Multinacionalne i Transnacionalne Kompanije

Multinacionalne i transnacionalne kompanije

Marko Stanisavljevi

Beograd, Februar 2011.


Strana

2

Sadraj:Uvod...........................................................................................................3 1.Pojam multinacionalnie i transnacionalnie kompanije (korporacije).......3 2.Razvoj preduzea.....................................................................................4 3.Formiranje transnacionalnih i multinacionalnih kompanija.....................6 4.Znaaj velikih preduzea za svetsku privredu..........................................9 5.Zakljuci..................................................................................................11


Strana

3

UvodU savremenim privrednim deavanjima,nemogue je osporiti znaaj velikih preduzea u nauno tehnolokom razvoju.Mnogi nauni instituti u svetu rade pod pokroviteljstvom velikih kompanija,jer je jedino tako mogue obezbediti veliki kapital.S' druge strane,multinacionalne kompanije imaju veliki interes od novih pronalazaka,jer time ostvaruju niz prava(autorska,prava na upotrebu...),a pored ostalog nova,produktivnija tehnologija;novi,kvalitetniji proizvodi,poveavaju profit i rentabilitet tih preduzea. Drugo,mnoge sportske,kulturne i edukativne manifestacije nebi mogle biti organizovane bez pomoi velikih preduzea,koja se na taj nain reklamiraju pred irim potroakim masama. Izmeu ostalog,velika preduzea su prvi pokretai ekonomskog,pravnog i socijalnog razvoja,delujui na dva navedena naina,time inei dobrobit celokupnoj naciji. Navedene injenice ukazuju na to da su velika preduzea i njihova uloga u svetskoj privredi,teme kojoj bi trebalo posvetiti vie panje,te sam u ovom radu opisao nekoliko momenata koji su znaajni.U prvoj taki opisan je razvoj preduzea,njihov rast i izlazak na svetsko trite.Druga taka vezana je za izvoz kapitala,formiranje multinacionalnih kompanija,i njihov uticaj na svetsku privredu,ekonomsku i politiku situaciju u svetu,a i mnogih zemalja u razvoju.Trea taka je uslovno reeno suma prve dve take,jer izraava interesna podruja u kojima deluju velika preduzea,i nain na koji taj uticaj ostvaruju.etvrta taka predstavlja uporeivanje pozitivnih i negativnih rezultata uticaja velikih preduzea,i konani zakljuak njihove uloge.

1.Pojam multinacionalnie i transnacionalnie kompanije (korporacije)Alternativno, transnacionalne kompanije: velike poslovne korporacije koje deluju irom sveta i kontroliu bogatstva koja u nekim sluajevima premauju nacionalna bogatstva. Njihov rast do meunarodne moi bio je toliko brz da se nije razvio zakonodavni


Strana

4

okvir koji bi kontrolisao njihove aktivnosti. Multinacionalne kompanije bile su u stanju da maksimalizuju svoje profite umanjujui svoje poreske obaveze kroz vlastite meunarodne kanale za promet novanih sredstava, sto je praktino postalo zakon za sebe, te sposobne da utiu na vlade, zakonodavna tela i medije u vlastitu korist. Od kad su multinacionalne kompanije toliko velike da ih niko ne moe smatrati odgovornim za njihove neumerenosti i od kada je maksimalizacija rasta profita i rasta kompanija od samog poetka njihova jedina svrha, njihovo ponaanje u svetu stremi da bude eksploatatorsko i neodgovorno. U nerazvijenim zemljama one iskoriavaju prirodna bogatstva i jeftin rad, prodaju nepodesnu i drutveno kodljivu tehnologiju, manipuliu sa stvaranjem lanih potreba u slubi profita starajui se o njima, i izazivaju ekoloke katastrofe.

2.Razvoj preduzea (izlazak na svetsko trite)Razvoj preduzea je neto to sve vlade imaju kao jedan od primarnih ciljeva. Osim toga,razvoj preduzea i preduzetnitva je u mnogim teorijskim pravcima odobravano, jer je u tome viena jedina mogunost dravne intervencije,kao recimo kod Fiziokrata koji su zagovarali slobodno privreivanje (Lesefer doktrina) smatrano je da drava treba da bude izostavljena iz privrednih aktivnosti ili,ako je to potrebno,treba da se usmeri samo na razvoj preduzea.U poslednje dve decenije Evropu (istonu i jugoistonu) zahvatio je jak tranzicioni talas;u zemljama,bivim lanicama sovjetskog bloka su promenjeni dravni sistemi,uglavnom prosovjetske,komunistike orijentacije,te veoma lako su se mogli,za analitike potrebe,pratiti potezi vlada drava u tranziciji.Etatistiki nain privreivanja se pokazao kao veoma lo;posle tri do etiri decenije odravanje takvog naina privreivanja poele su se ispoljavati njegove posledice,izazivajui teke ekonomske krize u vidu pada proizvodnje,pada produktivnost,pada najamnina i ivotnog standarda,pojave visoke stope nezaposlenosti,itd.Poto je privreda bila u krizi,veina velikih proizvodnih sistema su se morali privatizovati,kako bi privreda oivela,jer drava nije imala sredstava za njihovu sanaciju ili obnovu proizvodnih pogona.Privatizacijom se privreda mogla osposobiti,ali nisu mogli biti uinjeni vei rezultati na planu zaposlenja.Stoga Vlade su irom zemalja otvarale kancelarije koje su bile zaduene da pomau u razvoju malih i srednjih preduzea, onim veim su zakonskim propisima omoguili poslovanje.Uvoenjem poreskih


Strana

5

propisa,kao i primenom novih sistema oporezivanja,izbegnuto je s'jedne strane dvostruko oporezivanje to je bio uzrok nerealno visokih cena,a sa druge strane suzbijala se siva ekonomija(adekvatan primer je uvoenje PDV-a u okolnim zemljama i kod nas od 01.januara 2005.godine).Liberalizacijom trgovine omoguena je konkurencija meu proizvodnim preduzeima,kao i izlazak domaih preduzea na regionalno i svetsko trite. Ova tri pitanja (privatizacija,sistemamtizacija i liberalizacija) su isticana kao najvanija u svim dravama koje su bile ili su jo uvek u tranziciji,a njihovim reavanjem postizani su sledei efekti: Prvo,privatizacijom dravnih preduzea,na njihovo elo su dolazili privatni preduzetnici,koji su strogo vodili rauna o svojim interesima i interesima svojih firmi,jer je od toga zavisila i njihova dobit.Neretko su organizovali strune timove koji su pratili razvoj priozvodne i operativne tehnologije,sistema organizacije,timove koji su istraivali trite, potrebe potroaa,anketirali korisnike svojih proizvoda,a sve u cilju poveanja produktivnosti,rentabiliteta i konkurentnosti. Drugo,sistematizacija je omoguila oslobaanje privrede od pritisaka neaktivne radne snage,omogueno je pravilno funkcionisanje privrede,bez optereenja,bez preteranih odlivanja kapitala,bez veih gubitaka. Tree,ukoliko su preduzea dostizala toliki stepen razvijenosti,da im je domae trite bilo malo,liberalizacija trgovine im je omoguavala da se njihovi proizvodi ne carine u inostranstvu,to im je poveavalo konkurentnost na stranim tritima.Postojanje gigantskih,integrisanih trita (recimo trite Evropske Unije),koja imaju veliki promet,uslovilo je postavljanje odreenih standarda kvaliteta za uvozne proizvode.Preduzee,ukoliko bi htelo da ue na takvo trite moralo bi da zadovolji ove,ponekad i visoke standarde,da modernizuje i racionalizuje proizvodnju,da zadovolji i neke ekoloke standarde(recimo,u Evropskoj Uniji,nemogue je uvoziti bezalkoholna pia iji je sadraj radio-aktivan,ak i u najmanjim mernim jedinicama).Za preduzee, ulazak na ovakva trita je veoma bitno,jer iza njih stoji odlina plateno sposobna tranja. Kada je re o fazama u rastu i razvoju predeuzea koje odraavaju promene u strukturi delatnosti,onda se prevashodno ima u vidu smenjivanje ekspanzije i diversifikacije kao pravaca rasta preduzea.Polazi se od toga da preduzee obino startuje sa manjim ambicijama da bi kasnije,zahvaljujui steenoj akumulaciji i izazovima iz okruenja


Strana

6

povealo,proirilo svoje polsovanje,i dolo u fazu kada dalji rast podrazumeva korenite reorganizacije.U tom pogledu uobiajen je pristup da se u evolutivnom putu preduzea identifikuju sledee faze: Prva faza je osnivanje koju karakterie start sa jednim proizvodom i neformalna organizaciona struktura. Drugu fazu ini rast proizvodnje i prodaje dotinog proizvoda i afirmacija kljunih funkcija kao to su inenjering,proizvodnja,prodaja,finansije i sl. Trea faza je period proirenja proizvodnog programa na bazi koncentrine diversifikacije i drugaijeg organizacionog strukturiranja funkcija i proizvodnih jedinica etvrta faza koju karakterie rast putem konglomeratske diversihikacije i korenite reorganizacije.To je kritina faza u kojoj se vre radikalne promene u konfiguraciji i daljem rastu preduzea,pa ak i potpuno osamostaljivanje pojedinih delova. Globalno posmatrano,preduzee u svom razvoju prolazi kroz stadijume ekspanzije,stabilizacije,propadanja i oivljavanja.

3.Formiranje transnacionalnih i multinacionalnih kompanija (karakteristike,odnosi unutar kompanija,neke MNK i TNK)Ogranienost nacionalnog trita je glavna prepreka daljem razvoju velikih preduzea,te je stalna njihova tendencija da svoja delovanja prenesu ili proire na vie pravnih podruja,ona svojim poslovanjem doprinose visini bruto nacionalnog i bruto domaeg proizvoda mnogih zemalja.Jaka konkurencija na svetskom tritu,trai stalnu cenovnu konkurenciju. Kompanije se takmie u pojeftinjenju proizvoda na razne naine(obaranjem cene, poveanjem koliine sardaja uz nepromenjenu cenu,itd.).Da bi to vie smanjile cene svojih proizvoda,ali da pritom neugroze svoj profit,proizvodna preduzea ele da smanje cenu kotanja svojih proizvoda.To esto ine tako to koriste savremeniju tehniku i tehnologiju,poveavajui produktivnost u proizvonji,ali poto se situacija na tritu jako brzo menja,nebi bilo ekonomino da se na kratak rok menjaju proizvodni pogoni,ve se oni modernizuju.Kada se situacija toliko brzo menja tako da i ova opcija smanjuje rentabilitet preduzea,preduzea ele da kroz smanjenje najamnine radnika


Strana

7

obezbede smanjenje cene kotanja.U takvim okolnostima preduzee eli da izmesti svoje proizvodne pogone u neku drugu zemlju,obino su najpogodnija podruja za ovakve poteze zemlje u tranziciji iz sledeih razloga:esto vlade propisuju poreske stope nie nego to je to u razvijenijim zemljama,kako bi pomogle razvoj privrede ili privukle strani kapital,zatim,zemlje u tranziciji karakterie i velika nezaposlenost i niska cena radne snage,te nepostojanje odreenih zakona koji se odnose na zatitu prirodne sredine(najbolji primer ovakvih prilagoavanja je i potez Tvornice duhana,Rovinj koja proizvodi poznatu marku cigareta Ronhill da proizvodne pogone prebace iz Hrvatske u Tursku).Uestvovanje u privatizaciji u zemljama u tranziciji,najlake se mogu ostvariti ovakvi zahtevi.Svedoci smo prodaje domaih firmi mnogim stranim preduzeima,koja kroz ulaganja u nau privredu ele postii odreene rezultate(pribliiti se nekim razvijem tritima,zatim smanjenje cene kotanja,itd.).Recimo kupovina Duvanske industrije Ni od strane Phillip Moris-a,ili smedervskog Sartid-a od strane U.S.Still-a su potezi upravo izazvani velikom konkurencijom na svetskom tritu (amerika korporacija U.S.Still je time htela da indirektnim putem ue na trite Evropske Unije,po prijemu Srbije i Crne Gore,ili mu se priblii,poto je uvoz amerikog elika u zemlje Evropske Unije otean brojnim kvotama ili uvoenjem carina.U poslednje vreme se vodi estoka bitka na svetskom tritu elika izmeu EU i SAD).Drugi razlog zbog koga se vri izmetanje kapitala u druge zemlje je i taj to neke zemlje imaju odreene ugovore sa velikim tritima,blizu su velikih trita,tako da proizvodi veoma lako mogu da se nau u prodaji na njima(mnogi analitiari tvrde da Srbija i Crna Gora ima veliku priliku da privue strani kapital,zbog liberalnijih propisa,jer se sada,nakon prijema novih lanica,granica sa Evropskom Unijom pribliila,to mnogo utie na kreiranje poslovne politike velikih kompanija).U poslednje vreme najprivalnije destinacije za izvoz kapitala su Kina, Singapur,Hrvatska,Rusija,Meksiko... Transnacionalne i multinacionalne kompanije su u prednosti i zbog toga to mogu da uvozom polufabrikata u zemlje filijala da obore izdatke za carine i porez,kreiranjem posebnih cena za polufabrikate koje su ispod realne trine vrednosti(transferne i manipulativne cene),a koje su stroga tajna unutar kompanija.Optepoznato je da su velike kompanije koje se bave proizvodnjom eletronike,kao recimo NOKIA, PHILIPS ili recimo fabrike automobila BMW i VOLKSWAGEN otvorile pogone u mnogim


Strana

8

zemljama Azije ili jugoistone Evrope,gde je cena radne snage izuzetno mala u odnosu na cenu radne snage u matinim zemljama,kao recimo Tajland,Malezija ili Indonezija,gde izvoze polufabrikate,ili kao to su to ranije bile Maarska i Rumunija.U pogonima u tim zemljama se vri sklapanje delova i proizvodnja potronog materijala(na primer baterija za mobilne telefone,ili sedita za automobile,itd),te nakon toga se gotovi proizvodi plasiraju na svetsko trite.Jedan od razloga za otvaranje filijala u drugim zemljama i nastanak transnacionalnih kompanija je i taj to se recimo organizovanje proizvodnje ispostavi ekonominije nego to je to organizovanje transporta proizvoda na veliku udaljenost i obezbeenje tih proizvoda,te veliki izdaci za brz transport proizvoda koji vremenom brzo gube svoju upotrebnu vrednost. Jo jedna stvar veoma bitna kod velikih kompanija,kod njihovog nastanka je i to to je njihov nastanak i proirenje veoma esto podran od strane kupaca,jer je to i u njihovom direktnom interesu (jeftiniji proizvodi,dostupni iroj potroakoj masi). Te s' toga ova preduzea imaju i posebne sektore zaduene za to bolje uspostavljanje veze izmeu potroaa i matice firme.Naravno da zahtevi kupaca variraju od trita do trita,te se veoma esto proizvodi u neznatnoj meri diferenciraju,prilagoavaju odreenim tritima po strukturi,ceni,kvalitetu,kvantitetu i sl.

Korporacija i njeni odnosi


Strana

9

Napomena:nepostoji sutinska razlika izmeu korporacija i kompanija,one su dve iste vrste preduzea(drutava kapitala),samo posmatrane sa stanovita razliitih prava (anglosaksonskog i britanskog)

Pre nekoliko meseci SI&SI company je otvorila pitanje izvoza svojih proizvoda u Singapur,u planu je otvaranje poslovnice u toj aziskoj zemlji koja bi bila zaduena za plasman proizvoda na trita irom Azije.U pitanju je izvoz proizvoda pod nazivom VODA VODA,koja zadovoljava izuzetno visoke standarde za ulaz na Azijsko-pacifiko trite.Razvijene zemlje esto podrazumevaju i visok stepen zagaenosti vazduha i pogotovo voda,te se insistira na njihovoj fabrikoj preradi,ili detaljnom ispitivanju.Ovo je samo prvi korak u rastu i razvoju preduzea i njihovom prerastanju u transnacionalne kompanije

4.Znaaj velikih preduzea za svetsku privreduVeoma su razliite ocene uloge transnacionalnih kompanija u savremenoj privredi i drutvu.One se kreu od izrazito pozitivnih ocena:irenja trita,poveanja ekonomkse efikasnosti,poveanja zaposlenosti i sl.,do izrazito negativnih uticaja:premetanja prljavih tehnologija i nuklearnog otpada u nerazvijene zemlje,smanjenja autonomije nacionalnog razvoja,poveanja ekonomske nejednakosti i sl. Mo Transnacionalnih kompanija nesumnjivo je velika i ona prevazilazi nacionalne granice.Utiu na zaposlenost miliona ljudi,kao i na stepen ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama,imaju privilegovan status u Svetskoj banci i meunarodnom monetarnom fondu.One time ostvaruju i razliite oblike strukturalne moi,jer utiu na meunarodnu poslovnu klimu.Istraujui kretanje cena na pojedinim tritima,odnose rada i kapitala,veliinu i rast trita,politiku stabilnost,finansijske koncesije pojedinih zemalja i tome sl.,Transnacionalne kompanije ostvaruju sopstveni razvoj i mo upravo zahvaljujui razliitoj mrei uslova u pojedinim zemljama.Nastanak i razvoj Transnacionalnih kompanija u mnogo emu znai i jednu novu meunarodnu podelu rada.Klasina meunarodna podela rada doivela je bitnu transformaciju.Ona se danas odvija kroz intra kompanijsku i interkompanijsku meunarodnu podelu rada transnacionalnih kompanija.U skladu sa prirodom njihovog poslovanja, internacionalnim korporacijama je potrebna


Strana

10

maksimalna sloboda kretanja kapitala,tehnologije,materijala,strunih kadrova.Njima je takoe potrebna potpuna sloboda donoenja odluka.Nacionalnu dravu oni prihvataju,ali samo toliko koliko ona podraava i potpomae njihovu ekspanziju.Nacionalne vlade imaju obavezu da vode nacionalnu politiku-usmeravaju i kontroliu svoju ekonomiju,platni bilans,glavne finansijske tokove,zaposlenost,investicije i dr.,pa je sasvim realna mogunost da se time ograniava eljena autonomija Transnacionalnih kompanija.Njihova politika ne koincidira uvek sa nacionalnim intresom matine zemlje. Za sada nema pouzdanih saznanja kakav bi mogao da bude definitivan ishod u daljem razvoju ovih odnosa na relaciji drava-meunarodne korporacije.Sve to nuno vodi odreenim promenama dosadanje ekonomske uloge drave i jaanju uloge odreenih meunarodnih institucija(MMF,Svetska banka i dr.),ali se istovremeno izraava i zabrinutost da takav razvoj moe da ugrozi potreban ekonomski suverenitet nacionalnih drava.Po drugima takav razvoj je pozitivan,jer je to objektivno uslovljena potreba da se ekonomski razvoj oslobodi nepotrebnih dravnih ogranienja.Transnacionalne korporacije ponaaju se po logici dominacije i podinjenosti ostalih na svetskom tritu.Na osnovu ove logike svetska privreda integrie se pribliavanjem,uklanjanjem institucionalnih prepreka meu nacionalnim privredama po teritorijalnom preseku.Funkcionalni tip svetske integracije dezintegrativno deluje na veinu nacionalnih privreda.Trend globalizacije ostvaruje se uporedo s trendom regionalizacije i lokalizacije to razvija pluralizam vrednosti lokalnih,regionalnih i globalnih zajednica.Globalizacija saveza i partnerstva meu kompanijama su odluujui za njihovu razvojnu strategiju.Udeo transnacionalnih i multinacionalnih kompanija neprekidno raste i jaa u svetskoj privredi.Pod kontrolom transnacionalnih kompanija nalazi se 4/5 svetske trgovine,4/5 patenata za novu tehniku i tehnologiju,vie od svetske industrijske proizvodnje i sl. Poslovanje Transnacionalnih kompanija aktuelizirano je i pitanje karaktera trine cene.To su kupoprodajne cene koje se formiraju u razmeni izmeu delova Transnacionalnih kompanija.Mada se one kvalifikuju kao trine cene,one se faktiki ne formiraju pod uticajem dejstva trinih zakona i vae samo unutar datog sistema transnacionalne kompanije.Ekonomska sutina trinih cena TNK teorijski jo nije razjanjena.


Strana

11

Internacionalizacijom biznisa i globalizacijom poslovanja savremena preduzea ne utiu samo na razvoj svoje nacionalne ekonomije ve doprinose razvoju zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja.To postii trasferima tehnologija i znanja.Meutim,pored pozitivnih delovanja savremenih preduzea moe biti i negativnih za zemlje domaina to se prevashodno odnosi na uvoz prljavih tehnologija i ekoloki opasnih industrijskih optadnih materijala,ali i na druge ekonomske posledice kao to su zaduivanja i vraanje kredita,prodaja zastarelih tehnologija,itd... Iako posledice ovakvih delovanja savremenih preduzea mogu biti velike,nesme se zanemariti i injenica da razvoj civilizacije u velikim merama zavisi od njih.Uticaj ovih preduzea na duhovni razvoj je izvanredno veliki,preko proizvoda i tehnologija koje su omoguile razvoj i irenje duhovne kulture. Kreirajui svoje strategije razvoja,velika multinacionalna preduzea razvila su svoje koncepte internacionalizacije ekonomije na kojima poiva privreda.Zatim,velika nauna istraivanja,nauno-tehnoloki napreci nebi bili mogui,jer su upravo finansirani od strane velikih multinacionalnih kompanija.

5.ZakljuciOcena realne uloge i znaaja savremenih preduzea u svetskoj privredi podrazumeva dobro poznavanje svih pojavnih oblika preduzea i svetske privrede i njenih zakonitosti.Posmatrano sa svih aspekata,velika preduzea imaju svoje dobre i loe strane,ali se rezultati njihovih delovanja nemogu prebiti meusobno,oni svaki zasebno se odraavaju u nacionalnim privredama irom sveta i nikad se nispoljavaju svi na jednom mestu,ve nedostatak jednih pokazuje povoljno ili nepovoljno delovanje velikih preduzea na tom podruju.

Documents

Multinacionalne i Transnacionalne Kompanije