5

Viktimizacija osoba sa mentalnim smetnjama

Mučeniciizludnica

Pa o lo Ser ra*

Po la ze ći od isto ri je jed ne ita li jan ske psi hi ja trij ske bol ni ce (Are co), de fi ni tiv no za tvo re ne 1989. go di ne i pre tvo re ne u uni ver zi tet, osu đu je se ne za ko ni tost i ne do sta tak hu ma-no sti u usta no va ma azil skog ti pa, po seb no za one pa ci jen te ko ji se, pre ma re či ma sa mih di rek to ra bol ni ca, na zi va ju „so ci jal ni slu ča je vi“, tj. za one ko ji ne osta ju u bol ni ca ma zbog zdrav stve nih pro ble ma, već su sa mo zbog ne do stat ka in ter ven ci ja so ci jal nog ti pa od stra ne dr ža ve osu đe ni da bu du „za tvo re ni ci“, a da pri tom ni su po či ni li zlo či ne.

Ključ ne re či: spe ci jal ne psi hi ja trij ske bol ni ce, in sti tu ci o na li za ci ja, de in sti tu ci o na li-za ci ja, so ci jal ne slu žbe, za kon o za šti ti li ca sa men tal nim po re me ća ji ma.

Da na 29. mar ta 2009. go di ne na Fi lo zof skom fa kul te tu u Are cu, sve ča no je ot kri ven spo me nik na zvan „Mu če ni ci ma iz lud ni ce”.

TEMIDA Jun 2013, str. 5-16 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1302005S Originalni naučni rad

* Dr Paolo Serra je profesor neurofiziologije i psihofarmakologije pri Školi za specijalizaciju iz kliničke psihologije u okviru Instituta za opštu psihologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sijeni. Takođe, konsultant je italijanskog Karitasa (Caritas Italiana) na projektu Mentalno zdravlje u Srbiji i Crnoj Gori. Email: paoloserra46@gmail.com

Sa italijanskog jezika rad prevela Marina Sokić.

Pa o lo Ser ra

6

Sli ka 1. Spo me nik u Are cu

Pret po sta vljam da sve ovo mo že da se uči ni pri lič no čud nim, te da, sto ga, zah te va ob ja šnje nje.

Ima već dva de se tak go di na ka ko je grad Are co (grad sa 100.000 sta novni ka sme šten u is toč nom de lu To ska ne) od lu čio da sme sti se di šte svog uni verzi te ta u pa vi ljo ne ko ji su, do pre ne ko li ko go di na, či ni li okru žnu psi hi ja trij sku bol ni cu.

Bol ni ca je bi la iz gra đe na u go di na ma ne po sred no pre Pr vog svet skog ra ta i no si la je ime Okru žna lud ni ca. Od svog osni va nja do 70ih go di na pro šlog ve ka bi la je psi hi ja trij ska bol ni ca... kao i sve dru ge: sa ku plja la je sve „ostat ke” dru štva, ču va ju ći ih u svo joj unu tra šnjo sti, po pra vi li ma ko ja su bi la ko ri sna nje nom lič nom po ret ku i lič nom op stan ku, ne ma re ći da li su ta pra vi la mo gla da bu du de struk tiv na za nje ne ne sreć ne sta nov ni ke.

To kom 70ih sve se to pro me ni lo: sreć no, ali ne i slu čaj no. Po du da ra nje na me ra lo kal ne ad mi ni stra ci je i mla dog le kar skog ti ma (ko ji je ka sni je uklju čio i dru go oso blje) do ve lo je do ra di kal ne pro me ne „smi sla” tog me sta. Za pra vo, na kon što se to me sto du bo ko pro me ni lo u se bi (uki da nje fi zič kog spu ta va

Temida

7

nja, otvo re na vra ta, skup šti ne pa ci je na ta), po sta lo je ope ra tiv ni cen tar i „kultur ni mo tor” no vih uslu ga u za jed ni ci za men tal no zdra vlje, ko je su bi le primer, za jed no sa ne kim dru gim ita li jan skim is ku stvi ma (Trst, Pe ru đa, itd.), za pri pre mu no vog za ko na 1978. go di ne, za ko na ko ji je pot pu no pro me nio ita lijan sku psi hi ja trij sku za šti tu.

Sve ovo je do ve lo do spo rog, ali i ne za u sta vlji vog za tva ra nja lud ni ce, ko ja je ra nih 90ih „vra će na lo kal noj za jed ni ci”, sta vlja ju ći na ras po la ga nje svo je pro sto ri je za na me ne ko je ni su vi še de struk tiv ne.

Lo kal na za jed ni ca je od lu či la da ih ko ri sti u vi še kon struk tiv ne svr he: kultur ne, što je uči ni la pu tem Uni ver zi te ta, i zdrav stve ne za šti te, kroz otva ra nje Do ma zdra vlja i po ro dič nog sa ve to va li šta.

Me sto pat nje, li ša va nja gra đan skih i ljud skih pra va, po sta lo je me sto na pret ka, sti ca nja zna nja, za šti te zdra vlja, fi zič kog i du šev nog.

Obi la ze ći spe ci jal ne psi hi ja trij ske bol ni ce u Sr bi ji, po no vo vi dim sta nje, ko je je za me ne ne pod no šlji vo, a u kom su bi li ita li jan ski pa ci jen ti pre če tr deset go di na.

Ja ne mo gu i neću da kri jem svo je du bo ko raz o ča ra nje zbog ozbilj nih propu sta u no vom Za ko nu o za šti ti li ca sa men tal nim smet nja ma Re pu bli ke Sr bije1, ko ji iz o sta vlja od red be ko je se ti ču po pra vlja nja uslo va za ži vot ovih lju di. Dok se na sta vlja ping pong iz me đu zdrav stve nih i so ci jal nih usta no va („ako se ra di o so ci jal nom pro ble mu, to zdrav stve ne usta no ve ne mo gu da iz le če”, ali i „oni su bo le sni i, kao ta kvi, so ci jal ne in sti tu ci je ne tre ba da pre u zi ma ju od govor nost”), pa ci jen ti u ve li kim bol ni ca ma, ta ko zva ni „so ci jal ni slu ča je vi”, za tvore ni ci go di na ma, a bez kri vi ce, osta ju iz van grad skog fo ru ma.

Sve stan sam da mo je re či mo gu da zvu če su vi še oštro oni ma ko ji ni ka da ni su za i sta po se ti li ove bol ni ce. Ka ko bih opi sao ova me sta i uslo ve ži vo ta pa ci je na ta, vi še vo lim da ko ri stim re či Ba sa glie (Ba sa glia, 1964:257), na pi sa ne dav ne 1964, ali, na ža lost, i u 2013. ak tu el ne za Sr bi ju: Go di ne 1925. ma ni fest fran cu skih umet ni ka, ko ji su se pot pi si va li sa „re vo lu tion sur re a li ste”, upućen di rek to ri ma lud ni ca, za vr ša vao se sle de ćim re či ma: „Su tra uju tru, u vre me po se te, ka da bez re či bu de te po ku ša li da ko mu ni ci ra te sa tim lju di ma, se ti te se i pri znaj te da u od no su na njih ima te sa mo jed nu su per i or nost: si lu.”

Če tr de set go di na ka sni je – ve za ni, kao i većina evrop skih ze ma lja, za sta ri za kon još uvek neo d re đen iz me đu za šti te i si gur no sti, sa mi lo sti i stra ha – si tua ci ja se ni je mno go pro me ni la: pri sil ne gra ni ce, bi ro kra ti ja, auto ri tar nost, re gu

1 Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 45/13.

Pa o lo Ser ra

8

li šu ži vot pa ci je na ta za ko je je još Pi nel na sav glas tra žio pra vo na slo bo du. Ali slo bo da o ko joj je go vo rio Pi nel bi la je do pu šte na u za tvo re nom pro sto ru, sta vlje na u ru ke za ko no da va ca i le ka ra ko ji je tre ba lo da je do zi ra ju i da je šti te. Iz tog raz lo ga, vi še od dva ve ka na kon spek ta ku lar nog od ve zi va nja la na ca, prisil na pra vi la i po ni že nja i da lje ozna ča va ju ri tam ži vo ta pa ci je na ta, zah te va ju ći hit no re še nje sa for mu la ma ko je uzi ma ju u ob zir čo ve ka ko ji slo bod no na la zi svo je me sto u sve tu.

Či ni se za pra vo da psi hi ja tar tek da nas ot kri va da je pr vi ko rak ka le čenju bo le sni ka vra ća nje slo bo de ko je ga je do sa da on li ša vao. Po tre ba za re žimom, si ste mom u slo že noj or ga ni za ci ji za tvo re nog pro sto ra, u kom je du šev ni bo le snik bio izo lo van ve ko vi ma, zah te va la je od le ka ra sa mo ulo gu ne kog ko nad gle da, in ter nog tu to ra, mo de ra to ra ek ce sa do ko jih je bo lest mo gla da do ve de: vred nost si ste ma je pre ma ši va la vred nost pred me ta le če nja. Da nas, me đu tim, psi hi ja tar shva ta da pr vi ko ra ci ka „otva ra nju” lud ni ce do vo de u bo le sni ku do po ste pe ne tran sfor ma ci je nje go vog po sta vlja nja, nje go vog od no sa pre ma bo le sti i pre ma sve tu, nje go ve per spek ti ve stva ri, su že ne i smanje ne ne sa mo zbog bo le snog sta nja, već i zbog du ge ho spi ta li za ci je. Od trenut ka ka da pre la zi zid in ter na ci je, pa ci jent ula zi u no vu di men zi ju emo ci onal ne pra zni ne (po sle di ca bo le sti ko ju Bur ton zo ve „in sti tu ci o nal na ne u ro za” (Bur ton, 1959), a ko ju bih ja na zvao jed no stav ni je in sti tu ci o na li za ci ja). On bi va uve den u pro stor, pr vo bit no stvo ren da bi ga u isto vre me uči nio bez o pasnim i da bi ga le čio, ko ji se u prak si po ka zu je kao pa ra dok sal no iz gra đen ra di pot pu nog po ni šta va nja nje go ve in di vi du al no sti, kao me sto nje go ve to tal ne objek ti vi za ci je. Ako je du šev na bo lest, u svom za čet ku, gu bi tak in di vi du al nosti, slo bo de, u lud ni ci pa ci jent ne na la zi ni šta dru go do me sto gde će pot pu no bi ti iz gu bljen, gde će ga bo lest i ri tam bol ni ce objek ti vi zi ra ti.

Od su stvo bi lo ka kvog pla na, gu bi tak bu dućno sti, bi ti stal no na mi lost i ne mi lost dru gih, bez i naj ma njeg lič nog pod sti ca ja, ima ti sop stve ni dan iz deljen i or ga ni zo van u di men zi ji ko ju dik ti ra ju is klju či vo or ga ni za ci o ne po tre be – ko je s ob zi rom na to da su ta kve – ne mo gu da uzi ma ju u ob zir sa mog po jedin ca i po seb ne okol no sti sva kog: to je še ma in sti tu ci o na li za ci je ko ja či ni ži vot u azi lu. No vi re grut u tre nut ku stu pa nja u kom plek san si stem ho spi ta li za ci je mo ra da osta vi za so bom sva ku ve zu ko ju ne mo že vi še da odr ža va, sva ki plan ko ji ne mo že vi še da re a li zu je, ži vot ko ji vi še ne mo že da ži vi, jer ga sa ma bolni ca spre ča va da na sta vi da se sta vlja u si tu a ci je, da se pro jek tu je u bu dućnost i neo mo gu ća va mu da osvo ji sop stve nu su bjek tiv nost. Du šev ni bo le snik, za tvo ren u uza nom pro sto ru svo je iz gu blje ne in di vi du al no sti, pri ti snut ogra ni

Temida

9

če nji ma ko je mu je na met nu la bo lest, na te ran je in sti tu ci o na li zi ra ju ćom mo ći ho spi ta li za ci je da po štu je nje na pra vi la. Ova pra vi la ga od re đu ju u pro ce su „uma nje nja” selfa i za tva ra nja u se be, ko ji se pr vo bit no po du da ra sa bo le šću i ko ji, na ža lost, ni je uvek re ver zi bi lan.

Mo glo bi se reći, me đu tim, da sva ka or ga ni za ci ja ko lek ti vi stič kog ka rakte ra (npr. ve li ki in du strij ski kom plek si), iako ne pred sta vlja in sti tu ci o na li zi raju ću kli mu za tvo re nih pro sto ra (lud ni ce, za tvo ri, kon cen tra ci o ni lo go ri, re li gijske in sti tu ci je, in ter na ti) ne po štu je, u iz ve snom smi slu, in di vi du al ni plan, ali osta vlja lič nu mar gi nu u ži vo tu sva kog čla na. Upra vo tu mar gi nu, me đu tim, na mer no bri še moć in sti tu ci je, jer je upra vo lič na ini ci ja ti va („bo le sna” ili ne) ta ko ja mo že da po re me ti red i pra vi la slo že ne or ga ni za ci je, či me pod ri va nje nu efi ka snost. Sto ga, ka da bo le snik, otu đen bo le šću, gu bit kom lič nih od no sa sa dru gi ma i na taj na čin gu bit kom se be, ula zi u bol ni cu, ume sto da na đe me sto u kom mo že da se oslo bo di nad no še nja dru gih nad so bom, gde mo že da ob no vi svoj lič ni svet, on pro na la zi no va pra vi la, no ve struk tu re ko je ga pod sti ču da se objek ti vi zi ra sve vi še dok se ne iden ti fi ku je sa nji ma. To je zbog to ga što po sle di ce lu di la, zbog ko jih su naj vi še za bri nu ti na ši za ko no dav ci, pre va zi la ze vred no sti du šev nog bo le sni ka kao čo ve ka. Izo lo van, u se gre ga ci ji, uči njen bezo pa snim, zi do vi ma ko ji ga okru žu ju, pa ci jent iz gle da da do bi ja vred nost ko ja pre va zi la zi ljud sku, ne što iz me đu pi to me, bez o pa sne ži vo ti nje i opa sne zve ri, sve dok se bo lest sma tra ne po pra vlji vim zlom od kog mo že sa mo da se bra ni.

Ali lud ni ca – na sta la kao od bra na zdra vih pro tiv lu di la, kao za šti ta od na je zde „za ra znih cen ta ra” – iz gle da da se ko nač no sma tra me stom od kog du šev ni bo le snik tre ba da se bra ni i ču va. Pred met psi hi ja tri je vi še ni je pa cijent ko ji uli va strah, već bo le stan čo vek ko ji se pla ši.

Ot kriće slo bo de od stra ne psi hi ja tri je do no si da kle pro blem du ševnih bo le sni ka iz van lud ni ce. U su šti ni, još uvek po sto je svu da re šet ke, ključe vi, ba ri je re, ka pi je, ali pro blem je i da lje otvo ren: uni šte nje lud ni ce je hit no po treb no, čak i oči gled no.

Za i sta, ot kriće slo bo de je naj o či gled ni ja stvar do ko je je psi hi ja tri ja mo gla da do đe, to li ko oči gled na da ne bi tre ba lo da pod stak ne ni ka kvu ras pra vu o to me, ali naj te že je su o či ti se sa oči gled nim, ako ono te ra čo ve ka da se su o či li ce u li ce sa so bom, bez še ma ili re frak ci ja. Čak je Pi nel ape lo vao na ovu očigled nu slo bo du za du šev ne bo le sni ke ka da ih je – oslo ba đa ju ći ih od la na ca – pri mo ra vao na za tvo ren, ogra ni čen pro stor gde i dan da nas bo ra ve na ši pa cijen ti. Ali, kra jem XVI II ve ka – ka že Fo u ca ult u svo joj „Isto ri ji lu di la” – mi ne pri su stvu je mo oslo ba đa nju lu da ka, već objek ti vi za ci ji poj ma nji ho ve slo bo de,

Pa o lo Ser ra

10

objek ti vi za ci ji ko ja je od on da na te ra la bo le sni ka da se po ste pe no in den tifi ku je sa pra vi li ma i še ma ma in sti tu ci je, da se in sti tu ci o na li zu je. Li šen bi lo ka kvog lič nog ele men ta, u vla sni štvu dru gih, sam plen svo jih stra ho va, bo lesnik je mo rao da bu de izo lo van u je dan za tvo ren svet gde po ste pe nim po ništa va njem sva ke nje go ve lič ne mo guć no sti, nje go va bo lest ne bi ima la vi še sna ge (Fo u ca ult, 1961:545).

Sli ka in sti tu ci o na li zo va nog čo ve ka od go va ra da kle oka me nje nom čo ve ku u na šim bol ni ca ma, ne po mič nom čo ve ku, bez ci lja, bez bu duć no sti, bez in tere so va nja, po gle da, iš če ki va nja, na de ko joj će te ži ti; smi re nom i oslo bo đe nom od eks ce sa bo le sti, ali uni šte nom sna gom in sti tu ci je; čo ve ku ko ji će mo ći da bu de pod stak nut na tra že nje sa mog se be, ko ji će mo ći da po vra ti sop stve nu in di vi du al nost sa mo po se do va njem sop stve ne slo bo de, uko li ko ne že li mo da on na sta vi da iden ti fi ku je svo ju unu tra šnju pra zni nu sa ogra ni če nim i pre tećim pro sto rom lud ni ce. Za pa ci jen ta je gu bi tak slo bo de, ko ji je u osno vi njego ve bo le sti, ne iz be žno po ve zan sa slo bo dom ko je smo ga mi li ši li.

Na rav no, pro blem slo bo de za du šev nog bo le sni ka, ili za pra vo pro blem bo le sni ka u bol ni ci, ni je na stao od jed nom, zbog iz ne nad nog ot kri ća ne ke ne po zna te re al no sti, već se po no vo ja vio sa zah te vom ko ji ne mo že da se ne uzme u ob zir na kon tran sfor ma ci je ko ju stva ra ju le ko vi u od no su iz me đu pa cijen ta i nje go ve bo le sti. Ako je pa ci jent iz gu bio svo ju slo bo du zbog bo le sti, lek mu je dao slo bo du da po no vo po se du je se be sa mog. Ako je, da kle, bi lo mo gu će ig no ri sa ti apel psi ho di na mič kih te o ri ja, ko je pred la žu nov na čin pristu pa nja du šev noj bo le sti, na kon što su no vi le ko vi stvo ri li no vu di men zi ju iz me đu pa ci jen ta i nje go ve bo le sti, zbog če ga se on u na šim oči ma – slo bodan od sta rih obra za ca sen za ci o nal nih sin dro ma – po ja vio u pot pu no ljudskoj sfe ri, ni je vi še mo gu će izo lo va ti ga u kru gu lu da ka i ne sma tra ti ga jed nostav no bo le snim čo ve kom. Vre me je da kle da se su o či sa pro ble mom du ševnog bo le sni ka u bol ni ci, u tom za tvo re nom pro sto ru, od se če nom od bi lo kog od no sa ko ji ni je bo le stan, če ka jući da on po vra ti svo ju lič nu slo bo du ko ju ne mo gu da mu po klo ne ni le ko vi, ni le kar.

Bur ton, u svo joj mo no gra fi ji (1959), pri zna je, ta ko đe, da i le ko vi ima ju in stitu ci o na li zi ra ju ću moć i ne mo že mo da se ne slo ži mo sa njim on da ka da se lek da je u ve o ma in sti tu ci o na li zi ra ju ćoj kli mi: ako, isto vre me no sa de lo va njem le ka, bol ni ca ne po kre ne ak ci ju od bra ne slo bo de, zbog či jeg gu bit ka pa ci jent već pa ti, lek – da jući mu svo jim dej stvom ši ru gra ni cu sve sno sti, po ve ća će u nje mu ube đe nje da je već traj no iz gu bljen i da ni jed na žal ba ne će mo ći da re vi di ra pr vu pre su du. Da kle, po se ban stav pa ci jen ta po pi ta nju far ma ko lo

Temida

11

škog tret ma na – rav no du šnost, apa ti ja u mno gim aspek ti ma, ko ji su slič ni gu bit ku sva kog in te re so va nja za ži vot kod in sti tu ci o na li zo va nog čo ve ka – mo že uvek da se pri pi še kon stant noj in sti tu ci o na li zi ra ju ćoj mo ći ko ju ima bolni ca ko ja na sta vlja da de lu je na pa ci jen ta u prav cu da ljeg po go r ša nja.

Me đu tim, oči gled no ot kriće slo bo de, do ko je psi hi ja tar iz gle da da je stigao, pret po sta vlja da on po zna je svo ju lič nu slo bo du: pre va zi la že nje objektiv nog od no sa sa pa ci jen tom, u kom ne mo že da vi di sa mo izo lo va ni pred met stu di je ili ana li ze ko ja mu se da je u jed nom otu đu ju ćem od no su slu gago spodar (u su prot nom bi se osta lo za u vek u Pi ne lo voj pse u doslo bo di), već oso bu u ko joj mo že da pre po zna svo ju lič nu su bjek tiv nost i slo bo du. Le kar – kog je dru štvo de le gi ra lo da le či du šev nog bo le sni ka – ne mo že, kao pred vod nik sve ta zdra vih sa sve tom du šev no bo le snih, da i da lje, na iz vr šnom pla nu, od raža va stav dru štva. Ako dru štvo, ad mi ni stra ci ja od ko je za vi se lud ni ce, iz gle da ju kao da ži ve u stal nom kul tu pe si mi zma, psi hi ja tar ne mo že da bu de nji hov ne za in te re so va ni pot pa rol. Ako je fa ta li zam pre ma du šev noj bo le sti mo gao da bu de oprav dan u od su stvu de lo tvor ne te ra pi je, po sle do la ska far ma ko loške ere to po sta je neo bja šnji vo, uko li ko se ne pri pi še ak tu el noj psi hi ja trij skoj kla si ulo ga sa od re đe nom od go vor no šću.

Psi hi ja trij ske slu žbe u za jed ni ci, po seb no tzv. „sek tor ska psi hi ja tri ja”, po di žu pr ve ba ri je re spo sob ne da za bra ne ulaz u lud ni cu. Ali čak i ako te struk tu re bu du mo gle da sma nje pri liv no vih re gru ta, osta je, me đu tim, problem lud ni ce kao pri sil nog sme šta ja, kao me sta ve či te in sti tu ci o na li za ci je gde je pa ci jent stal no „na su đe nju, osu đen – ka ko ka že Fo u ca ult (1961) – da bu de stal no pod op tu žbom, a tekst op tu žbe se ni kad ne po ka zu je, jer se be le ži u ce lom ži vo tu azi la”.

Ova raz mi šlja nja i ona ko ja će usle di ti re zul tat su tro go di šnje stu di je i ra da na re or ga ni za ci ji bol ni ce od oko 600 pa ci je na ta, kod ko jih je moć in sti tu ci o nali za ci je ko ju ima bol ni ca de lo va la, na do ve zu ju ći se na pr vo bit nu bo lest, ta ko da je če sto bi lo ne mo guće od re di ti ko li ki deo nji ho vog sta nja tre ba pri pi sa ti de lo va nju jed ne ili dru ge.

U ovom krat kom iz la ga nju ne mo gu da se pred sta ve sa neo p hod nom ši rinom po ste pe ni ko ra ci ko ji su bi li pred u ze ti (biće do ku men to va ni u po seb nom ra du), već se ak ce nat sta vlja sa mo na ele men te ko je je bi lo mo gu će i mo gu će je is ko ri sti ti bez mi ni mal ne po dr ške za ko na i dru štva ko ji za se be ka žu da ni su još uvek sprem ni i zre li za ta kva is ku stva. Pred u ze ti ko ra ci, s dru ge stra ne, mo gu se la ko na slu ti ti, ako ni su, šta vi še, oči gled ni, čak i ako je – kao u na šem slu ča ju – kult pe si mi zma leb deo, a i da lje leb di, nad sva kom na šom ini ci ja ti

Pa o lo Ser ra

12

vom ko ja mo že da se re a li zu je sa mo ako se i da lje odr ža va ži vim smi sao od govor no sti sva ko ga u neo stva ri va nju pla ni ra nih ci lje va.

Ko ra ci mo gu, me đu tim, da se kon kre ti zu ju u ne ko li ko ta ča ka:Uvo đe nje le ko va pu tem ko jih je – upr kos kli mi in sti tu ci o na li za ci je – bi lo •mo guće eli mi ni sa ti fi zič ka spu ta va nja i po če ti sa raz li ko va njem šte te ko ju je na ne la bo lest od one ko ju je na ne la in sti tu ci o na li za ci ja.Po ku šaj da se oso blje po no vo edu ku je i po pi ta nju te o ri je i po pi ta nju •hu ma no sti.Po nov no us po sta vlja nje ve za sa spo lja šnjim sve tom.•Ukla nja nje fi zič kih ba ri je ra (mre že, re šet ke), što uglav nom či ne sa mi pa ci•jen ti.Otva ra nje vra ta po si ste mu „open do or”, u skla du sa va žećim za ko nom.•Stva ra nje Dnev ne bol ni ce či ja je zgra da, tač ni je za nju je is ko ri šće no jed no •biv še ode lje nje, sprem na već sko ro go di nu da na, ali za tvo re na če ka odobre nje upra ve ko ja iz gle da ne mo že da na đe ad mi ni stra tiv no re še nje za no vu slu žbu.Po ku šaj da se ži vot u bol ni ci or ga ni zu je u skla du sa kon cep ti ma te ra pij ske •za jed ni ce.

Ove po ste pe ne me re, a sve u ci lju stva ra nja kli me slo bo de u bol ni ci, do ve le su do slo bod nog kre ta nja 400 od 600 pa ci je na ta, do osni va nja radnih gru pa, di sku si ja, itd. gde se uklju ču je po lo vi na pa ci je na ta, za tim do na cr ta te ra pij ske za jed ni ce i po ste pe nog pre stan ka be ža nja či ji broj se po ka zao obrnu to sra zme ran po ste pe noj li be ra li za ci ji.

Re a li za ci ja ovih pr vih ko ra ka ka tran sfor ma ci ji lud ni ce u bol ni cu za le čenje, do ne la je ozbilj ne pro ble me u od no su sa pa ci jen tom ko ji sti če po ste pe no svest o sop stve nim ljud skim pra vi ma. Du šev ni bo le snik (ov de mi slim na ve ći nu pa ci je na ta či ji je ste pen psi hič kog po gor ša nja bi lo vi še de lo in sti tu ci o na li zi raju će mo ći ko ju ima bol ni ca ne go sa me pr vo bit ne bo le sti) ne pred sta vlja se vi še kao po mi ren i pi tom čo vek, za stra ši van sna gom i auto ri te tom onih ko ji ga šti te; čo vek ko ji po kor no pri hva ta kao pri rod nu i lo gič nu svo ju in fe ri or no sti u od no su na dru ge; već se pred sta vlja kao bo le sna oso ba ko ja, po što ju je bo lest objek ti vi zi ra la, ne pri hva ta vi še da bu de objek ti vi zi ra na po gle dom le ka ra ko ji je dr ži na dis tan ci. Agre siv nost ko ja je – kao iz raz bo le sti, ali, pre sve ga, in sti tuci o na li za ci je, pre ki da la s vre me na na vre me sta nje apa ti je i ne za in te re so va nosti – ustu pa me sto kod mno gih pa ci je na ta no voj agre siv no sti ko ja se ja vlja iz

Temida

13

mrač nog ose ća nja, iz van nji ho vih po seb nih de li ri ju ma, da „ne pra ved no” ni su sma tra ni lju di ma sa mo za to što su u „lud ni ci”.

Upra vo u ovom tre nut ku pa ci jent, sa agre siv nošću ko ja, da kle, pre va zi la zi nje go vu sa mu bo lest, ot kri va svo je pra vo da ži vi ljud ski ži vot. I upra vo sa da le kar ne mo že da iz da svoj od nos rav no prav no sti sa njim: na kon što je uka zao na svo je ose ća nje po ni zne čo več no sti ne mo že da ga osta vi u tom za tvo renom pro sto ru u kom nje go ve no ve ilu zi je mo gu da se slo me. „Otvo re na vra ta”, kao kraj nji do kaz da le kar na pu šta svet ob ma ne, po ka zu ju pa ci jen tu da psi hija tar vi še ne ži vi u kul tu pe si mi zma ko jim je dru štvo i da lje iz gle da im pregni ra no. Pa ci jent oseća zna čaj tog či na pre dru štva kom su još uvek stra ni ovi pro ble mi, i či ni se da je u sta nju da im se pri bli ži sa mo pa ter na li stič kim du hom pi je ti sta ko ji pa ci jen tu ni je po tre ban. „Otvo re na vra ta” (te ror za na še za ko nodav ce), uki da nje re šet ki, otva ra nje ka pi ja, de lu ju ta ko du bo ko, da jući mu percep ci ju ži vo ta u me stu le če nja u kom on po ste pe no mo že po no vo da iz gra di ve zu sa dru gi ma”, sa onim ko ga le či, sa dru gim pa ci jen ti ma.

Psi hi ja trij ska bol ni ca, me sto in sti tu ci o na li za ci je i in du ko va nog otu đe nja, ri zi ku je, me đu tim, da po sta ne – pri me nji va njem no vih me ra – jed no dru go me sto otu đe nja, uko li ko se or ga ni zu je kao svet sam po se bi, u ko me su sve po tre be za do vo lje ne, kao u zlat nom ka ve zu.

Uki da nje fi zič kog spu ta va nja je oslo bo di lo pa ci jen ta sta nja pod re đeno sti „si li” od ko je je sva ka ko uspe vao zna lač ki i lič no da se oslo bo di kroz svo je ek ce se. Slo bo da ko ju mu je dao le kar i no va kli ma u bol ni ci mo gu da stvo re sa da u nje mu još ve će sta nje pot či nje no sti, jer je ono po me ša no sa osećanji ma oda no sti i za hval no sti ko ji ga ve zu ju za le ka ra u još pri sni ji od nos, ne ras ki div, du blje po ni ža va jući i de struk tiv ni ji od bi lo kog fi zič kog spu ta vanja: od nos ap so lut nog stra ho po što va nja i oda no sti „do bri ci” ko ji se po sve ću je nje mu, ko ji se na gi nje–sa svo je vi si ne – da ga sa slu ša i ne ka že ni ka da ne. To sve mo ći će sa mo da ubr za re gre siv ni pro ces ko ji će ga na te ra ti da po ste pe no upad ne u jed no me ka no, bez bol no, to tal no po ni šta va nje ko je bih ja na zvao ne kom vr stom bla ge in sti tu ci o na li za ci je.

Pa ci jent će zbog to ga pri me ći va ti pri su stvo slo bo de, ali će je i da lje oseća ti kao ne što što mu je da to spo lja, a ne kao re zul tat svog osva ja nja. Da kle, du go vre me na – na kon uki da nja re šet ki ko je je on sam is tr gao i uni štio na po ziv le ka ra – neće ići da lje od gra ni ca ko je su mu ra ni je na met nu te: okvir dvo ri šta osta je u nje go voj gla vi, a otvo re na vra ta su za nje ga još uvek za tvo re na. Ta mo je, iš če ku je da ne ko mi sli i od lu ču je za nje ga, jer on ne zna, ili se ne že li da zna, da bi mo gao da se ža li na svo ju ini ci ja ti vu, na svo ju od go vor nost, na svo ju slo

Pa o lo Ser ra

14

bo du. Pri hva ta njem ove slo bo de kao po klon le ka ra, on osta je uvek, da kle, u od no su pre ma nje mu, u tom pri mi tiv nom otu đu ju ćem od no su slu gago spo dar.

Da lud ni ca ne bi sa da, na kon po ste pe nog uni šta va nja svo jih otu đu ju ćih struk tu ra, po sta la na sme ja ni azil za hval nih slu gu, či ni se da je di no što mo že da se is ko ri sti je ste in di vi du al na agre siv nost. Na ovoj agre siv no sti, ko ja predsta vlja ono što mi, u psi hi ja tri ji, tra ži mo za auten ti čan od nos sa pa ci jen tom, mo že mo da po sta vi mo od nos uza jam ne na pe to sti ko ji je di ni mo že bi ti u stanju – u ovom tre nut ku – da ras ki ne ve ze auto ri te ta i pa ter na li zma, ko ji su do ju če bi li uzrok in sti tu ci o na li za ci ji.

Slo že na or ga ni za ci ja bol ni ce mo že da se su o či sa ozbilj nim ri zi ci ma, ali mo žda upra vo u ta kvoj ri zič noj si tu a ci ji psi hi ja tar mo že da se po sta vi kao jednak pre ma pa ci jen tu, u jed noj igri na pe to sti i pro tiv na pe to sti ko ja uklju ču je pa ci jen ta i le ka ra. Ovaj po sled nji aspekt, me đu tim, zah te va do dat ne ana li ze i eks pe ri men te ko ji će bi ti pred met na red nog ra da.

Eks pe ri ment o sa vr še noj or ga ni za ci ji, pa ra dok sal no te ži, sa mno štvom pra vi la i pro pi sa, ka ne u spe hu svog za dat ka (in sti tu ci o na li zo va ni čo vek), me đu tim, ovlašćuje nas da po ku ša mo jed nu no vu po stav ku psi hi ja trij ske bolni ce gde se uzi ma u ob zir pr vo pa ci jent, a po tom i kon struk ci ja ko ja se na la zi oko nje ga sa di men zi jom ko ja se nje mu pri la go đa va. Pri la go đa va la bi se u smi slu da mo ra da pro is tek ne iz nje go vih sa mih po tre ba: npr. od no si u gru pi, te ra pij ske za jed ni ce, klu bo vi, grup ne di sku si je u ko ji ma agre siv nost usme ra va pa ci jen ta da stvo ri oko se be pro stor ko ji je na stao iz nje go vog kre ta nja, iz njego vog ži vlje nja sa dru gi ma. U ovoj te ra pij skoj za jed ni ci, ko ja je da ta na osno vu nje go vih in te re so va nja i pod sti ca ja, po no vo će ste ći svo ju vred nost i ovla da će po no vo so bom, svo jim me stom, svo jom ulo gom, čak i unu tar bol ni ce či je zi di ne ne pred sta vlja ju gra ni cu pre ko ko je ne po sto ji raz dva ja nje ili po ni že nje.

U ovoj di men zi ji će Dnev na bol ni ca na ći svo je me sto kao tač ka uje di njenja, kroz „sek tor sku psi hi ja tri ju”, iz me đu unu tra šnjo sti i spo lja šnjo sti. U ovoj bol ni ci na po la da na, pa ci jent će mo ći da ži vi u dva re gi stra: onom ko ji se ti če te ra pi je i onom ko ji se ti če po ste pe nog osva ja nja slo bo de za ko ju će se ose ća ti da je on ga zda i da je on od go vo ran.

Temida

15

Umestozaključka

Po sled nje tri go di ne is tra ži va nja i ra da u bol ni ci u ovom po gle du ni su do volj ne da se do ne su za ključ ci, već sa mo da se na zna če per spek ti ve, po goto vo što kult pe si mi zma, ko ji nas okru žu je, i ma lo odo bre nih sred sta va, či ne sve spo rim, na por nim, a oči gled ne re zul ta te ma nje evi dent nim. Ode lje nja su još uvek opre mlje na klu pa ma i ve li kim sto lo vi ma, ku pa ti la su uglav nom bez i ma lo do sto jan stva, ode ća pa ci je na ta za kr plje na i bed na... Ve li ki je ma njak zdrav stvenih rad ni ka u od no su na te ra pij ske zah te ve, a još uvek se če ka ju pri mar ne hit ne me re, jer upra va ne na la zi na čin, zbog bi ro krat skih pre pre ka, da poč ne sa fi nansi ra njem sre đi va nja bol ni ce. Me đu tim, ipak se ose ća kli ma slo bo de ta ko što pa ci jent pod no si ne do sta tak ovih me ra, ali po sta je sa u če snik i sa rad nik le ka ru u zah te va nju ade kvat nog sme šta ja za svo ju čo več nost i svo ju bo lest.

Da li će prin cip slo bo de u sva kom slu ča ju us pe ti da zba ci s po lo ža ja princip auto ri te ta? Iz gle da da nam pre mi se te ra pij ske za jed ni ce da ju za pra vo da ta ko mi sli mo, bu du ći da su i pa ci jen ti, le ka ri i oso blje uklju če ni u istu kri zu u ko joj na la ze svo ju za jed nič ku ljud sku osno vu (Ba sa glia, 1964). Ve ru jem da se po sle ovih re či Ba sa glie mo že do da ti vr lo ma lo. Hteo bih sa mo da po no vim da ne mo že da po sto ji psi hi ja trij ska za šti ta bez učešća so ci jal nih in sti tu ci ja. Do minant na ide ja o psi hi ja tri ji, ko ja re ša va sve pro ble me he mi jom, ni je ni šta vi še ne go pre va ra, na uč na ob ma na ko ju plaćaju oso be sa vi še pro ble ma.

Literatura

Bur ton, R. (1959) In sti tu ti o nal Ne u ro sis. Bri stol: John Wright.

Fo u ca ult, M. (1961) Fo lie et de ra i son. Hi sto i re de la fo lie a l’âge clas si que. Pa ris: Plon.

Za kon o za šti ti li ca sa men tal nim smet nja ma Re pu bli ke Sr bi je, Sl. gla snik RS, br. 45/13.

Internetizvori

Ba sa glia, F. (1964) La dis tru zi o ne dell’ospe da le psic hi a tri co co me lu o go di is ti tu zi o na liz-za zi o ne. Do stup no na: http://www.triestesalutementale.it/letteratura/testi/35distr.htm stranici pristupljeno 15.5.2013.

Pa o lo Ser ra

16

Paolo Serra

Martyrsofthepsychiatrichospitals

This article is based on the history of an Italian psychiatric hospital (Arezzo) that closed in 1989 and was turned into a university. The illegal and inhumane treatment in asylumtype institutions is condemned. In particular the treatment of those patients who, according to the analysis, hospital directors referred to as “social cases.” These individuals did not stay in hospital because of health problems but only due to the lack of social care by the state. AS a consequence they are condemned to be “prisoners” without committing any crimes.

Key words: special psychiatric hospitals, institutionalization, deinstitutionalization, social services, law on the protection of persons with mental disorders.