektronskih adresa

odeljenja i telefonski imenik zaposlenih u opštinskoj upravi.




DRUGOG SPRATA



TABELA KABLOVA ZA PRVI SPRAT







2S-6 4 M1-2S-6...M4-2S-6 UTP CAT 5E

2S-5 / MHCC-1S-5, UTP CAT 5E

U prostoriji 2S-6 je planirano da se smesti kompletno knjigovodstvo i

računovodstvo opštinske uprave. Prostorije 2S-7,8 i 9 su vlasništvo opštinske

uprave, ali su dodeljene na korišćenje političkim partijama kao njihove službene

prostorije.

PRORAČUN PASIVNE MREŽNE OPREME

Količina Opis Proizvođač/Tip Lokacija Napomena Cena

400 mUTP kabl CAT

5E

UTP kabl kat. 5E DRAKA tip UC300 24 4P

Horizontalno kalibriranje

Prema utičnicama u prostorijama

400X0.16=64€

22 kom.UTP kabl CAT 5E dužine 3m

UTP kabl kat. 5E DRAKA tip UC300 24 4P

Prostorije sa radnim

stanicama

Od utičnica do radnih stanica i servera

22x3x0.16=10.56€

22 kom.

Utičnica uzidna sa 2 RJ-45 kat. 6, pod uglom ili

ravna, fi 60mm

UNICOM - USA Prostorije sa računarima i

soba sa serverom

22x4.11=90.42€



PRORAČUN AKTIVNE MREŽNE OPREME

Količina Opis Proizvođač/Tip Lokacija Cena

1 kom. TP-Link TL-SF1048 - 48-ports 10/100 Mbps Switch,

1U

TP-LINK MCC 135€

1 kom. WAN ruter Cisco 2611XN

MCC 1546€

Frame relay pruža mogućnost efikasnijeg korišćenja propusnog opsega.

Naime, pored pristupne brzine u Frame Relay mreži definiše se i garantovani

digitalni protok (CIR – Commited Information Rate).

Pristup se realizuje posredstvom baseband ili HDSL modema, koje

obezbeđuje "Telekom Srbija" a.d.

Na osnovu potreba organa lokalne samouprave u Osečini izabran je

Frame Relay servis za brzine do 2 Mbit/s.

vrsta pristupa stvaranje

teh.mog.(1) instalaciona

taksa(2) zasnivanje ptp odnosa

(1+2)

za brzine do 2 Mbit/s

27.041,67 1.475,00 28.516,67

Mesečna pretplata se sastoji od iznosa za zakup porta i iznosa za

garantovani digitalni protok (CIR-Commited Information Rate). Najpovoljniji izbor

prema potrebama na konkretnom primeru je:

Zakup porta za direktne priključke u zavisnosti od protoka:

protok mesečna pretplata

128 kbit/s 4.916,67

Mesečna pretplata za CIR u zavisnosti od protoka:

protok mesečna pretplata

256 kb/s 4.916,67



4. POVEZIVANJE LOKALNE RAČUNARSKE MREŽE KORIŠĆENJEM FRAME RELAY PROTOKOLA

Frame Relay je projektovan kao protokol za korišćenje preko ISDN

interfejsa, 1984 godine. Međutim, 1990. Cisco, StrataCom, Northern Telecom i DEC

formiraju konzorcijum sa ciljem da ubrzaju razvoj tehnologije i proizvoda, i kao

rezultat daju proširenje standarda pod nazivom Local Management Interface - LMI.

Frame Relay je jedan od najpopularnijih protokola za prenos podataka.

Odlikuje ga veliki nivo fleksibilnosti, a predstavlja jeftin način povezivanja udaljenih

lokacija brzim digitalnim linkovima. Uglavnom se koristi za povezivanje LAN, SNA,

Internet ili čak 'voice' aplikacija (VoFR). Njegova osnovna komparativna osobina je

niska cena.

Frame Relay je pojednostavljena forma komutacije paketa, u principima

slična X.25 protokolu, u kome se sinhroni okviri podataka rutiraju ka različitim

odredištima zavisno od informacija sadržanih u zaglavlju okvira. Najveća razlika

među njima je činjenica da X.25 garantuje integritet podataka i mrežno upravljanje

kontrole toka nauštrb mrežnog kašnjenja. Frame Relay rutira pakete sa kraja na kraj

mnogo brže, ali nema garancije za integritet podataka.

Paketi se rutiraju kroz virtuelne krugove koji mogu biti stalnog ili privremenog

karaktera, a za koje je moguće izvršiti rezervaciju mrežnih resursa definisanjem

zagarantovane brzine. Svaki stalni virtuelni krug ima trajno konfigurisan put od

izvora do odredišta, odnosno ovakve se veze uspostavljaju od strane davaoca

usluge korištenjem nekog eksternog mehanizma (obično network management-a).

Privremene veze se formiraju i raskidaju automatski na zahtjev korisničke opreme

pomoću signalizacije. Bez obzira na broj logičkih veza jedna lokacija korisnika se na

Frame Relay mrežu veže samo jednom iznajmljenom linijom. U zavisnosti od

topologije WAN mreže korisnika, konfigurisanjem opreme pomoću softverskih alata

realiziraju se sve potrebne međuveze.

Frame Relay korisnicima javne mreže za prenos podataka omogučeno je korištenje

dve klase servisa:



klasa servisa B (zagarantovana brzina)

U ovoj klasi servisa korisnička terminalna oprema može slati u mrežu podatke

brzinom koja je jednaka zagarantovanoj brzini. Za ovu klasu servisa se koristi 'flat

rate' šema tarifiranja, odnosno iznos mjesečne fakture ne zavisi od količine

prenesenog saobraćaja (broja prenesnih okvira);

klasa servisa C (zagarantovana + proširena brzina)

U ovoj klasi servisa korisnik ima mogućnost korištenja zagarantovane brzine kao i

proširenja te brzine na zahtijev, odnosno mogućnost korištenja dodatnog opega. Dio

saobraćaja prenesen u proširenoj brzini se tarifira po broju prenesenih okvira.

Osnovne karakteristike Frame Relay baziranih WAN mreža su:

velika fleksibilnost;

velika skalabilnost ;

jeftin način povezivanja geografski distribuiranih LAN mreža digitalnim

linkovima;

mogućnost prenosa ‘bursty’ LAN saobraćaja;

mogućnost prenosa svih LAN protokola;

definisanje različitih saobraćajnih grupa (prema protokolu i/ili adresi stanice ili

grupe stanica koje generišu saobraćaj) i mogučnost definisanja različitih

zagarantovanih brzina za svaku pojedinačno u cilju obezbjedjenja što veće

iskorištenosti linka uz istovremenu zaštitu na propusni opseg i kašnjenje

osjetljivih aplikacija

Tehnološke osnove

Frame Relay obezbeđuje paketsku-komutiranu komunikaciju koja se koristi

preko interfejsa između uređaja (kao što su ruter, bridž, server računari) i mrežne

opreme (mrežni komutatori). Uređaji koji koriste Frame Relay se obično nazivaju

Data Terminal Equipment - DTE, dok se mrežna oprema koja je povezana sa DTE

uređajima obično naziva DCE - Data Circuit Equipment. Frame Relay mreža može

da bude javna prenosna mreža, ali i privatna - zakupljena mreža.



Po pitanju povezivanja sa mrežom, Frame Relay je veoma sličan X.25 protokolu, s

tom razlikom da je brži i efikasniji. Pri povezivanju korisnika sa mrežom, FR

obezbeđuje statističko multipleksiranje mnogih logičkih sesija za prenos podataka

(pod nazivom Virtuelna kola) preko jedne fizičke prenosne veze. Ovakav pristup se

bitno razlikuje od TDM (vremenski multipleks) tehnika za formiranje višestrukog toka

podataka. Statističko multipleksiranje FR-a obezbeđuje fleksibilnije i efikasnije

korišćenje propusnog opsega. Može se koristiti bez TDM-a ili povrh TDM kanala.

Još jedna važna karakteristika FR-a je da obuhvata skori razvoj WAN prenosnih

tehnologija. Raniji WAN protokoli, kao što je X.25, su razvijani za analogne

prenosne sisteme i bakarne vodove. Ovakve veze nisu bile pouzdane kao današnje

optičke/digitalne veze. Preko ovakvih veza, protokoli fizičkog sloja (OSI) mogu da

prepuste, nekad dugotrajne poslove korekcije grešaka višim mrežnim slojevima.

Ovima je stvorena mogućnost za veću efikasnost bez gubitaka integriteta podataka.

FR raspolaže sa CRC algoritmima za detekciju neispravnih bita (tako da može da

odbaci neispravne pakete), ali ne i mehanizme za ispravku loših podataka (kao na

primer - retransmisiju na ovom nivou protokola). Još jedna razlika između FR-a i

X.25 je odsustvo eksplicitne kontrole toka po virtuelnom kolu unutar FR-a. Danas,

kada mnogi viši mrežni protokoli efikasno izvršavaju sopstvene algoritme za

kontrolu toka, potreba za ovakvom funkcionalnošću nestaje. Prema tome, FR ne

sadrži eksplicitne procedure za kontrolu toka. Umesto toga, ugrađeni su veoma

jednostavni mehanizmi za signalizaciju zagušenja. Ovakve poruke mogu da

obaveste više protokole da je potrebno da obave kontrolu toka podataka. Sadašnji

FR standard se odnosi na permanentna-virtuelna-kola (PVC) koja se

administrativno podešavaju i kojima se upravlja unutar Frame Relay mreže. Postoji

još jedan tip Frame Relay veze - komutirana-virtuelna kola (SVC). ISDN protokol

definiše način na koji DTE i DCE uspostavljaju, prekidaju i upravljaju SVC kolima

dinamički.

U ovom trenutku se još uvek radi na uključivanju SVC-a u Frame Relay standard.

LMI proširenja standarda

Kao dodatak na osnovne funkcije Frame Relay protokola, LMI proširenja

pružaju podršku za velike i kompleksne mreže. Neka od LMI proširenja se smatraju



"uobičajenim" (common) i očekuje se da budu implementirana od svih koji prihvate

specifikaciju. Druge LMI funkcije se nazivaju "opcionim".

Statusne poruke Virtualnih kola (uobičajene)--Obezbeđuju komunikaciju i

sinhronizaciju između mreže i korisničkog uređaja, sa periodičnim izveštajima

o pojavi novih, kao i o prestanku rada i integritetu PVC-a. Ovime se

obezbeđuje da se podaci ne šalju u tzv. "crne rupe", odnosno preko PVC-a

koji više ne postoje.

Multicasting (opticiono)--Omogućava pošiljaocu da preko mreže prenosi

jedan paket do više primaoca. Ovime, multikasting podržava evikasnu

propagaciju poruka ruting protokola i procedura za rezoluciju adresa, koje se

tipično šalju na više adresa od jednom.

Globalno adresiranje (opciono)--Pruža globalan značaj indentifakatorima

veze, omogućavajući im da označe određen intefejs unutar Frame Relay

mreže. Globalno adresiranje omogućava Frame Relay mrežama da "liče" na

lokalne (LAN) mreže, po pitanjima adresiranja; protokoli za rezoluciju adresa

preko Frame Relay-a se ovime ponašaju indentično procedurama unutar

LAN mreža.

Prosta kontrola toka (opciono)--Obezbeđuje XON/XOFF kontrolu toka koji

vađi za kompletan Frame Relay interfejs. Primenjuje se u uređajima čiji viši

mrežni slojevi ne mogu da koriste poruke o zagušenju i trebaju i time

zahtevaju mehanizam kontrole toka.

Format paketa

Slika prikazuje format Frame Relay paketa. Polje Flags označava početak i

kraj paketa. Uz zaglavlje se nalaze dva bajta adresne informacije, pri čemu prvih 10

bita označavaju ID broj kola, odnosno DLCI - .Data Link Connection Identifier.



10-bitska DLCI vrednost je srce Frame Relay zaglavlja. Ona određuje logičku

konekciju koja se multipleksira u fizički kanal. U osnovnom protokolu (bez LMI

preoširenja), DLCI ims lokalan značaj - krajnji uređaji mogu da koriste različite DLCI-

jeve da ukažu na istu konekciju, što prikazuje sledeća slika.

Pretpostavlja se da postoje PVC-a, jedan između Atlante i Los Anđelesa i drugi

između San Hosea i Pitsburga. Los Anđeles koristi DLCI 12 da označi svoju vezu sa

Atlantom, dok Atlanta istu vezu označava sa DLCI 82. Analogno tome, San Hose

koristi DLCI 12 za svoju vezu sa Pitsburgom. Pri ovome, mreža koristi posebne

mehanizme da razlikuje lokalna PVC kola. Na kraju svakog DLCI bajta nalazi se bit

proširene adresa (Extended Address - EA). Ako je jedan, tekući bajt je yadnji DLCI

bajt. Iako sadašnje implementacije koriste 2 bajta za DLCI, ovime je moguća

buduća primena dužih DLCI brojeva.

Bit pod oznakom "C/R" iza "težeg" bajta DLCI-a se trenutno ne koristi.

Konačno, 3 bita u 2-bajtnom DLCI-u obezbeđuju kontrolu zagušenja. FECN -

Forward Explicit Congestion Notification bit se koristi kada mreža treba da

prijemnom DTE uređaju saopšti da je uočeno zagušenje na putanji od izvora do

odredišta. BECN - Backward Explicit Congestion Notification bit se postavlja za

pakete koji putuju u suprotnom smeru od paketa koji nailaze na zagušenje. Suština

iza ovih bita je da se FECN ili BECN obaveštenja proslede višim mrežnim

protokolima.

DE - Discard Eligibility bit postavlja DTE, da bi obavestio Frame Relay mrežu da

paket ima manji značaj od ostalih i da se može odbaciti ako mreži ponestane



resursa. Ovime se dobija jednostavan mehanizam za prioritizaciju saobraćaja.

Obično se postavlja kada je mreža zagušena.

Format LMI poruka

LMI poruke se šalju u paketima sa specifičnim LMI DLCI brojem (DLCI =

1023).

U LMI porukama, zaglavlje poruka je isto kao i u običnim paketima sa

podacima. LMI poruka počinje sa 4 bajta koje prati promenjivi broj informacionih

elemenata (IE). Format LMI poruka je definisan ANSI standardom T1S1.

Globalno adresiranje

Kao dodatak na standardne LMI funkcije, postoje i opciona LMI proširenja

koja su od velike koristi u razuđenim mrežama. U ovu kategoriju spada i Globalno

adresiranje.

Globalno adresiranje sadrži dodatne informacije o čvorovima mreže, koje se umeću

u DLCI polje paketa.

Na gornjoj slici se vidi da svaki interfejs ima sopstveni indentifikator. Pretpostavimo

da Pitsburg treba da pošalje paket San Hozeu. Indetifikator u San Hozeu je 12, tako



da Pistburg stavlja vrednost 12 u DLCI polje i šalje paket po Frame Relay mreži. Na

izlaznoj tački DLCI polje se menja u 13 da bi ukazalo na izvor paketa. Svaki interfejs

rutera ima poseban broj kao svoj indentifikator, pomoću koga je moguće razlikovati

pojedane uređaje. Ovo omoguđava adaptivno rutiranje u složenim mrežama.

Globalno adresiranje omogućava bitne pogodnosti u velikim i složenim

mrežama. Frame Relay mreža ruterima izgleda kao bilo koja LAN mreža, pri čemu

nisu potrebne nikakve promene u okviru viših protokola da bi se iskoristile pomenute

prednosti.

Multikasting (Multicasting)

Multikasting je još jedna važna opcija LMI-ja. Multikast grupe se definišu

grupama od 4 rezervisane DLCI vrednosti (1.019 do 1.022). Paketi koji se šalju sa

ovim rezervisanim DLCI brojevima se repliciraju unutar mreže i šalju ka svim

odredišnim tačkama. Multikast proširenje takođe obaveštavaju korisnika o

dodavanju, brisanju i postojanju multikast grupa.

U mrežama koje koriste dinamičko rutiranje, ruting informacije se šalju ka

mnogim ruterima. Ruting poruke se mogu efikasno slati unutar paketa sa multikast

DLCI brojevima - što omogućava slanje poruka ka određenoj grupi rutera.

Mrežna implementacija

Frame Relay se može koristiti kao interfejs do ili javne ili privatne mreže.

Tipična privatna mreža se realizuje pomoću primene Frame Relay interfejsa u okviru

E1 multipleksera, kao i ne-Frame Relay interfejsa za druge aplikacije kao što su

prenos glasa ili video konferencije.



Javni Frame Relay servis se formira tako što se Frame Relay komutator (Switch)

postavi u centrali telekomunikacionog sistema. U ovom slučaju, koji za korisnike ima

jasne ekonomske prednosti - koristi se naplata po protoku i korisnici ne moraju da

brinu o održavanju mrežne opreme i servisa.

U svim vrstama mreža, linije koje povezuju korisničke uređaje sa mrežnom

opremom mogu da rade na širokom opsegu brzina. Tipične su brzine od 56 kbps do

2 Mbps, iako Frame Relay može da podrži i veće brzine, uskoro i do 45 Mbps (DS3

linkovi).



5. ZAŠTITA PODATAKA NA MREŽI

Ugrožavanje podataka može biti višestruko i to je prisluškivanje, analiza,

menjanje ili zadržavanje informacija, lažno predstavljanje. Sve napade, u zavisnosti

od uticaja napadača, delimo na:

1. Pasivne - svi oblici prisluškivanja i nadgledanja toka informacija bez

izmena u toku. Napadač može doći do informacija koje se razmenjuju mrežom. Za

odbranu od ovih napada primenjuje se šifrovanje informacionog toka.

2. Aktivne - dolazi do promene sadržaja informacija ili njihovog toka pa su

opasniji od pasivnih. Napadač mora biti priključen na mrežu da bi izvršio napad. U

ove napade spadaju: modifikacija mrežnih paketa, fabrikacija neautorizovanih

mrežnih paketa i prekid informacionog toka.

Sigurnosni servisi

1. autentifikacija - dokazuje se identitet korisnika i sistema koji šalje poruku.

Treba da spreči lažno predstavljanje i neautorizovanu fabrikaciju. Realizuje se

pomoću šifrovanja, digitalnih potpisa, vremenskih pečata.

2. tajnost podataka - zaštita podataka od presretanja. Realizuje se fizičkom

zaštitom komunikacionog medija.

3. neporicanje poruka - da bi se sprečilo da primalac izmeni poruku a zatim

tvrdi da ju je takvu primio. Realizuje se pomoću digitalnog potpisa.

4. integritet podataka - obezbedjuje integritet i tačnost poruke.

5. kontrola pristupa - reguliše odnos između korisnika i resursa mreže.

Najbolje je sprečiti svaki pristup mreži ali je moguće vršiti i filtraciju mrežne

komunikacije i tako omogućiti restriktivan pristup ili zabranu nekim

komunik.servisima.

6. raspoloživost resursa - servisi koji održavaju funkcionalnost mreže u

slučaju otkazivanja opreme ili napada na mrežu.



Kriptološka zaštita u mrežama

Najvažnije je šifrovanje mrežne komunikacije. Kriptološka zaštita podataka se

može implementirati na dva načina:

1. šifrovanjem sa kraja na kraj (end to end encryption) - poruka se šifruje

pri slanju a dešifruje pri prijemu; tokom putovanja kroz mrezu ostaje šifrovana, od

početka do kraja.

2. šifrovanjem po vezi (link encryption) - poruka se šifruje pri slanju ali se

dešifruje i ponovo šifruje pri svakom prolasku kroz komunikacione čvorove; u njima

je poruka u nešifrovanom stanju što je potencijalna opasnost. Prednosti prvog:

fleksibilnost, jednostavna distribucija ključeva za šifrovanje, poruka se štiti od

početka do kraja. Nedostatak: neki delovi poruke (adrese računara na izvoru i

odredištu) moraju da budu u dešifrovanom stanju u toku komunikacije. Prednosti

drugog: lako korišćenje, šifruje se čitava poruka. Nedostatak: komplikovana je

distribucija ključeva za šifrovanje.

Sistemi za šifrovanje

Simetrični šifarski sistemi (klasični šif.sistemi). Ključ za šifrovanje je

identičan ključu za dešifrovanje. Mogu da obezbede dobru zaštitu komunikacijskog

kanala ako se tajni ključ transportuje sigurnim kanalima i ostane nepoznat

napadačima. Najveći problem je obezbeđenje tih kanala. DES (Federal Data

Encryption Standard) - poznat ali iako ga je Američki nac.biro za standarde

preporučio, vlada SAD ga nije koristila za zaštitu podataka zbog male dužine ključa

od 56 bita. IDEA (International Data Encryption Algorithm) - u novije vreme,

objavljen 1990.god, koristi ključ od 128 bita, za sada dosta otporan.

Asimetrični šifarski sistemi( sistemi javnih ključeva).Ključ za šifrovanje

razlikuje se od ključa za dešifrovanje. Postoje dva ključa, jedan za šifrovanje a drugi

za dešifrovanje. Oni nisu isti ali su povezani određenim transformacijama. Jedan se

označava kao javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i mora biti

dostupan samo njegovom vlasniku. Najpoznatiji asimetrični algoritam je RSA



(Rivest-Shamir-Adleman). On je implementiran u program za šifrovanje PGP (Pretty

Good Privacy) koji se najčešće koristi za zaštitu elektronske pošte (e-mail).

Digitalni potpis

On odgovara fizičkom potpisu pisanog dokumenta i koristi se da bi se

garantovao identitet kreatora poruke. Mora biti različit pri svakom procesu

potpisivanja. Generišu se uz pomoć ”hash” funkcija i pomoću RSA. Kriptološka

”hash” funkcija od poruke proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (512 bita)

koji odslikava sadržaj poruke tako da promena sadržaja utiče na promenu potpisa.

Vatreni zid

Sa Internetom sve postaje mnogo teže, ali je veza sa Internetom neophodan

element poslovanja mnogih firmi – tako je i potreban opštinskoj upravi. Zaposleni

zahtevaju izlaz na Internet, a i same organizacije žele drugima da ponude pojedine

sadržaje, najčešće publikovanjem informacija na svom Web serveru ili

postavljanjem javnih ftp servera. Doskora potpuno zatvorenim sistemima sada može

da se priđe sa ma koje tačke planete, a prilika čini lopova. Firewall je, u originalnom

značenju te reči, “vatreni zid“, a ista reč se u građevini koristi da se opiše

sprečavanje širenja vatre iz stana u stan. Očigledno je da reč u računarstvu ima

drugo značenje, ali je analogija dobra. Firewall-om se naziva svaki sistem koji

razdvaja dve mreže i kontroliše protok informacija izmedju njih. Jednostavnije

rečeno, firewall štiti privatnu mrežu organizacije od spoljnog sveta.

Firewall određuje kojim se unutrašnjim resursima može pristupiti spolja, koji

spoljni korisnici mogu da pristupe tim resursima, a i koje spoljne servise mogu

koristiti unutrašnji korisnici. Da bi sve to bilo moguće, sav saobraćaj ka i sa Interneta

mora proći kroz firewall, gde ga je moguće proveriti. Sam firewall pritom mora biti

otporan na pokušaje napada.

Prednosti firewall-a su koncentracija kontrole sigurnosti mreže, generisanje

sigurnosnih alarma, praćenje korišćenja Interneta od strane zaposlenih, a on

predstavlja i dobru lokaciju za translaciju adresa (Network Address Translator –

NAT). Bez firewall-a bi svaki sistem u privatnoj mreži bio izložen napadima sa ma

kog sistema na Internetu, što bi komplikovalo život sistem administratorima.



6. ZAKLJUČAK

Umrežavanjem računara, odnosno realizacijom projekta računarske mreže u

opštinskoj samoupravi doći će do povećanja efikasnosti rada odeljenja i znatnog

smanjenja troškova. Pored dosadašnjih standardnih aplikacija koje se koristile a one

su uglavnom bile vezane za obradu ličnih dohodaka i ažuriranje biračkog spiska,

radiće se na razvoju ostalih aplikacija (matična knjiga i program za pisarnicu) kako

bi se olakšali i ubrzali standardni poslovi. Posebno će se obratiti pažnja na rad sa

strankama, rad na ubrzavanju izdavanja standardnih formulara koji su se do sada

popunjavali ručno.

Omogućiće se pristup internetu sa svake tačke iz mreže, a sve zajedničke

aplikacije će se nalaziti na serveru što će ubrzati razmenu podataka između

zaposlenih i smanjiti troškove štampe materijala i glasnika.

Frame relay omogućava brzi i standardni protok ka serveru opštinske uprave

gde bi registrovani korisnici mogli da iskoriste informacije poput regulisanja svojih

obaveza oko građevinskog zemljišta, uvida u birački spisak itd. Takođe ostavlja se

mogućnost, jer je opština Osečina sastavljena od dve varošice koje su međusobno

udaljene 16 km, za organizovanje VPN mreže koja bi premostila ovo geografsko

rastojanje. U mesnoj kancelariji samo uz pomoć jednog računara mogao bi veliki

deo poslova da se obavi što bi olakšalo život tamošnjem stanovništvu.

Na kraju, računarska mreža predstavlja investiciju, ali koja bez obzira na

uložena sredstva povećava efikasnsot rada opštinske uprave, a rezultat rada su

zadovoljni građani – što je i cilj svake opštinske uprave.



7. LITERATURA

1. Dr Miodrag Ivković, mr Slađana Milošević, Zoran Subić, mr Dalibor

Dobrilović, „ELEKTRONSKO POSLOVANJE“ TF Mihajlo Pupin,

Zrenjanin 2005. god.

2. Miodrag Dinić, „UVOD U NOVELL NETWARE“ Mikro knjiga,

Beograd 1994. god

3. Damir Baronica, „UMREŽAVANJE RAČUNALA“ Strijelac, Zagreb

2000. god.

4. Stephen J. Bigelow, “RAČUNARSKE MREŽE“ Mikro knjiga, Beograd

2004. god

5. Joe Habraken, “OSNOVE UMREŽAVANJA” Mikro knjiga, Beograd

2002. god

6. Douglas E. Comer, “POVEZIVANJE MREŽA - TCP/IP PRINCIPI,

PROTOKOLI I ARHITEKTURE” Cet, Beograd četvrto izdanje

7. Kurose i Ross “UMREŽAVANJE RAČUNARA:OD VRHA KA DNU SA

INTERNETOM U FOKUSU” Cet, Beograd

8. www.cet.co.yu/citaliste

9. www.netiks.co.yu

10.www.elitesecurity.org

11.www.cisco.com/univercd/cc/doc/cisintwk/ito_doc/frame.pdf

12.12. „PC WORLD MIKRO“ jun 2005


Documents

mreza-lokalne-samouprave