Multimedija i Multimedijalno Predstavljanje Informacija

7/29/2019 Multimedija i Multimedijalno Predstavljanje Informacija

1/30

Predavanje 3Multimedija i multimedijalno

predstavljanje informacija


2/30

Sadraj

Multimedija

Multimedijalno predstavljanje informacija


3/30

Multimedija

Razmiljanja o tome da multimedija predstavljapovezanost viemedija egzistiraIa su u duem vremenskom periodu, ali se o primenimultimedije u prezentacione svrhe vie govori od 70-ih godinaprolog veka.

Danas se od multimedije zahteva da obezbedi sledeemultimodalitete:

multitasking, tj. istovremeno izvravanje vie procesa; paralelnost, tj. mogunost da se mediji paralalno izvravaju i

prikazuju; interaktivnost, tj. mogunost interakcije.


4/30

Multimedija

Multimedija, zapravo, predstavlja jednu sveobuhvatnu medijsku

integraciju.

Evidentno je da postoje mnogi pokuaji njenog definisanja, te stoga irazliite definicije ovog pojma.

Navedimo samo neke od njih, koje su navedene u literatiri.


5/30

Multimedija

Negroponte:"Nenaporno meanje bitova. Poetak je da se podesepomeano, a mogu se koristiti i zajedno ili odvojeno.

Meavina audija, videa i podataka se zove multimedija, zvuikomplikovano, ali nije nita vie nego pomeani bitovi".

Feldman:"Multimedija je meavina podataka, integracija teksta svihvrsta, slika i zvuka u jednom digitalnom informacionom okruenju".

Obe definicije polaze odhardversko-tehnikih kriterijuma. Re je o tome da je multimedija:

kombinacija digitalnih podataka koji su raunarski podrani ili tehnika integracija separatnih medija na jednom digitalnom mediju.


6/30

Multimedija

Po Galbreath-umultimedija se konstruie tek u sferi opaanja korisnika.On otvara dilemu o tome da li multimediju treba shvatiti kao "multiplemedia".

Grimes i Potel ne posmatraju samo fiziku konstituciju podataka, vesmatraju da je proizvod koji je nastao kombinovanjem podataka novatvorevina:

"Multimedia kreira informaciju sa vetim pokuajem da ukomponujepodatke koji su bili drugaije sistematizovani".

Oni jo navode: "Dobro integrisana multimedija osigurava celovitostprezentacije koja isporuuje snanu i jasnu poruku".


7/30

Multimedija

Riehm i Wingert navode da: "MultimedijaInost ne znai da na CD-ROM-u idu zajedno slika, video i tonovi; to mora biti jedan povezani

ukupni odnos. Samo smislena kombinacija koja podrava sadraj ima

drai".

Mayes:"Multimedijalni sistemi nisu prvenstveno definisani svojim

strukturama podataka, ve prirodom svoje komunikacije".


8/30

Multimedija

U diskusijama o multimediji i pokuajima da se ona ustanovi kao

disciplina, dolazi se uglavnom do zakljuka da ne postojiustanovljena terminologija pomou koje bi se dao njen jasan opis i

definicija.

To i ne udi s obzirom da se oblast multimedije nalazi u mnogobrojnimprocesima vie razliitih oblasti, kao to su na primer:

raunarska industrija,

telekomunikacije,

izdavaka delatnost,

TV/filmsko emitovanje, itd


9/30

Multimedija

Telekomunikacije su se nekad zanimale primarno za telefoniju, dokdanas telefonske mree evolutivno prerastaju u digitalne mree kojesu veoma sline raunarskim mreama.

Konvencionalni telefoni se sve vie transkribuju u raunare, ili sepojavljuju kao softver u formi "IP telefonije".

TV sektor i radio emitovanja su pioniri u profesionalnoj audio/videotehnologiji.

Meutim, danas su ve neki profesionalni sistemi, jednostavno reno,

raunari opremljeni specijalnim dodacima.


10/30

Multimedija

Veina izdavakih kua nudi svoja izdanja u elektronskoj formi.

Raznovrsne delatnosti tee stvaranju inlerdisciplinarnih proizvoaamultimedijalnih informacija.

Iz korisnike perspektive "multimedija" znai da se informacije mogureprezentovati u formama od audio signala do pokretnih slika.

Ali, ipak, raunarskom integracijom svih ovih medija omoguava seinteraktivno predstavljanje informacija.


11/30

Multimedija

Od sistema koji rade u realnom vremenu oekuje se da rade sa dobrodefinisanim vremenskim ogranienjima da bi stvorili "foult tolerant"sisteme.

Za multimedijalne aplikacijetolerancija na greke i brzina su najvaniji

aspekti, jer oni koriste: i konvencijalne medije i

audio-video medije.

Konvencionalni podaci se moraju dostavljati u pouzdanom obliku u ciljupodrke audio-video podrke.

Podaci obe klase medija treba da se prenesu iz izvornog na ciljno mesto ito to je mogue bre, tj. u vrsto definisanom vremenskom ogranienju.

Elementi multimedijalne aplikacije: nisu meusobno nezavisni, oni moraju biti integrisani i sinhronizovani.


12/30

Multimedija

Kada je re o multimedijalnoj arhitekturi u literaturi se esto mogu nainavoenja prema kojima se ona sastoji od okoline u irem i uemsmislu.

Okolina u uem smislu

multimedijalne arhitekture

se sastoji od:

vizuelnog prostora (prostora predstavljanja sa grafikimobjektima na ekranu raunara),

prostora znaenja (sa multimedijalnim objektima i vestima), prostora dogaanja (postupci od strane korisnika) i toka programa (korisnik, interaktivnost, dijalog).


13/30

Multimedija

Prostor predstavljanja je reprezentativan sloj koga ini grafikikorisniki interfejs.

Ovaj prostormoe imati svojstvo reprezentovanja odreenih oblika, onukazuje na:

prostor znaenja,

dubinsku strukturu,

njegovi objekti mogu kroz simbolike oblike reprezentovati apstraktneentitete, ili biti isto grafiki znaci bez znaenja.

Dillenbourg i Mendelson informacioni prostor oznaavaju kao parovepredstavljanja i akcije kao mikrosvetove.

"Mapping" korespondencija fizikih i mentalnih reprezentativnih oblikaje pri tom sasvim odgovoran i teak zadatak.


14/30

Multimedija

Prostor dogadanja se oznaava kao mesto u kome se odigravainterakcija korisnika sa multimedijskim objektima.

Iz toga proizilaze dve dimenzije dimenzija korisnika i interakcija, odnosno

komunikacija sa programom.

Ovaj prostor ima prostorne i vremenske aspekte.


15/30

Multimedija

Interakcija je odluujua za povezivanje: prostora predstavljanja i

prostora znaenja.

Bez interakcije se ne prenosi ni jedno zna

enje, a upravo prostordogaanja treba da omogui prilaz semantikoj ravni, prostoru znaenja.

Tek se u interakciji realizuje znaenje multimedijalnih objekata, uinterpretativnom inu korisnika.

Ako se znaenje multimedijskih objekata: otkrije tek u komunikativnoj interakciji korisnika sa programom,

tada ono ima odluujui znaaj u oblikovanju te interakcije.


16/30

Multimedija

Jedan multimedijski objekat istovremeno pripada:

prostoru predstavljanja,

prostoru znaenja i

prostoru dogaanja.

Sastoji se od:

interaktivno manipulisanog povrinskog objekta (reprezentacija), kojireaguje na postupke i raspolae metodama, koje se kod odgovarajuihakcija iskljuuju i

jedne semantike dubinske strukture, koja se sastoji od kvaliteta koji jojdodeli autor ili korisnik.

Objekti u multimediji su vizuelni ili akustini objekti, koji reprezentujustvarnost ili apstrakciju.


17/30

Multimedija

Povrina multimedijalnih objekata pripada prostoru predstavljanja i

sastoji se od grafikih reprezentacija, tzv. dubokih objekata, kao to su:

tekst,

brojevi,

grafikoni,

ton,

muzika,

slika i

film, ali isto tako i od realizacija procedura.


18/30

Multimedija

Te grafike reprezentacije raspolau sopstvenim osobinama i metodamaobjekata koje reprezentuju.

Medijalne podatke mogu razumeti ljudi ili alati namenjeni upravljanju,

evaluaciji i procesiranju takvih podataka.

Na logikom nivou medijski podaci su uvek komponovani od merljivihvrednosti za odreenu oblast u diskretnom multidimenzionalnomprostom.

Na fizikom nivouneprocesirani medijski podatak je predstavljen u

medijskom tipu specifinog formata kao binarna sekvenca.

Ovaj oblik reprezentacije esto ukljuuje kompresiju i predprocesnekorake.


19/30

MULTIMEDIJALNO PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA

Giro navodi da "Znak uvek izraava nameru da saopti neki smisao, afunkcija da saoptava ideje putem poruka".

Sadraj svake poruke se izraava odreenim znacima - znacimaodreenog izraajnog koda.

Slika 1 predstavlja tipian lanac komunikacije u kome znak predstavljaneizostavni deo.


20/30


Komunikacioni lanac

Predajnik Sadraj Znak

Kod

MedijumKanal vezePrijemnik

Slika 1


21/30


Medijski podaci se generiu vetaki, korienjem specifikacija ilikombinovanjem.

Razliiti tipovi multimedijskih podataka imaju razliite osobine i funkcije, tako da

postoji potreba za njihovim definisanjem, tj. bliim odreenjem.


22/30


Jedna od moguih klasifikacija tipova podataka jeste i ona kojunavodi Steinmetz u obliku prikazanom na slici 2, a

podela podataka na statike i dinamike tipove izvrena je u odnosu na

njihovu promenu tokom vremena.

Na osnovu istog kriterijuma je izvrena i podela dinamikih podataka nadiskretne i kontinuirane.

Odreenje sintetikog medijskog podatka, s obzirom na to da se:

medijski podaci generiu vetaki ili kombinovanjem korienjemspecifikacija, ponekad se naziva dokumentom.


23/30


Hijerarhijsko predstavljanje multimedijalnih podataka

Medijum

Statiki medijum Dinamiki medijum

Tekst Slika Diskretni medijum Kontinualni medijum

Animacija Audio Video

Slika 2


24/30


Multimedijalni dokument je okarakterisan informacijom koja je:

kodirana u najmanje jednom kontinuiranom i

jednom diskretnom medijumu.

Sinhronizacija izmeu informacionih jedinica je mogua jer postoji bliskapovezanost- integracija razliitih medija.

Dokumenti opisuju medijske podatke sredstvima formalnog jezika kojeraunar moe da procesira.


25/30


Fundamenlalni sistemski koncepti koriste:

apstrakcije multimedijalnih podataka,

oni slue kao koncept za informacione arhitekture i mogu se implementirati uz pomo alata.

U tom smislu izrazi:

arhitektura dokumenta i

informaciona arhitektura su sinonimi.


26/30


Razmena dokumenata znai komunikaciju i sadraja i strukture.

Razmena dokumenata, iz razloga upotrebe protokola, takoe zahteva ikorisenje arhitekture dokumenta.

Ovo se odnosi na standardizovane arhitekture, kao to su: SGML (Standard Generalized Markup Language), kao i korporativni

razvoji, npr

DCA (Document Content Architecture) ili

MO:DCA (Mixed Object: Document Content Architecture).


27/30


Arhitektura dokumenata i njihove komponente

Sadraj

Struktura

Prezentacionimodel Manipulacioni

model

Reprezentativnimodel

Slika govori omeudelovanju

naznaenihmodela.Informacionearhitekturekoristeapstrakcijepodataka i

njihove koncepteza specifikaciju iimplementaciju.

Slika 3


28/30


Slika 4 prikazuje multimedijalnuinformacionu arhitekturuokarakterisanu kroz

unutranje meudelovanjepojedinih informacionih jedinicadiskretnih i kontinualnih medija.

U meudelovanju modela,manipulacija opisuje operacije koje semogu izvoditi nad multimedijalniminformacijama.

Komunikacija i skladitenjedefinisuprotokole korisene za razmenu ovihinformacija izmeu: razliitih raunara i format korisen za skladitenje

podataka.

Slika 4. Arhitektura multimedijalnihdokumenata i njihove komponente

Prezentacionimodel

Manipulacionimodel


Komunikaciona skladita


29/30


Prezentacija multimedijalnihinformacija sadri: veze izmeu pojedinanih

delova informacija,

koje moraju biti sadrane uprezentaciji ovih informacija unajirem smislu.

Korisnik vidi dokumenta pomouodreenih alata za manipulacijumultimedijalnim podacima.

Slika 4. Arhitektura multimedijalnihdokumenata i njihove komponente

Prezentacionimodel

Manipulacionimodel


Komunikaciona skladita


30/30

Ispitna pitanja

1. Koje modalitete danas multimedija treba da obezbedi (opiitemodalitete)?

2. Iz ega se sastoji okolina u uem smislu multimedijalnearhitekture?

3. ta ini prostor predstavljanja u multimediji?

4. Iz ega se sastoji povrina multimedijalnih objekata?

5. ta znai razmena dokumenata i ta ona zahteva?

Documents

Multimedija i Multimedijalno Predstavljanje Informacija