Prema Filostratu, koji je pisao vek i po posle tog dogaaja, jednom kada je Musonije leao okovan u Neronovom zatvoru, njegov prijatelj Apolonije iz Tijane je kriom komunicirao sa njim, pitajui ga ta da uradi da mu pomogne da se oslobodi. Musonije je odgovorio tako to se kratko zahvalio Apoloniju na brizi i onda ljubazno ali odluno odbio pomo. Onda mu je Apolonije napisao Sokrat iz Atine je odbio pomo od prijatelja da ga oslobode, i zbog toga je zavrio na suenju gde je osuen na smrt. Na to je Musonije odgovorio Sokrat je bio osuen na smrt jer nije hteo da se trudi da se brani, ali ja nameravam da se branim. Pozdrav. Generaciju kasnije, Origen je, u svojoj apologiji Hrianstva, u delu Contra Celsum, imenovao dva oveka koji su po rasuivanju mnigih ljudi stojali kao uzori najvieg naina ivota, dva sveta oveka paganskog sveta, a to su Sokrat i Musonije. U etvrtom veku, car Julijan je napisao pismo prvosveteniku Teodoru da ga pohvali za njegovo primerno ponaanje kada je bio vrean od strane vladara iz Grke. Izmeu ostalih komplimenata, rekao je kako Teodorovo potpuno odsustvo ljutnje moe da se uporedi sa Sokratovom mirnoom kada je bio nepravedno osuen, a kako je njegova elja da pomogne gradu gde je doiveo tu uvredu slina Musonijevom velikodunom zalaganju za Gjaru, iz koje je bio prognan. U ova tri sluaja, imena Grkoj i Rimskog filozofa su stavljena zajedno kao najbolji primeri ljudi koji su prikazali najvie etike standarde i koji su iveli u skladu sa svojim uenjem. Iz ovih poreenja, samo ovako prosto navedenih, bez nekakvih dodatnih objanjenja radi ubeivanja, moe se videti da ovo povezivanje nije nategnuto, ve da je bilo uobiajeno i poznato. I sada, vekovima kasnije, kada su nestala mnoga dela koja su mogla ovakvo povezivanje da uine oiglednijim, moderni uenjaci ne oklevaju da Musonija nazovu rimskim Sokratom. Nama, kojima je moda teko da se setimo vremena u naim ivotima kada nam je ime Sokrat bilo nepoznato, i koji imamo samo nejasno seanje sa stranica Tacita o Musoniju kao jednom od stradalih Stoika, ovakvo spajanje ova dva imena moe da izgleda udno. Zaborav u koji su pali ime i reputacija Musonija je jedna od teih nepravda istorije, jer ak i postojea svedoenja antikih pisaca, koliko god bila malobrojna, dovode nas do zakljuka da je Musonije bio mnogo ubedljivija linost nego to izgleda na prvi pogled, ak u stvari, da je bio jedna od najbitnijih linosti svog doba. Iako je bio pripadnik Stoikog uenja, Musonije nije bio ograniem tom kolom; njegova uenja su bila njegovo humano tumaenje temeljnih principa koji vode ljudsko ponaanje, i bila su plod njegovog dobrog ivota i izraz njegove velike linosti. Zbog same injenice da je bio duhovni i etiki voa i apostol moralne slobode u svojoj i sledeim generacijama, Musonija je odgovarajue uporediti sa Sokratom. Ali tanost takvog poreenja postaje jasnija kada vidimo koliko ima taaka u Musonijevom ivotu, koliko su njegovi ciljevi i metode, i koliko su sadraj i duh njegovog uenja slini Sokratovom. Moda najmanje bitna, iako najoiglednija, taka slinosti je ta da, iako su obojca proveli ivote predavajui, bili su toliko ravnoduni prema uvanju svojih misli da se nisu potrudili da ih zapiu. Postojala je pria o Musonijevim zapisima, ali neosnovana koliko i pria o Sokratovim spisima. Oigledno je da su njihovi savremenici zapisali njihova uenja, ali nam originali nisu dotupni. Fragmente, koji su kratke pouke, imamo sauvane kao zapise drugih pisaca i nisu bili skupljeni do 1822. kada ih je prvi put skupio Holandski uenjak Peerlkamp. Kolekcija dela Musonija Rufa moe da se podeli na dve grupe- predavanja i izreke. Prva grupa, koja predstavlja vei deo, se sastoji od

dvadeset jednog moralnog diskursa, razgovora, ili diatriba, koje je sauvao Stobej. Za sva predavanja sem jednog, Stobej daje naslov Musonije o tome.., a peto predavanje ima naslov Predavanje Musonija o tome... Jedinstvenost stila i duha, i injenica da su sva predavanja pripisana Musoniju su navele uenjake da smatraju da su svih dvadeset jeden eseja zapisi njegovih predavanja koja je napravio Lukije. este su fraze kao Takvo je bilo miljenje Musonija koje je izrazio tada to pokazuje da je Lukije bio Musonijev uenik, i jedan deo gde Musonije govori kao prognanik drugom prognaniku pokazuje da je Lukije delio sudbninu progona sa svojim uiteljem. Sem toga nije mogue identifikovati Lukija sem da se moe rei da to nije Lukije iz Apuleje ili Lukijan, ili komentator Aristotelovog dela Kategorije, koga je Simplikus citirao. Sva predavanja su verovatno izdata neko vreme posle Musonijeve smrti. Predavanje prvo Da nema potrebe davati mnoge dokaze za jedan problem Jednom kada je poela diskusija o dokazima i primerima, kakve poetnici moraju da naue od svojih uitelja filozofije da bi se izvetili u tome to ue, Musonije je rekao da nema smisla traiti mnoge dokaze za svaku taku, ve treba traiti ubedljive i jasne. Kao to lekar koji prepie mnoge lekove za svog pacijenta zasluuje manje hvale od onog koji uspe da mu pomogne sa manje, tako je i filozof koji ui uenike mnogim dokazima loiji od onog koji ih dovede do eljenog cilja sa samo nekoliko. I uenik takoe, to ima bru pamet, trebae mu manje dokaza, i ranije e doi do zakljuka u temi o kojoj se radi, podrazumevajui da je zakljuak ispravan. A oni kojima treba dokaz za svaku taku, ak i u stvarima koje su savreno jasne, ili koji trae da im se dokae nadugako neto se moe objasniti ukratno, takvi su nesposobni i glupi. Bogovima, moemo da pretpostavimo, ne treba dokaz ni za ta, jer za njih nita nije nejasno ili tajno, a samo kada je neto nejasno potreban je dokaz. ovek, pak, mora da se trudi da sazna ono to nije jasno i oigledno kroz ono to to jeste jasno i oigledno. Ovo je svrha dokaza. Uzmimo za primer stav da uivanje nije neko dobro. Na prvi pogled, ne priznajemo da je to tano, jer nam se uivanje zaista predstavlja kao nekakvo dobro. Ako uzmemo opteprihvaeni stav da svako dobro treba eleti, i dodamo drugi, jednako prihvaeni stav da neka uivanja ne treba eleti, dolazimo do zakljuka da uivanje nije dobro, to jest, dokazujemo nepoznato i nepriznato koristei ono to je poznato i priznato. I opet, stav da rad i trud nisu zlo nije na oigled predlog koji je ubedljiv, dok njegov suprotni stav, da rad i trud jesu zlo, izgleda ubedljivo. Ali ako ponemo od poznate i prihvaene injenice da svako zlo treba izbagavati, i dodamo tome jo jednu oiglednu injenicu, naime, da mnogi oblici rada i truda nisu u kategoriji stvari koje treba izbegavati, dolazimo do zakljuka da rad nije zlo. Poto je ovo, onda, priroda dokaza, kada pogledamo kako neki ljudi imaju bru pamet, a neki sporiju, kako su neki vaspitani u boljem okruenju, a neki u gorem, ovi drugi su u loijoj poetnoj poziciji i trebae im vie dokaza i vie brige da savladaju neko uenje i da ga prihvate, isto kao to kada je neko telo bolesno, ako je cilj da se vrati potpuno zdravlje, potrebno je vrlo posveeno i dugo leenje. Sa druge strane, uenici koji su bolje boljeg karaktera i koji su uivali bolje odgajanje, lake e i bre, i sa manje dokaza doi do ispravnog razumevanja i praktikovati ga. Koliko je ovo istina moemo lako da vidimo ako pogledamo dva momka ili mladia, od kojih je jedan odrastao u luksuzu, njegove telo je neno, njegov duh je oslabljen zbog lakog ivota, i sada je slabog i

tromog karaktera; a drugi je odrastao na nekakav Spartanski nain, nenaviknut na luksuz, uveban u samokontroli, spreman da poslua ispravna miljenja. Ako onda stavimo ova dva mladia na mesto uenika filozofa koji ui kako smrt, rad i trud, siromatvo i sline stvari nisu zla, ili opet da ivot, uivanje, bogatstvo i sline stvari nisu dobra, da li mislite da e obojica sluati argumente na isti nain, i da e jedan biti ubeen isto kao i drugi? Daleko od toga. Jedan e nerado i teko, i jedva e prii blizu prihvatanja uenja posle hiljadu dokaza, i moda e na kraju dati znak odobravanja- naravno, mislim na slabia. Drugi e brzo i spremo prihvatiti dokaze kao uverljive i odgovarajue, i nee mu trebati mnogi dokazi i vea briga uitelja. Zar nije bio tek mladi onaj Spartanski deak koji je pitao filozofa Kleanta da li je rad dobro? Bilo je oigledno da je on bio dobrog karaktera i da je vebao, i da je zbog toga bio spreman da smatra rad blie prirodi dobra nego prirodi zla, jer ga je pitao da nije trud moda dobro, kao da je ve prihvaeno da nije zlo. I onda je Kleant, iznenaen i zadivljen deakom odgovorio Stvarno si plemenit, dragi deko, i plemenite su rei koje si izgovorio. Zar sumnjate da bi takav mladi bio lako ubeen da se ne plai siromatva ili smrti ili bilo koje od stvari koje izgledaju kao da su strane, ili opet, ubeen da ne trai bogatstva i ivot i uivanje? Da se vratim na poetnu taku ove prie, ponavljam da je pogrean trud za uitelja, ako je pravi filozof, da smilja mnogo arugmenata i dokaza za uenike. Radije treba da se obrati svakom ueniku ispravnom merom, da prodre u sam um onog koji ga slua i da predstavi ubedljiv argument koji se ne moe lako oboriti. Ali najbitnije, njegovo predavanje treba da se sastoji u tome da pokae da on nije samo neko ko izgovara rei koje su korisne, nego neko ko se ponaa u skladu sa njima. A to se tie uenika, njegova je dunost da pomno prati ta je reeno i da bude na oprezu da sluajno ne prihvati neto to je pogreno. A od onoga to prihvati kao istinu, njegov trud ne treba da bude usmeren na to da ui veliki broj dokaza, daleko od toga, ve da ui one dokaze koji su jasni i bistri. Na kraju, sva pravila koja je uo i koja je shvatio da su ispravna, takve mora da praktikuje u svom svakodnevnom ivotu. Jer je samo tako filozofija od koristi nekome, ako se na ispravno uenje doda ponaanje koje je u skladu sa njim. Predavanje drugo Da je ovek roen sa tenjom prema vrlini Svi mi, govorio je, smo tako nainjeni od prirode da moemo da ivimo plemenito i bez poroka, ne da jedan moe a drugi ne moe, nego svi. Najjasniji dokaz ovoga je injenica da zakonodavci postavljaju za sve isto- ta moe da se radi i zabranjuju ta da se ne radi, i nikoga ne iskljuuju od kazne ko ne poslua i uradi neto to ne treba, ni mlade ni stare, ni jake ni slabe, nikoga. A ako je vrlina neto to nama dolazi spolja, i nemamo to u sebi od roenja, onda kao u aktivnostima koje se tiu drugih znanja u kojima se od nekog ko ih nije nauio ne oekuje da ne grei u njima, tako bi onda trebalo da bude i u stvarima koje se tiu ponaanja u ivotu, a ne bi bilo razumno da se oekuje da ne grei neko ko nije bio nauen vrlini, poto je vrlina ono to nas uva da greimo u svakodnevnom ivotu. U brizi od bolesnima ne zahtevamo ni od koga sem od lekara da ne grei, i u sviranju lire ne traimo ni od koga sem od muziara da ne grei, i u korienju kormila jedino od kormilara oekujemo da ne grei, ali u voenju ivota to nije tako, ne traimo samo od filozofa da ne grei, iako se samo on bavi prouavanjem vrline, nego od svih ljudi to traimo, i od onih koji nikada nisu prouavali vrlinu. Oigledno je, onda, da nema drugog objanjenja nego da je ljudsko bie roeno sa tenjom prema vrlini.

I takoe je jak dokaz da postoji dobro u naoj prirodi to to svi priaju o sebi kako imaju vrlinu i kako su dobri. Uzmimo prosenog oveka, kada ga neko pita da li je glup ili pametan, nee rei da je glup, ili opet, kada je upitan da li je pravedan ili nepravedan, nee rei da je nepravedan. Isto tako, ako ga neko pita da li je umeren ili neumeren, odgovorie da je umeren, i na kraju, ako ga neko pita da li je dobar ili lo, reie da je dobar, iako ne moe da navede nikakvog uitelja vrline ili da kae kakvo prouavanje i vebanje vrline je imao. ega je ovo dokaz, onda, nego da postoji uroena tenja ljudske due prema dobroti i plemenitosti, i da postoji seme vrline u svakom od nas. A poto je u nau korist da budemo dobri, neki prevare sami sebe da misle da su stvarno dobri, a druge je sram da priznaju da nisu. Neko ko nije uio iz udbenika o nekom znanju ili nije uio muziku ili gimnastiku, takav niti tvrdi da ima ta znanja, niti se ponaa kao da ih ima, i ne moe da kae kod kog uitelja je iao, pa zato onda svi govore kako imaju vrlinu? To je zato to nijedno drugo umee nije prirodno u oveku, i nijedan ovek se ne raa sa prirodnim znanjem o njima, dok je tenja prema vrlini uroena u svakom od nas. Predavanje tree Da i ene treba da ue filozofiju Kada ga je neko upitao da li i ene treba da prouavaju filozofiju, poeo je predavanje na temu da treba, na ovakav nain. ene, kao i mukarci, rekao je, su dobile od bogova dar razuma, koji koristimo da komuniciramo medjusobno i da rasuujemo da li je neto dobro ili loe, ispravno ili pogreno. Takoe ensko ima ista ula kao i muko, vid, sluh, miris, i druga. Takoe oba imaju isto telo, a ne potpuno drugaije. Isto, ne samo mukarci, nego i ene takoe imaju prirodnu tenju prema vrlini i mogunost da je dostignu, i u prirodi je ena, nita manje nego mukaraca, da se obraduju dobrim i pravednim delima a da odbace suprotna od ovih. I ako je ovo tano, kakav onda postoji razlog da mukarci ue i razmatraju kako da vode dobar ivot, to je tema filozofije, a da to bude neprikladno za ene? Da nije moda odgovarajue za mukarce da budu dobri, a nije za ene? Pogledajmo detaljnije koje su osobine odgovarajue za enu koja vodi dobar ivot, i videemo da e svaka od njih podsticati enu da prouava filozofiju. Na prvom mestu, ena treba da bude dobra domaica, to jest, da bude paljiv upravitelj svega to se tie dobrostanja njenog doma i bude sposobna da upravlja kunim robovima. Smatram da su ovo osobine koje bi bile prisutne upravo u eni koja prouava filozofiju, poto su to delovi ivota, a filozofija je nita drugo nego znanje o ivotu, i filozof je, kao to je Sokrat rekao citirajui Homera, ovek koji je stalno zaposlen istraivanjem onoga ta se dobro a ta loe dogaa u njegovom dvoru. Iznad svega ena mora da bude edna i da ima samokontrolu, to jest, mora da bude ista to se tie nezakonite ljubavi, da bude suzdrana u drugim zadovoljstvima, da ne bude rob udnjama, da ne bude svadljiva, da ne bude rasipna u troenju, i da ne bude raskona u odei. Takvi su postupci vrlinske ene, i dodao bih im jo i ove: da kontrolie svoju narav, da je nikada ne nadvlada tuga, da bude iznad nekontrolisanih emocija svake vrste. Sve su ovo stvari koje uenje filozofije donosi, i osoba koja ih je nauila i koja ih praktikuje e postati uredna i pristojna linost, bez obzira da li je muko ili ensko. Toliko onda o samokontroli. to se tie pravde, zar nee ena koja prouava filozofiju biti pravedna, zar nee biti besprekorna

supruga, zar nee pomagati u svakoj nevolji, zar se nee neumorno brinuti o muu i deci, zar nee biti potpuno slobodna od pohlepe i drskosti? Ko e pre nego ena uvebana u filozofiji gledati na injenje zla kao na goru stvar nego to je trpljenje zla, a to jeste gore jer je neplemenito, i ko e pre nego takva ena gledati na neku tetu kao na bolju stvar nego to je nepravedan dobitak? Ko e bolje nego ona voleti svoju decu vie od samog ivota? Koja ena bi bila pravednija nego takva? to se tie hrabrosti, sigurno je za oekivati da e obrazovanija ena biti hrabrija od neobrazovane, i ona koja je uila filozofiju od one koja nije, i zato nee uraditi nita sramno zbog straha od smrti ili elje da izbegne neku potekou, i nee biti zaplaena od strane nekoga je plemenitog porekla, ili moan, ili bogat, ne, ak ni da je vladar njenog grada. Jer se takva kolovala da bude visokog uma i da ne smatra smrt zlom i ivot dobrom, i isto tako da ne odbacuje tekoe, i da ne trai udobnost i lenjost. Takva ena e biti energina, bie jaka da podnese bol, hranie decu na svojim grudima, pomoie muu sopstvenim rukama, radie i ono to neki smatraju poslovima za robove. Zar nee takva ena biti velika pomo onom oveku koji se vena sa njom, i zar nee biti ukras svojim roacima i dobar primer za sve koji je znaju? Da, ali, neki e rei, ta ena koja je stalno sa filozofima e sigurno biti arogantna i uobraena, i zapostavie dom da bi bila u drutvu ljudi koji vebaju govor, i priaju kao sofisti, i analiziraju silogizme, a treba da budu kod kue da prede i veze. Ne verujem da e ena koja ui filozofiju da zapostavi brigu o domu radi prianja sa drugima nita vie nego to e to uraditi mukarac, i kaem opet, predavanja moraju da budu radi njihove praktine primene. Nema nikakve svrhe u prouavanju medicine ako to ne doprinosi da se izlei ljudsko telo, tako da ako je filozof nauio ili ui druge ta je razumnost, to nema nikakve svrhe ako to ne doprinosti vrlini ljudske due. Dakle, treba da razmislimo kakvo uenje e prouavati ene koje se bave filozofijom, da razmislimo da li e ih uenje koje kae da je skromnost najvee dobro uiniti uobraenim, da li e ih uenje koje vodi ka najveoj samokontroli navii da budu nemarne? Zar ih nee ono uenje koje smatra neumerenost najveim zlom nauiti samokontroli, i da li ih moe uenje koje predstavlja dobru brigu o domu kao vrlinu nauiti da se ne brinu dobro o svom domu? Uenje filozofije bodri enu da bude zadovoljna onim to ima i da radi sopstvenim rukama. Predavanje etvrto Da li erke treba da imaju isto obrazovanje kao sinovi Jednom kada se postavilo pitanje da li treba sinovi i erke da imaju isto obrazovanje, pomenuo je kako oni koji dresiraju konje ili pse ne prave nikakvu razliku u dresiranju mujaka i enke, jer se enke pasa dresiraju da love isto kao i mujaci, i nema nikakve razlike u dresiranju kobile koja treba da radi to i drugi konji, od dresiranja pastuva. U sluaju oveka, izgleda da postoji miljenje da je potrebno da postoji nekakvo specijalno i posebno odbrazovanje za mukarce u odnosu na ene, kao da nije najbitnije da se iste vrline naue i kod mukarca i kod ene, ili kao da je mogue nauiti iste vrline ne istim, nego razliitim poduavanjem. A ne postoje jedne vrline za mukarca, a druge za ene, to je lako videti. Na prvom mestu, mukarac mora da ima razumevanje, i isto tako mora i ena, jer koja je korist od nepromiljenog mukarca ili ene? Onda je bitno i za jedno i za drugo da ive pravedno, jer mukarac koji nije pravedan ne moe da bude dobar graanin, a ena ne moe da se dobro brine o domu ako to ne radi pravedno, ako je nepravedna, ogreie se o mua kao Erifila u prii.

Opet, prihvaeno je da ena treba da bude edna, i isto tako mukarac, zakon propisuje istu kaznu za preljubu i muko i za ensko. Prodrljivost, pijanstvo, i slini poroci, koji su poroci neumerenosti, i koji donose sramotu onima koji ih poine, pokazuju da je samokontrola neophodna za svakog oveka, nebitno da li je muko ili ensko, a jedini nain da se pobegne od neobuzdanosti je samokontrola, nema druge. Moda e neki rei da je hrabrost vrlina koja odgovara samo mukarcima. Nije tako. I ena takoe mora da ima hrabrosti i da bude slobodna od kukaviluka, da ne bi bila pokolebana nekim potekoama ili strahom, inae, kako se moe da ima samokontrolu, ako zbog neke pretnje ili prisile uradi neto to je sramno? Takoe, neophodno je za enu da bude sposobna da odbije napad, inae e ispasti vea kukavica od kokoki i drugih enki ptica koje se bore i sa stvorenjima mnogo veim od sebe da odbrane svoje mlade. Kako onda da ena nema hrabrosti? Da ene umeju da koriste oruje su dokazale Amazonke pobedivi mnoga plemena u ratu. Dakle, ako ovakve hrabrosti nema u nekoj eni, to je zato to je nije koristila i vebala, a ne zato to nije prirodno obdarena njime. Tako da, ako su mukarci i ene roeni sa istim vrlinama, ista vebanja i isto obrazovanje mora, sigurno, da bude dobro i za mukarce i za ene. Kod bilo koje ivotinje i biljke, odgovarajua briga mora da se vodi o njima da bi se dolo do odgovarajue uzvienosti. Zar nije istina, kada bi bilo neophodno pod nekim okolnostima da neki mukarac i neka ena moraju da naue da sviraju flautu i da oboje moraju to da rade i da od toga ive, oboje treba da imaju isto obrazovanje u sviranju flaute, i isto tako ako bi trebalo da sviraju harfu? Pa onda, ako je neophodno da oboje budu naueni vrlini koja je odgovarajua ljudskom biu, da oboje imaju razumevanje, samokontrolu, hrabrost i pravednost, a ne ensko manje ili od mukog ili obrnuto, zar ne treba onda oboje uiti umeu kojim ljudsko bie postaje dobro? Sigurno je da je ispravno raditi tako, a ne nekako drugaije. Hajde sad, verovatno e rei neki, zar oekuje da se mukarci ue predenju isto kao i ene, a da ene ue gimnastike vebe isto kao i mukarci? Ne, ne traim to. Ali kaem da, poto je u ljudskoj vrsti muko telo jae, a ensko slabije, treba odrediti zadatke koji odgovaraju prirodi jednog i drugog, da fiziki tee zadatke treba da rade oni koji su jai, a lake oni koji su slabiji. Zato predenje i poslovi unutra vie odgovaraju enama nego mukarcima, dok gimnastike vebe i poslovi napolju vie odgovaraju mukarcima. Ali ipak, ponekad nekim mukarcima vie odgovara da rade neke lake poslove, koji se moda smatraju enskim poslovima, i takoe, neke ene mogu da rade tee poslove koji se smatraju mukim poslovima, kada je to potrebno, a ena ima dovoljno snage. Svi ljudski poslovi su, verujem, zajednika obaveza i zajedniki su za mukarce i ene, i nijedan nije obavezno dodeljen iskljuivo jednom polu, samo neki vie odgovaraju prirodi jednog pola, a neki vie odgovaraju prirodi drugog, i zbog toga se neki nazivaju mukim poslovima a neki enskim. A ta god se odnosi na vrlinu, takve stvari podjednako odgovaraju prirodi oba pola, i moemo se sloiti da vrline ni na koji nain ne odgovaraju jednom polu vie nego drugom. Tako da je razumno misliti da stvari koje se tiu vrlina treba uiti i muko i ensko podjednako, i da od kad su mala deca, treba ih uiti ta je ispravno a ta pogreno, i to je isto za oba pola, da je neto korisno, a neto tetno, da neto treba raditi, a neto ne treba raditi. Kada se ovako obrazuju, razumevanje se razvija kod onih koji ue, i kod deaka i kod devojica, bez razlike. Takoe ih treba nauiti oseaju stida prema svemu to je nisko i neplemenito. Kada su se ove dve osobine razvile kod

njih, i muko i ensko e imati samokontrolu. Isto tako, svako dete koje se obrazuje kako treba, bilo deak ili devojica, mora da se navikne da podnosi potekoe, da se ne plai smrti, da se ne obeshrabruje pred nedaama, ukratko, mora da se navikne na svaku situaciju koja trai hrabrost. A hrabrost, kao to je pokazano, treba da bude prisutna i kod ena. Dalje treba odbaciti sebinost i voditi brigu o potenju, a za ljudsko bie, elja da se pomogne, i nevoljnost da se povredi drugo ljudsko bie je najplemenitija lekcija, i oni koji je dobro naue postaju pravedni. Koji postoji razlog da ovo vie odgovara da mukarcima? Sigurno isto odgovara da i ene budu pravedne, neophodno je za oboje da naue iste lekcije koje su odgovarajue za karatker i koje su bitne. Ako se poduavaju da mukarac ume neto, a ena ne ume, ili da ona ume neto, a on ne ume, to ne znai da treba da imaju razliito obrazovanje. Oko bitnih stvari ne treba da jedno zna, a da drugo ne zna, neko treba da znaju iste stvari. Ako me pitate kakvo uenje je bitno za obrazovanje, odgovoriu da bez filozofije nijedan mukarac nije obrazovan kako treba, isto tako ni ena. Ne kaem da ena treba da ume sve to i mukarac ili da treba da veba umenost u filozofskim argumentima. To bi bilo nepotrebno, jer njoj filozofija koristi za njen ivot ene. ak i kod mukaraca ne cenim previe ovo umee. Samo traim da se filozofijom stekne dobrota u ponaanju i plemenitost karaktera. A istina je da filozofija i jeste vebanje plemenitosti karaktera i nita drugo. Predavanje peto ta je korisnije, teorija ili praksa? Jednom se povela rasprava meu nama o tome da li za sticanje vrline korisnija teorija ili praksa, razumejui da teorija ui ta je ispravno ponaanje, dok praksa oznaava naviku onih koji su se navikli da se ponaaju u skladu sa tom teorijom. Za Musonija, praksa izgleda da je bila korisnija, i govorei o ovom svom miljenju, pitao je jednog koji je prisutan ovako: Zamisli dva lekara, jedan koji moe briljantno da predaje o umeu medicine ali nema nikakvog iskustva u brizi o bolesnima, i drugog koji ne ume da predaje o medicini, ali je iskusan u brizi o pacijentima u skladu sa ispravnom medicinskom teorijom. Koga od njih dvojce, pitao je, bi ti izabrao da se brine o temi da si bolestan? Odgovorio je, naravno, da bi izabrao lekara sa iskustvom. Musonije je onda nastavio: Uzmimo, onda, jo jedan primer sa dva oveka. Jedan je plovio mnogo i bio kormilar na mnogim brodovima, a drugi je plovio vrlo malo i nikad nije bio kormilar. Ako onaj to nikada nije bio kormilar ume da pria vrlo lepo o metodima navigacije, a drugi vrlo loe i nejasno, koga bi ti izabrao da bude kormilar ako ide na neko putovanje? Ovaj je opet odgovorio da bi izabrao onog koji ima iskustva. Opet je Musonije rekao: Uzmimo primer dva muziara. Jedan zna teoriju muzike i vrlo lepo predaje o njoj, ali ne zna ni da peva, ni da svira harfu ni liru, drugi je loiji u teoriji, ali je dobar u sviranju harfe i lire i u pevanju. Kome od njih dvojce treba dati mesto muziara, ili, koga od njih dvojice bi ti izabrao da bude uitelj muzike tvom detetu? Ovaj je opet odgovorio da bi izabrao onog koji je dobar u praksi. Pa, onda, rekao je Musonije, isto tako u sluaju umerenosti i samokontrole, zar nije mnogo bolje imati samokotrolu i biti umeren u svom ponaanju, nego biti sposoban u prianju o tome ta treba raditi? Ovde se takoe mladi sloio da je manje bitno priati o samokontroli nego praktikovati samokontrolu. Onda je Musonije, zakljuujui ta je reeno, pitao: U svetlu ovih zakljuaka, zar moe teorija da bude

bolja od naviknutosti na ponaanje u skladu sa principima teorije, ako razumemo da nas primena osposobljava da delamo, a teorija samo da priamo o tome? Teorija koja ui kako treba da delamo je vezana za praksu, i ona je najbitnija, jer nije mogue raditi neto dobro ako praksa nije u skladu sa ispravnom teorijom. Ali, praksa je bitnija od prianja jer ima vie uticaja na oveka. Predavanje esto O vebanju On je uvek traio od onih koji su bili sa njim da praktino primenjuju njegova uenja, koristei argumente kao to je ovaj. Vrlina, govorio je, nije teorijsko znanje, nego je i praktina primena, kao to su medicina i muzika. Dakle, kao to lekar i muziar treba da savladaju ne samo teorijsku stranu svojih vetina, ve i da se uvebaju i praksu u skladu sa principima teorije, isto tako ovek koji eli da postane dobar ne treba samo da bude temeljno upoznat za pravilima koja doprinose vrlini, nego da bude posveen i revnostan u primeni tih principa. Kako neko moe da postane odmah umeren samo ako zna da nije dobro biti nadvladan uivanjima, a nije uveban u odoljevanju uivanjima? Kako neko moe da postane pravedan kada naui da treba voleti potenje a nikad se nije trudio da izbegava sebinost i pohlepu? Kako moemo da steknemo hrabrost ako smo samo nauili da se ne treba plaiti stvari koje izledaju kao da su strane, ali nemamo nikakvog iskustva u pokazivanju hrabnosti pred tim stvarima? Kako moemo da postanemo mudri ako smo shvatili koje stvari su stvarno dobre a koje zle, ali nikada nismo praktikovali prezir prema onim stvarima koje samo izgledaju kao da su dobre? Dakle, kada se naui lekcija koja odgovara usavravanju, mora da sledi praktino vebanje ako od lekcija koje smo nauili elimo da imamo ikakve koristi. I takva praktina veba je vanija za uenika filozofije nego za uenika medicine ili nekog takvog znanja, jer filozofija je tea disciplina od svih ostalih umea. Razlog za to je to ljudi koji ulaze u druge profesije ne ulaze u njih prethodno zaprljanih dua, i nisu pre toga nauili suprotno od onoga to e prouavati tu, ali oni koji poinju da ue filozofiju su roeni i odrasli su u okruenju punom iskvarenosti i zla, i onda se okreu vrlini u takvom stanju da im je potrebno dugo i temeljno vebanje. Kako, onda, i na koji nain treba da vebaju? Poto ljudsko bie nije samo dua, niti samo telo, ve je spoj ta dva, osoba koja veba mora da se brine o oboje, o boljem delu- dui, mora da se brine marljivije, kao to i odgovara, ali takoe mora da se brine i drugom, da ne bi bio manjkav u nekom delu koji ini oveka. Oigledno je da telo filozofa mora biti spremno za fiziku aktivnost, jer je esto vrline koriste kao neophodan alat u ivotu. Postoje dve vrste vebanja, jedno odgovara samo dui, a drugo je zajedniko za telo i duu. Koristimo vebanje koje je zajedniko za oba kada se vebamo da podnosimo hladnou, vruinu, e, glad, male obroke, tvrde krevete, izbegavanje uivanja, i strpljenje pod nekom patnjom. Jer kroz ovakve stvari i sline njima telo se jaa i postaje sposobno da podnese tekoe, postaje izdrivo i spremno za bilo koji zadatak, a dua takoe jaa jer veba hrabrost strpljenjem pod tekoama i veba samokontrolu uzdravanjem od uivanja. Vebanje koje je posebno za duu je na prvom mestu shvatanje dokaza koji se tiu stvari koje izgledaju kao da su dobra, a u stvari nisu stvarna dobra, i isto tako dokaza koji se tiu stvari koje izgledaju kao da su zla, a u stvari nisu stvarna zla. Takoe je bitno shvatanje koje su to stvari stvarno dobra, i naviknutost na razlikovanje tih stvari od onih koji nisu istinska dobra. Sledee je vebanje u

neizbegavanju stvari koje samo izledaju kao zla, i u neteenju ka onim stvarima koje samo izgledaju kao dobra, kao i vebanje u odbacivanju svega onoga sto su stvarna zla uz tenju ka onome to su stvarna dobra. Pokuao sam, dakle, da kaem ta je priroda ovih tipova vebanja. Neu, ipak, priati o tome kako vebanje treba da se sprovodi u detaljima, analizirajui i opisujui ta je odgovarajue za duu i telo zajedno a ta je odgovarajue samo za duu, ve u bez odreenog reda samo pomenuti ta prilii za oba. Istina je da smo svi koji smo uestvovali u filozofskim diskusijama uli i razumeli da ni bol, ni smrt, ni siromatvo, ni bilo ta drugo to u sebi nema poroka nije zlo, i da takoe bogatstvo, ivot, uivanje, i bilo ta drugo to nije deo vrline nije dobro. Ipak, i pored razumevanja ovoga, zbog iskvarenosti koja nam je usaena jo od detinjstva, i zbog loih navika koje imamo zbog te iskvarenosti, kada nam se dese neke tekoe, mi smatramo da nam se zadesilo neko zlo, a kada nam se desi neko uivanje, smatramo da nas je zadesilo neko dobro; plaimo se smrti kao najvee nesree; drimo se ivota kao najveeg blagoslova, a kada damo novac tugujemo kao da smo mi sami povreeni, a kada ga dobijemo radujemo se kao da smo dobili neto to je stvarno korisno. Slino i sa veinom drugih stvari koje nisu u skladu sa ispravnim principima, ipak se ponaamo po ovoj ravoj navici. Poto je takva situacija, ponavljam, ovek koji veba mora da se trudi da se navikne da ne voli uivanja, da ne izbegava potekoe, da ne bude zanesen ivotom, da se ne boji smrti, i u sluaju vlasnitva ili novca da ne stavlja uzimanje iznad davanja. Predavanje sedmo Da ne treba izbegavati potekoe Da bismo lake i sa boljim raspoloenjem podneli potekoe koje moemo da oekujemo na putu vrline i dobrote, korisno je setiti se kakve potekoe ljudi podnose radi nedostojnih ciljeva. Na primer, razmislimo ta neumereni ljubavnici podnose zbog svojih zlih elja, i koliko truda drugi ulau da se obogate, i koliko patnje podnose oni koji jure mo, i imajmo na umu da oni podnose sav taj trudi i sve te potekoe dobrovoljno. Zar nije uasno da oni podnose takve stvari bez ikakvog asnog cilja, dok mi zarad idealnog dobra- koje nije samo izbegavanje zala koja unitavaju nae ivote, nego takoe i sticanje vrline, koja prua sva dobra- nismo spreni da podnesemo sve potekoe? I zar ne bi svako razuman priznao da je mnogo bolje, umesto da se trudimo da osvojimo neku enu, da se trudimo da kontroliemo svoje elje; umesto da podnosimo potekoe radi novca, da se vebamo u tome da elimo malo; umesto da zadajemo sebi muke oko zadobijanja slave, da zadajemo sebi muke oko gaenja ei za slavom; umesto da pokuavamo da naemo nain da povredimo onoga kome zavidimo, da pronaemo nain kako da ne zavidimo nikome; i umesto da se trudimo, kao laskavci i ulizice, da osvojimo lane prijatelje, da podnosemo muke da steknemo istinske prijatelje? Poto su trud i potekoe neophodni za sve ljude, i za one koji trae bolje ciljeve, i one koji trae loije, naopako je da oni koji steme dobrim ciljevima ne rade to mnogo marljivije nego oni za koje ima malo nade da e imati istinske koristi od svojih muka. A kad vidimo akrobate kako se bez brige suoavaju sa svojim zadacima i rizikuju ak i svoje ivote da ih izvedu, kako rade salto preko maeva koji su okrenuti na gore, ili hodaju po konopcima postavljenim na velikim visinama, ili skau pa lete kao neke ptice, gde jedan pogrean korak znai smrt, i sve to rade zbog neke bedne male nagrade, zar neemo mi biti spremni da podnesemo tekoe radi potpune sree? A sigurno oni koji postanu dobri e postati sreni i ivee sreni ostatak svojih ivota.

Moemo razmisliti o karakteristikama ak i nekih ivotinja koje mogu da nas postide i nateraju da podnosimo potekoe. Jer petlovi i prepelice, iako nemaju razumevanje vrline kao ovek, i neznaju ni za dobro ni za pravdu, i pored toga, kada se bore jedni protiv drugog, ak i kada su osakaeni opet ustaju i podnose do smrti samo da se ne bi pokorili drugom. Koliko tek vie prilii, onda, da mi stojimo vrsto i budemo izdrljivi, kada znamo da se muimo za dobru svrhu- ili da pomognemo svojim prijateljima, ili da doprinesemo svog gradu, ili da odbranimo svoju enu i decu, ili najbolje i najbitnije, da postanemo dobri, pravedni i da imamo samokontrolu, a do toga niko ne moe da doe bez trpljenja potekoa. Tako da ostaje da kaem da ovek koji nee da se trudi nije dostojan dobra, jer svako dobro se dobija trudom. Ovakve rei i sline je govorio, savetujui i ubeivajui one koji su ga sluali da ne gledaju na potekoe sa prezirom. Predavanje osmo Da i vladari treba da ue filozofiju Kada je jedan od kraljeva iz Sirije doao kod njega, a tada je bilo kraljeva u Siriji koji su bili vazali Rima, pored mnogih drugih stvari koje mu je rekao rekao je i ovo. Nemoj misliti, rekao je, da nekom drugom vie odgovara da ui filozofiju nego tebi, i to ba zato to si vladar. Prva dunost vladara je da zatiti i da donese korist svom narodu, a zatitnik i dobroinitelj mora da zna ta je dobro za oveka a ta je loe, ta je korisno a ta tetno, ta je povoljno a ta nepovoljno; i treba da mu bude jasno da oni koji su na strani zla dolaze da povrede, a oni koji su na strani dobra brane; da korist treba da uivaju oni koji zasluuju pomo i dobit, a oni koji se bave nepovoljnim i tetnim stvarima treba da budu kanjeni. Ali da bi se razlikovale stvari dobre i loe, povoljne i nepovoljne, korisne i tetne, za to treba biti filozof, koji se stalno bavi ba ovim pitanjem da ne bi bio neupuen u njih, i koji razume ta doprinosi ovekovoj srei i nezadovoljstvu. Tako da vladar treba da prouava filozofiju. Takoe je odgovarajue za vladara, ili bolje rei, to je potpuno neophodno za njega, da presuuje u pitanjima pravde meu njegovim podanicima tako da niko ne dobije manje ili vie nego to zasluuje, nego da primi poast ili kaznu kakvu zasluuje. A kako neko ko nije pravedan moe da to tako uradi? I kako neko moe da bude pravedan ako ne razume prirodu pravde? Ovo je opet razlog zato vladar treba da se ui filozofiji, jer bez takvog izuavanja ne bi mogao da prepozna pravdu i pravedne. Niko ne moe da porekne da e onaj koji je izuio pravdu bolje razumeti pravdu od onog koji nije, kao ni da oni koji nisu izuili filozofiju nisu upoznati sa njenom prirodom. Istina ovoga se vidi u injenici da se ljudi ne slai i da se prepiru meusobno oko pravde, neki kau da je ovo, a neki da je ono. A o stvarima o kojima ljudi imaju znanje nema razliitih miljenja, na primer o crnom i belom, o toplom i hladnom, o mekom i tvrdom, ve ih svi zovu isto i znaju ta je to. Na isti nain bi se ljudi sloili i oko pravde kada bi znali ta je pravda, ali u neslaganju pokazuju svoje neznanje. Ne mislim ni da si ti daleko od tog neznanja, i treba jo vie nego drugi da se pozabavi tim znanjem, jer je vea sramota za kralja da ne poznaju pravdu nego za graanina. Dalje je bitno da kralj ima samokontrolu i da trai samokontrolu od svojih podanika, i kada postoji trezvena vlast i dolina poslunost, nee biti neobuzdanosti ni kod jednih ni kod drugih. Jer je propast i vladara i graanina neobuzdanost.

A kako neko moe da dostigne samokontrolu ako ne obuzda svoje elje, i kako moe neko ko je neumeren da trai od drugih da budu umereni? A nema druge nauke sem filozofije koja razvija samokontrolu. Ona ui da treba biti iznad uivanja i pohlepe, da treba ceniti tedljivost a izbegavati rasipnost; veba nas da imamo oseaj stida, da kotroliemo svoj jezik, izaziva disciplinu, red, utivost, i uopte ono to je odgovarajue u delima i dranju. Kod obinog oveka kada su prisutne ove osobine, daju mu dostojanstvo i kontrolu nad svojim ivotom, a kada su prisutne kod kralja, ine ga stvarno boanskim i vrednim potovanja. A poto su neustraivost, odlunost i smelost plod hrabrosti, kako drugaije bi mogao ovek da ih stekne sem vrstim uverenjem da smrt i tekoe nisu zla? Jer su ovo, smrt i tekoe, ponavljam, stvari koje kolebaju i zastrauju oveka kada on veruje da su to zla, a da nisu zla, to filozofija ui. Pa ako vladari treba da imaju hrabrost, a oni vie nego bilo ko drugi treba da je imaju, onda oni moraju da se posvete filozofiji, jer ne moe se postati hrabar drugim sredstvima. Takoe je obavezno za vladare da budu nepobedivog razuma, da mogu da argumentima pobede svakoga ko im prigovori, kao to neprijatelje pobeuju orujem. A kada su vladari slabi u ovome, onda je logino to esto gree i prihvate pogreno kao tano, to je cena gluposti i neznanja. A filozofija, moda vie nego bilo ta drugo, po svojoj prirodi daje onima koji joj se posvete mogunost da budu jai u raspravi, da razlikuju lano od istinitog, da opovrgnu jedno i da dokau drugo. Profesionalni govornici, kad god uu u razmenu argumenata sa filozofom, nejasni su, zbune se, i protivree sebi. A kada su takvi govornici, iji je posao da vebaju debate, inferiorni u argumentima u odnosu na filozofe, sta je tek onda sa ostalim ljudima? Dakle, ako je elja nekog vladara da bude jak u debati, treba da prouava filozofiju da se ne bi plaio da e ga neko savladati u ovome, jer vladar treba da bude neustraiv i hraban i nesavladiv. Uope, od najvee je vanosti za dobrog kralja da bude bez mane u rei i delu, ako e da bude ivi zakon, kako su ga videli stari mudraci, da odrava dobru vladavinu i harmoniju, da se bori protiv krenja zakona i nesloge, da bude prava slika Zevsa, i kao On, da bude otac svojih podanika. A kako neko moe da bude takav vladar ako nije stekao uzvienu prirodu, ako nije proao najbolje mogue obrazovanje, ako ne poseduje sve vrline koje dolikuju oveku? Ako postoji bilo koje drugo znanje koje vodi ovekovu prirodu prema vrlini i ui ga da praktikuje dobrotu i da bude vezan za dobro, onda treba da se postavi uz filozofiju i da se uporedi, pa da vidimo ta e bolje naparaviti dobrog kralja- da li to znanje ili filozofija. I onda bi bilo za oveka koji hoce da bude dobar kralj mudro da koristi ono to je bolje od ta dva. Ako, ipak, nijedno drugo umee ne tvrdi da ui i iri vrlinu (a neka se tiu samo tela i toga ta je korisno za telo, dok druga koja se donekle tiu uma tee svemu drugom sem da donesu samokontrolu, samo filozofija tei ovome i bavi se time), a kaem da jeste tako, ta onda moe da bude korisnije za vladara koji eli da bude dobar nego izuavanje filozofije? Kako bolje, ili kako drugaije moe neko da bude dobar vladar ili da ivi dobar ivot nego prouavanjem filozofije? to se mene tie, ja mislim da ako neko jeste dobar kralj, to znai da je on samim tim obavezno filozof, a svaki filozof je kraljevska osoba. Od ova dva stava, to se tie prvog- da li je mogue da neko bude dobar vladar ako nije dobar ovek? Ne, nije mogue. A ako je neko dobar ovek, zar nije odgovarajue da ga nazovemo filozofom? Naravno, poto je filozofija stremljenje savrenom dobru. Dakle, dobar vladar mora da bude samim tim obavezno i filozof.

A da je filozof kraljevska osoba se moe razumeti iz ovoga. Osobina kraljevske osobe je oigledno sposobnost da vlada narodima i gradovima dobro i da bude dostojan da vlada ljudima. Pa, ko je sposobniji da bude na elu grada ili ko je dostojniji da vlada ljudima neko filozof? Jer se podrazumeva, ako je stvarno filozof, da je razuman, disciplinovan, plemenit, da dobro ocenjuje ta je pravedno i ta je dolino, da je efikasan u sprovoenju svojih planova, i da je stprljiv pod tekoama. I jo uz to se podrazumeva da je hrabar, neustraiv, nepokolebljiv pred stvarima koje izgledaju strano, i pored toga da je dobroinitelj, milosrdan i human. Zar se moe nai neko ko je bolji i sposobniji da vlada od takvog oveka? Nikako. ak iako nema mnogo onih koji e da ga posluaju, to ne znai da je on manje kraljevska osoba, jer je dovoljno da ga posluaju prijatelji, ili ena i deca, ili u krajnjem sluaju, dovoljno je da vlada samo samim sobom. Jer lekar koji ima samo nekoliko pacijenata nije manje lekar od onog ko ima mnogo ako, naravno, ima umee i iskustva u leenju. Isto tako muziar koji ima malo uenika nije manje muziar od onog ko ima mnogo uenika, ako vlada umeem muzike. I konjuar koji dresira jednog ili dva konja nije nita manje konjuar od onoga koji dresira mnogo konja, ako je umean u dresuri konja. Tako i titula kraljevske osobe pripada onome ko ima samo jednog ili dva podanika, kao i onome ko ima mnogo, dok god ima umee i sposobnost da vlada, on zasluuje ime kralja. Iz tog razloga mislim da je Sokrat nazvao filozofiju vladarskom i kraljevskom naukom, jer onaj koji je savlada odmah postaje vladar. Kada je Musonije rekao ove stvari, kralj je bio zadovoljan tim reima i rekao mu je da je zahvalan zbog toga to je ispriao i dodao Zauzvrat za ovo, trai ta god hoe i neu odbiti ta god da trai. Onda je Musonije rekao: Onda traim da ostane veran ovom uenju, kad ve misli da je vredno hvale, i jedino e tako mene usreiti i sebi doneti koristi. Predavanje deveto Da progonstvo nije zlo Kada je uo kako jedan izgnanik jadikuje zato to ivi u progonstvu, Musonije ga je uteio otprilike ovako. Zato, pitao je, bi se bilo ko ima razumevanja rastuio zbog progonstva? To nas uopte ne liava vode, zemlje, vazduha, sunca, i ostalih planeta, i zaista, ne liava nas ni drutva ljudi, jer svugde postoji mogunost druenja sa ljudima. Ako ne moemo da odemo na neki deo zemlje i da optimo sa tim ljudima tamo, ta je tu toliko strano? Zato, kad smo bili kod kue, nismo ili po celoj planeti, ni stupali u kontakt sa svim ljudima, a ak i sada kada smo u izgnanstvu moemo da se druimo sa naim prijateljima, to jest, sa onim pravim prijateljima koji zasluuju to ime, jer nas oni nikad nee izdati ili napustiti, a ako se neki pokau lanim a ne istinitim prijateljima, i bolje je to smo odvojeni od njih i to nismo sa njima. Reci mi, zar nije univerzum zajednika otadbina svih ljudi, kako je Sokrat rekao? Pa, onda, ako si razumna osoba, ne moe da smatra da si proteran iz otadbine ako si izbaen odande gde si roen i odrastao, izbaen samo iz nekog grada. Jer razuman niti ceni niti prezire neko mesto kao izvor svoje sree ili nezadovoljstva, ve ta stvar samo od njega zavisi, i smatra sebe graaninom Boijeg grada koji je sainjen od svih ljudi i bogova. Euripid govori u skladu sa ovim kada kae: Kao to su sva nebesa slobodna za let orla Tako je i cela Zemlja za plemenitog oveka otadbina. Dakle, kao to ovek koji ivi u svojoj dravi ali u nekoj drugoj kui a ne u onoj u kojoj se rodio, kada bi poeo da jadikuje i kuka zbog toga, smejali bi mu se, isto tako onaj koji smatra da je nesrea to to

ivi u nekom drugom gradu a ne u onom u kom se rodio moe opravdano da se smatra budalastim i glupim. Dalje, kako je progonstvo prepreka da se ovek brine o svome i da stie vrlinu, kada ne moe progonstvo da sprei znanje o i praktikovanje onoga to je potrebno? Zar se ne moe ak rei da progonstvo i doprinosi tome, poto daje oveku slobodnog vremena i veu priliku da prouava i praktikuje dobrotu nego to bi to mogao ranije, jer je tamo u onome to samo izgleda kao njegova otadbina primoran da se bavi politikim dunostima, da mu dosauju roaci ili ljudi koji samo izgledaju kao prijatelji, koji su umeni u tome da ga zamaraju i da odvlae od stremljenja ka boljim stvarima? Ustvari, postoje sluajevi gde je progonstvo bilo potpuni blagoslov, kao to je to bilo za Diogena, koji se zbog svog izgnanstva preobrazio iz obinog graanina u filozofa, i umesto da sedi dokon u Sinopi, u Grkoj je postao marljiv u sticanju vrline, i u tome je nadiao mnoge filozofe. Drugima, koji su bili loeg zdravlja zbog udobnog ivota na visokoj nozi, progonstvo im je bio izvor snage jer su bili primorani da vode junaki ivot. ak su poznati neki koji su se izleili od hroninih bolesti u progonstvu, kad u nae vreme Lakedemonjanin Spartakije, koji je patio od pileih grudi zbog svog ivota na visokoj nozi, a kada je prestao da ivi luksuzan ivot, ozdravio je. Takoe drugi koji su postali zavisni od raskonog ivota su se leili od gihta, iako ih je ak ta bolest i ponekad prikovala za krevet, jer su zbog progonstva bili primorani da ive prostiji ivot i upravo to ih je vratilo zdravlju. Tako da ispada da se progonstvo odnosilo prema njima bolje nego oni sami prema sebi, i da progonstvo pre pomae nego to teti zdravlju tela i due. Nije tano da prognagnicima nedostaju stvari koje su neophodne za ivot. Ljudi koji su lenji i nesnalaljivi i nesposobni da budu ljudi, oni nemaju i kad su u svojoj domovini, ali oni koji su energini i vredni i pametni, gde god da odu, oni e se snai i imae ta im treba. A ionako ne oseamo negostatak mnogih stvari ako nemamo elju da ivimo luksuzno: Jer ta je potrebno smrtnicima sem dve stvari, Od Demetre hleb, a od Vodonoe pie, Koje je lako nabaviti i koji su napravljeni za nau ishranu? A dodau da ljudi koji vrede ne samo da e se lako snai za neophodnosti ivota kada su u izgnanstvu, nego ak mogu i da se obogate. Kako je Odisej, koga je zadesila gora sudbina nego bilo kog izgnanika, kada je bio sam i go posle brodoloma meu strancima, Faeanima, pa je ipak uspeo ak i da se obogati. A Temistokle kada je prognan, otiavi kod ljudi koji ne samo da nisu bili prijatelji, ve su biti neprijatelji i varvari, Persijanci, na kraju imao tri grada u svojoj vlasti Mius, Magneziju i Lampsaku, i od toga je ivio. I Dio iz Sirakuze, kome je tiranin Dionis uzeo sve to je imao i prognao ga, toliko se obogatio da je unajmio vojsku plaenika i vratio se na Siciliju i oslobio ostrvo od tiranina. Ko e, onda, ako je zdrave pameti, kada vidi ovakve primere, da smatra da je izgnanstvo uzrok siromatva kod svih izgnanika? tavie, ne moraju prognanici ak ni da imaju ukaljan ugled zbog svog prognanstva, poto svi znaju da su mnoga suenja loe presuena i da su mnogi ljudi nepravedno prognani iz svoje zemlje. U prolosti je bilo primera dobrih ljudi koji su bili prognani iz svoje zemlje, kao to je Aristid Pravedni iz Atine, i Hermodor iz Efesa, zbog ega je Heraklit rekao Efescima, svim odraslim mukarica, da se obese. ak su neka izgnanstva postala vrlo slavna, kao ono Diogena iz Sinope, ili Klearha iz Sparte, koji se sa Kirom borio protiv Artakserksa, da ne nabrajam vie. Kako onda moe ovo stanje u kom su neki postali slavniji nego pre da bude odgovorno za kaljanje neijeg

ugleda? Ali, prigovarate, Euripid kae kako prognanici gube svoju linu slobodu jer nemaju slobodu govora. Jer on navodi kako je Jokasta pitala svog sina Polinika koje nesree podnose izganinici. On odgovara: Najvea od svih je ta to vie nemaju slobodu govora. Ona na to kae: Navodi nesreu roba, nemogunost da kae ta misli. A ja bi mu na to odgovorio: U pravu si, Euripide, kada kae da stanje roba ini da on ne moe da kae ta misli, ali ipak, nije odgovarajue da uvek, svugde i pred svakim kaemo ono to mislimo. A ini mi se da to nije tano, da prognanici nemaju slobodu govora, ako sloboda govora znai da nismo zauzdani da kaemo ono ta mislimo. Jer prognanici ne iznose ono to misle ne zbog svog progonstva, nego zbog svog straha da e ih zbog nekih rei zadesiti bol ili smrt ili kazna ili neto slino. Strah je uzrok tome, a ne progonstvo. Jer mnogi ljudi, ak veina, boravei spokojno u svom rodnom gradu, plae se onoga to im izgleda kao strana posledica slobodnog govora. A sa druge strane, hrabar ovek je i u progonstvu i kod kue nepokolebljiv pred takvim strahovima, i zato ima hrabrosti da kae ono to misli i kod kue i u progonstvu. Tako se moe odgovoriti Euripidu. I reci mi, prijatelju, kada je Diogen prognan iz Atine, i kada su ga gusari prodali u Korintu, da li je iko, Atinjanin ili Korinanin, ikad pokazao veu slobodu govora nego on? I opet, da li je ijedan njegov savremenik bio slobodniji od Diogena? ak ni Ksenijad, koji ga je kupio, i koji je bio njegov vladar kao gospodar robu. Ali zato bi i dalje navodio primere? Zar nije jasno da sam i ja izgnanik? Pa, da li sam lien slobode govora? Da li ostao bez privilegije da kaem ta mislim? Da li ste me ikad videli da sam ustuknuo pred nekim zato to sam prognanik, ili da sam rekao da mi je sad gore nego pre? Niste nikad mogli da me vidite da se alim ili da sam obeshrabljen zbog toga to sam proteran, jer ako sam lien svoje zemlje, nisam lien svoje mogunosti da izdrim izgnanstvo. Naveu o emu ja razmiljam da se ne bi nervirao oko izgnanstva. Kao to sam pokazao, ne mislim da progonstvo oduzima oveku ak ni one stvari koje prosean ovek smatra dobrima. A ak i ako nema neke od tih stvari, ipak nije lien onih stvari koja su istinska dobra. Prognanik svojim progonstvom nikako nije spreen u posedovanju hrabrosti i pravde, niti samokontrole, niti razumevanja, niti bilo koje vrline, koje kada su prisutne donose ast i korist oveku i pokazaju da je on dostojan hvale i dobrog ugleda, a kada su odsutne, tete oveku i ine ga neasnim i iskvarenim i dostojnim ukaljanog ugleda. To je istina- ako je neko dobar ovek i ima vrline, progonstvo mu nee nakoditi niti ga uniziti, jer su vrline koje su prisutne u njemu najvie u stanju da mu pomognu i da ga podupru. A ako je neko lo, zlo je ono to mu kodi, a ne izgnanstvo, i nesrea koju takav osea u izganstvu je posledica njegovog zla, a ne njegovog izgnanstva. Zbog ovoga se treba truditi oko oslobaanja od poroka vie nego oko oslobaanja od progonstva. Ove stvari sam rekao sebi, i sada ih govorim tebi. Ako si mudar, nee smatrati izgnanstvo neim oko ega se potresati, jer je to lako podneti, ve se oko zla treba potresti. A nijedna od dve alternative nije razlog da se ovek iznervira, jer ili si bio prognan pravedno ili nepravedno. Ako je bilo pravedno, kako moe da bude prikladno da tuguje oko pravedne kazne? A ako je bilo nepravedno, zlo koje se tu desilo nije nae, ve je onih koji su nas prognali, ako se sloimo da je injenje zla (kao to su oni uinili) najgora stvar na svetu, dok je trpljenje zla (to je naa sudbina) u oima bogova i pravednih ljudi povod

ne da nas mrze, nego da nam pomognu. Predavanje deseto Da li e filozof tuiti nekoga za linu uvredu? Rekao je da on sam ne bi nikad tuio nekoga za linu povredu, niti bi to preporuio nikome ko tvrdi da je filozof. Jer nijedna od tih stvari za koje ljudi smatraju linim povredama nisu ni povrede ni sramota za one koji ih trpe, kao to je biti vrean ili oamaren ili pljunut. Od ovih je najtee podneti udarac. A da nema nita sramno ili uvredljivo u tome je jasno iz injenice da su Spartanski deaci bievani javno, i oni se ponose time. I, onda, ako filozof ne moe da prihvati udarac ili uvredu, a treba da prihvati ak i smrt, kakav je to filozof? Jeste to tako, kaete, ali duh onog oveka koji ini takve stvari je udovian, kada moe da se podsmeva ili da udari ljagu nekome, ili da psuje ili tome slino. Poznato vam je, naravno, da je Demosten smatrao da je ljude mogue uvrediti i samo pogledom i da je takve stvari teko podneti, i da neki ljudi izlude zbog toga. Tako da samo oni ljudi koji ne znaju ta je dobro a ta sramno, ve im je bitno samo ta veina misli, smatraju da su uvreeni ako ih neko zlurado pogleda, ili im se smeje ili ih gurne ili ih vrea. Ali mudar i razuman ovek, kakav filozof treba da bude, se ne uznemirava oko tih stvari. Takav ovek ne misli da je sramotno podnositi takve stvari, nego initi ih. Jer ako oveka neko uvredi, ta je taj ovek uradio loe? Onaj koji uradio neto loe je samim tim sebe posramio, dok onaj koji je pretrpeo lou stvar, koji nije nita uradio ve mu se samo to desilo, nema nikakvog razloga da osea stid ili sramotu. Tako da se razuman ovek nee okretati zakonu, niti e podizati tube, jer nee ni smatrati da je bio uvreen. Ljutiti se i uznemiravati oko toga bi bilo trivijalno. Radije, razuman e lako i tiho podneti ta se desilo, jer to prilii onome ko eli da bude plemenitog uma. Sokrat je, seate se, bio takvog stava, kada ga je javno ismevao Aristofan, nije se ljutio, ve kada ga je sreo, pitao ga je da bi voleo da ga uzme za neku ulogu. Zar moete da zamislite da bi planuo u besu oko nekog sitnog vreanja ovek koji se nije iznervirao kada ga je bio vrean u javnom pozoritu?! I dobri Fokion, kada je njegova ena bila vreana od nekoga, ne da ga nije tuio, nego kada je ovaj doao u strahu da se izvini, govorei kako nije znao da je to njegova ena, Fokion je samo odgovorio Ne znam za druge ene, ali ti mojoj eni nisi naneo nikakvu povredu, tako da nema za ta da mi se izvinjava. I mogao bih da pomenem mnoge druge ljude koji su pretrpeli uvredu, nekima je naneta nepravda reju, a nekima guranjem ili udarcem, a oni se se nisu branili od napadaa, niti su ga tuili, ve su krotko podneli nepravdu. I u ovome su dobro uradili. Jer planirati kako da se osvetimo nekom ko je nepristojan i kako da vratimo zlo za zlo nije delo ljudskog bica, nego divlje zveri, koja nije sposodna da shvati da je veina tih linih nepravdi koja neko uradi nekome ustvai uradi zbog neznanja i nesporazuma, iz kojih e biti izbavljen kada bude nauen. Ali prihvatiti neku povredu ne u duhu divlje srdbe i biti pomirljiv prema onima koji su nam uinili neto naao, i biti izvor nade za njih, to je osobina dobroudnog i civilizovanog naina ivota. Mnogo bolji primer postavlja filozof koji je spreman da oprosti onome koji mu je naneo nepravdu, nego neki filozof koji je spreman da tui i zove na sud, takav se ustvari ponaa neprikladno i u suprotnosti sa svojim uenjem. Jer on ui druge kako dobar ovek nikako ne moe da bude uvreen od strane loeg oveka, a on sam die tube kao da ga je uvredio lo ovek, i to dok za sebe tvrdi da je dobar ovek. Predavanje jedanaesto

ta odgovara za filozofa da radi i da od toga ivi Postoji jedan nain zaraivanja za ivot koji je dobar, tavie, nije nerazumno rei da je i odgovarajue za nekog ko je jak, a to je iveti od zemlje, nebitno bio vlasnik zemlje ili ne. Jer mnogi koji obrauju zemlju rade to na zemlji koja je vlasnitvo drave ili nekog pojedinca, i ipak mogu da izdravaju ne samo sebe, nego i enu i decu, a neki i vrlo dobro ive radei tako. Zemlja daje pravedno i dosta onima koji je obrauju, vraajui mnogostruko vie od onoga to je primila, i stvara obilje svega to je neophodno za ivot svakome ko hoe da radi, i tako daje bez da povredi neije dostojanstvo ili samopotovanje. A budite sigurni da niko ko nije iskvaren udobnim ivodom nee smatrati da je rad poljoprivrednika nedostojan ili da ne odgovara za dobrog oveka. Kako, pitam vas, moe da gajenje drvea ili obraivanje zemlje ili ianje vinovih loza da ne bude asno? Zar nisu sejanje i etva i vrenje sve poslovi slobodnih ljudi i zar ne odgovaraju dobrim ljudima? I uvanje stada, kao to nije osramotilo Hesioda niti ga spreilo da bude pesnik i voljen od strane od bogova, isto tako nee spreini ni nekog drugog. U stvari, ja mislim da je stoarstvo najbolje od svih poljoprivrednih poslova, jer daje duhu najvie slobodnog vremena da razmilja i da izuava stvari koje imaju veze sa naim razvijanjem i vebanjem. Jer, sigurno, sve profesije koje napreu i umaraju celo telo teraju i um da se koncentrie na njih, ili u svakom sluaju da se koncentrie na telo, a oni poslovi koji ne zahtevaju previe fizikog napora ne ometaju toliko um u razmiljanju o uzvienim stvarima i poveavanju mudrosti tim razmiljanjem- a to je cilj kojem svaki filozof posveeno stremi. Zbog toga preporuujem posebno ivot pastira. Ali, govorei uopteno, ako se neko posveti ivotu filozofije i u isto vreme obrauje zemlju, sa tim se ne moe uporediti nijedan drugi nain ivota niti se moe rei da ima boljeg naina da se zaradi za ivot. Zar nije vie iveti u skladu sa prirodom izdravati se direktno od zemlje, koja je hraniteljka i majka svih nas, nego na neki drugi nain? Zar ne odgovara vie ivotu oveka da ivi na selu nego da sedi dokon u gradu, kao sofisti? Ko e da kae da nije zdravije provoditi vreme napolju, nego da je zdravije odbaciti sve vazduh i zrake sunca? Zar ne mislite da vie prilii slobodnom oveku da se za ono to mu je neophodno u ivotu pobrine sopstvenim radom, a ne da to dobija od drugih? A sigurno je jasno da je dostojanstvenije da nam ne treba neija pomo nego da je traimo. Veoma je dobar i srean i blagosloven sa neba ivot od zemlje, kada se uz njega ne zanemaruju duhovna dobra. Na primer, Mison iz Hena, koga su bogovi nazvali mudrim i Aglaj iz Psofisa, koga su nazvali srenim, obojica su iveli od zemlje i radili sopstvenim rukama obraivajui zemlju, i sklanjajui se od gradskog ivota. Zar nije njihov primer dostojan oponaanja i podsticaj da idemo njihvim putem i da prihvatimo ivot ratarstva sa posveenou kao i oni? ta, moda e neko rei, zar nije naopako da obrazovan ovek koji moe da utie na omladinu da ue filozofiju ode da obrauje zemlju i bavi se fizikim poslovima sa seljacima? Da, to bi bilo stvarno loe ako obraivanje zemlje sprei takvog oveka da se bavi filozofijom ili da pomogne drugima da se bave njom. Ali poto ga to ne spreava, ini mi se da bi za uenike bilo i bolje da se ne nalaze sa uiteljom u gradu i da sluaju njegova formalna predavalja i diskusije, ve da ga vide kako radi u polju, pokazujui sopstvenim radom ona uenja koja filozofija ukljuuje- da treba podnositi potrekoe, i da treba izdrati teinu rada svojim telom, a ne zavisiti od nekog drugog da nas izdrava. ta spreava uenika da dok radi slua uitelja kako pria o samokontroli i pravdi i izdrljivosti? Jer oni koji dobro predaju filozofiju, ne treba im mnogo rei, niti ima potrebe da uenici pomno prouavaju veliku koliinu stvari kakve vidimo da sofisti ue, ima ih toliko da je potreban itav ivot nauiti sve. A

neophodne i korisne stvari nije nemogue nauiti uz radove na seoskom imanju, pogotovu ako se ne radi bez prestanka, ve sa odmorima. Znam vrlo dobro, da e retko ko hteti da ovako ui, ali bi i bilo bolje da veina mladia koji kau da prouavaju filozofiju i ne prilaze filozofima, a mislim na one razmaene i mlitave tipove ijim samim prisustvom ime filozofije biva uprljano. A od onih koji stvarno koji stvarno vole filozofiju, nema ni jedan koji ne bi hteo da ivi sa dobim ovekom na selu, ak i da je mesto vrlo neuglaeno, jer bi sigurno imali veliku korist od toga da borave i da ive kod uitelja no i dan, da se odalje od gradskih poroka koji su prepreka prouavanju filozofije, i da zbog injenice da njihovo ponaanje, dobro ili loe, ne bi moglo da se sakrije- to je velika prednost za one koji ue. Takoe, da jedu i da piju i da spavaju pod nadgledanjem dobrog oveka je ogromna korist. Sve te stvari bi bile sluaj kada bi iveli zajedno na selu, to Teognis hvali u stihovima kada kae: Pij i jedi i sedi sa dobrim ljudima, i zadobij odobravanje onih koji imaju velikog uticaja i vlasti. To jest, niko sem dobrih ljudi nema mo da utie na dobrotu oveka ako neko jede i pije i sedi sa njima, to kae sledee: Jer dobri ljudi e te nauiti dobrom, a ako se drui sa loima, unitie tu duu koju ima. Tako da neka niko ne kae da je poljoprivreda ikakva prepreka uenju ili predavanju lekcija o dunosti, jer teko to moe da bude prepreka, kad shvatimo da u tim uslovima uenik ivi u najblioj zajednici sa uiteljem, a uitelju je uenik uvek tu blizu. A poto je to sve sluaj, izgleda da zaraivati poljoprivredom za ivot najvie odgovara filozofu. Predavalje dvanaesto O seksualnom uivanju Znaajan deo ivota luksuza i uivanja ine seksualna preterivanja, na primer oni koji vode takav ivot ude za raznim ljubavima, i opravdanim i neopravdanim, ne samo sa enama, nego i sa mukarcima, nekad jure jednu ljubav a nekad drugu, i kad nisu zadovoljni onim to im je dostupno, trae ono to je neobino i nepristupano i izmiljaju besramne intimnosti, a sve to je vrlo protivno zrelosti. Ljudi koji nisu bludnici i nemoralni moraju da smatraju polne odnose opravdanim samo kada se dese u okviru braka i kada se koriste radi pravljenja dece, jer je tako ispravno, a pogreno je i neopravdano kada se polni organi koriste zbog uivanja, ak i u braku. Od svih seksualnih odnosa, oni koji ukljuuju preljubu su najgori, a nita bolje od toga nisu oni izmeu istog pola, jer je takva stvar uasna i protiv prirode. Ali, ostavljajui po strani preljubu, uopte svi odnosi koji nemaju ispravan karakter su sramni i praktikuju se zbog manjka samouzdravanja. Niko ko ima samokontrolu ne bi pomislio da ima odnose sa prostitutkom ili sa bilo kojom enom van braka, niti sa svojom robinjom. Takvi odnosi nisu ispravni i prikladni i to ih ini sramotnim i prekornim za one koji ih ele; zato se i, sem ako je neko potpuno izgubio oseaj stida, niko ne usuuje da radi ovakve stvari javno, i sem onih koji su u potpunosti izopaeni, niko se ne usuuje da radi ovakve stvari sem kriom i tajno. A sakrivati ono to radi je jednako priznanju krivice. Sve jeste tako, kaete, ali za razliku od preljubnika koji se ogreuje o mua ene sa kojoj ini iskvareno delo, onaj koji ima odnose sa prostitutkom ili enom koja nema mue se ne grei ni o koga i ne unitava niiju elju za sopstvenom decom. A ja vam na to kaem da svako ko radi ono to je pogreno i praktikuje porok, ak i ako to

ukljuuje samo njega i nikoga drugog, taj se odmah pokazuje kao loa i neasna osoba, jer onaj koji ini neto pogreno samim tim svojim grehom postaje lo i neastan. A da ne pominjem kolika je to poronost, jer mora da postoji potpuna neobuzdanost u svakome ko poklekne pred iskuenjem sramnog uivanja i onda je kao svinja koja se obradovano valja u neistoti. Ovde spadaju ljudi koji imaju odnose sa svojim robinjama, to je stvar koju mnogi smatraju neim to ne treba kuditi, poto se smatra da svaki gospodar ima pravo da koristi svog roba kako hoe. Kao odgovor na ovo imam da kaem samo jednu stvar: ako vam se ini da nije sramno i neprilino da gospodar ima odnose sa svojom robinjom, posebno ako nije udata, razmislite kako bi taj gospodar voleo da njegova ena ima odnose sa robom. Zar vam se ne ini pogrenim da ne samo ena koja ima mua ima odnose sa robom, nego i ena bez mua? A ne treba oekivati da mukarci budu manje moralni od ena, da manje obuzdavaju svoje elje, pa da ispadne da se oni koji su jai pol pokau kao slabiji, da vladari budu savladani. A ustvari, ako mukarac misli da je bolji od ena, a pokae se da ima manje samokontrole od njih onda je jasno da je on taj koji je gori. Zar treba posebni rei u ovim sluajevima seksualnih odnosa radi ni o emu drugom nego o razuzdanosti, nita manje ni ako se radi o odnosu gospodara sa robom? Svi to znaju. Predavalje trinaesto, prvi deo Da je prvenstvni cilj braka zajednica ivota zajedno sa pravljenjem dece Mu i ena, govorio je, treba da se spajaju u svrhu zajednikog ivota i pravljenja dece, i takoe, da smatraju sve stvari zajednikim, a nita posebno lino svojim, ak ni svoja tela. Roenje ljudskog bia koje je plod takve zajednice e sigurno biti neto velianstveno, ali to nije dovoljno za vezu mua i ene, jer i van braka to je plod polnog odnosa, kao kod ivotinja. Ali u braku mora da bude iznad svega savren sklad i uzajamna ljubav izmeu mua i ene, i u zdravlju i u bolesti i u svim okolnostima, jer su radi toga, i radi dece, oboje uli u brak. Tamo, onda, gde je ljubav jednog prema drugom savrena i oboje je dele u potpunosti, i svaki se trudi da nadmai onog drugog u privrenosti, tu je brak idealan i vredan zavidjenja, i takva zajednica je divna. Ali tamo gde oboje gledaju samo svoje interese i zanemaruju suprunika, ili jo gore, kada jedan tako razmilja da iako ive u istoj kui njegova panja bude negde drugde i nije spreman da sarauje niti da se sloi sa svojim branim drugom, i njihovi zajedniki interesi prolaze loe, takvi se rastanu potpuno, ili ostanu zajedno i trpe neto to je gore od samoe. Pradavanje trinaesto, drugo deo ta je glavni cilj braka? Oni koji razmiljaju o braku ne treba da razmiljaju ni o porodici, da li druga strana ima roditelje koji su na poloaju, niti o bogatstvu, da li druga strana ima dosta poseda, niti o fizikim osobinama, da li ima lepote. Jer ni bogatsvo ni lepota ni visok poloaj ne doprinose spoju interesa niti doprinose saglasnosti, niti su bitni za pravljenje dece. Za brak je dovoljno da telo bude zdravo, normalnog izgleda, i sposobno za vredan rad, takvo da moe da izdri nepogode, fiziki posao i da mu ne nedostaje snage da moe da rodi i podie decu. to se tie karaktera ili due, treba traiti naviknutost na samokontrolu i pravdu, dakle, okrenutost ka vrlini. Sve ove osobine treda ba budu prisutne i kod mua i kod ene. Bez saglasnosti umova i

karaktera izmeu mua i ene, koji brak moe da bude dobar, i kakvo partnerstvo korisno? A kako mogu dva ljudska bia koja su neasna da imaju saglasnost duha meu sobom? Ili, kako moe neko ko je dobar da bude u skladu sa nekim ko je lo? To ne moe, isto kao to i kriva daska ne odgovara pravoj, ili kao to dva krive ne mogu da se spoje. Jer ona to je kriva nee odgovarati drugoj koja je kriva, a jo manje e odgovarati svojoj suprosti, kriva sa pravom. Isto tako poroan ovek nije prijatelj drugom poronom oveku, i ne slae se sa njim, a jo manje sa dobrim ovekom. Predavanje etrnaesto Da li je brak prepreka za tenju ka filozofiji? Kada je neko rekao kako mu se ini da su brak i ivot sa enom prepreka u stremljenju ka filozofiji, Musonije je rekako da to nije bila prepreka za Pitagoru, ni za Sokrata, ni za Kratesa, od kojih su svi imali enu, a ne mogu se navesti bolji filozofi od ovih. Krates, iako je bio beskunik i potpuno bez poseda i vlasnitva, svejedno je bio oenjem; i nemajui svoje sklonite, provodio je dane i noi po javnim povrinama Atine zajedno sa enom. Kako onda mi, koji imamo kuu, a neki od nas ak imaju i sluge, moemo da kaemo da je brak prepreka za filozofiju? Filozof je zaista uitelj i voa ljudi u svim stvarima koje su odgovarajue za ljude i u skladu sa prirodom, a brak je oigledno u skladu sa prirodom. Jer u koju drugu svrhu je Tvorac oveanstva podelio ljudsku rasu na dva pola, muko i ensko, i onda usadio u oba jaku elju za zajednicom i spajanjem sa onim drugim, i stavio u oba monu enju za onim drugim, muko za enskim, i ensko za mukim? Zar nije oigledno da je eleo da se ta dva ujedine i ive zajedno i da ujedine svoj trud i naprave zajedniki ivot, i da naprave i vaspitaju decu, tako da ljudska rasa ne umre? Pa, onda, da li je odgovarajue za oveka da radi sam ili da radi i u skladu sa interesima svog blinjeg, ne samo da bi bilo domova u gradovima, ve i da grad ne bi bio naputen, ve da bi se pobrinuli o optem dobru? Ako kaete da bi svako trebalo da samo gleda svoje interese, onda predstavljate oveka kao da se ne razlikuje od vuka, ili neke druge divlje zveri koje se rode samo da bi ivele u nasilju i otimaini, i ne tede nita gde mogu da izvuku nekakvu koriste, nemajui nikakav deo ivota u zajednici sa drugima, nijedan deo u saradnji sa drugima, nemajui nikakav pojam pravde. A ako se sloite da ovekova priroda vie odgovara peli, koja ne moe da ivi sama, jer lako umre ako je sama, ve koristi svoju energiju da dobrinese optem dobru i mui se i radi zajedno sa svojim blinjima; ako je tako, dodatno morate priznati da se za oveka zlo sastoji u nepravdi i surovosti prema blinjem i u ravnodunosti prema susedu koga je zadesila neka nevolja, dok je vrlina u bratskoj ljubavi i dobroti i pravdi i dobroinstvu i brizi o dobrobiti blinjih, i sa prema takvim idejama, kaem, oveku je dunost da se brine o svom gradu i da uini svoj dom bedemom njegove zatite. A prvi korak u tome da uini svoj dom takvim bedemom je brak. Tako da onaj koji unitava brak unitava dom, unitava grad, unitava celu ljudsku rasu. Jer ako nema pravljenje dece, propae ljudska rasa, a bez braka nema pravednog i ispravnog pravljenja dece. Oigledno je onda da dom ili grad ne zavise samo od ena ili samo od mukaraca, ve od zajednice meu ta dva. Nema zajednica koja je neophodnija i lepa neko brak. Jer koji ovek je posveeniji svom prijatelju nego ena svom muu? Koji brat bratu? Koji sin roditeljima? Ko najvie nedostaje nekome, nego mu eni, ili ena muu? ije prisustvo moe vie da odagna tugu ili uvea radost ili izlei nesreu? Za koga se smatra da im je sve zajedniko, telo, dua, posedi, nego za mua i enu?

Zbog ovoga svi ljudi smatraju ljubav mua i ene najviom ljubavlju; i razumni otac i majka ne oekuju da imaju veu ljubav prema detetu nego to imaju prema onom sa kim su u braku. A da je ljubav ene prema muu vea od ljubavi roditelja prema deci se vidi iz poznate prie o Admetu, kome su bogovi dali da ivi duplo due ako nae nekoga da umre umesto njega, i njegovi roditelji nisu hteli da umru za njega iako su bili stari, ali je njegova ena Alkestija, iako vrlo mlada, rado htela da prihvati smrt umesto svog mua. Kako je dostojno stanje braka se vidi i iz toga to bogovi paze o njemu, veliki bogovi, kako kau ljudi, prvo Hera, koja se zato naziva zatitnicom braka, i Eros i Afrodita, jer se smatra da svi oni spajaju mukarca i enu radi pravljenja dece. Gde, zaista, vie pripada Eros nego u ispravnoj zajednici mua i ene. Gde Hera? Gde Afrodita? Koji trenutak vie odgovara za molitvu ovim bogovima nego ulazak u brak? ta vie odgovara da bude nazvano Afroditinim delom nego spajanje mua i ene? I zato bi, onda, neko rekao da ovakva velika boanstva nadgledaju i tite brak i pravljenje dece, ako ove stvari nisu odgovarajua briga za oveka? I zato bi neko rekao da su to stvari bitne za oveka, ali ne i bitne za filozofa? Da nije filozof gori od ostalih ljudi? Sigurno je da ne treba da bude gori, nego bolji i pravedniji i da bude istinski dobar. Zar moe neko da kae da onaj koga ne zanima njegov grad nije gori i nepravedniji od onog koji se o njemu brine, i da ovek koji gleda samo svoj interes nije gori od onoga koji se brine i o optem dobru? Da nije moda onaj koji ivi sam vei rodoljub, vei prijatelj i vei saradnik svom blinjem nego onaj koji se brine o svom domu i vaspitava decu i doprinosi dobrobiti grada, a to oenjen ovek sve radi. Jasno je, dakle, da odgovara za filozofa da bude u braku i da ima decu. A ako ovo odgovara, kako onda mladi prijatelju, onaj tvoja teza da je brak prepreka filozofu moe da bude ispravna? Jer je oigledno da uenje filozofije nije nita drugo istraivanje razumom ta je ispravno i dolino i ta treba delima sprovesti u praksi. Takve je onda rei izgovorio tada. Predavanje petnaesto Da li svako dete koje se rodi treba podii Zar nije istina da zakonodavci, kojima je svrha da paljivo tragaju i razlikuju ta je dobro za dravu a ta loe, ta promovie, a ta je tetno za opte dobro, svi smatraju da je umnoavanje domova i graana vrlo dobra stvar, a da je smanjivanje vrlo loa stvar? A kada bi graani imali malo ili nimalo dece, zar ne bi to smatrali gubitkom, a kada bi imali dosta dece, zar ne bi to smatrali dobitkom? Zbog tog razloga su zabranili enama abortuse i ustanovili kaznu za one koji to prekre, zbog tog razloga ih odvraaju od izbegavanja dece i roditeljstva, i zbog toga su odredili nagrade za mua i enu sa velikom porodicom, a kaznu za one koji nemaju decu. Dakle, onda, ogreiemo se o i prekriemo zakon ako radimo suprotno eljama zakonodavaca, za koje ljudi smatraju da su dobri, voljeni od strane bogova, i da ih je dobro slediti. A sigurno radimo suprotno ako nemamo dece. A takoe emo se ogreiti i o bogove naih oeva i o Zevsa, koji je uvar ljudskog roda, ako tako radimo. Isto kao to se onaj koji je nepravedan prema strancima ogreuje o Zevsa, boga gostoljubivosti, i kao to se onaj koji je nepravedan prema prijateljima ogreuje o Zevsa, boga prijateljstva, tako se i svako ko je nepravedan prema svojoj porodici ogreuje o bogove svojih oeva i o Zevsa, zatitnika porodice, od koga gresi protiv porodice nisu sakriveni, a sigurno onaj koji grei protiv

bogova je bezboan. A vaspitavati mnogo dece je uvaena i korisna stvar, i onaj koji ima dosta dece je potovan u gradu, cene ga susedi, i uticajniji je od onih koji nisu jednako blagoslovljeni decom. Ne moram da priam o tome da je onaj ko ima mnogo prijatelja moniji nego onaj koji nema prijatelja, isto tako je ovek sa dosta dece moniji od onog koji nema ili ima malo dece, i ak je vie tako, jer je sin blii od prijatelja. Moe se i pomenuti da je lepa stvar videti oveka ili enu okruene svojom decom. A ne moemo videti lepu stvar nego procesiju u slavu bogova i horsko pevanje na religioznoj proslavi koje ine deca sa svojim ocem ili majkom u gradu gde su roeni, vodei roditelje za ruku i verno se brinui o njima. Zar ima neto lepe od toga to se moe videti? Ko je vie dostojan zavidenja nego ti roditelji, pogotovu ako su dobri ljudi? Kome bi se radije pridruili u molitvi za boiji blagoslov, ili kome bi radije pomogli u nevolji? Jeste sve to tako, kaete, ali ako sam ja siromaan i nemam mnogo, a imam dosta dece, kako u nabaviti hranu za sve njih? Ali, recite mi, kako male ptice, koje su mnogo siromanije od bilo koga od nas, hrane svoje mlade, i lastavice i slavuji i eve i kosovi? Homer kae o njima ovako: A ptica nosi svojim goludravim mladima kakve god komadie hrane na koje naie, ak iako nema za sebe... Pa zar su ovakva bia pametnija od oveka? Sigurno to niko nee rei. Da nisu snanija ili izdrljivija onda? Ne, ni to nisu. Pa da li skladite hranu i gomilaju je? Uopte ne, a opet podiu svoje mlade i izdravaju sve mlade koji se rode. Pozivanje na siromatvo je, dakle, neopravdano. A ono to se meni ini najudovinijim je to to neki koji nemaju izgovor siromatva, nego i pored svog dobrostanja i ak bogatstva, su toliko neoveni da ne podiu neku decu, nego ih naputaju i ostavljaju u divljini, da bi ona deca koju su ranije napravili nasledila vee bogatstvo- i tako iskvarenim delom planiraju prosperitet za decu koja su im iva. Da bi ta deca imali vei udeo u oevom nasledstvu, roditelji im oduzimaju brau, i tako takva deca nikad ne naue da je mnogo bolje imati mnogo brae nego da imati mnogo poseda. Jer posedi izazivaju spletke meu susedima, a braa spreavaju spletkaroe. I posedi trae podrku, ali braa pruaju podrku. Ne moe da se uporedi dobar prijatelj sa bratom, niti pomo koju prue drugi, prijatelji i drugovi, sa pomou koju prui brat. ta se moe uporediti sa voljom brata da nas zatiti? Zar e neko nai boljeg saradnika u brizi o zajednikom dobru od dobrog brata? ije prisustvo u nevolji moe neko da eli vie nego prisustvo brata? Ja smatram da je najvie dostajan zavisti onaj koji ivi medju mnogom braom sa kojima se slae, i takvog koji ima takve blagoslove smatram nekim koga bogovi najvie vole. Zato mislim da treba da se trudimo da svojoj deci ostavljamo brau, a ne novac, kao jemstvo za blagosloven ivot. Predavanje estnaesto Da li se moraju sluati roditelju uvek? Neki mladi koji je hteo da ui filozofiju, ali mu je zabranio otac, postavio je ovo pitanje Reci mi, Musonije, da li treba da uvek sluamo svoje roditelje, ili postoje neki sluajevi kad ih ne treba posluati? Musonije mu je odgovorio: Da svi treba da sluaju svoju majku i oca izgleda kao dobra

stvar, i ja to sigurno preporuujem. Ipak, treba da vidimo ta je to poslunost, to jest, da vidimo prvo kakva je priroda neposlunosti, i da vidimo kakva je to osoba neposluna, i da tako bolje razumemo kakva je priroda poslunosti. Uzmimo ovakav primer. Ako otac koji nije lekar i nema iskustva u stvarima zdravlja i bolesti prepie svom bolesnom sinu neto to je tetno i kodljivo, i sin je svestan te injenice, sigurno ne sledi da ako ne poslua oev savet da on ne slua oca i da je neposluan, zar ne? ini se da je nije tako. Ili kada bi otac bio bolestan i traio vilo ili hranu koju ne treba da uzima, i koja bi mu pogorala bolest, a njegov sin, shvatajui to, ne da mu to to trai, ne moe da se kae da je on neposluan ocu, zar ne? Sigurno neemo to misliti. A i sigurno ne moemo da smatramo neposlunim onog oveka, iji otac je pohlepan i naredi mu da ukrade neto ili da uradi neto slino, a ovaj ne uradi to. Ili mislite da ne postoje oevi koji ne trae od svoje dece takve stvari? Pa, ja znam za jednog oca toliko iskvarenog, da je svog sina, koji je bio mlad i vrlo lep, prodao da bude seksualni rob. A da je tom mladiu, koji je prodan u takvo ropstvo, otac zatraio da pone da vodi takav ivot, i da je odbio, zar bismo rekli da je neposluan, ili bismo rekli da je pokazao istou karaktera? Sigurno nije ni potrebno da se postavi takvo pitanje. Neposlunost i neposluna osoba su termini prekora i posramljivanja, ali ako neko odbije da uradi ono to ne treba raditi, taj zasluuje hvalu a ne pokudu. Dakle, ako neiji otac, ili vladar, ili ak i tiranin naredi neto to je pogreno i nepravedno i sramno, i taj neko ne poslua nareenje, takav nije neposluan, jer niti je uinio neto pogreno niti je propustio da uradi neto dobro. Neposluan je onaj koji ne poslua i odbije da uradi neto dobro i asno i korisno. Znai, takav je neposluan ovek. A posluna osoba je suprotna njemu i ponaa se drugaije od njega, to je osoba koja e posluati bilo koga ako taj neko savetuje ono to prikladno i uradie to svojevoljno. Takav je posluan ovek. Pa tako i u odnosu sa roditeljima takoe, onaj koji je posluan e rado posluati ono to je dobro i prikladno. tavie, ja mislim da onaj koji radi ono to je ispravno i korisno, iako mu to roditelji nisu traili, takav je posluan svojim roditeljima, razmislite o ovome. Po mom miljenju, ovek koji radi ono to njegov otac eli i ispunjava elje svog oca, takav je posluan ocu; i onaj koji radi ono to treba raditi i ini ono to je dobro ispunjava elje svog oca. Kako to? Zato to sigurno da roditelji imaju u srcu interes svoje dece, i zbog toga ele da njihova deca rade ono to je ispravno i korisno. Tako da onaj ko radi ono to je ispravno i korisno radi ono to njegovi roditelji ele i posluan je roditeljima, ak iako mu roditelji nisu traili da uradi to. Onaj ko hoe da slua roditelje treba da uzme u obzir samo ovo i nita vie- da li je ono to e uraditi dobro i korisno. I ako se to uzme u obzir, ta god da ovek uradi, to e biti delo nekoga ko je posluan roditeljima. Tako i ti, mladu prijatelju, nemoj da se plai da e biti neposluan ocu ako ti otac kae da uradi neto to nije ispravno, a ti to ne uradi, ili ako ti zabrani da uradi neto to je ispravno, a ti to uradi. Nemoj da ti otac bude izgovor da ini ono to je loe, ako ti on trai da uradi neto to nije ispravno ili ti zabranjuje da uradi neto to je ispravno. Ne treba se pokoravati zlim naredbama, i ini mi se da ti to shvata. Sigurno ne bi posluao oca u stvarima muzike, ako on nema znanja o muzici, i trai od tebe da svira liru kako ne treba, ili ako on ne poznaje gramatiku i kae ti da pie i ita onako kako nije ispravno; ili ako tvoj otac nema znanja o upravljanju broda, i govori ti da upravlja kormilom na pogrean nain, naravno da nee to uraditi. Eto nekoliko primera. Isto tako kada ti otac, ne znajui o tome, zabrani, tebi koji zna i shvata ta je filozofija, da ui filozofiju, da li ti je obaveza da uradi kako ti kae, ili zar ti nije radije obaveza da oca naui boljem,

poto daje loe savete? To se meni ini kao ispravan odgovor. Ako otac nije previe tvrdoglav, moglo bi da mu se objasnitio razumno kakav stav treba da prihvati u vezi sa filozofijom. A ako ipak ne bude ubeen argumentima i ne popusti, ipak e ga ponaanje njegovog sina pridobiti ako sin stvarno praktikuje filozofiju. A uenik filozofije e sigurno biti vrlo revnostan u tome da se ponaa prema ocu vrlo brino, i bie paljiv i nean, i nikada sigurno nee sa ocem biti svadljiv i samovoljan, niti e biti plahovit ili padati u ljutnju; nego e kontrolisati svoj govor, kao i svoju elju za hranom ili seksualnim iskuenjima; i stojae vrsto pred opasnostima i tekoama; bie sposoban da prepozna ta je istinsko dobro, i nee propustiti da vidi da neto samo izgleda kao dobro. I kao posledica toga, rado e napusiti bilo kakvo uivanje radi oca, i za njega e rado prihvatiti svakakve potekoe. A ko nee uzneti molitve bogovima da ima takvog sina? A ko ima takvog sina, zar nee voleti onog zbog koga je postao najblagosloveniji otac i otac najdostojniji zavisti u oima svih ljudi zdrave pameti? Ako, prijatelju, i pored toga to postane takav ovek, a takav e sigurno postati ako savlada lekcije filozofije, tvoj otac se i dalje protivi tome da radi kako eli, i ne uspe da ga ubedi, onda razmiljaj ovako: tvoj otac ti zabranjuje da ide da ui filozofiju, ali zajedniki otac svih ljudi i bogova, Zevs, trai i nareuje ti da to uradi. Njegova zapovest i zakon je da ovek bude pravedan i poten, dobroinitelj, umeren, plemenit, da bude izdrava bol, da se uzdrava od uivanja, da bude slobodan od svake zavisti i zlobe, ukratko, zakon Zevsov trai od ljudi da budu dobri. A biti dobar je isto to i biti filozof. Ako uradi kako ti kae otac, posluae volju oveka; ako izabere ivot filozofa, posluae volju Boga. Oigledno je, dakle, da je tvoja dunost da stremi filozofiji. Ali, kae ti, otac e te zatvoriti i nee ti dati da ide igde da ne bi uio filozofiju. Moda e to uraditi, ali ako hoe da ui filozofiju, u tome ne moe nikako da te sprei, jer se filozofija ne ui rukama ili nogama ili nekim drugim delom tela, nego duom, i onime to naziva razum. Ovo je Bog postavio tako da se ne moe videti ili dodirnuti, i da bude slobodno od svakog primoravanju i uvek da bude u svojoj vlasti. Ako je tvoj um dobar, niko ne moe da te sprei da ga koristi i da misli ono to treba, ili da voli ono to je dobro a da ne voli ono to je nisko, niti da izabere ono prvo a da odbaci ono drugo. A samim injenjem ovoga, ti ui filozofiju, i ne mora da se ogrne starim platom niti da ide bez hitona ili da puta dugu kosu, niti da radi neto to ne bi radio kao obian ovek. Takve stvari moda odgovaraju profesionalnim filozofima, ali filozofija se ne sastoji u njima, ve u shvatanju ta je ovekova dunost i u dubokom razmiljanju o tome. Predavanje sedamnaesto ta je najbolja stvar u starosti? Jednom kada je neki stariji ovek pitao ta je najbolje u starosti, Musonije je rekao: isto ono to je najbolje i u mladosti- a to je iveti u skladu sa prirodom. Najbolje moemo razumeti ta to znai ako razumemo da ovek nije stvoren radi uivanja. Isto tako, ni konj, ni pas, ni krava nisu stvoreni radi uivanja, a sva ta stvorenja su manje vredna od oveka. Sigurno moemo smatrati da konj nije ispunio svoju svrhu ako samo jede i pije i pari se, i ne radi nita od onoga to odgovara da konj radi, isto tako i pas ako samo uiva ova zadovoljstva, a ne radi nita od onoga za ta se psi smatraju dobrima, isto tako i druge domae ivotinje ako ne rade ono to treba nego samo uivaju; ukratko, u skladu sa time, moe da se kae da je ivot u skladu sa prirodom oznaava onaj ivot koji svojim delims pokazuje izvrsnost koja je osobena za njegovu prirodu.

Jer priroda svakoga vodi ka svojoj izvrsnosti, pa tako nije razumno smatrati da ovek koji ivi ivot uivanja ivi u skladu sa prirodom, ve onaj koji ivi ivot vrline. I samo se takav moe opravdano hvaliti i samo taj moe da se ponosi sobom i da bude srean i smeo, a uz to slede dobro raspoloenje i spokojna radost. Uopteno, od svih stvorenja na zemlji samo je ovek slian Bogu i ima vrline kao i On, jer se bogovi odlikuju mudrou, pravdom, hrabrou i umerenou. Dakle, kao to Boga, koji ima takve vrline, ne dodiruju uivanja ili pohlepa, i u Njemu nema nikakve poude ili zavisti, ve je plemenit, dobronameran i blag, isto tako i ovek koji eli da bude kao On, ako postane kao on, njemu emo sigurno zavideti jer e biti blaen. A nije nemogue za oveka da bude takav, jer kada pogledamo ljude koje nazivamo boanstvenim i boanskim, jasno nam je da ovek moe da postigne te vrline. I ako neko ima dobru sreu da dok je jo mlad naui ispravne stvari, i da savlada one lekcije koje su dobre, i da ih praktino primeni, takav e i kada je star koristiti ta znanja da ivi u skladu sa prirodom, i nee se aliti to je izgubio mladost, niti jadikovati zbog slabosti tela, niti e se sekirati ako ga ignoriu susedi ili ako ga napuste roaci i prijatelji, jer e imati dobar lek protiv svega toga u svom umu, a to je njegovo prolo vebanje. A ako ipak nije stekao takva znanja rano ali eli da ih sazna i ima mogunost da slua takva predavanja, dobro e biti za njega da slua rei onih koji se bave time ta je tetno a ta korisno za oveka, kako izbegavati ovo prvo a kako stei ovo drugo, kako strpljivo podnositi stvari koje izgledaju kao da su zla, ali nisu stvarno. A kada uje takve stvari i praktikuje ih (ako ih uje bez da ih praktikuje, to je potpuno beskorisno), snaie se u starosti vrlo dobro, i takoe e se osloboditi straha od smrti- to vie nego bilo ta drugi plai i pritiska stare ljude, kao da su zaboravili da je smrt dug koji svaki ovek mora da plati. A sigurno je da je to ono to ini ivot starih ljudi nesrenim, upravo taj strah od smrti, kao to je govornik Isokrat priznao. Jer kau da kada ga je neko pitao kako mu ide, odgovorio je da mu ide kako se moe oekivati za nekog od devedeset godina, i dodao kako smatra smrt najveim zlom. Pogledajte koja je to povrnost znanja i upoznatosti sa tim ta je dobro a ta zlo u oveku koji smatra zlim neto to je neophodan ishod svakog ivota, pa i najboljeg. Najbolji ivot, sloiemo se, je ivot dobrog oveka, pa je kraj i takvog oveka smrt. Dakle, kao to sam rekao, ako neko uspe da u starosti ovlada tom lekcijom, i da saeka smrt bez straha i hrabro, to je veliki udeo u ivotu bez nezadovoljstva i u skladu sa prirodom. A ovo se moe stei zajednicom sa ljudima koji su filozofi ne samo imenom, nego uistinu, ako je neko rad da sledi njihova uenja. Tako da ti kaem da je najbolja stvar u starosti ono to rekoh na poetku, iveti u skladu sa prirodom, inei i mislii ono to treba. I takav starac e zasluiti hvalu drugih i bie srean, ivee bezbrino i asno. A ako neko misli da su bogatstva najvea uteha u starosti, i da nabavati njih znai iveti bez tuge, taj vrlo grei; bogatstvo moe oveku da donese uivanja jedenja i pijenja i drugih ulnih zadovoljstava, ali nikad mu nee doneti radost duha i slobodu od svih nezadovoljstava. Kad vidimo kako su bogatai puni tuge i oaja i smatraju se nesrenim- to je dokaz da bogatstvo nije nita dobro ni u starosti. Predavanje osamnaesto, prvi deo O hrani to se tie hrane govorio je esto i naglaavao je da to nije pitanje od malog znaaja, niti da dovodi to

nebitnih posledica, ve je smatrao kako je poetak i temelj umerenosti u samokontroli u jedenju i piu. Jednom, zavrilo se nekakvom uobiajenom temom i rekao je ovako: "Kako treba davati prvenstvo jeftinoj hrani ispred skupe i onome to je izobilno ispred onoga to je oskudno, i da treba uvek davati prednost onome to je prirodno za oveka ispred onoga to nije. A hrana od biljaka zemaljskih je prirodna za nas, itarice i one koje nisu itarice ali mogu dobro da ishrane oveka, kao i hrana od domaih ivotinja, ali ne i meso. Od ovih hrana najbolje su one koje mogu odma da se koriste bez upotrebe vatre, to znai da su najdostupnije, na primer plodovi ija je sezone, povre, mleko, sir i med. Ali i one itarice ili druge biljke koje zahtevaju vatru za pripremu, nisu neodgovarajue, i prirodna su hrana za oveka. Sa druge strane, govorio je kako je meso manje civilizovana vrsta hrane i da vie odgovara divljim ivotinjama. Smatrao je da je to teka hrana i prepreka razmiljanju i razumevanju, poto jedenje mesa nema dobar uticaj i pomrauje duu. Zato su oni koji vie jedu takvu hranu sporije pameti. Takoe i poto je ovek od svih stvorenja zemaljskih najblii bogovima, treba da se hrani najslinijoj bogovima. A ako su kad sa zemlje i voda dovoljni za njih, onda i mi treba da se hranimo hranom koja najslinija tome, to jest, koja je najlaka i najistija, jer e tako nae due biti iste i jake, a onda e biti najbolje najmudrije, kao to Heraklit rekao: Due koje su jake su najmudrije i najbolje. A mi, govorio je, se hranimo mnogo gore nego nerazumne zveri. Jer ak i one, koje su voene nagonima kao biem, i skau na svoju hranu, ne zamajavaju se oko svoje hrane i ne izmiljaju svata, nego su zadovoljne ime god da imaju, i trae samo sitost i nita vie. A mi izmiljano razna umea i trikove ne bi li to vie uivali u hrani i ne bi li jedenje uinili to privlanijim. Toliko izmiljamo poslastice i razna gurmanska jela, pa tako kao to neki ljudi piu knjge o muzici i medicini, tako neki piu knjige o pravljenju hrane, samo da to vie poveaju uivanje u ishrani, a da upropaste zdravlje. A to svi mogu da primete da oni koji imaju luksuznu i neumerenu ishranu imaju mnogo gore zdravlje od drugih. Neki su ak kao ene koje imaju neprirodne udnje za vreme trudnoe, i takvi, kao i te ene, odbijaju obinu hranu i upropatavaju svoj organizam. Onda kao to istroeni elik mora stalno da se kali, tako i njihov apetit stalno trai da bude zbrinut dobrim vinom ili jakim sosom ili nekim drugim ukusom kojim e da se slade. Nije takav bio Spartanac koji je, kada je video kako neki ovek nije hteo da pojede piletinu jer mu se nije sviala, rekao Pa ja bi pojeo i jastreba ili leinara. A Zenon is Kitijuma jednom kada je bio bolestan, i lekar je naredio da mu se donese belo meso, on to nije dozvolio, i rekao je Lei me kao to bi leio mog roba Manesa. Jer je sigurno smatrao da ne treba da bude nita raskonije u njegovom leenju nego u to bi bilo u leenju bolesnog roba, jer ako oni mogu da se izlee bez iega raskonog, moemo i mi. Tako da dobar ovek sigurno nee uzimati poslastice nita vie nego rob, i zato je Zenon i mislio da treba da se pazimo bilo kakve raskonosti u ishrani i da ne pokleknemo ni najmanje pred njom, jer onaj ko joj jednom poglekne, taj e ii do kraja, jer u stvarima hrane i pie, elja za uivanjem se uveava stranom brzinom." Te rei koje je rekao o hrani su nam se inile malo udnijim nego uobiajena predavanja. Predavanja osamnaesto, drugi deo O hrani

Govorio je jo, potpuno su sramni prodrljivost i ivot na visokoj nozi, i niko ne moe to da porekne, a opet vrlo malo njih se trudi da odbaci ove poroke. ak suprotno, primeujem da veina ljudi tei da nabavi vrste hrane kada nisu dostupne, a od onih koje su dostupne ne mogu da se suzdre u jedenju, toliko da na kraju otete i svoje zdravlje. A ta je drugo prodrljivost nego neumerenost u ishrani, koje izaziva da ljudi vie gledaju ta od hrane donosi uivanje nego ta je od hrane korisno? A ivot na visokoj nozi je nita drugo nego preterivanje koje se sastoji u imanja luksuzu, to podrazumeva i trpezu. A preterivanje je uvek zlo, ali ovde posebno pokazuje svoju prirodu kod ovakvih ljudi, jer ih ini pohlepnih kao da svinje ili psi, i ne izgledaju kao ljudi, i ne mogu normalno da se ponaaju rukam